Zdrava Hrana časopis br. 132

Verovali ili ne

Verovali ili ne, odrastao sam bez telefona u kući - ne samo mobilnog, nego i fiksnog. Interesantno, tada mi nikad nije palo na pamet ni da mi telefon ne dostaje ni da propuštam nešto bitno u životu zato što ga nemam. A danas, ako mi na sat ili dva nestane internet, hvata me blaga panika što ne mogu da proverim mejl i vidim šta ima novo na raznim sajtovima... Šta se to do godilo sa nama? Kako je moguće da smo postali toliko zavisni od stvari koje nikako nisu naše prirodne i normalne potrebe? Razumem da svet mora da se razvija i napreduje, ali se pitam da li je ovo što nazivamo napretkom zaista napredak. Imamo svega, a nikad nam nije dosta, i hoćemo sve više i više. I da li smo zbog toga srećniji? Ne bih rekao; pre će biti da je obrnuto. Kada se jednom naše osnovne potrebe zadovolje, svako dalje insistiranje na obilju i blagostanju može jedino da nas udalji od samih sebe. Da, savremeni svet galopira putem razvoja, ali, kao što je pametno primetio Kipling: „Šta vredi galopirati, ako se krećemo u pogrešnom pravcu“.

Goran Bojić, glavni i odgovorni urednik urednik@zdravahrana.com

Izdavač

BEYOND d.o.o Kornelija Stankovića 8, Niš Adresa redakcije „ZDRAVA HRANA” Narodnog Fronta 68 M. M. Lug, Beograd ( 3476-034 www.zdravahrana.com office@zdravahrana.com

Direktor

A. Saša Đorđević Glavni i odgovorni urednik Goran Bojić urednik@zdravahrana.com

Štampa Verzal, Beograd

Marketing

Jasmina Buinac 064/312 66 22 jbuinac@gmail.com

Saradnici Biljana Soldatović Jelena Milosavljević Martina Tripković

Stručni savet Dr Draga Ždrnja Slavica Matić viši dijetetičar-nutricionista Lena Gađanski dipl. ing. prehrambene tehnologije Distribucija 064/142 66 43

Dizajn i prepres Atelje za grafički dizajn „Ars longa”

Dizajn naslovne strane Jelica Dikić

Umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje materijala iz časopisa i on-line izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost Izdavača.

Za sadržaj oglasa i PR tekstova odgovorni su oglašivači. Redakcija časopisa ne odgovara za sadržaj oglasa i PR tekstova.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије 64

ZDRAVA hrana / glavni i odgovorni urednik Goran Bojić. - God. 1, br. 1 (februar 2011). - Niš (Kornelija Stankovića 8) : Beyond, 2011- (Beograd : Verzal).24 cm

Mesečno ISSN 2217-494X = Zdrava hrana COBISS.SR-ID 181816588

napravite vegansku zamenu za jaja?

Mešavina kukuruznog skroba i vode može zameniti jaja prilikom pripremanja peciva. U proseku, 1 kašika kukuruznog skroba na 3 kašike vode odgovara sadržaju tečnosti u jajetu. Uvek rastvorite kukuruzni skrob u vodi pre nego što ga dodate drugim sastojcima da biste izbegli da se zgrudva.

smanjite težinu u nogama?

Možda zvuči suprotno logici, ali će vam pomoći ako se krećete više! Fizička ak tivnost podstiče cirkulaci ju. Ako osećate da su vam noge teške nakon dugo trajnog sedenja ili stajanja u jednom mestu - jednostavno prošetajte.

lakše izbegnete prehlade?

Pomoći će ako redovno pijete sok od cvekle. Jedno naučno istraži vanje iz 2019. pokazalo je da su ispitanici koji su pili pomalo soka od cvekle sedam puta dnevno imali manje simptoma prehlade od onih koji ga nisu pili. Sok je posebno koristio astmatičarima.

povećate šanse da živite duže?

Radite naporno i savesno! Istraživanja pokazuju da ljudi koji su skloni napornom i savesnom radu u proseku žive dve do tri godine duže od proseka - to je ekvivalentno smanjenom riziku od rane smrti za 20 do 30 procenata.

ublažite akne?

Unosite dovoljno omega 3 masnih kiselina. One ublažavaju upalu, a novi dokazi govore da je glavni uzročnik akni upa la. Nekoliko studija je prijavilo smanjenje lezija akni kada se uzimaju suplementi omega 3, bilo sami ili u kombinaciji sa drugim hranljivim materijama.

Dodajte u zemlju listove zelenog čaja. Biljkama je potreban azot da bi lepo rasle - on je osnovni gradivni element njihove DNK. Listići zelenog čaja bogati su azotom. Istraživanja po kazuju da listovi čaja pomeša ni sa zemljom mogu pomoći da izdanci i korenje biljaka ra stu brže.

Kako da?

Budućnost hrane

Pre 60 godina, predviđalo se da će u budućnosti hrana biti još nismo stigli, a evo šta stručnjaci predviđaju za sledećih 30,

Uposlednjih šest dece nija svetska popula cija se više nego udvostručila, globalna proizvodnja hrane se više nego utrostručila, dok se koristi samo 15% više zemlje. To možda dobro zvuči, ali ima i značajne posledice i po zdravlje i po planetu. Više od 300 mili ona odraslih u svetu je gojazno, stopa smrtnosti od raka je po rasla, a način na koji uzgajamo, prerađujemo i transportujemo hranu značajno doprinosi kli matskim promenama.

„Dobili smo upravo ono za šta smo osmislili naš sistem ishrane: masovnu proizvodnju jeftinih kalorija“, kaže Skot Bo umen, suosnivač ogranizacije

The Nourish Movement. „Sada ovaj sistem moramo da opti mizujemo, radi zdravjla ljudi i zdravlja planete.“

Da bi se to ostvarilo, ključne su održivost, tehnologi ja hrane i hrana kao lek.

proizvođači i trgovci na malo, vlade i neprofitne organizacije, i naravno, potrošači – možemo spasti planetu i imati dovoljno hrane bogate nutrijentima.

Održiva ishrana U 2020, čak 811 miliona ljudi širom sveta nije imalo dovoljno hrane, a predviđa se da će po pulacija porasti za još 2 milijarde u narednih 30 godina. Stručnjaci predviđaju da ćemo morati da proizvedemo čak 56% više hrane, ali to ne može biti održivo bez velikih pro mena. Ako svi urade svoj deo posla – naučnici i farmeri,

„Poljoprivredna proi zvodnja je danas daleko odr živija nego 1980“, kaže Džek Bobo, direktor za globalnu politiku hrane i vode u Nature Conservancy. „Ali ovaj proces se ne odvija dovoljno brzo da bismo stigli tamo gde treba da budemo do 2050. Moramo da radimo drugačije.”

Širom sveta se radi na: transformaciji poljoprivrede primenom novih pristupa (npr. vertikalna poljoprivreda, preci zna poljoprivreda i uređivanje

hrane

u obliku pilula. Do toga 30, 40, 50 godina.

genoma); smanjivanju bacanja hrane; proizvodnji alternativ nih proteina (biljno „meso“, meso iz laboratorije, insekti, alge); inovativnim pakovanjima koja produžavaju svežinu hra ne i sprečavaju razvoj bakterija.

Tehnološke inovacije „U poslednjih 50 godina se po kazalo da mnoge poljoprivred ne prakse za koje smo mislili da su najbolje, nisu toliko dobre ni za klimu, ni za ljudsko zdrav lje“, kaže prof. Radž Kosla sa Kolorado državnog univerzite ta. „Od početka 21. veka videli smo primenu brojnih novih koncepata (biljno meso, roboti koji automatizuju radno inten

zivne poljoprivredne poslove, pakovanje hrane koja se može kompostirati). Svaki od njih ima potencijal da ono što jedemo učini zdravijim ili održivi jim, ako tehnologija bude funk cionisala kako se nadamo i ako je dovoljno ljudi prihvati.“

Hrana koja leči Prema podacima iz 2019. loša ishrana bila je odgovorna za jedan od pet smrtnih slučajeva širom sveta. Dr Dariuš Mo zafarian sa univerziteta Tafts kaže da ako prepoznamo štetu koju loša ishrana nanosi na šem ukupnom zdravlju, ona bi mogla da se promeni nabolje zajedničkim naporima koji će

ZA UZBUDLJIVU ZDRAVIJU ISHRANU

Mnoge kompanije koje se bave naukom i tehnologijom sada se povezuju sa restoranima i kuvarima kako bi bolje razumeli kako i gde ljudi jedu, kakav ukus hrane žele, kako da pomognu ljudima da pređu na zdraviju, održiviju ishranu koja ne deluje kao preveliki kompromis i odri canje.

podstaći inovacije, pravičnost i održivost hrane. Na primer, programi zdravstvene zaštite širom sveta eksperimentišu sa „receptima“ za korišćenje hran ljivih namirnica poput svežeg voća i povrća; nedavno formi rana Koalicija za školski obrok, koja obuhvata više od 60 zema lja, radi na tome da svako dete na svetu dobije hranljiv obrok u školi svakog dana.

Izvor: www.webmd.com/specialreports/future-of-food/20220602/ the-future-of-food

• • • • • •

уста и синуса. Тај рецепт се зове СИТОПАЛАДИ ЧУРНА. ДОБРОБИТИ СИТОПАЛАДИ ЧУРНЕ: Вековима проверен додатак исхрани за јачање органа за дисање. Ајур-веда је нарочито препоручује код кашља, астме, бронхитиса, пнеумоније, туберкулозе... Потпуно безопасно и нешкодљиво средство, нарочито погодно за децу (прах се меша са медом, доброг је укуса). Најбоља подршка код вирусних инфекција и дисајних алергија. Блажи сув кашаљ и надражено грло, раствара слуз и подстиче искашљавање код продуктивног кашља. Расајана (подмлађује тело), анти-алерген, бронходилатор. Исушује вишак слузи из тела (буквално ,,вари'' слуз), отвара дисајне путеве (бронхије и бронхиоле, нос, синусе, грло), уравнотежује животне силе (вата, пита, капха).

Rasajane

Stoga su drevni mudraci razvili i određene sisteme ponašanja – svakodnevnih navika ili rutina – koji deluju kao rasajane, ali mnogo brže i dugotrajnije nego hrana za grubo fizičko telo. Čaraka kaže: „Od svih stvari koje doprinose dugovečnosti, snazi, uhranjenosti, radosti, sreći i duhovnom rastu, najjače delovanje imaju: Nenasilje je prvi i najveći promoter dugoveč nosti živih bića. Čuvanje semena je najbolji pro moter snage; znanje je na prvom mestu za uhra njenost; samokontrola donosi radost; razumevanje prave istine najviše doprinosi sreći, a uzdržavanje od seksualnog čina najviše doprinosi duhovnom rastu“. – Čarak Samhita, Sutrasthana, XXX/15 Nenasilje – ahimsa. Od svih činilaca koji doprinose dugovečnosti, nenasilje je najvažniji faktor. Zato i ne čudi što je prva zapovest „ne ubij“ ili što je prva jama (pravilo ponašanja) u sistemu joge „ahimsa“. Hrana i dobra dnevna rutina odr žavaju telo, ali

Vladimir Čobić instruktor ajurvede www.ajur-veda.rs

Rasajane ponašanja

ni verbalno ni psihički, dovodi do sticanja vrlina i duhovnih zasluga, a to najviše produžava životni vek. Hrišćanska doktrina: „Ko tebe kamenom, ti njega hle bom“ odlično oslikava suštinu ahimse. Lav Nikolajevič Tolstoj i Mahatma Gandi su najpozna tiji zagovornici ovog načela u savremenom dobu, a budizam i hrišćanstvo se velikim delom oslanjaju na njega. Ahimsa pred stavlja suštinu vegetarijanstva i iskrenog pacifizma.

Kretanje energije „ka gore“ – brahmačarija. Ranije smo već pisali da seme pred stavlja srž svih dhatua – gra divnih tkiva u telu i da se višak semena pretvara u ođas – ži

votnu silu. Stoga očuvanje se mena najviše doprinosi telesnoj i mentalnoj snazi. U jogi se ova tema obrađuje u četvrtoj jami – „brahmačarija“, a u hrišćan stvu je izražena rečima: ,,Ne čini preljube“. Doslovni prevod reči „brahmačarija“ znači kre tanje energije ka Brahmanu – sveprožimajućoj inteligenciji koja stvara, održava i razara ovaj svet. U vedskoj literaturi se smatra da je osoba koja je čitavog života bila samo sa jednom osobom suprotnog pola stekla iste duhovne zasluge kao i oso ba koja je vodila monaški način života. Stoga je za svetovne lju de „ne čini preljube“ pravi način za dostizanje brahmačarije.

Znanje – uhranjenost. Ovde se pod znanjem ne misli na sticanje naučne diplome, već na sticanje teoretskog i praktičnog znanja o tome šta je pravo a šta krivo, šta svetlo a šta tama, o izvoru, toku i svrsi života i dru gim vedskim istinama. Ovakvo znanje ishranjuje i duh i telo, pa je daleko hranljivije od mesa koje ishranjuje samo telo. Vedski mudraci su na slikama najčešće debeljuškasti – to je stoga što su puni pravog znanja.

Ovo su tri večne i najvažni je rasajane za sve ljude, bez obzira na geografiju i istoriju. Ispravno primenjene one vode svim vrli nama i dobrobitima i ostavljaju iza sebe bolest, slabost i tugu.

U prethodnim brojevima govorili smo o rasajanama kao o specijalnim vrstama materije – superhrane – koje daju dugovečnost, snagu, mudrost i zdravlje. Ma koliko bila profinjena, materija je ipak samo materija, i uvek je podređena mentalnom i duhovnom koji su neuporedivo superiorniji.

prirodne terapije

Hrana protiv

Paraziti su organizmi koji se hrane ili stalno nastanjuju organizam domaćina. razmnožavaju se ili napadaju organske

Većinu parazita unosimo u organizam kontaminiranom vodom ili hranom. U zavisnosti od toga koji parazit imate i na koji si stem tela utiče, simptomi parazitske infekcije mogu uključivati: bol u stomaku, grčeve, mučninu, povra ćanje, dehidraciju, gubitak težine, groznicu, gasove, dijareju, konstipaciju, uznemiren želudac, simpto me nalik gripu, uvećane limfne čvorove... Paraziti se najčešće dijagnostikuju analizom stolice. Kada lekar utvrdi tip parazitske infekcije koju imate, propisuje lečenje.

Biljni suplementi Neke parazitske infekcije nestaju same od sebe, posebno ako je imunitet zdrav, a ishrana izbalan sirana.

Stručnjaci za prirodnu medicinu preporuču ju čišćenje ljudskih parazitskih infekcija biljkama i

protiv parazita

hrane na račun drugog organizma (domaćina) i koji privremeno domaćina. Parazitske infekcije nastaju kada paraziti rastu, organske sisteme zbog kojih se njihovi domaćini razbole. biljnim suplementima, kao što su: anis, žutika, crni orah, ulje karanfilića, kovrdžava nana, ek strakt semenki grejprfuta, pro polis, ulje origana, oštrolisna ma honija, pelin, nim, list masline. Neki biljni suplementi za detoksikaciju mogu imati oz biljne nuspojave ili ometati de lovanje lekova koje već uzimate. Zbog toga, obavezno se posavetujte sa lekarom pre nego što započnete bilo koji dodatni pro gram detoksikacije.

Dijeta protiv parazita Tokom čišćenja od parazita, važno je da vaša ishrana bude

uravnotežena, bogata hranljivim materijama, a siromašna rafinisanim šećerom i prerađenom hranom. Vlakna su posebno važ na, jer podstiču redovno pražnje nje creva. Ishrana bogata hranlji vim sastojcima važna je i zato što jača imunitet. Takođe, preporu čuje se uzimanje probiotika.

U ishranu bi trebalo da uključite beli luk, med, semenke bundeve i semenke papaje, jer se smatraju antiparazitskim namirnicama. Takođe, korisni su i kurkuma i đumbir, poznati po antiupalnim svojstvima. Izvori: www.healthline.com www.medicalnewstoday.com

UKUSAN HOT DOG? 100% BILJNI? DA, MOGU Ć E JE! HOT

Zdravo je

DOG

Metabolički sindrom je naziv kojim se obeležava 5 faktora rizika od ozbilj nih bolesti kao što su dijabetes, srčana oboljenja i šlog. A tih pet faktora čine: visok krvni pritisak, povišeni trigliceridi (masnoće u krvi), visok nivo šećera u krvi, nizak nivo „dobrog“ holesterola i salo oko struka. Iako metabolički sindrom nije bolest sam po sebi, treba ga shvatiti izuzetno ozbiljno, jer, prema upozorenju Američkog nacionalnog insti tuta za zdravlje, ovaj sindrom bi uskoro mogao da pretekne pušenje kao najveći faktor rizika od srča nih oboljenja.

Istraživanje koje se bavilo odnosom brzo jedenje povezano sa povećanjem Distribucija:

Da bi utvrdio kakva je veza između brzine ko jom jedemo i metaboličkog sindroma, dr Takajuki Jamađi je sa kolegama ispitao 1083 osobe (642 muš karca, 441 žena, u proseku stariji od 51 godine). Ovi ljudi nisu imali znakova metaboličkog sindroma

Predstavljamo Vam nove Genie Hot dogove! Spremni su za uživanje nakon brzog zagrevanja u tiganju ili u vrućoj vodi bez kuvanja. Jednostavan doručak uz omiljenu kiflu sa senfom i kečapom.

je jesti natenane

odnosom između brzine jedenja i pojave metaboličkog sindroma utvrdilo je da je suviše povećanjem rizika od gojaznosti, povišenog holesterola i visokog pritiska više od 5 puta! povezana sa većom telesnom težinom, višim nivoom šećera u krvi, višim nivoom „lošeg“ hole sterola i debljim strukom. Oso be iz grupe 3, koje su jele brzo, imale su skoro 2 puta veći rizik da razviju metabolički sindrom u odnosu na osobe iz grupe 2, koje su jele normalnom brzinom. A u odnosu na osobe iz grupe 1, koje su jele sporo, rizik osoba iz grupe 3 (brzo jedenje) je bio čak 5 puta veći! Autori istraživanja su zaključili: „ (Veća) brzina jedenja je bila povezana sa gojaznošću i razvojem metaboličkog sindro ma, pa bi sporo jedenje moglo da

2008. godine, kad je proučavanje počelo, a istraživači su ih prati li narednih 5 godina. Učesnici su davali redovne informacije o svom načinu života, navikama u jelu, fizičkoj aktivnosti i medicin skim problemima.

Usporite, da smanjite rizik U skladu sa brzinom kojom jedu, ispitanici su bili podeljeni u tri grupe: 1) oni koji jedu spo ro 2) oni koji jedu normalnom brzinom i 3) oni koji jedu brzo. Nakon 5 godina se ispostavilo da je veća brzina kojom se jede

bude ključni faktor za sprečava nje nastanka metaboličkog sin droma (među Japancima). “

Moguće objašnjenje Vođa istraživanja, dr Jamađi, je dodatno objasnio da brzo jedenje dovodi do bržih fluktuacija nivoa glukoze u krvi, što može da do vede do rezistencije na insulin. A ljudi koji jedu brzo ne osećaju se sito i verovatnije je da će se preje sti. Iako je ovo istraživanje spro vedeno na Japancima, dr Jamađi veruje da njegovi rezultati važe i za druge nacije.

Izvor: www.sciencedaily.com

Obrok-salata sa testeninom 1-2

porcije

Skuvati po 50g graška i kukuruza, zatim i 50g kratke integralne teste nine (spirale, mašnice...) činiju za serviranje. Dodati grilovanih tikvica, 5-6 koma da čeri paradajza, 50g feta sira, kozjeg sira ili tofua

Začiniti belim lukom u prahu, himalajskom solju i biberom Preliti dresin gom od: 2 kašike hladno ce đenog maslinovog ulja, kašike jabukovog sirćeta ili limunovog soka, kašičice senfa i 3 kašike vode u kojoj se kuvala testenina Dobro promešati.

Camcici od plavog patlidzana

Skuvati 100g zelenog sočiva Oprati tlidžana, prepoloviti i izdubiti Staviti polutke u po sudu, naliti malo vode i peći u rerni 20-ak minuta dok ne omekšaju Sredinu patlidžana iseckati na kockice Dinstati 1 sitno iseckan sa kašikom maslinovog ulja par minuta, dodati 3-4 izgnječena čena belog luka, sredinu patlidžana, 1 kašiku soja sosa i 1 kašiku paradajz pirea. Dolivati pomalo vode ili bujona od povrća. Dinstati desetak minuta Dodati iseckana paradajza šljivara i sočivo i sve zajedno prodinstati još par minu ta Začiniti kašičicom slatke mlevene paprike, solju, biberom, peršunom i origanom i napuniti polutke dati 100g tofua ili nekog drugog sira po izboru po nadevu i zapeći u rerni.

2 porcije

Palenta kocke sa tikvicama Korpice sa sljivama

2 porcije

Narendati 1 tikvicu (300g) 130g palente, 100ml jogurta, 100g fete ili nekog drugog sira, 50ml maslinovog ulja, so i peršun. izmešati i ostaviti 30-40 minuta da odstoji Dodati za pecivo, promešati. Staviti u manju posudu obloženu papirom za pečenje (23x13cm). Posuti susamom i lanom Peći u zagrejanoj rerni i na 180 stepeni 2530 minuta Seći tek kada se potpuno ohladi.

6 korpica

200g zrelih šljiva, a zatim izmiksati štapnim mikserom. Dodati 2 pune kašike čia semena i cimet. Ostaviti da odstoji minimum sat vremena 40g ovsenih pahuljica, 30g lešnika (badema, oraha), 2 kašike kokosa, 3 kašike suncokre ta i 1 kašiku lana. Dodati 100g svežih isitnjenih urmi i 1-2 kašike vode lepo sjediniti. Formirati korpi ce u silikonskom kalupu za mafine (prečnika 6 cm) ili u metalnom u koji treba staviti pa pirne korpice Staviti u frižeder 30 minuta Kada se stegnu izvaditi korpice iz kalupa i napuniti ih džemom. Odozgo staviti po jednu polovinu šljive.

Sezona paradajza i lubenica još nije završena, a ove dve vrste povrća su bogate likopenom, biljnom materijom koja spada u antioksidanse, i koja izuzetno povoljno deluje na zdravlje.

Likopen je materija koja daje paradajzu crvenu boju. Iako je paradajz najpozna tiji kao izvor likopena, on nije i jedini izvor. Likopen takođe sa drže mango, papaja, lubenica, grejpfrut, špargla, a ono što je važno za zimsku ishranu, i šar garepe i crvene paprike. Broj na istraživanja su pokazala da je ova supstanca neverovatno zdrava. Evo zašto.

Snažan je antioksidans. Likopen se suprotstavlja de

lovanju slobodnih radikala u organizmu, podstiče imuni si stem, poboljšava zdravlje kože... Smanjuje rizik od raka. Snažna antioksidansna svoj stva jedan su od razloga zašto likopen može da doprinese sprečavanju nastanka i razvoja raznih vrsta raka. Jedno prou čavanje je npr. pokazalo da li kopen može da uspori rast raka prostate i dojke. Drugo prou čavanje je pokazalo da je kon zumacija dosta paradajz-sosa

(mlevenog paradajza) značajno smanjila rizik od raka prostate. Istraživači povezuju likopen i sa manjim rizikom od tumora na bubregu i raka materice.

Deluje antigljivično. Istraživanja pokazuju da likopen deluje lekovito protiv glji vičnih infekcija usta i vagine.

Ublažava neuropatski bol koji uglavnom potiče od oštećenja nerava ili mekih tkiva. Uglavnom je karakteri stičan za alkoholičare, dijabe

ZANIMLJIVOST

Iako se većinom daje prednost svežem povrću nad kuvanim, u slučaju likopena stvari stoje malo drugačije. Na primer, pa radajz-sos i kečap sadrže više likopena od svežeg paradajza, zato što se kuvanjem i zgušnja vanjem paradajza koncentraci ja likopena povećava!

Moćni likopen

tičare i osobe sa amputiranim udovima. Jedno proučavanje koje je uporedilo delovanje li kopena i neuroterapije za dija betičare utvrdilo je da likopen efikasno ublažava hronični bol. Štiti vid. Likopen je dobar za oči pošto ih štiti od oksi dativnog stresa i razvoja nekih oboljenja, posebno onih pove zanih sa starenjem. Utvrđeno je da likopen može da spreči ili uspori razvoj katarakte i dege neraciju žute mrlje.

Štiti srce. Likopen može da doprinese prevenciji srčanih oboljenja zato što snižava krvni pritisak. Istraživanja su takođe pokazala da oboleli od metabo ličkog sindroma, ukoliko imaju visok nivo likopena u krvi, žive duže.

Jača kosti. Oksidativni stres takođe slabi kosti, pa liko pen, kao izrazit antioksidans, može da doprinese da kosti budu zdrave i jake, ukazalo je jedno istraživanje.

Čuva mozak. Jedno istraživanje je pokazalo da likopen može da doprinese prevenciji Alchajmerove bo lesti. Likopen takođe može da doprinese sprečavanju epilep tičkih napada.

Štiti kožu. Kao jak anti oksidans, likopen usporava i starenje kože i štiti je od štetnih efekata izlaganja suncu.

Stručne reference: www.ncbi.nlm.nih.gov

Čudesna soda

Da li zaista postoji čudesni proizvod koji se nalazi u vašoj kuhinji - nešto jeftino, što može da ukloni neprijatne mirise, održava vaše zube svetlucavo belim, pa se čak koristi i kao pomoć u terapiji ozbiljnijih bolesti?

Reč je o sodi bikarboni. To je alkalna supstan ca: kada se meša sa kiselinom, menja njen pH. Zato tako brzo može da ublaži uznemiren že ludac ili da vam pomogne da se rešite lošeg zadaha iz usta. Evo šta sve soda bikarbona može.

deluju. Nemojte je davati detetu mlađem od 6 godina, osim ako vam to ne kaže pedijatar.

Leči ujede i ubode insekata.

U čašu vode dodajte 1/4 kašičice sode bikarbone kako biste smanjili kiselinu u želucu. Ali, višak kiseline nije uzrok svih probavnih problema, pa ako simptomi ne prođu nakon dve nedelje, javite se lekaru. Sodu bikarbonu ne treba uzimati dva sata posle uzimanja lekova - smanjujući kiselinu u želucu,

Iako nije dobro svakod nevno koristiti sodu bikarbo nu na koži, ona može da ublaži crvenilo, svrab i peckanje, što su znaci blage reakcije na ubod insekata. Mnoge kreme koje se mogu kupiti bez recepta sadr že sodu bikarbonu. Napravi te pastu od jednog dela sode bikarbone i tri dela vode; ona deluje i kod osipa od otrovnog bršljana.

soda bikarbona

ŠTA SODA BIKARBONA NE MOŽE

bonu može sprečiti karijes i održati desni i usta u dobrom stanju. Pola kašičice sode bi karbone pomešane u čaši vode može da osveži dah.

Neutrališe loše mirise.

Većina loših mirisa po tiče ili od jakih kiselina (pokvareno mleko) ili jakih baza (pokvarena riba). Dodavanjem sode bikarbone menja se pH balans, pa dolazi do neutrali sanja mirisa u frižideru, na te pihu... Stavite otvorenu kutiju sode bikarbone u frižider, ili je

sti i za neutralisanje mirisa na koži ispod pazuha. Najjedno stavniji način je da prstohvat sode rastvorite u malo vode, nanesete na kožu ispod pazuha i ostavite da se osuši.

Pomaže kod bolesti bubrega.

Dnevna doza sode bikar bone može da pomogne ljudi ma čiji bubrezi više ne mogu da izbace višak kiseline iz krvi.

Izvor:

https://www.webmd.com/a-to-zguides/baking-soda-do-dont

Da ublaži iritacije kože. Koža je blago kisela, zbog čega drži opasne bakterije na odstojanju i zadržava vlažnost. Ako imate osetljivu kožu, mogu vam sme tati alkalne supstance.

Da poboljša frizuru. I kosa je prirodno kisela, pa se ne prepo ručuje pranje kose mešavinom sode bikarbone i jabukovog sir ćeta. Iako u početku kosa deluje sjajna, tokom vremena postaje lomljiva i čupava.

Da poboljša sportske per formanse. Možda ste čuli da trkači piju velike količine sode bikarbone pre trke. To se zove „punjenje sodom“, a ako to če sto radite, može da vam pozli.

Pomaže zdravlju usta.

Za jake zube

Remineralizacija je pri rodan proces obnove zuba. Organizam uzima kalcijum i fosfate iz pljuvačke i deponuje ih u zubnu gleđ - za štitni spoljni sloj zuba.

Šta izaziva gubitak minerala Zubi gube minerale u procesu demineralizacije, koji se odvija dok jedemo i pijemo, usled delovanja bakterija u ustima. Re mineralizacija pomaže da se ob nove ovi minerali, što čini zube zdravim i jakim. Ovi minerali deluju zajedno kako bi stvorili sastojak hidroksiapatit, gradivni element zuba. Ako se minerali

gube brže nego što se obnavljaju, može doći do pojave karijesa.

Demineralizacija zuba je prirodan proces, koji postaje problem kada organizam ne može da nadoknadi ovaj gubi

ZNACI DA ZUBI DOBIJAJU DOVOLJNO MINERALA

Manja osetljivost zuba. Zubi su glatkiji. Manje belih mrlja. Zubi izgledaju zdravije.

tak. Mnogo činilaca utiče na gubitak minerala, uključujući bakterije u ustima, kiselinu u ustima i pljuvačku.

Usna šupljina puna je bak terija. Neke su korisne, a neke

dovode do pojave bolesti zuba i desni. Ove bakterije stalno proizvode lepljivi sloj na zubi ma poznat kao zubne naslage (plak). Ovaj sloj je kao mehur u kome se bakterije razvijaju, hrane šećerom iz hrane i pića i stvaraju kiseline koje polako raz građuju minerale i zubnu gleđ. Previše šećera i skroba iz hrane i pića dovode do povećanja broja bakterija, što može da dovede do demineralizacije. I neredovno pranje zuba može da dovede do razvoja bakterija, stvaranja plaka i zubnih bolesti.

I pljuvačka je veoma važna. Ona neutralizuje kiselinu i čisti zube. Sadrži i mineralne jone

Demineralizacija se odvija dok jedemo i pijemo, usled delovanja bakterija u ustima.

Zašto su minerali važni za zdravlje zuba? Šta ugrožava zdravlje zuba i dovodi do gubitka minerala?

ZA AKTIVNE LJUDE KOJI BRZO ŽIVE

koji obnavljaju gleđ. Ako nemate dovoljno zdrave pljuvačke (npr. neke bolesti i lekovi mogu da izazovu ovaj nedostatak), podložniji ste propadanju zuba.

Kiselina izaziva razgradnju gleđi i demineralizaciju, pa kon zumiranje kiselog voća i kiselih voćnih sokova, gaziranih napita ka i kafe takođe može da dovede do problema. Povećanje nivoa kiselosti u ustima mogu da uzrokuju i neki problemi, poput goru šice, disanja na usta ili hrkanja.

Kako ojačati zube Pravilna svakodnevna higi jena zuba i redovne kontrole kod zubara su veoma važne.

U remineralizaciji pomaže i kslilitol, koji ometa rast bakterija (ne mogu da se hrane njime) i povećava protok pljuvačke, a na taj način neutrališe kiselinu i spre čava pojavu plaka.

Pravilan izbor paste za zube može da utiče na obnovu minerala. Fluor je jedan od bit nih sastojaka pasti - on stvara fluorapatit koji čini zube otpornijim na gubitak minerala.

Hidroksiapatit takođe spre čava gubitak minerala i karijes, delujući slično kao fluorid.

Potrebno je prilagoditi i ishranu, odnosno jesti manje še ćera i prostih ugljenih hidrata.

Izvor: www.webmd.com

PENA ZA ČIŠĆENJE I BELJENJE ZUBA

• Čisti i izbeljuje zube za samo 15 sekundi. Bez četkice i vode.

• Pena sa površine zuba otklanja meke naslage, ostatke hrane, čisti jezik i desni od patogenih bakterija.

• Idealno posle svakog obroka, za čišćenje zuba na putu, radnom mestu, za fiksne proteze i implante!

Pirofosfat natrijuma sprečava obrazovanje zubnog ka menca.

Prirodni ekstrakt pa paje razlaže meki plak od belančevina i ne oštećuje gleđ.

Aktivni kiseonik i ekstrakt limuna nežno bele zube i jačaju desni.

Ekstrakt sladića sprečava karijes.

GEL ZA REMINERALIZACIJU ZUBNE GLEĐI

• Gel smanjuje rizik pojave karijesa za 70%, smanjuje preosetljivost zuba i produžuje efekat beljenja zuba.

• Sa ukusom jabuke.

Fluor, kalcijum, magnezijum i fosfati jačaju gleđ i tkiva zuba. Nitrat kalijuma smanjuje osetljivost zuba.

Ekstrakt kelp alge (laminaria) poboljšava razmenu materija u tkivu usne duplje.

D-pantenol protiv upala i suvoće u ustima.

Ksilitol smanjuje količinu bakterija koje izazivaju ka rijes i sprečava nastanak plaka.

Naručite online na: www.prodavnicazdravehrane.rs ili potražite u:

CETUS International d.o.o. Beograd, Zdravka Čelara 4 www.zubnepaste.rs 011/675 06 05, 063/438 386

Duže vežbanje,

VEŽBANJE JE ZDRAVLJE

Evo šta je pokazalo ovogodišnje istraživanje prof. Dong Hun Lija sa Harvarda i saradnika.

Učesnici koji su sledili trenutne smernice i radili 150-300 min./nedelj no umerene fizičke aktivnosti (UFA) imali su 20-21% manji rizik od smrti od svih uzroka.

Učesnici koji su pratili trenutne smernice i radili 75-150 min./nedeljno intenzivne fizičke aktivnosti (IFA) imali su 19% manji rizik od smrti od svih uzroka.

Oni koji su radili 300-600 min./nedeljno UFA (2-4 puta više od trenut nih smernica) imali su 26-31% manji rizik od smrtnosti od svih uzroka.

Učesnici koji su radili 150-300 min./nedeljno IFA (2-4 puta više od tre nutnih smernica) imali su 21-23% manji rizik od smrti od svih uzroka.

Trenutne preporuke kažu da je potrebno 150-300 min. nedeljno umere ne fizičke aktivnosti (UFA) ili 75-150 min. nedeljno intenzivne fizičke aktivnosti (IFA) da bismo održali optimalno zdravlje. Takođe, ove smernice (Pirsi i saradnici, 2018) preporučuju i izvođe nje vežbi snage za celo telo dva puta nedeljno. Novo istraživanje koje je trajalo 30 godina i obu hvatilo 116.221 ispitanika, uka zuje da osobe koje su vežbale od

dva pa čak do četiri puta više od minimalne preporučene aktiv nosti žive duže. Analiza koju su uradili prof. Li i saradnici (julski broju časopisa Circulation) uka zuje da 300-600 min. nedeljno UFA ili 150-300 minuta nedeljno IFA smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka.

Hodanje dobro, trčanje bolje Autori istraživanja definišu in tenzivno vežbanje kao aktivnost

vežbanje, duži život

koja koristi više od šest MET-a energije. MET je skraćenica za metabolički ekvivalent zadatka, to je jedinica koja meri količinu energije potrebnu za obavljanje različitih zadataka ili fizičkih aktivnosti različitog intenziteta. Npr. sedenje u stolici „troši“ jedan MET, hodanje brzinom od 4,8km/sat - oko četiri MET-a, vožnja bicikla - oko pet MET-a, penjanje uz stepenice ili sporo trčanje - oko šest MET-a, dok brzo trčanje „troši“ osam do de

set MET-a. Kardiorespiratorni prelazak sa hodanja na trčanje je savršen primer kako se fizička aktivnost umerenog intenziteta pretvara u snažnu aerobnu vež bu prema indeksu MET-a.

Ne plašite se napora

Najnovije istraživanje je otkrilo da čak ni 2 do 4 puta više vežba nja od preporučenih nedeljnih smernica ne povećava rizik od atrijalne fibrilacije, kalcifikacije koronarne arterije, fibroze mio

Novo istraživanje otkriva da je potrebno znatno više fizičke aktivnosti od trenutno preporučene da bi šanse za produženje života porasle.

Izvor: www.psychologytoday.com

karda ili iznenadne srčane smr ti. „Ovo otkriće može da smanji zabrinutost u vezi sa potencijal no štetnim efektom visokoin tenzivne fizičke aktivnosti, koji je uočen u nekoliko prethodnih studija“, kaže prof Li.

Ipak, primećeno je da nema naročite dodatne koristi za potencijalno smanjenje rizika od preuranjene smrti ako se vežba više od više od 300 minuta IFA nedeljno (5 sati) ili više od 600 minuta UF Anedeljno (10 sati).

.

bis

e r i m ud os ti . c o m

Mala dobročinstva su veoma velika za one koji ih dobiju u pravi čas.

Demokrit

Tražiti ono što je istinito ne znači tražiti ono što je poželjno.

Alber Kami

Bolje je naučiti i nepotrebno nego ne naučiti ništa.

Seneka

Ne reći istinu i reći laž dve su sasvim različite stvari, ali mogu da imaju iste posledice.

Žan Žak Ruso Nauka očajnički traga za ključem univerzuma. Priroda ga već ima. Šri Činmoj

Moderna civilizacija je zasnovana na nasilju i ropstvu i lepim rečima.

G. I. Gurđijev

U politici igru igraju veliki, a mali plaćaju ceh.

Meša Selimović

Niko na svetu ne sluša toliko gluposti kao slika izložena u muzeju.

Pablo Pikaso

Kako da prevaziđemo

Za većinu ljudi nije moguće da budu neprekidno čim. Ali, ako stalno žalimo za nečim (propuštenim postane teško opterećenje u našem životu.

Usvojoj zanimljivoj knjizi „Moć žaljenja: kako nam osvrtanje za sobom pomaže da idemo napred“, Danijel Pink, bestseler-autor Njujork tajmsa, ukazuje da bi smo žaljenje mogli da okrene mo u svoju korist. On savetuje da pristupimo stvarima zbog kojih žalimo na tri načina: iznutra, spolja i napred.

Iznutra. Prvi korak bi bio da promenimo način kako se odnosimo prema sebi kada se suočimo sa nečim zbog čega smo zažalili. Kako pri mećuje Pink, u odnosu prema samima sebi mi često ume mo da budemo nemilosrdni

– tako kako se nikad se ne bi smo odnosili prema drugom ljudskom biću. On savetuje da imamo saosećanja pre ma sebi. Umesto da mrzimo sebe, trebalo bi da se setimo izreke „Grešiti je ljudski“, kao i činjenice da svi, pa i najveći i najuspešniji ljudi greše, i to značajno, i da se u skladu sa tim prema sebi odnosimo sa uviđavnošću umesto sa nipodaštavanjem. Spolja. Sledeći korak bi bio da jasno iskažemo za čim žalimo. Kada nešto izgovori mo, ili poverimo nekome, go tovo polovina tereta te stvari može da nam spadne sa leđa.

žaljenje

neprekidno pozitivni i da ne žale ni za (propuštenim prilikama, npr.), to može da Ukoliko nam je problem da se poverimo nekoj osobi, možemo da to zapišemo u dnevnik. Čim nešto uobličimo u misli i reči, to počinje da dobija neki smisao. Osećanja su po prirodi amorfna, objašnjava Pink, pa kad ih zapišemo ili govorimo o njima, pretva ramo ih u nešto konkretno, što doživljavamo kao manje preteće. Nejasna, neuobličena osećanja, gube dosta od svoje moći kada ih jasno definiše mo i izrazimo.

Napred. Kad na taj na čin izrazimo i definišemo svoje žaljenje, vreme je da naučimo nešto iz toga. Pink

preporučuje tehniku distan ciranja od samog sebe. Psihološka istraživanja pokazuju da su ljudi većinom bolji u rešavanju tuđih problema nego u rešavanju svojih sop stvenih. Zato, savetuje ovaj autor, zamislimo da je naše

ZAKLJUČAK

Ako smo spremni da učimo iz svojih grešaka, ono što iz situa cija u kojima smo zbog nečega zažalili možemo da naučimo je sledeće: da raščistimo sa samim sobom do čega nam je zaista stalo u životu, da promišljeni je donosimo odluke i da brže rešavamo probleme u buduć nosti.

žaljenje problem neke druge osobe i priđimo mu na taj način. Možemo takođe da probamo da se obratimo sebi u trećem licu o toj temi. Ili, možemo da zamislimo sebe kroz nekoliko godina u bu dućnosti, kako se obraćamo sebi u ovom trenutku.

Sve što doprinosi da se distanciramo prema svojoj grešci, prema nečemu za čime smo zažalili, pomoći će nam i da to objektivnije sagledamo, da ga se lakše oslobodimo i da naučimo nešto iz toga.

Izvori: www.mindbodygreen.com, www.danpink.com

Dragi čitaoci, Potražite svoj primerak časopisa Zdrava hrana od 15. u mesecu u prodavnicama zdrave hrane, Idea Organic, kao i u najvećim objektima Mercatora u Beogradu i Novom Sadu. Distribucija časopisa ZDRAVA HRANA

NUTRICIA Put za Ovču 25, Beograd 011 4285 644, 4285 722

BONEDA Kvantaška pijaca, Beograd 011 773 00 77 ŠPAJZ Kvantaška pijaca, Beograd 011 44 44 204

VIVA TREF Višnjička 74, Beograd 011 276 13 70 LUČAR Novi Sad 021 512 307 BIO UNA Novi Sad 021 633 47 34 EKOLINE Kruševac 037 492 300

Smesna strana sveta

- Čujem umro ti je muž. - Da, jeste. - Da li se dugo mučio? - Nije, bili smo u braku samo godinu dana.

Da frižider ima usta, pitao bi me: „Opet ti?“

Jednu seosku pijanicu zovu Aca haker, jer je celom selu obrisao kreditnu istoriju. Ukrao iz prodavnice svesku sa „reckama“.

U životu postoje tri stvari koje se nikad ne vraćaju: mladost, prva ljubav i konfekcijski broj.

Konobar: Ne služimo pijane goste. Gost: A debelima dajete da jedu?

- Da sam znala da si tako siromašan, nikad se ne bih udala za tebe. - Pa govorio sam ti: ti si mi sve, a ti si mislila da sam romantičan.

Ja sam sad u najboljim godinama, samo još da provalim za šta.

- Šta misliš, da li je Gugl muško ili žensko? - Žensko, 100%. Šta god pitaš, iste sekunde daje odgovor.

Došao čoveku veliki račun za struju i kaže ženi: "Eto, pa ti i dalje pozajmljuj peglu svima po selu!"