У сагледавању историје Русије XVII века аутори нису тежили вештачком супротстављању раздобља Русије до и после доласке Петра I на власт и пратили су еволуцију вестернизације и модернизације Русије уочи XVIII века. У владавини више пријемника Петра I све до Екатерине II истраживачи су сагледавали више особина у стварању и развоју апсолутизма у државној управи, политичком животу и привреди Руске империје.
Руски XIX век историчари су сагледавали од убиства Павла I до почетка Првог светског рата, у контексту светске борбе за доминацију појединих империјалних сила тог раздобља. За Русију то је раздобље цветања культуре, просвете и науке европског гласа и нивоа. Индустријски и привредни развој у XVIII веку обезбедио је активни раст руске државе у бројним правцима. У XIX веку руска царевина је наставила да се шири и укључила је у свој састав велике територије Кавказа, Централне Азије и Далеког истока. Постојао је и значајни демографски успон услед чега је њено становништво порасло чак три пута.
Тромост државно
