Branko Prqa
Prikazni obi~ni za lu|e neobi~ni GOTEN Skopje 2012
Moderna realnost Gaxet Manijak ............................................................................... 8 Breme na modernoto vreme........................................................... 9 Priroda vs. grad ........................................................................... 10 S$ se dvi`i, s$ e mobilno ............................................................ 11 1636-2012 ...................................................................................... 12 Kalap stavi, makedonsko semejstvo izvadi ................................. 13 Sakam da sum [vajcarija ............................................................. 14 Vo fabrikata za ~ove~iwa ........................................................... 15 Kontradiktoren lik ..................................................................... 16 Roditeli i deca Deca ............................................................................................... 18 Roditeli ....................................................................................... 19 Ku~iwa i ma~iwa ......................................................................... 20 ^i~ko Gli{o ................................................................................. 21 Eden svet ....................................................................................... 22 Detstvo .......................................................................................... 23 Kocka ili topka, pra{aweto tropka .......................................... 24 Izberi: Raj ili pekol .................................................................. 25 Razgaleni bo`estva ...................................................................... 26 Lu|e neobi~ni Za mol~eweto ................................................................................ 28 ^ovek-volk .................................................................................... 29 Brojka, zna~i... zna~i: brojka! ..................................................... 30 Tagata tvori, sre}ata ori ............................................................ 32 subotvA .......................................................................................... 33
\oa |on........................................................................................... 34 Seznajko ........................................................................................ 35 Smeni - ne meni ............................................................................ 36 Iluzija {to realnost zna~i......................................................... 37 Priroda i op{testvo Birokrat i jas ............................................................................... 40 ^aj od Apoka Lipton ..................................................................... 41 Prirodna selekcija ...................................................................... 42 Bunt protiv ma{inata ................................................................. 43 O’Ruk MekAli{ter ....................................................................... 44 Mega Loman pravi lom ................................................................. 45 Evropa nema uvo za nas... nie nemame uvo za Evropa .................. 46 Kopitalizam ................................................................................. 48 Kamenizam .................................................................................... 49 Afrika rika, damata od sre}a civka ........................................... 50 Li~no, ili ne{to sli~no‌ Vra}awe .........................................................................................52 Odewe .............................................................................................53 Eden den .........................................................................................54 Migot sega{en e minat .................................................................55 Gradot be{e ...................................................................................56 Prikaznava mo`e{e da bide napi{ana* .....................................57 Moeto jas, jasno ..............................................................................58 Realnosta e son e realnost e son... ...............................................59 Zrel za penzija ...............................................................................60
Moderna realnost
Gaxet Manijak - Jak sum jas, Gaxet Manijak! Sakam aparati, mali i golemi, samo da se svetkavi, pla~am kako dete da gi dobijam, a potoa od sre}a vreskam, si igram i se falam, pa posle pet minuti gi zaboravam i druga igra~ka baram. Kreatorot na igra~kite, potatkoto na Gaxet, sedej}i na svojot prestol ova go slu{nal i si pomislil - Taka, moe bebe, i taka nemam vreme za tebe, igraj si so igra~kite, dodeka jas biznis teram, za du{ata tvoja vreme nemam. Ma [ina e moeto vistinsko dete, kako raste taa znam, ja hranam i u~am kako podobra da stane, pove}e da ja sakaat i da ja po~ituvaat, od nea da zavisat, za bez nea da ne mo`at. - Kreatorot |avolski se nasmevnal i vo mig na sebequbie viknal - Da, podanici moi, jas sum carot-temnina, vie borete se za rakata na mojata Ma [ina, nejzinite noze }e gi celivate, pred niv do posleden }e umirate, dodeka taa ni solza nema da polee, zo{to srce zema, a taa go nema. Mo`ebi sledniot model i so srce }e bide, samo ti plati, pa i toa vo nejzinite gradi }e se klati! Neboto zagrme i do`d zavrna. Kreatorot izleta na ulica, a tamu - viulica. Racete toj gi ra{iri i kon kapkite gi otvori, koga glej - najnovi do`dovni modeli! 8
Breme na modernoto vreme Od muabet mi se zgaduva, od ~ove~kiot glas mi se slo{uva, na glasnite `ici trepetot, na jazikot prepelkot, usni koi se obli`uvaat, nos koj vdi{uva i kiva, tirada od te~nosti i tkiva, s$ ne{to pliva i so glasot izbiva vo eter, ili kon mene - beter! Raka i~ ne mi podavaj, znam saka{ i jas da ka{lam i da se tresam kako ti, no nema - znaj! Ne javuvaj mi se ni na telefon, nemam vreme za laf-muabet ili za bon-ton, imam rabota, pi{i mi na ~et onaka, ili najdobro ostavi me na raat - ete taka! Ako se sretneme na ulica, }e te odminam znaj, zatoa rabota si brkaj! Ne vikaj me ni na gosti, kafe ne pijam zo{to talog ne sakam da plukam, makar da e i od Kra{, nitu tvojata plunka vrz svoeto lice da ja imam - ba{! Se gledame na Fejsbuk, tamu nema miris na luk, glas ne vika, raka ne dopira, samo tekst i slika, pogledni, pa prozorec zatvori i vo svojot svet zadovolen zaspi. Sonuvaj sebe, a lu|e okolu tebe, a ti - pak li be!? 9
Priroda vs. grad - Kako mo`am da se ispravam i pod ova nebo da se gordeam, koga ni{to sum, ~esti~ka prav vo `ivotot frlena nasekade samo strav!? Sekoe dvi`ewe e bescelno, sekoe miruvawe e besmisleno, burite me nosat tamu kade sakaat. - Razmisluval taka mudrecot Dipre{, a do nego sedel starecot Optim koj mislite mu gi pro~ital. - Ako denot e svetol, a ti temen, zarem ne si onakov kakov {to saka{, da, a ne kako svetot zapoveda, a? - Dipre{ odgovoril Mudro govori{, no pote{ko e da ostvari{... - no Optim insistiral - A sepak, neli ti pravi{!? I taka razgovarale dolgo bez zborovi mudrecite pod drvo, a okolu niv - s$ viree, see, `nee i ne se kae, ne poglednuva nazad, tuku tera napred, i ete - edna p~ela proleta, na cvet sleta, cvetot radosno polen & donese i p~elata daleku od mislitelite go raznese, vo krai{tata sivi i zadu{livi, kade p~elite od stutkan vesnik umiraat, a cve}iwata vo vazna veneat. I tamu nikoj ne razmisluva za prirodata ili vselenata, a ako za brm~eweto se zboruva, toa ne e na p~ela, tuku za najnov avtomobil koj se meri spored mo}, izgled i presti`... brrrrr - od mene i{! 10
S$ se dvi`i, s$ e mobilno Tup-pa, kosmi~ko jajce krcka, singularitetot cup-tupka, kvark-gluon supa, svetlina i atom, molekuli cel tom i soedinenie, yvezden prav - jee!, yvezda, planeta i galaksija - u{te nema “ja?�, organska materija - ete ja!, bakterija, ameba edna, pa pove}ekleto~na, alga, gaba - be?, sun|er i rastenie, crv, bez’rbetnik prv, koska i krv, riba, mamec i vodozemec, vleka~, ptica i cica~, glu{ec i majmun, ~ovek i um, pe{tera, ogan `e`ok i trkalo - izum te`ok, orudie, pa oru`je se trkala i teritorija sozdava, grad, dr`ava, nepravda, vlada, rob i sloboda, socijalisti i kapitalisti, parni ma{ini i digitroni, gramofoni i kompjuteri, ce-de pleeri i tableti, mobilni telefoni, telefoni mobilni, mobilni, de... Dodeka pesnava svire{e vo pozadina, najnoviot model na mobilen telefon so 13,7 milijardi godini evolucija se najde na masata vo lokalnoto kafule pred ~ovekot koj nema nikakov udel vo negovata istorija. Sepak, toj na masa go stava, neka gleda tu|a glava, kako da e negovo dostignuvawe, a ne na prirodata znaewe. 11
1636-2012 Galileo za tatko na modernata fizika go smetaat, Sonceto e centar, a ne Zemjata, velel. - Toj se pravi ~atal! - narodot ka`al, pa Galileo dur da trepne vo zatvor se najde. Ama star i bolen bil, pa doma go zatvorile, neka tvori sam, nikoj da ne znae tamam. Na mir silexiite ne go ostavale kutriot starec koj nesonica go ma~ela, malku-malku nekoja grutka zemja niz prozorec }e mu letnela, a na nea poraka: „Bidi blagodaren {to Sonceto ne e centar, inaku ova }e be{e ogan!� Ah, na du{egri`nici nema kraj, polesno im e da mislat na drugite, otkolku na svoite. Sakaat da ka`at glasno, drugite da im se poklonat i da gi slu{aat lesno, inaku mavaat! Napredokot i naukata gi mrazat, umetnosta samo za pe{kiri ja biva velat, duhovnite vrednosti se ni{to`ni, bitno e {to ima{, a ne {to si - slu{a{ li!!? Zvukot na skr{enoto staklo odyvonuval dolgo vo taa studena no}, i se slu{al daleku, daleku, vo vremeto i prostorot odeknuva i duri i sega, ako o~i zatvori{ i naslu{ne{, ete go - kr{{{{!! 12
Kalap stavi, makedonsko semejstvo izvadi Se vozat vo avtomobilot na `ivotot ma` - voza~, soprugata do nego, mapa ~ita, kade da odat ka`uva, }erkata zad niv zboruva, prikazni izmisluva i gi zabavuva, a maliot vo sedi{te vrzan, nervoza go fa}a, vika: „Mama, mama!�. Pred niv nepoznati pati{ta, opasni krivini, na mesta odroni. Patot e lizgav i so dupki ispolnet - plas! - maliot zaplakuva, mama go te{i, }erkata ni{to ne zabele`uva i vo svojot svet likovi i slu~ki sozdava, nea realnosta ne ja zasega. Ma`ot, pak, samo na realnosta misli, vremeto go ma~i, prostorot go stiska, se izmori ba{ - ej, gasta ja pu{ta{! - a okolu niv nepoznatoto yirka, opasno trepka! Prodol`uvaat. - No, kade? - Koj znae!? - Samo gas pritisni i zabi stisni!
13
Sakam da sum [vajcarija Sakam da bidam neutralen, da ne mi e gajle po cel den, svetot neka se trkala, jas }e si peam “tra-la-la�, drugi neka se gri`at i nokti neka grizat, a jas }e kuliram i sok od ananas }e si pijam, siroma{tijata e preku ogradata, Rom~iwata vo tu|i kontejneri ripaat, bezdomnicite na drugo mesto dom nemaat, a kesata so |ubreto na kom{ijata ne e pred mojata vrata, voza~ite ne se nasilni, na babi~ki se nasmevnuvaat tie i na pe{a~ki ne im svirkaat - ne, kni`arite se polni so lu|e, a ne butici, kafuliwa i marketi, a opera, teatar i balet - karti se grabaat, op{testvenite problemi se tema glavna, nikoj ne zboruva za mobilnata oprema i v~era na ulica ne me opcuja, tuku ~asovnik mi podarija - da se penzioniram od realnosta, aman!
14
Vo fabrikata za ~ove~iwa Zemi glina jaka, napravi topka taka, pa glava, ra~iwa i noxiwa, stavi kosa i nos, dup~i o~i i u{i i s$ taka abecedno {to treba da ima ~ove~e edno. Vdahni mu duh i talent so vozduh i stavi go na lenta proizvodna so drugite ~ove~iwa. ^ove~e izberi i na scena stavi. ^ove~eto pee i igra, se vrti kako ~igra, a narodot pari~ki mu xitka, so zlaten tu{ go obvitka. Narodot od radost rika, se smee i vika - Sakam pak, aj! ^ove~eto svoeto go pravi, a narodot go bodri - Pobrzo, daj! - Pari~ki daj, narode, znaj! - veli gospodarot, a tie frlaat, za{to zabava u{te sakaat. I taka no}i i dni ~ove~eto vrti-vrti, no na kraj se skr{i - kakov krah! I sega {to - ah!? Gospodarot otvori upatstvo ve{to i go pro~ita ova ne{to “Ako va{ata igra~ka se rasipe, ne ja popravajte, vedna{ druga nara~ajte, poevtino e!�
15
Kontradiktoren lik Edna{ sretnav eden prijatel, ostaren, no ne bel. I toj, taka bez povod i pri~ina, mi raska`a prikazna edna. - Jas sum vnuk na komunist, da, dedo mi be{e kapitalist, vo najgolemite bitki na Balkanot se bore{e, da, toj fabrika i nekolku ku}i ima{e, be{e nagraden so deset kur{umi i kitka {rapneli, toj ma` stan dobi za bore~kiot sta`, nemu s$ {to ima mu odzemaa i na ruski generali podelija, dedo mi nikoga{ ne go saka{e dedo mi, a ne se ni zapoznaa na raat, zaradi ideologija velat. A, denes ideologija nema, parite go vrtat svetot, tie se religioznost i nauka, umetnost i politika, realnost i soni{ta, balon koj se due, n$ butka i na site vo lice ni puka. Jas po ideologija plukam, a parite gi preziram. Toa mi go raska`a ovoj kontradiktoren lik i pred da zamine se svrte i re~e so vik - Odam kniga da napi{am, pa belki i ne{to }e spe~alam!
16
Roditeli i deca
Deca - Stani od krevet, od koma! - te budat i rikaat - brzaj nazad doma, - po telefon ti vikaat. A ti se smee{ i ne se luti{, ne. I te spasuvaat koga drugo ne te lekuva. - Ne `ivee{ za da misli{, tuku za nas da sozdade{! - te potsetuvaat. A ti gi slu{a{, planski gradi{ i kako tie nadograduvaat sonuva{, a tie mislat - samo kako da rasturat! I gi gleda{ kako rastat, noze tegnat, pa|aat, stanuvaat, pod tebe se protnuvaat i najposle - nad tebe poletuvaat. Dodeka misli{ deka gi u~i{, tie tebe te u~at, no ti ne slu{a{, pa pak svoeto go slovi{. - Ne sum dete, tato! - veli toa, ve}e porasnato. - Ne si, - priznava{ - no dodeka pod moj pokriv si, moj si! I taka raspravijata no}ta ja za~nuva i denot go pre~ekuva. Dvajcata bi ka`ale - dosta e, be! No, glavata e tvrda, a zborot ne miruva i mrda, se v`e{tuva, pa zagoruva, zagor~uva i na kraj pretekuva... Majka ti dobro vele{e - mlekoto pretekuva, koga ne se vnimava! - a ti ne slu{a{e kako {to ni tebe tvoeto dete ne te‌ 18
Roditeli - Nie sme narednici, slu{ajte n$ podanici. Koga }e re~am “vo zbor!” da ne ~ujam zbor. Koga }e trepnam, il’ so prst poka`am, ti da zastane{ i da ne mrdne{, ne! A ti bega{, po svojot pat odi{ i ne se vrti{. Zastani, svrti se, vrati se, ej ti! Imam u{te raboti da ti ka`am, mudrost so tebe da spodelam. Moite denovi izminati za tebe se idni, zapameti. - No, ne se isti! - mi veli{ i se inaeti{. - Slu{aj dete, `ivotot e princip i ravenka, ako edna{ se primenilo, sekoga{ bilo, e i }e bide - no ti glava vrti{ i ne me slu{a{. - Naukata e za bubalici - veli{, - sakam da `iveam, da me nosat viulici, buba~kite vo glava me mavaat, strava! – so raka mi odmavnuva{ i zaminuva{. Svetot sega te ~uva, a mene... mene tvojata raka Sonceto mi go pomra~uva. 19
Ku~iwa i ma~iwa - Imam edno ku~e [arko, - raska`uva }erka mi. – Dalmatiner e, so „r�, i sekako palavo, osven {to e {areno. Go {etam sekoj den, go galam i pazam, od bolvi go ~istam i prva da go bawam se mestam. Hrana ne mo`am da mu kupam, no mo`am da go ranam. A, koga }e se povredi go le~am, zavoi mu menuvam i go uspivam, so prispivna balada, kako partizanka mlada. Ete, sega koga vide deka e stokmeno i zdravo, te molam kupi mi ku~e pravo!
20
^i~ko Gli{o - Crtka crti~ka, topka topki~ka, glava, kru{a, uvo slu{a, usta ka`uva, a raka povtoruva. - Takvi pesni~ki slu{ame i od mali noze gi u~ime, no dali gi sakame ili samo taka n$ u~ele - ne znaeme. Sekoe se}avawe e malo sebe-la`ewe, sekoja emocija znae {to }e ~uvstvuva, pa od ~uvstvoto pred vreme se opiva, pesni zaviva i pod masa zavr{uva pred da se ka~i na nea, il' pred da zapee. - Strav mi e od stravot, zo{to stravot se pla{i od pla{ewe - mi re~e eden ~ovek, a jas go poglednav na koso, pa kriv mi se vide, i navistina vinoven ispadna, no samo za sebe, za{to mene ni{to ne mi napravi, tuku samo sebesi si na{teti. ^ovekot bev jas. Vpro~em, drugiot toj.
21
Eden svet - Si bil eden svet nastanat od ni{to... - ili od s$ be{e, nejasno mi be{e, no prodol`iv na }erka mi da & raska`uvam, za{to vozrasen sum - mora da znam! Tuka mesto za somne` nema, ramenicite ne gi krevaj i glavata ne ja ~e{aj, tuku - ni dva, ni tri, so prikaznata prodol`i! - ... a bo`estvata koi go sozdale... - ili be{e od nego niknale, ni toa ba{ ne mi e jasno, no prodol`iv lesno, - tie se ispotepale, pa drugi zavladeale, s$ dodeka lu|eto ne gi sozdale, a tie na traen odmor se upatile. „Nie sozdadovme, a tie neka sfatat!� velele bo`estvata sebi~ni i na tron sednale da pou`ivaat na raat - no ne deka sakaat, tuku - zamisli! - moraat. Vsu{nost mislam deka ni tie ne znaat zo{to se tamu, a nie tuka... vo glavata mi bie u`asna buka. A }erka mi po ~eloto - bam! - Tato, ne me la`i, Dedo Mraz e preoble~en ~ovek, znam! - i lep~e so krem~e vo ustata - am!
22
Detstvo Imav edna topka i taa be{e {arena, vistinska cup-tuptropka! No, koga eden den visoko nad asfaltot se krena celoto dru{tvo zaneme od taa scena. A topkata ostana skriena, tuku-taka si zamina. Taguvavme mnogu i dolgo po nea, taa be{e na{a radost i smea. Od noga do noga ode{e i sekogo go saka{e, razlika ne poznava{e, nitu po broj bira{e, za pol, status, rod ili vid nema{e vid, a se pla{e{e samo od na{iot yid nacrtaniot gol, ete taka, & se ~ine{e zol. - Ne izbegav zaradi yidot stra{en, - od nea ni stigna pismo eden den - tuku deka po~navte zaradi mene da se karate. Sekoja noga saka{e da bidam nejzina, bez tro{ka ~uvstvo na vina. Ve}e ne nosev radost i red, tuku natprevar bezmilosen, pcost i jad. Jas zaradi va{ata radost postojam i zatoa, eve, oddaleku po vas taguvam. Nikoj ne & odgovori, za{to vo me|uvreme porasnavme i na nea sosema zaboravivme. Edinstvenoto {to denes za toa go znam e deka taa ne be{e vinovna, tuku vremiwata koi stanaa, da ne se la`eme - gomna! 23
Kocka ili topka, pra{aweto tropka - @ivotot e kocka, kaj i da se naso~i{ vo }o{ }e se udri{. rekol g-din Akcok, no g-din Akpot poinaku mislel - @ivotot e topka, kaj i da se svrti{, na isto }e se vrati{. I dodeka tie se raspravale, decata kocki redele i so topki igrale i ne se gri`ele dali }e se povredat, a posle - vikaj - aj, ispla~i se i so igrata prodol`i. - Misleweto e za vozrasnite, tie neka se ma~at i potat, svetot e misterija vaka ili onaka, beskone~en velat, pa kaj i da se naso~i{, na prav pat si. Tuku, ajde site na igrali{te - navamu! No, vozrasnite ne slu{ale, i pak: - Topkata e glupost, kockata e mudrost - edniot, a drugiot - Kockata ne ja navreduvaj, }e se kae{, da znae{! - I se karaat, tepaat i za predmeti krv pu{taat, a velat deka samo mislite vredat. - Eden Aps so urda, molam!
24
Izberi: Raj ili pekol Si bila edna Venera, ubava i bleskava, `ena na Amon Ra ja mislele, no taa bila samostojna, so visok stas, prekrasen glas i kosa kako svila, da takva bila. ยง se voshituvale ma`i od sekade, a `enite kako nea da bidat sakale. - Ne sudi spored nadvore{niot izgled, ti `en~e i ma`e, izgledot mo`e da la`e! - rekol eden mudar ~ovek, a tie go proglasile za `enomrazec i po dru{tvenost mu dale kec. No, do{ol den koga velot na ubavinata padnal i otkril ne{to {to nikoj ne o~ekuval. Venera go poka`ala svojot vistinski lik - grd, stra{en i za so`ivot nepodoben. A lu|eto - begaj, kako bez glava, od taa groteskna stava gi fatila strava. - Sega e docna, narode! - ka`al mudrecot i dodeka okolu nego pa|ale glavi roj, se smeel kako Du{ko Dolgou{ko, odlepil i toj. No, sekoja promena bara `rtva, pa taka i ovaa. Onie koi ostanale izgradile eden nov svet vo koj vistinata e pobitna od povr{inata na ne{tata. - No, zarem mora da patime zo{to na vreme ne mislime? - me pra{a }erka mi. - Emi... ne znam, ti ka`i mi! 25
Razgaleni bo`estva Vo stara Grcija eden den Zevs od zdodevnost so o~ite levodesno {aral, pa po zadnicata na sluginkata edna molwa & svetnal. Vedna{ dotr~ala Hera da go kara. - [to pravi{ bre, kako detence si malo, more! - A Zevs mo}en, na site bo`estva glaven stra{no se nalutil, no si premol~il. - Podobro da si }utam, otkolku zboroven }otek od `ena da jadam! - Izlegol nadvor, pa s$ ne{to mu pre~i, sekoj zvuk go pecka i uvoto mu go recka. No, se smiril kone~no i jabolka od drvo si nabral, no koga ja griznal crv od nea izlegol i mu se nasmevnal. Zevs na zemja se frlil, so tupanici po nea mavnal i vikal - E, pa navistina od nepravda ne se bega, Zevs sum jas mo}en ili bedna {ega!? Na drugata strana od Zemjata bo`estvoto Brahma si sedelo i ni{to od ova ne go zasegalo, zo{to imal ispravena stava i ~ista glava. Koga - po glavata jabolko - tup! Ete ti go Wutn zakonite na Brahma da gi smenel, a ovoj ne mu dal, pa so Wutn se skaral, koj ne se raspraval, tuku ednostavno Brahma ne go priznal. I ete pri~ina - za Brahma pla~ka! Ete, deca, i bo`estvata imaat dilemi, no site edno znaat: jabolkata se zdravi za telesnite problemi! 26
Lu|e neobi~ni
Za mol~eweto - Mol~eweto e zlato - re~e eden mudar star drvar. No, toj v {uma sam `ivee{e i drva se~e{e, pa si gi delka{e i so nikogo ne zboruva{e. - Toa ne e vistina - se pobuni toj - so drvjata zboruvam sekoj den! A, tie znaat da slu{aat, vistinski se zen. Moite tajni gi znaat i mi veruvaat. Mo`ebi nekoi od niv }e sec-secnam, no tie se hrabri, znaat deka zada~ata im e na mojata sek-sekira da & slu`at. Koga, tras! - drvo po glava. Drvarot na zemjata se prostre i od svetov se prosti, a drvoto si pomisli: - Svoeto pravilo da go primene{e, sega `iv }e ode{e.
28
^ovek-volk Eden ~ovek ripa, na cel glas vika, maska vadi i na masa skoka, a od masata letna na ulica, kakva gletka i zbuneti lica! - Gledaj, volk - vika narodniot polk, postroen vo redica, na trotoar i ulica, ~eka zeleno svetlo da trgne vo napad, za uspeh gladen, toj rod jaden. A volkot e ve}e odamna daleku, za nego nema duma koga e vo {uma, a sonceto - pe~i, po negovite ple}i! Vetrot duva i kosata mu ja branuva, a trevata ne`no go gali po glavata. No, stomakot po~na da mu vie, mu se jade i pie, revolucii mevot kreva, pa i nogata na ~ovekot-volk ja krena. - [to da se pravi... - se pomiril volkot, pa opa{ svitkal, ~ove~ka maska stavil i vo svojot rod se vratil.
29
Brojka, zna~i... - Eden zemam i somnitelno go ispituvam, da priznae go pritiskam, no toj mol~i, cvrst e i otporen, za brojkite e osnoven. Na raat go ostavam i vrz glava na eden drug go stavam. Taka dobivam dva, - mi re~e g-|a Opsesivska vo edna prilika. - Nekoe vreme sum mirna, - prodol`i taa - za{to dva ne mi dava migrena, za razlika od nejziniot sledbenik - tri - toj e kako jadewe so kari. Mi pravi nervozi i gasovi, nokti grizam, kosi kubam, treperewe ima vo mene, a svetot toa go znae pa se smra~uva, mi se zakanuva i nepredvidliv stanuva. I toga{ baram, levo-desno gledam, nova brojka nao|am, prava sostojka koja }e spoi dva i dva - vo ednina ~etvorono`na. I ete ja, sovr{ena i ne`na, tivka, kako sonce izgreva, te{i i sovetuva, gali i uspokojuva - g-|ata se smiri i o~ite gi zatvori.
30
... zna~i: brojka! - I taman o~ite gi zatvoriv, koga „Ej, kade?” ~etvorkata zamina i so edna petka me ostavi, a taa e gorda i za sovr{ena se smeta. „Sovr{enstvoto ne postoi, toa e beskone~nost, nula vsu{nost!”, ja poni{tiv so eden zamav. Nabrzo se pokajav, za{to {estkata kobna mi dojde so nasmevka zlobna. Brzo ja tresnav so edinica i ete ti sedmica! Vo red, so nea }e se spravam, taa e premin, na lo{iot zamena i kon pro~istuvawe pateka. Ajde um, dodaj u{te eden i ete ti osum! Povtorno celost i na duhot krepost. - No, umot e ~udna yverka, edna prava nemirka, samo pove}e i u{te saka, pa devetkata sestra na {estkata ja skoka i ponatamu s$ povtorno da pominuva, no desetkata go smiruva, sepak kratko - toj prodol`uva! - s$ do {esnaesetkata, i toga{... – g-|ata ja zavr{i prikaznata i vo bessoznanie potona.
31
Tagata tvori, sre}ata ori - Ne sakam da sum sre}en, no nitu beden, - ka`al eden G-din Mr~en. - Sre}ata e minliva, pa samo na tagata te potsetuva, koja pak, e vistinski stabilna slika, ne rika nitu vika, samo tlee, te ma~i i du{ata ja tol~i... - Zo{to saka{ tol~ewe, a ne milina il' peewe? – go pra{ale lu|eto. - More, podobro da tol~i, a glasot da mol~i, taka odnatre gori, a rakata tvori; ako radost see i vo du{ata gree, glasot se smee, a rakata bez pri~ina mavta, samo za{to taka saka! - zavr{il i na site vedna{ im se zgadil. [{{{... tie ne znaat deka koga se veselat, negovi pesni peat.
32
subotvA Eden den g-din Kni`ule vo avtobus se ka~i, koga eden i drug i tret - so pogled go zaka~i. O~i vrz negovata glava svetkaat, misli{ vo sekoj mig i race }e po~nat da mavaat. A toj se stutka i vo mislite svoi - bri{ka. Stanica po stanica avtobusot minuva, no dru{tvo g-din Kni`ule ne dobiva. Narodot okolu nego se stiska i go pritiska, ne e niven - saka da go isturka. - Ako izlezam sega od strav, nema da bidam prav. Mora da se istrae, pa {to saka neka bide! - pomisluva toj, a okolu nego prazni pogledi roj, kiseli mirizbi, laf muabeti, kako muvi od glava na glava sletuvaat, u{ite gi polnat, a nikako glavite da gi napolnat. - Nezasiten e ~ove~kiot rod - g-din Kni`ule zaklu~i i na negovata stanica isko~i, koga ~udo - svetot se dvi`i, a toj stoi!
33
\oa |on Si bil eden g-din \on, koj go gazele kako sakale, a toj samo trpel i u{te baral. Dodeka negovata sopruga, g-|a Noga, go gazela i stiskala, toj ja galel - Kam{ikot, oh da! - vikal i s$ vo nea se pikal. - Do koga vaka? - go pra{ala prijatelkata g-|ica Vrvka. - S$ dodeka |onot ne se izli`e, tebe problemot {to ti e!? - & viknal toj, a taa vo solzi se nurnala roj, pa vo hrana se vturnala dodeka slonica ne stanala od pusta `elba taa da bide g-|a \onica. A, zamislete ve}e bila!
34
Seznajko - Slu{aj vaka, sega }e ti objasnam zo{to e taka, a ne kako {to misli{ ti, vidi vaka... - mi zboruva eden kvazi-filozof, - nau~nik? - }e pra{ate, - ili viden lik, - }e pomislite, no ne, toj e obi~en majstor, duri ni majstori{te za primer. No, toj odgovorite na pra{awa `ivotni gi znae bitni, site tajni pod dolgiot nokt na maliot prst mu se sobrani, `onglira so kvarkovi i gluoni, kako da se portokali i banani, duri i Higsoviot bozon od nego stravuva, pa tajnata ne mu ja ka`uva, ama toj e car, na svetot gospodar i sega e na misija mene da mi prenese del od mudrosta negova dodeka {tekot mi go rasipuva. Ne e negova vina, svetot denes ne{to ne {tima, planetite se podredeni krivo, no nema ni{to {to ne mo`e da se re{i za edno pivo. Ajde de!
35
Smeni - ne meni Eden den g-din Poli se razbudil od son i se zapra{al - Eve sum jas, a vo svetot buka, kakva e mojata uloga tuka? Do kade dopira mojot glas na ovoj atlas? - Izlegol nadvor koga tamu lu|e i nastani, vremeto - ne zastani, a sonceto - grej, izlezi, pa zajdi, s$ bez potreba od negovata raka ili najmala maka. - Vidi, majkata, svetot navistina ne me ferma, mora da dojde tuka do promena. - Se zafatil G-din Poli so nauka, belki ne{to }e izmisli pa svetot }e go smeni, no nabrzo sfatil deka naukata e prete`ok zalak za negoviot merak. Kupil platno, boi, ~etka i ka~ket, pa so slikawe se fatil, no po linii ~etiri-pet re{il deka toa ne e za nego zanaet. - ]e napi{am prikazna i toa ne obi~na, tuku inspirativna skazna, - no po naslovot molivot mu se skr{il i toj prili~no se nata`il. Sepak ne o~ajuval lesno ovoj lik, pa za pesna se fatil, no i pticite gi izbrkal, potoa sportist stanal, ama posleden stasal, a koga re~isi zabar bil od bu{ilkata se skril, duri i parite od nego begale koga kako biznismen go videle... Na kraj sfatil, i pravo re{il - Poli Ti~ar }e stanam, za{to edinstveno taka ne{to }e smenam, a sebe nema da se menam!� 36
Iluzija {to realnost zna~i Si bil eden g-din Kvark koj naedna{ is~eznal, a vo isto vreme negoviot dvojnik g-din Kvar isparil. Pred da se za~udite, treba da znaete deka vo ovoj svet lu|eto tuku taka se pojavuvaat i is~eznuvaat, pa mo`e i na drugo mesto da se pojavat, kako ni{to da ne bilo i na drugiot `ivotot i rabotata da mu ja zemat, a ovoj }e se reinkarnira kako cvet - vo tretiot svet. Kakov natprevar i konkurencija luda, dene{ninata ne e sigurna, a utre n$ ~ekaat sto ~uda. Vrti, trkalaj, vle~i i butkaj i taka sekoj den, zaludno vika, ~ovekot rika. Toj ~ovek beden e pobeden, a denot mu e od beden pobeden. No, ni pobednikot ne e ve~en i toj nekoga{ }e bide porazen. Ova e svet na nesigurnost, egzistencijalni dilemi i nesre}i nemi. I, ete go, g-din Kvar na mesto drugo pravi dar-mar! Ah, kakov zamor... a za {to, koga velat deka svetov i taka e iluzija, a lu|eto vo nego virtuelni bitija!? No, postoi i ne{to edno, sosema realno. Toa stoi i ne se menuva, sekoj mu se poklonuva i vo mislite go miluva. Nikoj ne znae da go imenuva, no sekoj go posakuva, site boi na vino`itoto toa gi ima i koga }e go dopre{ tivko i ne`no - {u{-{u{-{u{ka... 37
Priroda i op{testvo 39
Birokrat i jas Si bila edna bukva „A”, nekulturno za~udena. Koga re~enica da zapo~ne sakala, bukvata „Be” na pomo{ ja vikala. A taa kako ov~i~ka opa-la!, vedna{ dotr~ala. I taka zaedno, vo nekoja redica pred {alter, zad kasa ili pred rabotna masa, taa narodna rasa pred pekolnata vrata stasa. Cela zbrka od azbuka se redi, tamu ostrata na jazik „[” sedi, a do nea „O”, verniot potr~ko. Go gledame i „Be” povtorno nazad dreme i „A” so znak pra{alnik na kraj, svitkan za vistinski birokratski raj!
40
^aj od Apoka Lipton Edno dete so tele od Kina frli greda vrz edno dede bez vina. Dede pla~e, kva~ka kva~e, jajce snese, svet donese, ogan pe~e, narod igra, vince pie, kr{i lep~e. - Trans, trans, tranzicija, bre! - site rikaat kako da nema utre, kako da e posleden den na svetov beden - Dva-edeneden-dva-eden-dva, opa- pa! - Kolku ubava brojka, ~ini{ magi~na, za narodnata masa odli~na! Kupi, prodaj, vrz glavite svitkani igraj! - veli g-din Medi Um, a narodot slu{a, po glavata „tup-bap!” i misli tapani i zurli svirat, a toa „Aaa!” na steroidi od ustite izleguvaat i vrz svetot pa|aat! - Vremeto i taka ne postoi, v~era i utre e denes znaj, a sega e vistinsko vreme za ~aj - re~e polkovnikot vo penzija i ~aj od Apoka Lipton na ogan - klaj!
41
Prirodna selekcija Eden sneg se iska~il na breg, pa od visina gleda - pih! `iva beda! - Koj ne e bel neka ne mi se dobli`uva! - rasisti~ki izvikuva i nikoj ne mu mo`e ni{to, toj si bara na sebe isto. Ne, ne kako tebe, tuku kako niv - beli i ~isti, peglani i mirizlivi, vo xebovite im {u{ka, vo glavite - duvka. I ne samo snegot bel, tuku moreto sino i sonceto `olto, vo eden glas izjavuvaat za vas: - Pod znameto moe, ne mo`e sekoj da se kolne. Toa ti e prirodna selekcija brate, ubavini imam da, no ne gi davam na sekoja baraba!
42
Bunt protiv ma{inata - Nikoga{ ne bi si ja prodal gordosta za denar, toa e navistina lo{ par! - g-din Bunt pomisluva, dodeka rabotnata zada~a so nasmevka ja izvr{uva, a vo du{ata gor~ina i ~ir, od nervoza vir koj te~e navnatre, pa izbiva nanadvor, srceto ripa, no nema vik il' ne-daj-bo`e egzistencijalen krik. - [trafot na ma{inata ras{trafi go, mehanizmot ti razlabavi go, neka strada taa, namesto tvojata gla’a! - pomisluva, no - Nema problem, }e rabotam pove}e soop{tuva - kako kowot od @ivotinska farma – glasno potvrduva. No, sega e 2012, velat svetot e pri kraj, a ma{inata mele, za nea e raj, ni{to ne ja zasega i kako utre da nema, tuku samo denes i sega - a taka bi trebalo ~ovekot da si go `ivee vekot. Namesto toa, pred papsan da stigne doma, vo super-market toj se upatuva i o~ajot go mie vo bunarot napolnet so proizvodi do dno - do koma... No, ona {to g-din Bunt ne go znae e deka bunarot dno nema!
43
O’Ruk MekAli{ter - Kupi-prodaj, pesna ne e osloboditelna, tuku zatvorskonarodna. No, {to da pravam, moram od ne{to da `iveam, neli? - veli g-|a An Obi~, dodeka klu~ na brava od butikot stava. Oblekata na raftovite utroto ja naredi, a mladata narodna rasa stasa i razgraba, pa utre pak nova roba... rob na ma|epsan krug, ajde ~ove~e od postela stani, O’ruk! A eden drug, g-din ^enobi, znae deka narodot mora da jade i pie, kupi-prodaj e negova pesna isto, vo prodavnicata mora da e ~isto, pa fati ja metlata vedna{, zameti pred da dojde narodot i s$ }e bide „a{!” Eh, kolku sudbini se vrtat okolu-naokolu, kako na cirkuski bini so butici, prodavnici, tezgi i marketi, i pak - vo krug, o’ruk, dodeka ima kupuvawe, nema sopirawe, a potoa ti{ina, na mislite buka stra{na!
44
Mega Loman pravi lom - Sakam golemo i pogolemo, rasko{no i stra{no, tebe da te stravuva, mene da me raduva, da znam deka ne sum kone~en, tuku do neboto zgolemen i bogovite da gi ~uknam po glava, da im se zani{a stava, statuata da im se zaseni i vo mene da se smeni. - Vikal taka g-din Mega Loman, no nemalo koj da go slu{ne, osven g-din Gol Man, koj iako gol bil, za gordosta ~ove~ka se gri`el, pa site gi branel, osobeno malite. - No, ako ti si visok, narodot za tebe e nizok, zarem tvojata noga okolinata da ni ja zagaduva, ili tvojata glava sonceto da ni go zatskriva? Zarem ne e poubavo site da sme ednakvi, pa za race da se dr`ime i taka da se zgolemime? - Kakva hipi filozofija, sakam pragma i materija! Duhot go preziram, beskone~en e znam, a ona {to ne se meri e ednakvo na nula, neli? Kakva slava gluva ako nikoj ne ja zdogleduva i so sebe ja sporeduva, pa da se pokloni i od patot da mi se otkloni, - rekol Loman i so eden zamav Pav! - go napravil lom Man. 45
Evropa nema uvo za nas... Si bila edna g-|ica Evropa, prostitutka poznata, so site se onadela, samo ako v' xeb parata im {u{kala, za{to taa skapo se prodavala, ama zadovolstvo na nivo davala. Koj kaj nea bil na drugite im raska`uval - Brat, s$ {to saka{ ti dava, med i mleko - strava, kakva sloboda i u`ivancija, }e odam pak znam, samo da se oparam. I taka site koi vo pari~nikot te`ele kaj nea si odele i omileni mu{terii & stanale, osven g-din Mak Edon koj bil siromav budala, pa taa ne go sakala. - Smeni si go imeto, da ne ti e baksuz, pa ti nosi pari~en kur{luz!? - rekla taa niz smea i go gu{nala g-din Gr~ koj zadovolno vo son - ‘r~! Mak ne sakal imeto da si go smeni, no re{il dobar kon site da bide, belki dobra Karma }e go snajde. No, namesto toa karma ka{a go sna{la, toj na site pomagal, kup nesre}ni lu|e doma mu pominale, no samo go iskoristile. Ama toj ne o~ajuval, sekoj den kaj g-|ica Evropa odel i instrukcii primal. Oble~i se vaka, napravi taka, sega oboj si ja kosata crvena, pa `olta i zelena, samo ne sina, mo`e karirana i taka, da, sega stoj na glava, ispravi stava te`i glava? Ajde na psihijatar, de! 46
... nie nemame uvo za Evropa G-din Mak Edon od silna maka na psihijatar zavr{il, no problemot ne go re{il. Sekoj den starata dama, so iskusna stava, na{iot Edon go ma~ela dodeka na kraj ne mu ka`ala. - Ajde satar zemi, pa uvoto sec-ise~i i vo pismo stavi, pa na mene isprati. Jas }e procenam dali toa e pogodno za mojata vitrina, dali e dostojno. Tamu jas si ~uvam telesni delovi-trofei od moite nesre}ni dodvoruva~i-orfei, pa ako se smiluvam i gratis viza im davam.� Rezultatite od analizata pristignale i za `al, glasele: Primerokot vo transport e uni{ten, ve molime pratete ni drug v' tren! - [to }e pravam ako i sega ne uspeam, treto uvo nemam?! se zapra{al g-din Mak, ama negovite sogra|ani ne go slu{nale za{to i tie u{i nemale. Zatoa u{i na~uli (ako u{te gi ima{) i dobro naslu{ni. Slu{a{ li? Ete go: Eci-peci-sec... Ti si na red!
47
Kopitalizam Vo eden svet lu|eto se ra|ale so kopito, i toa ne edno-dve, tuku ~etiri na broj, a takvi lu|e - cel roj! Kaj i da slu{ne{ kas i kopito kako od asfalt se kr{i, toa ~ovekot tr~a svojata zada~a da ja zavr{i. Od strana o~ite im gi pokrivale, slu~ajno od patot da ne skr{nat i zada~ata da ne ja zavr{at. Edinstvenite koi vo ovoj svet race imale, se razbira, rabotodavcite bile, a niv nikoj nikoga{ ne gi videl, pa {to se toa „race� se znaelo samo od prikaznite na babite i dedovcite. Starite, pak, vo edno posre}no vreme `iveele, ne razbirajte gre{no - i tie zada~i imale, no znaele deka ako gi zavr{at site }e imaat, ne samo nadredenite da si svirkaat. Sekade pesna i radost se orela, ne samo na piedestalot ne~ove~en za mal del od niv odreden. Dali tie `iveele vo zabluda ili ne, nema da raspravame, barem sre}ni bile, no sre}ata, vaka ili onaka, e privid, ako pred vidot nema yid - yidot go nema i~! S$ dodeka glavata ne te zaboli... Taka i na{ite pretci glavata si ja udrile, a od udarot eden gen im se poremetil, pa namesto race kopita ni napravil. I dodeka genot ne se ispravi, kas-kas-kaskaj ti! 48
Kamenizam Si bilo edno vreme na nevidlivi yidovi. Vo toj svet sekoja ve~er roditelite na decata ova im go raska`uvale: - Si bile eden umetnik, pisatel i nau~nik. Umetnikot slikal raboti ~udni koi nikoj ne gi prepoznaval, a koja e korista ako narodot ne se raduval? Umetnikot edna ve~er odel nakaj doma, koga - op! - kamen po glava go mava. Mozo~nata brazda mu se razmrdala, pa vedna{ narodni likovi nacrtala, narodot da se prepoznae i raduva toa e slika prava! Na pisatelot, pak, bez nasoka mu {krtala rakata, pa duri vrz podot se simnala i nadvor se obelodenila, koga - bum! - vo kameniot yid udril negoviot um. Se stresol i vedna{ pesni za narodot da se veseli napi{al. Si bil eden nau~nik koj izmislil ma{ina za ~itawe na mislite, kaj i da ja naso~el drugiot vedna{ zboruval bez usta da otvorel. - Opasna ma{ina e toa, - mu ka`ale, no toj ne slu{al i taka eden den se razbudil na ostrov kamen, sam i ostaven. Vikaat deka poludel, od tu|ite misli ve}e koj e ne znael, pa okolu sebe yidovi si sozdal. Zatoa, dete, ne misli tuku raboti i na narodot }e slu`i{ - ku`i{!? 49
Afrika rika, damata od sre}a civka - Deka planetata Saturn e aristokratka znae i sekoja {atka. Kakvi prsteni na racete ima, da se ~udi{ i da & zaviduva{, ba{! No, eden den majka & po~inala, a tatko & se pre`enil za edna `ena bedna. Saturnica mlada vo taa ravenka stanala nepoznata, pa izbegala kaj baba & Kata. No, po pat se izgubila vo gradot, kade eden volk na ~oper ja zavel i `ivotot & go napravil vitel. Prstenite site do eden & gi zemal i na pazar gi prodal. No, za sre}a, eden den princot vo belo Ferari se pojavil. Negovite telohraniteli mu go rasporile stomakot na volkot i od nego ja izvadile baba Kata. Princot vedna{ & kupil novi prsteni na dama Saturnova, koja u{te pobleskava stanala. Babata ja smestile vo vila na Florida, a tie si kupile zamok, teniski tereni, jahti, parkovi zeleni i vikendi~ki na Tahiti. I sega otkako tie se zaedno, na neboto yvezdeno da ni svetat, mo`eme da im se voshituvame, kako niv da sme da posakame, pa so dijamantski prsteni da se ukrasime. - Xabe ti e koga pod niv afrikanska krv te~e! 50
Li~no, ili ne{to sli~no…
Vra}awe Strelkite na ~asovnikot se borat, se potat i tresat, a moite race na niv se besat, na raat ne gi ostavaat. - Ne, ne e prirodno vremeto da se sopira, vra}a i delka, ne igraj si so vremenskata strelka! Zastani i slu{aj sega ti! - Vremeto saka{ ti da go vrati{, gre{kite da si gi ispravi{, no i da mo`e{ strelkite da mi gi rasklati{, veruvaj mi, ova }e go vidi{: istite gre{ki, lesni i te{ki, istite pogodoci, dobitoci i otpadoci, istoto ra|awe, stareewe, minato i sega{nost, na istovo mesto }e se najde{ i pak - po istiot vremenski lak!
52
Odewe - ]e si odam! - velam sekoj pat koga ne{to odnadvor me stiska, pa me fa}a treska, odnatre vreska, a nadvor nema krik, miren e mojot lik, prangite ne gi kinam, nitu nadvor izletuvam, miruvam namesto da skokam, lazam, a bi letal, modricata na ~elo bi ja smenil so probien yid i ~elo belo - celo! I sekako, nikade ne odam, - Ako! - si vikam i se te{am - Ne ni sakam da se smenam, - no ne velam: - ]e ostanam! - re{itelno i hrabro, tuku: - Mo`ebi i ne, }e vidime... - la`no se nadevam i nanadvor poglednuvam, a tamu samo dvi`ewe - Ah, neka odat site, po |avolite! - Ete, site odat nekade, samo jas ne...
53
Eden den Eden den otidov na bazen. Staviv voda vo noga, koga nogata mi zamrzna, a bazenot se odmrzna. Udriv po vodata so ~ekan, a ~ekanot se odbi i po glava me udri. Se razbudiv od son, koga - plivam podno, kako riba na kopno. - @ivotot e voda, te~e i ne zastanuva. A ti, ako zastane{, vedna{ }e zamrzne{. I {tom pomisliv deka zagatkata na sonot ja otkriv, povtorno zaspav i vo sonot se udaviv.
54
Migot sega{en e minat - Fati mig, a toj kako vla`en sapun, slip! - pomisli deteto. Misli{ sliz, zboruvaj makedonski pliz, - mu re~e drugar~eto, a toa pogolemi maki od zborovite imalo, vremeto ba{ go ma~elo! - No, zo{to voop{to da taguvam, solzite se su{at, gor~inata se zabla`uva, pa povtorno po patot na ~uvstvata se ka~uva i sre}ata na vrvot ja gleda, no i taa minuva i taka vo nedogled... ima li red vo ~ove~kiov vek? I zarem ne{to imam, koga toa ve}e dotrajuva dodeka go dr`am, so prav se prekriva, skapuva i so zemjata se spojuva?... - No, {to e so topkata nova od tatko ti koja ja dobi, zarem od ko`nata sfera ne zasvetuva tvojata aura? - Topkata, kako rosa ~ista, radost za detskata tolpa, sega e kako krpa ista. Ja gledam i ne znam svetkava i mazna koga be{e. I ne samo toa. Igra~kava {arena ja imam, a ve}e bleda ja gledam. Penkaloto novo polno ve}e prazno e. Jadam, a povtorno gladen, pijam-`eden, spijam-umoren, sakam-seedno e, vikam-tivko e, i dodeka jabolkoto taze go grizam nepcata bez zabi vo skapano jabolko gi zarivam...� Ete deca znajte, ni{to ne trae, se menuva s$, pa duri i prikaznava... vreme e za nova. Svrti strana, koga glej... 55
Gradot be{e Eden den mra~en se upativ bez um, mislev silen sum, kon gradot nekoga{ moj, a sega - negov i nejzin i tvoj. Koga go sonuvav, sekoj sokak go znaev, sekoja mirizba i gletka - samo bolka... a sega tamu bev, no ni{to ne ~uvstvuvav, samo prazen beton pod mojot |on. Lica nepoznati, zgradi i statui niknati, na tu|i idei svedoci, danok na tranziciski dodatoci. - Koj sum jas? - se zapra{av, no odgovor ne dobiv. I za~ekoriv posigurno, glumej}i ladnokrvnost, no racete me izdadoa ladno - Dobar li si? - so naivnost me pra{a mojata sopatni~ka. - Nema igra~ka-pla~ka! - pomisliv i toga{ deka la`am sfativ... nikoga{ i ne se ni vrativ!
56
Prikaznava mo`e{e da bide napi{ana*
* ... da imav ideja, druga, podobra, moja; da rabotev lesno, namesto da mislev te{ko; da mo`ev da pi{uvam poinaku sega, otkolku vaka - `iva beda; da bev drug... i taka vo krug! No, site prikazni se ve}e ka`ani, site momenti iz`iveani, prexvakani i isplukani. Kako {to majka domorotka xva~ka, pluka, a deteto {muka, taka i nie goltame od na{ite roditeli prexvakani zborovi, od na{ite pretci, op{testvo, mediumi - nie sme bezumni! Bez glas, li~nost i bez stav taka prikazna (ne) bi, no barem ima stas, sli~nost i oblik prav - sekoj da ja prepoznae i znamence da & zabie! 57
Moeto jas, jasno - Dali nekoga{ ima{ ~uvstvo deka ti ne si ti, tuku nekoj koj go `ivee `ivotot tvoj i se preprava deka ~uvstvuva, misli, raboti, jade, pie, sni{ta snie? - me pra{a moeto jas, na {to jas (ovoj jas) se nasmeav. - Sekako, toa si ti, mojata lu{pa i obvivka, za koja lebot e samo suva korka, vinoto e crvena te~nost, a remek-delo apstraktno e {lakanica na dete vrz platno - ka`av jas, onoj drugiot, ba{. - Ne karajte se xabe, koga tuka samo jas vistinata ja znam, be! @iveam so poln zdiv i sekoj mig za mene e kako prv! ripna tretiot, a ~etvrtiot go smiri. - Ne, toa samo ti smrdi zdiv, od tebe true samoqubie, od vistinata nitu kapka za suvata du{i~ka da se napie. Vo me|uvreme moeto vistinsko jas seto ova go slu{a{e i ne mo`e{e da veruva, a koga }e poveruva }e doznae deka nekoj drug negovite misli gi misli, a toj negovite `elbi gi `ivee. Dodeka ne nau~i da `ivee, neka pi{uva. 58
Realnosta e son e realnost e son... Postoi eden svet obraten, kaj{to Sonceto zao|a denot koga doa|a, crnilo zna~i svetlo, a zelenoto divo e mrtvo sivo, ognot e laden, bogatiot - gladen, zborot - nem, ripa{, a tone{, zarem? Lu|eto tamu `iveat, a zo{to ne znaat, rabotat, a stojat, qubat, a mrazat i koga se smeat - pla~at. Sega{nosta e utre, idninata - v~era, tie sonuvaat, samo ne znaat. G-din Son, ~etirieset-godi{en ma`, `itel na svetot na{, eden den zaspal i vo ovoj svet se razbudil. Prvo pomislil deka ne e aren, no - samo go sonuvam svetov bizaren - brzo zaklu~il. - No, kako `itelite na ovoj svet `iveat, a deka sonuvaat ne znaat!? - se zapra{al i dodal - Moram da gi spasam, vistinata da im ja ka`am! Kade i da odel, g-din Son za vistinata propovedal, no zaludno, tie ne razbirale, od sebe go turkale i za lud go smetale. - Vistinata }e ja doznaete, no }e bide docna, jas }e se razbudam, a vas „fiuuu� }e ve snema. Zatoa, so mene dojdete i svetlinata }e ja vidite! G-din Son tolku se vozbudil {to vedna{ se razbudil i so `ivotot prodol`il, a ne znael deka samo {to zaspal. 59
Zrel za penzija Devet godini postar, malku zen, malku smiren, no dali ostaren? Dali toa staroto mr~alo yirka od prikaznive i od smeewe se zdive? Negoviot trik uspea, negovata iluzija e kompletna! Bunto se soglasuva - Koga dete bev jas, sonot realnost mi be{e ba{, no}e mese~arev i vo son zboruvav, a ti!? Na site samo potvrdno „da, da...” veli{ i fantazija ni za lek nema{. Koga „Bu” }e slu{ne{, ti se trese{, od „nt” ni traga ni glas~e, a kamo li te-en-te!? - a Psiho dodava - Kako mom~e gledav vizii, prekrasni il' stra{ni, gajle nemav, gi sakav i slu{av, tie znaeja s$ za `ivotot prav. Napati imav ~uvstvo deka jas ne sum jas, mislite “bumtras”, a duhot od gore “ah-ah!” - No, vozrasen stanav, sonot od javeto gi razlikuvam i vizii nemam, realnosta ja znam, „rabota-doma, rabota-doma”, pee{e eden poet slaven, duri ni vo `ivotot moj ne sum glaven. Da bide{ ma`, tatko, vraboten, ~len na zaednicata produktiven, so kredit za stan i kola, rakija zamenuva kokakola i u~ebnici menuva{ za peleni, smetki: struja, telefon, parno i mobilen, i po malku senilen... da, jas sum vozrasen! - gordo izvika g-din Slepigluv, dodeka drugite dvajca - puf! 60
Bele{ka za avtorot Branko Prqa e roden vo Saraevo vo 1977 godina. Od 1990 godina `ivee vo Skopje. Raboti kako grafi~ki dizajner i tekstopisec. Osnova~ e na prviot elektronski konkurs za literatura vo Makedonija - Elektrolit i na kreativniot kolektiv Kapka. Ima objavuvano vo zemjava i vo stranstvo. Dosega objaveno: Dosie: Univerz Um, 2012 Dosie: Yvezda Nemezis, 2011 Vest od Nesvest, 2010 Dosie: Planeta Iks, 2009 Vesti od podrumot na baba mi, 2007 Parite se otepuva~ka, 2006 Vesti vo zemjata na ~udata, 2005 Za sekogo po ne{to, za nekogo ni{to, 2003 kontakt: brankoprlja@gmail.com
Izdava~ka ku}a Goten contact@gotenpublishing.com www.gotenpublishing.com Grafi~ko ureduvawe i dizajn: KAPKA dizajn Ilustracii: Branko Prqa
CIP - Katalogizacija vo publikacija; Nacionalna i univerzitetska biblioteka “Sv. Kliment Ohridski”, Skopje 821.163.3-3 PRQA, Branko Prikazni obi~ni za lu|e neobi~ni / [avtor i ilustracii] Branko Prqa. - Skopje : Goten, 2012. - 64 str. : ilustr. ; 11 sm ISBN 978-608-4625-17-9 COBISS.MK-ID 91144458
