Zdrava Hrana časopis br. 133

Izgled vara

Imao sam običaj da kupujem u skromnoj pekari na samom kraju grada, koja je pravila samo nekoliko jednostavnih, ali neodoljivih artikala. Uvek je bila prepuna, čekalo se na red, a ponekad, ako zakasnim, ono što sam tražio bi se rasprodalo. I onda, pre nekog vremena, iz ne znam kog razloga, premestili su se na lokaciju bliže centru, daleko lepše i modernije uređenu. Pošto često prolazim tuda, nisam mogao a da ne primetim da sada gužve više nema, a ponekad čak i nema nikoga. Bilo mi je čudno: ranije su prodavali ne može biti bolje, a sada, kada imaju bolju lokaciju i daleko lepše uređen prostor, imaju mnogo manje mušterija. Kad gledam takve stvari, ne mogu da se otmem uti sku da postoje neki unutrašnji zakoni, urođeni samim stvarima, koje mi često ne shvatamo, ili ne želimo da shvatimo. Kada se povodimo za spoljašnjim us pehom i sjajem, ma koliko da izgleda bolje, lepše i unosnije, na unutrašnjem planu uopšte ne mora biti tako. A onda se to što iznutra nije u redu pokaže u obliku spoljašnjih problema i teškoća. Zaista, nije zlato sve što sija.

Goran Bojić, glavni i odgovorni urednik urednik@zdravahrana.com

Izdavač

BEYOND d.o.o Kornelija Stankovića 8, Niš Adresa redakcije „ZDRAVA HRANA” Narodnog Fronta 68 M. M. Lug, Beograd ( 3476-034 www.zdravahrana.com office@zdravahrana.com

Direktor

A. Saša Đorđević Glavni i odgovorni urednik Goran Bojić urednik@zdravahrana.com

Štampa Verzal, Beograd

Marketing

Jasmina Buinac 064/312 66 22 jbuinac@gmail.com

Saradnici Biljana Soldatović Jelena Milosavljević Martina Tripković

Stručni savet Dr Draga Ždrnja Slavica Matić viši dijetetičar-nutricionista Lena Gađanski dipl. ing. prehrambene tehnologije Distribucija 064/142 66 43

Dizajn i prepres Atelje za grafički dizajn „Ars longa”

Dizajn naslovne strane Jelica Dikić

Umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje materijala iz časopisa i on-line izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost Izdavača.

Za sadržaj oglasa i PR tekstova odgovorni su oglašivači. Redakcija časopisa ne odgovara za sadržaj oglasa i PR tekstova.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије 64

ZDRAVA hrana / glavni i odgovorni urednik Goran Bojić. - God. 1, br. 1 (februar 2011). - Niš (Kornelija Stankovića 8) : Beyond, 2011- (Beograd : Verzal).24 cm

Mesečno ISSN 2217-494X = Zdrava hrana COBISS.SR-ID 181816588

Iako su zvanične preporuke za kretanje kod obolelih od artritisa 150 minuta nedeljno, kod onih kojima je to teško, čak i 45 minuta kretanja nedeljno, kao što je brza šetnja, povećalo je za 80% vero vatnoću da će poboljšati stanje ili održati efikasnu funkciju zglobo va u naredne 2 godine.

blokira apsorpciju.

kretanje dobro protiv artritisa?

stari začini - osveživač prostorija?

Iako začini kojima je istekao rok ne mirišu jako kao nekad, zagrevanjem će pustiti poslednje ostatke ulja. Pustite vodu da provri i dodajte začine koje imate, pa će cela kuća da zamiriše. Ostatke suve žalfije, majčine dušice, origana, karanfilića i dr. možete nasuti u kesice i poređati ih po sobama, tako da svaki kutak prijatno miriše.

zamrznuta boranija bolja od sveže?

Istraživanja pokazuju da je sadržaj vitamina, minerala i vlakana često veći kod zamrznu tog voća i povrća. Npr. zamrznuta boranja je imala dva puta više vitamina C u poređenju sa sirovom. Nakon tri dana stajanja u samoposlu zi i još tri dana stajanja u frižideru, sveža bora nija je zadržala samo 36% vitamina C, dok je u zamrznutoj bilo 77% istog vitamina.

kumkvat se jede sa korom?

Kumkvat (lat. Fortunella) spada u porodicu agruma (kao i pomorandža i limun). Podseća na minijaturne pomorandže, ali je kora kumkvata jestiva i ukusna, za razliku od ostalih citrusa. Pre konzumacije plod je preporučljivo malo protrljati, kako bi se iz kore otpustila što veća količina slatkaste arome.

Kako da?

Hrana na recept

Desetine programa širom sveta, u ovom trenutku, istražuje načine za prepisivanje hrane ljudima koji imaju stanja povezana sa ishranom kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

UKanadi, nova studija ispituje efekte „hrane na recept“ na ljude koji imaju vi sok šećer ili probleme da dođu do kvalitetne hrane. U Iranu je razvijena aplikacija koja preporučuje užinu ljudima sa dijabetesom. U Italiji, jedan predlog za preporuke u jelovniku uzima u obzir želje korisnika, ali i njiho vo zdravstveno stanje. U Au straliji je u toku studija za razvoj medicinski skrojenog progra ma obroka koji ima za cilj sma njenje broja srčanih oboljenja.

Lečenje hranom Neki naučnici razmatraju kako da bolesti leče hranom, dok drugi tragaju za načinima kako da hranu koriste u pre venciji bolesti. Tako, na primer, organizacija Harvest Plus kori

sti tzv. biofortifikaciju kako bi povećala sadržaj gvožđa, cinka i vitamina A u osnovnim kul turama u zemljama sa niskim i srednjim prihodima širom sveta. Gotovo 13 miliona malih farmi je uključeno u ovaj program.

Privatna kompanija Brightseed koristi veštač ku inteligenciju kako bi mapirala univerzum fito nutrijenata. Identifikovan je 1,5 milion ovih sastojaka, što

PERSONALNA ISHRANA

„Razumevanje načina na koji or ganizam obrađuje hranu može nam pomoći da damo prave hranljive materije pravim ljudi ma. To bi moglo da promeni način na koji razmišljamo o ko rišćenju hrane“, kaže Bouman.

je preko 10 puta više nego što je ranije bilo po znato, kaže dr Dariuš Mozafa rijan, dekan Fakulteta za nauku o ishrani Tafts univerziteta i na učni savetnik kom panije. „U bu dućnosti, ako želim da opti mizujem hranu za određeno zdravstveno stanje, ili da sma njim upalu, ili utičem na mikrobi om, obratio bih se Brightseed-u i oni bi mi tačno rekli gde da nađem te bioaktivne sastojke u biljnom svetu“, kaže Skot Bouman, ko

KULINARSKA MEDICINA

U nekoliko zemalja se razvija pokret „kulinar ske medicine“, pri čemu lekari ne uče samo o ishrani, već i praktičnu veštinu kuvanja. Doktor-kuvar Robert Grejem iz Njujorka bavi se medicinom i podučava praktičare zdravstvene nege kuvanju na bazi biljaka. „Nećete uzimati lek ako nema dobar ukus“, kaže on. „Ja se bavim zaštitom zdravlja, ne bolestima, a sve počinje hranom.“

osnivač or ganizacije The Nourish movement (Po kret za ishranu).

Konzumiranje iste hrane različito utiče na različite ljude

Precizna ishrana

A tu je i koncept preci zne ishrane. Pošto sva ka osoba ima jedinstve nu genetsku strukturu i jedinstven mikrobiom, konzumiranje iste hrane uti če na vas drugačije nego što bi

uticalo na bilo koga dru gog, čak i bliske rođa ke. Vaši geni utiču na to kako vaš organizam koristi nutrijente (nutrige netika). Istovre meno, hrana koju jedete može da promeni način izražavanja gena (nutri genomika), što znači da ako vas vaši geni čine sklonijim dijabe tesu, a vi jedete hranu koja aktivira te gene, možete i razviti dijabetes. U me đuvremenu, crevne bakte rije koje čine vaš mikrobiom takođe rade na individualizaciji reakcije vašeg organizma na hranu. „To će biti važan faktor

u optimizaciji zdravlja“, kaže prof. Džejms Markam sa Bej lor univerziteta. „S obzirom na vašu genetsku strukturu, mož da biste želeli da jedete određe nu hranu da biste optimizovali svoje zdravlje, tako da ne aktivirate gene raka, gene gojaznosti, gene koji dovode do hroničnih bolesti.“ Ovo istraživanje je u ranoj fazi, ali obećava.

Pre nego što hrana zai sta počne da se tretira kao lek i daje „na recept“, lekari moraju da steknu potrebnu stručnost o ishrani. Ipak, širom sveta, većina studenata medicine do bija malo ili nimalo instrukcija o ovoj temi.

Istraživači traže načine da biljke učine hranljivijim.

Izvor: www.webmd.com

• • • • • •

Organizam

уста и синуса.

ЧУРНА. ДОБРОБИТИ СИТОПАЛАДИ ЧУРНЕ: Вековима проверен додатак исхрани за јачање органа за дисање. Ајур-веда је нарочито препоручује код кашља, астме, бронхитиса, пнеумоније, туберкулозе... Потпуно безопасно и нешкодљиво средство, нарочито погодно за децу (прах се меша са медом, доброг је укуса). Најбоља подршка код вирусних инфекција и дисајних алергија. Блажи сув кашаљ и надражено грло, раствара слуз и подстиче искашљавање код продуктивног кашља. Расајана (подмлађује тело), анти-алерген, бронходилатор. Исушује вишак слузи из тела (буквално ,,вари'' слуз), отвара дисајне путеве (бронхије и бронхиоле, нос, синусе, грло), уравнотежује животне силе (вата, пита, капха).

Zbog čega je to tako? Ajurveda nas uči da je čovek deo prirode, i da sve što postoji u univerzumu postoji i u ljudskom telu. Sa druge strane, svaka promena u prirodi utiče na čoveka i svaka promena u ljudima utiče na prirodu. Promene vremena dovode do promena i poremećaja u sistemu telo-duh. Tokom velikih vrućina vatra varenja – Agni – osnova našeg imu nog sistema – slabi, kako se telo ne bi opterećivalo dodatnom toplotom. Varenje, eliminacija i čitav metabolizam su pod jakim uticajem toplote, emo cije i psiha su „vatreni“ i čovek postaje razdražljiv, eksplozivan i agresivan.

Višak toplote je problem

Dolaskom kišovitog i hladnijeg vremena na gomilana toplota se naglo otpušta što stvara upalne procese, a oslabljena vatra varenja nije sposobna da se odupre naglim uticajima vlage i hladnoće. Stoga se lako dolazi do gripoznog sta nja i raznih psihičkih i somatskih poremećaja – počevši od lošeg raspoloženja, depresije, nesa

Vladimir Čobić instruktor ajurvede www.ajur-veda.rs

Organizam između leta i zime

Većina ljudi u savremenom svetu ima naviku da se razboli prilikom smene godišnjih doba – na prelasku zime u proleće ili na prelasku leta u zimu.

nice i nervoze, pa sve do išijasa, reume, artritisa, astme, bronhitisa...

Kako se zaštiti?

Važan je pre svega individualni pristup. „Počisti prvo svoje dvorište“, uči nas biblijska mudrost. Svako ko želi dobro zdravlje, mora voditi računa o svom imunom sistemu. Kada je imunitet jak a na vike u ishrani i svakodnevnoj aktivnosti dobre, vre menske promene ne mogu da naruše naše zdravlje. Ali, ako se jede šta stigne i koliko stigne, a spava da nju dok se noću bdije, tada promene vremena delu ju kao mraz na trulo voće. U zavisnosti od prirode čoveka, njegove trenutne snage i životnog doba, na staju i određeni zdravstveni problemi povezani sa datim godišnjim dobom i telesnim tipom.

Prema tome, odgovor je jednostavan – tre ba ojačati i osnažiti sebe. To se postiže pravilnom ishranom, redovnim spavanjem i poštenim radom, a naročito redovnim upražnjavanjem duhovnih praksi kao što su meditacija, joga položaji, iskrena molitva, milosrđe i čistota.

JEDNOSTAVNI SAVETI DA SE OJAČA IMUNI SISTEM:

Svakog jutra popijte 100ml toplog kravljeg mleka u kome je razmućena kašičica kurkume i kašičica šećera (nikako meda). Ako osećate zimogrožljivost i tupost u siste mu za varenje, pijte gutljaj-dva đumbirove vode na svakih pola sata. Jednu kašičicu mlevenog suvog đumbira (ne svežeg korena) stavite u litar vode i zagrejte do ključanja. Pustite da vri minutdva, skinite sa vatre i prespite u termos. Bar tri puta nedeljno popijte trifala čurnu uve če pre spavanja. Tokom kišne i hladne sezone redovno koristite čijavanpraš. Od domaćih trava češće koristite zelene za čine – peršun, celer, mirođiju i gorke i/ili hladeće čajeve – žalfiju, nanu, kamilicu, matičnjak, majčinu dušicu, bosiljak, rtanjski čaj... Maksimalno izbegavajte kisele mlečne proi zvode – sir, jogurt, pavlaku, prženu i masnu hra nu, konzervisanu hranu, sirće. Ovo pravilo je bitno na prelazu između leta i jeseni. Tokom vetrovitih, hladnih jesenjih dana kiseli mlečni proizvodi su korisni ako se uzimaju umereno.

Rešite se zatvora na brz i prirodan način!

KOCKA ZA PROBAVU

Upotreba 100% prirodnih kocki za probavu će vas osloboditi svih neprijatnih pojava povezanih sa opstipacijom.

Upotreba prirodnih sredstava je najbolji način za regulisanje rada i redovnog pražnjenja creva. Suvo voće i sena se tradicionalno koriste protiv opstipacije. Suve šljive, suve smokve i suvo grožđe sadrže veliku količinu nerastvorljivih i rastvorljivih biljnih vlakana koja u crevima bubre i povećavaju voluminoznost crevnog sadržaja čime se ubrzava njihova peristaltika. Suve šljive su bogate sorbitolom, alkoholnim šećerom koji takođe ima svojstva laksativa. U najčešćem slučaju, rezultati su vidljivi već nakon prve upotrebe kocke za probavu.

Potražite u biljnim apotekama i prodavnicama zdtrave hrane.

Prirodno opstipacije

Uzroci opstipacije (zatvora) mogu biti brojni, a u najčešće spadaju ishrana, nedovoljan unos tečnosti, nedostatak kretanja, ali to mogu biti i raznovrsni drugi faktori.

Nema sumnje da savremena ishrana, u kojoj preovlađuju visokoprerađene na mirnice bez dovoljno vlakana, nedovoljan unos tečnosti i nedovoljno svežeg povrća i voća, što je sve obično praćeno načinom života u kojem najveći dao vremena provodimo sedeći, predstavljaju najčešću kombinaciju faktora koji utiču da creva ne rade kako treba. Naravno, osim ovoga ima još mnogo činilaca koji na to utiču, a u to spadaju odre đeni lekovi ili suplementi koji se redovno uzimaju, hormonalni problemi, ali i određeni emocionalni problemi i nerazrešene situacije u životu.

Ishranom protiv zatvora

U svakom slučaju, da bismo rešili problem opsti pacije, u velikoj meri nam može pomoći prome na ishrane, posebno određene namirnice biljnog porekla i prirodna sredstva, kao i promena načina života - pre svega, znatno više kretanja.

Da bismo oslabili faktore koji negativno utiču na rad creva, trebalo bi da izbegavamo visokoprera

prirodne terapije

protiv opstipacije

PODSTAKNITE PRAŽNJENJE CREVA

Interesantno je da sedenje na šolji nije najbolji način da se podstakne pražnjenje creva. Ma koliko to zvučalo anahro no, tzv. „čučavac” je bolji, jer taj položaj podstiče prirodni refleks kretanja creva. Da bi se takav položaj u savremenim uslovima imitirao, može se kori stiti stoličica koja se postavi pod noge ispred wc šolje, što bar donekle podseća na prirodan položaj za pražnjenje creva koji su ljudi koristili od davnina.

đenu hranu, kao što je npr. belo brašno (beli hleb i peciva), prže nu hranu, prerađene sireve i da smanjimo konzumaciju mesa. A da postignemo pozitivan efekat, pre svega bi trebalo da pijemo više vode i da povećamo unos biljnih vlakana. To ćemo postići korišćenjem integralnog hleba, mahunarki, semenki i orašastih plodova (presnih) i voća - a po sebno smokava, šljiva i grožđa (svežih i suvih), kao i jabuka.

Prirodni laksativi

Svakako da lekove koji podstiču pražnjenje creva, tzv. laksative, možete kupiti i u apoteci, ali postoje i prirodna sredstva. U najefikasnija spadaju psilijum i laneno seme. Međutim, oba treba koristiti sa dosta vode, jer ukoliko se uzimaju bez dovoljno vode, efekat će biti suprotan. La neno seme treba da se samelje i ostavi neko vreme da odstoji u vodi, dok ona ne postane slu zava, a potom se sve zajedno pojede, dok se psilijum obično uzima po kašika sa punom ča šom vode.

U veoma efikasne laksative spada i čaj od sene; ali, treba znati da sena može izazvati jake grčeve, pa sa njom treba biti pažljiv. Čaj od sladića takođe pomaže protiv opstipacije (oni koji imaju povišen pritisak treba da budu oprezni sa njim). Aloja je takođe prirodan laksativ, tako da će po moći i uzimanje dve-tri kašičice gela od aloje vere.

Voda za detoksikaciju

Malo je verovatna ideja da može te ubrzati i poboljšati puteve detoksikacije svog tela pijući vodu za detoksikaciju. Ipak, to je i dalje zdravo piće sa neko liko zdravstvenih prednosti, koje biste verovatno mogli da dobijete i ako redovno pijete čistu vodu. Ali, ako vam je uku snije da pijete vodu sa voćem i povrćem i ako će to značiti da ćete tokom dana popiti prepo ručenu količinu vode, a manje zaslađenih i gaziranih napita ka, onda to može imati samo pozitivne efekte.

Kako napraviti

Voda za detoksikaciju lako se pravi - potrebno je samo da u vodu za piće dodate, po želji, kriške voća, povrća ili začin skog/lekovitog bilja. Od sa stojaka i njihove kombinacije zavisiće i ukus ove vode. Ako je držite u frižideru, ostavite sastojke da se natapaju 1-12 sati, a

zatim ih izvadite i vodu popijte.

Ako nemate vremena, isitnite sastojke kako bi svojim ukusom brže obogatili vodu.

Evo nekoliko popularnih kombinacija: krastavac i nana limun i đumbir kupine i pomorandže limun i ljuta papričica lubenica i nana limun i limeta jabuka i bosiljak jabuka i cimet maline i ruzmarin limeta i ananas grejpfrut, nar i nana

Zdravstvene koristi Voda za detoksikaciju, u zavi snosti od kombinacije sastojaka i jačine infuza, može na nekoli ko načina koristiti zdravlju.

Voda za detoksikaciju doprinosi gubitku kilograma, isto kao i ispijanje „obične“ vode bez dodataka. Istraživa

u ishrani

detoksikaciju

nja pokazuju da konzumiranje pola litra vode može da ubrza metabolizam do 30% za oko sat vremena. Štaviše, ljudi koji piju preporučene količine vode kao deo programa mršavljenja, gube više kilograma od onih koji piju manje vode, pokazala su istraživanja. Npr. jedno istraživanje je pokazalo da ljudi koji piju pola litre vode pre sva kog obroka, gube 40% više teži ne nego oni koji to ne rade, što se, osim sa ubrzavanjem meta bolizma, dovodi u vezu i sa tim da pijenje vode smanjuje glad.

Poboljšava zdravlje organa za varenje. Hidratacija je važna za digestivno zdrav lje. Hronična dehidracija može izazvati konstipaciju i obrnuto, pravilna hidratacija može da spreči ovaj problem.

Poboljšava raspoloženje i nivo energije. Istraživanja pokazuju da i samo 1% dehidracije značajno pogoršava raspoloženje, koncentraciju i izazi

Ova voda, sve popularnija u poslednje vreme, „obogaćena“ je voćem, povrćem i biljem. Ona je ukusna, podstiče konzumiranje vode, što je pozitivno, i može da donese neke zdravstvene koristi.

va glavobolje. Povećanje unosa vode, obične ili one sa voćem i povrćem, „podiže“ raspolože nje i energiju.

Doprinosi jačanju imu niteta. Tačno je da konzumi ranje voća i povrća podržava imuni sistem. Ipak, voda za detoksikaciju ne sadrži previše hranljivih sastojaka, a svakako manje nego kada jedete voće i povrće.

Izvor: https://www.healthline.com/nutri

Potaz od celera

Izdinstati iseckanu (80-100g) vog ulja, nog korena celera, oprane rov list vode celer ne omekša, pa pred kraj dodati izgnječena log luka rov list mikserom dodajući po potrebi još malo vode do željene gustine, (beli biber, himalajska so, peršun, na vrh kašičice kurkume).

Pomešati 150g brašna od polbe, 130g integralnog pšeničnog brašna, 3 kašike semena lana i 1/2 kašičice praška za pecivo i posoliti po ukusu, zatim dodati 3 kašike maslinovog ulja i 120-130 ml vode. testo za koru u frižider dok se priprema nadev na kolutove 300g praziluka. omekša Pred kraj dinstanja dodati kane blitve ili zelja (oko 100g) hladi dodati 150g izgnječenog feta, tofu), biber i po potrebi so. koristi tofu dodati i jednu kašiku masli novog ulja Testo razvući u krug, sta viti u kalup za tart ili okruglu posudu obloženu papirom za pečenje preč nika 24-26 cm. Malo odići ivice testa, ravnomerno rasporediti nadev u zagrejanu rernu i peći oko 25 min. na 180 stepeni dok ivice ne porumene.

Paprike punjene prosom

2 porcije

80g prosa 2-3 sata, ocediti, 1 glavicu izrendanu šargarepu Dodati izrendanu 2-3 izgnječena Dinstati dok povrće ne omekša Skloniti sa vatre i dodati 75g izgnječenog so, biber, peršun i kari 3 veće babure, očistiti od semena i napuniti nadevom. Staviti u odgovarajuću po Ako preostane nadeva ras Peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok paprike ne omekšaju Pred dimljenog i ostaviti još nekoliko minuta u rerni.

stanglice

Izmešati u pastu 50g očišćenih Sjediniti sa 100g ovsenih pahuljica, kikirikija i kašikom kokosovog ulja. jednu kašiku vode Odvojiti 2/3 smese i stavi ti u posudu (18x10cm) obloženu papirom za pečenje ili prianjajućom folijom. Rasporediti ravnomerno smesu Otopiti lade sa 85% kakaoa sa 50g kikiriki putera i naneti preko podloge. Osta tak smese rasporediti preko čokolade Staviti u frižider da se stegne.

Usporite starenje

Sa godinama, funkcija mozga neminovno slabi. Međutim, to ne mora obavezno da se završi demencijom - ukoliko pazimo na svoju ishranu i način života.

Ultraprerađene namir nice (pakovane gric kalice i veštački napici sa dosta soli, dodatog šećeća i nezdravih masnoća) čine veliki deo ishra ne razvijenih zemalja i dosta doprinose degenerativnim pro menama na mozgu. Koliko je to značajan faktor rizika od demencije, govori sledeći podatak: ako samo 10% ultraprerađenih namirnica zamenimo minimal no prerađenim namirnicama, uspećemo da smanjimo rizik od demencije za čitavih 19%! (Istra živanje objavljeno ove godine u časopisu Neurology).

Dakle, ishrana može biti jedan od najvažnijih faktora za zdravlje mozga. Evo koje se namirnice, prema dosadašnjim sazna njima, mogu smatrati naj korisnijim za dobar rad mozga i odr žavanje njegovog

funkcionisanja i u poznijem dobu.

Jagode sadrže obilje pelargonidina, jedinjenja koje ometa zaplitanje tau proteina u nevnim vlaknima mozga. To je dobro za prevenciju Alchajmerove bole sti. Zasad se ne može tačno reći koliko jagoda dnevno bi trebalo konzumirati, ali pola šolje jagoda dnevno svakako može samo da koristi.

Crno sočivo, borovni ce, kupine i trešnje sadrže biljne flavonoide, posebno an tocijanine, za koje istraživači smatraju da imaju najizraženiji zaštitni efekat protiv kognitivnog opadanja mozga. Osim što sadrži antocijanine (za razliku od dru gih vrsta sočiva), crno sočivo je i odličan izvor biljnih vlaka na (posebno rastvorljivih), koja takođe mogu

da smanje rizik od razvoja de mencije.

Jaja sadr že holin, jedan od nutrijenata koji je veoma važan za zdravlje mozga. On predstavlja gradivni element za posebnu kategoriju fosfolipida koji se nala ze u ćelijskim membranama, kao i u neurotransmiteru ace tilholinu, koji reguliše memo riju. Jedna od karakteristika Alchajmerove bolesti je upravo nedovoljna proizvodnja acetilholina. Samo jedno jaje sadrži oko 30% dnevnih potreba holina. Istraživanje objavljeno u časopisu Nutrients utvrdilo je da osobe koje redovno jedu jaja unose dvaput više holina u odnosu na one koji ne konzu miraju jaja.

starenje mozga

Spanać je posebno bogat antioksidansima iz klase karoti noida, uključujući beta karotin i lutein, koji smanjuju rizik od pogoršanog kognitivnog funkcioni sanja mozga sa starenjem. Međutim, da bi se za ista osetila dobrobit od ovih nutrijena ta, potrebno je go dinama u ishrani, osim spanaća, redovno koristiti i drugo zeleno lisnato povrće, kao i paprike i paradajz. Tempeh spada u najkva litetnije (a uz to i delikatesne) izvore biljnih proteina. Proteini biljnog porekla su povezani sa većim dobrobitima za mozak u odno su na proteine životinjskog porekla. Adekvatan unos proteina je potencijalan način da se odloži starenje moz ga i uspori početak demencije (istraživanje objavljeno u časo pisu American Journal of Clini cal Nutrition).

Avokado. Kod osoba koje su svakodnevno jele avokado tokom 6 meseci, poboljšala se radna memorija i efikasnost rešavanja problema! To tvrdi proučavanje objavljeno u časopisu Nutrients. Pored toga, avokado kombinuje još nekoliko veoma zdravih nutrijenata, uključujući mononezasićene masti, folat i biljna vlakna, koji takođe povolj no utiču na zdravlje mozga.

Mača čaj je prah fino sa mlevenih listova zelenog čaja, tako da sa njime dobijate celo kupni nutritivni sadržaj lista. Mača čaj sadrži flavonoide i fe nole, supstance koje štite mozak od delovanja slobodnih radikala, i to znatno više od običnog zelenog čaja (kako pokazuje po ređenje koje su obavili istraživa či Univerziteta Kolorado).

I zeleni i mača čaj su izvor jedinstvene amino-kiseline zva ne L-teanin; povećan unos L-te

anina povezan je sa kognitivnim poboljšanjima, uključujući i poboljšanje pamćenja. Izvori i stručne refe rence: www.everydayhealth.com https://n.neurology.org/ content/early/2022/07/26/ WNL.0000000000200871 https://content.iospress.com/ar ticles/journal-of-alzheimers-disea se/jad215600 https://pubmed.ncbi.nlm.nih. gov/29277553/ https://n.neurology.org/con tent/97/10/e1041 www.tandfonline.com/doi/full/10. 1080/1028415X.2022.2027592

https://academic.oup.com/ajcn/ article/110/6/1416/5540729 www.mdpi.com/20726643/9/8/839

https://academic.oup.com/jn/articl e/150/7/1871/5835211?login=true www.frontiersin.org/ar ticles/10.3389/fnagi.2017.00183/full www.mdpi.com/20726643/9/9/919 https://pubmed.ncbi.nlm.nih. gov/31832980/ www.sciencedirect.com/ science/article/abs/pii/ S0021967303011336?via%3Dihub www.liebertpub.com/doi/10.1089/ jmf.2020.4803

Propolis - pčelinji

Ljudi su koristili propolis kao lek još 300. godine p. n. e. Egipćani koristili su ga za balsamovanje, a neki doktori su tokom II svetskog rata propolisom lečili rane.

Propolis je smolasta, voštana supstanca koju pčele stvaraju mešanjem svoje pljuvačke sa pčelinjim voskom i jedinjenjima iz raznih biljaka i drveća. Pčele ga koriste za zatva ranje praznina u košnici kako bi zaustavile uljeze. Propolis tako đe ima antimikrobna svojstva i može zaštititi pčele od patogena. Naučnici su identifikovali više od 300 jedinjenja u propo lisu. Tačan sastav može da za visi od lokacije pčelinjaka. Ipak, može se reći da se najčešće sa stoji: 50% od smole drveta, 30% od pčelinjeg voska, 5% od pole na, 10% od etarskih i aromatič nih ulja, i od polifenola kao što su flavonoidi (antioksidansi).

Protiv upala i bakterija Jedno istraživanje iz 2019. po kazalo je da propolis može da ima sledeća svojstva: antibakte rijsko, antigljivično, antivirusno, antiparazitsko, antiupalno, an

tioksidansno. Neke supstance iz propolisa mogle bi imati antikancerogena svojstva. Savremeni istraživači smatraju da propolis može da bude koristan za: zarastanje manjih rana (ubrzava dubinsko zarastanje rana u sterilnim uslovima); oralnu higijenu (spreča va formiranje kalcijum-fosfata, glavne komponente zubnog pla ka, smanjuje količinu bakterija u pljuvački ljudi koji pate od perio dontitisa); upale (naučnici veruju da propolis može da reguliše upal ne supstance u telu, kao što su prostaglandini, kao i da smanji upalu koja izaziva atritis). Ne izaziva rezistenciju, tj. bakterije ne mogu da postanu otporne na propolis.

Dobar i protiv virusa Takođe, laboratorijska istraživa nja su pokazala da propolis delu

pčelinji lepak

e. Stari doktori

je antivirusno i to protiv rinovi rusa (uzročnici prehlade), virusa gripa, respiratornog sincicijalnog virusa (uzročnik bronhiolitisa). Isto tako, stimuliše imuni sistem. Jedno istraživanje objav ljeno u časopisu Oxidative Me dicine and Cellular Longevity otkrilo je da sastojci propolisa mogu da deluju antialergijski. Ipak, za ovu tvrdnju nema dovoljno naučnih dokaza.

Propolis, u obliku kreme, može da pomogne u isceljenju manjih opekotina, pokazalo je istraživanje objavljeno u Jour nal of Alternative and Com plementary Medicine.

Istraživanja sugerišu da propolis može da pomogne u tretmanu gastrointestinalnih problema, uključujući ulce rativni kolitis i čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Obećavajuće zvuče rezultati jednog malog istraživanja na životinjama i ćelijskim kulturama, prema kojem sastojci propolisa (fenetil ester kofeinske kiseline, artepilin C, kempferol i galangin) efikasno deluju pro tiv helikobakterije.

Izvor: www.medicalnewstoday.com, www.verywellhealth.com

Lekoviti virak

Koristi se već vekovima za razne probleme, a neka od tradicionalnih znanja o ovoj biljci potrvdila su i naučna istraživanja.

Virak (Alchemilla vulgaris) je zeljasta višegodišnja biljka koja dosti že visinu od 50cm, a raste na vlažnim livadama, otvorenim šumama, pašnjacima, kao i na ivicama stena u planinskim predelima, pored puteva, na travnjacima (obično neđubrenim), obalama i planinskim padinama. Cveta od juna do avgusta i ima brojne sitne žu to-zelene cvetiće.

Virak sadrži flavonoide (kvercetin, rutin, kempferol) i fenolne kiseline (galna i kofe inska), koje deluju kao antiok sidansi. Esencijalno ulje virka sadrži i tanine, aldehide, alkohole, terpene, estre, kiseline i ugljovodonike.

Još od srednjeg veka se koristi zbog svojih medicinskih svojstava. Vekovima su žene u Evropi koristile čaj od virka za ublažavanje menstrualnih bo

ŽENSKA BILJKA

U travarstvu se koristi za spreča vanje i tretiranje menstrualnih grčeva, prekomerno menstru alno krvarenje, endometriozu i fibroide materice. Zagovornici biljnih i narodnih lekova takođe preporučuju virak za spazam mišića, dijareju, mučninu i neke poremećaje organa za varenje.

lova, kao i za ublažavanje bola u grlu. U arapskim zemljama se tradicionalno koristi za ski danje kilograma, smanjivanje upale i bolova u organima za varenje.

U skorije vreme, naučnici su se zainteresovali za virak i u studijama potvrdili neke od tradicionalnih znanja o lekovitosti ove biljke.

Tim istraživača je sproveo studiju kako bi istražio efekte biljne mešavine koja sadrži ek

virak

strakte virka (Alchemilla vulga ris L.) kima, dugolisne metvice

- Mentha longifolia i listova ma slinovog drveta, kod 66 gojaznih ispitanika. Ranije je dokazano da ekstrakt virka i listova masline povećava bazalni metabolizam (koji ukazuje na povećano sago revanje masti), dok se nana i kim vekovima koriste za suzbijanje apetita i stimulisanje digestiv nih enzima. Tokom tromesečne studije, kod ispitanika je došlo do značajnog smanjenja težine.

PROBLEM SA RINFUZOM

Čajevi u rinfuzu mogu da budu kontaminirani tokom transpor ta i skladištenja, kao i da izgube svoja svojstva, tako da se pre poručuje upotreba upakovanih proizvoda sa jasno označenim deklaracijama na pakovanju.

da je ekstrakt jedne varijante virka (Alchemilla mollis) poka zao inhibitornu aktivnost protiv nekih podtipova virusa gripa A (H1N1, H3N2 i H5N2).

(cvet nevena, žutika, listovi div ljeg celera, estragon, borovnice, bosiljak, nana, između ostalih).

Isceljuje kožu.

U narodnoj medicini virak se koristi kao lek protiv bola u grlu i kašlja. Istraživanje objav ljeno u časopisu Drug Discove ries & Therapeutics otkrilo je

Istraživanje bugarskih naučnika iz 2006. objavljeno u časopisu Phytotherapy Research otkrilo je da je čaj od vrika imao najjaču antioksidativnu aktiv nost od 23 istraživane biljke

Istraživanje obavljeno na pacijentima sa aftama (reku rentne aftozne ulceracije) po kazalo je da spoljašnja primena troprocentnog ekstrakta virka u glicerinu dovodi do bržeg isceljenja afti. U drugom istra živanju (dvostruko slepa studi ja) gel koji je sadržao 2% ili 6% ekstrakta virka pomogao je is celjenje oštećene barijere kože kod zdravih ispitanika.

Izvori: www.healthbenefitstimes.com, www.drugs.com, www.healwithfo od.org

7 prednosti samačkog

U našoj kulturi se smatra da je loše biti samac i obično se na ljude koji nisu u nekoj vezi nemaju porodicu gleda sažaljivo. Ipak, da nije sve tako kako se obično misli, videćemo u sledećem članku.

Iako se uglavnom smatra da je sjajno biti u vezi ili imati porodicu, po pravilu stvari nisu ona kve kakve se prikazuju spolja. Svaka veza ili po rodica ima i svoje komplikovane, mračne strane, koje najčešće ne izlaze u javnost. Sa druge strane, iako se samački život smatra društveno nepoželjnim, on ima određene prednosti, a evo koje. Ne mora da znači da su samci nesrećni. Po pravilu se smatra da su samci nesrećni zato što su, eto, jadni i sami. Ali, mnogo ljudi ostaje u nepod nošljivim vezama samo zato što se plaše samoće. Sigurno znate neke od njih. Da li mislite da su oni srećni samo zato što su u vezi?

Samci su samostalniji. Ma koliko se ljudi trudili da budu nezavisni ili samostalni, kada su u ozbiljnoj vezi, svesno ili nesvesno počinju da se oslanjaju na svog partnera, i emocionalno i egzi stencijalno. To u nekim slučajevima može da ide dotle da partneri više ne mogu da donose samostal ne odluke. Pa čak se može desiti da sopstveni rast, razvoj i blagostanje podrede osećaju zavisnosti i si gurnosti koje veza može da im donese.

prednosti

samačkog

života

samac

ili da

videćemo

Imaju manje drame u životu. Svi mi znamo koliko je ponekad teško da uravnoteži mo sopstveni život i da uskla dimo protivrečne želje i težnje koje postoje u nama samima.

A ako se na to nakalemi još i neophodnost da se uskladite sa partnerom, čije želje mogu biti potpuno suprotne, onda ćete najverovatnije imati životnu dramu. Na primer, vama pot puno odgovara da živite i radite u jednom gradu, ali vaš partner hoće da živi u drugom. Koju god odluku da donesete, to neće proći jednostavno i lako.

Imaju više vremena za sebe. Čovek ne može da održi psihičku ravnotežu ukoliko nema vremena za samog sebe. Bilo da imate kreativne potencijale koji

vape da se ispolje, bilo da želite da sledite neku ozbiljnu stazu samo razvoja (navodimo samo neke od primera), ukoliko je vaš partner neprijateljski raspoložen prema vašim težnjama, verovatno je da ćete upasti u ozbiljan životni problem. Ako ste sami, niko vas neće kočiti – osim, naravno, vas samih.

Mogu da posvete više vremena prijateljima. Većina ljudi je imala iskustvo da stekne dobre prijatelje u školi i na fakultetu, ili možda nešto kasnije, na poslu. A takođe znate iz iskustva šta se desilo sa vašim dobrim prijateljima kad su se poženili i poudavali – jedva da možete i da ih vidite, jer ili vi imate suvi še obaveza, ili ih imaju oni. Me đutim, psihološka istraživanja

ukazuju da, kako smo stariji, pri jateljstva postaju sve važnija, i to čak i važnija od porodičnih od nosa. Samci po pravilu održavaju mnogo kvalitetnija prijateljstva nego ljudi koji su u vezi.

Imaju slobodu. Ljudi koji su u vezi nisu slobodni. Nisu slo bodni u smislu da stalno moraju da se dogovaraju, pregovaraju i usklađuju sa nekim. Kada ste sami, sve mogućnosti su vam otvorene. Ne morate ni od koga da tražite dozvolu da uradite nešto za šta osećate da je dobro za vas i da vam donosi radost.

Manje ljubomorni. U mnogim vezama, ljubomora ubija partnere. Kada ste sami, nema na koga da budete ljubo morni. A biti slobodan od lju bomore zaista je sjajan osećaj.

. bis e r i m ud os ti . c o m

Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, više i sami ne razumete šta ste ga pitali.

Andre Žid

Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.

Ivo Andrić

Svaka prepirka sklona je da zaobiđe pravu istinu.

Šri Činmoj

Voleti znači videti čoveka onakvim kakvim ga je zamislio Bog.

Marina Cvetajeva

Ljudi su često ponosni na čistotu svoje savesti samo zato što imaju kratku pamet.

Lav Tolstoj

Ono što se silom postigne, samo se silom može sačuvati.

Mahatma Gandi

Ljudi su onakvi kakva su vremena.

Viljem Šekspir Istina ima raznih i dovoljno da svaki čovek bude u pravu.

Dušan Radović

I od neprijatelja se može nešto naučiti.

Latinska izreka

Osećaj da smo zadovoljni, a ne sreća, ima ključnu ulogu definisanju opšteg blagostanja, sugeriše ovogodišnje proučavanje Marijane van Voerkom i saradnika sa univerziteta Tilburg.

Zadovoljstvo podstiče blagostanje

Kada zastanete i raz mislite o sopstvenom blagostanju, koje su prve slike koje vam padaju na pamet? Prema tradicionalnim pogle dima pozitivne psihologije, emocija sreće koju ove slike proizvode podstiče vaše bla gostanje. Međutim, šta je sa onim trenucima u kojima se jednostavno osećate ispunje no, drago vam je što vam ide dobro? Možda u tim trenucima ne biste sebe definisali kao srećnu osobu, u smislu da ste ushićeni, ali biste nesumnjivo ocenili da ste zadovoljni.

Jedan od razloga zbog ko jih su se prethodni istraživači pogrešno fokusirali na sreću,

tvrde holandski istraživači, jeste to što su merili „deklara tivno blagostanje", tj. ono što subjekti istraživanja saopšte o sopstvenom blagostanju. Ume sto toga, prikladnije je koristiti „introspekciju i svest o sebi u određenom trenutku“.

Kada ste zaista zadovoljni

Imajući u vidu ovu razliku, autori su osmislili studiju u kojoj su tražili od učesnika da daju trenutne procene sop stvenog blagostanja nekoliko puta dnevno. Koristeći ovaj pristup, holandski istraživači su mogli da odgovore na pita nje da li sreća, ili osećaj da smo

proučavanje Tilburg.

Zadovoljstvo blagostanje

zadovoljni, predstavlja glavnu pokretačku snagu osećanja blagostanja.

U istraživanju je učestvovao 151 ispitanik od 18 do 65 godina, od kojih je svaki dao, u proseku, 33 ocene tokom pet uzastopnih dana studije. Oni su, između ostalog, pro cenjivali stanje svog raspolo ženja, potrebu za ispunjenjem (ispunjenje potrebe za auto nomijom, za kompetencijom, za povezanošću), psihološko i fizičko blagostanje.

Istraživanje je pokazalo da osećaj da smo zadovoljni, a ne sreća, ima ključnu ulogu u blagostanju. „To znači da se osećaj da smo zadovoljni ne

može posmatrati samo kao pasivni pokazatelj blagostanja, već i kao aktivni činilac u kauzalnom sistemu koji dovodi do drugih aspekata blagostanja“, kažu istraživači. Iako ne odra žava stanje euforije, osećaj da smo zadovoljni može doneti jednu vrstu ispunjenja koje ne biste našli u prolaznom osećaju sreće.

Uzbuđenje ne znači ispunjenje

Svakako je dobro da znamo da ne moramo da iskusimo ushićenje da bismo doživeli unutrašnje zadovoljstvo ili čak ispunjenje. Da li vam se ikada desi da vam oči odlutaju ka

omiljenoj sobnoj biljci, foto grafiji ili knjizi na polici koja vam pruža miran osećaj zadovoljstva? Ako je tako, onda možete razumeti kako vas ova vizija i osećanja koja je prate mogu učiniti zadovoljnim i srećnim, makar i samo privre meno.

Da sumiramo: osećanje zadovoljstva može biti „emocija niskog uzbuđenja“. Ipak, nje gova moć da proizvede efekte u vašem složenom doživljaju blagostanja može biti dovoljna da podstakne širi spektar pozi tivnih emocija koje vam tokom vremena mogu doneti veće is punjenje.

Izvor: www.psychologytoday.com

Smesna strana sveta

- Kad ti je ispit? - U 4. - Nemoj se vraćati kući sa ocenom manjom od osam. …

- I šta si dobio? - Paosam.

Interesantno je kako muškarac bolje i lakše razume ženu kada nije njome oženjen.

Federer plakao kad je odlazio u penziju! Ko da će da prima srpsku penziju!

Pita muž ženu: - Jesi li ikad poželela da budeš muško? - Ne, a ti?

Ako ste tužni, idite na trčanje. Videćete da je vaše fizičko stanje gore od mentalnog.

Muškarce koji trče za svakom suknjom treba poslati u Škotsku na rehabilitaciju.

Sreo sam društvo iz srednje škole, toliko su ostarili da me niko nije prepoznao.

NUTRICIA Put za Ovču 25, Beograd 011 4285 644, 4285 722

BONEDA Kvantaška pijaca, Beograd 011 773 00 77 ŠPAJZ Kvantaška pijaca, Beograd 011 44 44 204 VIVA TREF Višnjička 74, Beograd 011 276 13 70 LUČAR Novi Sad 021 512 307 BIO UNA Novi Sad 021 633 47 34 EKOLINE Kruševac 037 492 300

- Doktore, ne vidim na daljinu. - Jel vidiš Sunce? - Vidim. - Pa koliko daleko bi ti hteo da vidiš?

U životu postoje tri stvari koje se nikad ne vraćaju: mladost, prva ljubav i konfekcijski broj.