Katalog 2017.

2017

ISTORIČARI PIŠU ZA ONE KOJI H Ne može se osporiti činjenica da su u novije vreme talas pseudoistorije i na njemu zasnovani pogrešni mitovi u najmanju ruku zamaglili istorijsku svest. – Najstariji podaci o Srbima na Balkanskom poluostrvu iz X veka Doktor Radivoj Radić je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i šef Katedre seminara za vizantologiju.

Predaje i na Filozofskom fakultetu na Palama i gostujući je profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Poslednjih godina dosta se bavi popularizacijom istorije, naročito vizantijskog perioda. U naučnim krugovima se smatra najboljim poznavaocem porodičnih odnosa u vizantijskom i srpskom srednjovekovnom periodu.

Povod za razgovor s njim je osamsto godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog.

Za „Politiku” je napisao i posebni dodatak „Brakovi i deca Stefana Prvovenčanog”.

Koje su najčešće zablude Srba kada je reč o našoj istoriji i poreklu?

Najrasprostranjeniji mit, koji u sebi sadrži i neke druge mitove i stereotipe, može se obuhvatiti sintagmom „Srbi narod najstariji”.

To je neutemeljeno verovanje o neizmernoj starini srpskog roda koje nije zasnovano na naučnim argumentima nego na proizvoljnom i površnom tumačenju nekih istorijskih činjenica. Koreni ovog mita sežu u XIX vek i na neki način su povezani sa delovanjem onovremene srpske romantičarske istoriografije koja je na istoriju gledala kao na snažno sredstvo nacionalne propagande. Taj mit je naročito dobio na zamahu u vremenima sveopšte dezorijentacije koja su pratila raspad Jugoslavije krajem prošlog veka. Može se pomenuti i mit da je kralj Vukašin likvidirao cara Uroša, zasnovan na epskoj verziji naše povesnice, ali su ga ubedljivo opovrgli pioniri srpske kritičke istoriografije jednostavnim dokazom da je Vukašin poginuo na

Marici 26. septembra 1371, dok se car Uroš upokojio 2. ili 4. decembra iste 1371. godine.

Kako se može objasniti pojava pseudoistorije u našoj sredini?

Kod nas je već poodavno počeo da prevladava jedan sasvim pogrešan društveni odnos prema istoriji kao nečemu što je samo po sebi „lako razumljivo”, što ne zahteva nekakva posebna znanja, čemu je svako vičan i čime svako može da se bavi. Takvo uverenje je proizvelo poplavu „istorijskih” knjiga čiji su autori ubeđeni da konačno donose pravu istinu, kolosalne, „kopernikanske” i epohalne zaključke, između ostalog, i o najstarijoj prošlosti srpskog naroda. Suštinske slabosti ove vrste pogleda jesu prenošenje naših shvatanja i posmatranja u davna vremena, upadljivo nepoznavanje unutrašnje kritike izvora, dovođenje u istu ravan izvora koji su savremeni događajima o kojima je reč i onih koji su nastali više vekova kasnije, očigledno i potpuno neznanje starih jezika (pre svega latinskog i grčkog, ali i staroslovenskog i drugih), ulaženje u istraživanja sa unapred određenim ciljem i u skladu sa tim „prilagođavanje” tumačenja izvornih podataka. Talas pseudoistorije koji nas je zapljusnuo nikako ne treba potcenjivati jer nam je već naneo veliku štetu. Međutim, ne treba ga ni precenjivati i ja ga vidim kao deo ovdašnjeg „novog folklora”, rame uz rame sa raznim rijaliti programima, turbo-folkom i vidovnjacima koji u posleponoćnim satima na raznim lokalnim televizijama „proriču” budućnost naivnim i lakovernim gledaocima. Sažeto rečeno, istoričari pišu za one koji hoće da znaju, a pseudoistoričari za one koji hoće da veruju.

2

I HOĆE DA ZNAJU Šta kaže istorijska nauka, otkuda i otkada su Albanci naši susedi?

Savremena istorijska nauka smatra da Albanci nisu direktni potomci Ilira, kako tvrde pojedini albanski naučnici; Iliri nestaju najkasnije u III stoleću, a Albanci se prvi put u istorijskim izvorima pominju u XI veku (vizantijski istoričar Mihailo Atalijat, 1043. godine), što znači da između zjapi praznina od osam vekova. Grupa naših najuglednijih stručnjaka, akademika i naučnika svetskog glasa, pre tridesetak godina, jasno je pokazala da na teritoriji bivše SFRJ, što znači i na Kosovu, do kraja srednjeg veka uopšte nije bilo Albanaca. Kada je srednji vek u pitanju, odnosi Srba i Albanaca bili su intenzivniji uglavnom u XIII i XIV stoleću. Potpuno su besmislene tvrdnje pojedinih albanskih naučnika da su Nemanjići zapravo njihovo pleme Nimani, da su Stefan Dušan i Miloš Obilić bili Albanci, da su mnoge srpske svetinje deo njihove tradicije i istorije. Tugaljiva je činjenica, međutim, što u nekim zemljama iza takvih „projekata”, koji su zasnovani na notornim istorijskim falsifikatima, stoji država.

Kakva je srpska istorijska svest danas, imamo li je?

Dok jedni smatraju da je imamo u potpunoj punoći, drugi jadikuju da je uopšte nemamo i da otrgnuti od tla besciljno plutamo unaokolo. Istina je, kao što često biva, negde između ove dve krajnosti, ali ne obavezno na njihovoj aritmetičkoj sredini. Kada je istorija u pitanju, nisam siguran da prosečan Francuz, Španac ili Finac bolje zna svoju istoriju od prosečnog Srbina. Međutim, ne može se osporiti ni činjenica da su u novije vreme talas pseudoistorije i na njemu zasnovani pogrešni mitovi u najmanju ruku zamaglili istorijsku svest, uneli pravu pometnju i neku vrstu nacionalne dezorijentacije.

Gradimir Aničić, Politika

Koji su najstariji podaci o prisustvu Srba na teritorijama na kojima danas žive?

Najstarije podatke o Srbima na Balkanskom poluostrvu donosi vizantijski car-pisac Konstantin Sedmi Porfirogenit u „Spisu o narodima” (sredina X veka), a odnose se na njihovo doseljavanje oko 630. godine. Ovaj spis je najvažniji izvor za istoriju mnogih evropskih naroda u ranom srednjem veku i kao takav uživa veliko poverenje u savremenoj medievistici. Vrednost i verodostojnost carevog spisa osporavaju pojedinci iz srpske i hrvatske sredine, koji po svaku cenu žele da negiraju tezu o doseljavanju na Balkan, prenebregavajući razloge nastanka, namenu i karakter Konstantinovog dela. Njihova metodološka pogreška ogleda se i u tome da od pedeset tri poglavlja čitaju i tumače samo onih osam koji se odnose na istoriju Srba i Hrvata, tako da ne sagledavaju celinu ovog istočnika.

3

BIBLIOTEKA POLIHISTOR Ketrin M. Ringrouz

jalizma. Studija započinje epohom prosvetiteljstva u kojoj Karen Ofen vidi korene savremenog feminističkog mišljenja. Ona se time suprotstavlja percepciji prve generacije istoričarki ženske istorije koje su poreklo feminizma videle u Francuskoj revoluciji.

Savršene sluge

Ketrin M. Ringrouz SAVRŠENI SLUGA Evnusi u Vizantiji i društvena konstrukcija roda

Merilin Jalom ROĐENJE ŠAHOVSKE KRALJICE

Ketrin M. Ringrouz

Teme koje ova knjiga pokreće nalaze se u središtu naučne pažnje proučavaoca vizantijske i srednjovekovne balkanske istorije i kulture, time se savršeno uklapajući u potrebe srpske naučne, ali i šire publike.

Reč je o problematici koja je u najboljem smislu reči moderna, podrazumevajući pod ovim prečesto rabljenim terminom najbolje pravce savremene misli u humanistici, pravce koji postavljaju nova pitanja i teže da fenomene sagledavaju u njihovoj istorijskoj perspektivi i pravilnom društvenom kontekstu. Želeći da se upuste u istraživanja do tada zanemarenih tema i oblasti, krajem prethodnog i početkom ovog stoleća čitava jedna nova genracija darovitih istraživača i spisatelja se okrenula novom načinu posmatranja problema, svesna svih izazova koje otvaranje problematičnih pitanja nosi sa sobom, ali i neophodnosti da se na zanimljiv način prikažu i manje poznate strane povesti i oni njeni akteri koji su ostajali u senci vladara, ratova i, naizgled, „velikih” istorijskih događaja.

Broj strana: 268, Pismo: latinica, Povez: koričeno, Savršene sluge ISBN 978-86-85957-91-8 EVNUSI U VIZANTIJI Teme koje ova knjiga pokreće nalaze u središtu naučne pažnje proučavaoca vizantijske i srednjovekovne balkanske istorije i kulture, time se savršeno uklapajući u potrebe srpske naučne, ali i šire publike.

Reč je o problematici koja je u najboljem smislu reči moderna, podrazumevajući pod ovim prečesto rabljenim terminom najbolje pravce savremene misli u humanistici, pravce koji postavljaju nova pitanja i teže da fenomene sagledavaju u njihovoj istorijskoj perspektivi i pravilnom društvenom kontekstu.

Broj strana: 175, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-54-3 Autorka veoma precizno postavlja komparaciju između uspona šahovske figure i uspostavljanja realne političke moći srednjovekovnih vladarki, savladarki i regentkinja i tako nas uvodi u čudesan i za nas uvek mističan svet života, dvorskih intriga i borbi za prevlast na srednjovekovnim dvorovima. Ona zatim „kraljicu“ dovodi u vezu sa Bogorodicom i kultom romantične ljubavi. Oba ova fenomena će značajno uticati na razvoj evropskog društva u kasnijem periodu.

ISBN 978-86-85957-91-8

9 788685 957918

Kurt Vilhelm Ceram BOGOVI, GROBOVI I NAUČNICI

Ana Stolić SESTRE SRPKINJE

Broj strana: 388, Pismo: latinica, Povez: broširano, ISBN 978-86-85957-90-1 Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u: u njenom duhu. On je, ne slučajno, sadržan već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji“.

Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način.

Broj strana: 220, Pismo: ćirilica, Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-69-7 Pregled istorije ženskog pitanja i okolnosti u kojima se ono nalazilo u evropskim zemljama u prvoj deceniji XX veka.

Autorka se bavi kategorijama kao što su žensko pitanje, ženski pokret, izlazak žena na javnu scenu, pojava žena u javnoj sferi itd.

Karen Ofen EVROPSKI FEMINIZMI: 1700–1950

Jasmina Milanović DELFA IVANIĆ – Zaboravljene Uspomene

Preveo Savo Romčević Broj strana: 446, Pismo: latinica, Povez: broširano ISBN 978-86-85957-56-7 Komparativna studija istorije feminizama tokom dve stotine pedest godina evropske istorije a u idejnim i političkim kontekstima prosvetiteljstva XVIII veka, liberalizma, konzervativizma, nacionalizma i soci-

Broj strana: 274, Pismo: ćirilica, Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-73-4 Dragoceno svedočanstvo jednog tragičnog doba.

4

Spajanje stručne literature i popularne tematike, ozbiljnih naučnih istraživanja i zanimljivih narativa.

Ana Hofman USPOSTAVLJANJE SOCIJALISTIČKE ŽENSKOSTI NA SCENI

mitološkog sveta Amazonki do Mavije, poslednje velike ratnice koja je živela u epohi smiraja sveta antičkog Mediterana. Sve su bile suprotnost uobičajenoj predstavi o ženi jer su bez zazora učestvovale u javnim i državnim, muškim poslovima. Nalik grčkoj boginji Atini Promahos postale su ideal koga su se muškarci istovremeno plašili i divili mu se.

Preveo Savo Romčević, Broj strana: 168, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-8685957-30-7 Na zvaničnu kulturu se gleda kao na veštačku formu kulturne produkcije, dok domenom nezvaničnog prevladavaju spontani poduhvati koji se opiru aktivnostima koje diriguje država. Kada je posredi muzički život u selima, naglasak je prvenstveno na institucionalizaciji, profesionalizaciji i formalizaciji muzičkih praksi od strane države.

Ema Miljković OGNJIŠTE KOJE SE NE GASI

Broj strana: 147, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-43-7 Monografska studija Ognjište koje se ne gasi, srpska porodica u prvom veku osmanske vladavine, posvećena je rekonstruisanju porodičnog života srpskog naroda u periodu koji je usledio odmah nakon pada pod osmansku vlast.

Nikola Keravica RATNICE ANTIKE Broj strana: 140, Pismo: latinica, Povez: broširano, ISBN: 978-86-85957-48-2 Pišući o ženama koje su se istakle u ratnom zanatu, autor ukazuje na onovremene i savremene predrasude. Pored slavnih vladarki i predvodnica vojski − Budike, Kleopatre, Teute ili Zenobije, u knjizi ćete pronaći i manje poznate, danas bezimene heroine. Od

BIBIOTEKA PRIČE IZ PRIRODE

Helga Pol OD KLEPSIDRE DO ATOMSKOG SATA

Prevela Lada Krstić Broj strana: 269, Pismo: latinica, Povez: broširano ISBN: 978-86-85957-65-9 Kroz hronološki nanizana poglavlja prateći sudbine stvarnih i imaginarnih likova, knjiga prikazuje uticaj poimanja i merenja vremena na razvoj ljudskog društva.

U PRIPREMI

A. Jahontov IZ VODE NA KOPNO

Od žablje ikre, razvitka žabljeg jajeta i preobražaja punoglavca niže se priča o istoriji razvitka kopnenih kičmenjaka a s njom i o razvoju života i čoveka na zemlji.

V. V. Lunkevič PTICE, NEVIDLJIVI NEPRIJATELJI − MIKROBI 5

TREĆI POL?

moreklamerstva, ipak su i dalje retki i na nivou odstupanja.

I pojedinci koji u tom smislu odstupaju, moraju da nađu svoje mesto u društvenom sistemu. To su ljudi koji, usled nekih telesnih ili inih neobičnosti — nekad sasvim nevažnoj u drugim okolnostima sem za određenu kulturu i njeno shvatanje sveta (albinoi, duševni bolesnici, riđokosi, ćosavi, hromi) — ne odgovaraju u većoj ili manjoj meri idealtipu člana određenog društva, pa imaju prokaženo, ili, prosto, izdvojeno mesto (seoske budale, vešca, šamana, vrača-lekara, vampira, čoveka posednutog đavolom). Ako znamo šta su i možemo da ih definišemo, svet je ponovo sistematičan i uređen.

Za razne vrste hermafroditnih, interseksualnih osoba osmišljeni su, takođe, tokom istorije instituti i uloge koji su ih smeštali često u ugodnu, uglednu i poštovanu poziciju, umesto na marginu društva. Nekada su takve pozicije bile u toj meri željene da su se ljudi podvrgavali namernoj kastraciji, dobrovoljnom celibatu ili spoljnom preobražavanju kako bi se dosegle. Instituti tobelija, tj. virdžina, ili evnuha u ovom smislu veoma su slični, gotovo simetrični. I jedan i drugi najčešće podrazumevaju voljno odricanje sopstvene polnosti i svesno pristajanje na celibat da bi se ostvarile određene društvene funkcije. Pol i priroda žrtvovani su u ime roda i kulture. Kada je reč o tobeliji, žene se odriču sklapanja braka i materinstva, ostaju u voljnom celibatu.

Najčešće se oblače, ponašaju i žive potpuno kao muškarci. Pojava je u našoj etnološkoj literaturi podrobno opisana: a razlog za nju je nedostatak „muških glava” koje bi preuzele porodične obaveze, pa se one namenjuju jednoj od kćeri ili se ona, kao odrasla žena, sama za to opredeljuje.

Mada termin„evnuh” može pokrivati veoma široko polje deseksualizovanih muškaraca, pod njim se najčešće podrazumeva dečak kojem su pre puberteta uklonjene ili osaka-

Mada termin „evnuh” može pokrivati veoma široko polje deseksualizovanih muškaraca, pod njim se najčešće podrazumeva dečak kojem su pre puberteta uklonjene ili osakaćene genitalije, tako da nije prošao kroz pubertet niti se razvio u muškarca, već je ostao na širokoj granici između dva biološka pola.

Već samo uvođenje pojma „rod” svedoči da genitalije i seksualna opredeljenost nisu dovoljne da objasne osobenosti ljudske seksualnosti. Dok je pol biološka kategorija (prisustvo XX ili XY polnih hromozoma, primarnih i sekundarnih karakteristika koje ljudsko biće određuju kao muškarca ili ženu), rod podrazumeva društveni konstrukt: skup spoljašnjih odlika, načina ponašanja, seksualnih sklonosti, telesnih i duševnih karakteristika koje ispoljavaju žena ili muškarac i na taj način se određuju kao i njihove društvene uloge i moć u društvu.

Opažamo da i u strogo biološkom smislu postoje pojedinci koji se ne mogu svrstati u jednu od dve kategorije; priroda poznaje razne oblike hermafroditizma ili nepotpuno razvijenih polnih odlika. Kada tome dodamo saobražavanje važećem idealtipu žene i muškarca, svi smo „negde između” u izvesnom smislu (žene će rado reći da su „dame sa muškim mozgom”, „žene sa mudima”, želeći da istaknu da se u psihološkom smislu podudaraju sa muškim principom).

Svrstavanje u paralelne rodne kategorije i dalje je plodotvorno i većina ljudi pokazuje znatnu sklonost prema jednoj — od dve. Rodno fluidni i neodređeni identiteti, mada sve hrabrije ispoljeni, tako da u nekim slučajevima deluju kao pitanje mode i sa-

6

funkciju. Slična je sudbina i severnoalbanske i crnogorske virdžine koja, kao žena, nije imala formalno nikakvu mogućnost da ostvari glavarsku društvenu funkciju, te je morala — opet, formalno — postati muškarac.

Valja imati u vidu da, iako su posredi najčešće voljna preuzimanja, uz žrtve, određenih društvenih funkcija u teškim vremenima — ili da bi se obezbedila egzistencija, postoje i slučajevi gde se u život interseks pojedinca i zaista uklopio izvorni, fluidni identitet osobe. To je odušak, poput piska na testiji, kroz koji merodavna i stroga društva omogućavaju čak i neuklopivim, ambivalentnim pojedincima da pronađu mesto.

Shvatanje pola i polnosti je kroz istoriju bilo promenljivo. U patrijarhalnoj Grčkoj, kasnije i Vizantiji, on je bio povezan i sa uticajem zrelosti, pa su devojčice i devojke stajale na jednoj strani, kao najmanje vredna bića, nasuprot zrelim muškarcima; evnusi su i tu bili u znatno većoj poziciji moći. Do skora su transrodne i interseks osobe verovatno nailazile na veće podozrenje nego u Vizantiji. Tamo gde je postojala tradicija evnuških skupina iznenađuje trpeljivost prema svim oblicima „međurodnog” izraza.

Poznati turski pevač Zeki Muren mogao se posmatrati i kao izdanak tradicije carigradskih evnuha — zabavljača.

Iva Radović

ćene genitalije, tako da nije prošao kroz pubertet niti se razvio u muškarca, već je ostao na širokoj granici između dva biološka pola.

U Vizantiji, koja nam je kulturno i istorijski najbliža, sretali su se veoma često — kao pekari, garderoberi, lekari, računovođe na carskim i velikaškim palatama, kao zabavljači, pevači, sluge svih članova carske porodice, neretko učitelji, monasi, sveštenici, episkopi, pustinjaci, a bavili su se i prostitucijom, često bivajući za nju od malena predodređeni. Razume se da su se rađali i tzv. prirodni evnusi, kod kojih se javljao stvarni, kongenitalni hermafroditizam. Ali, zašto su dečaci namerno na ovaj način sakaćeni? Ketrin Ringrouz u knjizi Savršeni sluga — evnusi u Vizantiji već kroz naslov daje odgovor na pitanje; potencijalni muškarci su kastracijom, izgubivši sposobnost stvaranja potomstva, mogli da postanu savršene sluge — gospodaru ili Bogu.

Upravo oduzimanje mogućnosti dobijanja potomstva davalo im je, verovalo se, sposobnost da se potpuno i bez sebičluka posvete službi na koju su bili dati.

Kroz oduzimanje prirodne, biološke, reproduktivne funkcije, dečacima je davana mogućnost da dosegnu važnu društvenu

7

Naučni i istraživački dometi domaćih autora predstavljeni na popularan način.

BIBLIOTEKA POLIHISTOR Miloš Jagodić SRBIJA I STARA SRBIJA, Nasleđe na jugu (1839—1868)

Radivoj Radić STRAH U POZNOJ VIZANTIJI

Broj strana: 190, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-74-1 Nova saznanja koja se tiču nastanka pojma „Stara Srbija“ i njegov razvitak i upotreba sredinom XIX veka i rad na ostvarenju ciljeva nacionalne politike, definisanih „Načertanijem“ Ilije Garašanina, u Staroj Srbiji od 1849. do 1851. godine.

Broj strana: 430, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-49-9 Pomerajući u mnogo čemu razumevanje istorije Vizantije, ova knjiga preispituje uzroke i vrste straha u kasnim vekovima vizantijskog carstva (strah od Zapada, preko straha od smrti, Boga, mora i prirodnih pojava, do straha od Turaka), kao i uticaj straha na istoriju vizantijskog društva. Jedinstvena vizantološka studija o strahu na Istoku.

Radivoj Radić DRUGO LICE VIZANTIJE

R. Otosen i A. Berg SA SRCEM NA VRATIMA

Broj strana: 330, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-51-2 Drugo lice Vizantije je svojevrsno kontrapunktiranje na autorovu studiju Strah u poznoj Vizantiji, 1180—1204, u kojoj je slika o Vizantijskom carstvu isuviše obojena tamnim tonovima. U novoj studiji, autor nastoji da pokaže da je hiljadugodišnja imperija imala i svoje drugačije, vedrije lice.

Preveo Ljubiša Rajić Broj strana: 85, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-50-5 Lov na istorijsku pozadinu klozeta predstavlja zanimljivo putovanje kroz kulturnu i društvenu istoriju. Od kako su ljudi organizovali društveni život, izlučevine ljudskog tela pravile su probleme. Način na koji su ljudi obezbeđivali hranu važno je područje istraživanja da bi se razumelo kako su ljudi uređivali svoj život..

BIBLIOTEKA PUTOVOĐA

Đorđe S. Kostić TRAGOVI I SENKE

Marko Šuica VUK BRANKOVIĆ —

Za njega su putovanja bila deo života, a često su se pretvarala u sam život; postao je jedan od onih namernika koji je putovanja pretvorio u smisao života. Ostaće njegove slike i reči, vizuelno i verbalno svedočanstvo o jednom vremenu na Balkanu druge polovine XIX veka.

slavni i velmožni gospodin

Broj strana:190, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-57-4 Na početku XXI veka u srpskom društvu ponovo se javila potreba da se još jednom ukaže na najveće nedoumice i zablude koje su vekovima udaljavale uspomenu na Vuka Brankovića od istorijske suštine i koje su od njega načinile jedinstven nacionalni simbol izdaje.

8

BOGOVI, GROBOVI I NAUČNICI Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u njenom duhu. On je, ne slučajno, sadržan već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji“. Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način.

Svaka naučna disciplina ima svoju istoriju, a istorije ideja, pa ni istorija arheologije, nisu statične i zaleđene u vremenu. I istorije ideja i disciplina imaju svoju prošlost, čije je nepoznavanje podjednako štetno kao i nepoznavanje prošlosti uopšte. Ceramova knjiga Bogovi, grobovi i naučnici važan je reper u istoriografiji arheologije. Prvo izdanje pojavilo se 1949. a jugoslovenskoj publici postalo je dostupno 1955. godine. Od tada je ona u svetu doživela brojna izdanja, a autor ju je, do sedamdesetih godina XX veka, više puta prepravljao i dopunjavao u skladu s novim dostignućima u arheologiji. Izdavač novog srpskog prevoda i izdanja Bogova, grobova i naučnika (Evoluta) uzeo je u obzir sve ove Ceramove potonje dopunjene verzije. Od poslednjeg Ceramovog izdanja, međutim, arheologija je znatno uznapredovala u teorijskom i metodološkom pogledu, a naravno i ogromnim brojem novih arheoloških otkrića. Dopunjavanje Ceramove knjige novim prodorima u arheološkoj nauci bilo bi nezahvalan i jalov posao, pošto bi narušilo osnovnu strukturu i intenciju knjige, a to je da prenese čitaocima jedinstveno duhovno iskustvo ranih arheologa i njihovih velikih otkrića. Ono bi, takođe, poremetilo i razumevanje autorovog čitanja arheologije, nastalo sredinom prošlog veka.

Naime, ne samo da se velika arheološka otkrića XVIII, XIX i XX veka moraju kontekstualizovati, odnosno razumeti u kontekstu svog vremena i tadašnjem društvenom, političkom i ideološkom sistemu (za šta se u ovoj knjizi pobrinuo autor), već je nužno i jednu ovako značajnu knjigu o istoriji arheologije, nastalu sredinom prošlog veka, takođe sagledati u dijahronoj perspektivi. Knjiga Bogovi, grobovi i naučnici bila je izuzetno značajna i uticajna u svom vremenu.

Budila je maštu čitalaca, postavljala standarde i okvire recepcije arheološke nauke u javnosti, a umnogome je bila i ostala standardno referentno arheološko delo, pa i univerzitetski udžbenik.

A. Palavestra

9

BIBLIOTEKA POLIHISTOR Jelena Mrgić ZEMLJA I LJUDI — iz istorije životne sredine Zapadnog Balkana

Broj strana: 158, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-82937-13-5 Ova knjiga vodi čitaoce na putovanje kroz prošle stvarnosti društava i kultura, staleški i klasno uređenih, kroz njihova različita poimanja i doživljaje prirode i životne sredine.

Zajednički imenitelj jeste njihov život „od zemlje, i na zemlji” – njihova borba za preživljavanje u uslovima vremenskih i klimatskih stresova, političkih i egzistencijalnih, te i ekoloških kriza.

Mihael Nurdberg DINAMIČNI SREDNJI VEK

Prevela Jelana Loma Broj strana: 284, Pismo: latinica, Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-42-0 „Mračno doba”, „duga, tamna noć u kojoj zablista tek po koja zvezda”... Tako se, najčešće predstavlja srednji vek. Taj dugi vremenski period u evropskoj istoriji postao je sinonim za primitivizam i zaostalost, bedu i nasilje, intelektualnu tamu i sujeverje. Takve predrasude uspešno pobija istaknuti švedski istoričar Mihael Nurdberg u izuzetno zanimljivoj knjizi Dinamični srednji vek.

Margareta Poljakovska PORTRETI VIZANTIJSKIH INTELEKTUALACA Preveo Radivoj Radić Broj strana: 210, Pismo: latinica, Povez: broširani, SBN: 978-86-85957-44-4 Vizantijski intelektualci su bili deca svoga vremena i svoga društva i bili su uvučeni u goruća pitanja čak i ako njihov jezik zvuči prilično apstraktno. Svetlost izrečene ideje odredila je autoru ove knjige put po zamršenim stazama vizantijske retorike XIV veka. Sadrži i: Razgovor bogatih i si-

romašnih / Aleksije Makremvolit: Monodija palima u Solunu; Slovo o preziranju smrti / Dimitrije Kidon.

Ivana Pantelić PARTIZANKE KAO GRAĐANKE

Broj strana: 219, Pismo: latinica , Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-147-6 Zanimljiv je doprinos savremenoj istoriji Srbije i bivše Jugoslavije. U svom istraživanju autorka obrađuje pitanje društvene emancipacije učesnica Narodnooslobodilačkog pokreta, partizanki i političkih aktivistkinja u socijalističkoj Jugoslaviji, nastaloj delimično i njihovim angažmanom u oslobodilačkom, revolucionarnom i građanskom ratu između 1941. i 1945. godine.

Vojislav Jelić, Radivoj Radić ŽIVETI U SREDNJEM VEKU Tekstovi u širokoj lepezi od zakonodavnih tekstova (odlomaka varvarskih zakona, crkvenih kanona i povelja), istorijskih dela u užem smislu (hronika i anala, te istorije kao posebnog žanra srednjovekovne književnosti), laičke poezije, bogoslovskih spisa, sve do zapisa poverljivih izveštaja i satiričnih dijaloga.

Aleksandar Každan, Žil Konstabl VIZANTIJA – ljudi i moć

Preveo Željko Petrović Ova knjiga jedan je od najmodernijih pristupa vizantijskoj istoriji i civilizaciji.

Každan je u knjizi Vizantija - ljudi i moć nastojao da shvati i objasni specifičnosti vizantijskog života i vizantijske kulture i da razume spoljašnje utiske i pritiske, kako stare tako i nove, koji su oblikovali Vizantince, čineći ih različitim od ljudi koji su živeli pre ili istovremeno sa njima, ali u drugim delovima sveta ili nakon njih.

10

BIBLIOTEKA HIPATIJA Siniša Mišić, Radivoj Radić SRBIJA 1217

Књига је научно утемељена, али написана и за ширу публику. На прихватљив начин описује један врло значајан период. У питању је раздобље од седам деценија (1166–1236) које по много чему чини једну целину и које је било преломно.

Oвe године навршава се осам векова откако је Стефан Немањић постао први српски „венчани краљ” (1217). То је један од најважнијих датума у нашој историји, поготово ако се сагледа и у светлости догађаја који се десио две године касније (1219) када је образована Српска аутокефална црква. Србија је постала краљевина захваљујући здруженом деловању двојице браће, Стефана Немањића и Саве, а у време значајно измењених политичких околности на простору југоисточне Европе. Крсташко освајање Цариграда (1204) и рушење Византије довели су до великих геополитичких промена. На рушевинама некада моћне империје настало је неколико нових држава и међународни односи су постали сложенији и замршенији. Синови Стефана Немање показали су да су дорасли новонасталом стању и пошло им је за руком да за владара своје државе уместо дотадашње титуле великог жупана обезбеде титулу краља. Био је то велики скок у хијерархијском светском поретку оновремених држава.

Синиша Мишић Радивој Радић Синиша Мишић, Радивој Радић СРбија 1217.

Broj strana: 160, Pismo: ćirilica , Povez: koričeno, ISBN: 978-86-85957-89-5 Naučno utemeljena, ali napisana i za širu publiku na prihvatljiv način opisuje jedan vrlo značajan period. U pitanju je razdoblje od sedam decenija (1166– 1236) koje po mnogo čemu čini jednu celinu i koje je bilo prelomno.

ISBN 978-86-85957-95-6

Србија 1217.

9 788685 957956

Miloš Jevtić ČUVARI ŽITA

Trgovina i zanatstvo su imali vodeću ulogu u ekonomskom životu bronzanog doba, ali većinu ljudi su morile brige kako nabaviti hranu i pripremiti je u svojim kućama. Kovači, trgovci, pa čak ratnici i heroji moraju da jedu i da zaštite svoju snagu, a ako ne proizvode direktno namirnice, drugi u njihovim kućama i naseljima moraju to da rade za njih.

Ivan Đurić U KOŽI VUKA BRANKOVIĆA

Siniša Mišić MORAVSKA SRBIJA

Antologija tekstova u kojima je autor javno izložio svoje viđenje istorije „kao pribežišta i putokaza”. I naravno, prilika da se setimo eseja koje je objavljivao u stručnim i dnevnim časopisima tokom devedesetih godina.

Broj strana: 160, Pismo: ćirilica , Povez: koričeno, ISBN: 978-86-80912-02-8 U istoriografiji Moravska Srbija označava državu kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva (1371), a ovaj pojam je ostao vezan za srpsku državu do kraja srednjeg veka (1459). Na početku ovog perioda istoriografski pojam Moravske Srbije je širi od geografskog pojma i seže sve do Polimlja i Metohije, a posle 1427/1428.godine on postaje uži od geografskog pojma jer sliv Južne Morave pripada Turcima. Razdoblje i prostor koji obuhvata Moravska Srbija pretstavlja značajan istorijski period u srpskoj istoriji i kulturi. To je vreme opadanja i propadanja u pogledu države i državnosti, seoba ka novim ognjištima i dubokih društvenih promena. Istovremeno Moravska Srbija je iznedrila poslednje visoke domete u kulturi i umetnosti. U arhitekturi se pojavljuje novi, moravski stil gradnje hramova i njihovog oslikavanja. Na dvoru despota Stefana Lazarevića dolazi do renesanse srpske književnosti, kojoj je svoj doprinos davao i sam despot. Srpski dvor trpi jak uticaj sa Zapada, pre svega iz Ugarske, a Srbija postaje utočište mnogim monasima, niču novi manastiri po čitavoj Moravskoj Srbiji (Ravanica, Manasija).

U ovoj knjizi sabrane su rasprave (članci) koji se odnose na prostor i istoriografski pojam Moravske Srbije.

11

BIBLIOTEKA HIPATIJA Radivoj Radić KLIO SE STIDI – protiv zlostavljanja istorijske nauke

Broj strana: 203, Pismo: ćirilica, Povez: broširani ISBN 978-86-85957-85-7 Nastavak knjige Srbi pre Adama i posle njega i nastavak autorove borbe za istorijsku istinu i nauku u borbi protiv pseudoistoričara.

Radivoj Radić SRBI PRE ADAMA I POSLE NJEGA Broj strana: 240, Pismo: ćirilica Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-61-1 Provokativna i polemična rasprava o falsifikatima, proizvoljnostima i zloupotrebama u tumačenju srpske srednjovekovne istorije, kao i o ideološkim i političkim razlozima koji su na to navodili istoričare i pseudoistoričare.

Jovan Šuica U OPERSKOJ LOŽI

Broj strana: 270, Pismo: ćirilica, Povez: broširani ISBN 978-86-85957-81-9 Mali leksikon sa spiskom od 25 operskih dela poređanih abecednim redom.

Svaka opera ima lični opis: ime, kada i gde je rođena, ime oca, zanimanje, broj dece i naravno rubriku — „osobeni znaci”.

Za čitaoce žedne nota, a ne slova, poslužiće odeljak sastavljen od pet šest rečenica pod naslovom: „U nekoliko reči”. Sve to ukomponovano u razgovor dvojice vremešnih džentlmena. Oni pričaju, čitaju, izmišljaju, hvale se, lažu u svim tonalitetima.

Ne postoji nijedna primadona na svetu, koju nisu poznavali, niti kompozitor, kome nisu dopisivali note. Nijedan od njih dvojice ne zna kada se rodio. Prvi strasni ljubitelj opere, bar on tako kaže, sa Mocartom je putovao u Prag, drugi je Verdiju brisao suze u Veneciji, posle kraha na premijeri „Travijate”.

Čedomir Antić ČETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA

Broj strana: 228, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-35-2 Godine 1886. obavljen je prvi telefonski raz­go­vor u Srbiji. U Nišu se nalazio kralj Milan Obrenović, a u Beogradu predsednik srpske vlade Milutin I. Garašanin. Veličinu trenutka ugrozile su slabe veze. Na po­nov­ljene zahteve svog kraljevskog sagovornika da govori glasnije, Milutin je odgovorio: „Vaše veličanstvo, ja govorim tako jako da, kada bih se popeo na toranj Saborne crkve, vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona”.

Radivoj Radić VIZANTIJA – purpur i pergament

Broj strana: 249, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-07-9 Ukoliko želite da budete obavešteni o tome kako su se školovali stanovnici drevne Vizantije; kako je izgledao najstariji evropski univerzitet; kako je srednjovekovni čovek doživljavao prolazak kometa i kakav je uticaj na njega imala religija; da li su Vizantinci bili sujeverni; da li je konjušar zaista mogao postati car; kako su na istoriju uticale razmažene carice; kako su vođeni ratovi, a kako kažnjavani krivci; koje su velike bitke bile presudne za Vizantiju; koliko puta je bila opsedana prestonica carstva – Carigrad.

Radivoj Radić CARIGRAD – priče sa Bosfora

Broj strana: 297, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-22-2 Šarolik je spisak onih koji su posećivali srednjovekovni Carigrad. Trgovci, izaslanici raznih vladara, putnici namernici, hodočasnici, pustolovi, radoznalci.

Skoro svi oni su bili podjednako ushićeni lepotom megalopolisa na Bosforu. Svedočanstva o poseti vizantijskoj prestonici ostavili su ljudi iz latinskog sveta Zapadne Evrope, Rusi, Arabljani, Jevreji.

12

Mileta Prodanović POVORKA ČUDESA

žena, dece i onih najstarijih. Cilj ove knjige je da upozori da je istorija sve – od veličanstvenog proboja srpske vojske na Kajmakčalanu na kraju I svetskog rata, pa do neslavne opsade Sarajeva sedamdeset godina kasnije.

Broj strana: 200, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-22-2 Prodanović je znalac umetnosti i ljubitelj bizarnosti koji je opsednut drevnom arhitekturom i jeftinim suvenirima, svestan da turizam spaja te nespojive krajnosti, svestan rizika da može biti optužen za neprilično mešanje „visokog” i niskog, k tome još u formi novinskog teksta, osuđenoj na trošnost i privremenost, ali isto tako osuđenoj na banalizaciju i pojednostavljivanje svega postojećeg.

Mirjana Đurđević ČUVARI SVETINJE

Radivoj Radić KONSTANTIN VELIKI,

Milan Bogojević ATENTAT 1934.

nadmoć hrišćanstva

Broj strana: 209, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-38-3 Knjiga sadrži kratak pregled događaja iz rimske istorije i istorije hrišćanstva u prva tri stoleća posle Hrista, četiri poglavlja posvećena samom Konstantinu Velikom i najvažnijim događajima iz njegovog vremena, i, naposletku, poslednja tri poglavlja okrenuta su Konstantinovom nasleđu.

Đorđe S. Kostić DOBRO DOŠLI U SRBIJU Broj strana: 176, Pismo: ćirilica, Povez: broširani, I SBN: 978-86-85957-11-7 Kraljevina Srbija u nemač­kim vodičima za putnike u 19. veku Dobro došli u Srbiju je slogan koji bi mogao da posluži kao kredo neke turističke kampanje. Monografija je jedan značajan, minuciozni doprinos istraživanju društvene istorije Srbije na prelazu iz XIX u XX vek, i rekonstrukciji njenih odnosa sa srednjoevropskim državama.

Oto Luthar MAJSTORI I MUZA

Prevela Slađana Madžgalj Broj strana: 170, Pismo: latinica Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-47-5 Autor upozorava na to da prošlost nisu jedino velika dela značajnih muškaraca već i svakodnevni život

13

Broj strana: 216, Pismo: latinica, Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-53-6 Iza kvazi istorijske priče o jednoj od nacionalnih relikvija, krije se romaneskna stvarnost, koja putem ironije i sarkazma a koristeći se postmodernim tehnikama pripovedanja demontira stereotip o nacionalnom biću.

Broj strana: 150, Pismo: latinica Povez: broširani, ISBN: 978-86-85957-52-9 Koji su to veliki propusti nastali u organizaciji zaštite kralja, kako su upozorenja o mogućnosti atentata ostala bez reakcije nadležnih službi, ko je i kako menjao protokol zaštite kralja? Ko su bili atentatori i kako su se spremali za ubistvo i, na kraju, kako su završili svi akteri ove priče, saznaćete u ovoj knjizi.

Naučno popularna knjiga je delo koje obično piše naučnik, istraživač, profesor...

GRUPISALI SMO IH biblioteci Hipatija u kojoj se ogledaju pre svega domaći naučnici u ovoj oblasti.

KOME SE OBRAĆAJU NAUČNICI? Ove knjige su obično pisane za širu publiku opšteg obrazovanja i znatiželjnicima.

ZATO ŠTO nisu namenjene uskoj publici, kao što su to naučni radovi, nazivaju se popularnom naukom.

JEDINSTVENE SU jer zahtevaju talenat za pisanje, kako bi se u dovoljnoj meri objasnile teške teme, ali i autorovo stručno poznavanje oblasti o kojoj piše.

MIT VEKOVIMA JAČI OD ISTINE Pre nekoliko godina, u ozbiljnom i velikom istraživanju o našoj prošlosti (ne)znanju i (zlo) upotrebi istorije, između ostalih postavljeno je i pitanje da li je Vuk Branković bio izdajica u Kosovskom boju. Čak 49 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, iako su još pre više od jednog veka istoričari nepobitno tvrdili da je to samo plod epske tradicije koji nema nikakve veze sa istinom. Sa namerom da još jednom ukaže na nepravdu nanetu jednoj od najznamenitijih ličnosti srpske srednjovekovne istorije, čije je ime vekovima ostalo simbol nevere, istoričar dr Marko Šuica napisao je knjigu Vuk Branković, koju je objavila Evoluta.

Istorijska ostrašćenost i osuda Vuka Brankovića zapisana je tek početkom XVII veka u delu Kraljevstvo Slovena, benediktinskog opata Mavra Orbina. Koreni negativnog stava prema srpskom plemiću iz druge polovine XIV veka sežu, međutim, u nešto dublju prošlost. Oblikovani su pre svega državnim prilikama, koje su usledile posle Kosovske bitke, zapravo borbom za političku prevlast između najvažnijih srpskih dinastija tog vremena – Lazarevića i Brankovića.

Posle smrti cara Uroša (1371), poslednjeg legitimnog vladara iz loze Nemanjića, carstvo su rasparčali oblasni gospodari. Za kratko vreme isprepletali su se i sukobili interesi Balšića, Mrnjavčevića, kneza Lazara, Nikole Altomanovića, Brankovića, Andrije Grope, Dragaša i još nekolicine vlastelina. U sveopštem metežu knez Lazar je morao vrlo brzo da pronađe snažnog saveznika, što je i uradio, onako kako se u to vreme i činilo, sklapanjem braka. Tokom 1370. ili 1371. svoju najstariju kćerku Maru udao je za velikaša Vuka Brankovića.

RODONAČELNIK BRANKO

Rodonačelnik dinastije Brankovića je Mladen, koji je titulu vojvode dobio od kralja Stefana Dečanskog, pošto je stao na njegovu stranu posle borbi oko nasleđa za srpski presto. Nasledio ga je sevastokrator Branko Mladenović po kome je dinastija dobila ime. Iza sebe je ostavio tri sina i jednu kćer, od kojih je najmlađi Vuk uspeo da osnaži moć porodice, da proširi neke oblasti i da od mladih dana postane veliki dobrotvor manastira Hilandar.

Korist od ovog političkog braka bio je obostran: dok je Lazar stvarao novo državno jezgro Moravske Srbije, sa prestonicom u Kruševcu, njegov zet zauzimao je oblasti sa centrima u Skoplju i Prištini. Za 20 godina, koliko je trajao zajednički uspon, u istorijskim izvorima nijednom nije zabeležen bilo kakav trag o međusobnom razdoru, nesuglasicama ili neprijateljskim odnosima.

Političko savezništvo tasta i zeta vremenom se pretvorilo u izuzetno prisan odnos, koji su njihovi savremenici opisali kao gotovo porodičnu vladavinu. Takav odnos „roditelja“ i „sina“ ojačan je velikom turskom opasnošću, što je dovelo do stvaranja zajedničke odbrane njihovih država, a na najvećem iskušenju našao se na kosovskom polju.

Protiv Muratove vojske na istoj strani našli su se knez Lazar, Vuk Branković i ratnici pod vođstvom Vlatka Vukovića, koje je u svoje ime poslao kralj Tvrtko I. Lazar je imao još dva zeta, ugarskog plemića Nikolu Gorjanskog Mlađeg i Đurađa II Stracimirovića Balšića, ali na njih iz različitih razloga nije mogao da računa. Jedini oslonac bio mu je Vuk, na čijoj se teritoriji bitka i odigrala.

– Nijedan srpski izvor ne spominje Vukovo učešće u bici, uostalom, kao ni bilo kog drugog vlastelina, osim kneza Lazara, dok je dramatičnim sadržajem nadgrađenim pričama o boju, iz pera osmanskih pisaca, njemu pripisana istaknuta uloga u borbi hrišćanskih ratnika – kaže Šuica.

14

– Dajući najkonkretnije podatke o razmeštaju vojske, Mehmed Nešrija piše: „Sam (Lazar) pak stade u sredinu. Svoju pešadiju po neverničkom običaju rasporedi pozadi. Potom zeta Vukovića (Vuka Brankovića) sa svojim sestrićem (Stefanom Musićem) postavi desno. Kobilića sa Bošnjacima postavi levo“.

Iz daljeg opisa bitke izvodi se zaključak da je upravo deo vojske pod komandom Brankovića Osmanlijama načinio najveću štetu. Za razliku od svog tasta, Vuk je preživeo bitku, a kako se to odigralo, pouzdanih podataka nema. Činjenica da se on u jednom trenutku tokom ili posle okončanja sukoba, povukao sa bojnog polja, predstavljala je jezgro buduće legende o njegovom izdajstvu onoga koji se opredelio za „carstvo nebesko“. Oslonac za rekonstrukciju razloga zbog koga se Vuk povukao pruža jedan veoma važan i pouzdan istorijski izvor, životopis Despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa.

Govoreći o jednoj drugoj bici, koja se takođe odigrala na Kosovu, u jesen 1402, Konstantin otkriva ratnu taktiku srpskih gospodara.

Pred bitku braća Stefan i Vuk Lazarević dogovorili su se: „Ako jedan bude isečen, da se

drugi spase. Ako jedan brat padne, drugi će blagočastivom stadu pastir ostati…“ Na isti način, ističe Marko Šuica, verovatno je razmišljao i knez Lazar. Pošto je očuvanje i odbrana države bilo u prvom planu.

– Knez Lazar je u Vuku mogao da prepozna privremenog zaštitnika oblasti Lazarevića i njegove porodice. Lazareva pogibija u boju uslovila bi primenu plana da se Vuk Branković, kao njegov zet i jedina politički zrela i ratno sposobna ličnost, povuče s bojnog polja i organizuje državu. Takav dogovor između kneza i Vuka nije zabeležen u izvorima, ali postojanje iste državne politike u slučaju Stefana i Vuka Lazarevića, daje mogućnost da se postavi takva pretpostavka. Teško je naći uporište ideji da je Vuk Branković mogu da stekne političku korist napuštanjem položaja i ostavljanjem samog Lazara u boju, jer je on bio svestan da samostalno ne bi mogao dugo da odoleva osmanlijskom pritisku, što se i potvrdilo potonjim zbivanjima – kaže Šuica.

Posle Kosovske bitke, pritisnut strahom od Turaka, povremenim pljačkaškim upadima akindžijskih odreda, nerazrešenim i teškim odnosima s naslednicima kneza Lazara i vrhom Srpske crkve, Vuk je pokušao da uspostavi državno jedinstvo i preuzme nekadašnju ulogu svog tasta. Uspeo je da proširi svoju oblast, a među gradovima koji su priznavali njegovu vlast nalazili su se Skoplje, Priština, Peć, Prizren, Vučitrn, Zvečan, Sjenica.

Nezavisna i nepokorena oblast Brankovića postala je usamljeno ostrvo među vazalima.

Dok su se Dragaši, Mrnjavčevići, Lazarevići i Balšići povinovali Bajazitovoj vladarskoj volji, on je i dalje kao jedinu političku mogućnost video – otpor Osmanlijama.

15

LJUBAVNO-BRAČNA AFERA

Stariji Vukov brat Nikola Radonja bio je oženjen Jelenom, sestrom Vukašina i Uglješe Mrnjavčevića, ali se posle porodične tragedije zamonašio i započeo duhovni život u manastiru Hilandar. Strog asketizam i velika duhovna posvećenost omogućili su mu da primi veliku shimu i dobije ime Gerasim, pod kojim će ostati zabeležen kao jedna od najznačajnijih istorijskih ličnosti tog doba.

Drugi Vukov brat Grgur bio je, kako se pouzdano pretpostavlja, ličnost od koje je kralj Marko, sin Vukašina Mrnjavčevića, preoteo ženu Teodoru, napustivši svoju prvu ženu Jelenu, kćer velmože Radoslava Hlapena. O toj ljubavno-bračnoj aferi govori jedan zapis pisan u selu Kaluđerici u Poreču.

Vuka su priznavali i prema njemu se odnosili kao prema srpskom gospodaru i Lazarevom nasledniku Ugarska, Venecija i Dubrovnik, ali kneginja Milica nipošto nije htela da prihvati mogućnost da njen zet preuzme prvenstvo i zagospodari teritorijom Moravske Srbije. Želela je da sačuva presto za svog tada još maloletnog sina Stefana, zbog čega je uz pomoć crkvenih krugova sazvala sabor na kojem su donesene važne odluke, među kojima je bilo priznavanje Bajazitovog sizerenstva, plaćanje harača, učešće u osmanlijskim vojnim pohodima i davanje kćerke Olivere Bajazitu za ženu. Potpadanjem u vazalnim položaj suštinski je priznat poraz u Kosovskoj bici.

Među vlastelom bilo je onih koji su bili nezadovoljni ovakvom odlukom pa su se opredelili da stanu u službu gospodaru koji je nastavio Lazarevu politiku rata s Turcima, Vuku Brankoviću. A jedan od njih bio je i vlastelin Obrad Dragosaljić, nekadašnji Lazarev vojvoda.

Smenom dotadašnjeg patrijarha Jefrema i izborom novog Danila III, koji je predstavljao ključnu figuru u učvršćivanju prava Lazarevića na nasleđe nemanjićke tradicije,

kao i prenos moštiju kneza Lazara (1390. ili 1391) iz Prištine u Ravanicu, čime je počelo uspostavljanje Lazarevog kulta, ambicije Vuka Brankovića doživele su krah. Odani sultanovi vazali, srpski velikaši, načinili su gotovo zatvoren prsten oko njegove oblasti i njegovi pokušaji da očuva nezavisnost, bili su osuđeni na poraz. Jedno vreme uspešno je odolevao akindžijskim upadima ali je posle pada Skoplja bio primoran da sklopi vazalni odnos sa osmanskim sultanom 1392. I pored toga, nije bio veran Turcima kao njegovi savremenici. Odbio je da učestvuje na skupu vazala u Seru, u bitkama na Rovinama i kod Nikopolja, kao i u opsadi Carigrada. Takva neposlušnost turskom gospodaru ubrzo je bila kažnjena. Ostavši bez teritorija i gradova pokušao je da se domogne Dubrovnika, ali pomoć iz nepoznatih razloga nije stigla, pa je pao u sultanovo zarobljeništvo u kome je ostao do smrti 6. oktobra 1397. Njegova supruga i sinovi bili su obespravljeni i saterani u skučenu oblast starih baštinskih poseda, dovoljnih za puko preživljavanje.

PARADOKSALNA LEGENDA

Narodno predanje je odredilo Vuka kao glavnog krivca za propast srpske srednjovekovne države, iako joj je on, bar nakratko, udahnuo slobodu, smisao i nadu posle Kosovske bitke. Kada je počela da mu se pripisuje izdaja, Vuk je već bio mrtav i nije bilo nikog ko je mogao da se suprotstavi stvaranju legende o hristolikom svetom knezu Lazaru i njegovom zetu – Judi. Pojednostavljene predstave o dobru i zlu, o nebeskom i zemaljskom carstvu, poput nekakvih bajki, pretvarale su se u poučne pripovesti, na kojima su se stolećima podizala pokolenja Srba.

Paradoksalno je da je negativnu ulogu dobio upravo onaj državnik i ratnik koji je rizikovao svoj i živote svoje porodice da bi sačuvao obraz i državu – zaključuje Marko Šuica.

Dragan Bogutović

16

BIBLIOTEKA DRUGAČIJI Biblioteka Drugačiji je namenjena sticanju i usvajanju znanja o temama marginalizovanih grupa. Na svaki način nastoji da se znanjem razračuna sa predrasudama i neukošću ali i da knjigu poveže sa širom društvenom zajednicom.

D. Mejer, P. Vadasi ŽIVETI SA BRATOM ILI SESTROM SA SMETNJAMA U RAZVOJU Knjigu Živeti sa bratom ili sestrom sa smetnjama u razvoju su napisali Don Mejer i Pet Vadasi, stručnjaci sa velikim iskustvom i sa mnogo razumevanja za potrebe i dece i roditelja. Zahvaljujući njihovom trudu, pred nama je knjiga napisana posebno za braću i sestre.

Autori su dobro upoznati sa postojećom literaturom i naučnim istraživanjima i u stanju su da kompleksne sadržaje prikažu direktnim i razumljivim jezikom.

Celo jedno poglavlje nudi širok spektar saveta deci kako da se nose sa prijateljima i roditeljima, ali i sa sopstvenim emocijama, i kako da se ponašaju sa detetom koje ima smetnje u razvoju.

Prvo poglavlje pruža snažnu osnovu za ostala, koja opisuju različite invaliditete — jasne, koncizne i savremene informacije za braću i sestre. Ova poglavlja će srušiti mitove i zablude o pojedinim hendikepima, što vodi ka njihovom boljem razumevanju i prihvatanju.

Iako je napisana posebno za braću i sestre, bila bi šteta ukoliko samo oni pročitaju ovu knjigu.

Ona ima podjednako jasnu poruku za roditelje i za stručnjake. Potrebno je da je čitaju i iščitavaju mame, tate i svi oni koji žele da pomognu porodicama u kojima raste dete sa hendikepom.

Nakon čitanja ove knjige, naučićemo da bolje pomognemo i deci sa hendikepom i njihovoj braći i sestrama.

Autor naslovne strane je Dobrosav Bob Živković.

Arnhil Lauveng DO ŠIZOFRENIJE I NAZAD Mislim da se nikad neću vratiti na taj stadijum u kom mi je glava bila puna glasova koji urlaju, gde je bio samo nered, kad su čula bila poremećena i nisam razumela ni sebe ni svet. To je gotovo. Sad razumem.

Kad jednom skineš bradu Deda Mrazu i vidiš da je to ujka Arne, teško je opet verovati u Deda Mraza. Onda bolesti više nema.

Arnhil Lauveng (rođena 1972) je specijalista kliničke psihologije s višegodišnjim iskustvom u radu sa odraslima i decom u javnim zdravstvenim ustanovama. Trenutno radi na Odeljenju za istraživanje i razvoj pri Institutu za psihijatriju u Univerzitetskoj bolnici u Akešhusu, Norveška.

Kao predavač i pisac višestruko je nagrađivana zbog svog doprinosa popularizaciji psihologije. Između ostalog, dobitnica je norveških nagrada Ose Gruda Skard za popularizaciju psihologije (2007) i Priznanja za slobodu izražavanja (2008).

17

BIBLIOTEKA VREMENA I LJUDI Romen Rolan

AUTOBIOGRAFSKO KOD TOLSTOJA Nikada glas sličan njegovom nije još odjekivao Evropom. Kako da se drugačije objasni ustreptalo uzbuđenje koje smo osećali slušajući tu muziku duše, koju smo Tako odavno iščekivali i koja nam je bila potrebna? …Nama se činilo i suviše malo da se divimo delu: mi smo ga živeli, ono je bilo naše.

Naše, svojim plamenim životom, svojom mladošću srca. Naše po svom hroničnom razočarenju, nemilosrdnoj pronicljivosti, svojoj prisnosti sa smrću. Naše po snovima o bratskoj ljubavi i miru među ljudima. Naše po svojim strašnim optužbama protivu laži civilizacije. I po svome realizmu i po svome misticizmu. Po svome dahu prirode, po svome naslućivanju nevidljivih sila, svome zanosu za beskrajno.

Te knjige bile su za nas ono što je »Verter« bio za njegovu generaciju: veličanstveno ogledalo naših moći i naših slabosti, naših nada i naših strahovanja. Nismo se ni najmanje paštili da dovedemo u sklad sve ove protivurečnosti, a još manje da ukalupljujemo ovu mnogostruku dušu, kojom je odjekivao svemir, u uske vere ili političke kalupe, kao što to čine oni koji su po primeru Pola Buržea, na pojutarje Tolstojeve smrti, svodili homerovskog pesnika Rata i mira na najniži nivo svojih partijskih strasti. Kao da naše kratkotrajne koterije mogu biti mera jednom geniju!… I šta me se tiče da li Tolstoj pripada ili ne mojoj stranci! Smeta li meni kojoj su stranci pripadali Dante i Šekspir, da bih mogao udisati njihov dah i napijati se njihovom svetlošću? Ni pomišljali nismo da sebi govorimo, kao ovi današnji kritičari: “Postoje dva Tolstoja, onaj pre krize, i onaj posle krize; prvi je onaj pravi, drugi nikako.” Za nas je postojao samo jedan,

voleli smo ga celog. Jer, nagonom smo osećali da se u takvim dušama sve usklađuje i da je sve povezano.

Ono što je naš nagon osećao, ne mogući da objasni, ostaje našem razumu da danas dokaže. U mogućnosti smo to sad, kada se ovaj dugi život, dospevši do svoga smiraja, pokazuje svačijim pogledima, bez ikakvih velova i postavši sunce na nebu duha. Naročito nam odmah pada u oči do koje mere je on, od početaka do kraja, ostao isti, uprkos pregrada koje su hteli da ispreče između pojedinih etapa — uprkos samoga Tolstoja, koji je kao strastan čovek, bio sklon da poveruje da, kada, voli, kada veruje, onda voli, veruje po prvi put, i koji je od toga trenutka datirao početak svoga života.

Početak. Ponovni početak. Koliko puta se ista kriza, iste borbe odigrale u njemu! Ne bi se moglo govoriti o jedinstvu njegove misli — ona nikada nije bila jedinstvena — nego o istrajnosti njenih uvek istih raznorodnih elemenata, koji su po nekada saveznici, po nekada protivnici, češće protivnici.

Jedinstvo nikada nije ni u srcu ni u duhu jednoga Tolstoja, ono je u borbi njegovih strasti u njemu, ono je u tragediji njegove umetnosti i njegovog života.

Nikada delo nije bilo tešnje vezano sa životom; ono skoro stalno ima autobiografski karakter; od dvadeset i pete godine, ono nam omogućava da pratimo Tolstoja, stopu po stopu, u protivrečnim iskustvima njegovog pustolovnog života. Dnevnik koji je otpočeo pre svoje dvadesete godine a vodio ga sve do smrti, beleške koje je on ustupio Pavlu Birjukovu, upotpunjuju ovo poznavanje i omogućuju ne samo da se iz dana u dan iščitava Tolstojeva savest, nego i da se oživi svet u kome je njegov genije pustio koren i duše kojima se njegova duša hranila. Bogato nasleđe. Dve loze (Tolstoj i Volkonski), vrlo stare i otmene, koje su se hvalile da vode poreklo od Rjurika, a u svojim porodičnim letopisima brojale se u lične

18

prijatelje Petra Velikog, generale Sedmogodišnjeg rata, heroje iz napoleonskih bitaka, dekabriste, političke zatočenike. Porodičinim uspomenama Tolstoj duguje nekoliko najoriginalnijih tipova Rata i mira: staroga kneza Volkonskog, svoga dedu po majci, zakasnelog predstavnika plemstva iz doba Katarine II, volterijanca despotskih sklonosti; kneza Nikolu Gregoreviča Volkonskog, brata od strica svoje majke, ranjenog na Austerlicu i nađena na bojnom polju u prisutnosti Napoleona, isto kao i kneza Andreja; svoga oca, koji je imao izvesne crte Nikole Rostova; svoju majku, knjeginjicu Mariju, nežnu rugobu lepih očiju, čija dobrota obasjava Rat i mir. Svoje roditelje nije ni poznavao. Prekrasna pričanja iz Detinjstva i Dečaštva, imaju u sebi, kao što je poznato, malo stvarnosti.

Mati mu je umrla kada još nije imao ni dve godine. Nije dakle mogao da se seća njenog milog lika kojima Nikolaj Irtenjev doziva u sećanje kroz veo suza, lika sa svetlim osmehom, koji je zračio radost oko sebe… „Ah! kada bih ovaj osmeh mogao da vidim u teškim trenucima, ne bih ni znao šta je to tuga...” Ali, ona mu je svakako predala u nasleđe svoju savršenu iskrenost, ravnodušnost prema javnom mnjenju i svoj čudesni dar da priča priče koje je sama izmišljala.

Na oca je sačuvao bar neke uspomene.

Bio je to čovek ljubazan i podsmešljiv, tužnih očiju, koji je živeo na svome imanju, nezavisan i potpuno lišen svih ambicija. Tolstoj je imao devet godina kada ga je izgubio. Ovom smrću, »Prvi put je shvatio gorku istinu i ona je ispunila dušu očajanjem«. Prvi susret deteta sa strašnom sablašću, kojoj će posvetiti jedan deo svoga života da bi se borio s njome, a drugi da je proslavi, preobražavajući je… Trag ovog mučenja dolazi do izražaja u nekoliko nezaboravnih crta u poslednjim poglavljima Detinjstva, gde su uspomene upotrebljene za pričanja o materinoj smrti i pogrebu.

19

VREMENA I LJUDI

Vremenima ili događajima, o ljudima koji su ih obeležili i ostali u trajnom sećanju, kroz biografije istaknutih ličnosti.

Cilj biografije je da celovito prikaže život izabrane osobe, da odgonetne i dočara njen karakter, da uspostavi vremenski sled događaja i aktivnosti u koje je osoba bila uključena, kao i da odslika društvene prilike koje su okruživale njen život.

Biografija pretpostavlja istinitost prikazanih događaja, čija je verodostojnost proverljiva.

Biograf koristi svu raspoloživu građu: memoare, dnevnike, pisma, autobiografije, beleške, zapise, arhivsku građu, sećanja savremenika, druge knjige, fotografije i slike. Biografija koja samo navodi mesta i datume rođenja i smrti, školovanja, poslovne i porodične događaje, bila bi životopis, ali biografije zadiru dublje, pišu o ljudskim motivima, vrlinama i manama, problemima i kako su se nosili sa njima, osećajima.

Tako biografija može biti drama, a može biti i komedija, može se naći među romanima, u naučnim studijama pa i u poeziji. Uvek je poučna i zanimljiva i na posredan način govori i o savremenicima osobe o kojoj je reč.

Sa razvojem ovog žanra menjala se i njegova namena: od dokumentarnoistorijske i didaktičke, publicističke i populizatorske, do paraliterarne i čisto literarne svrhe.

Osoben i zanimljiv pristup ličnostima kroz vizuru njihovih savremenika.

VREMENA I LJUDI je takva biblioteka.

Broj strana: 250., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-82-6 Uzbudljiv i dinamičan roman koji prati i lični život Kovaljevske i odslikava detaljno položaj žene u vreme kad je ona živela. Sonja Kovaljevska nije bila samo veliki matematičar već i pisac i borac za ženska prava u XIX veku, dakle jedna zaista izuzetna žena.

Ljubov Voroncova

ISBN 978-86-85957-82-6

9 788685 957826

PERIKLE

Feliks Naumovič Arski

Govorili su da „grmi i seva” kada on govori, ili da „nosi na jeziku strašnu munju”.

Po Tukididu, glavni razlog njegovog uspeha nije bila govor-

F. N. Arski PERIKLE

nička veština, ugledpočelo koji jejestekao svojim Veličanje Karlaveć Velikog odmah posle skromnim njegove načinom kaohronike, i nepotkupljivošću, da, bezdvorski obzira na smrti.

Sveživota, moguće veliki i malii anali, moć koju je imao, „svoju imovinu, koju mu otac ostavio, pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli rečijeslaveći ponije uvećao ni za jednu„najslavniji”, drahmu.” „najpoznatiji”, „nekojnika. „Najmoćniji”, Svu snagui ičak ugled usmerio„čijoj je na mudrosti to da Atinu učini vodećom pobedivi” „božanski”, i pronicljivosti državom helenskog sveta.od U to ime potpuno seRima” predavao nema ravne”, „najpoznatiji svih avgusta”, „car i državničkim poslovima, odbijao pozive na zabave više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji jei živeo pro- je skromno, sredstvima neophodnim život porodice. slavio svojesapretke i potomke” – takvim za i sličnim izrazima Atinjani su ga uvažavali im je pri omogućio udobanrastu život i šarene se latinski izvori iz jer IX veka, čemu pohvale uticaj i slavupostaje u helenskom uvećao. dok carstvo jadnijesvetu i raspada se njegovo carstvo. „Zlatno dobaslavopojki Grčke” s pravom sese naziva i „Periklovo doba”.

U tom horu ponekad provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju Verovatno suzaboraviti te činjenice, kao isastavljači njegov lični ugledo ipodmoral, trag, koji neće budući pesama pomogli da tako dugo zadrži vlast. Kombinacijom lukavih vizima i kantilena. političkih poteza (kojima je pridobio i vlastitog Neki „istinski pobornici vere” ne mogugrađane) Karlu da oproste razumevanja upravljanja državom, usmerava Atinu prema zapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božnjenom kulturnom neprestano izbegavajući prijim slugama” koji su procvatu, se trudili da pokažu samostalnost.

I sutninjegova mač ostrakizma progonstva. ovde „Ahilovai peta”, sa naše tačke gledišta, postaje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnoZnajući koliko atinska demokratija prevrtljivapopusti sumnjigoženstvo” (pet je zakonitih brakova i naložnice), čava, iprema kolikoavanturama je sposobnih i velikih ljudi bilo pogođeno ljivost kćerki i dvorjana.

Tako se već spletkama, i nerazumevanjem, PerikleRajhenau, je oprezno i 820. godinezavišću pojavilo, zapisano u manastiru vešto upravljao burnim helenskim političkim životom, „viđenje” nekoguvek monaha (kasnije pretočeno u stihove), u spretno njegove zamkegde i opasnosti, kojem seizbegavajući Karlo prikazuje u čistilištu trpi mukeuvek zbognastojeći da uveća života. moć, slavu i uticaj Atine. svog razvratnog Posle IX nastupili su X i XI vek, „najtamniji” sa tačke gledišta stvarnog života naroda Zapadne Evrope (feudalna rascepkanost, upadi Normana, Mađara, Arapa).

PERIKLE

Sonja Krukovski Kovaljevska (Sonya Krukovski-Kovalevskaya) rođena je 1850. u ruskoj plemićkoj porodici i odrasla je okružena luksuzom. Međutim, nije bila baš srećno dete. Osećala se zapostavljenom, kao srednje dete, pored svoje starije veoma voljene sestre Anite i mlađeg brata Feđe, naslednika. Tokom najvećeg dela detinjstva imala je veoma strogu guvernantu koja je vaspitavanje Sonje da postana dama shvatila kao svoju ličnu misiju.

Kao posledica toga, Sonja je postala poprilično nervozna i povučena, što ju je pratilo celog života.

Matematiku je otkrila kao veoma mlada. Ona tvrdi da je dobro proučila beleške svog oca koje su stajale na zidu njene sobe umesto tapeta. Takođe, ona smatra da je za njenu ljubav prema matematici najviše „kriv” njen ujak Petar, koji je dosta vremena provodio sa njom raspravljajući o pojedinim matematičkim pojmovima. Kada je imala četrnaest godina, sama je naučila trigonometriju da bi mogla da shvati poglavlje o optici u knjizi iz fizike koju je tada čitala. Autor te knjige i njen komšija, profesor Tirtov, bio je oduševljen njenim sposobnostima i ubedio je Sonjinog oca da joj dozvoli da ode u Sankt Peterburg da nastavi školovanje...

Ljubov Voroncova KOVALJEVSKA

KOVALJEVSKA

Ljubov Voroncova KOVALJEVSKA

KOVALJEVSKA

BIBLIOTEKA VREMENA I LJUDI

Feliks Naumovič Arski PERIKLE

Broj strana: 205., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-93-2 Svu snagu i ugled usmerio je na to da Atinu učini vodećom državom helenskog sveta. Potpuno se predavao državničkim poslovima, odbijao pozive na zabave i živeo je skromno, sa sredstvima neophodnim za život porodice. „Zlatno doba Grčke” s pravom naziva i „Periklovo doba”.

ISBN 978-86-85957-93-2

V. V. Veresajev

PUŠKIN

V. V. Veresajev PUŠKIN

Roman opisuje život i osećanja, misli i raspoloženja velikog pesnika. Bogato opremljen Puškinovim stihovima i biografskim podacima, anegdotama iz pesnikovog života kao i zapisima i svedočenjima savremenika o ličnosti velikog melanholika istovremeno je i sveobuhvatna slika epohe krajem XVII i početkom XVIII veka u Petrogradu, Moskvi i unutrašnjosti Rusije.

PUŠKIN

9 788685 957932

*** Bio je nizak, jakog i skladnog sastava, voleo je mnogo da pešači, sjajno se mačevao, dobro je gađao u metu. Kosa mu je bila kestenjasta, oči plave — brze i bistre. Nosio je uglavnom zaliske.

U običnom razgovoru, naročito u društvu koje je malo poznavao, s teškom mukom je nalazio reči, bio je malodušan pa često i dosadan. Ali kad se oduševi, sav bi se preobrazio: lice, ozareno unutarnjim sjajem, postajalo je divno, oči bi sinule, kao zvezde, razgovor je postajao divan i zanosan.

Ova izvanredna unutrašnja lepota njegovog lica najbolje je istaknuta na portretu koji je izradio Tomas Rajt (1837. godine).

Smeh Puškinov, jak, zvučan, prenosio je svoju veselost na druge i bio je dražestan. Književnik Homjakov tvrdi da je njegov smeh bio isto toliko zanosan koliko i njegove pesme. *** Obično je stvarao sa perom u ruci. Njegovi nacrti čuvaju istinske tragove zahuktanog nadahnuća. Grcao je pod pritiskom misli, likova, epiteta. Napiše recimo reč ili rečenicu — odmah je nervozno i hitro precrtava, piše iznad toga novu varijaciju, pa opet precrtava. I tako stalno. Reči ne dodaje, ponekad skicira samo slikove stihova i piše dalje. Najednom se nadahnuće povuče, nastane pauza. Lagano se prikuplja tvoračka energija za novi talas. Pero ćutke skicira pored napisanog teksta slike, koje mahom imaju veze sa temom stihova. Pojavljuje se nov talas. Pristižu talasi. I ponovo, prestižući jedni druge, na hartiju padaju nove reči i stihovi.

V. V. Veresajev PUŠKIN

Broj strana: 159., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-94-9 Roman opisuje život i osećanja, misli i raspoloženja velikog pesnika. Bogato opremljena stihovima biografskim podacima, anegdotama iz pesnikovog života kao i zapisima i svedočenjima savremenika o ličnosti velikog melanholika istovremeno je i sveobuhvatna slika epohe krajem XVII i početkom XVIII veka u Petrogradu, Moskvi i unutrašnjosti Rusije.

ISBN 978-86-85957-94-9

9 788685 957949

S. N. Durilin LJERMONTOV

ISBN 978-86-85957-93-2

9 788685 957932

LJERMONTOV

Kompletan piščev životopis: stvarne okolnosti u kojima odrasta, mladalački zanosi i očaranost Puškinom, njegova povremena lakomislena radost i životni zamah, ali i duboka, pažljivo prikrivana tuga. Zatim školovanje, vojna karijera, potraga za smislom i srećom.

To je lik Ljermontova — zajedljivog oštroumca, drskog pakosnika, zanosnog dendija, velikosvetskog Pečorina, gardijskog oficira u blistavom husarskom mundiru, sa olako ogrnutim bajronovskim plaštom — koji je, po mišljenju većine savremenika i memoarista, verodostojno predstavljen.

Ljermontov je snabdeo Arbenina velikim zalihama svoje sopstvene fine ironije, uzvišene tuge i plamene mržnje.

Ali je isto tako bio surovo pravedan i prema Arbeninu, kao i prema ostalim licima u Maskaradi. Za Arbeninov um više nema hrane, za njegova osećanja nema prostora, za njegove snage nema primene pod tim uslovima života pod kojima je on osuđen da živi. Usamljen i buntovan, on propada uzaludno.

Ovaj roman je, po sopstvenom objašnjenju pisca, „istorija duše” čoveka koji je po plamenim mislima, po vrelim osećanjima i po težnjama svoje volje, bio tipičan za rusko društvo svoje epohe.

Sergej Nikolajevič Durilin LJERMONTOV

LJERMONTOV

Broj strana: 130., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-93-2 Kompletan piščev životopis: Sergej Nikolajevič stvarne okolnosti u kojima Durilin odrasta, mladalački zanosi i očaranost Puškinom, njegova povremena lakomislena radost i životni zamah, ali i duboka, pažljivo prikrivana tuga. Zatim školovanje, vojna karijera, potraga za smislom i srećom.

A. P. Levandovski KARLO VELIKI

prevela: Nena Bugarski, Broj strana: 158, Pismo: latinica povez: boširani ISBN 978-86-85957-84-0 Portret slavnog osnivača Franačkog carstva i odraz čitave epohe - perioda kad su nastale srednjovekovne države Zapadne Evrope.

Autor opisuje život i delovanje franačkog kralja: administrativni, državni, kulturni, duhovni...

Hauard Otis ISABELA KASTILJSKA

preveo: Savo Romčević Broj strana: 160, Pismo: latinica povez: broširani ISBN 978-86-85957-83-3 Biografija jedinstvene kraljice Isabele čijom je vladavinom otpočela španska dominacija u svetu. Priča o intrigama i borbi za pravo na presto, na slobodan izbor supruga, priča o spetkama na španskom dvoru i slika Španije tog vremana.

Milan Marković SERVANTES

Broj strana, pismo: latinica povez: broširani ISBN 978-86-85957-77-2 Biografska priča o Servantesu, najvećem piscu Španije, o snovima, idealima i gruboj stvarnosti, o radosti i bolu, o veri, o razočarenju, o sumnji, neizvesnosti i nizu protivrečnosti.

Franc Mering HAJNE

Broj strana: 96, pismo: latinica povez: broširani ISBN 978-86-85957-75-8 Veliki nemački pesnik u periodu prelaza od romantizma ka realizmu. Rođen je u bogatoj porodici jevrejskog bankara i trgovca. Pokušao je da se posveti, mada nerado, običnoj građanskoj karijeri, ali ne uspeva.

20

Andre Moroa DIZRAELI

Romen Rolan BETOVEN

Broj strana: 230, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-58-1 Imao je sedamdeset i šest godina. Lov na vlast nije više imao draži za njega; on u nju više nije verovao. „U toku svoga života saznao sam donekle šta je delanje”, rekao je; „to je život propalih nada i uludo utrošene snage.” Da je puštao na volju svome duhu da pabirči po njivi sećanja, mogao je da prikupi bogatu žetvu pouka o skromnosti.

Broj strana: 80, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-76-5 Betoven nije pisan u naučnom cilju. „On je pesma ranjene duše, duše koja je izgubila dah i kojoj se vraća dah, koja oživljuje i koja za to zahvaljuje svome Spasiocu. Znam da sam tog Spasioca preobrazio, izmenio. Ali tako je u svakom činu vere i ljubavi. A moj Betoven beše takav čin”, kaže autor u svom predgovoru.

Oktav Belijar DANTON

S. S. Mikuljski MOLIJER

Broj strana: 360, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-64-2 Živo su prikazani detinjstvo, prvi koraci u Parizu, sredina u kojoj se kretao, advokati, što je i sam bio, kafane, klubovi, skupštine, žene i ženidbe. Pred nama su Ustavotvorna skupština, Zakonodavna skupština i Konvent sa Komitetom javnog spasa, atmosfera skupštinskih sednica i klubova, tog „okeana s uzburkanim talasima”, ljudi u njima, tadašnje i sutrašnje vođe, odnosi, borbe i suparništva među njima, prijatelji i protivnici, lični i politički.

S. S. Mokuljski VOLTER

VOLTER

Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom. *** Volter je i „takmac Euripidov” (tragični pesnik) i „Eratin nežni drug” (lirski pesnik) i „Tasov unuk” (epski pesnik) i „sin Moma i Minerve” (satirik i humorist) smatrao je Puškin. *** ....Voltera su podražavali kao epskog i lirskog pesnika, kao pisca romana i drama, kao istoričara i publicistu. S druge strane, njegov uticaj ispoljio se u opštem pravcu društveno-filozofske misli i uopšte duhovne kulture različitih evropskih zemalja, koje su se postepeno uključivale u krug ideja francuske prosvećenosti. Njegovo ime je svuda bilo simbol prosvećenosti, iz njegovih usta su hiljade i hiljade ljudi prvi put slušale nove reči koje su izražavale velike oslobodilačke ideje trećeg staleža. Stepen Volterove popularnosti u ovoj ili onoj evropskoj zemlji uvek je bio svoje vrste barometar društvene svesti demokratskih krugova tih zemalja. *** Talasi oduševljenja i odobravanja sa najezdama negiranja od genija.... na „nadrimudraca ovoga veka”. „Izobličavanja” Voltera, a zajedno s njim i ostalih francuskih prosvetitelja, prihvatili su se u to doba još skorašnji volterijanci. Tako Fonvizin već 1788. godine naziva Voltera i ostale filozofe šarlatanima, kod kojih se „srebroljublje spaja sa besprimernom taštinom”.

S. S. Mokuljski VOLTER

Broj strana: 250, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-71-0 Postao je omiljeniji narodni heroj revolucionarne Francuske. Biste i slike Prijatelja Naroda ukrašavale su sve javne zgrade, od stroge dvorane Konventa, pa do kolibe u nekom zabačenom selu.

Govornici su na skupovima da bi iskazali svoje misli i brige o revoluciji, započinjali govor sećanjem na Prijatelja Naroda.

VOLTER

Albert Manfred MARA

Broj strana: 80, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-86-4Biografija velikog francuskog komediografa, koji se proslavio pod glumačkim pseudonimom Molijer. Čovek renesanse i dostojni učenik Rablea, Molijer je tvorac klasične komedije, koja u osnovi odgovara načelima njegove racionalističke estetike. Ona je pod njegovim perom dobila izvanredan završni oblik i imala je ogroman uticaj na razvoj klasičS. S. Mokuljski ne komedije u svim evropskim zemljama.

Broj strana: 104., Pismo latinica, povez: broširani, ISBN 978-86-85957-93-2 Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom.

ISBN 978-86-85957-93-2

9 788685 957932

21

BIBLIOTEKA VREMENA I LJUDI Anatolij Petrovič Levandovski ROBESPJER

Broj strana: 398, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-63-5 Istoričari se ne slažu o Robespjerovoj ulozi u teroru.

Ipak jasna je uloga Robespjera kao vođe, govornika i najavljivača terora. Robespjer se uobičajeno smatra dominantnom silom u Komitetu javne bezbednosti. Bio je jedan od najpopularnijih govornika u Konventu i njegovi pažljivo pripremljeni govori ostavljali su dubok utisak. Njegove pohvale revolucionarne vlade i vrlina pokazivale su njegovo verovanje da je teror bio nužan i neizbežan.

Romen Rolan MIKELANĐELO

Broj strana: 160, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-66-6 Na ishodu ove tragične povesti sam pisac je u nedoumici zapitan nije li uvećao patnju napaćenih kad je onima koji pate dodao i drugove po patnji. Da li je možda trebalo radije, kao mnogi drugi, da u herojima prikaže samo heroizam, a da prikrije ponore tuge svog junaka?

Rolan u romanu Mikelanđelo iznosti tragičnu sudbinu umetnika tako što opisuje slikovito i sa ličnim impresijama Mikelanđelovu urođenu patnju, dubinu njegove duše koja neprestano nagriza i sa kojom se borio čitavog svog života.

Romen Rolan TOLSTOJ

Broj strana: 140, Pismo: latinica, Povez: broširani ISBN: 978-86-85957-67-3 Kažu da je carica plakala kada je pročitala prvu Tolstojevu pripovetku. Car je u svome oduševljenju naredio da se ove stranice prevedu na francuski, a pisca da premeste na položaj izvan opasnosti. To je lako razumeti. Sve tu veliča domovinu i rat. Tolstoj, tek što je prispeo, a oduševljenje mu je nenačeto; on pliva u herojstvu. Još ne zapaža u braniocima Sevastopolja, ni ambicije, ni samoljublja, nikakve sićušnosti.

BIO SAM OVDE! BIO SAM ŽIV!

Tajna magija minijature

Knjiga Šakal u vrtu, autorke Debore Elis, u ediciji Susreti s umetnošću izdavačke kuće Evoluta, posvećena je priči koja izvire iz slike umetnika o kojem je reč. Glavni protagonisti ovog romana su persijski minijaturista Bihzad, kao i devojka Anubis, koja je provela detinjstvo u zatvorenom svetu haremskih odaja.

Ime je dobila po mitološkom biću u obliku šakala, jer su je kao tek rođenu bebu ostavili u pustinji da umre, da bi joj potom poštedeli život.

Anubis nije bilo suđeno da umre ali ni da, kao devojčica sa fizičkom manom, ostane da živi u haremu gde su je godinama skrivali. Nakon majčine smrti, primorana je da napusti svoj dotadašnji dom i prepusti se sudbini lutanja kroz pustinju, života sa nomadima, surovoj borbi za opstanak, usamljenosti, da bi naposletku dospela u jedan za nju sasvim različit i bajkovit svet – vrt u umetničkoj koloniji u gradu Heratu. Tu započinje njeno prijateljstvo sa najvećim slikarom minijatura – Bihzadom.

Tokom vremena, mi, ljudska bića, oduvek smo imali potrebu da slikamo, izrekao je Bihzad, jedan od najpoznatijih persijskih minijaturista svih vremena. „Potrebu da koristimo ruke i oči da bismo shvatili šta se zbiva oko nas. Potrebu da poručimo budućnosti: Bio sam ovde! Bio sam živ!“ Slavni persijski slikar Bihzad (1450/60. – posle 1522) radio je na dvoru Safavidskih vladara.

Podučavali su ga ugledni slikari u Tabrizu, a kasnije dolazi na čelo dvorske radionice. U svojim minijaturama nije razvio naročito novi stil, ali je doprineo dostignućima Heratske škole.

Njegove slike su smirene, sadrže snažne boje i uspešnu kombinaciju različitih tonova.

Osim tradicionalnih tema, Bihzad se posvetio prikazima scena bliskih svakodnevnici pa je tako slikao radnike koji grade džamiju ili događaje u javnom kupatilu. Umjetnikov naglasak na detalje pridonosi poetskom i romantičnom raspoloženju atmosfere na slici Zavođenje Jusufa, iz epa Bustan, Kemal al-Din Bihzad, 1488. Priča govori o Zulejhinom pokušaju da zavede Jusufa dok ga vodi kroz svaku od sedam soba svoje palate. Slikar pokazuje Jusufovu važnost aurom od plamenova.

22

Daglas Ris LJUBAV NA TAHITIJU

svim različit i bajkovit svet – vrt u umetničkoj koloniji u gradu Heratu. Tu otpočinje neobično prijateljstvo sa najvećim slikarom minijatura toga doba – Bihzadom.

Džo Sloun je zanesen lepotom misteriozne Tehan. Istražujući nepoznate predele Tahitija i ondašnje ljude postaje blizak sa francuskim slikarom Gogenom.

Ipak, Džo ima samo jednu želju – da neko bude kažnjen za ubistvo njegovog najboljeg prijatelja. Da li će mu umetnik pomoći da se osveti? Možda je Gogen još jedno prokletstvo Dimnog Ogledala, božanstva koje je Slouna progonilo čitavog života.

Elizabet M. Ris VENČANJE – SUSRET S VAN AJKOM

Na prvi pogled, oče kivali smo romansiranu biografiju velikog flamanskog majstora, a dobili smo imaginarnu priču o slici Đovani Arnolfini i njegova nevesta koja je nastala 1434. godine. Dobili smo priču o svakodne vnom životu ljudi u Flandriji petnaestog stoleća, priču o položaju žene iz viših društven ih krugova onoga vremen a, kao i svedočanstvo o slikarskom umeću Jana Van Ajka, koji je zasigurno bio jedan od prvih, ako ne i prvi slikar koji je usavršio tehniku ulja na platnu, na taj način dočaravajući ne verovatne detalje i efekat sjaja i svetlosti za koje se čini da izviru iz same slike.

Laban Karik Hil FRIDINA ČAROBNA KUĆA

Kako odrediti granicu između stvarnosti i mašte?

Marija i Viktor će biti u prilici da to naslute u Meksiko Sitiju, u koji su doputovali da pronađu majku. Tu žive bogoliki rvači – večiti suparnici Hrabro Srce i El Dijablo; slepi prosjak Okati, koji se ne odvaja od gitare; životinje koje govore.ovenskoj vosjci jeste da je bila zastarela i zaostala rigidna institucija, koja je na svom prvom ispitu u aprilu 1941. godine ispoljila svesvoje mane i nedostatke. Razlozi aprilskog sloma su, međutim, daleko složeniji od propagandnih pojedno-stavljivanja. Kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica tema su ove knjige.

Debora Elis ŠAKAL U VRTU

Anubis je provela detinjstvo u svetu haremskih odaja.

Majka joj je dala ime po mitološkom biću u obliku šakala jer su joj jednom, kad je kao beba ostavljena u pustinji, poštedeli život. Nije joj bilo suđeno da umre, ali ni da provede ostatak života u haremu. Sudbina joj je namenila lutanje kroz pustinju, život sa nomadima, surovu borbu za opstanak, ali i da dospe u jedan sa-

Majk Resnik DAMA S HERMELINOM

Roman u kome su spojene prošlost i budućnost. Čitaoci XXI veka putuju kroz vreme i prate susret putnika iz budućnosti i čuvenog slikara iz prošlosti. Da Vinčiju se ukazala prilika da sazna koje su njegove slike i izumi nadživeli vekove a čitaoci dobijaju prilku da zavire u moguće puteve naše civilizacije.

Radnja se dešava u renesansnoj Italiji, pre nego što je Leonardo naslikao Mona Lizu i Tajnu večeru.

Slikar će saznati da će neke njegove ideje nakon četiri stotine godina biti ostvarene.

KUPOVINA U PRETPLATI Kupovinu knjiga u pretplati, tj. pre njihovog objavljivanja, Evoluta godinama omogućava svojim čitaocima. To vam obezbeđuje da kupite knjigu po 50% nižoj ceni od one koju će imati u knjižarama.

Pretplatu objavljujemo onda kada je neki od naslova u završnom periodu pripreme za štampu.

Obaveštenja ćemo vam poslati putem vašeg naloga, mejla, društvenih mreža…

Redovno ćemo vas obaveštavati o naslovu koji je u pretplati: o ceni i rokovima i načinima za plaćanje kao i očekivano vreme objavljivanja tj. vašeg preuzimanja knjige kada ona bude odštampana.

Ukoliko ste član našeg kluba Čitovanje ili nas pratite na društvenim mrežama, redovno ćete biti obaveštavani. Sve o naslovu koji vas zanima, takođe možete pronaći i na na našem sajtu: www.evoluta.rs

23

ZATVARAM OČI DA BIH VIDEO

Život i umetnost Pola Gogena

Jedna od najvećih preokupacija intelektualaca dvadesetog veka bilo je proučavanje drevnih istina i traganje za poreklom sveta. Prirodnjaci su pokušavali da otkriju poreklo svemira i da objasne šta je dovelo do nastanka života; psihijatri i psiholozi su pokušavali da proniknu u tajne ljudske duše, a umetnici su se, na svoj način, bavili sličnim problemima.

Mada je većim delom života pripadao devetnaestom veku, Gogenove slike i skulpture odaju njegovu opčinjenost ovim problemima.

Još od prvog boravka na Tahitiju (1891), njegova dela pokušavaju da odgovore na značajna pitanja, o čemu svedoči i naziv jedne njegove slike: Šta smo? Odakle smo? Gde smo to krenuli? (Bostonski muzej lepih umetnosti).

Vizionarski je najavio dolazak novog veka i započeo potragu koju su nastavili potonji umetnici i naučnici.

Bilo je malo verovatno da će takav čovek ostvariti takva dela.

Pol Gogen je bio loš đak i neuspešan student. Jedino je bio dobar u mačevanju. Nije uspeo da položi ispite u Francuskoj mornaričkoj akademiji, te počinje da radi u trgovačkoj mornarici kao običan mornar. Posle poraza Francuske u ratu protiv Pruske (1870–1871), Gogen je otpušten iz mornarice i više se nikad nije vratio moru. Počeo je da studira slikarstvo tek kad je napunio dvadeset i činilo se da mu sudbina nije namenila ništa drugo do da postane slikara na određeno vreme. Morao je da izdržava porodicu i bio je prinuđen da nađe posao koji će mu to i omogućiti. Dobro je zarađivao na berzi u Parizu, ali kad je berza doživela kolaps 1883, ponovo je počeo da se bavi umetnošću. Ovog puta je čvrsto odlučio ne samo da živi od umetnosti, već i da postane veliki slikar.

Uspeo je na neverovatan način. Osamdesetih godina je slikao u Francuskoj i nije bio u prilici da poseti ništa egzotičnije od Britanije, gde su mu pozirali seljaci, oduševljeni što je neko voljan da im za to plati. U takvim je trenucima

snevao da će mu se pružiti prilika da ode negde preko mora, negde u daleke i tople predele francuske imperije, gde će pronaći jeftin smeštaj i egzotičnu inspiraciju. Želeo je da doživi neiskvareni svet, svet koji civilizacija nije dotakla i ukaljala. Bio je ponosan na svoje latinoameričko nasleđe – po majci je imao peruanske krvi. Zahvaljujući tome, sebe je smatrao plemenitim divljakom.

Otputovao je krajem osamdesetih godina na Martinik, ali odmah posle toga odlazi na Tahiti, o kojem je čuo posredstvom dela Lotovo venčanje. Odlazi 1891, ostaje šest meseci i stvara Dimno Ogledalo.

Umesto idile koju je zamišljao, otkriva da je francuski kolonijalizam već uspeo da upropasti prirodnu nevinost Tahitija. Mada razočaran, Gogen je ipak uspeo da pronađe inspiraciju za kojom je tragao. Za samo nekoliko meseci stvorio je dala koja predstavljaju spoj onoga što je tamo doživeo, zamislio i onoga što je naučio o različitim umetničkim stilovima. O tome svedoče junopacifičke slike.

Tokom prve posete upoznao je ljude koji su spomenuti u romanu – poručnika Ženoa, Titi, Ananija, Tehuru, Belog Vuka. Sve su to osobe koje su zaista postojale. Sreo je i jednog kineskog trgovca, kod kog je kupovao, i žandarma, koji ga je opominjao da se ne sme kupati nag na javnom mestu. Tehan, Anapa i Lovac izmišljeni su likovi.

Tajanstvena Totefa

Postojanje Totefe predstavlja misteriju. Posle Gogenove smrti, mnogi su odlazili na Tahiti i Markize da bi razgovarali o umetniku sa onima koji su ga poznavali. Niko od njih nije mogao ništa da kaže o Totefi. Jedino svedočanstvo o njegovom postojanju donosi Gogenov lični dnevnik Noa Noa, kao i pet-šest slika na kojima se pojavljuje. Istoričari umetnosti smatraju da Totefina pojava označava značajna razdoblja u Gogenovom radu, najavljuje nove dubine do

24

kojih je dolazio. Totefe više nema na Gogenovim slikama posle povratka u Francusku 1892. godine.

Smatra se da je Matamoe poslednje platno na kojem je Totefa centralni motiv, ali postoji na još jednoj slici iz kasnijeg perioda. Tu vidimo dve figure – mladića, sa kaubojskim šeširom i na konju, i Gogena. Okrenuti su jedan drugom leđima i čini se da se rastaju. Isti mladić postoji i na Tehurinom portretu, prvom delu na kojem se javlja Totefa.

Vrlo je verovatno da je Totefa plod Gogenove mašte, mada nije isključeno da je to bio neko koga je umetnik video kad je prvi put bio u Mataiei, a koga drugi put više nije pronašao. To nećemo nikad saznati.

Povratak u Francusku bio je kratak i gorak.

Postao je poznat u svojoj zemlji, ali su njegova dela slabo prodavana. Nije mogao da vrati i izdržava svoju porodicu. Ponovo odlazi u Francusku Polineziju i posle toga više nikad nije video

ženu i decu. Do kraja života je bio u besparici, mada je nekako uspevao da se snađe za platno i boju. Umro je na Markizima u pedeset petoj godini života.

Jedan urođenik, prijatelj, našao ga je mrtvog u postelji 1903. godine. Posetilac se nadneo nad mrtvim telom i, poštujući običaj svog naroda, ujeo ga je za čelo da proveri da li je zaista napustio ovaj svet.

Posle smrti, Gogenova reputacija i slava narasle su poput tahićanskog cveća. Njegova platna dostigla su cenu o kojoj je sanjao, a danas ih možemo videti u muzejima širom Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.

Mornar i ambiciozni biznismen postao je jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka.

KLUB ČITOVANJE Da biste postali član kluba ČITOVANJE, popunite obrazac i napravite svoj nalog. To vam omogućava da naručujete naše knjige i pratite status svoje porudžbine. Lozinku čuvajte u tajnosti. Polja označena znakom * neophodno je popuniti.

25

ISTORIJSKA I EPSKA FANTASTIKA Dejvid Gemel PARMENION Lav Makedonski

Istorija je skoro zaboravila Parmeniona. Niko ne zna da li je on bio kralj Pelagonaca, makedonski avanturista ili tesalski najamnik.

Gemelovog Parmeniona pratimo kao ratnika, stratega, generala najamnika u službi Tebanaca i Makedonaca pod Filipom I Aleksandrom Makedonskim, ali i kao osobu čiju sudbinu prate snažne emocije, mladalačke strasti, kobna zaljubljenost...

Dejvid Gemel MRAČNI PRINC

U Mračnom princu , Gemel nas vodi u svet magije i likova grčkih legendi. Ponovo se susrećemo sa Parmenionom, Filipom Makedonskim, Diri i Atalom, ali tu su i Aleksandar Makedonski, Dečak Aristotel, kentaur Hiron, Gorgon, minotaur Bront i drugi junaci koji čitaoce vode na putovanje kroz istoriju i mitove antičke Grčke..

Luiđi Ugolini NIKOLO MAKIJAVELI

Prevela Biljana Stanojčić Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee di Stefano Neli. Njegov život se može podeliti u tri perioda, od kojih svaki čini posebnu i važnu eru istorije Firence.

Dejvid Gemel TROJA - GOSPODAR SREBRNOG LUKA (knjiga I i II) Dejvid Gemel TROJA - ŠTIT BOGOVA (knjiga I i II)

Snažna i očaravajuća priča o ljubavi i mržnji, ambicijama i rivalstvu, ratu i miru. Tri osobe će izmeniti sudbinu naroda. Helikaon, mladi princ iz Dardanije, proganjan traumama iz detinjstva; sveštenica Andromaha, čiji su živahni duh i snažna samostalnost ugrozile kraljevsku moć; i legendarni ratnik Argurije, zaokgrnut samoćom, koga pokreće jedino želja za osvetom. Ovo je vreme hrabrosti i izdaje; vreme straha i krvoprolića. Vreme heroja.

Hari Tartldov VIZANTIJSKI AGENT

Vasilije Argir je tajni agent iz XIV veka. U njegovom svetu Vizantija i dalje vlada oblastima oko Sredozemnog mora, a njen glavni rival nije islam, već Persija. Kroz avanture Vasilija Argira čita­oci imaju priliku da učestvuju u otkrivanju tajne teleskopa, baruta, tehnike štampanja... Njegov glavni protivnik je prelepa Mirana, tajni agent Persijskog carstva. U maniru špijunsko-ljubavnog trilera čitalac do kraja knjige strepi nad tim da li će Argir upasti u Mirandinu mrežu.

BIBLIOTEKA KASIJA

Luiđi Ugolini ROMAN O HANIBALU

Arleta Senkan KAPIJA OLUJA Fransoaz Male Žoris LORIN SMEH Ivan Klima OSTRVO MRTVIH KRALJEVA Sanja Domazet SENKE Glorija Goldrajh VEČERA S ANOM KARENJINOM Božidar Obradović SEĆANJA

Mnogi su, možda, samo čuli o velikom kartaginskom vojskovođi Hanibalu koji je stigao »pred vrata Rima« i sa afričkim slonovima pregazio Alpe po zimi, odgovarajući na primedbu da je to nemoguće izvesti rečima »pronaći ćemo put ili ćemo ga sami napraviti«, ali Ugolini ga je tako plastično dočarao da će ga svako ko pročita roman zauvek zapamtiti.

26

ŽENE KOJE JE ISTORIJA SAKRILA Za Kleopatru su svi čuli, kao i za Amazonke. Za Artemiziju su mnogi prvi put saznali prošle godine sa nastavkom holivudskog hita „300” (ona što je zapovedala brodovima). Za Telesilu, Maviju, Zenobiju, Teutu, retko ko je čuo. A sve one su bile ratnice antike o kojima je istorija ostavila malo tragova, a koje je poput strpljivog arheologa iskopao jedan muškarac koji nije hteo da dozvoli da ovi istorijski biseri ostanu rasuti po prašnjivim i davno zaboravljenim zapisima.

Većini ovih heroina istorija nije zabeležila ime, a samo uporni tragači bi mogli da sklope neku sliku o njima na osnovu po nekog citata, jednog reda, tri reči… Nikola Keravica, bio je jedan od tih tragača koji je svoje nalaze pretočio u knjigu Ratnice antike (IK Evoluta) jedinstveno delo ne samo za naše podneblje, već i u svetskim razmerama, jer je broj naslova na temu žena ratnica veoma ograničen.

On decenijama istražuje antičko i srednjovekovno umeće ratovanja, autor je nekoliko knjiga, stalni saradnik „Politikinog Zabavnika” na temu zaostavštine starog Rima, autor taktičkih ratnih igara…

– Želeo sam da ispričam priču o ženama koje su bile jednake, ali i sposobnije od muškaraca. Žene su uvek i svuda bile neraskidivo povezane sa ratom, ali su bile i skrivane od istorije. One su po pravilu prikazivane kao pale žrtve ili roblje pobednika, one koje pripremaju hranu ratnicima, popravljaju oružje, seku kosu da bi se od nje pravila užad…

One su učestvovale u odbrani grada, podržavale svoje muževe, očeve, braću… Ali one su i predvodile vojske, zapovedale flotama, gušile pobune koje ni carevi nisu mogli da

zaustave, borile se u gladijatorskoj areni…

– priča Keravica, koji je za svoje istraživanje koristio antičke pisce koje je i sam prevodio.

U svom istraživanju obuhvatio je prošireni svet antičkog Mediterana. Posebno poglavlje je posvećeno čak i ženama gladijatorima, za koje takođe malo ko zna.

– Rođen sam u Sremskoj Mitrovici, mestu gde se nogom, nosem, rukom, šta god da radiš – uhvatiš za Rim. Kao klinci smo svašta nalazili, čak i neke artifakte koje je teško definisati, puna mi ih je kuća… Od studentskih dana je krenulo interesovanje ka antici, a potom i vojnoj istoriji, a žene su došle kao tema kada sam shvatio da o njima ima puno studija, ali samo o njihovom društvenom položaju: žene u ratu i dalje su tabu tema, čak i za one koje se danas bore za ženska prava – objašnjava naš sagovornik.

On kaže da ni sam nije bio siguran šta će da pronađe, ali kada je zaronio u istorijske zapise, odjednom se otvorilo more bezimenih bisera… Kako kaže, ako je neka žena bila hrabra, makar i na ivici mita, ona se našla na stranicama ove knjige koja počinje poglavljem posvećenom Amazonkama.

– Nisu žene samo cičale i vrištale, već i učestvovale u borbi, ali ih istorija ignoriše ili ne pominje. Poznata su nam imena nekoliko vladarki, ali je ostalo more bezimenih… A to što su radile – jeste za divljenje, bez obzira na to što nisu bile mirotvorke – kaže Keravica.

Na naše pitanje po kojem je kriterijumu birao likove koji će dobiti svoju stranicu, on odgovara da nije bilo dovoljno da žena bude poznata ili vladarka, već je morala da „konja jaše i sablju paše”. Doduše, u knjizi postoji

27

ISTORIJA VOJSKI poglavlje koje je posvećeno Kleopatri, ali dodaje, ona nije samo onaj mit iz holivudskih filmova, već je bila neverovatno učena i sposobna žena.

Kako priča, za to vreme je bilo uobičajeno da žene učestvuju u odbrani grada: po pravilu su sa krovova gađale neprijatelja crepom – kralj Pir je tako poginuo, recimo. Ali, ono što je zanimljivo, jeste da je istorija sačuvala ime njegovog slona, ali ne i ime žene koja je ubila kralja.

Prvi lik koji ga je inspirisao da napiše knjigu bila je Artemizija, lukava, sposobna, najbolja među nekolicinom žena koje su zapovedale brodovima u pomorskoj bici. Ona je bila potpuna suprotnost uobičajenoj predstavi o ženi kao biću stvorenom samo za kućevne poslove, jer je bez zazora učestvovala u javnim i državnim, muškim poslovima.

Kopajući po knjigama, Keravica je slučajno otkrio i lik Mavije, borbene arapske vladarke pravoslavne vere, poglavarke Saracena, još jedan istorijski biser, kako kaže, žene koja je podigla ustanak protiv moćnog Rima i pobedila glavnokomandujućeg vojske Istočnog carstva.

– Za divljenje je i lik pesnikinje Telesile iz Arga, koja je uz pomoć žena, robova i nejači organizovala odbranu grada i sa gradskih zidina proterala ni manje ni više nego vojsku Spartanaca predvođenom lično kraljem Kleomenom Prvim. Za jednog Spartanca bi bila najveća uvreda da ga porazi žena, a nije se radovao ni pobedi, pa su posle dugo većanja zaključili da kakav god ishod bude bio neće im doneti slavu i tako su se vratili u Spartu neobavljena posla. Telesila i njena čudna vojska su dobili bitku i grad je spasen – otkrivao je Keravica samo deo ovih do danas malo poznatih istorijskih priča.

Sandra Gucijan

Nikola Keravica

NEPOBEDIVI KONSTANTIN

Odlično upućen u voj­nu istoriju Rimskog carstva i oslonjen na raspoložive izvore i relevantnu literaturu, pisac knjige je podrobno prikazao Konstantinove pobede u građanskim ratovima, ali i pohode protiv raznih varvarskih plemena smeštenih tik uz severne granice Rimskog carstva. Bili su to ratni podvizi koji Konstantina Velikog svrstavaju rame uz rame s najvećim vojskovođama antičkog sveta – Aleksandrom Velikim, Hanibalom, Pirom, Cezarom. Autor nije upao u zamku da ga nekritično veliča mada, mora se priznati, ako neko dobije tolike bitke, a ne izgubi nijednu, nije lako ni izbeći opravdane hvalospeve. Ocene o Konstantinovoj hrabrosti, prisebnosti i nesvakidašnjem vojničkom umeću trezvene su i uravnotežene. Ishod takvog pregnuća je knjiga koja će za većinu čitalaca, čak i onih koji pomalo samouvereno smatraju da o Konstantinu Velikom znaju gotovo sve, biti potpuno nova i nepoznata.

ISBN 978-86-85957-40-6

9 788685 957406

Lucije Flavije Arijan

ARIJANOV BOJNI POREDAK PROTIV ALANA

(Prevod, napomene i komentar, Nikola Keravica) Prevod sa starogrčkog originala na savremeni srpski jezik dela Bojni poredak protiv Alana rimskog istoričara, filozofa, teoretičara i visokog vojnog zapovednika Lucija Flavija Arijana, koji je živeo i stvarao tokom II veka. On je jedan od klasika rimske vojne teorije, a spis je svojevrstan priručnik-izveštaj koji zauzima važno mesto u proučavanju rimske veštine ratovanja na vrhuncu Principata.

28

Dušan Babac ELITNI VIDOVI JUGOSLOVENSKE VOJSKE U APRILSKOM RATU

Najdžel Tomas i Dušan Babac ARMIJE NA BALKANU 1914-18

Slika koja je do danas ostala o jugloslovenskoj vojsci jeste da je bila zastarela i zaostala rigidna institucija, koja je na svom prvom ispitu u aprilu 1941. godine ispoljila svesvoje mane i nedostatke. Razlozi aprilskog sloma su, međutim, daleko složeniji od propagandnih pojedno-stavljivanja. Kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica tema su ove knjige.

U ovoj knjizi se prvi put pruža koncizan opis složenih ratnih operacija, organizacija, popis trupa, uniformi i oznaka vojski koje su se borile na Balkanu - Austrougarske, Nemačke, Otomanske, Srpske, Crnogorske, Albanske, Britanske, Italijanske, Francuske, Ruske, Bugarske, Grčke i Rumunske.

Knjiga je izuzetno bogato opremljena fotografijama, mapama, dijagramima i crtežima u boji koje je uradio poznati ilustrator Darko Pavlović.

Emir Buhari NAPOLEONOVA GARDIJSKA KONJICA

Dušan Babac SPECIJALNE JEDINICE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U APRILSKOM RATU

Ova knjiga istražuje neke od najslikovitijih i naj­ma­što­ vitijih uniformi koje poznaje vojna istorija – uni­forme Napoleonove gardijske konjice.

Opisane su jedinice poput konjički grenadiri; caričini dragoni; konjički lovci; Mameluci; počasna garda, poljski kopljanici; holandski kopljanici; nemački kopljanici i litvanski Tatari. Mnoštvo ilustracija dopunjuje tekst, uključujući osam strana sa ilustracijama Angusa MekBrajda, koje nam daju izuzetno detaljne rekonstrukcije ovih jedinstvenih uniformi.

Specijalne jedinice su imale naročite uni­for­me po kojima su se raz­lilovale od ostalih jedinica Jugoslovenske vojske. Tokom April­skog rata 1941. jedino su planinski pukovi imali značajnija dejstva i pružali su žilav otpor, pre svega zahvaljujući dobroj obučenosti i povoljnoj konfiguraciji terena. S druge strane, jurišni bataljoni i padobranska četa nisu imali zapaženih dejstava tokom ovih operacija. Knjiga je opremljena fotografijama i izuzetnim ilustracijama Čedomira Vasića.

Dejvid Nikol RIMSKO-VIZANTIJSKA VOJSKA OD IV DO IX STOLEĆA

Vizantijsko carstvo kao nastavak Rimskog carstva, suočavalo se sa sličnim vojnim problemima. Rešenja su bila različita. Najznačajnija osobina pozne vizantijske vojne strategije bila je tema, sistem provincijalnih armija, koji nije imao nikakve sličnosti sa starom rimskom tradicijom.

Nik Sekunda VOJSKA ALEKSANDRA VELIKOG Makedoniji je pretila opasnost da bude pregažena od strane varvarskih plemena sa severa i prepredenih grčkih gradova sa juga. Filip je morao da uveća vlast prestola ili da bude progutan: stvaranje moćne armije je bio imperativ. Kada je njegov sin Aleksandar, nasledio kraljevstvo nasledio je i armiju koja nije imala pravog takmaca.

ČEDOMIR VASIĆ, DUŠAN BABAC, MILADIN MARKOVIĆ CRNOGORSKA VOJSKA 1896–1916 Monografija Crnogorska vojska (1896–1916), iz pera trojice uglednih autora Dušana Bapca, Čedomira Vasića i Mladena Markovića pisana je po obrascu koji je uspostavila poznata britanska izdavačka kuća „Ospri“ (Osprey). Ova knjiga pruža sasvim nov pogled na razvoj vojske – važnog segmenta crnogorske državnosti koji do našeg vremena nije posebno sistematizovan.

29

KNJIGA ZA BRAĆU I SESTRE

Postoje i neke zajedničke brige, nedoumice, strepnje i negativne emocije tokom odrastanja, prilagođavanja na školu, drugare i koje su dodate onim već standardnim problemima u ranom detinjstvu i adolescenciji.

Porodice dece sa smetnjama u razvoju su najveći heroji jer svakodnevno izađu kao pobednici iz bar jedne životne bitke. Njihov život je posebno težak u nedovoljno uređenim društvima i u sredinama u kojima arhitektonske prepreke vrebaju na svakom koraku, a sistem socijalne zaštite gotovo i da ne postoji. Međutim, često zbog velike posvećenosti detetu sa smetnjama u razvoju ne uspevaju da obrate dovoljno pažnje na svoju drugu decu, koja se suočavaju sa određenim problemima tokom svog odrastanja.

Iako su različite poteškoće sa kojima se konkretno susreću u zavisnosti od tipa problema koje imaju brat ili sestra sa smetnjama u razvoju, postoje i neke zajedničke brige, nedoumice, strepnje i negativne emocije tokom odrastanja, prilagođavanja na školu, drugare i koje su dodate onim već standardnim problemima u ranom detinjstvu i adolescenciji.

U svetu već dvadesetak godina postoje Sibshop radionice (The Sibling Support Project) namenjene deci koja imaju braću i sestre sa smetnjama u razvoju, a kod nas je ove godine izdavačka kuća Evoluta objavila odličnu knjigu Živeti sa bratom ili sestrom sa smetnjama u razvoju, koju su napisali Donald Mejer i Pet Vadasi, a knjiga je objavljena uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Deca najteže podnose negativne reakcije vršnjaka i nepoznatih ljudi, ponekad misle da ih roditelji zapostavljaju jer drugo dete zahteva daleko veću brigu i pažnju, kao stariji počinju da osećaju zabrinutost za budućnost svog brata ili sestre i zapitanost kako će živeti jednog dana kada roditelja više ne bude.

Tokom školovanja svakom detetu je bitno prihvatanje sredine i svako želi da bude

prihvaćen od školskih drugara i vršnjaka.

Prijatelji igraju veliku ulogu u godinama odrastanja. Braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju često imaju strah da ih drugari neće prihvatiti jer postoje ljudi koji ne prihvataju osobe različite od onoga šta je njima poznato. Ta netrpeljivost je često uzrokovana neznanjem i nepoznavanjem različitosti.

Prihvatanje različitosti i razvijanje tolerancije najbolje se postiže edukacijom. Deci se savetuje da svojim novim prijateljima objasne kakvu smetnju ima njihov brat ili setra, ali da navedu i sve pozitivne osobine koje su im zajedničke.

U svakome postoji nešto divno! (iz filma: „Touched by Grace“) Ukoliko brat ne može da hoda, on može da gleda sa njima filmove ili igra kompjuterske igrice. Uvek postoje i zajedničke aktivnosti u kojima mogu da uživaju. Često deca koja imaju u razredu drugara sa smetnjama u razvoju dobro ga prihvate jer ga dobro upoznaju kao osobu i shvate da ih različitost ne ometa u druženju i zajedničkom radu.

Deci je neprijatno kada ih u društvu zadirkuju. Osećaju stid i nelagodnost kada treba nekog novog drugara da pozovu u goste ili u susretu sa nepoznatim osobama na ulici.

Ako dolazi do zadirkivanja od strane vršnjaka, savet stručnjaka je da dete nasamo porazgovara s prijateljem i objasni mu da njega to povređuje jer on voli svog brata ili sestru.

Ako se i nakon toga ponovi zadirkivanje, onda bi trebalo da prestane da se druži sa takvom osobom koja nema razumevanja za njegovu bol i patnju.

U nekim trenucima osete ljubomoru. Požele da kažu roditeljima da i oni postoje.

Znaju koliko pažnje i nege je potrebno bratu

30

ili sestri, ali i oni imaju svoje male životne i školske probleme, ponekad požele roditeljsku pažnju samo za sebe. Savet je da uvek roditeljima kažu ukoliko se osete zapostavljenima. Nekada se javi krivica, iracionalna ili stvarna. Najbolji lek za iracionalnu je razgovor s roditeljima ili stručnjacima, jer oni nisu krivi zbog razvojne smetnje drugog deteta.

Ponekad je krivica realna jer su suviše besno odreagovali kada nije trebalo. Nekada su preopterećeni obavezama oko nege brata ili sestre i zbog toga zapostavljaju vlastite obaveze i aktivnosti, zapostavljaju sportske aktivnosti, omiljeni hobi ili druženje. Ovde je važno dobro rasporediti odgovornost i brigu svih članova porodice. Deca moraju da imaju svoje živote i aktivnosti, ali lepše i srećnije će se osećati ako pomognu roditeljima.

Ne treba niko da oseća krivicu ako nekada poželi da ima neko vreme samo za sebe. Isto važi i za roditelje. Oni požele ponekad da odu u restoran ili na koncert, prošetaju, posete prijatelje i znači im pomoć drugog deteta koje može da pomogne.

Braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju nekada osete usamljenost. Programi kao što su Sibshop radionice su upravo odlična podrška jer, koliko god da imaju harmonične odnose sa svojim drugarima, ponekad osete da oni ne mogu da razumeju kroz šta sve prolaze. Zato je podrška onih koji imaju iste ili slične probleme od neprocenjive važnosti.

NARUČIVANJE I KUPOVINA Pretplatiti se možete na dva načina: uplatom naznačenog iznosa na naš račun Banca Intesa br. 160-5100100744573-35 O uplati je neophodno da nas obavestite telefonom ili nam pošaljete skeniranu uplatnicu kako bismo zabeležili vašu uplatu i knjigu vam poslali čim se pojavi u svom štampanom obliku.

Preuzimanje: Ukoliko želite da knjigu preuzmete lično, to možete učiniti ali nas takođe morate obavestiti telefonom.

Ako je vaša želja da knjigu dobijete na kućnu adresu – naznačenom iznosu dodaćete još 160 dinara za kurirsku službu Dexpress što je najpovoljniji način za dostavu.

Ova cena dostave takođe je vezana za pretplatu.

Ako plaćate preko računa, sačuvajte svoj primerak uplatnice koji će poslužiti kao dokaz o uplati.

Na raspolaganju smo vam za sva pitanja, predloge i savete.

31

Redakcija: Direktor i glavni urednik Bojana Ćebić Radić evolutabc@gmail.com Zamenica direktora: Isidora Cvetković isidora.cvetkovic.ik@gmail.com Likovni urednik: Dušan Šević esert001@gmail.com Redaktor, lektor Tatjana Pivnički Drinić pivnicki@hotmail.com

EVOLUTA IK je pregalački kulturni i izdavački poduhvat zasnovan na visokim merilima u izboru knjiga, uzorima profesionalnog izdavaštva, uređivački profilisanim bibliotekama, kao i na neposrednom odnosu sa čitaocima.

Spajanjem naučnih i popularnih tema Evoluta IK na izvestan način posreduje između zvaničnog školskog programa i interesovanja čitalaca. Otuda većina knjiga, osim stručnosti ima i važnu obrazovnu i didaktičku komponentu.

Facebook: http://www.facebook.com/evoluta Twitter: https://twitter.com/EvolutaIK Issuu: https://issuu.com/bojanacebic

Strahinića bana br. 43, 11000 Beograd, Srbija +381 (0)69 2621 204, +381 (0)65 2621 204 +381 (0)11 2621 204, www.evoluta.rs

33

34

35

36

37