Evoluta - katalog 2018. by EVOLUTA

2018

STRABON IZ AMASIJE Knjiga Srabon iz Amasije, Itoričar i geograf sa prevodom i komentarom VII knjige Strabonove ‘Geografije’ još jedna je u redu monografija o antičkim istoriografima sa stručnim prevodom i komentarom njihovih tekstova, kakve se povremeno, a, na žalost, ne tako često, pojavljuju i u našoj naučnoj i kulturnoj sredini. Ova monografija biće od izuzetne koristi stručnjacima, a predstavljaće veliki izazov i za čitaoca koji nije imao prilike da se bolje i detaljnije upozna sa delima antičkih istoriografa.

За нашу науку и ширу читалачку публику посебно је важна седма књига Географије. Описујући део Европе између Рајне на западу, Дунава на југу и Дона и Азовског мора на истоку, Страбон управо у овој књизи, како и аутор монографије истиче, износи податке и о областима које се налазе јужно од Дунава и протежу између Јадранског и Црног мора (поглавље III). Управо је садржај, несумњиво, подстакао аутора да преведе седму књигу и, уз одговарајуће стручне коментаре, укључи је у ову књигу. Према свом приступу Страбоновом делу ова књига је прихватљива и веома корисна за историчаре и класичне филологе, а може бити необично занимљива широј публици различитих интересовања. Ана Петковић

Мирко Обрадовић

СТРАБОН ИЗ AМАСИЈЕ

niti i zavesti savremenog čitaoca. Bez obzira na ovu specifičnost, raznovrsnost i obilje podataka o zemaljama i narodima poznatim u Strabonovo vreme i samu Geografiju danas čine jednim od osnovnih i najvrednijih izvora za proučavanje geografije antičkog sveta. Knjiga o Strabonu iz Amasije ima dve celine: 1. Uvodno istraživanje o Strabonu i njegovom delu, podeljeno na sedam poglavlja 2. Prevod sedme knjige Strabonove Geografije. U publikaciju je uključen spisak odabrane stručne literature, a u njenom zaključku nalazi se veoma koristan indeks Strabonovih izvora i imena, koji se pominju u VII knjizi Geografije. Мирко Обрадовић U uvodnom naučnom Sedamnaest knjiga Straistraživanju autor se pridrbonove Geografije obično se žava tradicionalne struksmatraju sveobuhvatnim deture i počinje monografiju lom neodređenog, na prvi poStrabonovom biografijom gled ne sasvim jasnog žanra, i predstavljanjem sadržaja svakako enciklopedijskog njegovog istorijskog dela i karaktera. Sam autor postavСТРАБОН Geografije, u onom obliku lja sebi za cilj opis ekumeИЗ AМАСИЈЕ u kome su oni sačuvani do ne – cele poznate naseljene naših dana (poglavlja I - III), zemlje, i u ovom delu izvodi da bi se zatim pozabavio zaključke iz celokupne nauke suštinskim karakteristikahelenističkog doba. Geografija ma Geografije i Strabonovim ima naučnu vrednost i prema istraživačkim metodom (poglavlja I - III ). mišljenju savremenih istraživača, jer predKao najvrednije u naučnom smislu može stavlja prvi pokušaj uporedne kritike autoru dostupnih izvora i geografskih podataka se oceniti poglavlje o Strabonovom shvatakoje su zabeležili Strabonovi prethodnici i, nju geografije i o karakteru njegovog dela pri tome, teži njihovom sitematičnom izla- (poglavlje IV), u kome autor u najboljem ganju na dosledan način i u celovitom obli- svetlu predstavlja Strabona kao istraživača, ku. To je geografsko delo opisnog tipa, mada naglašava važnost njegove naučne polemirazmatranje aktuelnog pitanja pouzdanosti ke sa prethodnicima i visoko ocenjuje precisudova koje Strabon daje, ako imamo u vidu znost pojedinih geografskih podataka datih njegov karakterističan metod istraživanja u ovom delu. U ovom poglavlju ukazuje se izvora i izvesnu ograničenost njegovog pri- na to da je Geografija bila namenjena ponajstupa izvornim podacima, može isprva zbu- pre rimskoj društvenoj eliti kao „priručnik i ISBN 978-86-80912-16-5

9 788680

912165

vodič za praktičnog političara i državnog U dva poslednja poglavlja autor na konslužbenika“ i da je ona po svom karakteru kretnim primerima analizira Strabonov istrapre svega humana geografija „gde se poda- živački metod. U ovim poglavljima daje se ci dobijeni merenjima i proračunima beleže pregled antičkih autora čija je dela Strabon samo u onoj meri u kojoj se koristio i sa kojima u Geograautoru čine da mogu biti od Prema svom pristupu Strabo- fiji polemisao (poglavlje V) i koristi ljudima“. Autor smatra novom delu ova publikacija je razmatraju se Strabonovi sudovi o pojedinim narodida je Strabonovo gegrafsko delo najbliže žanru istorijske prihvatljiva i veoma korisna ma i etničkim grupama (pogeografije u kome se geo- za istoričare i klasične filologe glavlje VI). Ovim poglavljima grafski prostor ne posmatra i može biti neobično zani- autor dosledno zaokružuje samo kao fizički prostor, već analizu Strabonovog mljiva široj publici različitih svoju se posebno istražuje njegov koncepta istorijske geograistorijski razvoj i etnografija. interesovanja. Mislim da će, s fije. Prevod VII knjige urađen Najzad, u ovom poglavlju pa- obzirom na aktuelnost njenog žnja se obraća i na specifičan je minuciozno i u potpunosadržaja za našu kulturnu sti odgovara profesionalnim Strabonov odnos prema mitu i citatima iz antičkih pesnika, sredinu, nova knjiga o Strabo- zahtevima struke. Stil je jednaročito iz Homera, koji za nu naići na dobar prijem kod nostavan i jasan. Toponimi, etnonimi i lična imena manjega, kako nas autor podsečitalaca. ća, imaju podjednaku naučnu hom su dosledno prevedeni vrednost kao istorija i kao citana srpski jezik. ti iz stručnih proznih pisaca. Ana Petković

BIBLIOTEKA POLIHISTOR knjizi, kako i autor monografije ističe, daje podatke i o oblastima koja se nalaze južno od Dunava i protežu između Jadranskog i Crnog mora. Upravo sadržaj podstakao je, nesumnjivo, i samog autora da VII knjigu prevede i, uz odgovarajuće stručne komentare, uključi u ovu publikaciju.

Broj strana: 210, Pismo: latinica Povez: koričeno ISBN 978-86-80912-14-1 Knjiga je jedna od retkih studija o socijalizmu i poČekajući Ikeu stsocijalizmu, ekonomiji i potrošnji u društvenim naukama što je čini jedinstvenim pionirskim poduhvatom. “Nezamislivo za generacije koje su rođene i stasale za vreme socijalističke Jugoslavije, demontiraju se tekovine socijalne države; solidarnost, nekad moćna društvena kategorija, individualizuje se i redefiniše kao dobročinstvo saosećajnog pojedinca, a sigurnost posla i egzistencije ubrzano nestaje kao društvena tekovina. Svako postaje odgovoran za samoga sebe”, piše Ildiko Erdei na početku knjige „Čekajući Ikeu”. Ildiko Erdei

Knjiga je jedan od retkih studija o socijalizmu i postsocijalizmu, ekonomiji i potrošnji u društvenim naukama što je čini jedinstvenim pionirskim poduhvatom.

Siniša Mišić, MORAVSKA SRBIJA

ISBN 978-86-80912-14-1

istorija i istorijska geografija

9 788680 912141

Књига и писац у Византији

А. P. Každan KNJIGA I PISAC U VIZANTIJI

Милош Јагодић

Broj strana 156, povez: koričeno, pismo: ćirilica, ISBN 978-86-80912-02-8 Monogrfija:u istoriografiji СРБИЈА Moravska Srbija označava И С ТАРА СРБИЈА državu kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva (1371), a ovaj pojam je ostao vezan za srpsku državu do kraja srednjeg veka (1459). ISBN 978-86-85957-74-1

9 788685 95743 7

А. П. Каждан

Nedeljko Radosavjević VREME STRAHA grad, nahija i okružje (1788-1862) Broj strana 160, povez: koričeno, pismo: latinica, ISBN 978-86-80912-05-9 Tema knjige su strahovi koji su imali posebno veliki uticaj, na grad i nahiju užičku u razdoblju od 1788 do 1862. godine.

Broj strana: 165, Pismo: ćirilica Povez: koričeno ISBN: 978-86-80912-13-4 Књига и писац Aleksandar Každan priču у Византији o vizantijskoj knjizi i njenom piscu otpočinje sa bolnim sećanjem na pad Konstantinopolja 1453. godine, što ga na jedan simboličan način vezuje za njegovog omiljenog junaka Nikitu Honijata, koji takođe svoju Istoriju piše sa teškim osećajem gorčine zbog pada Carigrada u ruke krstaša 1204. godine. Každanovo gledište je, međutim, daleko pozitivnije, jer on neprestano ističe ogroman doprinos vizantijske kulture u razvejanju na razvoj zapadnoevropske renesansne misli.Ova knjiga je u celosti posvećena kulturi Vizantinaca, njenim počecima, a na prvom mestu njenom najznačajnijem elementu — knjizi. А. П. Каждан

Осећања страха из различитих разлога могла су бити лична, али и попримити широке размере, и тиме изазвати панику. Неки индивидуални страхови, попут оног од вештица и њихових враџбина, наводне појаве вампира, бацања злих чини и слично, којих је било као и на целокупном српском простору, нису остављали значајније последице на прилике у Ужичком крају. И у томе се јасно оцртава разлика између Ужичке нахије и, на пример, предела источне Србије. На простору Ужичке нахије није било спаљивања вештица, мада су неке појаве врачања непосредно након 1815. слеђиване, али то су били ретки случајеви. Те појаве, често дубоко скривене и тешко препознатљиве, ипак су тема за уважене колеге етнологе и фолклористе. Исто се односи и на специфична стања духа, изазвана страхом од последица због почињених грехова.

Ни страх од даљине и непознатог није нешто по чему се препознаје српски простор с краја XVIII и прве половине XIX века. Док је велики део становника Европе живот углавном проводио у области рођења, изузимајући припаднике војске и колонисте који су одлазили у прекоокеанске области, у исто време су сеобе српског народа биле веома широких размера. Између опстанка у старом завичају, који су значајним делом чиниле неплодне херцеговачке области, и селидбе у опустеле делове Србије, одлазак је увек изазивао мање страха. Породице или веће групе исељеника кретале су се у потрази за бољим местом за живот стотинама километара далеко од родног краја, из кога би понели само нешто хране, покретне имовине и алата. Насупрот страху од даљине, може се рећи да је, због сложене верске слике, ратова и хајдучије, на простору Ужица и околине знатно израженији био страх од најближег окружења.

ISBN 978-86-80912-02-8

9 788680 91202 8

СТРАБОН ИЗ AМАСИЈЕ

Mirko Obradović STRABON IZ AMASIJE istoričar i geograf

Мирко Обрадовић

Broj strana: 320, Pismo: ćirilica Povez: koričeno ISBN: 978-86-80912-16-5 Opisujući deo Evrope između Rajne na zapadu, Dunava na jugu i Dona i Azovskog mora na istoku, Strabon upravo u ovoj 912165

Недељко В. Радосављевић

ВРЕМЕ СТРАХА

ISBN 978-86-80912-05-9

9 788680 912059

Kurt Vilhelm Ceram BOGOVI, GROBOVI I NAUČNICI

Broj strana: 388, Pismo: latinica, Povez: broširano, ISBN 978-86-85957-90-1 Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u: u njenom duhu. On je, ne slučajno, sadržan već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji“. Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način.

Мирко Обрадовић

СТРАБОН ИЗ AМАСИЈЕ

ISBN 978-86-80912-16-5

9 788680

Милош Јагодић СРБИЈА И СТАРА СРБИЈА

Autorka postavlja pitanja o prirodi i osnovnim karakteristikama društvenoekonomskih sistema tog doba kao što su: „Da li je socijalizam društvo proizvodnje a kapitalizam društvo potrošnje? Da li se može trošiti ukoliko se ne proizvodi i to mnogo i relativno dobro, kao i da li se može trošiti ukoliko se proizvodi malo i veoma loše? Koliko je trebalo masovnoj potrošnji kapitalizma da sruši socijalizam bonova, redova, siromaštva i da li bi ga uopšte srušila da nije slika punog frižidera elektronskom revolucijom probijala i na kraju probila gvozdenu zavesu?

od tačkica do ikeizacije

ВРЕМЕ СТРАХА

Prvi deo knjige donosi neophodan pregled i teorijski okvir za razumevanje proizvodnje i potrošnje u socijalizmu i posle njegovog sloma dok drugi deo kroz “lokalizovane” studije primera osvetljava čitav niz važnih pitanja vezanih za “tranzicijske” procese u srpskom društvu.

Недељко В. Радосављевић

Ildiko Erdei ČEKAJUĆI IKEU

Čekajući Ikeu

Ildiko Erdei Autorka postavlja svoju studiju u kontekst, uslovljen važnim i velikim političkim, ekonomskim i društvenim promenama u Srbiji.

Spajanje stručne literature i popularne tematike, ozbiljnih naučnih istraživanja i zanimljivih narativa.

Ana Stolić SESTRE SRPKINJE

Nikola Keravica RATNICE ANTIKE

Broj strana: 220, Pismo: ćirilica, Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-69-7 Pregled istorije ženskog pitanja i okolnosti u kojima se ono nalazilo u evropskim zemljama u prvoj deceniji XX veka. Autorka se bavi kategorijama kao što su žensko pitanje, ženski pokret, izlazak žena na javnu scenu, pojava žena u javnoj sferi itd.

Broj strana: 140, Pismo: latinica, Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-48-2 Pišući o ženama koje su se istakle u ratnom zanatu, autor ukazuje na onovremene i savremene predrasude. Pored slavnih vladarki i predvodnica vojski − Budike, Kleopatre, Teute ili Zenobije, u knjizi ćete pronaći i manje poznate, danas bezimene heroine. Od mitološkog sveta Amazonki do Mavije, poslednje velike ratnice koja je živela u epohi smiraja sveta antičkog Mediterana. Sve su bile suprotnost uobičajenoj predstavi o ženi jer su bez zazora učestvovale u javnim i državnim, muškim poslovima. Nalik grčkoj boginji Atini Promahos postale su ideal koga su se muškarci istovremeno plašili i divili mu se.

Merilin Jalom ROĐENJE ŠAHOVSKE KRALJICE

Broj strana: 175, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-54-3 Autorka veoma precizno postavlja komparaciju između uspona šahovske figure i uspostavljanja realne političke moći srednjovekovnih vladarki, savladarki i regentkinja i tako nas uvodi u čudesan i za nas uvek mističan svet života, dvorskih intriga i borbi za prevlast na srednjovekovnim dvorovima. Ona zatim „kraljicu“ dovodi u vezu sa Bogorodicom i kultom romantične ljubavi. Oba ova fenomena će značajno uticati na razvoj evropskog društva u kasnijem periodu.

Ema Miljković OGNJIŠTE KOJE SE NE GASI Broj strana: 147, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-43-7 Monografska studija Ognjište koje se ne gasi, srpska porodica u prvom veku osmanske vladavine, posvećena je rekonstruisanju porodičnog života srpskog naroda u periodu koji je usledio odmah nakon pada pod osmansku vlast.

Ana Hofman USPOSTAVLJANJE SOCIJALISTIČKE ŽENSKOSTI NA SCENI

Helga Pol OD KLEPSIDRE DO ATOMSKOG SATA

Preveo Savo Romčević, Broj strana: 168, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-8685957-30-7 Na zvaničnu kulturu se gleda kao na veštačku formu kulturne produkcije, dok domenom nezvaničnog prevladavaju spontani poduhvati koji se opiru aktivnostima koje diriguje država. Kada je posredi muzički život u selima, naglasak je prvenstveno na institucionalizaciji, profesionalizaciji i formalizaciji muzičkih praksi od strane države.

Prevela Lada Krstić Broj strana: 269, Pismo: latinica, Povez: broširano ISBN: 978-86-85957-65-9 Kroz hronološki nanizana poglavlja prateći sudbine stvarnih i imaginarnih likova, knjiga prikazuje uticaj poimanja i merenja vremena na razvoj ljudskog društva.

ESEJISTA PRED LICEM IZAZOVA Na kraju svoje knjige eseja objavljene u prvoj polovini devedesetih godina Jovan Hristić, pozivajući se na navodnu misao Fridriha Engelsa, nedvosmisleno kaže kako su eseji stvar narudžbe. Za razliku od drugih žanrova, koji su plod umetničkog nadahnuća ili naučnih istraživanja i humanističke metodologije, eseji nastaju prevashodno na podsticaj nekog spoljnjeg razloga. Oni nastaju za potrebe konferencija i javnih predavanja, na podsticaj novina i časopisa, kao predgovori ili pogovori knjiga. Samim tim oni oličavaju susret spoljnjeg povoda sa unutrašnjim autorskim razumevanjem određenog pitanja ili događaja. Bez tog susreta nije moguće zamisliti esej, niti njemu imanentnu potrebu za razumevanjem, preispitivanjem i izlaganjem. Esejista je otuda uvek na početku, u isto vreme na ispitu pred licem izazova koji mu je upućen i pred analitičkim pitanjem kome odgovara ukupnim svojim znanjima i uvidima, pa neretko i strastima i asocijacijama. Kao što je za esej potreban povod i kao što taj povod dolazi iz spoljnjeg okruženja esejiste, tako sam esej postaje unutrašnji odgovor na upućene izazove, samosvesno preispitivanje pokrenutih pitanja, nastojanje da se u konkretnom vremenskom trenutku, bez pozivanja na distancu ili na neku drugu olakšavajuću okolnost, pa samim tim i utoliko odgovornije, izrazi razumevanje pokrenutog pitanja. Pročitan u tom ključu, esej možemo doživeti kao duboko individualizovani žanr, ali i kao nesumnjivo lični, gotovo intimni žanr. On nije samo autorski izbor, niti samo autorska potreba, jer je povod nužno došao odnekud spolja, ali jeste izraz autorskog pečata, slika autora u konkretnom vremenu i prostoru, lični odgovor na ponuđeno pitanje. Eseji Ivana Đurića nastajali su u relativno kratkom vremenskom periodu. To su, bolje reći, dva kratka vremenska perioda. Najpre je to poslednjih sedam godina u osamdesetim, i to je

većina eseja u ovoj njegovoj knjizi. Drugi period vezan je za prvu polovinu devedesetih, kada se autor oglašava povremeno i prilično retko. U esejima iz prvog perioda esejistički izazovi Ivana Đurića su u najdubljoj vezi sa njegovom strukom istoričara. Na jednoj strani nalaze se njegove vizantijske teme, kao prirodan nastavak i plod njegovih istoriografskih istraživanja. U drugom segmentu nalaze se Đurićevi metaistorijski eseji. Oni su, takođe, prvorazredan izazov za profesionalnog istoričara, jer se u njima Đurić suočava kako sa pitanjima metodologije istoriografskog istraživanja ili sa mogućnostima zasnivanja pouzdane slike jednog istorijskog vremena, tako i sa pitanjima razumevanja uloge istoričara u društvenom vremenu, smisla i razumevanja istorijskog znanja, uzroka pojave društvenih mitova u nekom istorijskom trenutku, modela oblikovanja istorijske svesti, kao i načina na koji se racionalizovano istorijsko mišljenje suočava sa društvenim, političkim i ideološkim temama. Đurićeve eseje iz osamdesetih godina možemo videti kao sporadično nastajalu, samim tim nužno fragmentarizovanu, ali i podsticajnu raspravu o istoriji kao naročitom znanju koje jednim svojim tokom stremi u prošlost, u njene svetle i sumračne epizode, da bi se otuda uvek iznova vraćala i, obremenjena stečenim iskustvom, suočavala svojim savremenim tokom sa prvim i poslednjim pitanjima aktuelnog društvenog iskustva. Uvek podrazumevajući ovo dvojstvo, uvek pretpostavljajući susret znanja o istoriji koja je završena i potrebe da se razumeju društveni tokovi koji su upravo u toku, metaistorijski eseji Ivana Đurića otkrivaju zainteresovanu perspektivu u kojoj se samosvesna poetika istorije prepliće sa samosvesnom voljom da se društvo istraži i spozna u datosti neponovljivog trenutka, pred istorijskom slikom koja se tek oformljuje i naslućuje. Istoričar utoliko ne može biti neutralan. On nastoji da kroz esejističku formu razumevanja

U obraćanju čitaocu, na početku prve eseispita samu svoju profesiju, najpre onu najužu, vizantološku, a potom i istoriografiju kao nauč- jističke celine, one koja je nastajala tokom nu disciplinu, da bi se potom okrenuo društve- osamdesetih, Đurić svoje eseje označava na nim izazovima koji imaju istorijsku dimenziju i najmanje tri različita načina. Naziva ih ogledima, još češće ih definiše rečju „iverje”, za koju istorijsku dinamiku. U devedesetim godinama Đurić je napisao kaže da mu je draga, a za samu celinu u koju su tek nekoliko eseja, i to s priličnim pauzama. Ali skupljeni iz prvobitnih povoda svog nastanka iz eseja koji su nastali u tom periodu lako vi- kaže da je „svaštara”. Odbijajući mogućnost da dimo da je perspektiva esejiste promenjena, je u ovim esejima želeo da napiše koherentnu kao što je promenjeno i društveno i istorijsko „teoriju istorije”, Đurić na izrazito esejistički navreme u kojima on piše svoje eseje. U tome čin bira da kroz ogledanje sa izazovima svoje i jeste izazov jednog esejiste: izraziti dramu profesije predoči „iverje” spaseno iz susreta sa trenutka u kome esej nastaje, saobraziti vla- istorijskim temama, da bi kroz figuru „svaštare” stito iskustvo, naučno koliko i ljudsko, sa iza- ukazao na nesumnjivo esejistički odnos prema zovima konkretnog vremena u kome je, kroz celini. Nastajali različitim povodima, eseji jesu esej, nužno pružiti duboko lični odgovor. Ako neminovno i izraz tih povoda, ali ih u moguje u osamdesetim godinama Đurić istoričar ću i uvek uslovnu celinu dovodi najpre figura zapitan nad ključnim pitanjima istoriografije samog esejiste, svest koju on oličava, znanje koje on reprezentuje, strast koja njega u turbulentnim istorijskim Ivan Đurić iznutra pokreće. i socijalnim okolnostima, U povlašćenoj i zapitanoj Đurićevoj istoričar koji želi da promisli metafori razumevanja istorije kao „priokolnosti i procedure svoga bežišta ili putokaza” uvek treba imati posla, ali i pitanja kontekstualizacije i razumevanja u vidu figuru kretanja. Bilo da u istoriji znanja o istoriji u socijalnim pre prepoznajemo sigurnost utočišta i istorijskim okolnostima pred besmislom i pustoši istorijskih događaja ili da u njoj, nimalo protivrečno, koje su mu date, Đurić je u U koži devedesetim izašao na javVuka Brankovića otkrivamo putokaz za moguće prevlanu scenu ne zaboravljajući, davanje konflikata, nerazumevanja i pri tome, ni svoju profesiju, neraspoznavanja vlastitog mesta u sili ni njene samosvesne okvire. Njegova optika novih istorijskih zbivanja, Đurićeva predstava je prevashodno esejistička, a njegove teme je svedočanstvo o dinamičnom razumevanju neposredno iskustvene i angažovane koliko istorije kao svesti, kao znanja i kao profesije. god bile ponekad kazane u formi esejističke Istorija nije statična, niti to može biti mišljenje parabole. Njegove vilistanske parabole otuda o njoj. „Zanimanje za takozvanu ‘istorijsku istine skrivaju svedočanstvo o jednom naporu da nu” ne valja neposredno uslovljavati postojase na fonu širokih kulturnih i istorijskih znanja njem istorijske svesti u jednome društvu. Baš kao i danas, istorijska svest nije nikada ni raniosmisli, pre svega, vlastito vreme. U tih nekoliko tekstova iz devedesetih Đu- je bila bezuslovno poistovećena sa istorijskim rić se tek mimogred osvrće na pitanja konstitu- mišljenjem”, kaže Ivan Đurić u eseju „Istina i isanja znanja o istoriji. Pred njim se upravo od- istorija”. vija istorija, istorija je u toku, pa esejisti i istoU toj tački razlike između istorijske svesti i ričaru u jednoj koži ostaje da se pita o njenom istorijskog mišljenja, ali i u humanističkoj vosmislu i ishodu, o sumraku istorijskog uma, o lji da se ona razume, osmisli i prevaziđe, valja uzrocima zbog kojih znanje o istoriji tako često videti i tačku susreta između dva perioda u biva odbačeno u korist mitološke svesti ili hi- esejističkoj misli Ivana Đurića. pertrofirane pseudoistorijske predstave. Gojko Božović cm yb

cm yb

20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Ivan Đurić U kožI VUka BrankoVIća

20 10

100

30 0

40 100

60 90

70 80

80 70

90 60

100 50

0 40

10 30

20 20 10

100

30 0

40 100

60 90

70 80

80 70

90 60

100

U tih nekoliko tekstova iz devedesetih Đurić se tek mimogred osvrće na pitanja konstituisanja znanja o istoriji. Pred njim se upravo odvija istorija, istorija je u toku, pa esejisti i istoričaru u jednoj koži ostaje da se pita o njenom smislu i ishodu, o sumraku istorijskog uma, o uzrocima zbog kojih znanje o istoriji tako često biva odbačeno u korist mitološke svesti ili hipertrofirane pseudoistorijske predstave. Odbijajući mogućnost da je u ovim esejima želeo da napiše koherentnu „teoriju istorije”, Đurić na izrazito esejistički način bira da kroz ogledanje sa izazovima svoje profesije predoči „iverje” spaseno iz susreta sa istorijskim temama, da bi kroz figuru „svaštare” ukazao na nesumnjivo esejistički odnos prema celini. Nastajali različitim povodima, eseji jesu neminovno i izraz tih povoda, ali ih u moguću i uvek uslovnu celinu dovodi najpre figura samog esejiste, svest koju on oličava, znanje koje on reprezentuje, strast koja njega iznutra pokreće. Gojko Božović

30 10

100

20 0

ISBN 978-86-80912-03-5

cm yb

9 788680 91203 5

cm yb

Naučni i istraživački dometi domaćih autora predstavljeni na popularan način.

BIBLIOTEKA POLIHISTOR Miloš Jagodić SRBIJA I STARA SRBIJA, Nasleđe na jugu (1839—1868)

Radivoj Radić STRAH U POZNOJ VIZANTIJI

Broj strana: 190, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-74-1 Nova saznanja koja se tiču nastanka pojma „Stara Srbija“ i njegov razvitak i upotreba sredinom XIX veka i rad na ostvarenju ciljeva nacionalne politike, definisanih „Načertanijem“ Ilije Garašanina, u Staroj Srbiji od 1849. do 1851. godine.

Broj strana: 430, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-49-9 Pomerajući u mnogo čemu razumevanje istorije Vizantije, ova knjiga preispituje uzroke i vrste straha u kasnim vekovima vizantijskog carstva (strah od Zapada, preko straha od smrti, Boga, mora i prirodnih pojava, do straha od Turaka), kao i uticaj straha na istoriju vizantijskog društva. Jedinstvena vizantološka studija o strahu na Istoku.

Radivoj Radić DRUGO LICE VIZANTIJE

Ketrin M. Ringrouz SAVRŠENI SLUGA Evnusi u Vizantiji i društvena konstrukcija roda Teme koje ova knjiga pokreće nalaze se u središtu naučne pažnje proučavaoca vizantijske i srednjovekovne balkanske istorije i kulture, time se savršeno uklapajući u potrebe srpske naučne, ali i šire publike. Reč je o problematici koja je u najboljem smislu reči moderna, podrazumevajući pod ovim prečesto rabljenim terminom najbolje pravce savremene misli u humanistici, pravce koji postavljaju nova pitanja i teže da fenomene sagledavaju u njihovoj istorijskoj perspektivi i pravilnom društvenom kontekstu. Želeći da se upuste u istraživanja do tada zanemarenih tema i oblasti, krajem prethodnog i početkom ovog stoleća čitava jedna nova genracija darovitih istraživača i spisatelja se okrenula novom načinu posmatranja problema, svesna svih izazova koje otvaranje problematičnih pitanja nosi sa sobom, ali i neophodnosti da se na zanimljiv način prikažu i manje poznate strane povesti i oni njeni akteri koji su ostajali u senci vladara, ratova i, naizgled, „velikih” istorijskih događaja.

Ketrin M. Ringrouz

Savršene sluge

Broj strana: 330, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-51-2 Drugo lice Vizantije je svojevrsno kontrapunktiranje na autorovu studiju Strah u poznoj Vizantiji, 1180—1204, u kojoj je slika o Vizantijskom carstvu isuviše obojena tamnim tonovima. U novoj studiji, autor nastoji da pokaže da je hiljadugodišnja imperija imala i svoje drugačije, vedrije lice.

Ketrin M. Ringrouz

Broj strana: 268, Pismo: latinica, Povez: koričeno, Savršene sluge ISBN 978-86-85957-91-8 EVNUSI U VIZANTIJI Teme koje ova knjiga pokreće nalaze u središtu naučne pažnje proučavaoca vizantijske i srednjovekovne balkanske istorije i kulture, time se savršeno uklapajući u potrebe srpske naučne, ali i šire publike. Reč je o problematici koja je u najboljem smislu reči moderna, podrazumevajući pod ovim prečesto rabljenim terminom najbolje pravce savremene misli u humanistici, pravce koji postavljaju nova pitanja i teže da fenomene sagledavaju u njihovoj istorijskoj perspektivi i pravilnom društvenom kontekstu. ISBN 978-86-85957-91-8

9 788685 957918

Karen Ofen EVROPSKI FEMINIZMI: 1700–1950 Preveo Savo Romčević, Broj strana: 446,

Pismo: latinica, Povez: broširano, ISBN 978-86-85957-56-7 Komparativna studija istorije feminizama tokom dve stotine pedest godina evropske istorije a u idejnim i političkim kontekstima prosvetiteljstva XVIII veka, liberalizma, konzervativizma, nacionalizma i socijalizma. Studija započinje epohom prosvetiteljstva u kojoj Karen Ofen vidi korene savremenog feminističkog mišljenja. Ona se time suprotstavlja percepciji prve generacije istoričarki ženske istorije koje su poreklo feminizma videle u Francuskoj revoluciji.

Jasmina Milanović DELFA IVANIĆ – Zaboravljene Uspomene

Broj strana: 274, Pismo: ćirilica, Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-73-4 Dragoceno svedočanstvo jednog tragičnog doba.

BOGOVI, GROBOVI I NAUČNICI

ća. Dopunjavanje Ceramove knjige novim prodorima u arheološkoj nauci bilo bi nezahvalan i jalov posao, pošto bi narušilo osnovnu strukturu i intenciju knjige, a to je da prenese čitaocima jedinstveno duhovno iskustvo ranih arheologa i njihovih velikih otkrića. Ono bi, takođe, poremetilo i razumevanje autorovog čitanja arheologije, nastalo sredinom prošlog veka. Naime, ne samo da se velika arheološka otkrića XVIII, XIX i XX veka moraju kontekstualizovati, odnosno razumeti u kontekstu svog vremena i tadašnjem društvenom, političkom i ideološkom sistemu (za šta se u ovoj knjizi pobrinuo autor), već je nužno i jednu ovako značajnu knjigu o istoriji arheologije, nastalu sredinom prošlog veka, takođe sagledati u dijahronoj perspektivi. Knjiga Bogovi, grobovi i naučnici bila je izuzetno značajna i uticajna u svom vremenu. Budila je maštu čitalaca, postavljala standarde i okvire recepcije arheološke nauke u javnosti, a umnogome je bila i ostala standardno referentno arheološko delo, pa i univerzitetski udžbenik. A. Palavestra

Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u njenom duhu. On je, ne slučajno, sadržan već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji“. Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način. Svaka naučna disciplina ima svoju istoriju, a istorije ideja, pa ni istorija arheologije, nisu statične i zaleđene u vremenu. I istorije ideja i disciplina imaju svoju prošlost, čije je nepoznavanje podjednako štetno kao i nepoznavanje prošlosti uopšte. Ceramova knjiga Bogovi, grobovi i naučnici važan je reper u istoriografiji arheologije. Prvo izdanje pojavilo se 1949. a jugoslovenskoj publici postalo je dostupno 1955. godine. Od tada je ona u svetu doživela brojna izdanja, a autor ju je, do sedamdesetih godina XX veka, više puta prepravljao i dopunjavao u skladu s novim dostignućima u arheologiji. Izdavač novog srpskog prevoda i izdanja Bogova, grobova i naučnika (Evoluta) uzeo je u obzir sve ove Ceramove potonje dopunjene verzije. Od poslednjeg Ceramovog izdanja, međutim, arheologija je znatno uznapredovala u teorijskom i metodološkom pogledu, a naravno i ogromnim brojem novih arheoloških otkri-

R. Otosen i A. Berg SA SRCEM NA VRATIMA

Marko Šuica VUK BRANKOVIĆ

Preveo Ljubiša Rajić Broj strana: 85, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-50-5 Lov na istorijsku pozadinu klozeta predstavlja zanimljivo putovanje kroz kulturnu i društvenu istoriju. Od kako su ljudi organizovali društveni život, izlučevine ljudskog tela pravile su probleme. Način na koji su ljudi obezbeđivali hranu važno je područje istraživanja da bi se razumelo kako su ljudi uređivali svoj život..

slavni i velmožni gospodin

Broj strana:190, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-57-4 Na početku XXI veka u srpskom društvu ponovo se javila potreba da se još jednom ukaže na najveće nedoumice i zablude koje su vekovima udaljavale uspomenu na Vuka Brankovića od istorijske suštine i koje su od njega načinile jedinstven nacionalni simbol izdaje.

BIBLIOTEKA BIBLIOTEKAPOLIHISTOR POLIHISTOR Jelena Mrgić ZEMLJA I LJUDI — iz istorije životne sredine Zapadnog Balkana

Broj strana: 158, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-82937-13-5 Ova knjiga vodi čitaoce na putovanje kroz prošle stvarnosti društava i kultura, staleški i klasno uređenih, kroz njihova različita poimanja i doživljaje prirode i životne sredine. Zajednički imenitelj jeste njihov život „od zemlje, i na zemlji” – njihova borba za preživljavanje u uslovima vremenskih i klimatskih stresova, političkih i egzistencijalnih, te i ekoloških kriza.

Mihael Nurdberg DINAMIČNI SREDNJI VEK

Prevela Jelana Loma Broj strana: 284, Pismo: latinica, Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-42-0 „Mračno doba”, „duga, tamna noć u kojoj zablista tek po koja zvezda”... Tako se, najčešće predstavlja srednji vek. Taj dugi vremenski period u evropskoj istoriji postao je sinonim za primitivizam i zaostalost, bedu i nasilje, intelektualnu tamu i sujeverje. Takve predrasude uspešno pobija istaknuti švedski istoričar Mihael Nurdberg u izuzetno zanimljivoj knjizi Dinamični srednji vek.

Margareta Poljakovska PORTRETI VIZANTIJSKIH INTELEKTUALACA Preveo Radivoj Radić Broj strana: 210, Pismo: latinica, Povez: broširani, SBN: 978-86-85957-44-4 Vizantijski intelektualci su bili deca svoga vremena i svoga društva i bili su uvučeni u goruća pitanja čak i ako njihov jezik zvuči prilično apstraktno. Svetlost izrečene ideje odredila je autoru ove knjige put po zamršenim stazama vizantijske retorike XIV veka. Sadrži i: Razgovor bogatih i si-

romašnih / Aleksije Makremvolit: Monodija palima u Solunu; Slovo o preziranju smrti / Dimitrije Kidon.

Ivana Pantelić PARTIZANKE KAO GRAĐANKE

Broj strana: 219, Pismo: latinica Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-147-6 Zanimljiv je doprinos savremenoj istoriji Srbije i bivše Jugoslavije. U svom istraživanju autorka obrađuje pitanje društvene emancipacije učesnica Narodnooslobodilačkog pokreta, partizanki i političkih aktivistkinja u socijalističkoj Jugoslaviji, nastaloj delimično i njihovim angažmanom u oslobodilačkom, revolucionarnom i građanskom ratu između 1941. i 1945. godine.

Vojislav Jelić, Radivoj Radić ŽIVETI U SREDNJEM VEKU Tekstovi u širokoj lepezi od zakonodavnih tekstova (odlomaka varvarskih zakona, crkvenih kanona i povelja), istorijskih dela u užem smislu (hronika i anala, te istorije kao posebnog žanra srednjovekovne književnosti), laičke poezije, bogoslovskih spisa, sve do zapisa poverljivih izveštaja i satiričnih dijaloga.

Aleksandar Každan, Žil Konstabl VIZANTIJA – ljudi i moć

Preveo Željko Petrović Ova knjiga jedan je od najmodernijih pristupa vizantijskoj istoriji i civilizaciji. Každan je u knjizi Vizantija - ljudi i moć nastojao da shvati i objasni specifičnosti vizantijskog života i vizantijske kulture i da razume spoljašnje utiske i pritiske, kako stare tako i nove, koji su oblikovali Vizantince, čineći ih različitim od ljudi koji su živeli pre ili istovremeno sa njima, ali u drugim delovima sveta ili nakon njih.

BIBLIOTEKA HIPATIJA my

Ivan Đurić U kožI VUka BrankoVIća

100 90 80 60 50 40 30 20 10 0 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

cm yb

9 788680 91203 5

cb yb

cm yb

80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Синиша Мишић Радивој Радић Синиша Мишић, Радивој Радић СРбија 1217.

Broj strana: 160, Pismo: ćirilica , Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-89-5 Naučno utemeljena, ali napisana i za širu publiku na prihvatljiv način opisuje jedan vrlo značajan period. U pitanju je razdoblje od sedam decenija (1166– 1236) koje po mnogo čemu čini jednu celinu i koje je bilo prelomno. my

Србија 1217.

9 788685 957956

cm yb

0 10

cb cm yb

Miloš Jevtić

Miloš Jevtić ČUVARI ŽITA

100 80

Miloš Jevtić ČuvaRi žita

50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20

100 90

0 80

10 70

20 60

30 50

40 40

50 30

60 20 10

100

70 0

80 100

100 90

0 80

10 70

20 60

30 50

40 40

50 30

Broj strana 108, povez: koričeno, pismo: latinica, ISBN 978-86-80912-06-6 Trgovina i zanatstvo su Čuvari žita imali vodeću ulogu u ekonomskom životu bronzanog doba, ali većinu ljudi su morile brige kako nabaviti hranu i pripremiti je u svojim kućama. Kovači, trgovci, pa čak ratnici i heroji moraju da jedu i da zaštite svoju snagu, a ako ne proizvode direktno namirnice, drugi u njihovim kućama i naseljima moraju to da rade za njih.

*** Naselje zajednice iz vremena prelaska drugog u prvi milenijum stare ere predstavlja najznačajnije stanište na Kalakači i tema je ove studije slučaja. Činjenica da je ovaj arheološki lokalitet upisan u registar nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja za Republiku Srbiju govori o njegovoj važnosti za baštinu ovih prostora.

20 10

100

žitne jame u praistoriji, Kalakača kod Beške

Knjiga pred nama obrađuje praksu čuvanja žitarice u dijahronoj perspektivi. Na taj način dobili smo vanvremenski pogled na različite načine skladištenja žitarica - šarenolikost prakse čuvanja žitarica u periodu dugom gotovo deset hiljada godina. Čitaoci će saznati da je skladištenje žitarica bilo presudno ne samo za plemena i države Plodnog polumeseca i Mediterana, već i za praistorijske zajednice Balkana. Od neolita do dolaska Rimljana, žitarice su brižljivo čuvane u skromnim kućnim silosima, glinenim posudama i jamama iskopanim ispod poda kuće ili u njenoj blizini. Čini se da u ovom periodu nije postojalo centralizovano skladištenje žitarica na centralnom Balkanu, već je svako domaćinstvo nastojalo da obezbedi svoje zalihe ove vredne namirnice.

ISBN 978-86-80912-06-6

cb yb

9 788680 912066

cm yb

ISBN 978-86-80912-18-9

9 788680

Боља прошлост

912189

Predrag Peđa Milošević SLIKAREVA TAJNA

Predrag Peđa Milošević

Broj strana: 160, Pismo: latinica , Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-89-5 Zašto se i u XXI veku ne bi slikar osmelio da stvara kao ikonopisac, na podoSlikareva tajna bije vrlih starih uzora, i nije li jedna od najboljih pouka drevnih majstora da je „slikarstvo nema poezija”? Predrag Milošević u svom stvaranju pomno istražuje tehnološke procese velikih majstora, koji su omogućili slikarstvo vanredne pojavnosti, kakvo je ikonopisno, renesansno i barokno.U ovoj knjizi autor se posvetio zapažanjima koja su vodila lična iskustva i praksa uz neprestani osvrt na saznanja o radu starih majstora, kao i na rezultate najnovijih naučnih istraživanja. Povremeno navodi i tuđa relevantna iskustva dok mnoge predrasude, danas ustaljene, a preuzete iz prethodnih epoha, vešto i znalački zaobilazi.“Kada kažemo „tajne starih majstora”, pomislimo na brojne teorije koje mistifikuju slikarsku praksu u XV, XVI i XVII veku. Najveći doprinos toj mistifikaciji su prepričavanja, prepisivanja, prevođenja i preštampavanja zapisa o radu starih majstora. Dodatni zbunjivači su bili restauratori i konzervatori iz prethodnih epoha koji su olako tehnološki tumačili slike i površnim pristupom ih restaurirali. Ako pažljivije istražimo rad starih majstora, a pre toga uklonimo kitnjaste dodatke i zablude prepisivača s njim povezane, primetićemo posebnu brižnost i pažnju kojimasu stari majstori pripremali ulje. Jedna opšteprisutna zabluda današnjice je da se proizvodom sa etiketom laneno ulje može slikati, a još veća zabluda je da su stari majstori time slikali. Upotreba ulja u izvornom stanju pravi dosta poteškoća kao što su: sporo sušenje, neželjeni tragovi četke, tamnjenje i nabiranje bojenog sloja. Pokazalo se da su neophodne priprema i modifikacija ulja za slikarsku upotrebu. Može se reći da se u tom načinu kako se menjaju osobine ulju kriju neke od velikih tajni starih majstora”, objasnio je autor svoju nameru i cilj. 9 788680

ISBN 978-86-85957-95-6

Р. Радић

ISBN 978-86-80912-19-6

cm yb

Књига је научно утемељена, али написана и за ширу публику. На прихватљив начин описује један врло значајан период. У питању је раздобље од седам деценија (1166–1236) које по много чему чини једну целину и које је било преломно. Oвe године навршава се осам векова откако је Стефан Немањић постао први српски „венчани краљ” (1217). То је један од најважнијих датума у нашој историји, поготово ако се сагледа и у светлости догађаја који се десио две године касније (1219) када је образована Српска аутокефална црква. Србија је постала краљевина захваљујући здруженом деловању двојице браће, Стефана Немањића и Саве, а у време значајно измењених политичких околности на простору југоисточне Европе. Крсташко освајање Цариграда (1204) и рушење Византије довели су до великих геополитичких промена. На рушевинама некада моћне империје настало је неколико нових држава и међународни односи су постали сложенији и замршенији. Синови Стефана Немање показали су да су дорасли новонасталом стању и пошло им је за руком да за владара своје државе уместо дотадашње титуле великог жупана обезбеде титулу краља. Био је то велики скок у хијерархијском светском поретку оновремених држава.

Без обзира на то да ли је смештена у делима дилетаната и преамбициозних аматера, у опасно контаминираном јавном дискурсу, на друштвеним мрежама или у радовима етаблираних истраживача, на псеудонауку ваља указивати и настојати да се она искорени.

Predrag Milošević u svom stvaranju pomno istražuje tehnološke procese velikih majstora, koji su omogućili slikarstvo vanredne pojavnosti, kakvo je ikonopisno, renesansno i barokno. U ovoj knjizi autor se posvetio zapažanjima koja su vodila lična iskustva i praksa uz neprestani osvrt na saznanja o radu starih majstora, kao i na rezultate najnovijih naučnih istraživanja. Povremeno navodi i tuđa relevantna iskustva, dok mnoge predrasude, danas ustaljene, a preuzete iz prethodnih epoha, vešto i znalački zaobilazi.

Kada kažemo „tajne starih majstora“ pomislimo na brojne teorije koje mistifikuju slikarsku praksu u XV, XVI i XVII veku. Najveći doprinos toj mistifikaciji su prepričavanja, prepisivanja, prevođenja i preštampavanja zapisa o radu starih majstora. Dodatni zbunjivači su bili restauratori i konzervatori prethodnih epoha koji su olako tumačili a još lakomislenije restaurirali slike. Ako pažljivije istražimo, a pre toga uklonimo kitnjaste dodatke i zablude prepisivača, primetićemo posebnu brižnost i pažnju u pripremanju ulja. Jedna opšte prisutna zabluda današnjice je da se proizvodom sa etiketom laneno ulje može slikati, a još veća zabluda je da su stari majstori time slikali.

Siniša Mišić, Radivoj Radić SRBIJA 1217

Појавио и проблематичан појам „постистине” или „проглашене истине” у коме се истина у најмању руку релативизује, а у ствари умногоме деградира. „Ултрамодерна” и свеобухватна реч подразумева стање у коме су чињенице мање утицајне у уобличавању мишљења јавног мњења, а у први план избијају емоције и лична уверења. У овом појму се, дакле, свесно замагљују границе између истине и полуистине, између истине и лажи, што, наравно, ствара додатну конфузију у којој се све расплињује у неки пожељни наратив који се, опет, користи у разне, али најмање научне, сврхе.

ISBN 978-86-80912-03-5

Broj strana 184, povez: koričeno, pismo: latinica, ISBN 978-86-80912-03-5 U koži Eseji Ivana Đurića, istoriVuka Brankovića čara: upitanost o smislu i ishodu istorije, o sumraku istorijskog uma, o uzrocima zbog kojih znanje o istoriji biva odbačeno u korist mitološke svesti i pseudoistorijske predstave Antologija tekstova u kojima je autor javno izložio svoje viđenje istorije „kao pribežišta i putokaza”. I naravno, prilika da se setimo eseja koje je objavljivao u stručnim i dnevnim časopisima tokom devedesetih godina.

Br. strana 180, povez: koričeno, pismo: ćirilica Ova knjiga se sastoji iz sedam naučnih priloga, po mnogo čemu različitih, ali čiji je zajednički imenitelj ukazivanje na pseudonauku i na moguće pravce u borbi protiv te intelektualne pošasti.

Predrag Peđa Milošević SLIKAREVA TAJNA

20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0

100

istorija pribežište ili putokaz: ogledi o istoriji

cm yb

Ivan Đurić

100

Ivan Đurić U KOŽI VUKA BRANKOVIĆA

100

BOLJA PROŠLOST

Александар Палавестра • Мирослав Јовановић Марко Шуица • Данијел Џино Зорица Кузмановић Владимир Д. Михајловић Радивој Радић

Увелико се изменио и однос према знању, према којем је у највећем делу XX века постојао својеврстан култ, а које се сада ниподаштава и додељује му се другоразредна улога. Поразна је упрошћена, али и проницљива синтагма да су у наше време мобилни телефони све паметнији, а људи све глупљи. Потпуно одсуство критичког мишљења и интелектуалне сумње, удружене са правом пандемијом лаковерног размишљања, загосподарили су јавним дискурсом. У јавности се громогласно промовише, подстиче и прославља примитивизам, тако да умни људи упозоравају да светом влада „тиранија медиокритета”, да свуда предњаче „продавци магле”, да је, дакле, дошло доба „нових варвара”.

Боља прошлост

cm yb

912196

„Strelac”, Predrag Peđa

Predrag Peđa Milošević demski slikar iz Beograd rao je na Akademiji p umetnosti u Beogradu na karstva, 1985. Iste godin profesionalno bavljenje s 1992. godine odlazi u Šp 1996. živi i radi kao pr umetnik. Izlaže i sarađuje sa više gal i inostranstvu. Živi u Beo ULUPUDS-a i umetnič „RASART“.

BIBLIOTEKA HIPATIJA Radivoj Radić KLIO SE STIDI – protiv zlostavljanja istorijske nauke

Broj strana: 203, Pismo: ćirilica, Povez: broširani ISBN 978-86-85957-85-7 Nastavak knjige Srbi pre Adama i posle njega i nastavak autorove borbe za istorijsku istinu i nauku u borbi protiv pseudoistoričara.

Radivoj Radić SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA Broj strana: 240, Pismo: ćirilica Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-61-1 Provokativna i polemična rasprava o falsifikatima, proizvoljnostima i zloupotrebama u tumačenju srpske srednjovekovne istorije, kao i o ideološkim i političkim razlozima koji su na to navodili istoričare i pseudoistoričare.

Jovan Šuica U OPERSKOJ LOŽI

Broj strana: 270, Pismo: ćirilica, Povez: koričeno ISBN 978-86-85957-81-9 Mali leksikon sa spiskom od 25 operskih dela poređanih abecednim redom. Svaka opera ima lični opis: ime, kada i gde je rođena, ime oca, zanimanje, broj dece i naravno rubriku — „osobeni znaci”. Za čitaoce žedne nota, a ne slova, poslužiće odeljak sastavljen od pet šest rečenica pod naslovom: „U nekoliko reči”. Sve to ukomponovano u razgovor dvojice vremešnih džentlmena. Oni pričaju, čitaju, izmišljaju, hvale se, lažu u svim tonalitetima. Ne postoji nijedna primadona na svetu, koju nisu poznavali, niti kompozitor, kome nisu dopisivali note. Nijedan od njih dvojice ne zna kada se rodio. Prvi strasni ljubitelj opere, bar on tako kaže, sa Mocartom je putovao u Prag, drugi je Verdiju brisao suze u Veneciji, posle kraha na premijeri „Travijate”.

Čedomir Antić ČETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA

Broj strana: 228, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-35-2 Godine 1886. obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. U Nišu se nalazio kralj Milan Obrenović, a u Beogradu predsednik srpske vlade Milutin I. Garašanin. Veličinu trenutka ugrozile su slabe veze. Na ponovljene zahteve svog kraljevskog sagovornika da govori glasnije, Milutin je odgovorio: „Vaše veličanstvo, ja govorim tako jako da, kada bih se popeo na toranj Saborne crkve, vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona”.

Radivoj Radić VIZANTIJA – purpur i pergament

Broj strana: 249, Pismo: ćirilica, Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-07-9 Ukoliko želite da budete obavešteni o tome kako su se školovali stanovnici drevne Vizantije; kako je izgledao najstariji evropski univerzitet; kako je srednjovekovni čovek d ož i v l j av a o p ro l a z a k kometa i kakav je uticaj na njega imala religija; da li su Vizantinci bili sujeverni; da li je konjušar zaista mogao postati car; kako su na istoriju uticale razmažene carice; kako su vođeni ratovi, a kako kažnjavani krivci; koje su velike bitke bile presudne za Vizantiju; koliko puta je bila opsedana prestonica carstva – Carigrad.

Radivoj Radić CARIGRAD – priče sa Bosfora

Broj strana: 297, Pismo: ćirilica, Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-22-2 Šarolik je spisak onih koji su posećivali srednjovekovni Carigrad. Trgovci, izaslanici raznih vladara, putnici namernici, hodočasnici, pustolovi, radoznalci. Skoro svi oni su bili podjednako ushićeni lepotom megalopolisa na Bosforu. Svedočanstva o poseti vizantijskoj prestonici ostavili su ljudi iz latinskog sveta Zapadne Evrope, Rusi, Arabljani, Jevreji.

Mileta Prodanović POVORKA ČUDESA

Oto Luthar MAJSTORI I MUZA

Radivoj Radić KONSTANTIN VELIKI,

Milan Bogojević ATENTAT 1934.

Broj strana: 209, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-38-3 Knjiga sadrži kratak pregled događaja iz rimske istorije i istorije hrišćanstva u prva tri stoleća posle Hrista, četiri poglavlja posvećena samom Konstantinu Velikom i najvažnijim događajima iz njegovog vremena, i, naposletku, poslednja tri poglavlja okrenuta su Konstantinovom nasleđu.

Milan Đ. Milićević ILIJA M. KOLARAC

0 10

Милан Ђ. Милићевић Милан Ђ. Милићевић ИлИја М. Коларац

20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10

100

0 90

10 80

20 70

30 60

40 50

50 40

60 30

70 20 10

100

80 0

90 100

100

0 90

10 80

20 70

30 60

40 50

50 40

60 30

70 20 10

100

Broj strana 154, povez: koričeno, pismo: ćirilica, ISBN 978-86-80912-13-4 Prateći Kolarčev životni put, autor je odslikao i tok preobražaja srpske države, društva i prestonice u XIX veku. U povesti o trgoИлија М. vačkim poslovima buduКоларац ćeg dobrotvora opisan je razvoj trgovačkog staleža u Srbiji u kontekstu nacionalne, ekonomske i socijalne revolucije

90 0

Пратећи Коларчев животни пут, Милићевић је при труду да опише настанак његовог богатства одсликао и ток преображаја српске државе, друштва и престонице у XIX веку. У повести о трговачким пословима будућег добротвора описан је развој трговачког сталежа у Србији у контексту националне, економске и социјалне револуције. По обнови турске власти у Србији 1813. године, српска београдска чаршија готово да је нестала. Упркос томе што је конкуренција била слаба, а изгледи за брзу зараду исвесни, српски трговци и занатлије нису радо отварали радње у сенци тврђаве у којој је столовао турски паша и из које је свакодневно излазила у чаршију турска војска. Поверење између Срба и Турака у Београду споро се стварало и након успеха Другог српског устанка и успостављања српске самоуправе под кнезом Милошем Обреновићем 1815. године. Стално страхујући од могућег турског испада из чаршије, житељство београдске српске вароши споро се множило. Људи који су у првој деценији по пропасти Првог српског устанка смогли храбрости да се опробају у трговини у Београду били су језгро будуће богате чаршије. Један од људи који је у атмосфери страха и несигурности створио почетни капитал био је Илија Коларац, абаџијски син из Колара који је капитал од 30 пара на домету турских топова убрзо умножио и од трговачког калфе постао газда. Даљим пословањем у Београду, Вршцу и Панчеву, до последње четвртине века постао је један од најбогатијих трговаца у Србији. Описујући Коларчев живот и рад током шесте, седме и осме деценије XIX века и настанак његовог непокретног имања, односно фондова које је касније завештао, Милићевић је одсликао пут развоја Београда од предграђа турске тврђаве до престонице српске државе. Биографија Илије Коларца због тога на махове постаје и „биографија” најужег центра престонице, а њени делови осврти на прошлост простора на коме се данас налазе Трг Републике, Народно позориште, Народни музеј, Народна скупштина и Ташмајдански парк. Посебно је занимљив детаљан опис прокламовања Хатишерифа 1830. године у Београду, једног од најзначајнијих тренутака модерне српске историје. Ове интересантне цртице из прошлости Београда завређују пажњу не само историчара него и свих који би волели да знају шта се некада налазило и догађало на месту данашњег градског језгра. Милићевићеве слике житних поља, ливада, гробних белега и хумки, који су се налазили на месту данашњих улица, паркова и тргова препуних живота, могу да вежу за ову књигу свакога ко се макар једном прошетао од Цркве Светог Марка до Народног музеја. *** Милићевићу није промакло да је далековидост коју је показао купујући пољане и ливаде испред пушкарница турских стражара, у убеђењу да ће једног дана постати центар града, Коларац показао и у свом покровитељству према књижевности и просвети. Иако више описмењен него образован у коларској основној школи, Коларац је схватио колико су важни књижевност и образовање за будућност српске државе и народа уопште. Трговац старог кова, који је умео да се сатима ценка за венац паприка на пијаци око неколико гроша, иницирао је образовање одбора коме је одредио 100 дуката годишње да изабере и награђује вредна дела књижевности и науке! Тринаест година од оснивања 1861, из његовог фонда награђено је или омогућено издавање чак 42 дела.

cm yb

100

ISBN 978-86-80912-13-4

9 788680 912134

cm yb

Broj strana: 176, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, I SBN: 978-86-85957-11-7 Kraljevina Srbija u nemačkim vodičima za putnike u 19. veku Dobro došli u Srbiju je slogan koji bi mogao da posluži kao kredo neke turističke kampanje. Monografija je jedan značajan, minuciozni doprinos istraživanju društvene istorije Srbije na prelazu iz XIX u XX vek, i rekonstrukciji njenih odnosa sa srednjoevropskim državama.

Đorđe S. Kostić DOBRO DOŠLI U SRBIJU

Broj strana: 150, Pismo: latinica Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-52-9 Koji su to veliki propusti nastali u organizaciji zaštite kralja, kako su upozorenja o mogućnosti atentata ostala bez reakcije nadležnih službi, ko je i kako menjao protokol zaštite kralja? Ko su bili atentatori i kako su se spremali za ubistvo i, na kraju, kako su završili svi akteri ove priče, saznaćete u ovoj knjizi.

nadmoć hrišćanstva

Prevela Slađana Madžgalj Broj strana: 170, Pismo: latinica Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-47-5 Autor upozorava na to da prošlost nisu jedino velika dela značajnih muškaraca već i svakodnevni život žena, dece i onih najstarijih. Cilj ove knjige je da upozori da je istorija sve – od veličanstvenog proboja srpske vojske na Kajmakčalanu na kraju I svetskog rata, pa do neslavne opsade Sarajeva sedamdeset godina kasnije.

cm yb

Broj strana: 200, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-22-2 Prodanović je znalac umetnosti i ljubitelj bizarnosti koji je opsednut drevnom arhitekturom i jeftinim suvenirima, svestan da turizam spaja te nespojive krajnosti, svestan rizika da može biti optužen za neprilično mešanje „visokog” i niskog, k tome još u formi novinskog teksta, osuđenoj na trošnost i privremenost, ali isto tako osuđenoj na banalizaciju i pojednostavljivanje svega postojećeg.

BIBLIOTEKA DRUGAČIJI Biblioteka Drugačiji je namenjena sticanju i usvajanju znanja o temama marginalizovanih grupa. Na svaki način nastoji da se znanjem razračuna sa predrasudama i neukošću ali i da knjigu poveže sa širom društvenom zajednicom.

D. Mejer, P. Vadasi ŽIVETI SA BRATOM ILI SESTROM SA SMETNJAMA U RAZVOJU Knjigu Živeti sa bratom ili sestrom sa smetnjama u razvoju su napisali Don Mejer i Pet Vadasi, stručnjaci sa velikim iskustvom i sa mnogo razumevanja za potrebe i dece i roditelja. Zahvaljujući njihovom trudu, pred nama je knjiga napisana posebno za braću i sestre. Autori su dobro upoznati sa postojećom literaturom i naučnim istraživanjima i u stanju su da kompleksne sadržaje prikažu direktnim i razumljivim jezikom. Celo jedno poglavlje nudi širok spektar saveta deci kako da se nose sa prijateljima i roditeljima, ali i sa sopstvenim emocijama, i kako da se ponašaju sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Prvo poglavlje pruža snažnu osnovu za ostala, koja opisuju različite invaliditete — jasne, koncizne i savremene informacije za braću i sestre. Ova poglavlja će srušiti mitove i zablude o pojedinim hendikepima, što vodi ka njihovom boljem razumevanju i prihvatanju. Iako je napisana posebno za braću i sestre, bila bi šteta ukoliko samo oni pročitaju ovu knjigu. Ona ima podjednako jasnu poruku za roditelje i za stručnjake. Potrebno je da je čitaju i iščitavaju mame, tate i svi oni koji žele da pomognu porodicama u kojima raste dete sa hendikepom. Nakon čitanja ove knjige, naučićemo da bolje pomognemo i deci sa hendikepom i njihovoj braći i sestrama. Autor naslovne strane je Dobrosav Bob Živković.

Arnhil Lauveng DO ŠIZOFRENIJE I NAZAD Mislim da se nikad neću vratiti na taj stadijum u kom mi je glava bila puna glasova koji urlaju, gde je bio samo nered, kad su čula bila poremećena i nisam razumela ni sebe ni svet. To je gotovo. Sad razumem. Kad jednom skineš bradu Deda Mrazu i vidiš da je to ujka Arne, teško je opet verovati u Deda Mraza. Onda bolesti više nema. Arnhil Lauveng (rođena 1972) je specijalista kliničke psihologije s višegodišnjim iskustvom u radu sa odraslima i decom u javnim zdravstvenim ustanovama. Trenutno radi na Odeljenju za istraživanje i razvoj pri Institutu za psihijatriju u Univerzitetskoj bolnici u Akešhusu, Norveška. Kao predavač i pisac višestruko je nagrađivana zbog svog doprinosa popularizaciji psihologije. Između ostalog, dobitnica je norveških nagrada Ose Gruda Skard za popularizaciju psihologije (2007) i Priznanja za slobodu izražavanja (2008).

VISINE I PONORI

Biografije velikana književnosti Aleksandra Sergejeviča Puškina i Mihaila Jurjeviča Ljermontova. Uživali su naklonost najlepših žena i imali hiljade poklonika

ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN Život je udesio da velikani ruske i svetske književnosti Aleksandar Sergejevič Puškin (17991837) i Mihail Jurjevič Ljermontov (1814-1841) podele sličnu sudbinu. Obojica plemićkog porekla, retko darovite i strasne prirode, izvesno vreme proveli su u vojničkim čizmama, bili patriote i perom i mačem, uživali naklonost najlepših žena i imali hiljade poklonika koji su njihove stihove znali naizust. I završili su na isti način, u dvobojima, po svoj prilici u režiji vlastodržaca, koje je od tako slobodoumnih ljudi hvatao paničan strah. Po majci afričkog porekla, rođen u porodici u kojoj nije osetio dašak brige i nežnosti, Puškin je već u osmoj godini počeo da piše pesme, i to na francuskom. U školi strašno nestašan, “vrtirep”, kako je sebe nazivao, nije mario za predmete, ali je već u 15. godini objavio prve radove. Kao mladić strasno je igrao na balovima, lumpovao po oficirskim pijankama, neumorno se kartao, ne zaboravljajući nikada na pero. Najčešće je pisao u jesen, obično ujutru, ležeći u krevetu, bacajući ispisane stranice na pod. U groznici stvaralaštva znao je da provede dane nad rukopisima, jedva stizajući da nešto pojede, sanjajući stihove i noću, i beležeći ih u mraku. Tako su nastale poeme “Ruslan i Ljudmila”, “Demon”, “Kavkaski zarobljenik”, “Cigani”, na desetine pesama, kao i roman u stihovima “Evgenije Onjegin”, njegovo najblistavije delo. U ime mladihpozdravljajući 1843. treće izdanje Ljermontovljevog “Junaka našeg doba”, čuveni kritičar Bjelinski je s velikom tugom pitao u ime tadašnje cele mlade Rusije: “Šta bi on još sve uradio? Kakve je pesničke tajne poneo sa

sobom u grob? Ko će ih odgonetati?... Luk Bogatira leži na zemlji, ali nema više ruke koja bi zategla njegovu tetivu i pustila u nebesa strelu”. Zbog ogromne popularnosti koju je uživao i kod revolucionarno nastranih delova društva, Puškin je vrlo brzo dobio tutorstvo žandara i njihovih gospodara. Car Nikolaj I lično je cenzurisao njegova dela, a život mu je obeležila prelepa Natalija Nikolajevna, sa kojom se venčao 1831. Nju su, međutim, mnogo više zanimali balovi, raskošne haljine i udvaranja, nego porodica, muž i njegova dela. Kada joj je sav uzbuđen dolazio da pročita nove stihove, najčešće mu je uzvraćala: “Bože moj, Puškine, baš si mi dojadio sa tim svojim pesmama!” Preko toga je mogao i da pređe, ali ne i preko silnih udvarača, među kojima je najdrskiji bio Žorž Dantes. Zbog ovog francuskog barona dobio je nadimak “rogonja”, izazvao ga je na dvoboj, i umro od posledica teškog ranjavanja. Smrt voljenog pesnika izazvala je ogromno uzbuđenje, kraj njegovog odra prošlo je nekoliko desetina hiljada ljudi, među kojima se sve više govorilo da je to bilo unapred smišljeno ubistvo. Tome je doprinela i pesma puna ogorčenja i negodovanja, koju je napisao do tada potpuno nepoznati - Ljermontov, 22-godišnji oficir husarskog puka careve telesne garde. Njegovo ime postalo je poznato širom Rusije, ali je po carevom naređenju stavljen u vojni zatvor, a posle istrage prognan na Kavkaz.

MIHAIL JURJEVIČ LJERMONTOV Pre toga, Ljermontov je napisao više od 300 pesama, među kojima je nekoliko antologijskih (“Anđeo”, “Jedra”, “Prosjak”), 24 poeme, pet dramskih dela, ali nijedno nije dao u štampu. Mnogo puta je ponavljao da se rodio kao pesnik, a ljubav prema otadžbini shvatao je kao ljubav prema slobodi, što je naročito došlo do izražaja u poemi “Mciri”. Stihovima je pozdravljao julsku revoluciju u Francuskoj, ustanak u ruskom delu Poljske, pobune u svojoj zemlji. Iako je i sam jedno vreme živeo životom oficira - dendija, smogao je snage da naslika pad i raspad visokog ruskog društva,

BIBLIOTEKA VREMENA I LJUDI ogrezlog u poniznosti prema vlastima, gramzivosti i razvratu. Gorku misao svom pokolenju najuspešnije je izrazio u romanu “Junak našeg doba”, kojim je Nikolaj I bio ogorčen. Svojoj ženi Aleksandri Fjodorovnoj car je pisao 12. jula 1840: “Ja sam pročitao Junaka do kraja i smatram da je drugi deo odvratan i potpuno nedostojan da bude u modi... Po mom ubeđenju, ova bedna knjiga pokazuje veliku pokvarenost autora”. Pesnik je posle toga po drugi put poslat na Kavkaz, a zatim mu je pripremljena smrtonosna zamka. Izvršilac je nađen u liku majora Martinova, otpuštenog iz službe, sa kojim je Ljermontov voleo da se šali. Ovaj ga

je, međutim, nenadano izazvao na dvoboj i kao “uvređenom” pripadalo mu je pravo da izabere oružje i uslove. Tražio je da se puca u tri maha i to sa samo deset koraka odstojanja, čime je dvoboj pretvoren u ubistvo. Tako je veliki pisac otišao u grob u 26. godini, a njegovog protivnika car je, praktično, pomilovao. Prijatelji su želeli da ga sahrane, kao ratnog oficira s vojničkim počastima, ali im je to bilo zabranjeno. Kao i prilikom Puškinovog ispraćaja, vlasti su se bojali saosećajnih demonstracija povodom smrti omiljenog pisca, velikog buntovnika, duhovnog srodnika Bajrona. Razmišljajući duboko o svom životnom i stvaralačkom putu, Ljermontov je 1832. zapisao: “Ne, ja nisam Bajron, ja sam drugi, još nepoznati izabranik, kao i on, od sveta progonjeni beskućnik, ali sa ruskom dušom”. D. Bogutović

ASPASIJA IZ MILETA Ko god voli da čita tekstove koji se odnose na događaje i ljude iz antičke grčko-rimske starine uživaće u romansiranoj biografiji najpoznatije hetere Grčke u njenom „Zlatnom periodu“ koja se proslavila kao velika ljubav najslavnijeg atinskog političara Perikla i jedna od najumnijih žena čije ime pominju filozofi poput Platona, Sokrata Aristotela, dramskih pisaca Eshila i Ksenofona, vajar Fidija . . . Niko tačno ne zna kada se rodila, ali se predpostavlja da je to bilo oko 470 godine pre nove ere, a umrla je, opet prema nekim indirektnim podacima, oko 400. Zna se da je 20 godina bila partnerka u svetu Perikla i nakon što je sahranila njegova dva zakonita sina sahranila je i Perikla Mlađeg zajedničkog sina. Navodno, posle Perilklove smrti ponovoo je našla „zaštitnika“ LIsiklesa koji je zahvaljujući Aspasiji postao strateg što je značilo da je komandovao atinskom vojskom i bio prvi čovek grada- republike. Ako nema podataka o njenom rođenju i smrti Aspasijino ime se sreće u spisima atinskih filozofa Čak je Sokrat posvetio jedan svoj dijalog Aspasiji, ali on nije sačuvan. Rođena na MIletu koji nije pripadao Atin,i Aspasija nije morala da poštuje atinske zakone koji se odnose na žene već je mogla slobodno da se kreće u javnosti i to je obilato koristila prateći Pe-

rikla čak i kada je vodio atinsku vojsku u rat. Priča o prvoj emancipovanoj ženi Grčke nikada nije zaboravljena, a posebno je postala aktuelna u drugoj polovini 19 veka kada su umetnici slikali teme iz njenog života a pisci pisali pesme i romane o toj ženi koja se nije ustručavala da se bori za prava žena u sredinama gde su bile potpuno pod vlašcu oca, a zatum muža koji su vladali i odlučivali bezpogovodno o njiovim životima. Ovaj roman u izdanju “ Evolute“ Hemerling inače, pre svega, pesnik i pisac kratke proze napisao je 1876 i u njemu je oživeo je Aspasiju kao izuzetno obrazovanu, prelepu ali i prepametnu ženu kao je podjednako uspešno vodila filozofske rasprave, svirala na citri i vodila školu za devojke u kojoj ih je učila filozofiji, istoriji, politici, ali i ljubavnim veštinama. U nekim značajno kasnijim izvorima pobožni hrišćani su je označavali kao bludnicu koja je držala javnu kuću. Romansirana biografija, iako pisana pre skoro 100 godina jasno se poziva na antičke izvore pokazujući koliko je Aspasija imal smisla za politiku,a Perikle je bio dovoljno mudar da koristi njene savete. V. Kondev

ISTORIJSKA I EPSKA FANTASTIKA Dejvid Gemel PARMENION Lav Makedonski

Istorija je skoro zaboravila Parmeniona. Niko ne zna da li je on bio kralj Pelagonaca, makedonski avanturista ili tesalski najamnik. Gemelovog Parmeniona pratimo kao ratnika, stratega, generala najamnika u službi Tebanaca i Makedonaca pod Filipom I Aleksandrom Makedonskim, ali i kao osobu čiju sudbinu prate snažne emocije, mladalačke strasti, kobna zaljubljenost...

Dejvid Gemel MRAČNI PRINC

U Mračnom princu , Gemel nas vodi u svet magije i likova grčkih legendi. Ponovo se susrećemo sa Parmenionom, Filipom Makedonskim, Diri i Atalom, ali tu su i Aleksandar Makedonski, Dečak Aristotel, kentaur Hiron, Gorgon, minotaur Bront i drugi junaci koji čitaoce vode na putovanje kroz istoriju i mitove antičke Grčke..

Luiđi Ugolini ROMAN O HANIBALU

Mnogi su, možda, samo čuli o velikom kartaginskom vojskovođi Hanibalu koji je stigao »pred vrata Rima« i sa afričkim slonovima pregazio Alpe po zimi, odgovarajući na primedbu da je to nemoguće izvesti rečima »pronaći ćemo put ili ćemo ga sami napraviti«, ali Ugolini ga je tako plastično dočarao da će ga svako ko pročita roman zauvek zapamtiti.

BIBLIOTEKA KASIJA

Arleta Senkan KAPIJA OLUJA Fransoaz Male Žoris LORIN SMEH Ivan Klima OSTRVO MRTVIH KRALJEVA Sanja Domazet SENKE Glorija Goldrajh VEČERA S ANOM KARENJINOM Božidar Obradović SEĆANJA

Dejvid Gemel TROJA GOSPODAR SREBRNOG LUKA (knjiga I i II) Snažna i očaravajuća priča o ljubavi i mržnji, ambicijama i rivalstvu, ratu i miru. Tri osobe će izmeniti sudbinu naroda. Helikaon, mladi princ iz Dardanije, proganjan traumama iz detinjstva; sveštenica Andromaha, čiji su živahni duh i snažna samostalnost ugrozile kraljevsku moć; i legendarni ratnik Argurije, zaokgrnut samoćom, koga pokreće jedino želja za osvetom. Ovo je vreme hrabrosti i izdaje; vreme straha i krvoprolića. Vreme heroja.

Dejvid Gemel TROJA - ŠTIT BOGOVA (knjiga I i II)

U dramatičnoj i raskošnoj avanturi srećemo likove iz Gospodara srebrnog luka. Izdaja i obmana obeležiće sudbinu troje putnika. Pirija, odbegla sveštenica sa užasnom tajnom; Kalijad, čuveni ratnik visokih načela i Banokle, bliski Kalijadov prijatelj koji će postati legendaran u predstojećim bitkama - stižu u bajkovitu Troju, nad kojom se nadvila tama.

Hari Tartldov VIZANTIJSKI AGENT

Vasilije Argir je tajni agent iz XIV veka. U njegovom svetu Vizantija i dalje vlada oblastima oko Sredozemnog mora, a njen glavni rival nije islam, već Persija. Kroz avanture Vasilija Argira čitaoci imaju priliku da učestvuju u otkrivanju tajne teleskopa, baruta, tehnike štampanja... Njegov glavni protivnik je prelepa Mirana, tajni agent Persijskog carstva. U maniru špijunsko-ljubavnog trilera čitalac do kraja knjige strepi nad tim da li će Argir upasti u Mirandinu mrežu.

Broj strana: 250., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-82-6 Uzbudljiv i dinamičan roman koji prati i lični život Kovaljevske i odslikava detaljno položaj žene u vreme kad je ona živela. Sonja Kovaljevska nije bila samo veliki matematičar već i pisac i borac za ženska prava u XIX veku, dakle jedna zaista izuzetna žena.

Ljubov Voroncova

ISBN 978-86-85957-82-6

9 788685 957826

PERIKLE

Govorili su da „grmi i seva” kada on govori, ili da „nosi na jeziku strašnu munju”. Po Tukididu, glavni razlog njegovog uspeha nije bila govornička veština, već ugled koji je stekao svojim skromnim načinom života, kao i nepotkupljivošću, i da, bez obzira na moć koju je imao, „svoju imovinu, koju mu je otac ostavio, nije uvećao ni za jednu drahmu.” Svu snagu i ugled usmerio je na to da Atinu učini vodećom državom helenskog sveta. U to ime potpuno se predavao državničkim poslovima, odbijao pozive na zabave i živeo je skromno, sa sredstvima neophodnim za život porodice. Atinjani su ga uvažavali jer im je omogućio udoban život i uticaj i slavu u helenskom svetu uvećao. „Zlatno doba Grčke” s pravom se naziva i „Periklovo doba”.

Feliks Naumovič Arski

F. N. Arski PERIKLE

PERIKLE

Sonja Krukovski Kovaljevska (Sonya Krukovski-Kovalevskaya) rođena je 1850. u ruskoj plemićkoj porodici i odrasla je okružena luksuzom. Međutim, nije bila baš srećno dete. Osećala se zapostavljenom, kao srednje dete, pored svoje starije veoma voljene sestre Anite i mlađeg brata Feđe, naslednika. Tokom najvećeg dela detinjstva imala je veoma strogu guvernantu koja je vaspitavanje Sonje da postana dama shvatila kao svoju ličnu misiju. Kao posledica toga, Sonja je postala poprilično nervozna i povučena, što ju je pratilo celog života. Matematiku je otkrila kao veoma mlada. Ona tvrdi da je dobro proučila beleške svog oca koje su stajale na zidu njene sobe umesto tapeta. Takođe, ona smatra da je za njenu ljubav prema matematici najviše „kriv” njen ujak Petar, koji je dosta vremena provodio sa njom raspravljajući o pojedinim matematičkim pojmovima. Kada je imala četrnaest godina, sama je naučila trigonometriju da bi mogla da shvati poglavlje o optici u knjizi iz fizike koju je tada čitala. Autor te knjige i njen komšija, profesor Tirtov, bio je oduševljen njenim sposobnostima i ubedio je Sonjinog oca da joj dozvoli da ode u Sankt Peterburg da nastavi školovanje...

Ljubov Voroncova KOVALJEVSKA

KOVALJEVSKA

Ljubov Voroncova KOVALJEVSKA

KOVALJEVSKA

BIBLIOTEKA VREMENA I LJUDI

Verovatno su te činjenice, kao i njegov lični ugled i moral, pomogli da tako dugo zadrži vlast. Kombinacijom lukavih političkih poteza (kojima je pridobio građane) i vlastitog razumevanja upravljanja državom, usmerava Atinu prema njenom kulturnom procvatu, neprestano izbegavajući prisutni mač ostrakizma i progonstva.

Znajući koliko je atinska demokratija prevrtljiva i sumnjičava, i koliko je sposobnih i velikih ljudi bilo pogođeno spletkama, zavišću i nerazumevanjem, Perikle je oprezno i vešto upravljao uvek burnim helenskim političkim životom, spretno izbegavajući njegove zamke i opasnosti, uvek nastojeći da uveća moć, slavu i uticaj Atine.

Feliks Naumovič Arski PERIKLE

Broj strana: 205., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-93-2 Svu snagu i ugled usmerio je na to da Atinu učini vodećom državom helenskog sveta. Potpuno se predavao državničkim poslovima, odbijao pozive na zabave i živeo je skromno, sa sredstvima neophodnim za život porodice. „Zlatno doba Grčke” s pravom naziva i „Periklovo doba”. ISBN 978-86-85957-98-7

V. V. Veresajev

PUŠKIN

V. V. Veresajev PUŠKIN

Roman opisuje život i osećanja, misli i raspoloženja velikog pesnika. Bogato opremljen Puškinovim stihovima i biografskim podacima, anegdotama iz pesnikovog života kao i zapisima i svedočenjima savremenika o ličnosti velikog melanholika istovremeno je i sveobuhvatna slika epohe krajem XVII i početkom XVIII veka u Petrogradu, Moskvi i unutrašnjosti Rusije.

PUŠKIN

9 788685 957987

*** Bio je nizak, jakog i skladnog sastava, voleo je mnogo da pešači, sjajno se mačevao, dobro je gađao u metu. Kosa mu je bila kestenjasta, oči plave — brze i bistre. Nosio je uglavnom zaliske. U običnom razgovoru, naročito u društvu koje je malo poznavao, s teškom mukom je nalazio reči, bio je malodušan pa često i dosadan. Ali kad se oduševi, sav bi se preobrazio: lice, ozareno unutarnjim sjajem, postajalo je divno, oči bi sinule, kao zvezde, razgovor je postajao divan i zanosan. Ova izvanredna unutrašnja lepota njegovog lica najbolje je istaknuta na portretu koji je izradio Tomas Rajt (1837. godine). Smeh Puškinov, jak, zvučan, prenosio je svoju veselost na druge i bio je dražestan. Književnik Homjakov tvrdi da je njegov smeh bio isto toliko zanosan koliko i njegove pesme. *** Obično je stvarao sa perom u ruci. Njegovi nacrti čuvaju istinske tragove zahuktanog nadahnuća. Grcao je pod pritiskom misli, likova, epiteta. Napiše recimo reč ili rečenicu — odmah je nervozno i hitro precrtava, piše iznad toga novu varijaciju, pa opet precrtava. I tako stalno. Reči ne dodaje, ponekad skicira samo slikove stihova i piše dalje. Najednom se nadahnuće povuče, nastane pauza. Lagano se prikuplja tvoračka energija za novi talas. Pero ćutke skicira pored napisanog teksta slike, koje mahom imaju veze sa temom stihova. Pojavljuje se nov talas. Pristižu talasi. I ponovo, prestižući jedni druge, na hartiju padaju nove reči i stihovi.

V. V. Veresajev PUŠKIN

Broj strana: 159., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-94-9 Roman opisuje život i osećanja, misli i raspoloženja velikog pesnika. Bogato opremljena stihovima biografskim podacima, anegdotama iz pesnikovog života kao i zapisima i svedočenjima savremenika o ličnosti velikog melanholika istovremeno je i sveobuhvatna slika epohe krajem XVII i početkom XVIII veka u Petrogradu, Moskvi i unutrašnjosti Rusije. ISBN 978-86-85957-94-9

9 788685 957949

S. N. Durilin LJERMONTOV

ISBN 978-86-85957-93-2

9 788685 957932

LJERMONTOV

Kompletan piščev životopis: stvarne okolnosti u kojima odrasta, mladalački zanosi i očaranost Puškinom, njegova povremena lakomislena radost i životni zamah, ali i duboka, pažljivo prikrivana tuga. Zatim školovanje, vojna karijera, potraga za smislom i srećom. To je lik Ljermontova — zajedljivog oštroumca, drskog pakosnika, zanosnog dendija, velikosvetskog Pečorina, gardijskog oficira u blistavom husarskom mundiru, sa olako ogrnutim bajronovskim plaštom — koji je, po mišljenju većine savremenika i memoarista, verodostojno predstavljen. Ljermontov je snabdeo Arbenina velikim zalihama svoje sopstvene fine ironije, uzvišene tuge i plamene mržnje. Ali je isto tako bio surovo pravedan i prema Arbeninu, kao i prema ostalim licima u Maskaradi. Za Arbeninov um više nema hrane, za njegova osećanja nema prostora, za njegove snage nema primene pod tim uslovima života pod kojima je on osuđen da živi. Usamljen i buntovan, on propada uzaludno. Ovaj roman je, po sopstvenom objašnjenju pisca, „istorija duše” čoveka koji je po plamenim mislima, po vrelim osećanjima i po težnjama svoje volje, bio tipičan za rusko društvo svoje epohe.

Sergej Nikolajevič Durilin LJERMONTOV

LJERMONTOV

Broj strana: 130., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-93-2 Kompletan piščev životopis: Sergej Nikolajevič stvarne okolnosti u kojima Durilin odrasta, mladalački zanosi i očaranost Puškinom, njegova povremena lakomislena radost i životni zamah, ali i duboka, pažljivo prikrivana tuga. Zatim školovanje, vojna karijera, potraga za smislom i srećom.

A. P. Levandovski KARLO VELIKI

prevela: Nena Bugarski, Broj strana: 158, Pismo: latinica povez: boširani ISBN 978-86-85957-84-0 Portret slavnog osnivača Franačkog carstva i odraz čitave epohe - perioda kad su nastale srednjovekovne države Zapadne Evrope. Autor opisuje život i delovanje franačkog kralja: administrativni, državni, kulturni, duhovni...

Hauard Otis ISABELA KASTILJSKA

preveo: Savo Romčević Broj strana: 160, Pismo: latinica povez: broširani ISBN 978-86-85957-83-3 Biografija jedinstvene kraljice Isabele čijom je vladavinom otpočela španska dominacija u svetu. Priča o intrigama i borbi za pravo na presto, na slobodan izbor supruga, priča o spetkama na španskom dvoru i slika Španije tog vremana.

Milan Marković SERVANTES

Broj strana, pismo: latinica povez: broširani ISBN 978-86-85957-77-2 Biografska priča o Servantesu, najvećem piscu Španije, o snovima, idealima i gruboj stvarnosti, o radosti i bolu, o veri, o razočarenju, o sumnji, neizvesnosti i nizu protivrečnosti.

Franc Mering HAJNE

Broj strana: 96, pismo: latinica povez: broširani ISBN 978-86-85957-75-8 Veliki nemački pesnik u periodu prelaza od romantizma ka realizmu. Rođen je u bogatoj porodici jevrejskog bankara i trgovca. Pokušao je da se posveti, mada nerado, običnoj građanskoj karijeri, ali ne uspeva.

Andre Moroa DIZRAELI

Romen Rolan BETOVEN

Broj strana: 80, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-76-5 Betoven nije pisan u naučnom cilju. „On je pesma ranjene duše, duše koja je izgubila dah i kojoj se vraća dah, koja oživljuje i koja za to zahvaljuje svome Spasiocu. Znam da sam tog Spasioca preobrazio, izmenio. Ali tako je u svakom činu vere i ljubavi. A moj Betoven beše takav čin”, kaže autor u svom predgovoru.

Oktav Belijar DANTON

Broj strana: 250, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-71-0 Postao je omiljeniji narodni heroj revolucionarne Francuske. Biste i slike Prijatelja Naroda ukrašavale su sve javne zgrade, od stroge dvorane Konventa, pa do kolibe u nekom zabačenom selu. Govornici su na skupovima da bi iskazali svoje misli i brige o revoluciji, započinjali govor sećanjem na Prijatelja Naroda.

S. S. Mokuljski VOLTER

S. S. Mokuljski Broj strana: 104., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-93-2 Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom.

VOLTER

Albert Manfred MARA

S. S. Mikuljski MOLIJER

Broj strana: 80, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-86-4Biografija velikog francuskog komediografa, koji se proslavio pod glumačkim pseudonimom Molijer. Čovek renesanse i dostojni učenik Rablea, Molijer je tvorac klasične komedije, koja u osnovi odgovara načelima njegove racionalističke estetike. Ona je pod njegovim perom dobila izvanredan završni oblik i imala je ogroman uticaj na razvoj klasične komedije u svim evropskim zemljama.

Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom. *** Volter je i „takmac Euripidov” (tragični pesnik) i „Eratin nežni drug” (lirski pesnik) i „Tasov unuk” (epski pesnik) i „sin Moma i Minerve” (satirik i humorist) smatrao je Puškin. *** ....Voltera su podražavali kao epskog i lirskog pesnika, kao pisca romana i drama, kao istoričara i publicistu. S druge strane, njegov uticaj ispoljio se u opštem pravcu društveno-filozofske misli i uopšte duhovne kulture različitih evropskih zemalja, koje su se postepeno uključivale u krug ideja francuske prosvećenosti. Njegovo ime je svuda bilo simbol prosvećenosti, iz njegovih usta su hiljade i hiljade ljudi prvi put slušale nove reči koje su izražavale velike oslobodilačke ideje trećeg staleža. Stepen Volterove popularnosti u ovoj ili onoj evropskoj zemlji uvek je bio svoje vrste barometar društvene svesti demokratskih krugova tih zemalja. *** Talasi oduševljenja i odobravanja sa najezdama negiranja od genija.... na „nadrimudraca ovoga veka”. „Izobličavanja” Voltera, a zajedno s njim i ostalih francuskih prosvetitelja, prihvatili su se u to doba još skorašnji volterijanci. Tako Fonvizin već 1788. godine naziva Voltera i ostale filozofe šarlatanima, kod kojih se „srebroljublje spaja sa besprimernom taštinom”. ISBN 978-86-80912-00-4

VOLTER

Broj strana: 360, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-64-2 Živo su prikazani detinjstvo, prvi koraci u Parizu, sredina u kojoj se kretao, advokati, što je i sam bio, kafane, klubovi, skupštine, žene i ženidbe. Pred nama su Ustavotvorna skupština, Zakonodavna skupština i Konvent sa Komitetom javnog spasa, atmosfera skupštinskih sednica i klubova, tog „okeana s uzburkanim talasima”, ljudi u njima, tadašnje i sutrašnje vođe, odnosi, borbe i suparništva među njima, prijatelji i protivnici, lični i politički.

S. S. Mokuljski VOLTER

Broj strana: 230, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-58-1 Imao je sedamdeset i šest godina. Lov na vlast nije više imao draži za njega; on u nju više nije verovao. „U toku svoga života saznao sam donekle šta je delanje”, rekao je; „to je život propalih nada i uludo utrošene snage.” Da je puštao na volju svome duhu da pabirči po njivi sećanja, mogao je da prikupi bogatu žetvu pouka o skromnosti.

9 788680 912004

KLUB ČITOVANJE Da biste postali član kluba ČITOVANJE, popunite obrazac i napravite svoj nalog. To vam omogućava da naručujete naše knjige i pratite status svoje porudžbine. Lozinku čuvajte u tajnosti. Polja označena znakom * neophodno je popuniti.

Broj strana: 140, Pismo: latinica Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-67-3 Kažu da je carica plakala kada je pročitala prvu Tolstojevu pripovetku. Car je u svome oduševljenju naredio da se ove stranice prevedu na francuski, a pisca da premeste na položaj izvan opasnosti. To je lako razumeti. Sve tu veliča domovinu i rat. Tolstoj, tek što je prispeo, a oduševljenje mu je nenačeto; on pliva u herojstvu. Još ne zapaža u braniocima Sevastopolja, ni ambicije, ni samoljublja, nikakve sićušnosti.

ASPASIJA

Robert Hamerling ASPASIJA

ISBN 978-86-80912-11-0

ANA PAVLOVA

Kada se osećala dovoljno snažnom i sposobnom da napravi bilo koji korak, bez razmišljanja se predavala stvaralačkom nagonu. Prošavši odličnu školu, na sceni je mogla dopustiti sebi da se nadahnuto preda, ne razmišljajući o tehnici. „Nadahnuto”, „novo”, „neponovljivo” — ove reči su uvek promicale po člancima posvećenim njenim nastupima. A evo šta je ona pisala o sebi: „U raznim zemljama po inostranstvu su govorili da je u mom plesu bilo nešto ‘novo’. Ali, sve što sam ja uradila u ovoj oblasti je bilo ubeđenje i stremljenje da se fizički elementi plesa potčine psihološkom poimanju. Pokušavala sam uvek da ples ogrnem vazdušastim pokrivačem poezije, čija lepota bi zaklonila element mehanike. Često se dešava da, plešući, improvizujem, posebno ako me dati ples očarava i nadahnjuje. Sa koreografskog stalka uzimam onu boju koja u tom trenutku najviše odgovara mom raspoloženju. Uvek se trudim da i najneznatnijoj sitnici pridam najveći utisak. Eto, ovim putem, možda, i stvaram utisak potpune novine. Koliko sama mogu da sudim, u ovom je glavna ‘tajna’ moje umetnosti”. Postojali su posebni plesovi, u kojima je balerina za dva-tri minuta na sceni „proživljavala”, činilo se, čitav život. Tako je bilo sa Umirućim labudom, Leptirom, Valcer-kapricem. Shvatala je da je čoveku neprestano potrebno nešto što bi duši pružalo odmor, nove zalihe vedrine. I ona je ljudima nosila nadahnuće.

Valerija V. Nosova

ANA PAVLOVA

9 788680 912110

prevela Nena Bugarski, br. strana 184, Pismo: latinica, povez: broširano ISBN: 978-86-80912-15-8 U romantičnom gradu na romantičan način počinje priča o njenoj ljubavi prema umetnosti koju stvara telo i pokret. Devojčica koja raste bez oca odlučila je da zablista na pozornici Carskog pozorišta. Ana je imala sreću da bude rođena u pravo vreme na pravom mestu, u gradu u kome su postojale veličanstvene baletske škole i u kome je puno pažnje poklanjano umetnicima i njihovom razvoju. Majka je odvodi na audiciju u Carsku baletsku školu, ali kao u nekoj filmskoj priči prvi put je odbijena zato što je bila veoma mršava i mlada, a po rečima komisije izgledala je „bolesno“. ISBN 978-86-80912-15-8

9 788680 912158

Žebeljev S. Aleksandrovič Ocena Demostenove delatnosti nije jednodušna: jedni mu pevaju slavopojke, a drugi ga kude ili ne odobravaju njegov rad. Najsigurniji put da se njegov rad oceni, po mogućstvu nepristrasno i objektivno, upoznavanje Demostenovog Veličanje Karla Velikog jeste počelo je odmah posle njegove života naSve pozadini istorijskih u kojima radio. To smrti. moguće hronike,zbivanja veliki i mali anali,jedvorski nijepesnici tako teško učiniti: epoha u kojoj je živeoreči poznata dosta i pesnici iz provincije, nisu štedeli slavećijepodobro, a i okolnosti njegove biografije dokumentovane su tokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „neliko potpunoi koliko se to može poželeti kadise piše o ličnosti pobedivi” čak „božanski”, „čijoj mudrosti pronicljivosti odvojenoj od nas od hiljadama nema ravne”, „najpoznatiji odgodina. svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je pro***– takvim i sličnim izrazima slavio svoje pretke i potomke” Jedini sistematičan prikazizDemostenovog doba očuvan šarene se latinski izvori IX veka, pri čemu pohvale rastuje u Istorijskoj biblioteci Diodora Diodor obradok carstvo postaje jadnijesaiSicilije. raspadaNažalost, se njegovo carstvo. ća U glavnu pažnju na spoljašnju istoriju, a malo neke i površno tom horu slavopojki ponekad se provlače nega-govori o unutrašnjem stanju Grčke onog doba, ali o raspoloženju tivne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ostavljaju koje je koji vladalo društvu budući i o partijskim borbama su u trag, nećeuzaboraviti sastavljači pesama koje o podnjemu plamtele. vizima i kantilena. Sa Neki svim„istinski tim stranama života onoga vremena pobornici vere” ne mogu Karluupoznaju da oprostenas Demosten i Eshin. Ipak se primećuje da je u njihovim govozapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božrima mestakoji datosuličnoj partijnosti i prekomernim jimviše slugama” se trudili da pokažu samostalnost.poliI tičkim Sve to, naravno, ne pomaže da se jasnije ovdestrastima. njegova „Ahilova peta”, sa naše tačke gledišta, posagleda istorijska stvarnost. Međutim, s druge strane, bilo bi staje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnoodveć rizično (pet tvrditi da između nje i ione stvarnosti koju mi goženstvo” zakonitih brakova naložnice), popusttežimo oživimo stoji neprovidna laži.Tako Nemamo ljivostdaprema avanturama kćerki i zavesa dvorjana. se većrazloga sumnjamo da Demosten svesno Rajhenau, izvrću istinu. 820.dagodine pojavilo, zapisanoi uEshin manastiru S druge strane, treba, razume se, voditi računau stihove), o tome dau su „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno govornici, politički borci, mogli davati događajima koje kojem sekao Karlo prikazuje u čistilištu gde trpi muke zbog iznose netačno svogponekad razvratnog života.i tendenciozno osvetljenje, služiti se svim sredstvima samo odbrane stvar ili mišljenje koje Posle IX nastupili su Xdai XI vek, „najtamniji” sa tačkeza glese dišta bore. stvarnog Podatke koje i njegovi protivnici životapružaju narodaDemosten Zapadne Evrope (feudalna ne rascepkanost, treba primati upadi sa unapred stvorenim nepoverenjem; ali ne Normana, Mađara, Arapa). sme se ni slepo verovati svakoj njihovoj reči. Istorijska kritika treba da utvrdi šta odgovara istini u njihovim svedočanstvima, a šta joj protivreči.

S. A. Žebeljev

DEMOSTEN

Broj strana 109, povez: broširano pismo: latinica, ISBN 978-86-80912-07-3 Dokumentovana biografija o ličnosti od pre hiljada godina. Autor, filolog klasičar, stručnjak za antičku istoriju, pozivajući se na pisce antike, dočarao je lik velikog govornika i državnika. ISBN 978-86-80912-07-3

9 788680 912073

Luiđi Ugolini NIKOLO MAKIJAVELI

DEMOSTEN

Romen Rolan TOLSTOJ

Prevela Nena Bugarski Broj strana 352, povez: broširano, pismo: latinica, ISBN 978-86-85957-86-4 Njeno ime spominje se u delima Platona, Aristofana, Ksenofonta i drugih znamenitih pisaca njenog vremena. Aspasija je važila kao visokobrazovana žena svog vremena. U Platonovom dijalogu meneksenos Sokrat je naziva svojom učiteljicom retorike, dok je Aristofan opet prikazuje kao heteru. Zbog navodnog političkog uticaja na Perikla sledila je javna optužba za bezboštvo i prostituciju (433/432. p. n. e.), koju je Perikle sa velikom mukom uspeo da opovrgne.

DEMOSTEN

Broj strana: 160, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-66-6 Na ishodu ove tragične povesti sam pisac je u nedoumici zapitan nije li uvećao patnju napaćenih kad je onima koji pate dodao i drugove po patnji. Da li je možda trebalo radije, kao mnogi drugi, da u herojima prikaže samo heroizam, a da prikrije ponore tuge svog junaka? Rolan u romanu Mikelanđelo iznosti tragičnu sudbinu umetnika tako što opisuje slikovito i sa ličnim impresijama Mikelanđelovu urođenu patnju, dubinu njegove duše koja neprestano nagriza i sa kojom se borio čitavog svog života.

Robert Hamerling

Valerija V. Nosova ANA PAVLOVA

Romen Rolan MIKELANĐELO

Robert Hamerling ASPASIJA

ANA PAVLOVA

Broj strana: 398, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-63-5 Istoričari se ne slažu o Robespjerovoj ulozi u teroru. Ipak jasna je uloga Robespjera kao vođe, govornika i najavljivača terora. Robespjer se uobičajeno smatra dominantnom silom u Komitetu javne bezbednosti. Bio je jedan od najpopularnijih govornika u Konventu i njegovi pažljivo pripremljeni govori ostavljali su dubok utisak. Njegove pohvale revolucionarne vlade i vrlina pokazivale su njegovo verovanje da je teror bio nužan i neizbežan.

„Svaka žena”, učila je hetera, „treba da bude slobodna pri izboru muža, a ne da pođe za onog kojeg su joj roditelji ili staratelji namenili. Muž je obavezan da vaspitava svoju ženu i da joj dozvoli da izražava svoje mišljenje. ” Ubrzo je posle Aspasijina „škoVeličanje Karla Velikog počelo je odmah njegove la”smrti. postala jedno od omiljenih Atini. Da se druže sa Sve moguće hronike, mesta veliki iumali anali, dvorski lepom i neobičnom ženom, sa njenim mudrim lepoticama, pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći podolazili su „Najmoćniji”, Zenon, Protagora i drugi poznati filozofi.„neLekar kojnika. „najslavniji”, „najpoznatiji”, Hipokrat i veoma nadareni vajar postali su česti posetipobedivi” i čak „božanski”, „čijojFidija mudrosti i pronicljivosti ocinema u kućiravne”, te hetere. U Atini se od počelo se uRima” prelepom „najpoznatiji svihgovoriti avgusta”,da„car i telu žene mudra duša Pitagore. Sokrat, mladić više odnaselila toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je vatrene produše, zaljubio se u Aspasiju i nije se micao od nje,izrazima a kasnije, slavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim kad je postao čuveniizvori filozof, da topohvale duguje Aspasiji. šarene se latinski iz naglašavao IX veka, priječemu rastu Naslušavši se oduševljenih prijatelja Sokrata, heterudok carstvo postaje jadnijeocena i raspada se njegovo carstvo. filozofa je da pogleda i vladar grada Perikle. Izvesno U tomodlučio horu slavopojki ponekad se provlače neke negaje,tivne to je bila na prvi pogled. Onlaskanju, je napunio četrdeset — note,ljubav koje tonu u sveopštem ali ostavljaju doba Imao je snagu, svojevrsnu mušku trag,iskusnog koji nećevojnika. zaboraviti budući sastavljači pesama o pod-privlačnost se slavom najboljeg vladara u istoriji Atine. vizima i dičio kantilena. Aspasija je bila prelepa, vladara, i Neki „istinski pobornicikako vere”dolikuje ne moguprijateljici Karlu da oproste mudra, kao što pristaje vođe. Njen salon zapovedničko držanje,savetniku njegovu netrpeljivost premapremestio „Božse jim u Periklovu Onsesetrudili malo pre toga (posamostalnost. nekim izvorima, slugama”kuću. koji su da pokažu I tekovde što se sreo sa„Ahilova Aspasijom) razveo od supruge i, brinući njegova peta”, sa naše tačke gledišta, po-se o njenoj dao joj mirazka i našao joj muža, ostavljajući staje budućnosti, sasvim zaslužena ‒ slabost ženama, njegovo „mnosinove kod sebe. prvi putbrakova i istorijiiantičke Grčke filozofi i goženstvo” (petPo zakonitih naložnice), popustpolitičari su slušali savete žene i postupali po njima. I više ljivost prema avanturama kćerki i dvorjana. Tako se već od toga: je dopustio ljubavnici da donosi političke 820.vladar godine pojavilo, svojoj zapisano u manastiru Rajhenau, odluke. Ona je sastavljala tekstove za njegove nastupe „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno u stihove), u u Narodnom veću iprikazuje pratila voljenog čak gde i u vojnim pohodima. kojem se Karlo u čistilištu trpi muke zbog Savremenici i potomci, svog razvratnog života.kako su primetili mnogi istraživači, neodređeno su ocenjivali takvo stvari. Posle IX nastupili su X i XI vek,„nenormalno” „najtamniji” sastanje tačke gleTako pesnik Kratinus bio uveren: „Razvrat stvorio za dištajestvarnog života naroda Zapadne Evrope je (feudalna Perikla Junonu, Aspasiju, njegovuMađara, zaštitnicu sa očima psa”. A rascepkanost, upadi Normana, Arapa). neki istoričari skloni su viđenju da je hetera i došla u Atinu sa jedinim ciljem — da osvoji Perikla, tog „najdostojnijeg od Helena”, o kojem je toliko slušala.

S. A. Žebeljev DEMOSTEN

Anatolij Petrovič Levandovski ROBESPJER

ASPASIJA

BIBLIOTEKA VREMENA I LJUDI

Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee di Stefano Neli. Njegov život se može podeliti u tri perioda, od kojih svaki čini posebnu i važnu eru istorije Firence.

Daglas Ris LJUBAV NA TAHITIJU

svim različit i bajkovit svet – vrt u umetničkoj koloniji u gradu Heratu. Tu otpočinje neobično prijateljstvo sa najvećim slikarom minijatura toga doba – Bihzadom.

Džo Sloun je zanesen lepotom misteriozne Tehan. Istražujući nepoznate predele Tahitija i ondašnje ljude postaje blizak sa francuskim slikarom Gogenom. Ipak, Džo ima samo jednu želju – da neko bude kažnjen za ubistvo njegovog najboljeg prijatelja. Da li će mu umetnik pomoći da se osveti? Možda je Gogen još jedno prokletstvo Dimnog Ogledala, božanstva koje je Slouna progonilo čitavog života.

Elizabet M. Ris VENČANJE – SUSRET S VAN AJKOM

Na prvi pogled, oče kivali smo romansiranu biografiju velikog flamanskog majstora, a dobili smo imaginarnu priču o slici Đovani Arnolfini i njegova nevesta koja je nastala 1434. godine. Dobili smo priču o svakodne vnom životu ljudi u Flandriji petnaestog stoleća, priču o položaju žene iz viših društven ih krugova onoga vremen a, kao i svedočanstvo o slikarskom umeću Jana Van Ajka, koji je zasigurno bio jedan od prvih, ako ne i prvi slikar koji je usavršio tehniku ulja na platnu, na taj način dočaravajući ne verovatne detalje i efekat sjaja i svetlosti za koje se čini da izviru iz same slike.

Laban Karik Hil FRIDINA ČAROBNA KUĆA

Kako odrediti granicu između stvarnosti i mašte? Marija i Viktor će biti u prilici da to naslute u Meksiko Sitiju, u koji su doputovali da pronađu majku. Tu žive bogoliki rvači – večiti suparnici Hrabro Srce i El Dijablo; slepi prosjak Okati, koji se ne odvaja od gitare; životinje koje govore.ovenskoj vosjci jeste da je bila zastarela i zaostala rigidna institucija, koja je na svom prvom ispitu u aprilu 1941. godine ispoljila svesvoje mane i nedostatke. Razlozi aprilskog sloma su, međutim, daleko složeniji od propagandnih pojedno-stavljivanja. Kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica tema su ove knjige.

Debora Elis ŠAKAL U VRTU

Anubis je provela detinjstvo u svetu haremskih odaja. Majka joj je dala ime po mitološkom biću u obliku šakala jer su joj jednom, kad je kao beba ostavljena u pustinji, poštedeli život. Nije joj bilo suđeno da umre, ali ni da provede ostatak života u haremu. Sudbina joj je namenila lutanje kroz pustinju, život sa nomadima, surovu borbu za opstanak, ali i da dospe u jedan sa-

Majk Resnik DAMA S HERMELINOM

Roman u kome su spojene prošlost i budućnost. Čitaoci XXI veka putuju kroz vreme i prate susret putnika iz budućnosti i čuvenog slikara iz prošlosti. Da Vinčiju se ukazala prilika da sazna koje su njegove slike i izumi nadživeli vekove a čitaoci dobijaju prilku da zavire u moguće puteve naše civilizacije. Radnja se dešava u renesansnoj Italiji, pre nego što je Leonardo naslikao Mona Lizu i Tajnu večeru. Slikar će saznati da će neke njegove ideje nakon četiri stotine godina biti ostvarene.

KUPOVINA U PRETPLATI Kupovinu knjiga u pretplati, tj. pre njihovog objavljivanja, Evoluta godinama omogućava svojim čitaocima. To vam omogućava da kupite knjigu po 50% nižoj ceni od one koju će imati u knjižarama. Pretplatu objavljujemo onda kada je neki od naslova u završnom periodu pripreme za štampu. Obaveštenja ćemo vam poslati putem vašeg naloga, mejla, društvenih mreža… Redovno ćemo vas obaveštavati o naslovu koji je u pretplati: o ceni i rokovima i načinima za plaćanje kao i očekivano vreme objavljivanja tj. vašeg preuzimanja knjige kada ona bude odštampana. Ukoliko ste član našeg kluba Čitovanje ili nas pratite na društvenim mrežama, redovno ćete biti obaveštavani. Sve o naslovu koji vas zanima, takođe možete pronaći i na na našem sajtu: www.evoluta.rs

ANA PAVLOVA Sankt Petersburg, zima 1890. godine, pahulje ukrašavaju grad umetnosti, baleta, književnosti a devojčica Ana za svoj deveti rođendan odlazi sa mamom u Marinski teatar. Devojčica je nakon gledanja baleta „Uspavana lepotica“ Petra Iljiča Čajkovskog čvrsto odlučila da postane balerina, a njeno ime će zauvek ostati upamćeno u ovoj umetnosti – Ana Pavlova. U romantičnom gradu na romantičan način počinje priča o njenoj ljubavi prema umetnosti koju stvara telo i pokret. Devojčica koja raste bez oca a majka joj je siromašna pralja, odlučila je da zablista na pozornici Carskog pozorišta. Ana je imala sreću da bude rođena u pravo vreme na pravom mestu, u gradu u kome su postojale veličanstvene baletske škole i u kome je puno pažnje poklanjano umetnicima i njihovom razvoju. Majka je odvodi na audiciju u Carsku baletsku školu, ali kao u nekoj filmskoj priči prvi put je odbijena zato što je bila veoma mršava i mlada, a po rečima komisije izgledala je „bolesno“. Sledeće godine Ana postaje učenica ove prestižne škole koja je bila poznata po tome što pruža šansu svoj talentovanoj deci bez obzira na to da li potiču iz bogate ili siromašne porodice, a sam car je izdvajao velike količine novca za njihovo školovanje. Od učenika se tražilo da budu talentovani, da naporno treniraju i zahte-

vala se od njih „monaška“ disciplina. Kao vrlo mala, Ana je shvatila da talenat nije ključ genijalnosti pa je marljivo vežbala, a čak je pohađala i dodatne časove jer se po svojoj fizičkoj snazi i građi razlikovala od ostalih učenica i bilo joj je potrebno više vežbe. U današnje vreme je u velikoj meri zahvaljujući Ani Pavlovoj, asocijacija na balerinu sitna, elegantna i mršava devojka ali u to vreme ona je bila izuzetak, a balerine su bile niske, jakih mišića i kompaktne građe. Njeni tanki gležnjevi, dugačke noge i ruke i mršavost često su bili tema podsmeha pa su je ostali učenici nazivali Metlom. Imala je i problema sa stopalima pa je prva obula baletanke sa tvrdom kožom na vrhovima kako bi uspela da održi ravnotežu na prstima. U to vreme se ovo smatralo prevarom a danas se Anin patent koristi kod sve baletske obuće. Patila je zbog svojih fizičkih „nedostataka“, osećala se kao da je lošija od drugih i da mora da se izjednači sa njima. Jednom prilikom je pokušala da imitira drugu balerinu i tada je pala i povredila se. Učitelj joj je nakon toga rekao „Ostavi akrobacije drugima. Molim te da više nikada ne imitiraš one koji su fizički jači od tebe. Shvati da je krhkost tvoj najveći kapital i neka ples pokaže tvoje kvalitete“. U školi u kojoj je vladala gvozdena disciplina, učenici su ustajali veoma rano i odmah počinjali sa časovima koji su trajali sve do većeri. Slobodnog vremena je bilo malo, a stidljiva i povučena Ana ga je provodila čitajući i crtajući. Nije

izuzetno elegantna i uvek Vodila je računa o svom izgledu kako na pozornici, tako i van scene. Bila je fotografija na kojima njenih broj veliki lepo obučena. Nije volela da se fotografiše, ali je ipak sačuvan podršku ruskoj veliku pružala je ali decu svoju imala se primećuje njena elegancija i gracioznost. Nije a iz Rusije koje devojčic 15 živelo je kojoj u kuću kupila je siročadi nakon Prvog svetskog rata. U Parizu nje. školova njihovo la finansira je va je usvojila i novcem od predsta završio i njen život. Dobila je Poslednja turneja Ane Pavlove se završila u Hagu 1923. godine, a tada se neće moći da nastavi da upalu pluća koja je zahtevala operaciju, ali su joj lekari rekli da nakon toga Život „Umirućeg labuigra. da igra. Odbila je operaciju govoreći da bi radije umrla nego što bi prestala „Spremite mi kostim bile reči je posledn da“ se završio u hotelskoj sobi u Hagu, a veruje se da su njene va je održana predsta , nastupi da trebalo je kada dan labuda“. U skladu sa baletskom tradicijom, na pojavi. se da ona trebalo je gde ci pozorni na krug vali kako je planirano a reflektori su osvetlja najelegantniji labud scene i Ana Pavlova će ostati upamćena kao najveća balerina dvadesetog veka, da uspeh za nju nije aplauz osoba koja je zaslužna za popularnost baleta u čitavom svetu. Govorila je i emocije je publika talenat , već zaovoljstvo koje oseća kada neko shvati nečiji ideal, a njene pokrete uvek shvatala.

imala puno prijatelja a čitanje i crtanje su je opuštali nakon napornih treninga. Diplomirala je 1899. godine, kada je imala 18 godina, ulogom Pavel u predstavi„Lažne drijade“. Toliko je bila talentovana i cenjena da je odmah pozvana da se pridruži Carskoj baletskoj trupi. Slede predstave„Faraonova ćerka“,„Uspavana lepotica“,„Bajadera“ i„Žizela“. Nakon uloge Žizele proglašena je prima balerinom 1906. godine. U vreme kada su u baletu vladala stroga pravila i akademizam, Ana Pavlova je publiku osvajala stilom koji je često odudarao od pravila. Igrala je savijenih kolena, zauzimajući često nepravilan stav, ali igrala je dušom. Njen talenat je pokretala trenutna inspiracija. Događalo se da ne može da ponovi pokret koji je napravila iako su koreografi i plesni partneri to od nje zahtevali. Njen ples nije osvajao publiku preciznošću i tehničkom tačnošću, ali je bio pun emocija. Govorili su da ova lepršava i elegantna balerina oslikava rusku dušu. Jedan od njenih učitelja je govorio da on svoje učenike može da nauči svemu što je povezano sa plesom, ali da Ana poseduje nešto što se može naučiti samo od boga. Ostala je najpoznatija po ulozi Umirućeg labuda u solo koreografiji koju je za nju osmislio Misel Fokin 1905. godine. Nakon toga je i sama osmislila nekoliko solo koreografija, a jedna od njih je Dragonfly. Ana Pavlova je ostala upamćena po mnogo čemu, ali i kao prva balerina koja je imala svetsku turneju. Na prvu turneju je krenula kao član Marinskog teatra i igrala je u Rigi, Kopenhagenu, Stokhlomu, Berlinu, Pragu, a 1910. godine napušta ovo čuvene pozorište i osniva sopstvenu trupu koju su uglavnom činili ruski koreografi i plesači. Ovakav potez je u isto vreme bio smeo i neobičan, ali Ana je imala jak i često impulsivan karakter iako je bila vazdušastog izgleda. Njena trupa je proputovala veći deo Evrope, Azije, obe Amerike, a igrali su i u Južnoj Africi i Autraliji. Meksiko, Indija, Egipat, Kina, Japan, Kuba, Filipini, samo su neke od država u kojima je Ana Pavlova igrala za 22 godine turneje. U vreme kada se putovalo isključivo vozom i brodom, ona je prešla pola miliona kilometara i igrala 9000 puta, a za nju je pravljeno godišnje

i po 2000 baletanki. Često je igrala u nepropisnim uslovima, pa čak i na kiši. Igrala je i sa uganutom i slomljenom nogom i u groznici.verovala je da je balet njen poklon svetu i da ne sme nikada da prestaje da daje sve od sebe da ovu umetnost približi publici. Publika je uvek dočekivala Anu Pavlovu sa oduševljenjem, čak i delovima sveta u kojima se publika nikada ranije nije susrela sa baletom, a krhka balerina je inspirisala generacije dece da počnu da se bave ovom umetnošću, među kojima su i poznati igrači i koreografi. Volela je nacionalne plesove i izučavala ih. Igrala je ruske, poljske, meksičke, indijske i japanske igre. Napustila je Rusiju 1912. godine i preselila se u London. Retke pauze između turneja je provodila u kući Ajvi House (Ivy House) u čijem dvorištu se nalazilo malo jezero i njeni kućni ljubimci labudovi od kojih joj je omiljeni bio Džek. Na tom mestu se danas nalazi skulptura škotskog umetnika Džordža Henrija Paulina. Bila je veliki ljubitelj životinja pa je pored labudova koji su obeležili njen život imala i druge kućne ljubimce među kojima su bile različite vrste pasa, mačaka i ptica. www.danceheritage.org

ISTORIJA VOJSKI Nikola Keravica

TORTA PAVLOVA

Pobornica čistog akademskog stila, Ana Pavlova nije imala razumevanja za moderno. Na njenom repertoaru nalazila su se isključivo klasična baletska dela, kao i tačke na muziku klasičnih kompozitora, pre svega Frederika Šopena. Svojom lepotom i produhovljenom igrom i lakoćom pokreta stvarala je atmosferu blisku nestvarnom, ističu i danas istoričari baleta. Bila je slavljena u celom svetu, što se još za njenog života graničilo s legendom. Torta Pavlova je poslastica od belanaca umućenih sa šećerom, prelivena šlagom i različitim svežim voćem. Budući da se kora od belanaca peče, spolja je korica hrskava, a unutrašnjost je meka. Veruje se da je poslastica napravljena u čast ruske umetnice kad je tokom ‘20. godina prošlog veka boravila u Australiji i na Novom Zelandu. Zanimljivo je da se Auustralija i Novi Zeland već gotovo sto godina “bore” oko prevlasti nad ovom poslasticom. I jedni i drugi bi da prigrabe “autorska prava”. Čini se, ipak, da je veća verovatnoća da je torta Pavlova prvi put napravljena na Novom Zelandu. Kit Moni, jedan odd biografa čuvene balerine, napisao je da je glavni kuvar hotela u Velingtonu, na Novom Zelandu, prvi put napravio ovu tortu kada se balerina 1926. godine tu obrela za vreme turneje. Profesorka Helen Lič, kulinarski antropolog sa Novog Zelanda, uspela je da sakupi čak 667 manje-više sličnih recepata torte Pavlova. U knjizi “Priča o Pavlovoj: parče novozelandske kulinarske istorije”, tvrdi da australijski recept potiče iz 1935, a novozelandski iz 1929. godine. Bilo kako bilo, ova psolastica omiljena je širom sveta. Evo recepta, isprobajte: Sastojci: pet belanaca, 250 grama šećera, 250 mililitara slatke pavlake (ili više, ako želite da torta ima više fila), jedna kašika šećera, oko 250 grama jagoda (ili više, ako želite da torta bude ‘sveežija’) Priprema: Belanca mutiti dok ne postanu penasta, pa pažljivo kašikom dodavati šećer i mutiti dok se ne dobije čvrst i gust šne a kristali šećera nestanu. Na dno dubljeg okruglog pleha prečnika dvadesetak centimetara staviti papir za pečenje, pa rasporediti šne. Peći u rerni na 150 oko 75 minuta, ili dok se kora spolja skroz ne osuši. Ako kora spolja popuca, još bolje, pošto to znači da je kora uspela, jer ta spoljna površina i treba da bude krta i krckava. Kad se kora ispeče, ostaviti je u otvorenoj rerni još petnaestak minuta. Zatim izvaditi pleh i ostaviti koru da se skroz ohladi. Ohlađenu koru pažljivo prenesite na tacnu, preko rasporedite umućenu slatku pavlaku u koju ste dodali kašiku šećera, a zatim odozgo poređajte jagode. Služite rashlađeno.

NEPOBEDIVI KONSTANTIN

Odlično upućen u vojnu istoriju Rimskog carstva i oslonjen na raspoložive izvore i relevantnu literaturu, pisac knjige je podrobno prikazao Konstantinove pobede u građanskim ratovima, ali i pohode protiv raznih varvarskih plemena smeštenih tik uz severne granice Rimskog carstva. Bili su to ratni podvizi koji Konstantina Velikog svrstavaju rame uz rame s najvećim vojskovođama antičkog sveta – Aleksandrom Velikim, Hanibalom, Pirom, Cezarom. Autor nije upao u zamku da ga nekritično veliča mada, mora se priznati, ako neko dobije tolike bitke, a ne izgubi nijednu, nije lako ni izbeći opravdane hvalospeve. Ocene o Konstantinovoj hrabrosti, prisebnosti i nesvakidašnjem vojničkom umeću trezvene su i uravnotežene. Ishod takvog pregnuća je knjiga koja će za većinu čitalaca, čak i onih koji pomalo samouvereno smatraju da o Konstantinu Velikom znaju gotovo sve, biti potpuno nova i nepoznata. ISBN 978-86-85957-40-6

9 788685 957406

Lucije Flavije Arijan

ARIJANOV BOJNI POREDAK PROTIV ALANA

(Prevod, napomene i komentar, Nikola Keravica) Prevod sa starogrčkog originala na savremeni srpski jezik dela Bojni poredak protiv Alana rimskog istoričara, filozofa, teoretičara i visokog vojnog zapovednika Lucija Flavija Arijana, koji je živeo i stvarao tokom II veka. On je jedan od klasika rimske vojne teorije, a spis je svojevrstan priručnik-izveštaj koji zauzima važno mesto u proučavanju rimske veštine ratovanja na vrhuncu Principata.

Dušan Babac ELITNI VIDOVI JUGOSLOVENSKE VOJSKE U APRILSKOM RATU

Najdžel Tomas i Dušan Babac ARMIJE NA BALKANU 1914-18

Slika koja je do danas ostala o jugloslovenskoj vojsci jeste da je bila zastarela i zaostala rigidna institucija, koja je na svom prvom ispitu u aprilu 1941. godine ispoljila svesvoje mane i nedostatke. Razlozi aprilskog sloma su, međutim, daleko složeniji od propagandnih pojedno-stavljivanja. Kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica tema su ove knjige.

U ovoj knjizi se prvi put pruža koncizan opis složenih ratnih operacija, organizacija, popis trupa, uniformi i oznaka vojski koje su se borile na Balkanu - Austrougarske, Nemačke, Otomanske, Srpske, Crnogorske, Albanske, Britanske, Italijanske, Francuske, Ruske, Bugarske, Grčke i Rumunske. Knjiga je izuzetno bogato opremljena fotografijama, mapama, dijagramima i crtežima u boji koje je uradio poznati ilustrator Darko Pavlović.

Emir Buhari NAPOLEONOVA GARDIJSKA KONJICA

Dušan Babac SPECIJALNE JEDINICE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U APRILSKOM RATU

Ova knjiga istražuje neke od najslikovitijih i najmašto vitijih uniformi koje poznaje vojna istorija – uniforme Napoleonove gardijske konjice. Opisane su jedinice poput konjički grenadiri; caričini dragoni; konjički lovci; Mameluci; počasna garda, poljski kopljanici; holandski kopljanici; nemački kopljanici i litvanski Tatari. Mnoštvo ilustracija dopunjuje tekst, uključujući osam strana sa ilustracijama Angusa MekBrajda, koje nam daju izuzetno detaljne rekonstrukcije ovih jedinstvenih uniformi.

Specijalne jedinice su imale naročite uniforme po kojima su se razlilovale od ostalih jedinica Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata 1941. jedino su planinski pukovi imali značajnija dejstva i pružali su žilav otpor, pre svega zahvaljujući dobroj obučenosti i povoljnoj konfiguraciji terena. S druge strane, jurišni bataljoni i padobranska četa nisu imali zapaženih dejstava tokom ovih operacija. Knjiga je opremljena fotografijama i izuzetnim ilustracijama Čedomira Vasića.

Dejvid Nikol RIMSKO-VIZANTIJSKA VOJSKA OD IV DO IX STOLEĆA

. Nikola Keravica

Vizantijsko carstvo kao nastavak Rimskog carstva, suočavalo se sa sličnim vojnim problemima. Rešenja su bila različita. Najznačajnija osobina pozne vizantijske vojne strategije bila je tema, sistem provincijalnih armija, koji nije imao nikakve sličnosti sa starom rimskom tradicijom.

BITKA KOD MILVIJSKOG MOSTA

Broj strana: 80, Pismo: latinica Povez: broširano ISBN: 978-86-80912-04-2 Ratni uspeh Konstantina VeNikola Keravica likog u ovoj bici, nesumnjivo BITKA KOD je bilo delo promišljenog MILVIJSKOG MOSTA stratega i znalca, vladara koji je ceo život bio posvećen artis militaria. Sve što je ostalo zapisano o njegovim vojnim podvizima mora se danas sa mukotrpnim naporom tražiti između redova u delima autora kojima su ta njegova postignuća, iz ovog ili onog razloga, bila manje značajna od nekih drugih događaja koji su obeležili njegovu dugu vladavinu. Ratni uspeh Konstantina Velikog u ovoj bici, nesumnjivo je bilo delo promišljenog stratega i znalca, vladara koji je ceo život bio posvećen artis militaria. Sve što je ostalo zapisano o njegovim vojnim podvizima mora se danas sa mukotrpnim naporom tražiti između redova u delima autora kojima su ta njegova postignuća, iz ovog ili onog razloga, bila manje značajna od nekih drugih događaja koji su obeležili njegovu dugu vladavinu. Otuda je i potekla namera da se vojnoistorijski sveobuhvatno rekonstruiše ova značajna bitka nakon koje je otpočela po mnogo čemu prelomna epoha povesti Rimskog carstva. Prvi deo knjige SUPARNICI sadrži kratke vojničke biografije rimskih vladara Konstantina i Maksencija. Potom su u drugom delu POLAZAK U POHOD detaljno su prikazane sukobljene vojske, te njihova strateška dejstva tokom građanskog rata 312. godine koja su prethodila bici kod Milvijskog mosta. Treći deo IZVORI sadrži izvode iz više relevantnih istorijskih izvora u kojima se pisalo o bici i njenim neposrednim posledicama. Centralni deo BITKA potpuna je rekonstrukcija svih strateških i taktičkih dejstava pre i tokom bitke, sa naglaskom na još uvek otvorenom pitanju tačnog mesta na kom se boj odvijao. Na kraju, pod naslovom ULAZAK POBEDNIKA opisan je Konstantinov pobedonosni ulazak u Rim sa osvrtom na istorijske posledice bitke kod Milvijskog mosta.

Nik Sekunda VOJSKA ALEKSANDRA VELIKOG

ISBN 978-86-80912-04-2

Makedoniji je pretila opasnost da bude pregažena od strane varvarskih plemena sa severa i prepredenih grčkih gradova sa juga. Filip je morao da uveća vlast prestola ili da bude progutan: stvaranje moćne armije je bio imperativ. Kada je njegov sin Aleksandar, nasledio kraljevstvo nasledio je i armiju koja nije imala pravog takmaca.

9 788680 912042

KNJIGA ZA BRAĆU I SESTRE

Postoje i neke zajedničke brige, nedoumice, strepnje i negativne emocije tokom odrastanja, prilagođavanja na školu, drugare i koje su dodate onim već standardnim problemima u ranom detinjstvu i adolescenciji. Porodice dece sa smetnjama u razvoju su najveći heroji jer svakodnevno izađu kao pobednici iz bar jedne životne bitke. Njihov život je posebno težak u nedovoljno uređenim društvima i u sredinama u kojima arhitektonske prepreke vrebaju na svakom koraku, a sistem socijalne zaštite gotovo i da ne postoji. Međutim, često zbog velike posvećenosti detetu sa smetnjama u razvoju ne uspevaju da obrate dovoljno pažnje na svoju drugu decu, koja se suočavaju sa određenim problemima tokom svog odrastanja. Iako su različite poteškoće sa kojima se konkretno susreću u zavisnosti od tipa problema koje imaju brat ili sestra sa smetnjama u razvoju, postoje i neke zajedničke brige, nedoumice, strepnje i negativne emocije tokom odrastanja, prilagođavanja na školu, drugare i koje su dodate onim već standardnim problemima u ranom detinjstvu i adolescenciji. U svetu već dvadesetak godina postoje Sibshop radionice (The Sibling Support Project) namenjene deci koja imaju braću i sestre sa smetnjama u razvoju, a kod nas je ove godine izdavačka kuća Evoluta objavila odličnu knjigu Živeti sa bratom ili sestrom sa smetnjama u razvoju, koju su napisali Donald Mejer i Pet Vadasi, a knjiga je objavljena uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Deca najteže podnose negativne reakcije vršnjaka i nepoznatih ljudi, ponekad misle da ih roditelji zapostavljaju jer drugo dete zahteva daleko veću brigu i pažnju, kao stariji počinju da osećaju zabrinutost za budućnost svog brata ili sestre i zapitanost kako će živeti jednog dana kada roditelja više ne bude. Tokom školovanja svakom detetu je bitno prihvatanje sredine i svako želi da bude prihvaćen od školskih drugara i vršnjaka.

Prijatelji igraju veliku ulogu u godinama odrastanja. Braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju često imaju strah da ih drugari neće prihvatiti jer postoje ljudi koji ne prihvataju osobe različite od onoga šta je njima poznato. Ta netrpeljivost je često uzrokovana neznanjem i nepoznavanjem različitosti. Prihvatanje različitosti i razvijanje tolerancije najbolje se postiže edukacijom. Deci se savetuje da svojim novim prijateljima objasne kakvu smetnju ima njihov brat ili setra, ali da navedu i sve pozitivne osobine koje su im zajedničke.

U svakome postoji nešto divno! (iz filma: „Touched by Grace“) Ukoliko brat ne može da hoda, on može da gleda sa njima filmove ili igra kompjuterske igrice. Uvek postoje i zajedničke aktivnosti u kojima mogu da uživaju. Često deca koja imaju u razredu drugara sa smetnjama u razvoju dobro ga prihvate jer ga dobro upoznaju kao osobu i shvate da ih različitost ne ometa u druženju i zajedničkom radu. Deci je neprijatno kada ih u društvu zadirkuju. Osećaju stid i nelagodnost kada treba nekog novog drugara da pozovu u goste ili u susretu sa nepoznatim osobama na ulici. Ako dolazi do zadirkivanja od strane vršnjaka, savet stručnjaka je da dete nasamo porazgovara s prijateljem i objasni mu da njega to povređuje jer on voli svog brata ili sestru. Ako se i nakon toga ponovi zadirkivanje, onda bi trebalo da prestane da se druži sa takvom osobom koja nema razumevanja za njegovu bol i patnju. U nekim trenucima osete ljubomoru. Požele da kažu roditeljima da i oni postoje. Znaju koliko pažnje i nege je potrebno bratu

ili sestri, ali i oni imaju svoje male životne i školske probleme, ponekad požele roditeljsku pažnju samo za sebe. Savet je da uvek roditeljima kažu ukoliko se osete zapostavljenima. Nekada se javi krivica, iracionalna ili stvarna. Najbolji lek za iracionalnu je razgovor s roditeljima ili stručnjacima, jer oni nisu krivi zbog razvojne smetnje drugog deteta. Ponekad je krivica realna jer su suviše besno odreagovali kada nije trebalo. Nekada su preopterećeni obavezama oko nege brata ili sestre i zbog toga zapostavljaju vlastite obaveze i aktivnosti, zapostavljaju sportske aktivnosti, omiljeni hobi ili druženje. Ovde je važno dobro rasporediti odgovornost i brigu svih članova porodice. Deca moraju da imaju svoje živote i aktivnosti, ali lepše i srećnije će se osećati ako pomognu roditeljima. Ne treba niko da oseća krivicu ako nekada poželi da ima neko vreme samo za sebe. Isto važi i za roditelje. Oni požele ponekad da odu u restoran ili na koncert, prošetaju, posete prijatelje i znači im pomoć drugog deteta koje može da pomogne. Braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju nekada osete usamljenost. Programi kao što su Sibshop radionice su upravo odlična podrška jer, koliko god da imaju harmonične odnose sa svojim drugarima, ponekad osete da oni ne mogu da razumeju kroz šta sve prolaze. Zato je podrška onih koji imaju iste ili slične probleme od neprocenjive važnosti.

NARUČIVANJE I KUPOVINA Pretplatiti se možete na dva načina: uplatom naznačenog iznosa na naš račun Banca Intesa br. 160-5100100744573-35 O uplati je neophodno da nas obavestite telefonom ili nam pošaljete skeniranu uplatnicu kako bismo zabeležili vašu uplatu i knjigu vam poslali čim se pojavi u svom štampanom obliku. Preuzimanje: Ukoliko želite da knjigu preuzmete lično, to možete učiniti ali nas takođe morate obavestiti telefonom. Ako je vaša želja da knjigu dobijete na kućnu adresu – naznačenom iznosu dodaćete još 160 dinara za kurirsku službu Dexpress što je najpovoljniji način za dostavu. Ova cena dostave takođe je vezana za pretplatu. Ako plaćate preko računa, sačuvajte svoj primerak uplatnice koji će poslužiti kao dokaz o uplati. Na raspolaganju smo vam za sva pitanja, predloge i savete.

Redakcija: Direktor i glavni urednik Bojana Ćebić Radić evolutabc@gmail.com Zamenica direktora: Isidora Cvetković isidora.cvetkovic.ik@gmail.com Likovni urednik: Dušan Šević esert001@gmail.com Redaktor, lektor Tatjana Pivnički Drinić pivnicki@hotmail.com

Facebook: http://www.facebook.com/evoluta Twitter: https://twitter.com/EvolutaIK Issuu: https://issuu.com/bojanacebic

EVOLUTA IK je pregalački kulturni i izdavački poduhvat zasnovan na visokim merilima u izboru knjiga, uzorima profesionalnog izdavaštva, uređivački profilisanim bibliotekama, kao i na neposrednom odnosu sa čitaocima. Spajanjem naučnih i popularnih tema Evoluta IK na izvestan način posreduje između zvaničnog školskog programa i interesovanja čitalaca. Otuda većina knjiga, osim stručnosti ima i važnu obrazovnu i didaktičku komponentu.

Strahinića bana br. 43, 11000 Beograd, Srbija +381 (0)69 2621 204, +381 (0)65 2621 204 +381 (0)11 2621 204, www.evoluta.rs