Časopis Bukmarker - broj 18 by Laguna

■ INTERVJU: Dejvid Mičel

■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Mladi gospodin Džordži

■ KOLUMNA: Toni Parsons

■

■ #BUKMARKER: SPQR: Istorija starog Rima

■ TAJNE PISACA: Jovan Ristić KNJIŽEVNA KRITIKA: Moja ljubav Nikola Tesla IZ PRVE RUKE: Moj brat Muhamed Ali: Sveobuhvatna biograﬁja LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Knjiga o V. MALA LAGUNA INTERVJU: Ketrin Mej

■ AKTUELNO: Azbuka mog života Mirjane Bobić Mojsilović

■

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Put u Indiju

| Direktor marketinga / Ana Spasojević

Letopis jedne knjižarke u Kairu, Nadija Vasif

■ NOVO U LAGUNI I 3 PITANJA ZA... Vladimira Vujinovića

■ AKTUELNO: Sve o novom romanu Jelene Bačić Alimpić

Ljubavno pismo knjigama! Duhovito ali mudro i sa dubokim znanjem, autorka istovremeno opisuje život knjižare i svoje zemlje i beleži sopstvene memoare.

1017■

■ DELFI KUTAK: Rusalkin poljubac ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

■ U FOKUSU: Nedelja knjiga Borislava Pekića

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić Grafički dizajner / Dejana Vranješ

Probajte na trenutak da zamislite svet bez knjiga. I kako izgleda taj svet? Sumorno, bezbojno, hladno. Knjige našem životu daju poseban smisao. Hrana su za dušu, uteha, karta za beg od svakodnevice koja ponekad ume da bude jednolična. Pitali smo i naše značajne pisce kako bi im izgledao svet u kome nema knjiga i šta nam one važno pružaju. Njihovi odgovori su ovoga puta Tema broja.

SE PRIČA BUKMARKERPREPORUČUJE:REDAKCIJA

Mirjana Bobić Mojsilović je specijalno za naš magazin sastavila Azbuku svog života, inspirisanu njenim hit knjigama.

COBISS.SR-ID

■ KOLUMNA TRI RAJKE: Zaljubljen u Rim

■ TEMA BROJA: Njeno veličanstvo knjiga

Volite knjige i slavite svakoga dana njihovo postojanje! KOJIMA

128

| Naslovna strana / iStock - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker 24908553 / Rotografika, Subotica

2711

Saradnici: Iva Burazor, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Srđan Krstić, Mina Kebin, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Vuk Lazarević, Matija Krstić, Nataša Đuričić Marković, Vladana Valčić

A kako časopis Bukmarker iz meseca u mesec slavi Njeno veličanstvo knjigu, tako smo za naše čitaoce i ovoga puta pripremili mnoštvo zanimljivih priča.

■ IZ UGLA PREVODIOCA: Ovladaj svojim emocijama

■

| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055

2031

2421

Opus Borislava Pekića, knjige Moja ljubav Nikola Tesla, Mladi gospodin Džordži, Zaljubljen u Rim, Poplavljeni um, Moj brat Muhamed Ali, Rusalkin poljubac, Slamar i mnoge druge takođe imaju svoje mesto i svoju priču u novom broju.

| POKLON PRIMERAK | APRIL 2022. | BR. 18 | IZLAZI MESEČNO Štampa

3233

| Za izdavača / Dejan Papić

■ DELFI GIFT

SADRŽAJ CIP

■

DRAGI ČITAOCI, KNJIGE O

| REDAKCIJA

| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs

Tu su i sjajni intervjui sa svetskim piscima Dejvidom Mičelom i Ketrin Mej.

Lektura i korektura / Saša Bošković

■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Dejan Cukić

1830■

Povodom novog romana Kletva, razgovarali smo sa Laguninom bestseler autorkom Jelenom Bačić Alimpić, ali i omogućili svim ljubiteljima njene književnosti da među prvima pročitaju odlomak iz knjige.

Priredila: Iva Burazor

Pekić je proveo dvadeset godina u Londonu, gde je otišao nakon što je u tadašnjoj Jugoslaviji proglašen za personu non grata, jer je u romanu Hodočašće Arsenija Njegovana pisao o studentskim demonstracijama 1968. U Londonu je i preminuo 1992. godine.

FOKUSUU U FOKUSU 5

Laguna vam pruža lepu priliku da popunite svoju biblioteku Pekićevim knjigama. Od 25. aprila do 1. maja 2022. organizujemo Nedelju knjiga Borislava Pekića kako bismo vas još jednom podsetili na njegove vrhunske romane. Odobravamo količinski popust od 20% za kupovinu tri ili više knjiga Borislava Pekića. ■

NEDELJA BORISLAVAKNJIGAPEKIĆA

orislav Pekić (1930–1992), romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, jedan je od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka. Veliko interesovanje čitalačke javnosti izazvao je već prvom knjigom Vreme čuda, a za Hodočašće Arsenija Njegovana dobio je Ninovu nagradu za roman godine 1970.

Usledili su brojni, takođe nagrađivani romani Kako upokojiti vampira, Besnilo, Atlantida, uspomene iz zatvora Godine koje su pojeli skakavci, esejistička proza Sentimentalna povest Britanskog carstva, ali i njegovo kapitalno delo u sedam tomova Zlatno runo, istorijsko-mitska saga porodice Njegovan.

Idealan je trenutak da obogatite svoje police neprolaznim delima kultnog srpskog pisca, jer od 25. aprila do 1. maja odobravamo popust od 20% na kupovinu tri ili više naslova iz njegovog književnog opusa

Radnja prethodnog romana Nisam kriva dešavala se u sadašnjosti u Americi. Ovoga puta ste se vratili na naše područje, Vaši junaci žive u malom mestu između Pančeva i Vršca, i smestili ste ih u prošlost, tačnije u period Drugog svetskog rata. Odakle je došla ideja za ovu priču?

Glavna junakinja Dušanka, njena sestra Vera, baba Radojka… Ponovo ste stvorili jake ženske karaktere. Ko su Vam bili uzori za građenje ovih junakinja i koja je njihova poruka ženama?

6 INTERVJU

žene kojima se divim, a koje svojim postupcima, delima, a ne samo rečima, dokazuju svoju veličinu u svakom smislu.

Razgovarala: Maja Šarić

Bila sam privilegovana da prisustvujem trenutku kad ste prvi put ugledali novu koricu, da vidim Vaše uzbuđenje, sjaj u očima. Kao da je reč o prvom romanu. Kako biste opisali taj osećaj, kako izgleda iščekivanje reakcije čitalaca na novi roman?

Foto: Marko Ristić

Sve što ste naveli je tačno, a ideja za priču je došla sasvim spontano i slučajno. Želela sam da se dvanaestom knjigom vratim na naše prostore i žanru kojim sam i počela da pišem – drami. U ovom vremenu svetskog ludila, ništavila, sivila, ovom pričom

SNAŽNA

Svaki proces rada na knjizi za Vas je vrlo intenzivan. Šta je ovoga puta bilo najizazovnije tokom pisanja?

ODA ŽIVOTU

Zašto je ova knjiga više nego i jedna druga oda životu?

Jelena Bačić Alimpić, jedna od najpopularnijih srpskih autorki, u svom najnovijem romanu Kletva uzbudljivo i nadahnuto ispisuje emotivnu i jaku priču o neizmernoj ljubavi, hrabrosti i odanosti

Niko mi konkretno nije bio uzor, u smislu osobe koja možda postoji u ovom životu. Za mene su uzor sve žene koje svojom hrabrošću, inteligencijom, širinom, slobodom govora i mišljenja, a opet dubokom privrženošću i odanošću onima koje vole, ostaju posebne u svojoj doslednosti. Ne poznajem mnogo takvih žena, nažalost, ali one koje poznajem i koje imaju sve gore navedene osobine su

Zato što uprkos svim nedaćama, strahovima, stradanjima, izazovima i iskušenjima slavi život!

Taj osećaj je naprosto neprepričljiv. Možda će nekom zvučati patetično ili prenaglašeno, ali zaista se kao dete radujem svakom svom novom književnom čedu, i duboko verujem da će i ova knjiga, možda čak i više od prethodnih, naći svoj put do čitalačkih srca. Znate, dok sam je stvarala, dok sam gradila likove i priču, svaki deo moga bića bio je potpuno posvećen tome. Ne bih mogla drugačije da pišem. I kada sam po deseti put iščitavala sve te mojom rukom ispisane stranice, imala sam isti doživljaj: uzburkano more emocija, žudnje, težnje da ne izgubim ženu koju najbolje poznajem, sebe, a istovremeno i nadu da će se mnoge čitateljke, pa i čitaoci pronaći u likovima romana Kletva

Na svoj način, emotivno i nadahnuto, Jelena Bačić Alimpić ispisuje priču o ljubavi, hrabrosti i odanosti, podsećajući na to da se upornošću i istrajnošću mogu prevazići i najveće strahote i stradanja.

omani Lagunine bestseler autorke Jelene Bačić Alimpić željno se iščekuju. Kletva, dvanaesti roman, donosi nam snažnu priču o porodici Stanimirović, čiji će se idiličan život iz korena promeniti kad njihovo mirno banatsko selo zahvati vihor Drugog svetskog rata. Otac Jovan moraće da napusti porodicu kako bi se pridružio borbi protiv okupatora, a njegova najstarija kćer Dušanka učiniće sve da sačuva majku i tri mlađe sestre. U tome će joj pomoći baba Radojka, nadaleko čuvena po svojim moćima i napicima.

sam zapravo, kroz život jedne porodice u najtežim vremenima, kada se svako od njih ponaosob suočava sa strahovima i neizvesnošću, htela da poručim da osim što je ljubav univerzalna tema u književnosti, ona je i najveća sila na svetu, pomoću koje možemo da prođemo i izdržimo i najteža iskušenja. Kao i da dobro uvek pobeđuje zlo, u šta duboko verujem.

Kompleksan odnos između dva glavna ženska lika, ali i između ostalih likova, kojih je podosta. Zatim, nijansiranost svih likova koji su građeni slojevito, temeljno, onako kako suštinski doživljavam ljudskost i osnovna moralna, pa i etička načela.

–zala?Ne

moja, šta to osetiš, vidiš li šta, kad se uvek desi po onome što si ka-

– Da te, ne daj Bože, ne pohode neke zle sile u snu? Već sutra ćemo otići u crkvu kod oca Petra da te blagosilja… Plašim se, dete, nisu to čista posla… – brinula se mati.

– Nije to za šalu, Dušo. Svakakvog sveta ima. Nekome će smetati tvoja mladost i lepota, a nekome pamet, bez ikakvog razloga. Ljudi umeju da budu strašno zli, kćeri moja. Upamti to! A ti misliš kako su svi ljudi na ovom svetu dobri i plemeniti. Nije tako, mila. Ni izbliza… – ojađeno je uzdahnula majka.

vidim, majko, ali osećam neki unutrašnji nemir, neko blago trnjenje ruku i nogu kao da me neko, daleko bilo, zaposeda i govori mi da na dobro neće izaći… – skrušeno bi joj, skoro postiđeno odgovorila kćerka.

Ni kao sasvim mala, Dušanka se nije ponašala poput sve druge dece. Često bi znala da posle kratkog noćnog sna, s prvim petlovima bosa gaca po orošenoj travi, legla bi na nju i prislonila glavu kao da osluškuje šapat zemlje i sluša čudesne priče. Majka bi je, kada ju je dva ili tri puta tako zatekla, svu mokru od jutarnje rose, propisno izudarala po zadnjici, ali bi je otac tada uzimao u zaštitu i srdio se na ženu što tako postupa s devojčicom. Darinka bi mu se prkosno suprotstavljala, ali bi Jovan tad sevnuo očima, glas bi mu postao dublji od srdžbe koju je s mukom kontrolisao i tad bi joj rekao:

ODLOMAK EKSKLUZIVNO

– Pa šta ako ima kratak san i izlazi u rano jutro da priča sa travkama i biljem? Misliš li da nam je dete zbog toga ludo? Ne, ona je posebna, Daro, i ne znam kako ti to ne uviđaš.

7 INTERVJU

Dok su rasle, sve jedna drugoj do uveta, Darinka je primetila da je njihova najstarija kći Dušanka drugačija od ostalih. Kad god bi se u njihovom selu desila neka rana ili neočekivana smrt, njihova Duša bi to predosetila. Ne jednom bi rekla roditeljima, obično u sivo veče što prethodi noći, kako će se baš te noći nečija duša upokojiti, te kako bi trebalo svi da se pripreme za naredni dan žalosti i tugovanja. Isto je bilo kada bi tukli gromovi, sevale munje, a nebo se otvaralo kao da se sam božji gnev na zemlju spušta.

Ispočetka je mati te njene reči odbacivala kao stare ponjave, ali kada se to nekoliko puta zaredom ponovilo, dobrano se uplašila i shvatila da njihova najstarija kćer poseduje neku moć, izražen predosećaj, kada je u pitanju smrt. Jednom prilikom ju je –upitala:Kćeri

– Pusti to, majko, nisu nikakve nečastive sile, nego naprosto sanjam više no drugi, ne znam… Nekako sam sva, može biti, drugačija. Ali ti znaš da sam verujuća, da se u Boga uzdam kao u tatu i tebe, pa ne verujem da mi se bilo šta loše može desiti… Ja, majko, nikome ne želim zlo.

Znaš da ima i na koga da bude baš takva, posebna.

– Biće kako biti mora. Ima još mnogo vode da protekne dok Dušanka ne stasa, i zato ti poslednji put govorim: ne diži ruku na to dete, jer ti se jednog dana možda dobrim neće vratiti. Ne zato što mislim da bi ti kćer ikada mogla nauditi, već zato što verujem u pravdu. Batinama nećeš umanjiti njenu nadarenost niti joj ukrotiti prirodu. Ona je naprosto takva rođena. Uostalom, i sama znaš koliko smo se za nju plašili jer ste obe jedva preživele porođaj. Seti se samo svih onih noći kada bi imala groznicu, a ti i ja se smenjivali kraj njene postelje. Ja nisam zaboravio šta je tada govorila, tačnije buncala, a znam da nisi ni ti, Darinka. Zato ne diži ruku na dete koje je toliko puta uteklo smrti. Možda baš zbog toga ima taj natprirodni dar, koji ti i ja ne možemo razumeti. Seti se kako je predosetila da će Vera iz nestašluka pasti pod vršalicu, pa sam otrčao kao lud i spasao je u poslednjem času. Šta bi bilo da nam Dušanka nije izbezumljeno pritrčala i usplahireno vikala da spasimo njenu najmlađu sestricu? Budi zahvalna, Daro, baš kao što sam ja zahvalan što imamo takvu kćer.

■

Pružamo vam priliku da prvi zavirite među korice knjige Kletva!

– Majko, ne šegači se – nasmejala se njena najstarija kći. – Šta misliš, možda me je kakav momak „privezao“?

– Znam, Jovane, pa me zato sve to i plaši. Šta ako kad odraste…

– Znam, oči moje, tvoja je duša poput izvora, čista i neuprljana. Ne sumnjam ja u tebe, kćeri, nego se plašim da te nije neko tako mladu, lepu i čestitu omađijao… – skoro je zakukala Darinka.

Život fascinantan,je

Umetnost v funkcioniše v baš v zato v što pomaže v čitaocu/gledaocu/slušaocu da bolje shvati svet oko sebe, ili u sebi. Mislim da na to mislimo kad kažemo: „Taj film me je baš dirnuo“ ili „Poistovetio sam se sa tom knjigom“. Volim da koristim raznorodne žanrove i teme jer sam radoznao, želim da znam što više o svetu i ne želim da se ponavljam. Potrebne su mi tri ili četiri godine da napišem knjigu: ne želim dvaput da napišem istu ili da tražim od čitaoca koji je odvojio vreme i novac za moju knjigu da čita sličnu knjigu dvaput. Da, romani imaju supermoć da pomognu čitaocima da razumeju svet oko sebe. Romani vam dozvoljavaju da nastanite telo drugog pola, nacionalnosti, porekla, religije, veka, stvarnosti: i dok ste u tom telu, dok živite taj drugi život, možete da razmišljate o svom telu i svom životu. Kad završite knjigu, imaginativno i intelektualno ste bogatiji. Bolje ćete razumeti druge ljude i druge narode jer ste tokom čitanja knjige bili ti drugi ljudi. Vi ste ono što čitate. Zašto bi inače diktatori prezirali ljude koji prodaju knjige?

Nikada nisam do kraja razumeo reč „inspirisati“ (kao i „kreativnost“: pomalo sam alergičan na tu reč). Osećam glad za pisanjem o nekom mestu, stvari, osobi – i jedini način da je utolim je da slušam nagon da pišem o Odabranoj Stvari. Tako je jednostavno. Dan u kojem ne pišem mi pomalo deluje kao protraćen dan. Zašto osećam glad za pisanjem o jednoj stvari a ne o nekoj drugoj? Valjda zato što sam ja Ja. Svet je fascinantan. Ljudi – i ono što radimo – to je fascinantno. Život je fascinantan, zar ne?

Sa Dejvidom Mičelom, jednim od najzanimljivijih britanskih pisaca srednje generacije, autorom kultnog Atlasa oblaka, razgovarali smo o temama koje zadovoljavaju njegovu glad za pisanjem, o načinu na koji je njegov rad evoluirao, a imao je i posebnu poruku za naše čitaoce zar ne?

Ne postoji jedan sudbinski trenutak. Bio sam klinac koji obožava knjige i imao sam vrlo bujnu maštu, tako da je „saznanje da želim da budem pisac“ više dolazilo postepeno tokom nekoliko godina nego što mi se odjednom upalila sijalica. Priče koje sam čitao su mi poslužile kao odskočna daska za sopstvene priče, tako da je bilo lako – i logično – da sanjam da moji rukopisi pređu granicu između „neobjavljenih“ i „objavljenih“. Šta bih drugo mogao da radim sa njima? Neispričana priča i nije priča. Piscima su potrebni čitaoci kao što su kuvarima potrebni gladni ljudi.

Vaš poslednji roman Utopia Avenue bavi se londonskom muzičkom scenom 1960-ih. Šta je za Vas toliko fascinantno u ovom periodu, u muzici i svetu generalno?

azvati rad Dejvida Mičela ambicioznim značilo bi dramatično ga potceniti. Njegove knjige su zamršeni lavirinti koji obuhvataju vekove, zabačene destinacije i brojne naratore koji se nose sa smislom istorije i egzistencijalnim temama. Ali Mičel nije zainteresovan da stvori prostrani svet samo za jedan roman. Umesto toga, on stvara multiverzum: svi njegovi romani su međusobno povezani, prevazilazeći vreme, prostor i žanrove, sa likovima koji iskaču u knjigama čija se radnja dešava godinama kasnije, ili se u nekoj drugoj priči ustanovi da su izmišljeni.

Razgovarala: Iva Burazor | Foto: Leo van der Noort

Sećate li se kada ste prvi put poželeli da budete pisac?

stim tihu muziku i radim sve dok ostale obaveze oca, muža, sina, poreskog obveznika, građanina itd. ne zahtevaju glasniju pažnju nego moje obaveze kao pisca. Pokušavam da svakog dana pišem barem nekoliko sati. Svaki dan je isti na način da je svaki dan pomalo drugačiji.

8 INTERVJU

Deluje kao da Vam nijedna tema i žanr nisu strani. Da li možda smatrate da time što se bavite tako raznolikim temama na neki način pomažete čitaocima da razumeju svet oko sebe? Da li romani imaju tu supermoć?

Da citiram Boba Dilana iz njegove pesme Tangled Up in Blue: „Muzika se čula u kafeima noću, a revolucija se osećala u vazduhu“. Izmišljen je LP. Pojavio se bend kao muzička jedinica. Šta bi pesma mogla da bude, čemu pesma služi, to je reizmišljeno. Stekao se uvid u nove načine življenja. Idealizam je posadio seme koje nije procvetalo odmah, ali koje je s vremenom proklijalo do naše sadašnjice. Građanska prava za nebelce, feminizam, LGBTQ prava, environmentalizam,

Šta inspiriše Vaš rad?

Da li imate nekakve rituale ili pripreme pre pisanja? Kako izgleda jedan Vaš uobičajeni dan kad pišete?

Probudim se rano, pregledam vesti (ne mogu da utičem na dešavanja, ali barem biram da ne okrećem glavu), napravim čaj, proverim mejlove, pu-

Mičelov poslednji roman Utopia Avenue je priča o kratkom ali blistavom putu jednog benda od klubova u Sohou i zapuštenih sala za igranke do obećane zemlje Amerike, upravo kada je Leto ljubavi uzmicalo pred nečim mnogo mračnijim.

INTERVJU

Trenutno radite na kratkim pričama. Šta nam možete reći o njima?

Nemam mnogo da im poručim. Njihov svet biće različit u odnosu na naš koliko je i naš svet u odnosu na XVIII, XII, ili III vek. Ali ako bilo ko iz buduće generacije ovo čita, evo poruka za vas: „Izvinite što smo vam uništili ekosistem“, „Ograničite vladavinu svim liderima na deset godina da se ne bi pretvorili u čudovišta, što sigurno hoće“, „Molim vas, budite bolji preci nego što smo mi bili“.

Možda. Bend je takođe zbir glasova (i muzičara) koji stvaraju nešto veće i bogatije nego što bi jedan glas sam mogao da postigne. A možda i nije: glasovi u Utopia Avenue dolaze od jedne osobe, mene. Moje knjige odlikuje višeglasje, koja god bila tema. Zavisnik sam od višestranog ugla posmatranja. Možda bi bliža muzička analogija bila solo album gde jedan muzičar – jedan Makartni, na primer – svira sve instrumente i peva sve vokalne deonice, dok oponaša druge vokale.

pravna pomoć, besplatno zdravstveno osiguranje, odgovorne policijske snage, dostupnost kontraceptivnih sredstava, ideja da bolesti zavisnosti od droga treba pristupiti kao društvenom problemu a ne moralnom posrtanju – svi ludi, iščašeni, idealistički, hipi snovi koji su danas pojmovi koje uzimamo zdravo za gotovo, barem u društvima čiji želim da budem član. A i garderoba je bila prilično kul.

Moja zbirka kratkih priča mutira u duže, povezanije priče. Mislim da će ličiti na kvaziroman kad završim sa njima. Ponovo. Ne želim previše da vam otkrijem o osnovnoj premisi zato što sam uzbuđen kao malo dete, bo-

Koliko se Vaše pisanje s vremenom promenilo? Postoje li teme koje Vas danas više ili manje interesuju?

jim se da će mi neko ukrasti ideju. To je jedna od onih ideja za koju vas čudi da je se niko nije setio pre vas. Tako da sam posesivan kao Golum sa svojim Prstenom moći.

Šta čitate trenutno?

Volim da čitam nekoliko knjiga u isto vreme kako bih spojio knjigu sa trenutnim raspoloženjem. Pošto je ovo intervju za Lagunu, moju izdavačku kuću u Srbiji, spomenuću Na Drini ćuprija Ive Andrića. Volim arhitekturu ove knjige, njen istorijski raspon, spajanje folklora, istorije i politike. Stigao sam do polovine, ali već sam naučio pedeset činjenica koje nisam znao o Balkanu. Romani slušaju, ali i govore. Za kraj, poruka za moje srpske čitaoce: hvala vam što me čitate. Čast mi je kad god stranac odluči da nastani svet koji sam izgradio i nadam se da uživate u knjizi Utopia Avenue. Sa zapada Irske ove 2022. želim nam svima mirnu budućnost – punu knjiga. ■

Napisali ste i novelu From Me Flows What You Call Time za projekat „Biblioteka budućnosti“, koja će biti objavljena 2114. Kako će tada izgledati svet, šta ćemo ostaviti budućim generacijama? Šta želite da im poručite o svetu i životu tom knjigom?

čemu sam mislio kada sam je započinjao. Nadam se da započinjem manje rečenica u prvom licu (za razliku od ovog pasusa). A što se tiče tema: nastaviću da idem kuda god me moja radoznalost bude vodila. Ne mogu da kažem da me išta manje interesuje nego kad sam počinjao. Mogu da kažem da je spisak sve duži što sam stariji. Promene u svetu – kovid, Black Lives Matter, MeToo, društva postistine, Bregzit i papazjanije britanske vlade – uticaće na mene kao pisca jer utiču na mene kao osobu.

Nadam se da se moje pisanje promenilo nabolje (smeh). Znam da koristim manje slikovitih opisa. Nadam se da su moji opisi pronicljiviji. Nadam se da govorim više sa manje reči. Nadam se da su moji likovi zaokruženiji, manje kliše, da iznenađuju sebe češće i sadrže seme paradoksa. Nadam se da su mi dijalozi utegnutiji. Nadam se da sam bolji u identifikovanju onoga o čemu se zapravo radi u priči, a ne o

U Utopia Avenue nekoliko različitih glasova pripoveda priču. Da li to podseća na način kako jedan bend stvara album?

Romansirana biograﬁja

tendenciju da svoje velikane nekako „spušta“ na narodski nivo! Nije Nikola Tesla bio samo neshvaćeni genije koji umire usamljen, opšteći jedino sa golubicama! On je bio slavan čovek, priznati naučnik, i te kako ostvaren profesionalno u svom vremenu onoliko koliko se moglo…

Ovoj knjizi predviđam odličnu budućnost kada bude publikovana u Americi. Tamo joj je mesto, koliko i ovde. ■

10 KNJIŽEVNA KRITIKA

knjiga Ane Atanasković ispravlja veliku nepravdu prema svim slojevima ličnosti Nikole Tesle. Naš mentalitet ima istorijsko-mitsku

njiga Ane Atanasković je pravo osveženje u srpskoj književnosti. Jedan drugačiji pogled na Nikolu Teslu, na period njegov života u Americi, jedan privatan, ženski pogled.

Evo Tesline, kako Ana–Ketrin kaže, „porcelanske posebnosti“: Upoznala sam čarobnjaka. Zove se Nikola Tesla i ušao je, sa Kromefordom, u naš dom. Neverovatno je visok, ima kraljevsko držanje, prefinjenu eleganciju, staložen je i miran, neizdrživo sporo je skidao bele rukavice od jelenske kože sa po dva crna dugmeta, savršeno krojen crni kaput i fini dugački frak sa satenskim paspulom. Izazivao je u meni nestrpljenje i talas smirenja u isto vreme. Lice mu je izduženo i zagonetno, to je lice jednog izuzetnog džentlmena, ali i mudrog vilenjaka. On je tih i bledunjav, rekla bih na delić prvog pogleda, povučen, ali ne dozvoljava da prvobitna slika potraje dugo, brzo je razbija svojim sivoplavim očima iz kojih izbija nezadrživa neobičnost, i utisak se pretvara u svoju suprotnost.

Divimo se Nikoli Tesli, izumitelju sistema naizmeničnih struja i transformatora, uživamo tek danas u njegovom bežičnom prenošenju svega i svačega, vozićemo se i u budućnosti tipovima automobila tesla, ali treba da imamo na umu da je stvarni Nikola Tesla bio očaravajuća pojava u svakom smislu, medijski superstar, selebriti svog vremena, persona sa prebogatim društvenim životom, a Uusamljenik!ovomsmislu

POSEBNOST

Ovu knjigu treba čitati sporo, lagano, deo po deo, ona i jeste prilagođena tempu života s početka prošlog veka

Knjiga je u formi dnevnika, a ta forma nije mnogo korišćena u balkanskim književnostima. I to malo što imamo su najčešće muški narativi. Politički. Druge književnosti, anglosaksonska pogotovu, koriste mnogo kroz istoriju ovu strukturu. Srpskom čitaocu zato ovaj dnevnički roman može izgledati na trenutke zamorno; suviše meditacije, premalo akcije na koju smo naviknuti. Ovu knjigu treba čitati sporo, lagano, deo po deo, ona i jeste prilagođena tempu života s početka prošlog veka. A dnevnik kȏ dnevnik, uvek je prepun naglašene osećajnosti.

PORCELANSKA KRITIKAKNJIŽEVNA

Moja ljubav Nikola Tesla pravo je osveženje za srpsku književnost, a ogromna je i hrabrost autorke Ane Atanasković da u Srbiji uzme velikog naučnika za glavnog junaka i omogući nam da ga sagledamo na sasvim drugačiji način

na strast, roditeljstvo, ljubav prema umetnosti i nauci… Ali pre svega i iznad svega knjigom caruje Teslina harizma viđena očima jedne žene!

Da li nešto novo saznajemo o Tesli iz ovog štiva? O da, mnogo toga! Impresionirao me je lik Tesle koji je sada prikazan u potpunosti sa svim svojim aristokratskim manirima, kao pripadnik visokog društva – američke finansijske, kulturne i naučne elite, kao prefinjeni dendi, obrazac stila, čovek koji uživa u svakovrsnom luksuzu. Nije time ništa umanjena njegova raskošna magičnost tajanstvenog Neznanca, koji lebdi u oreolu između nauke i metafizičke poezije. On je ovde genije od krvi i mesa. Genije sa stilom! I to ne kvari njegovu paučinastu svemirsku frekvenciju.

Piše: Jasmina Mihajlović, književnica

Treba se osmeliti, pa u srpskoj književnosti napisati lirski roman u formi dnevničkih beležaka, koristeći mešavinu nogljubljenatajnoudatajempripadalaKetrinRečzatipičnomskomreći,književnogslovensko-anglosaksonskognasleđa.Moždajeboljenapisatiknjiguuanglosakson-manirusaemotivnošćuipakzaslovenskenarode.IuzetiglavnilikNikoluTeslu.jeo(re)konstrukcijidnevnikaDžonson,AmerikankekojajekulturnojelitiNjujorkakra-XIXipočetkomXXveka.Ketrin,iporodičnoorijentisanažena,je,bezumnoibezuspešnoza-uNikoluTeslu,prijateljanje-mužainje,njihovedece.Daserazumemo:AnaAtanaskovićjekoristilazaknjigusveštojeistorijskaistina,aligotovoceodnevnikKetrinDžonsonjeizmišljen.Utojživotnojsagipratimo,presvega,privatnoNi-koluTesluskoročitavih30godina,upravouvremenjegovoguspona,ve-likesvetskeslave.Apotomsunovrata.Knjiga

Moja ljubav Nikola Tesla, koja je po svojoj dnevničkoj formi suštinski intimistička, osim tanane ženske osećajnosti sklone stalnom preispitivanju, ima vrlo lepe erotske pasaže. Hrabre i rasne. Takođe, specifično opasni a platonski trougao između Ketrin, njenog muža Roberta (pesnika i urednika čuvenog časopisa Vek) i Tesle, jeste intrigantna potka knjige. Razne su ljubavi utkane u ovu knjigu: prijateljstvo, bračna ljubav, taj-

Nevena, Dunja i Ivana su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

Drugačijim pristupom autor navodi čitaoca/ putnika da zagrebe malo dublje ispod suvih činjenica i očiglednih turističkih atrakcija, da neobaveznije krene u istraživanje Rima

Lokalni stanovnici su podelili s autorom šta je tako privlačno i posebno u životu u Rimu, koje su osobenosti mentaliteta, zašto se stiče utisak da je istorija živa na svakom koraku. Sa druge strane, imamo vizuru grada iz ugla doseljenika i stranaca na privremenom radu, i zanimljivo je uporediti te dve strane priče. Ono karakteristično za tamošnju kulturu nije nimalo suptilno, tako da stranci uglavnom nemaju zablude o tome kakav ih život očekuje u Rimu na duge staze. Nema usiljene ljubaznosti niti filtriranja osećanja, a posebno ne suzdržanosti.

Piše: Ivana Veselinović

ako je u pitanju jedinstven spoj autorovog iskustva i kratkih priča o znamenitostima grada u istorijskom kontekstu, knjiga Zaljubljen u Rim Marka Tedeska može savršeno da posluži kao turistički vodič. Drugačijim pristupom autor navodi čitaoca/putnika da zagrebe malo dublje ispod suvih činjenica i očiglednih turističkih atrakcija, da neobaveznije krene u istraživanje Rima. On razgovara sa uličnim sviračima, strancima koji žive u Rimu, lokalnim stanovnicima.

Ljubavna afera sa

Večnim gradom

Posebna poglavlja su posvećena Karavađu, Vatikanu i Neronovoj Domus Aurea, gde autor svoje utiske prepliće sa pričom o istorijskoj pozadini na nepretenciozan i zabavan način. ■

Duhovit je u pokušajima da utvrdi šta ga uvek odaje kod lokalnih stanovnika, iako je godinama živeo u Rimu i tečno govori italijanski (kao uostalom i prosečnog američkog turistu na bilo kom drugom mestu na svetu). Njegova teorija je da sve monumentalno u Rimu ima svoju priču koja nije samo skup praznih činjenica nego neodvojiv deo ljudskih života vekovima unazad. Zaključuje da je najbolje iskusiti grad spontano i steći autentičan utisak, čak i kad su u pitanju mesta koja su pod naletom hordi turista. On se upoznavao sa Rimom na neuobičajen način, pa su tako i njegova iskustva nesvakidašnja – kada je prvi put kao mladić došao u Rim, prijavio se kao volonter u lokalnom prihvatilištu za beskućnike koje su vodile opatice. Tu je upoznao ljude koji su živeli na ulicama, Rim iz prve ruke.

KOLUMNA

Fasciniraju ga ulični svirači, razgovarao je s njima i zabeležio njihove životne priče. Daje preporuke za restorane koji nisu na meti turista a gde je dobra hrana, kao i koja mesta izbegavati ako ste prvi put u Rimu. A upravo ta mesta koja nisu udarne destinacije zvuče kao mesta koja treba posetiti.

IVAN IVANJI

PITALI

Ili je knjiga jednako važan izum kao vatra ili možda točak?

današnjim knjigama su rimski kodeksi iz I veka nove ere, koji su pisani na pergamentima i obloženi drvenim koricama, pa su samim tim bili izdržljiviji i kompaktniji od svitaka, ali i lakši za nošenje, što je omogućilo njihovu veću dostupnost. Kako je popularnost knjiga rasla, tako se svet okretao efikasnijem načinu da se one naprave, to jest štampaju.

NJENO

na današnji svet, knjiga je dostupna u brojnim oblicima, ostala je verna štampanom obliku na papiru, ali je dostupna i u audio i elektronskim verzijama, što je čini dostupnijom nego ikad pre.

Piše: Iva Burazor

ašto su knjige važne? Zato što nas upoznaju sa svetom mašte, otkrivaju nam svet oko nas, šire nam vidike, utiču na nas i ostavljaju trag. Knjige su pune znanja. Uče nas životnim lekcijama, ljubavi, usmeravaju nas i pokazuju nam kako da prevaziđemo teške trenutke i strahove. Knjige postoje vekovima i sadrže priče o našoj prošlosti, civilizacijama i kulturama. One su i dobri prijatelji, uz njih rastemo i razvijamo se, i mentalno i emocionalno.Prveknjige

Najstarija štampana knjiga na svetu je Dijamantska sutra, za koju se smatra da datira iz perioda od II do V veka nove ere. Štampanje je postalo deo svakodnevice u XV veku izumom štamparske prese na kojoj je Gutenberg odštampao Bibliju. Kada premotate film

Znanje na laki dohvat a lako se i zdušno laže. Ljudi poluludi, poluljudi. Satiru se, svakodnevno i u velikim tiražima. Mnogi smatraju da je Zemlja frizbi. Nismo bogzna kako savladali boleštine, samo bog zna kako. Deca hipnotisana usklađenim kristalima, poslušnim na pipanje. Progovore kasno i kuso. Jezici se sužavaju, kȏ u mravojeda. Reči je sve manje živih. Neka se slova sudaraju bežeći. Muva i pacova još uvek ima kȏ muva i pacova. Vazduh katkad davi, kȏ voda, a vode te premalo, te previše. Tetura se dvadeset prvi vek. Kakav bi bio svet bez knjiga tek! ■

Da li je onda moguće zamisliti svet bez knjiga? Bez Homerove Odiseje, Šekspirovih Romea i Julije, Servantesovog Don Kihota, Tolstojeve Ane Karenjine ili krimi romana Agate Kristi? Kako bi uopšte taj svet izgledao i da li bi bilo vredno živeti u njemu?

UROŠ PETROVIĆ

su imale formu svitaka od papirusa, a datiraju još iz IV milenijuma pre nove ere. Nešto više nalik

VELIČANSTVO

SVETSKI DAN KNJIGE OBELEŽAVA APRILA, TIM POVODOM SMO NAŠE

PISCE DA LI MOGU DA ZAMISLE SVET BEZ KNJIGA, KAKO BI TAJ SVET IZGLEDAO I KOLIKO SU ONE ZAPRAVO VAŽNE ZA ISPUNJEN I SREĆAN ŽIVOT

Pre nekoliko decenija pogled mi pade na police i upitah ženu: „Šta ćemo sa tim knjigama na nemačkom kad neće imati ko da ih čita?“ „Imaće“, reče ona. Pretežno zbog toga smo nekoliko godina bili u Nemačkoj, posle toga sinu omogućili da u toku leta provede bar po mesec dana u Nemačkoj ili Austriji. Jedna od mojih unuka uči nemački. Nadam se da će čitati. Ali ne verujem da će moji praunuci čitati knjige u ovom obliku. Na godišnji odmor vučem pola kofera knjiga, a na kindlu možeš poneti 50 ili 100. Važno je da se čita, čita se već preko 6000 godina, knjiga današnjeg formata tek nešto više od 200 godina. Čika Jova Zmaj je preporučio: „Čitajte, deco, i dan i noć!“ Nije rekao da mora da se čita iz knjiga. ■

SE 23.

BROJATEMA TEMA BROJA

Evo šta su neki od omiljenih domaćih pisaca kazali na tu temu.

DEJAN STOJILJKOVIĆ

U anketi sprovedenoj među savremenim srpskim piscima, sada, nažalost, blaženopočivši klasik srpske književnosti Radovan Beli Marković je na pitanje: „Šta je vaš najveći strah?“ odgovorio: „Zgarišta knjiga i biblioteka“. Ta anketa objavljena je u niškom književnom časopisu Gradina pre više od petnaest godina, a na naslovnoj strani tog broja bio je, sasvim slučajno (ili možda ne?) – Terminator. Kao što svi uglavnom znamo, saga o Terminatoru ili terminatorima je priča o smaku sveta. A kakav bi bio taj svet u kome bi, ako i mi imamo isti strah koji je imao veliki pisac, bila zgarišta na kojima bi gorele knjige? To bi bio, takođe, i svet bez ljudi. Jer umetnost nas, pa samim tim i književnost, čini mislećim bićima i uzdiže iznad statusa životinje. Knjiga je civilizacijska tekovina, jedan od najvećih izuma u istoriji čovečanstva. Lišiti čovečanstvo i svet nje, bilo bi svojevrsno samoubistvo. Tako da pitanje: „Kakav bi bio svet bez knjiga?“ malo beži logici i gubi smisao. Naime, bez knjiga – ne bi bilo ni sveta. ■

Moj roman Teslina pošiljka ima pod naslov: „Kad knjiga izgori, pepeo progovori“. Knjigu je moguće fizički uništiti, ali ono što je u njoj napisa no ostaje kao amanet generacijama koje dolaze. Dovoljan je jedan citat, pa da knjiga ponovo oživi. U Oska rom višestruko nagrađenom filmu Farenhajt 451 glavni junak je Njeno veličanstvo knjiga. Siže romana: po sle opšte kataklizme autoritarna vlast uništava i ono malo što je preosta lo od kulturno-umetničkog nasleđa. Ljudi su u ritama, vegetacija je uni štena... Grupa odvažnih ljudi posled njim pramenovima svesti uspeva da rekostruiše sadržaj bitnih knjiga. Kad se to dogodi, nastaje preokret: me nja se društvena svest, vegetacija ponovo buja, dolazi do društvenog preokreta... Kad je Hitler napao Ju goslaviju, glavni cilj je bio da u pr vom udaru uništi Narodnu biblioteku u kojoj se nalazilo 500.000 knjiga, svezaka, periodične štampe, između ostalog 2000 rukopisnih knjiga iz ra nog srednjeg veka... Bio je to neus peo pokušaj da se paljenjem knjiga unište glavni dokazi o identitetu jed nog naroda. Jer kad knjiga izgori –pepeo progovori. Engleski stručnjaci su objavili pre nekoliko godina da je moguće iz pepela rekonstruisati knji gu, ali da je za to potrebno oko šest godina. Dakle, ima nade za ljudski rod jer je knjigu nemoguće uništiti. ■

LJUBICA ARSIĆ

KNJIGA!

ENES HALILOVIĆ

VANJA BULIĆ

U moru savremenog svetskog ništavila knjige su za mene i danas, kao što su oduvek, predstavljale uzbudljiva puto vanja, neotkrivene avanture, učenja, maštanja i snoviđenja. Zaista ne mogu da zamislim svet bez knjiga, a budući da sam dete analogne generacije, uz sve poštovanje tehnološkog i digitalnog napretka, nadam se da za života neću dočekati vreme bez knjiga u njihovom izvornom štampanom obliku. Jer ma ko liko se, kao pisac, priklanjala digitalnom, kada u ruke uzmem knjigu koja još miri še na štamparsku presu i olovo, kada mi pred očima zaigraju ispisani redovi, mo joj sreći nema kraja. Kao što je pisanje, za mene, svojevrstan beg od stvarnosti i jedan oblik psihoterapije, isto je i sa čitanjem. Otkako sam naučila da čitam, a ima tome već pola veka, za mene su slova, reči, rečenice, priče svojevrsno svetilište, moj mali hram, moje pribeži šte. Čitajući knjige, obogaćujemo svoj unutrašnji svet, ali i svet oko nas posma tramo drugačijim očima. Ponekad je on lep, ponekad surov, tužan i opominjući, ali je uvek u njemu neka nova, neotkri vena istina koja nas obogaćuje, daje nam krila i ulepšava svakodnevicu. Svim knjigoljupcima, čitaocima, kolegama pis cima, profesorima književnosti i srpskog, tako lepog nam jezika, želim srećan Svetski dan knjige i želim da nikada ne odustanu od pisanih reči jer one oboga ćuju naš mali, unutrašnji, a bogami i veli ki svemir koji se životom zove. ■

Nekada je bilo i nepismenih ljudi koji su moralom, plemenitošću i umom uti cali na svet. Danas kada je nepisme nost u svetu skoro iskorenjena, vidimo da postoje ljudi koji su udaljeni od knji ga – udaljeni iz mnogo razloga, ali se ćanje na te ljude prvo je što mi pada na pamet kada razmišljam o mogućnosti da svet živi bez knjige. Postoje ljudi koji su zdravi i lepi, ali kada progo vore – nalik su na ruševine. Postoje i politički sistemi koji su zasnovani na skrivanju knjiga i njihovog sjaja. Praznina zjapi iz pojedinaca i iz gru pa, a knjige su na svakom koraku –nekima u ruci, a od nekih daleke kao zvezde. Staviti knjigu pred oči – to je bilo i biće pitanje ličnog izbora osim u onim slučajevima kada neki sistem skriva knjigu od naroda. Papa Grgur VII je zabranio i pismenima da čitaju knjige: palio je svitke i pretio knjigo vescima. Tvrdio je da čitanje vodi u razmišljanje, a razmišljanje vodi u jeres. Negde sam čitao da su crveni Kmeri bili protiv knjiga i protiv čita nja, ne znam da li je to tačno, ali ako jeste – znamo kakav je krvav ishod njihove vladavine. Moja dilema da nas jeste: da li su za čitaoce opasniji oni koji bi da sakriju knjige ili oni koji ih ignorišu misleći da su nepotreb ne? Mnogo je pitanja, a samo jedan odgovor. Knjiga je spasonosno uže za koje se treba držati. ■

Informacije su postale važnije od ideja, koje su neophodne čoveku i koje jedino mogu da nam ponude knjige; čovek nije zamišljen kao registar sa bespotrebnim podacima, on je biće koje misli i voli. I u tome nam knjige pomažu: da razgovaramo sa pametnim ljudima koji će nas utešiti i pomoći da bolje razumemo sebe, da razmišljamo o tuđim postupcima, da po novo uspostavimo narušeni sklad između sebe i sveta, da poput fino pripremljenog ajvara degustiramo nečije konzervirano sećanje. Da se knjigom izlečimo od lenjosti, hladnog srca, dosade, jer knjiga je alhemičarski lek koji, već posle sat vremena čitanja, pomaže kod svih boljki. Naš divni Duško Radović je primetio kako neki nečitači, sve dok ne uzmu dobru knjigu u ruke i ne suoče se sa njenom lepotom i pameću, ne mogu da veruju kako su mogli da tako pusto i prazno žive bez nje. Zaista, pisci su naši najbolji prijatelji jer stavljaju u reči osećanja koja su nam dugo izmicala – zašto smo uznemireni, bezvoljni, uplašeni, zašto očekujemo nemoguće. Knjige nas poznaju bolje od nas samih, pričaju naše najintimnije priče i lične drame, sa jasnoćom i ubedljivošću koju mi nikad ne možemo postići. ■

13 BROJATEMA

JELENA BAČIĆ ALIMPIĆ

Kako svako poglavlje polazi od fotograﬁje koja se razvija pred našim očima, poetikuunutrašnjeBejnbridž,književnicatvrdećidasočivokamerenijesposobnodaprikažekomešanjebića,gradisvojevrsnufotograﬁsanja

utalački život mlade glumice Bejnbridž, kasnije jedne od najznačajnijih engleskih književnika novijeg vremena, sigurno je ostavio traga u albumu apokrifnih fotografija iz života porodice Hardi snimljene sa raznih strana, sa mladim gosparom Džordžijem na čelu, centralnim likom ovog romana u kojem se poze i glumački afekti neprestano smenjuju uvodeći čitaoca u predstavu pantomime pod upravljanjem sudbine, svemoćne rediteljke istančanog smisla za humor.

Foto: Nikola Ilić

PTIČICA!OSMEH,

Autorkina privrženost slikanju nasilnog događaja i njegovog dejstva na

Takođe, Beril Bejnbridž, potomkinja neprevaziđene književne škole sa osnivačem Šekspirom, koji nalaže da istinitost života isključivo opstaje u povezivanju komičnog i strašnog, dosledno sprovodi to zlatno načelo. Prizor tajnog prebacivanja tela starog gospodina Hardija iz opskurnog enterijera sirotinjske prčvarnice sa izbezumljenom prostitutkom u odaju njegovog otmenog doma, jedino dostojnog da se ukućanima otkrije gazdina smrt, ide do dna groteske. Poglavlje pod naslovom Skinuta koprena, u kojem se opisuje operacija katarakte izvršena nad majmunom iz zoološkog vrta, nosi duhovito-tužnu poentu o svekolikoj mogućnosti da se progleda i vidi ono što se zapravo opire saznanju: od kakve je koristi svet na koji samo bacaš pogled iz kaveza?! ■

Kako svako poglavlje polazi od fotografije koja se razvija pred našim očima, književnica Bejnbridž, tvrdeći da sočivo kamere nije sposobno da prikaže unutrašnje komešanje bića, gradi svojevrsnu poetiku fotografisanja: čovek na fotografiji može svojim licem da izražava kajanje i krajnju skrušenost a da iznutra bude ispunjen grehom i pohotom. Fotografija je neka vrsta crne magije, jer zaustavlja vreme i prikazuje samo ono što magija želi da istakne. Tako Džordžijeve i fotografije njegovog kompanjona Pompeja Džonsa, umesto da blede, tamne i na njima se zamračuju delovi sa jedva vidljivim detaljem koji autorka samo nagoveštava, diskretno a tako jasno da zahvaljujući njemu možemo da rekonstruišemo istinu. Senke rata snimanog „odozgo“ takođe zamračuju ne samo celinu već i pojedinačne karaktere u njoj.

ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ

S pravom ćete požuriti da kupite ovu neobičnu knjigu jer želite da što pre saznate ko je mladi gospodin Džorži, lik uokviren ramom od dve smrti, prvom na početku romana, kad žuri da prikrije udes i spase čast svog oca bludnika palog u javnoj kući, na bojnom polju u krevetu prostitutke, i one poslednje, sopstvene, kada kao lekar strada pri britanskoj vojsci na krimskom ratištu. Između te dve tačke autorka pokazuje da u životu postoje ključni događaji koji daleko bacaju senke i otvaraju vrata zlosrećnom komedijantu. Sin vezan neraskidivim lancima za majku paćenicu, mladi čovek problematične muškosti koga muči savest zbog homoseksualnih sklonosti, beskrupulozni gospodar koji koristi svoje pravo i čije se „gazdovanje“ takođe povinuje sudbinskom delovanju? Ne znamo ko je u stvari gospodin Džordži (kao što sa sigurnošću ne znamo ni ko smo mi u stvari), jer se i njegov lik zamračuje i nestaje na fotografskoj ploči.

U knjizi Mladi gospodin Džordži, o kojoj piše književnica Ljubica Arsić, britanska autorka Beril Bejnbridž plete univerzalnu priču o besmislu rata i nemogućnosti da se njegove strahote predstave bilo slikama bilo rečima

sve likove data je kroz prepoznatljive junake viktorijanske epohe. Pored bundžije Džordžija, u romanu se pojavljuje devojčica Mirtl, tip viktorijanskog siročeta bespogovorno odanog mladom gazdi, usvojenica koja je dobila ime po ulici u kojoj su je našli i koju je porodica prihvatila zato što je jedno od dece poželelo da ima kućnog ljubimca. Njena neposrednost i ludički karakter kontrastiraju učenom Džordžijevom zetu doktoru Poteru. On je dosadnjaković sa akademskim obrazovanjem i suvoparnom sintaksom, koji veruje da su dva i dva uvek četiri dok je Pompej Džons, dikensovski mladić, koji prevazilazi sopstveni usud, u romanu cinični oportunista voljan da zbunjuje sredinu time što je zaluđuje premeštajući stvari iz uobičajenog poretka. Zahvaljujući svojoj sumnjivoj odanosti i amoralnim postupcima, Pompej ima najveće šanse da preživi rat.

Ponos, neki bi rekli gordost, a ja bih rekla – integritet. Poezija, pesme. Plač.

KŠumanovića.Knjige.Kuća, krov, keš, kredit, kriminal, korupcija, kraj.

ZZovi me, zvaću te, reči koje se često izgovaraju da premoste prazninu.

Fofo: Vuk i caMi k a ča 16

FFatamorgana, film, finoća. Nije teško biti fin.

DŽDžez, predveče.

ĆĆerka.

ČČovek, čaše, čar, čuvati, čekati.

IIstina. U našem jeziku Istina je ono što je uvek isto. Iqos, moje rešenje za sve.

MOJA AZBUKA

AKTUELNO

Uvala, na mom ostrvu, na mojoj slici, u pesmi, u romanu. Ubiti pticu rugalicu, predivan roman Harper Li. Uelbek.

Azbuka mog života, moj roman koji je sa Muškom azbukom ekranizovan u vrlo popularnoj i sjajnoj seriji Azbuka našeg života. Anđeo, Tvoj anđeo čuvar

EEpoha, strašna epoha, epoha laži i traganja za istinom.

ĐĐubre, reč koja se sve više koristi da opiše ljude. Opsednuta sam đubretom koje je svuda oko nas. Đubre, arheologija stvarnosti.

Biti bolji. Biti svoj. Beograd. Borovnice koje sanjam da ću jednog dana gajiti bar u nekoliko saksija. Baba, nemoj ništa da me pitaš, moja prva knjiga, od koje je sve počelo, i sada 25 godina kasnije, novo, dopunjeno izdanje. Bog. Bogatstvo. Znate kako se kaže, „bogat je onaj koji ima boga, a obrazovan koji ima obraz“. Bajka, Majke mi, bajka

RRučak kod mame. Rituali, moji rituali. Jutarnja kafa i Iqos.

Trag, traganje, torte, tufne, Traži me, Tvoj sam, pesma Lenarda Koena, i moj roman.

CCicije, ne podnosim cicije.

AKTUELNO

Leto, moje godišnje doba, leto u mojim knjigama, na mojim slikama.

Srce, sreća, sestre, snovi, sneg, Samoća, smeh, Suze su OK, Srce moje

HHaljine, haljina na tufne, „haljine koje su izlazile u provode, a vraćale se uglavnom pripite, haljine koje su mnogo pričale i pušile, haljine koje su se trudile da ostave utisak, a onda su mrzovoljno svlačene i bacane u mrak...“, Dejvid Hokni.

Šum, šuma, Šopen, šaputanje, šerpe, širaz, šok.

Veliki život, koji je u stvari uvek mali. Voleti. Vrištati. Veseliti se. Vrt. Vrteška. Varke.

mama, magnolije, mlečni put, more, melanholija, maske, mržnja. Mržnja je iscrpljujući posao.

LJLjubav, ljubičice ispod mog prozora, Ljubavnik, obožavani roman Margerit Diras.

GGlavobolja od koje patim. Golem Isaka Baševisa Singera. Grumen. Grk Zorba, moj najomiljeniji film. Glad, moj roman o svim našim gladima i našim sitostima.

Nove godine koje su sve starije. Novi život. Nova knjiga, novo poglavlje. Nova slika. Namera. Nevinost.

NJNjuh. Njušiti život.

ŽŽeleti, žaliti, žuriti, žvakati, žuljati – živeti.

Bestseler autorka Mirjana Bobić Mojsilović za čitaoce Bukmarkera ispisuje Azbuku svog života

JJoš. Svi hoćemo još, uvek hoćemo još. Jablanovi, u pesmama Miloša Crnjanskog i na slikama Save

Ostati, ostaviti, opustošiti, obnoviti. Oči čornie, Nikita Mihalkov. Ono sve što znaš o meni, moj roman, i pesma Arsena Dedića. Obećao si mi

DDobar dan. Dobar dan je za mene svaki dan u kome me nešto uskovitla, dan u kome imam osećaj da sam uradila nešto što me podiže iz ove stvarnosti, makar i za centimetar. Dnevnik srpske domaćice

17 PISACATAJNE TAJNE PISACA

HAARP

Piše: Jovan Ristić

Da istina ipak nije tamo negde, sugeriše nam romanom Poplavljeni um pisac Jovan Ristić, koji u ovoj dinamičnoj i ﬁlmičnoj knjizi prepunoj napetosti pogađa svaku našu misao o teorijama zavere, ali obuhvata i kolektivnu psihu društva u kom živimo

sadašnje mentalne pandemije gledao sam u Srbiji, u maju 2014. godine, i upravo me je ona inspirisala da napišem roman Poplavljeni um, u kojem grupica Beograđana organizovanih preko društvenih mreža ide kolima u selo Beljina kod Barajeva da potvrdi tvrdnje konspirologa kako se na toj lokaciji nalazi antena HAARP, navodno klimatsko oružje Amerikanaca i NATO-a koje izaziva zemljotrese, utiče na ljudske umove i izaziva nepogode poput strašnih kiša koje su potopile Srbiju.

Novela HAARP i druge priče, objavljena 2014. godine, postala je osnova Poplavljenog uma, koji je završni oblik dobio tokom pandemije virusa korona. Shvatite ga kao psihološki roud-triler uronjen u zonu sumraka, koja je direktno proizašla iz mog stava da jedan duboko ranjen, konspirološkom načinu razmišljanja podložan kolektivni um – reprezentovan kroz moje psihološki, socijalno i ideološki raznolike putnike – proizvodi paranoične scenarije i zaplete u

loćudna posledica pandemije virusa korona je jedna dugoročno opasnija, mentalna pandemija. Nastala je u atmosferi konstantne neizvesnosti u kojoj se našla civilizacija, sa korenom u strahu od nepoznatog.Pretpremijeru

je mrzelo da napiše sopstveni tekst, pa je kopirao dve godine star „izveštaj“ jednog onlajn-tabloida da je „HAARP 3. maja uključen i nad Srbijom u selu Beljina kod Barajeva“, pri čemu je godinu dešavanja zgodno izostavio. A pisanje dotičnog tabloida je 2012. izazvalo takvu uzbunu da je nekoliko grupa ljudi otišlo do Beljine da nađe HAARP. Iako je priča u međuvremenu više puta demantovana kao suluda i nemoguća, vaskrsnuta je peticijom nakon poplava, pa su se ponovo ka Beljini uputile razne „ekspedicije“.

SVI SMO MI POMALO

U mojoj glavi se rodila ideja za novelu. Da bih mogao da je napišem, okupio sam sopstvenu ekspediciju i u Beljini „otkrio“ ono o čemu su i drugi pisali –običnu antenu mobilne telefonije. A žitelji sela su antenu tretirali maltene kao turističku atrakciju.

Naime, mi smo nesrećan narod koji je usled međunarodne izolacije i bombardovanja izgubio samopouzdanje i poverenje u druge; pa sad istovremeno veruje da se ceo svet urotio protiv njega, ali i da su mu neke zemlje prijatelji a neke neprijatelji. Ta dva duboko emotivna iskaza se međusobno isključuju, i moj roman ih sučeljava, posmatrajući teorije zavere kao izraz čovekove težnje da na teška pitanja dobije lake odgovore koji će ga umiriti i učiniti „pametnijim“. To su narodne priče koje se valjaju i rastu poput grudve snega prenošenjem od usta do usta. Ali one mogu biti i sredstvo masovne propagande kojim se utiče na psihu ljudi i usmerava njihovo ponašanje.

Tada sam kao novinar naleteo na onlajn-peticiju koja je bila treća najpotpisivanija u Srbiji, a zvala se „Uklonimo HAARP sa srpske zemlje“. Peticije sa društveno važnim temama nisu mogle da prebace nekoliko hiljada potpisa, a ova je sakupila 20.000 potpisa za nedelju Sastavljačadana.peticije

duhu one narodne „život ti je onakav kakve su ti misli“.

Ovakav moj pogled na konspirologiju u tesnoj je vezi sa mojim interesovanjem za ljudsku preopterećenost informacijama, fenomen koji se javlja zato što se informacije danas, naročito na internetu, serviraju fragmentisane i u istoj ravni nezavisno od svoje važnosti, što slabi čovekovu moć selekcije informacija, naročito kad se u obzir uzme brzina kojom on živi, njegova nedovoljna medijska pismenost i zatrpanost egzistencijalnim problemima. Usled toga, čovek je podložan manipulacijama jer se suočen sa lavinom informacija – prečesto propagandnog karaktera – opredeljuje za one koje odgovaraju njegovom sentimentu i ideološkim opredeljenjima. U njegovoj potrazi za istinom u atmosferi nepoverenja prema etabliranim medijima odista mu je lako da „skrene“.

U Poplavljenom umu sam nastojao da pokažem da na ovo „skretanje“ nije imun niko, ali i da smo kao primaoci i odašiljači informacija svi mi zapravo neka vrsta antena, i da smo u tom smislu svi pomalo HAARP. ■

Foto: Matija Krstić

2. Svako je sposoban za vezu, Štefani Štal

1. Želja, Nikolas Sparks

Provedite godinu dana u raznolikom društvu starih Grka, koje između ostalih sačinjavaju odbegli rob, diplomata, atletičar i buduća nevesta, i osetite kako kulminira uzbuđenje uoči Olimpijskih igara 248. godine pre nove ere.■

Slikovnica za one koji ponovo žele da odrastu. Dva vrhunska autora uložila su svoju maštovitost u ovo neprolazno izdanje knjige za sve uzraste. ■

I PUBLICISTIKE

1. 2. 3.

NOVO Laguni

3. Rečnik beskrajnog odrastanja, Zoran Penevski i Slavimir Stojanović

4. 5. 6.

4. Staklena devica, Ketrin Kukson

Na svoj deseti rođendan, u privatnim odajama svog oca, Anabela Lagranž je videla nešto što nije smela. Kada napuni osamnaest godina, ova osetljiva i lepa mlada žena, puna želja i ideala, saznaće istinu o svom poreklu i ceo njen svet će se srušiti. ■

18 LAGUNIUNOVO

Fotografkinja Meg suočava se sa medicinskom dijagnozom i sve više mora da se oslanja na pomoć svog mladog asistenta. Dok odbrojavaju dane pred Božić, počinje da mu priča priču o jednom davnom Božiću i jedinoj želji koju ima. ■

Jednog aprila, blizu obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pevušio u svom čamcu iščekujući da nešto zatrese njegove štapove za pecanje. Iznenada, u vodi se stvorila neobična mlada žena, mitsko stvorenje, sirena po imenu Ajkaja. ■

7. Sirena sa Crne Konče, Monik Rofi

8. To su hormoni, Natali Blojel

9. Pratim te, Piter Džejms

5. Godinu dana u životu stare Grčke, Filip Metizak

Knjiga pomaže da čitalac shvati koliko emocionalnost formirana u detinjstvu utiče na sadašnje emocije i koliko rad sa „unutrašnjim detetom“ doprinosi uspešnoj vezi s partnerom.■

IZABERITE IZVRSNE NASLOVE BELETRISTIKE I UŽIVAJTE U ČITANJU

6. Razmisli još jednom, Adam Grant

Veština pronicljivog razmišljanja može nam predstavljati prepreku u preispitivanju. Da bismo u potpunosti iskoristili svoju inteligenciju, neophodno je da neprestano dopunjujemo, obnavljamo i preispitujemo svoja znanja.■

Zabavan i stimulativan vodič za kritičko posmatranje i čitanje procesa koji se odvijaju u našim telima i umovima. Otkrijte kako hormoni deluju, kako usmeravaju naše telo, kako utiču na naše raspoloženje i kako se nosimo s tim. ■

Uzbudljiv psihološki triler Pitera Džejmsa, autora hit knjige Nepobitan dokaz, u fokus stavlja doktora koji postaje opsednut ženom koja ga fizički podseća na davnašnju ljubav. ■

Prvi deo izuzetno zanimljive autobiografije Bekima Fehmiua, jedinog jugoslovenskog glumca sa zavidnom međunarodnom karijerom, pokriva period njegovog detinjstva do odlaska u Beograd, od rođenja 1936. do 1955. Osim ličnih detalja, čitalac dobija vrlo slikovit uvid u život Albanaca u SFRJ, kao i položaj obrazovanih ljudi koji su bili uvek tema interesovanja vlasti. ■

Razgovarala: Maja Šarić

Šta čitaoci mogu da očekuju od trilera Slamar, koji su aduti ove priče?

Šta je najuzbudljivije u pisanju trilera?

Zaplet. Građenje misterije. Sve te defragmentisane celine koje morate uklopiti u smisleni mozaik. Triler zavisi od detalja. To iziskuje dosta truda, istraživanja, ali pruža u isto vreme i veliko zadovoljstvo. Nije da u Slamaru nema krvi, naprotiv. Ali ipak se trudim da budem što suptilniji i umereniji. Da ne koristim to kao šok-mamac za čitalačku publiku. Ipak mi je najvažnije enigmatsko odgonetanje misterije koje traži da se i čitalac intelektualno angažuje sa likovima. ■

Sinajska pustinja, Jerusalim 55. godine naše ere. Rimsko carstvo je u tihom previranju nakon Isusovog raspeća. Oficiri rimske vojske dobijaju obaveštajne podatke o hodočasniku koji nosi pismo religioznog fanatika pobunjenicima u Korintu. Sadržaj tog pisma mogao bi srušiti carstvo. Da bi sprečili katastrofu, Rimljani unajmljuju usamljenog ratnika Telamona iz Arkadije, bivšeg legionara, da presretne kurira i spreči ga da prenese poruku. Telamon se rukovodi sopstvenim mračnim principima koji ne podrazumevaju plemenite ciljeve ili moralne vrednosti. Ali kad uhvati hodočasnika, uslediće niz događaja koje ni Telamon ni carstvo nisu mogli da predvide.■

Kako biste nam predstavili lik glavnog inspektora Filipa Vujića?

će možda nešto naučiti, pošto prolazimo kroz niz uskostručnih oblasti dok tragamo za okrutnim ubicom koji deluje u dve pogranične zemlje – Srbiji i Hrvatskoj. A pošto sam pristalica tzv. skandinavske krimi škole pisanja, nadam se da će i oni zahtevniji čitaoci, koji možda nisu ljubitelji trilera, takođe uživati. U Slamaru sam, baš po uzoru na skandinavske trilere, pokušao da stvorim malo dublje odnose među likovima, kao i da izgradim dublje slojeve priče koji se dotiču raznih društvenih i filozofskih pitanja.

3 PITANJA ZA...Vladimira Vujinovića

Ratnik, Stiven Presfild

19 LAGUNIUNOVO

Povod:

Blistavo i strašno, Bekim Fehmiu

Triler Slamar, sveža i uzbudljiva priča puna jeze i preokreta

Odudara od onih viceva o srpskim policajcima zato što ima dve fakultetske diplome, a završio je i specijalistički kurs na Nacionalnoj akademiji Ef-Bi-Aja. Voli da čita, da na dubok način promišlja stvari oko sebe. Čudak je, ekscentrik je, neoženjen, donekle nespretan sa ženama. A i ne pije, ne puši, nije ateista, niti je sklon samodestrukciji – čime tek odudara od stereotipnih američkih i skandinavskih književnih detektiva, kojima jetre čudo da se nisu raspale od ciroze, s obzirom na to koliko su alkohola popili. Filip Vujić jeste glavni junak, ali u Slamaru postoji još čitava plejada raznih živopisnih likova na koje bih takođe ukazao čitaocima.

Čitaoce očekuje dobra zabava. Triler mora da bude zabavan, a to pre svega podrazumeva uzbuđenje, napetost i neočekivane obrte. Sa velikom pažnjom sam pristupio gradnji misterije, pa se nadam da će čitaoci uživati dok budu rešavali taj rebus zločina. A i da

LAGUNAMALA

Zeka je slušao, Kori Dorfeld

Očaravajući opisi prirode koja ima moć da oplemeni dušu i magija prijateljstva koja leči svako povređeno srce dragoceni su elementi ovog književnog ostvarenja koje mami osmeh. ■

Kako razgovarati sa tigrom i drugim životinjama

MALA LAGUNA

U svetu književnosti za decu i mlade!

Tajna napuštenog vrta, F. H. Bernet

U KNJIZI

Kada se nešto tužno dogodilo Tići, sve životinje su pomislile da znaju kako da mu pomognu. Ali Tići nije bilo bolje. Sve dok nije došao zeka... a on je znao šta treba da uradi. ■

O PRIRODI I PRIJATELJSTVU U KNJIZI

Od riba koje ispuštaju gasove, preko mrava koji se dodiruju antenama, do morskih crva koji svetle u mraku, knjiga pokazuje da u prirodi postoji bezbroj načina da se prenese poruka. ■

O RAZUMEVANJUUKNJIZI

O SNAZI ZAGRLJAJA

Pronicljivošću velikog putnika i pesničkim senzibilitetom, Forster je osetio puls Indije u njegovom autentičnom ritmu i shvatio da je jedini instrument borbe pero, a način – ironija okrenuta protiv snobovske ideje o nadmoćnosti evropskih nacija, sa čime se poigrao i u svom danas najpoznatijem romanu Soba s pogledom iz 1908. godine.

rasta u emociji čitaoca vezujući ga sve više ne toliko za same događaje koliko za autentični ambijent.

Da tako nešto nije moguće, ubedljiv argument dao je Prvi svetski rat zauvek sklopivši korice istorije dva velika evropska carstva. Ali Britanija se u Indiji nije predavala, smatrajući svoju invaziju misijom i civilizovanjem sveta o kome su, suštinski, veoma malo znali.

Put u Indiju E. M. Forstera, jedan od najboljih romana dvadesetog veka, pretočen i u ﬁlm koji je osvojio dva Oskara, priziva Indiju na vrhuncu britanske kolonijalne ere

Indija u vremenu između dva svetska rata još je veoma siromašna, gladna i ubeđena da nije sposobna za samostalnu upravu i rešenja mnogih ekonomskih i političkih dilema. Brojni narodi i vere koje se sudaraju na tom ogromnom prostoru, ali na čudesan način i prožimaju, stvaraju u Forsterovoj prozi lucidnu projekciju budućnosti u kojoj će se ovaj ogromni svet izboriti za svoju slobodu i samostalnost. U tom smislu, Forster je vesnik svih onih glasova koji će u drugoj polovini dvadesetog veka ispisivati svoje viđenje postkolonijalnog sveta, od V. S. Najpola do Džumpe Lahiri i Kiran Desai.

Prozor prema lepoti i ljubavi

Piše: Aleksandra Đuričić

Roman Put u Indiju, napisan 1924, odaje već iskusnog pisca, dobrog poznavaoca različitih ljudskih karaktera koji na platnu živopisne i teške indijske stvarnosti pokazuju sve svoje nijanse.

snažnom antagonizmu koji prožima život u kolonijama među prvima je progovorio Edvard Morgan Forster (1879–1970), dugovečni posmatrač velikih promena koje su se odigrale za njegovog života. Otisnuvši se 1901. na prva putovanja po Grčkoj, Italiji i Egiptu, upoznao je Mediteran, Levant, Bliski istok i konačno Jug kao pojam, da bi na prvo putovanje u Indiju pošao kao ubeđeni antikolonijalista. Svoj dugi boravak u Aleksandriji opisao je u istoimenoj knjizi, kao i prisno druženje sa velikim pesnikom Konstantinom Kavafijem. Zauvek promenjen predelima koje je prihvatio kao svoju poetsku ali i etičku postojbinu, posmatrao je imperijalističko vršljanje svoje zemlje po kolonijama kao otvoreno i bezobzirno uplitanje. Nadmenost Britanaca najpre mu je zasmetala u Egiptu, gde joj se Nil smejao iz dubine svoje rečne utrobe, nadmenosti ideje da jedna nacija treba da vlada drevnijim civilizacijama i silom održi viktorijanski svet.

21 KRITIKAKNJIŽEVNA KNJIŽEVNA KRITIKA

Sa izrazitom senzibilnošću Forster piše o osećanjima svojih junaka Indijaca i Engleza, koji se bore između instinktivnog odbijanja i potrebe za prijateljstvom. Ti antagonizmi ponekad ih odvode na stranputice i u zablude, ali mnogo češće pročišćavaju duše i izvlače najlepše iz ljudske prirode što nadilazi i samu smrt.

Emotivnost koju delom duguje i godinama provedenim pored Kavafija, kao i ljubav prema prirodi koja je pesniku iz Aleksandrije bila sasvim strana, učinila je Forstera pesnikom Indije i prorokom koji je jasno uvideo besmislenost britanske vlasti nad univerzumom o kome su malo ili nimalo znali. Gubeći bitku sa tradicijom i drevnom mudrošću sveta koji su prezirali, Britanci su mnogo pre sticanja indijske nezavisnosti već poraženi kao nacija. Pojedini među njima, koje Forster bira za junake ovog izuzetnog romana, prihvatili su različitost i nepoznato kao otvoreni prozor prema lepoti i ljubavi među ljudima svih nacionalnosti i podneblja. ■

Pisan pomalo starinskim stilom, zahtevan za čitaoca utoliko što ga ne uvodi u sam vrtlog događaja na samom početku, Forster je ostavio prostor u svojoj prozi i za slikanje čudesnih pejzaža koji su ga zaokupljali i u prenesenom smislu reči, kao boje koje određuju ljude koji na tom podneblju žive, svesni sebe kao dela prirode kojoj se pokoravaju.

Sa izmeđuEngleza,osećanjimaForstersenzibilnošćuizrazitompišeosvojihjunakaIndijacaikojiseboreinstinktivnogodbijanjaipotrebezaprijateljstvom

Ritam života tako zanjihan sušnim i monsunskim periodima uslovljava i događaje, odluke i sumnje koje muče Forsterove junake. Britanci koji su opstali deceniju i više već se smatraju starosedeocima, dok novopristigli traže svoje mesto pod žarkim suncem koje ih ne prihvata. Susret skromnog lekara, muslimana koji se ni među svojima ne oseća kao superioran i vremešne engleske dame koja je došla u Indiju širom otvorenih očiju ali i srca, usloviće događaje i preplet sudbina junaka ovog romana koji na-

Muzičar, rok novinar i književni prevodilac Dejan Cukić podelio je sa nama svoje čitalačke navike, ljubav prema moždainformacijuautorima,skandinavskimkaoidaćemouskoropročitatinjegovuživotnupriču

Čitao sam biografije i autobiografije muzičara i pre nego što sam počeo da radim na njihovim prevodima. Volim i trilere. Ranije sam ih zaobilazio kao manje vrednu formu, ali u ovim godinama nemam više vremena ni

uzička karijera Dejana Cukića jedna je od najdugotrajnijih na našoj pop-rok sceni. Početkom 80-ih bio je frontmen benda Bulevar, veću popularnost je stekao u grupi Bajaga i Instruktori, da bi karijeru krunisao sa grupom Spori ritam bend, sa kojom je stvarao pesme koje svedoče o jednom vremenu koje je ostavilo dubok trag na muzičkoj sceni i zato traju i danas. Poslednjih godina Cukić sve češće prevodi biografije i autobiografije slavnih rok zvezda i bendova, kao što su Leni Kravic, Dorsi, Džimi Hendriks, Elvis Presli, što je idealan način da spoji svoje dve velike ljubavi – muziku i književnost.

Koja su Vam najranija sećanja vezana za knjige? Postoji li naslov iz detinjstva koji je toliko uticao na Vas da ga i danas pamtite?

I da Vam čitanje muzičkih biografija i autobiografija nije u opisu posla dok radite na njihovim prevodima, sigurno biste ih čitali i za svoju dušu. U kojim još žanrovima uživate?

Kako ste ušli u svet prevodilaštva? Da li ste u početku prevodili tekstove i knjige iz oblasti muzike?

Čitanje knjiga vrlo rano je zaokupilo moje slobodno vreme. Roditelji su se trudili da me spreče u čitanju stripova. Naravno da sam ih čitao krišom, ali su ipak knjige imale prednost. Sećam se još uvek uzbuđenja gutanja romana Aleksandra Dime. Tri musketara je verovatno bila moja omiljena knjiga. Možda tu leži razlog naklonosti pripadanju rok grupama čitavog života.

Da li Vam je i koliko književnost inspiracija za stvaranje muzike?

POZNATIHBIBLIOTEKA

ČEKAMJEDVANOVOGHARIJAHULEA

Da. Vrlo često. Sećam se da sam tekstove za jedan album grupe Bulevar pisao potpuno zaluđen teatrom apsurda Semjuela Beketa. Jedna pesma zvala se „Čekajući Godoa“, mada su u njoj bili stihovi preslikani iz komada Kraj partije... tek da zbunim slušaoca (smeh). Kao da je iko to i primetio (smeh).

tao sedamdesetih godina. Raspričali smo se o muzici, a Papić me je već sutradan pozvao sa ponudom da prevedem autobiografiju Erika Kleptona jer je Laguna upravo dobila prava. „Čuo sam te kako pričaš sa Parsonsom. Dobro govoriš engleski, a i znaš mnogo o muzici, pa...“ Taj prevod je dobio lepe komentare čitalaca i eto... Držim se knjiga o muzici. To je ipak polje moje uske stručnosti.

Imate li omiljenu knjigu među onima koje ste preveli?

Uvek kažem da je to autobiografija Brusa Springstina. Zbog iskrenosti autora i višeslojnosti priče koja ne govori samo o jednoj od najvećih karijera u svetu rok muzike već i o Americi kakvu manje poznajemo, kao i o borbi sa sve prisutnijom bolešću današnjice, depresijom. Ipak, najzabavnija za prevođenje bila mi je priča Eltona Džona. On je zaista beskrajno duhovit.

Na žurki koju je Laguna upriličila u čast Tonija Parsonsa, vlasnik kuće Dejan Papić me je upoznao sa umetnikom, a ja sam ga odmah oborio sećanjima na njegove tekstove u listu NME koje sam manijakalno či-

Razgovarala: Iva Burazor Foto: Nebojša Babić

22 BIBLIOTEKA POZNATIH

1. Majstor i Margarita ‒ Mihail Bulgakov 2. Braća Karamazovi ‒ Fjodor Dostojevski 3. 1984 ‒ Džordž Orvel 4. Bogorodičina crkva u Parizu ‒ Viktor Igo 5. Besnilo ‒ Borislav Pekić

Moja omiljena knjiga za sva vremena je Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova. (ili Maestro i Margarita, kako je glasio prvi prevod koji sam čitao još kao klinac). Jedan od najuzbudljivijih događaja života bio mi je obilazak gradskih toponima u Moskvi koji su poslužili kao scena „đavolske posete“. Zgrada u Sadovoj ulici spontano je pretvorena u pravi muzej obožavalaca Bulgakovljevog dela. Inkriminisani stan je zablindiran i pretvoren u magacinski prostor u koji se ulazi sa druge strane zgrade, jer je bilo nemoguće u njemu opstati od uznemiravanja. Sve je delovalo kao da je đavo zaista boravio na tom mestu... barem 1987. kada sam ga posetio... ne znam kako je sada... možda se vratio.

Dobio sam od prijateljice monumentalno izdanje Lyrics ser Pola Makartnija. To je nešto najbliže autobiografiji što ćemo dobiti od njega, a u formi priča o tekstovima njegovih pesama, uz fenomenalne fotografije. To su dva džinovska, luksuzno upakovana toma... neisplativo za naše tržište, nažalost. ■ ZA SVA VREMENA

prava na nametnuti elitizam. Ju Nesbe je postao moj omiljeni pisac. Jedva čekam novog Harija Hulea.

5 KNJIGA

Uz koje knjige ćete se opuštati ovog proleća?

Koji su Vaši omiljeni pisci?

Ja Eltona Džona Dejanu je najzabavnijabilazaprevođenje

Da li radije birate dela savremene književnosti ili klasike?

Rado se vraćam klasicima, ali poslednjih godina preovlađuje radoznalost prema novoj književnosti.

Uvek onaj koga trenutno čitam. Pomenuo sam Nesbea, a on me je donekle okrenuo ka Skandinavcima. Ne samo tog žanra. Nedavno sam se prisetio koliko mi je zabavna bila knjiga Čovek po imenu Uve, pa sam se posvetio čitavom opusu Fredrika Bakmana. Isplatilo se.

Koja knjiga zauzima posebno mesto na Vašoj polici, kojoj se s vremena na vreme vraćate?

POZNATIHBIBLIOTEKA

Kako birate knjige koje ćete čitati, verujete li nečijim preporukama?

Već godinama trpim pritisak okoline da počnem sa radom na sopstvenoj biografiji. U tome prednjači moja supruga. Verovatno očekuje da sazna neke, do sada, skrivene detalje (smeh).

Koristim svoju saradnju sa Lagunom da dobijem informacije i preporuke iz prve ruke (smeh).

Čiju biste biografiju voleli da napišete?

Autobiografija

iskrenostiNorling

Kada se dese događaji koji nas poljuljaju ili kada, kako pišete u knjizi, „propadnemo kroz pukotine u metežu svakodnevice u Negde Drugde“, takav događaj je veliki šok za sistem... i unosi strah. Da li je to strah od smrti?

Na to pitanje postoje dva odgovora! S jedne strane, treba da pronađemo načine da stvorimo malo slobodnog vremena – na primer, nekih obaveza da se rešimo. Koje navike da promenimo da bismo imali više vremena? Bez čega možemo da živimo kako bismo napravili više prostora za odmor i razmišljanje? Ali trebalo bi da počnemo da se bavimo ovim i na većem društvenom nivou. Odmor i sposobnost da preživimo kada smo bolesni – politička su pitanja na mnogo načina. Moramo da počnemo da pričamo o ovome kao društvo i da se zapitamo kako da postupimo ispravno prema ljudima kada su u najranjivijim trenucima.

Razgovarala: Tanja Vučković

Da li je potrebno da češće pričamo o smrti kako bismo više cenili život?

Nešto se promenilo u svetu, nešto se promenilo oko nas. Ne samo svojom voljom pristali smo na stalnu žurbu. Najmanje vremena ostaje

Priroda je poveznica sa onim što je stvarno. S godinama mi je postalo važno da što više izlazim napolje, da primetim vreme, godišnja doba i

Kada propadnemo kroz pukotine, važno je da shvatimo da to nije neuspeh. To je samo deo života, to je normalno

U dirljivoj ličnoj ispovesti, prožetoj pričama iz književnosti, mitologije i sveta prirode, autorka nas poziva da promenimo način na koji se odnosimo prema teškim periodima u životu, pripovedajući o moći odmaranja i usporavanja koja donosi preobražaj. Ona se ne bori protiv tuge, već je svesno prihvata i otkriva da predah i povlačenje iz svakodnevice neguju naše biće, pronalazi radost u tihoj lepoti zime i ohrabrenje u shvatanju života kao cikličnog, a ne linearnog kretanja.

Od vitalnog značaja je iz više razloga. Užurbani stil života utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje, a takođe povlači i kida šavove koji drže naše društvo. Nismo u mogućnosti da se istinski povežemo jedni s drugima i gubimo kontakt sa svojom intuicijom. U suštini, ne možemo dalje ovako i ne smemo dozvoliti da se tempo još više ubrzava.

Koliko je ovo užurbano vreme u kome gotovo da za prirodu nema mesta naklonjeno našim potrebama da „odzimujemo“? Možemo li i kako to sebi priuštiti?

Kada se oglušimo o signale, život nas na teži način natera da usporimo kada se pojavi bolest ili drugi životni stres. Koliko smo pripremljeni za teškoće u životu?

U svojoj knjizi sa mnogo privrženosti pričate o prirodi od koje se savremeni čovek udaljio. Koje mesto treba da zauzme priroda u našim životima?

ako je zima iza nas i uveliko uživamo u proleću, knjiga Ketrin Mej Zima u nama ne bira godišnje doba. Ponekad nam život izmakne iz ruku: nenadani događaji poput iznenadne bolesti, smrti voljene osobe, rastanka ili gubitka posla teško nas pogode, toliko da nas sasvim poremete, da nas „zamrznu“. Takva razdoblja izopštenosti iz uobičajenog toka života usamljenička su i neočekivana.

Foto: Sara

Definitivno! Ali ne nužno na morbidan ili melanholičan način. Neophodno je da prepoznajemo smrt kao normalan deo ljudskog životnog ciklusa. Odrasli smo u vremenu kad se veruje da nikada nećemo umreti i da se smrt može pobediti. Ovo ne samo da nas čini uplašenim već je i brutalno prema onima koji tuguju jer se ne osećaju da pripadaju ovom modernom narativu društva. Vreme je za više iskrenosti. Život je kratak. Moramo učiniti sve da bismo ga proživeli srećno i dali mu smisao.

24 INTERVJU INTERVJU

Najveći je strah od smrti, ali se podjednako plašimo i izopštenosti, nesposobnosti za rad, finansijske nesigurnosti i da će nas voljeni odbaciti. Većinu vremena nismo ni svesni svojih strahova, ali oni postaju realni i veliki u određenim periodima naših života.

Život je kratak i moramo učiniti sve kako bismo ga proživeli srećno i dali mu smisao, a kako to da učinimo, otkriva nam autorka hit knjige Zima u nama Ketrin Mej

Vreme je za više

Mnogi od nas vole da se pretvaraju da teška vremena neće doći – verujemo da možemo sve da uradimo kako treba i da tako izbegnemo patnju. Nažalost, život ne funkcioniše tako, i nije ni približno fer kao što mislimo. Na kraju krajeva, živimo u dubokoj neizvesnosti i kada propadnemo kroz pukotine, važno je da shvatimo da to nije neuspeh. To je samo deo života, to je normalno.

za nas same, za osluškivanje poruka koje nam telo šalje... A Vaša knjiga nam poručuje da usporimo. Koliko je važno da to učinimo?

Trudim se da izbegavam reč „napre dak“ jer me vraća na onaj trend da konstantno treba da težimo nečemu! Naše zime su same po sebi vredne, pune čudnih darova i trenutaka lepo te. One su neophodne i neizbežne. Zime ne možemo da „pobedimo“, ali možemo da im se što potpunije pre damo i vidimo čemu nas mogu nauči ti. Uglavnom nam donose neku vrstu promene – sledeću fazu u životu, kraj jedne ere, novi način razmišljanja. To nije uvek željena ili dobrodošla pro mena, ali ponekad je suština zime prihvatanje trenutnog stanja.

Moramo sebi dozvoliti da preživimo naše zime i pustimo nadu da dođe kada bude spremna

Tuga je najotrovnija kada se negira i kada pokušavamo da je odgurnemo. Uvek sam i sama to radila jer sam se plašila da prigrlim ovaj osećaj. Naučila sam da je to čista i lepa emocija i da nije opasna sve dok brinemo o sebi. Vrlo brzo prolazi ako dozvolimo sebi da je osetimo. To mnogi terapeuti po kušavaju razgovorom da postignu –da nam omoguće da se suočimo sa tugom u bezbednom okruženju.

dužinu dana. Toliko se promena do gađa tokom godine i sve one prođu da ih praktično i ne primetimo. Volim mnoge tekovine savremenog života, ali vreme je da se ponovo povežemo sa svetom oko sebe i da se posma tramo kao deo prirode. Međutim, to ne znači da svi treba da idemo na surove planinske staze! Dovoljno je samo ponekad otvoriti prozor.

U knjizi pominjete brojne knjige i filmove koje čitate i gledate, sami ili porodično. Koliko nam umet nost pomaže u prezimljavanju ili je to individualno?

Ponekad je previše tražiti da imamo veru ili nadu. Zima nas vodi u osnove preživljavanja – ponekad je to samo jedan korak za drugim. Treba da ve rujemo da sve naše zime imaju nara tivni luk: početak, sredinu i kraj. One nam donose niz emocija koje treba da osetimo i to ponekad može biti veo ma neprijatno. Ali borba protiv toga –pokušaj da odložimo naše zime ili se pretvaramo da se ne dešavaju – samo pogoršava situaciju. Moramo dozvoliti sebi da preživimo naše zime i pustimo nadu da dođe kada bude spremna. To je bogato ljudsko iskustvo iz kojeg uvek izlazimo sa vrednom mudrošću koju treba da prenesemo.

NTERVJUI

Ako se prepustimo zimi u nama, očekuje li nas lepše proleće? Da li je zima u nama u stvari prilika za napredak?

Gde je sreća, tu je i tuga. Naša zima je svesno prihvatanje tuge. Kako sprečiti tugu da pređe u teža stanja duše poput anksioznosti i depresije?

Umetnost – u bilo kom obliku – puna je naznaka kako da prebrodimo zimu. Priče koje volimo vrve od likova koji osećaju očaj, nevolju, užas i bedu, i pronalaze načine kako da se suoče sa problemima. Umetnost nam daje jezik kojim pričamo o mračnim vremenima a da ih ne činimo ličnim. U svojoj knji zi pokazujem da knjige za decu često koriste snežne padavine da predsta ve glavne obrede prelaska – to je kao bukvar za metaforične zime. ■

Zimu u nama treba prihvatiti i po svetiti joj se. Ipak, koja je to nit za koju treba da se uhvatimo i koja nas vodi kroz zimu? Vera, nada, pozitivno iščekivanje?

Tako je. Priroda nam ilustruje da ži votinje i biljke žive u ciklusima, a ve lika je zabluda misliti da kao ljudska bića živimo drugačije. Cikličan život ne znači da se svaki put vraćamo na potpuno isto mesto. Ulazimo u novi ciklus stariji, mudriji i sa dubljim razu mevanjem kako svet funkcioniše. Po stajemo stručni u prezimljavanju, što znači da možemo pomoći i drugima. Zaista je utešno biti svestan ovoga.

Važna spoznaja koju ističete u knjizi je da je život ciklično, a ne linearno kretanje. Da li nam ona donosi utehu i poručuje da se loši periodi događaju i prolaze?

Isključivo tako što ćete osetiti i sve ostale emocije! Sreća je nezgodna jer deluje neuhvatljivo. Krenite u po teru za njom i ona će se sakriti. S dru ge strane, galopira prema vama kada sebi dozvolite da budete ispunje ni. Međutim, samo komforu možemo svesno da stremimo. Kada sebi daje mo ono potrebno, a ne samo ono što želimo, postavljamo osnovu za sreću.

Pišete da je „sreća najvažnija veština koju ćemo ikad naučiti“. Kako se uči sreća?

Pravu priču o ponositom, Rahmankontroverznomveomaaliiranjivomsportisti,kojijeumeodapokažekakojemogućepobeditijačeg,ispričaojeAliuzpomoćFijazaRaﬁkauknjizi

bio ni vlast, ni Srbin, ni Jugosloven i nije bio odavde.

LJUDSKA GROMADA

Moj brat Muhamed Ali:biograﬁSveobuhvatnaja , koju preporučuje urednik u Laguni Srđan Krstić

Bilo je praskozorje kod nas, sećam se, sedimo ćale, mali brat i ja, čak su se i keva i baba probudile. Svuda po stanovima gore svetla. Kasno je bilo i u tadašnjem Zairu u Africi. Džordž Forman, ogroman snažan bokser, tukao je Alija kao vola u kupusu, a nama je srce bilo u petama. A onda čudo: Klej skakuće, udara, jedan, drugi, treći put i Forman leti na pod, a naša čvrsta zgrada se trese kao da je zemljotres. U ime svih malih, poniženih, u ime svih ljudi koji primaju udarce i ćute, Muhamed Ali je umeo da pokaže kako je moguće pobediti jačeg i zato ćete ovu knjigu pročitati u dahu jer Ali je boksovao za sve nas i kad je okačio rukavice o klin. In Zair ■

egde sedamdesetih godina prošlog veka na ovim prostorima, a i šire, nije bilo televizija koje su program emitovale noću. Nije bilo valjda ni toliko sadržaja. Dešavalo se da što zbog programske šeme, što zbog restrikcija struje, oba tada postojeća TV programa izbace odjavne špice sa slikom Kalemegdana i Pobednika uz Himnu Beograda koja je ličila na poziv za juriš na neprijatelja, a ne na „laku noć, gledaoci“. Međutim, postojao je jedan čovek zbog kojeg su urednici i tehničari s televizije išli noću na posao a u tri ujutro u mirnoj, uspavanoj zemlji televizori su tada bili upaljeni u svim domovima gde ih je bilo. Pomislili biste da je zbog Tita, vladara koji je držao govor na drugoj strani sveta, ali ne, nije. Nisu se tada noću prenosile ni važne utakmice naših reprezentacija koje su osvajale zlato. Samo zbog jednog čoveka se sve okretalo naopako, a nije

STVARNI ŽIVOT NAJVEĆEG BOKSERA SVIH VREMENA

In Zaire“ (Rumble in the Jungle)

26 RUKEPRVEIZ IZ PRVE RUKE

ljude, za pravdu i pravo da veruješ u ono što odabereš. I zato vredi pročitati ovu knjigu, koju je uz pomoć Fijaza Rafika napisao njegov brat jer nema mnogo takvih ljudi, sportista, takvih ljudskih gromada.

On se zove Muhamed Ali, ali su ga moj ćale i milioni drugih ovde zvali Kasijus Klej jer su ga kao takvog upoznali. Bio je bokser, crnac koji je iz hrišćanske vere prešao u muslimansku. Bio je olimpijski pobednik i profesionalni prvak sveta ali najvažnije je, ono zbog čega su svi dreždali pred crnobelim televizorima i buljili u gluvo doba u njegov prvi meč protiv Frejzera nakon dugih godina kad nije boksovao, da nije hteo u rat. Nije hteo u Vijetnam da se bori na strani svoje zemlje protiv ljudi na drugom kraju sveta. Bio je sportista, borac koji nije pesnicama samo zarađivao pare i koristio ih da probije put do uspeha. Ne. On se borio za siromašne, obespravljene, za sve one koje zbog drugačije boje kože omalovažavaju, za male

Ovu knjigu ćete pročitati u dahu jer Ali je boksovao za sve nas i kad je okačio rukavice o klin

* Uz ovaj tekst radi skrivene poruke i Wakelin,slušanje:preporukaatmosferezaJohnny„

JEDNOSTAVNA

Međutim, ako se podrobnije pozabavimo ovim pitanjem i razmislimo o emocijama, shvatićemo da su njihove najvažnije odlike promenljivost i prolaznost. Emocije dolaze i prolaze, pojavljuju se i nestaju, jačaju i blede. A čim je nešto promenljivo, logično je da možemo pokušati da ga menjamo i usmeravamo po svojoj volji, u željenom pravcu. Zbog čega bismo to želeli da činimo i zašto je važno da vladamo svojim emocijama?

Mnogo je knjiga koje se bave opisivanjem i

Mnogo je knjiga koje se bave emocijama, njihovim opisivanjem i analiziranjem ili pak namenjenih da nam pomognu da „preživimo“ stres, tugu, bol, potištenost i depresiju. Međutim, veoma je malo knjiga koje nam pružaju jednostavna uputstva pomoću kojih možemo da vladamo svojim emocijama. Zbog toga je knjiga Ovladaj svojim emocijama neprocenjivo korisna.

■ IZ UGLA PREVODIOCA

štotugu,daemocijaanaliziranjemnamenjenihnampomognudaprebrodimostresialimalojeonihkojepružajujasne,jednostavneilakoostvariveciljevekaojeslučajsaknjigomTiboaMorisa

REŠENJA ZAŽIVOTSREĆAN

a li je moguće vladati svojim emocijama?

Autor knjige Ovladaj svojim emocijama Tibo Moris bio je povučen i stidljiv, i zbog toga nije ostvarivao svoje životne ciljeve. Zato je odlučio da se posveti samousavršavanju i na sopstvenom primeru dokazao uspešnost svojih metoda. Osim ove, Tibo Moris autor je i brojnih drugih knjiga, između ostalih i još dve knjige iz ove serije – Ovladaj svojom motivacijom i Ovladaj svojim fokusom One su namenjene svima onima koji žele da uspešnije obavljaju svoje svakodnevne zadatke i lakše, brže i efikasnije postižu svoje ciljeve. Sve tri knjige pisane su veoma razumljivo i jednostavno i pružaju praktične i korisne savete koji nam pomažu da korak po korak steknemo bolje navike i tako postignemo bolje rezultate na svim poljima, lakše ostvarimo svoje životne ciljeve i živimo bolje i srećnije. Tibo Moris je svestan da „naš um ne voli ono što je teško“ i zato svi zadaci i ciljevi koje zadajemo sebi treba da budu jasni, jednostavni i relativno lako ostvarivi. Ovo je sasvim moguće ukoliko se rukovodimo principima koje Moris izlaže u svojim knjigama. Ono što nam deluje teško dostižno, razlaže se na manje i jednostavnije korake, postupke i ciljeve koji se lakše postižu, dok nas ostvarivanje tih manjih ciljeva potom motiviše i hrabri da krenemo dalje. Tako uz dobar plan i istrajno pridržavanje zacrtanih smernica ostvarujemo čak i ono što nam na prvi pogled čini teško ostvarivo ili nedostižno.

razmišljanjadrugačijihUvežbavanjemobrazacaponašanjaibićemoustanjudauogromnojmeriutičemonasvojeemocijeitakoumnogomepopravimokvalitetsvogživota

Emocije i misli su međusobno povezane. Sumorne emocije izazivaju crne misli i obrnuto. Srećom, na svoje misli možemo da utičemo, i to je samo jedan od načina kojim posredno upravljamo svojim emocijama. Na naše emocije utiču i mnogi drugi faktori koje takođe možemo da menjamo i preoblikujemo svojom voljom i u skladu sa svojim željama. Razumevanjem ovih procesa i postepenim uvežbavanjem drugačijih obrazaca ponašanja i razmišljanja, bićemo u stanju da u ogromnoj meri utičemo na svoje emocije i na taj način umnogome popravimo kvalitet svog života.

Na prvi pogled, odgovor je odričan. Emocije doživljavamo kao nešto što se dešava bez naše volje, ili čak uprkos našoj volji. Obično smatramo da nas emocije obuzimaju same od sebe i da nemamo mnogo izbora sem da im se prepustimo, ili pak da ih potiskujemo, što svakako nije dobro.

Emocije igraju ogromnu ulogu u našem životu. One nas čine srećnim ili očajnim. Često nam je subjektivan doživljaj važniji od objektivnog sagledavanja stvarnosti. Nijedan događaj sam po sebi nije dobar ili loš; o lepom ili ružnom zapravo sudimo na osnovu emocija koje u nama izaziva. Takođe, kada smo vedri i dobro raspoloženi, sve je lepše i prijatnije. A kada smo tužni, čini nam se da je sve crno i beznadežno. Negativne emocije nas parališu, demotivišu i onesposobljuju. Dugotrajna potištenost i stres mogu nam čak narušiti i zdravlje. Zbog toga je veoma važno da budemo sposobni da promenimo svoje raspoloženje i svoje emocije.

Ovladaj svojim emocijama, piše AleksandraprevodilacČabraja

27 PREVODIOCAUGLAIZ

Velika razlika između muškog i prijateljstvaženskog je u tome što žene imaju odnos oči u oči, a muškarci rame uz rame

Grejf u svojoj knjizi kaže da je velika razlika između muškog i ženskog prijateljstva u tome što žene imaju odnos oči u oči, a muškarci rame uz rame, što znači da žene jedne drugima poveravaju sve, a muškarci više vole da nešto rade zajedno – da pecaju, igraju fudbal ili idu u teretanu – bilo šta što ne iziskuje razgovore o Moždaosećanjima.utome

U majstorskoj studiji Drugarski sistem: Razumevanje muškog prijateljstva, autor Džefri Grejf tvrdi da je muško prijateljstvo najvažnije vrlo mladim i veoma starim muškarcima. Zato što smo mi ostali, zaglavljeni u pedeset godina između početka stvarnog života i poslednjeg zvižduka, suviše zauzeti da prijateljima posvetimo mnogo vremena.

Moj lekar mi je telefonirao. Bio je to poziv koji niko ne želi, niko ne očekuje, poziv tokom kog iznenada osetimo da nas smrtnost cima za okovratnik, poziv zbog kog pomislite da, znači, to tako ide i počinjete da nabrajate sve vršnjake koji su već zagrizli livadu. Posle decenija rezultata koji su pokazivali da mi je prostata kao u mladića, ove godine brojevi su naglo porasli.

Prijateljstva – puštamo ih da se ugase, ostavljamo ih za kasnije, ne ulažemo dovoljno u njih, ali kad nam život pređe iz svetlosti u tamu, drugovi su nam najpotrebniji, piše slavni pisac Toni Parsons

Prijateljstva zanemarujemo između ostalog i zato što pogrešno zamišljamo da ćemo od partnera dobiti svu neophodnu podršku. Ali zar tako ne tražimo previše od jedne osobe?

28 EKSKLUZIVNOKOLUMNA

Ako ih ne pustimo da iskliznu, prijatelji će biti uvek s nama – i na mečevima u Las Vegasu i onih dana kad imamo zakazano kod onkologa. Veseli dani zabavniji su s njima, a u tužnim trenucima manje smo usamljeni. Zato negujte svoja prijateljstva – u dobru i u zlu prijatelji će vam zatrebati. ■

Zakazana mi je magnetna rezonanca i dogovoren pregled kod vodećeg onkologa. Na mom vedrom nebu pojavio se crni oblak. Razgovarao sam o tome sa svojom ženom, naravno, i ona je rekla sve utešne razborite reči koje je znala. No mi se zavaravamo verujući da žena s kojom delimo život može da ispuni sve naše emocionalne potrebe.

ima nečega, mada po mom iskustvu muškarci umeju da razgovaraju o teškim temama kad je zaista neophodno. Svi moji prijatelji pažljivo su me slušali kad sam govorio o svom crnom oblaku, rekli su mi otvoreno šta misle i bez zagrljaja – to mi tada uopšte nije bilo potrebno. Svaki na svoj način – a oni se međusobno veoma razlikuju – moji prijatelji su mi pomogli da vidim da, šta god da me čeka – od povoljnog izveštaja do najgorih mogućih vesti – ja s tim mogu da izađem na kraj.

Pa ipak, mi pogrešno shvatamo ili omalovažavamo prijateljstva ako na njih mislimo kao na odsustvo, na odmor od napora porodičnog života i posla. Lako je pogrešno protumačiti muško prijateljstvo kao vedro olak-

Piše: Toni Parsons Prevod: Nenad Dropulić

Pravo je čudo što ta prijateljstva uopšte opstaju.

TOME SLUŽE PRIJATELJI

eliki večernji izlazak s momcima – ima li šta jednostavnije? Pa, nisu baš momci (i to odavno), nego advokati, novinari i jedan lični trener koji su mi postali bliski tokom poslednjih deset, dvadeset, trideset godina – grupa ljudi koji su u mom životu ne zahvaljujući krvnim i poslovnim vezama, ne zato što su srodnici i saradnici, nego zato što na prećutni bezimeni način uživamo u društvu jedni drugih. Znate – moji prijatelji.

šanje – ima li čistije nepomućenije zabave od dobrih mesta na važnom meču s ljudima koje poznajemo čitavog života? No kad nešto krene naopako – kad izgubite posao, kada ljubav vašeg života ode s nekim drugim ili kada dobijete onaj strašni telefonski poziv od lekara koji se mršti nad našim rezultatima analize krvi –tada spoznajemo istinsku vrednost prijateljstva. Kad nam život sklizne sa sunca u senku, kao što se događa svakom životu, i to najčešće kad to najmanje očekujemo, nećemo samo spoznati ko su nam prijatelji, nego i čemu prijateljstva služe.

Razgovarali smo o tome i onda poručili još pića. I tome služe prijateljstva.

I zato sam razgovarao o tome – o crnom oblaku, o neočekivanom posrnuću mog zdravlja – sa svojim prijateljima. Nisam im telefonirao. Nisam ih tražio. Zato što to muški prijatelji ne rade – ne zovu prijatelje da s njima podele nevolje. Ali kad sam posle tog poziva viđao svoje prijatelje – u separeu restorana, u teretani, u barovima Hong Konga – tada sam s njima razgovarao o svom crnom oblaku. Iako su se neki smejali mogućnosti da ćemo jednog dana umreti, bili su saosećajni i optimistični i pričali su mi o svojim doživljajima u zdravstvenom sektoru, od državnog do privatnog, a činilo mi se kao da jedni drugima olakšavamo teško breme.

loe Vera King južnokorejske kompanije OKF Corporation prvi je patentirani sok od aloe vere na svetu. Ovaj napitak sa 30% aloe vere postavio je standard u novoj industriji i bio toliko uspešan da se danas prodaje u više od 165 zemalja širom sveta. Na osnovu takvog uspeha OKF Corporation je postala mega fa brika, koja danas proizvodi više od 500 artikala i ima dnevni kapacitet od 8 mi liona boca!

Zdravi napici čuvene južnokorejske kompanije OKF Corporation nedavno su se pojavili i na našem tržištu

lepote“, kao što su kolagen, hijaluron ska kiselina, vlakna i amino kiseline sa korisnim vitaminima i mineralima.

nirala kao najbolja vrednost za uloženi novac, a proizvodi se u tzv. Original varijanti (prirodni ukus aloe vera) sa šećerom ili bez njega kao i sa raznim ukusima (mango, ananas, jagoda...)

Kompanija se nije zaustavila samo na proizvodnji napitaka od aloe vere, već je razvila i čitav niz drugih zdravih napitaka, npr. na bazi kokosa, pirinča i dr. Naravno, tu je i sada već čuveno piće protiv mamurluka OKF Hango ver Drink – SOS, u koje su ugrađena i dva patenta. Ovo piće je inicijalno razvijeno kao takozvani „pomoćnik jetre“, u cilju prevencije bolesti jetre za ljude koji prekomerno konzumiraju alkohol, ali se pokazalo da nepogre šivo funkcioniše i protiv mamurluka.

U poslednje vreme kompanija sve više razvija moderne zdrave napitke u službi lepote, kao što su OKF Be auty Collagen Drink i OKF Amino Fiber Drink, koji kombinuju „sastojke

Današnja OKF Aloe Vera King serija se proizvodi u više od 20 ukusa i po nosno nosi titulu svetskog brenda broj 1 (World Sales No. 1 Brand). Kompa nija je u međuvremenu razvila čitav niz proizvoda, od kojih je najpoznatiji OKF Aloe Organic sa 30% aloe vere iz or ganskog uzgoja, prvi i jedini organski sertifikovan (EU i USDA) aloe vera na pitak na svetu! Tu je i popularna serija Farmer’s Aloe Vera, koja se pozicio

KONAČNO I U SRBIJI

Probajte ih po promotivnoj ceni i u kafeterijama Bukmarker (knjižara Delfi SKC, Kralja Milana 48; knjižara „Bori slav Pekić“, Knez Mihailova 48; knjiža ra Galerija, Belgrade Waterfront, Bule var Vudroa Vilsona 12)! ■

OKF Premium Health Beverages PROMO

Kvalitet ovih napitaka prvi je u Srbiji prepoznao Mercator-S sistem i pozicio nirao ih u Mercator Hipermarkete, IDEA Organic, IDEA Super i RODA objekte, dok je za njim krenuo i Univerexport sistem, koji ih je pozicionirao u svo je veće formate. Proizvodi se takođe distribuiraju preko prodavnica zdrave hrane (npr. Biodolina, Špajz i druge). Osim toga, sve veći broj prestižnih ho tela ima ove proizvode u svojim ponu dama (Crowne Plaza, Falkensteiner, Sheraton, Hilton i dr.).

30 LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA ROMAN KLUBKNJIŽEVNILAGUNIN

ona dokazuje da je sposobna za nešto više od toga da rodi caru naslednika. Kroz spasavanje svog naroda ona pokazuje da je spremna za višu misiju.

Knjiga

SVE ULOGE ŽENE

A. Đ. : Autorka je, imajući na umu roman Sati, na visokoumetnički način preplela živote tri žene. Čitajući o Lilinoj, a naročito o sudbini Vivijan (Vi), nameće se kao asocijacija frustriranost žene. Lili je naša savremenica,

PRIČA O IDENTITETU

U PISANJU JE SPAS

TOKOM TRI VEKA

SMEO KALEIDOSKOPSKI ROMAN KOJI PREPLIĆE ŽIVOTE TRI ŽENE

A. Đ. : Treća ženska uloga u romanu pripada starozavetnoj Jestiri, drugoj ženi persijskog cara. Priča o Jestiri je priča o identitetu i evoluciji potrebe za identitetom kroz vekove. Jestira traži svoj identitet spasavanjem svog naroda, želi da ostane Jevrejka, iako je na silu udaju za persijskog cara. Ona ne mari za titulu carice, preče joj je da spase narod i sačuva svoj identitet. Ana Solomon nam postavlja pitanje: šta je danas naša borba za identitet? Vi i Lili borbom za samoostvarenjem traže svoj identitet. Na centralnom mestu u romanu kada pomoću čarolije Jestira oživi kostur ptice koja treba njen narod da upozori na opasnost,

a osamdeset petoj tribini Laguninog književnog kluba novinarka i književna kritičarka Aleksandra Đuričić govorila je o romanu američke autorke Ane Solomon Knjiga o V., koji govori o moći i njenoj zloupotrebi, o seksu, požudi, besu, o ženskim prijateljstvima i majčinstvu.

A. Đ. : U završnoj sceni Lilina deca pripremaju mali pozorišni komad gde igraju priču o Jestiri. U euforiji i zajedničkom radovanju sa decom nazire se svetlo na kraju tunela i Lili uviđa da je srećna i ostvarena žena. Lili želi da piše, ali nikako da to uradi, jer između lonaca, šerpi i dece nema vremena za to. Na kraju će preraditi priču o Jestiri za dečju predstavu i shvatiti da je konačno počela da piše. Vi je odlučila da se osamostali, i to sedamdesetih godina, kad se takav postupak smatrao revolucionarnim. Nije se vratila bračnom životu, nije želela da živi sa dalekim rođacima, rešila je da živi sama. To joj u prvi mah teško palo, ali je ubrzo postala saradnik ženskog časopisa sa tradicijom i odgovarala na pisma čitateljki. Otkrila je talenat za lajfkouč i u tome se ostvarila. Autorkin zaključak glasi: Jestira i Vašti nisu umele da pišu, ali pričaju priču o svom narodu, a Lili i Vi pišu o onome što im se dogodilo i u činu pisanja pronalaze spas. ■

Ane Solomon,oV.

živi u velikom gradu, u Americi, i razapeta je između porodice, materinstva i obrazovanja. U njenoj ozlojeđenosti prepoznajemo zajedničku tačku sa Vi, koja je bila mlada šezdesetih i koja je kao žena budućeg senatora i moćnog političara razapeta na isti način. Mora da bude lepa i doterana, lutka, mikrokopija Džeki Kenedi, da bude uvek privlačna za svog muža i da istovremeno igra nekoliko uloga. Kroz celu knjigu nameće se ideja da je ženama od starozavetnih vremena nametnuta uloga, i to ne jedna nego više njih, i da u svakoj moraju da budu savršene. A kada se ljudskom biću nametne ta obaveza, dolazi do životne dileme – ima li smisla žrtvovati obrazovanje i karijeru zbog dece i porodice i obrnuto, da li osuditi sebe na neminovnu samoću ukoliko se odreknemo dece i porodice.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. DOMU 1. Šolja/Lonče – Happy Metal Mug, Have a Nice Day 2. Set za doručak – Easter Parade 5. Šolja – Espresso, Fiorentina Azzurra 8. Flaša – Glass, Beautiful Lemons 4. Poslužavnik – Tropical 7. Šolja sa cediljkom – Butterﬂy S 3. Neseser – Jungle, What a Wonderful Day 6. Čaša – Nature Romance, Espresso RASKOŠNE BOJE PROLEĆA U

DELFI GIFT GIFTDELFI

PPD kolekcije šolja, ﬂaša, cegera, setova za začine, čajnika, nesesera i teglica modernog dizajna inspirisaće vas da svoj dom ukrasite tako da izgleda bajkovito.

Paperproducts Design (PPD) je nemački lifestyle brend proizvoda visokog kvaliteta i savremenog dizajna. Veliku pažnju posvećuju detaljima i sa strašću izrađuju svaki predmet, koji u vašu svakodnevicu unosi boje i proleće.

Oplemenite svoj životni prostor atraktivnom kolekcijom, čije komade možete pronaći u knjižarama Delfi, kao i na sajtu delfi.rs. ■ VAŠEM

Ako nismo barem delimično upoznati sa kulturom i istorijom starog Rima (i Grčke, razume se), gubimo moguć nost da razumemo bezbrojne tragove koje su ostavili u svim sferama naših života. Ako se zadržimo samo na knji ževnosti, koja nas najviše interesu je, intertekstualnost ogromnog broja dela svih kasnijih epoha teško ćemo razumeti bez makar i površnog po znavanja rimske istorije i književnosti.

Knjiga Meri Bird SPQR: Istorija sta rog Rima je neverovatno osvežavaju će i prijemčivo upoznavanje sa starim Rimom, ili pak obnavljanje postoje ćeg znanja.

Mada retko čita publicistiku, Lidija Nikolić (@bgcrtice) je srećna što je knjiga čuvene autorke Meri Bird SPQR: Istorija starog Rima našla put do nje i oduševila je osvežavajućim i potpuno novim pristupom istoriji starog veka

U celoj intrigantnoj priči o Rimu naj snažniji utisak ostavlja način na koji Meri Bird pristupa činjenicama, kako njima vešto žonglira i barata. Živimo u vremenu kada je medijsko prekra janje istine postalo jasno vidljivo, te shodno tome, i prema istorijskim či

Ako ste od onih koji dobro poznaju rimsku civilizaciju, onda ćete, zahva ljujući ovom delu, dobiti svež i dubo ko promišljen pogled na celokupnu istoriju; potvrdu da je ona proces a ne skup suvoparnih činjenica. Možda će vam sve biti poznato, možda će vam neke iluzije biti srušene, ali ne sumnjivo je da ćete uz ovu knjigu na zanimljiv način sagledati temelje za padne kulture. Jer stari Rim to jeste – čvrst temelj na kome je evropska kultura raširila svoja krila, uvek se iznova oslanjajući na postulate koje joj je kroz vreme poslala ta drevna

Zabeleženo na

Meriimperija.Bird

Dva milenijuma kasnije – ovo je po ražavajuće primenljivo. Fraza ili ne, istorija se zaista ponavlja, dokle god dobro ne savladamo lekcije. A izgle da da smo loši đaci. Semper idem. ■

je ozbiljan istoričar. Ovde je na elegantan i šmekerski način objasnila kako ozbiljno publicističko i naučno štivo učiniti lako razumljivim i dostupnim najširem krugu ljudi – i la icima i onima koji to nisu. Jezikom li šenim akademizma ili pretencioznosti, uz obilje anegdota i zanimljivosti, ona nas lagano i udobno uvodi u svet oz biljnih istorijskih promišljanja. Poduča va nas, zabavlja i inspiriše da što bolje shvatimo „kako je malo i vrlo obično seoce u srednjoj Italiji postalo sila koja je zavladala ogromnim teritorijama na tri kontinenta“, koje je uspelo u neve rovatnoj, premda nesvesnoj misiji –da njegovo nasleđe nastavi da živi do današnjih dana. Čini mi se da to jeste pitanje koje intrigira: koji se to specifi čan sklop okolnosti poravnao u sledu istorijskih zbivanja da bi doveo do ta kve vojne, političke, kulturne i svake druge ekspanzije jedne malene, ni po čemu posebne naseobine u Italiji?

„U jednoj od najcitiranijih šala rim skog sveta satiričar Juvenal je, pišu ći krajem prvog veka pre nove ere, besneo na ’rulju Removu’ koja je, kako on tvrdi, želela samo dve stvari: ’Hleba i igara’ (panem et circenses). Ta fraza je primenljiva i danas jer bli stavo prezrivo ukazuje na ograničene poglede gradske mase predstavljene kao potomstvo ubijenog blizanca: nije im stalo ni do čega osim do trka kola i sledovanja hrane kojima su ih care vi podmićivali i s vremenom uspešno okrenuli od politike.“

da je „istorija skup činjenica koje se mogu povezivati u bezbroj različitih kombinacija, a uz to začiniti i prstohvatom mašte“, kroz celu knjigu me je zabavljala, a pritom diskretno podučavala. Fascinantno je kako je autorka hiljadugodišnju istori ju najpre raščlanila, a potom logički presložila u koherentnu celinu. Sa snažnim osećajem za istorijski detalj, njeni inteligentni zaključci veoma ja sno korespondiraju sa savremenim dobom, što ovu knjigu čini dodatno aktuelnom. Ili kako to sama autorka kaže: „Naš svet bio bi neizmerno si romašniji kada ne bismo nastavili da komuniciramo sa njihovim.“

PROMIŠLJENOORIGINALNOIDUBOKO

Jezikom udobnozanimljivosti,pretencioznosti,akademizmališenimiliuzobiljeanegdotaiMeriBirdnaslaganoiuvodiusvetozbiljnihistorijskihpromišljanja.Podučavanas,zabavljaiinspiriše

oslednjih godina, nažalost, slabo čitam publicistiku, a onda mi je, zahvaljujući Fejsbuk grupi Delfi Kutak, došla u ruke knjiga britan ske istoričarke Meri Bird SPQR: Isto rija starog Rima i mogu da kažem da sam potpuno uživala u čitanju.

njenicama neminovno gajimo dozu skepticizma. Međutim, rečima Meri Bird se veruje upravo zato što izno si teorije, pruža materijalne dokaze, ali uvek sve podvrgava logičkom preispitivanju, inteligentno i sa do zom humora ostavlja mogućnost da bi se sve moglo tumačiti i drugačije. „Rimska istorija je rad u toku“, kaže Meri SvojomBird.idejom

Na moju veliku radost, autorka je knjigu lagano privodila kraju, odnosno nije najvažnije stavila u epilog. Sve je fino zaokruženo, a kada sam pročitala njenu napomenu, shvatila sam da je detaljno istraživala za ovu knjigu. Svi likovi zasnovani su na stvarnim ličnostima i inspirisani istinitim događajima, a posebno su mi fascinantne Noćne veštice. Kejt Kvin je na kraju navela i spisak literature za dodatno čitanje, ako želimo još da saznamo o Noćnim vešticama, ženama u ratu, legendama...

Piše: Dragana Martinović

Rusalkin poljubac Kejt Kvin

One su legendarne Noćne veštice i nemilosrdno su uništavale neprijatelja bez straha i predaha. Kada se zatekne iza neprijateljske linije, sreće ozloglašenu Lovkinju i biva jedina koja će preživeti da o tom susretu može i da priča.

EMOTIVNI ROLERKOSTER U KNJIZI

Ijan (1950). Žilavi i prekaljeni britanski ratni dopisnik, koji postaje lovac na naciste. Udružuje se sa Ninom ne bi li ušao u trag Lovkinji. Njihova potraga će doneti istine koje će uzdrmati oboje.

Roman Rusalkin poljubac pratimo kroz priče tri naratora u tri perioda, koji se na kraju stapaju u jedan.

Nina Markova (1941). Rusalka. Divlja, neustrašiva i luckasta. Kada nacisti napadnu SSSR, postaje deo puka noćnih bombardera sastavljenog samo od žena.

Rusalka ima posebno mesto u priči i mnogo mi se dopada kako je Kejt Kvin uplela njen poljubac u mnogobrojne grane ove priče. Zaista ogromna preporuka za ovu knjigu koja će vas toliko vezati za svoje likove da ćete se teška srca rastati od Džordan, Ijana, Nine i Tonija. A posebno od male, hrabre, divlje Rusalke. ■

Knjiga je pravi emotivni rolerkoster. Nema opisa užasa, ni logora, ali je na momente napetost takva da sam se nervirala što knjiga ima 573 stranice i što ne mogu da je pročitam odjednom. Nina mi na početku nije bila simpatična. Autorka ju je načinila suviše divljom i bahatom za moj ukus, ali se njen lik razvijao da mi je do kraja, uz Ijana, postala omiljena. Iako priča u početku teče sporije, poslednja trećina romana je poput pravog akcionog trilera. Iako od samog početka naslućujemo sve, to ne umanjuje napetost konačnog okršaja.

DELFI KUTAK

Mrtvima je nedostižna svaka borba, te se zato za njih moramo boriti mi živi. Moramo pamtiti...

Džordan (1946). Sedamnaestogodišnjakinja koja žudi da postane fotograf, po uzoru na hrabre žene koje su pokrivale ratnu zonu. Žudno posmatra svet kroz objektiv foto-aparata. Njen otac se iznenada ženi mladom i otmenom Austrijankom sa malim detetom. Ali Džordan nešto kopka – da li njena maćeha krije mračnu tajnu?

KUTAKDELFI

Snažna i emotivna priča o grabljivcu i lovini, zločinu i iskupljenju, i nepobitnoj moći istine, knjiga Rusalkin poljubac autorke Kejt Kvin privukla je pažnju čitalaca Fejsbuk grupe Delﬁ Kutak. Jedna čitateljka podelila je sa nama svoje utiske

34 REČZAVRŠNA

ULOVNOVI

Najveći izazov nam uvek predstavljaju čitaoci posebno oduševljeni određenim naslovom. Nadmašiti sjaj u njihovim očima, izazvan prethodnim štivom, i preporučiti im nešto novo, veliki je uspeh.

Kako gradite odnos sa čitaocima i koji Vam je dosad najveći izazov u radu?

što izgledom, što izjavama. Nemiran duh ju je vodio čak do Amerike, gde je nastupala i provocirala baš kao i po Evropi. Tek kada su je izgled i zdravlje sasvim napustili, shvatila je efemernost svojih mladalačkih opsesija i okrenula se veri. Umrla je u 40. godini, pokajavši se na samrtnoj postelji.

Za drage čitaoce našeg Bukmarkera izdvojila bih knjigu Onda Mome Kapora. Za sve ljubitelje Malog princa, za sve nas koji u sebi krijemo jednu Sanju, ali i za sve nas koji poznajemo nekog Vanju. Knjiga koja će biti savršena priča za laku noć najmlađima, a ujedno navesti na razmišljanje nas odrasle, jer „zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide“. ■

Gde god bi se pojavila, skandalizovala je javnost, što svojim ponašanjem,

Piše: Ivana Veselinović

Rad u knjižari podrazumeva držanje koraka s kulturnim dešavanjima, a knjižari u Delfi timu sinonim su za obožavaoce knjiga. Diskusije koje vodimo između sebe, a koje su posledica oduševljenja određenom knjigom, dolaze do čitaoca u vidu preporuke.

Knjižara „Vuk Karadžić“, Beograd

Zašto je rad u knjižari dragocen?

Preporučite nam knjigu za decu i odrasle koja je na Vas ostavila najjači utisak?

Koliko se kupci oslanjaju na preporuke knjižara?

Uvelikom timu najvažnije je individualnost savršeno uklopiti u celinu, kaže Irena Vujčić, šefica beogradske knjižare „Vuk Karadžić“, dodajući da je svaki član njene radne ekipe ličnost sa posebnom vrstom energije, ali da punim sjajem sijaju tek kada su povezani. Irena je sedam godina deo siste-

ma Delfi, a nedavno je obeležila prvu godišnjicu u knjižari „Vuk Karadžić“. Vreme provedeno u Laguninim knjižarama opisuje kao divno iskustvo.

Kristine Morato

Životna priča Lole Montes po svim parametrima može da parira vrhunskoj fikciji. Rođena 1821. u Irskoj, od oca vojnog lica i majke petnaestogodišnjakinje, sa nepune dve godine seli se u Indiju.

Zanosnu biograﬁju o jednoj –ženanajintrigantnijihodviktorijanskogdoba–prvojsamozvanojstarletičitaćemouskoroiuizdanju

Lagune

Irena Vujčić

NOVI ULOV:

Kada otac umre, majka Lolu šalje u internat i deset godina je neće videti, niti će joj pisati. Bolno je očigledno da je upravo ovakav odnos sa majkom od Lole napravio hirovitu ženu, željnu pažnje po svaku cenu. Lolu je od obične starlete tog vremena razlikovalo istinsko uživanje u umetnosti i društvu umetnika. Osećala je podjednaku potrebu za frivolnim zadovoljstvima kao i intelektualnom stimulacijom. U Parizu je upoznala novinara sa kojim će živeti i koji će biti njena velika ljubav, koji ju je upoznao sa vodećim piscima tog doba – Balzakom, Dimom, Žorž Sand. Niz vojnika i pripadnika evropske aristokratije odvešće je do najkrupnijeg ulova – kralja Ludviga I Bavarskog.

BožanstvenaLola

■

Kao što mi primetimo njihovo oduševljenje književnim delom, tako i oni uoče naše oduševljenje. Zato su sve naše preporuke jedinstvene i iskrene. Posebna je draž kada svrate da popričamo o knjigama koje smo im preporučili.

Majka se koncentrisala na društveni život pa je Lola odmalena upućena na dadilju koju je obožavala i koja je predstavljala majčinsku figuru. Ona je kod Lole razvijala maštu i nesputanost u izražavanju, što je u kombinaciji sa temperamentom koji je nasledila od oca Lola kasnije pretočila u svoje plesne veštine.

VAŠ KNJIŽAR