Časopis Bukmarker - broj 19

ALANEDGARPOPoreklonoćnetame:

U brzom vremenu u kome živimo potrebni su nam instant odgovori čak i na suštinska pitanja. Praćenje životnih trendova podrazumeva izvrsno snalaženje u svim segmentima – na poslu, u partnerskim odnosima, u roditeljstvu… A da bismo bili najbolji svojim partnerima i deci, i dali sve od sebe da uspemo u poslu i izgradimo uspešnu karijeru, moramo vredno da radimo na sebi i na svom samopouzdanju.

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić Grafički dizajner / Dejana Vranješ

5■

15 ■

Iva Burazor, Vuk Lazarević, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Srđan Krstić, Mina Kebin, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Maja Zuber, Matija Krstić, Nataša Đuričić Marković, Vladana Valčić

3031■

2117■

■ KOLUMNA EKSKLUZIVNO: Toni Parsons INTERVJU: Lusi Foli INTERVJU: Marko Balcano INTERVJU: Monik Rofi PRIKAZ KNJIGE: Reka duša

| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055

2711■

Majsko izdanje Bukmarkera puno je i odličnih intervjua. Razgovarali smo sa Dragom Kekanovićem, Slavimirom Stojanovićem Futrom, ali i sa stranim piscima – Lusi Foli, Monik Rofi i Markom Balcanom, koji su za srpske čitaoce rado govorili o svojoj, ali i književnosti uopšte.

Kroz odlične prikaze pisaca, urednika i književnih kritičara predstavili smo i knjige Jednom u gradu ko zna kom, Ovo niko ne pominje, Srce tame, Reka duša, Beležnica neizgovorenog, Petlja i druge.

12■

18■

14■

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar 34

■

1016■

22

KNJIGE O

8■

29■

Dakle, mnogo je razloga da i ovog meseca uživate u čitanju Bukmarkera!

Iz broja u broj ukazujemo na višestruki značaj čitanja knjiga. One su nam i na ovom putu saveznice. Zato smo temu broja posvetili self-help literaturi, a u okviru nje preporučujemo vam i sjajne knjige kao što su Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj, Svako je sposoban za vezu, Ovladaj svojim emocijama, Ovladaj svojim fokusom i druge.

Ostrvo nestalog drveća, Elif Šafak

| Direktor marketinga / Ana Spasojević

| Naslovna strana / iStock - Katalogizacija publikaciji Narodna biblioteka

SADRŽAJ CIP

Štampa / Rotografika, Subotica U FOKUSU: Bilo jednom u Holivudu Kventina Tarantina DELFI KUTAK: Petlja NOVO U LAGUNI I 3 PITANJA ZA... Slavicu Mastikosu #BUKMARKER: Beležnica neizgovorenog VESTI I DELFI GIFT TEMA BROJA: Zašto (da) čitamo knjige o samopomoći KOLUMNA TRI RAJKE: Ovo niko ne pominje IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Istanbulsko kopile KNJIŽEVNA KRITIKA: Jednom u gradu ko zna kom IZ PRVE RUKE: Poreklo noćne tame: Edgar Alan Po i počeci američke nauke LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Život pre čoveka TAJNE PISACA: Siniša Soćanin INTERVJU: Slavimir Stojanović Futro MALA LAGUNA BIBLIOTEKA POZNATIH: Nina Seničar

Lektura i korektura / Saša Bošković

24■

Saradnici:

| REDAKCIJA

| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs

u

■

28 ■

| Za izdavača / Dejan Papić

Trijumf književnosti turske književnice! Majstorski ispričana priča o dvoje ljudi koji traže svoje izgubljene porodične korene.

■

20 ■

26■

■ NOVI ULOV: Ništa nije slučajno 33

U rubrici Biblioteka poznatih ugostili smo Ninu Seničar, poznatu glumicu i TV voditeljku, koja je napisala svoju prvu knjigu, i to za najmlađe. Nazvala ju je Zvezda Slavica, i njome svim mališ anima poručila da u životu mogu biti šta god požele.

■

Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553 | POKLON PRIMERAK | MAJ 2022. | BR. 19 | IZLAZI MESEČNO

SE PRIČA BUKMARKERPREPORUČUJE:REDAKCIJA 6■

32■

DRAGI ČITAOCI, KOJIMA INTERVJU: Drago Kekanović KNJIŽEVNA KRITIKA: Srce tame

Koristeći, između ostalog, sećanja iz prve ruke filmskih zvezda s kraja šez desetih i ranih sedamdesetih, Taranti no pravi savršeno stilizovani kolaž hipi ere u Holivudu. Navikli smo da u nje govim ostvarenjima svi negativci dobi ju ono što zaslužuju (pa i više od to ga!), a knjiga je prvenstveno tu da nam dâ dublji uvid u okolnosti koje su do vele do kobnih događaja. Preostaje da vagamo koja bi kazna bila adekvatna za ono što se dogodilo (i da li je ona za kojom poseže autor u filmskoj verziji Bilo jednom u Holivudu dovoljna). Ne zaboravimo i paralelni narativ u kojem nas upoznaje sa ocvalom filmskom zvezdom, koja se upinje da ostane re levantna i izbori sa okrutnošću indu strije. Jer znamo da je Holivud podjed nako surov i prema svojim miljenicima kao i prema odbačenima.

no na šta smo navikli u sce narijima Kventina Tarantina, ne izostaje ni u njegovom ro manu Bilo jednom u Holivu du – sjajna karakterizacija, vrcavi dija lozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film iz 2019. koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova, njihovu motivaci ju i društvene okolnosti pod kojima se priča odigrava.

DUGOOCEKIVANISTILIZOVANI

HOLIVUDSKOG REDITELJA PRVI ROMAN

u suprotnom smeru. Kada je Polan ski (po uverenju ateista) želeo da po svaku cenu izbegne religiozni aspekt Levinovog romana, pristupio je temi iz potpuno drugog ugla – ignorišući u potpunosti religioznu potku i fokusira jući se na paranoju i unutrašnju borbu junakinje. Imajući u vidu kako se za vršava filmska verzija Bilo jednom u Holivudu, možemo reći da je Taranti no napisao knjigu za nevernike. I sve to začinjeno filmskim trivijama, omaži ma rediteljima čiji je uticaj prigrlio, na siljem gde mu je mesto i gde nije. Jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje ju nake ni negativce. Knjiga postavlja više pitanja nego što daje odgovora, a jed no od ključnih koje se nameće – šta bi bilo da je Čarli Menson dobio taj ugo vor za ploču i proslavio se kao muzi čar?

Kventin Tarantino je konačno rešio da se oproba i u književnim vodama. Malo je reći da mu je pošlo za rukom u knjizi jednom u Holivudu povremenobrutalnoj,spektakularnoprefinjenojineprestanoiznenađujućojišokantnoj

HIPI ERE HOLIVUDA

Piše: Ivana Veselinović

Bilo jednom u Holivudu nije samo omaž jednoj eri već i nekim od najve ćih imena evropske i azijske kinema tografije – poput Godara i Kurosave. U knjizi, baš kao i u filmovima, Taran tino svoje stavove, ponekad nimalo suptilno, provlači kroz unutrašnje mo nologe ili dijaloge između likova. Seti mo se da je navukao gnev ćerke Bru sa Lija načinom na koji je predstavio njenog oca na platnu, sada i u knjizi. Bilo da je u pitanju nepotrebno provla čenje kroz blato legendarnog glumca ili jednostavno lični animozitet kom je odlučio da dâ oduška, neverovatno je zabavno čitati o Brusu Liju kao još jed nom u nizu iskompleksiranih i pretera no ambicioznih tipova, kojih u Holivu du nikad nije manjkalo. E to je taj Ta rantino kog znamo i volimo – zabavan i politički nekorektan kad god mu se ukaže prilika. ■

Čini se da u romanu koji dolazi posle istoimenog filma Tarantino izvodi ma nevar sličan onom koji je izveo Ro man Polanski adaptirajući u scenario Rozmarinu bebu Ajre Levina – doduše

KOLAŽ

FOKUSUU U FOKUSU 5

O

Šta Vam je tokom rada na ovom ro manu bio najveći izazov?

INTERVJU

Foto: Laguna arhiva

Sokolar Damjan, kasnije monah Ge rasim, nije stvaran po literarnom uzo ru, već po želji pripovjedača da se on što više približi glavnoj junakinji nje gove pripovijesti. Ne krijem, u tih pola vijeka našeg poznanstva, ako me ra zumijete, u nekoliko sam joj navrata prilazio, neuspješno. I svaki put sam bio odbijen, grubo. Vrlo grubo. I ja, i Damjan, naravno. Sve dok obojica nismo shvatili da samo ljubav, obe ćavajuća, nemoguća, kakva god bila, otvara stazu do njenog srca, do vra ta njenih odaja. A ko da onda ispriča takvu priču? Niko drugi nego onaj ko najviše pati.

djeknulo je ime pisca Draga Kekanovića početkom godi ne kada je za roman Privr ženost proglašen prvim do bitnikom novoustanovljene književne nagrade „Beogradski pobednik“. Ova priča o idealnoj ljubavi dvoje glavnih junaka, celjske grofice Katarine Kanta kuzine Branković i njenog sokolara Da mjana, kasnije monaha Gerasima, koji je izmaštan lik, veliki je roman о istoriji i ljubavi, ženi i njenoj složenoj ulozi u svim društvenim, političkim i porodič nim Prvookolnostima.štosmopitali autora u intervjuu za Bukmarker bilo je: „Kako Vas je pri vukla priča o celjskoj grofici?“ Ali da bi nam odgovorio na pitanje, rekao je da moramo da ga preformulišemo i posta vimo ovako: „Ko koga privlači ovde?“ Jer tako je jedino ispravno. I autor mora izabrati temu, ali i tema na neki način mora naći svoga pripovedača.

Kako ste se odlučili da priču ispri čate iz perspektive sokolara Damjana? Da li je on stvaran po nekom književnom uzoru?

Razgovarala: Maja Šarić

U intervjuu za Bukmarker pisac Drago Kekanović priča kako se pripremao za susret na literarnoj i emocionalnoj ravni sa svojom davnom

O ljubavi na prvi pogled, koja pola vi jeka nije dobijala priliku da se ostvari. A stalno smo nekako bili u blizini, s mog se balkona na brijegu ispod Gri

ča vidjela njena nekadašnja banska palata. Tako, i da sam htio, nisam je mogao smetnuti s (pripovjedačkog) uma. U međuvremenu sam, nakon toliko godina, doznavao i manje po znate činjenice, nekako prešućene i zametnute u historiografskim spi sima. Tako, recimo: da je moja oda branica bila omiljena i poštovana feu dalna vladarka, čak i među hronično prigovorljivim zagrebačkim purgari ma, da je na tom Griču sahranila dva sina, i da je u okviru bračnog ugovora i svojih vladarskih, grofovskih ovlasti naredila da se u njenom varaždin skom dvorcu ispiše Apostol, prva srp ska knjiga na ćirilici na tlu današnje Republike Hrvatske. Da udajom za grofa Ulriha II Celjskog nije ništa dru go uradila na tom Zapadu, zavrijedi la bi da joj ime debljim slovima bude upisano u srpskoj historiji. A nije.

„Ako zanemarimo vremensku distan cu od pet vijekova, a meni kao pripo vjedaču to nije teško zanemariti, Kan takuzina Katarina bila mi je susjeda. Silazeći u grad, prema Manduševcu i Trgu Republike, kasnije Trgu bana Je lačića, odlazeći na predavanja, pa ka snije na radno mjesto, godinama sam hodao njenim stopama. I valjda zato pouzdano znam da smo se, uprkos distanci od pet vijekova, kćerka Jerine Kantakuzine i despota Đurđa Bran kovića i ja ’privlačili’ više od polovine mog životnog vijeka, da smo se pribli žavali i odmicali jedno od drugog, dok se na koncu konca nismo, eto, sreli u koricama Privrženosti. Smederevska despina i grofica Celjska iz petnae stog vijeka i savremeni i ovdašnji srp ski pisac sa zagrebačkom adresom. Baš kao u romanu, moglo bi se reći. Jer su samo u romanu moguće takve nemoguće ljubavi i sretanja. I neka ih. Makar u romanu“, rekao je pisac.

6 INTERVJU

Bio sam spreman za Privrženost

Dakle, ovde se ne radi o interesovanju, već o ljubavi na prvi pogled sa celjskom groficom?

Otkad se satima nisam odvajao od romana Brune Travena, Karla Maja ili Žila Verna, Danijela Defoa, da ne na brajam dalje, želio sam da, ako ikada postanem pisac, napišem priču slič nu njihovima. Avanturističko, koliko zabavno toliko i pustolovno štivo koje se ne ispušta iz ruku do kraja. Drugim riječima rečeno, a i za mene samog paradoksalno – nisam u radu na Pri

DamjanaBranković,groficomsusetkom,zagrebačkomceljskomKatarinomKantakuzinomkojajeuzizmaštanliksokolarapostalaglavnajunakinjaromanaovenčanogpriznanjem„Beogradskipobednik“

O

Da li ste zadovoljni prijemom svog romana kod čitalaca? Šta je i njemu i Vama nagrada „Beogradski po bednik“ donela?

Čak i s ove zagrebačke distance na grada je odjeknula, što se mene tiče više nego i jedna do sada, a vjerujem da će i sljedeće imati sličan odjek i tako potvrditi svrhu njenog uteme ljenja i postojanja. A koliko će ona doprinijeti da čitaoci, između tolikih novih naslova na policama beograd skih knjižara (odavno nisam bio u pri lici da uđem u bilo koju), posegnu za romanom, teško mi je predvidjeti. U ovom času znam da je Laguna kao moj izdavač pristupila ovom izdanju ne samo krajnje profesionalno nego i kreativno, i da se, koliko naslućujem, potrudila da je približi pažnji čitaoca. Ostalo je više na Privrženosti nego na nagradi. Da se izbori za pažnju čitalaca. ■

vrženosti osjetio sve one poteškoće koje donosi taj takozvani stvaralački izazov. Ili sam, s obzirom na davnu dječačku lektiru, bio spreman za nje ga. A ni kao pripovjedač, s desetak naslova sasvim drugačijeg karaktera, nisam bio nespreman za takav neo čekivani silazak u prošlost, historiju. Ako se imaginacija podrazumijeva, onda je ostalo stvar umijeća, zanata.

Šta na primeru Vaših junaka saznajemo da ostaje iza čoveka i velike ljubavi?

Malo, ali sve više i više, čini se. I mene je iznenadila ta činjenica, ali postoji ci jeli jedan, ne samo manifestacioni već i duhovni povratak u srednji vijek, u romantizovano doba viteštva i ljepote, marihuanom ili LSD-jem, kokainom, i drugim supstancama nezagađenih, čistih osjećanja. Naravno da sam se dugo i temeljito pripremao za onaj su sret na literarnoj i emocionalnoj ravni sa davnom zagrebačkom susjedom. Prije nekoliko godina preduzeo sam niz izleta prema dvorcima u kojima je Kantakuzina stolovala. Onako, da vi dim te Štajerske i Kranjske, Dolenj ske, Međimurja i Zagorja i ostale ge ografske plohe Srednje Evrope, ali i da uđem u njene dvorce, dvorane, tr pezarije i spavaće sobe, pa i mjesta na kojima se obavljala nužda – pripo vjedača sve zanima: i gdje se sjeklo meso i gdje se pekao hljeb, gdje su bile štale za konje i magarce, a gdje su se sadile gredice mladog luka, rim ske kapule, šta se jelo, a šta pilo, u ko

Ah, prošlost je, kažu, loša učiteljica. A meni se ipak čini da je prošlost iz Privr ženosti bila bolja. Znam da je vrijeme srednjeg vijeka bilo strašno, to vrijeme puno ratova, nasilja i zla, pomora, gla di i kuge, ali zar je danas puno dru gačije? Zar je svijet u međuvremenu postao bolje, sigurnije i mirnije mjesto za život? Nije. Naravno da nije. Na protiv. Živeći i dišući uz Kantakuzinu Katarinu Branković, groficu Celjsku, u njenom petnaestom vijeku, pripovje dač je imao priliku da se osvjedoči, a tu su i historiografski dokumenti, po slanice, izvještaji sa sjednica tadašnjih gradskih skupština, zapisnici sudskih presuda, da je u tom mračnom vijeku bilo više svjetlosti i pravde nego u na šem. Ponekad mi se čini da se tek da nas obznanjuju, ostvaruju i na vidjelo dana izlaze sve one imaginarne naka zne strahote onog davno prošlog vre mena. Koliko je samo ratova, mnogo okrutnijih od pljačkaških pohoda obli žnjih dvoraca, u međuvremenu zamet nuto?! Nema im broja. Da li će stati? Neće. Hoće li biti još okrutniji, s nebro jenim nevinim žrtvama? Hoće. Biće. Levijatan je izišao iz mora, varvari više nisu pred vratima našeg grada, zahva ljujući Youtubu, Twitteru i TikToku oni su ušli u naše kuće. Poput sabraće iz prohujalih ne/vremena pripovjedač, pisac može samo zavapiti:„ Jao meni! Jao nama!“

jem su se podrumima držali okovani kriminalci, a gdje se ludovalo i plesalo, a gdje molilo, i sahranjivalo, takođe. U to doba sam još uvijek bio u radnom odnosu, pa su mi za izlete preostali samo vikendi. A onda me je u dvor cima, kojima je moja susjeda neka da vladala, dočekivala, i u Austriji, i u Sloveniji, i u Varaždinu, očekivala fe stivalska atmosfera mladih, uglavnom mladih, mediavelista, ne znam kako da ih drugačije nazovem, zaljubljeni ka u srednji vijek, koji su taj sunčani, kišni dan, svejedno, obukli srednjevje kovne odore, uzeli mačeve i štitove, sve u namjeri da i mene, posjetioca, ali i sve ostale zainteresirane, s koji ma sam pristigao, vrate u vrijeme koje više ne postoji. Naravno da sam poku povao sve suvenire sa vašarskih štan dova, a u celjskom dvorcu sam stigao na početak vjenčanja mladog bračnog para, s cijelom kostimiranom dvor skom svitom, i svećenikom, dakako, pa i zvanicama u muzejskim kostimi ma iz vremena Kantakuzine Katarine, grofice Celjske.

Vjerujem da je ljubav ijednakovijekupetnaestomuokojojpripovijedammogućaunašemkrajnjeotuđenomdobu

Koliko uopšte znamo o periodu o kome pišete?

Damjanova privrženost Katarini ne jenjava celog njegovog života i on umire odmah nakon voljene žene, na njenim kolenima. Da li je takva ljubav moguća i u vremenu u kome živimo danas?

7 INTERVJU

Kada je riječ o ljubavi, obrazac je kroz vijekove isti, identičan. Samo su manifestacije našeg odbijanja da prihvatimo mogućnost da nekoga volimo do smrti, i preko smrti, što se kaže, drugačije. Hoću reći da vjeru jem da je ljubav u petnaestom vijeku o kojoj pripovijedam jednako moguća i u našem krajnje otuđenom i s uma sišavšem dobu. Ako smo još potomci prvih ljudi. I ukoliko nismo već čipo vani roboti. A i roboti se, to najbolje znaju pasionirani čitaoci naučne fan tastike, zaljubljuju i pate.

Moji junaci su koliko sretni toliko i nesretni zarobljenici neostvarene lju bavi. Ako je istinska i prava, ljubav je uvijek vječna. Čak i kad je neostvare na. I takva poriče smrt.

Čemu nas uči prošlost iz Vašeg ro mana?

Piše: Iva Burazor

Koja je tajna sreće? Da li sreća po tiče spolja ili treba da je potražimo u sebi? Može li nam meditacija pomoći u tome? Gelonga Tubtena, budističkog kaluđera, učitelja meditacije i pisca, oduvek je opčinjavalo pitanje sreće. Nakon što je pronašao ono što je tražio i usavršio um u intenzivnim programi ma budističkog manastira, pomagao je hiljadama ljudi širom sveta, upućujući ih kako da pronađu unutrašnju sreću i dublji osećaj slobode. U knjizi Kaluđe rov vodič za sreću autor istražuje pri rodu sreće i objašnjava nam kako da uvedemo meditaciju u užurbani život XXI veka pomoću jednostavnih delo tvornih vežbi.

Štefani Štal je diplomirana psihološki nja koja je fokusirana na oblasti stra ha od vezivanja, jačanja osećaja sop stvene vrednosti i rada sa „unutrašnjim detetom“. Autorka je brojnih uspešnih knjiga kao što su Svako je sposoban za vezu i svetski bestseler Dete u te bi mora da pronađe svoj zavičaj. „Unu trašnje dete“ je zbir svega što je u de tinjstvu ostavilo snažan pečat u nama,

Literatura iz oblasti

REŠENJE JE U VEŽBANJU UMA

iodličanpsihologijepopularnejealatprvistepeniknaputuličnograzvoja

itanje se smatra jednom od in telektualno najkorisnijih aktiv nosti. Različiti ljudi čitaju razli čite knjige koje odgovaraju nji hovoj ličnosti, ukusu, željama, aspiraci jama. Jedni čitaju knjige o duhovnosti, drugi o politici, treći ljubavne romane ili trilere. A brz život, koji sa sobom nosi i mnogo stresa, učinio je da knjige iz do mena popularne psihologije iz godine u godinu postanu sve traženije.

posredstvom naših roditelja ili drugih ljudi u našem životu. Štefani Štal sma tra da dete u nama mora ponovo da pronađe zavičaj, jer onaj ko nema unu trašnji zavičaj ne može da ga pronađe ni u spoljašnjem svetu.

Č

Zašto (da) čitamo knjige o samopomoći?

BROJA

instruktor i osnivač sajta whatispersonaldevelopment.org, koji je opsednut samousavršavanjem i opčinjen moćima uma. Misija nje govih knjiga Ovladaj svojim fokusom, Ovladaj svojom motivacijom i Ovladaj svojim emocijama je da pomognu lju dima da razumeju svoj puni potencijal i dostignu više nivoe ispunjenja i sve sti. Ovladaj svojim fokusom je jasan i sažet priručnik koji pokazuje kako da upotrebimo moć usredsređivanja ka ko bismo postigli opipljive rezultate. U knjizi Ovladaj svojom motivacijom nau čićemo kako da izgradimo motivaciju i prevaziđemo sve vrste odugovlačenja, dok je knjiga Ovladaj svojim emocija ma praktičan vodič za prevazilaženje negativnog razmišljanja i bolje ovlada vanje osećanjima.

Godinama je autorka Glenon Dojl po ricala sopstveno razočaranje sve dok jednog dana nije odlučila da prestane da izneverava sebe i da, umesto toga, zanemari očekivanja okoline. Presta la je da udovoljava drugima i počela je da živi. Duboka i podsticajna, snažna i nežna, njena knjiga Neukroćena isto vremeno je intimna autobiografija i uz budljivo otrežnjenje. Ovo je priča o že ni koja je shvatila da odgovorna majka ne treba da umre za svoju decu, već da im pokaže kako se živi punim plu ćima. Ovo je priča o posledicama ra zvoda i utehi koju pruža nova porodi ca, koju ljubav i dužnost između člano va drži na okupu. Ovo je priča o mire nju, uvažavanju, praštanju i veri u se be, ali i o ranjivosti, samospoznaji i sa Tibomoprihvatanju.Morisjepisac,

Knjige popularne psihologije, knjige o samopomoći obećavaju mnogo: da će te imati više samopouzdanja, da će te biti uspešniji, srećniji i ispunjeniji na svim životnim poljima. Ali da li te knjige zapravo „rade“? Da li je dovoljno samo ih uzeti u ruke kako biste promenili svoj život? Jeste – ako znate kako da ih ko ristite. Knjige o samopomoći mogu bi ti veoma moćan alat. One nisu zamena za stručnu pomoć, ali mogu biti od veli ke koristi ako želimo da savladamo no ve životne veštine, naučimo da reša vamo probleme ili, jednostavno, samo promenimo ugao posmatranja.

Da li je moguće izaći iz svakodnevice i doživeti uzvišena stanja svesti? Dipak Čopra veruje da je to dostupno sva kom od nas, ovde i sada. To stanje mo žemo da dostignemo ako iskoristimo svoj beskrajni potencijal i postanemo metaljudi. Oslanjajući se na najnovija istraživanja u oblasti neuroloških na uka, veštačke inteligencije i biometri je, Čopra nas u knjizi Metačovek uvodi u program praktičnih vežbi koje mogu da nam pomognu da postignemo sta nje probuđenosti i oslobodimo se sta rih uslovljavanja i ograničavajućih kon strukcija, koje leže u osnovi svih naših tenzija, uznemirenosti, strahova i zah teva našeg ega.

8 BROJATEMA

TEMA

Njegova vera u mudrost i sposobnost svih nas da napravimo najbolju verzi ju sebe toliko je snažna da će svakog čitaoca inspirisati da pronađe tog bo ljeg sebe. Važne motivacione poruke prate svaku knjigu i podsetnik su za negovanje svih onih misli i obrazaca ponašanja kojima bi trebalo da stre mimo.

9 BROJATEMA

Jeste li anksiozni, rastrzani na sto strana i nezadovoljni životom? Nema te vremena jer neprestano ispunjava te nametnute obaveze? Dosadilo vam je da ugađate svima drugima, a sebi ne? Potvrdan odgovor na ova pitanja ukazuje da je vreme da prestanete da se fokusirate na ono što zapravo i nije toliko bitno. Pomalo bezobrazna, ali veoma praktična knjiga I za to me za bole Sare Najt objašnjava vam kako da se otarasite neželjenih obaveza, stida i osećaja krivice – i umesto toga se fokusirate na ono što vam pričinja va radost.

Brz život, koji sa sobom nosi i mnogo stresa, učinio je da knjige iz domena popularne psihologije iz godine u godinu postanu sve traženije

našu konvencionalnu mudrost o tome šta nas čini srećnim, Ma, sve je sje*a no ukazuje na to šta život čini vred nim življenja. Uz uobičajenu mešavinu obaveštenosti i humora Manson nas izaziva da budemo iskreniji prema se bi i povezaniji sa svetom onako kako nismo ni sanjali da je moguće.

Zima u nama: Kako sam naučila da cvetam kada se život zamrzne Ketrin Mej je dirljiva lična ispovest, prože ta pričama iz književnosti, mitologije i sveta prirode, koja nas poziva da promenimo način na koji se odnosi mo prema teškim periodima u svom životu. Mejeva se ne bori protiv tuge već je svesno prihvata i otkriva da predah i povlačenje iz svakodnevice neguju naše biće, pronalazi radost u tihoj lepoti zime i ohrabrenje u shvata nju života kao cikličnog kretanja. Ona s nama deli svoje strategije preobra žavanja teških životnih razdoblja, one zime u nama koja prethodi pojavi no vog godišnjeg doba, novog života. ■

Život nekada postane toliko težak da ne vidimo svetlost na kraju tunela, gubimo i snagu i svaku nadu. Pone kad smo sami krivi za to, ali često su neprilike koje nas zadese gromovi koji nemilosrdno udaraju bez pravila, reda i pravde. Knjigu Borba do pobede urednik i pisac Srđan Krstić je napisao s namerom da pomogne ljudima koji ma je teško, onima koji ne vide izlaz. U njoj nema recepata za čarobne napitke, promene stila života i dijete koje će vas spasti. Osmišljena je da na primeru iz stvarnog života pokaže da je moguće boriti se i kad je najte že; ona pruža podsticaj, uliva snagu i pokazuje da čovek nije sam u borbi do Sinišapobede.Ubović

je javnosti bio poznat po glumačkoj karijeri, a onda je posle prelomnih životnih trenutaka stupio u oblast ličnog razvoja. Knjigama Jači od bola, Moja baba zen budista, Put promene i 100% Ja trudi se da čitaocu pomogne da iskoristi sve potencijale kako bi živeo ispunjenim i kvalitetnim životom. Ubović smatra da treba učiti od drugih, ali da se uvek treba setiti da ste sami sebi najbolji učitelj.

A MOŽE TO I MALO DRUGAČIJE

Mark Manson je bloger, autor i predu zetnik, čije su knjige E, zabole me i Ma, sve je sje*ano napravile pravu malu revoluciju među knjigama o samopo moći i veoma brzo postale svetski be stseleri. Decenijama nam govore kako je pozitivno razmišljanje ključ srećnog, ispunjenog i bogatog života. „E, zabo le me za pozitivno razmišljanje“, kaže Manson. Ljudska bića su nesavršena i ograničena, „ne mogu baš svi da budu izvanredni, u društvu postoje pobedni ci i gubitnici, a to ponekad nije fer i nije vaša greška“. Manson nas savetuje da upoznamo svoja ograničenja i prihva timo ih. Jednom kada prihvatimo svo je strahove i nesigurnosti, pronaći će mo smisao u onome što radimo. Upra vo kao što je ova knjiga preispitivala

Iako njihova životna filozofija može potpadati pod anti-guru definiciju, knji ge autora kakvi su Ketrin Mej, Sara Najt i Mark Manson su zapravo dru ga strana ogledala žanra popularne psihologije. Njihov pristup je prilično različit u odnosu na ustaljene obrasce knjiga o samopomoći, koje od vas tra že da se fokusirate na pozitivno i igno rišete negativno u svom životu.

Piše: Dušan Milijić

e preciziravši da li se radnja dešava u prošlosti, sadaš njosti ili budućnosti, Vero slav Rančić utemeljio je za plet svog romana Jednom u gradu ko zna kom na činjenici koja se još uvek nije dogodila, ali koja se svakako mo že dogoditi, a to je da na čelu Srbije bude – predsednica.

Vrativši radnju nekoliko meseci uoči atentata, pisac postepeno sklapa mozaik i kroz slikovite scene i dijaloge iznova se približava ključnom trenutku, i iako je ishod poznat, ne napetostumanjuje

Jednom u gradu ko zna kom Veroslav Rančić u svom prepoznatljivom stilu osvetljava političke, ljubavne, privredne i intimne afere o kojima se malo govori ili se ne govori uopšte

Pišući o privatnom životu predsedni ce, o njenim bračnim problemima, po rodici i prijateljima, Rančić je njen lik načinio bliskim tako da se svako mo že s njom poistovetiti, bez obzira na visok politički položaj.

Radnja se razvija u više tokova, pa se podjednaka pažnja posvećuje i pred sednici i njenim političkim protivnici ma, ali i inspektoru kome će se tokom istrage uzburkati i intimni život.

Upravo je kroz svoj fiktivni Beograd pi sac dao naličje realnosti i na površi nu izvukao zakulisne likove i događaje koji vrebaju na svakom koraku, prem da ih je teško odmah uočiti i shvatiti opasnost koju sa sobom nose.

ALTERNATIVNABUDUĆNOSTUromanu

KNJIŽEVNA KRITIKA

KRITIKAKNJIŽEVNA

A s obzirom na istorijsko iskustvo, predsedničino preživljavanje atenta ta deluje pomalo kao utopija, ali i kao nada da će iz toga pouku izvući i na ručioci atentata i nesuđena žrtva –makar se to desilo ko zna kog dana i u ko zna kom gradu.

radnju nekoliko meseci uoči atentata, pisac postepeno sklapa mo zaik i kroz slikovite scene i dijaloge iznova se približava ključnom trenut ku, i iako je ishod poznat, ne umanju je napetost i uzbuđenje koji su svoj stveni trilerima u kojima se misterija ne razrešava do poslednje stranice. Osim istrage povodom pokušaja ubi stva predsednice, uveliko teče i istra ga povodom nestanka mladog boga taša, a oba slučaja dospevaju do in spektora Konstantina Ćuka, koji će svojim metodama pokušati da razmr si činjenice koje na prvi pogled ne de luju uopšte povezano.

Iako je pisac u posebnoj napomeni naglasio da ga je za izbor naslova ro mana podstakla davna opaska profe sora književnosti, ipak se može odno siti i na mesto u kome se dešava naj veći deo radnje, jer i Beograd u Ran čićevom romanu kao da je poseban lik za sebe, ili pak plod fikcije.

Pošto je srpska istorija ionako prože ta atentatima na krunisane i nekruni sane državnike, ne treba da čudi što ovaj roman upravo i započinje – aten tatom na predsednicu.

N

Nasuprot tome, beskrupulozni tajkuni mnogo su otuđeniji od običnog sveta nego što je to predsednica, premda su mnogi koliko do juče i sami pripadali tom običnom svetu. Možda su baš za to toliko i udaljeni od njega, ili se bar svim (najčešće finansijskim) sredstvi ma služe da stvore takav utisak.

Pitanje šta bi bilo da je bilo spada u alternativnu istoriju, a Rančićevo vi đenje Beograda i Srbije, pa i Evro pe, moglo bi se formulisati kao pita nje šta će biti ako bude. Zato ovaj ro man predstavlja svojevrsnu alterna tivnu budućnost, i to ne samo jednog grada i jedne zemlje nego svakog čo veka ponaosob. ■

10

Neuspeli atentat ipak je samo povod za prodiranje u zakulisne političke rad nje, ali i za rasvetljavanje porodičnih tajni koje naizgled nemaju veze sa dr žavnim pitanjima, mada će sudbinski uticati na nekolicinu moćnika koji iz senke vode ekonomiju zemlje u tran Vrativšiziciji.

Da li ste ikada organizovali ili uče stvovali u detektivskim tematskim zabavama rešavanja zločina? (Ivana Veselinović)

INTERVJU

Koliko je autentičnosti u Vašim knjigama? S obzirom na to da postoji podatak da je pusto ostrvo u Spisku zvanica inspirisano letovanjima iz Vašeg detinjstva, da li iz još nekih ličnih doživljaja i uspomena crpite inspiraciju? (Tijana Marjanović)

Foto: Tomi Klark

Naravno, čak i kad mislim da to ne radim! Ponekad pomislim da je ne što došlo pravo iz moje mašte, ali me onda braća i sestre, ili roditelji, ili su prug podsete da se nešto slično do godilo u mom životu.

Roman Knjiga izgubljenog i nađe nog žanrovski se razlikuje od roma na Hajka i Spisak zvanica. Da li je bilo lakše napisati istorijsku dramu ili misteriju, tj. triler? (Nikola Krstić)

Oba žanra su zabavna za pisanje i oba imaju svoje izazove. Za istorij ske knjige sam obavila mnogo preli minarnih istraživanja o epohi – to mi je oduzelo skoro više vremena nego samo pisanje. Sa trilerima je akcenat više bio na tome da zaplete osmislim unapred, jer sam želela da budu za gonetke koje bi čitaoci pokušavali da reše, tako da je sve moralo da bude na svom mestu.

Oduvek su me inspirisale hrabre kre ativne žene koje su volele da krše „pravila“ svog doba: Frida Kalo, Mar ta Gelhorn, Maja Anđelou, Li Miler. Pretpostavljam da su me takve žene inspirisale da izmislim lik Alis u Knjizi izgubljenog i nađenog.

Koja tri predmeta biste poneli na pusto ostrvo? (Pab Kviz Mislilac)

Jesam – za Novu godinu pre nekoliko godina… ispostavilo se da je moj lik ubica! Bilo je zabavno obući kostim i uživeti se u ulogu, volela bih to usko ro da ponovim!

INSPIRIŠU ME ŽENE KOJE KRŠE PRAVILA

Kad biste mogli da Agati Kristi po stavite jedno pitanje, koje bi to bilo? (Maja Zuber)

Ako biste bili junakinja u jednoj svo joj misteriji, da li biste bili negati vac? I da li biste bili dovoljno pamet ni da Vas ne uhvate? (Dunja Lozuk)

Imam ih toliko mnogo da je teško odabrati. Volim Nomad Books u Fula mu, ali i Village Books u Dalviču: obe su predivne prodavnice sa sjajnom ponudom i, najvažnije, zaista pasio niranim knjižarima! ■

11 INTERVJU

ako je prvenstveno pisala istorij sku fikciju, kakav je roman Knjiga izgubljenog i nađenog, britanska spisateljica Lusi Foli postala je poznata domaćoj čitalačkoj publici zbog trilera Hajka i Spisak zvanica, koje je napisala kao omaž svojoj omi ljenoj autorki Agati Kristi. Pre nego što se otisnula u spisateljske vode, radila je kao književni urednik, da bi se poslednjih godina, nakon velikog uspeha koji su postigli njeni romani, u potpunosti posvetila pisanju. Naše čitaoce zanimalo je, između ostalog, odakle crpi inspiraciju, da li će doći do ekranizacije njenih romana, ali i kako bi se ona snašla kao negativac u svojim knjigama.

Priredila: Iva Burazor

Trenutno se priprema TV adaptacija Spiska zvanica, tako da bi uskoro tre balo da bude više informacija o tome. Mogla bih da zamislim recimo Toma Hidlstona u ulozi Vila, i možda Lili Džejms ili Hejli Atvel da glume Džuls. Uživam da čujem i koga su čitaoci za mislili u tim ulogama – divno je čuti ko se njima javljao u mašti dok su čitali knjigu.

Koje su Vam omiljene istorijske lič nosti i da li na nekima od njih bazi rate svoje likove u knjigama? (Milica Duždević)

Sjajnu zbirku kratkih priča, svesku i olovku!

Lusi Foli, britanska autorka sjajnih trilera Hajka i Spisak zvanica i romana Knjiga izgubljenog i nađenog, specijalno za časopis Bukmarker odgovarala je na pitanja obožavalacaknjiževnostinjene

Sjajno pitanje – da, verovatno! Uvek mi je zabavno da pišem o tim likovima – junacima koje volite da mrzite. I de finitivno bi me uhvatili jer sam užasna u laganju i prilično neorganizovana.

Pitala bih je koja joj je najomiljenija njena knjiga i zašto.

Da li biste preporučili svoje omiljene londonske knjižare onima koji plani raju da posete ovaj grad? (Nevena Milojević)

I

Da li uskoro možemo da očekujemo da se na osnovu Vaših knjiga snimi film ili serija? Ukoliko bi se, na primer, ekranizovala knjiga Spi sak zvanica, koga biste želeli da vi dite u ulogama bračnog para? (Mi lica Duždević)

Bukmarker italijanski autor Marko Balcano, koji je u svom hit romanu Ostajem ovde postavio ona ključna – ko smo i gde nam je dom

Kako je baš Trina postala narator, odnosno glavna junakinja romana Ostajem ovde?

polupotopljenom zvoniku u Južnom Tirolu za Marka Balcana, na stavnika kome su književnost i pisa nje suština života, bila je više od pu ke istorijske atrakcije. A onda je to me dodao snažnu junakinju Trinu, že nu koja se odupire fašizmu, nacizmu, a kasnije i izgradnji brane koja preti da poplavi selo u kom živi. Uključiv ši i njenu porodicu i druge stanovnike mesta Kuron, dobio je veličanstvenu priču koja čitaocima opseda misli du go nakon što je pročitaju.

Pokušao sam da roman napišem gla som Trininog muža Eriha, ali sve je izgledalo previše obično. Trina nam svojim svedočenjem pokazuje koliko su žene bile odlučne kada je trebalo izdržati i odbraniti neko mesto, ideju ili vrednost. A takve su ostale do dana današnjeg.

Šta Vas je toliko zaintrigiralo u priči o polupotopljenom zvoniku i koliko dugo Vas je opsedala?

Odgovor zapravo nisam našao. Veru jem da pisca uvek više zanimaju pita nja nego odgovori.

Pisca više interesuju metafore nego same činjenice. Zvonik mi se tako od samog početka ukazao kao simbol nasilja nad prirodom i zajednicom. Oblast oko Rezijskog jezera bila je bogata privrednom i kulturnom raz menom sve dok je diktatura nije pre tvorila u teritoriju opustošenu ratom. To su elementi koji su me podstakli da otkrijem šta je voda odnela u zaborav i tišinu. Istraživanje je trajalo godinu dana, potom sam na tim činjenicama izgradio porodičnu i sentimentalnu romansijersku priču.

Kako je izgledalo istraživanje za ovu priču, a kako Vaše pisanje? Postaje te li tada usamljenik?

Umetnost služi da u nama pobudi sum nje i postavi nam pitanja, jer je sum nja jedini način da se stvori pogled na stvarnost koji će biti manje opterećen uobičajenim stereotipima i standardi ma. Pitanja koja postavljaju protagoni sti romana su ista ona pitanja koja sebi postavljamo, a svaka priča uvek govo ri i o drugim pričama, a ne isključivo o samoj sebi. Svaki čitalac treba da pro nađe odgovore na osnovu vlastite sen zibilnosti, ideja i inteligencije. Međutim, odgovori nam se prečesto nameću, a to smatram veoma opasnim.

Proučio sam sve što je bilo moguće, a zatim upoznao malobrojne preživele svedoke tog vremena. Bilo bi nadme no pomisliti da je za pisanje dovoljna samo mašta. Ona je svakako odlučuju ći faktor, ali treba spoznati stvarnost, a ako postoji neko ko je tu priču preživeo na sopstvenoj koži, moramo ga strplji vo saslušati. Za mene je pisac, pre sve ga, osoba koja ume da sasluša priču. Sve moje knjige nastaju kao neka vrsta prikaza, poput fotografije. To može biti zvonik, lice, predeo, dok se iz narativ ne snage slike rađa priča. Osamljujem se dok pišem, naravno, ali nikada se nisam osetio usamljeno tokom pisanja. Osećao sam se kao gost i prijatelj svo jih predela i likova.

P

Obeležena ratom i izgradnjom bra ne, ova knjiga je priča o identitetu i pripadnosti – ko smo i gde nam je dom, ključna su pitanja koja sebi postavljaju svi Vaši junaci. Kako ste došli do odgovora na ta pitanja? Da li ih je podjednako teško dati sebi, kao i svojim junacima?

UmetnostVeličanstvenaslužidapobudisumnjeipostavipitanja,rekaojeuintervjuuza

12 INTERVJU INTERVJU

Razgovarala: Maja Šarić | Foto: Wikimedia | Prevod: Sofija Žmirić

Jezik igra izuzetno važnu ulogu u Vašem romanu, jer i jezik je deo na šeg identiteta. Diktatori su jezik pre tvorili u oružje, kaže Trina, koja je verovala u reč kao u sredstvo otpora. Šta je jezik za Vaše junake, koliko im je prepreka, koliko saveznik?

PRIČA O IDENTITETU I PRIPADNOSTI

isao bih čak i kad moje knjige više niko bi čitao, zato što je pi sanje način na koji postojim u ovom svetu, rekao je italijanski pisac Marko Balcano u intervjuu za ča sopis Bukmarker. Ipak, on ne mora da brine o tome da li će iko čitati njegove knjige, jer se širom sveta broj oboža valaca njegove proze iz godine u go dinu povećava. Tu su sada i čitaoci iz Srbije, koji su se sa njegovim stvara laštvom upoznali preko višestruko na građenog romana Ostajem ovde, in spirativne priče o građanskoj pobuni, o gubitku i prolaznosti, o identitetu i pri Pričapadnosti.o

Trina priču priča svojoj odbegloj ćerki. Kao otac dvoje dece, razumeli ste njenu patnju i bol, otuda sve te divne slike kojima ste opisivali ro diteljski odnos sa detetom, a onda i tugu kada je odlučilo da napusti svoj dom. Kako se Trina i njen muž Erih bore sa svojim bolom? Imaju li uopšte bol i patnja granicu?

Da, svakako. Jezik u svim mojim ro manima ima značajnu ulogu. Jezik je prvi oblik slobode koji posedujemo, i to one iskonske i prirodne. Možemo da naučimo da govorimo i deset jezi ka, ali ipak samo jedan od njih istinski odražava našu pripadnost, samo je dan od njih je kadar da iskaže stvarni „doživljaj stvari“, kako kaže Pirandelo. Diktatori su se uvek interesovali za jezik i koristili ga da bi opravdali svo ja nedela i agresiju, o čemu svedoče i ova naša teška vremena. Cilj im je uvek bio da kontrolišu i onemoguće slobodu jezika, kao apsolutnu i naj osobeniju ljudsku slobodu.

Bol je kao i sreća upravo ono najličnije i najsubjektivnije što čovek poseduje. Ne postoje granice niti unapred odre đeni načini da se radujemo i patimo. Trina i Erih pate na dva potpuno ra zličita načina. Erih nastoji da sakrije i potisne svoj bol, a Trina kasnije otkri va da je on vodio dnevnik u kojem je crtao ćerku i predmete koji su najviše podsećali na nju. Trina pati i istovre meno je ranjena jer veruje da je njena ćerka na neki način namerno izabrala da ode.

Da, književnost funkcioniše na taj ču dan način, pomažući nam da stvar nost poimamo preko izmišljenih likova. Čovek ne može da se zadovolji samo sopstvenim iskustvom, već želi da pro širi vreme, prostor i znanja, pa stoga priča koja podari sve to zajedno dopri nosi boljem shvatanju realnosti i ose ćanju empatije prema drugim ljudima.

Da li Vas je, koliko i na koji način promenilo pisanje ove priče?

Činjenica je da se danas na svu sreću mnogo govori o jednakosti polova, ali je malo priča o ženama. O onim ženama koje su u tišini svakodnevi ce zaista ostvarile pomak, bez velike pompe i hvalospeva. Smatram da je važno dati im glas i posvetiti im pro stor u sadašnjosti. I verujem da bi to bilo veoma korisno.

INTERVJU

Počeo sam da pišem još kao dete, u starim rokovnicima koje su moji rodi telji bacali početkom svake nove go dine. Moj prvi roman nastao kao poro dična priča o dedi, ocu i meni zapravo je zbirka svih tih dnevnika. Dakle, nije se mnogo promenilo otada, osim što sam kao mladić po čitav dan samo pi sao, a kada je pisanje postalo moj po sao, bilo je neophodno uključiti i pu tovanja, upoznavanje sa ljudima, pi sanje za novine… Verujem da je pri ča pre svega uživanje, a uživanje je stil: priča koju krasi stil zaslužuje da bude ispričana. A kada se dogodi da nam neka priča, pored toga što nas zabavlja i očarava načinom na koji je napisana, pomogne i da naučimo ne što novo o nepoznatim delovima sve ta, onda se ona poistovećuje sa knji ževnošću. ■

Ni danas nismo umrli, izgovara jed na Vaša junakinja kako bi ohrabri la ostale. I Trina u jednom trenutku kaže: „Nikad se nisam osetila toliko poraženo da odbacim život“. Da li je dovoljno samo preživeti? Da li je to poruka koju ste hteli da prenesete –da dok smo živi, možemo sve, koliko god nam se činilo da je život te žak i nepravedan?

Tim rečima Trina želi da povrati smi sao proživljenog, ubeđenje da sve dok opstajemo i saopštavamo sopstvenu istinu, nismo odustali od života i odba cili ga. Po mom mišljenju, događaje iz prošlosti ne treba meriti kroz pobede i poraze. Trina ostaje i bez svog mesta i bez ćerke, ali sve dok govori i drži se na nogama, nije izgubila bitku.

Ovo je i priča o jakim ženama. Šta Vam je pomoglo u razumevanju žen ske snage i hrabrosti?

Ne, nisam se promenio. Nijedna moja nesigurnost nije nestala niti sam se oslobodio ijedne svoje mane. Moja ironija je ostala ista, kao i pozitivne osobine koje drugi vide kod mene. Poslednjih nekoliko godina pišem la godnije budući da su knjige ostvarile izvestan uspeh i dobile nagrade, iako bih pisao i bez svega toga, čak i kad moje knjige više niko ne bi čitao, zato što je pisanje način na koji postojim na ovom svetu.

Jednom prilikom ste rekli da je po trebno da stvaramo priče da bismo bolje razumeli stvarnost. Kako je Vama pisanje pomoglo u razumevanju stvarnosti?

Kako izgleda Vaša svakodnevica ot kako ste se okrenuli pisanju? Šta sve može postati priča za knjigu?

Zašto ste odlučili da radnju knjige smestite u 1976. godinu? Po čemu je važan ovaj period?

14

MOJA SIRENA JE AUTSAJDER BAŠ KAO I JA

Radim na novom romanu po nazivu The Harrowing, čija je radnja smešte na na izmišljeno karipsko ostrvo. De lom je krimi roman, delom politički pro testni roman. Izaći će 2024. godine. ■

Volim priču o Atargatis, asirskoj boginji koja je imala ljubavnika smrtnika, pa stira, kojeg je slučajno ubila dok su vo dili ljubav. Rastrojena zbog ovoga, po kušala je da se udavi u jezeru. Dru gi bogovi su se umešali i umesto toga je pretvorili u sirenu. Ne znamo mno go detalja, tako da mi mašta buja na sve strane.

Razgovarala: Iva Burazor

Ona simbolizuje autsajdere i da –naravno da mogu da se povežem s ta kvim arhetipom. Ja sam sa Kariba, aut sajder u britanskoj kulturi. Kao Evro pljanka-Karibljanka, autsajder sam i na Karibima. Ja sam riba van dve vode.

INTERVJU INTERVJU

Sirenu sa Crne Konče ste počeli da pišete još 2016. Kako je nastala ova knjiga? Da li je pojedine likove bilo teže osmisliti u odnosu na ostale?

Sirenu Ajkaju su proklele ljubomor ne žene. U sadašnjem vremenu u knjizi ona je ponovo predmet ljubo more i mržnje. Da li je, po Vašem mi šljenju, ovakav tretman žena kon stanta kroz istoriju?

Da li se sećate prvog trenutka kad ste poželeli da budete pisac?

Šta simbolizuje Vaša sirena? Kakav je Vaš odnos prema njoj?

Sa Monik Rofi, britanskom autorkom poreklom sa Trinidada, razgovarali smo o Sireni sa Crne konče, bajkovitoj priči o povratku, ljubavi, izlečenju i preživljavanju

Ova legenda potiče još iz antičkog do ba, tako da je odgovor da. Priče o žen skoj ljubomori se pojavljuju u starim pričama širom sveta. Te priče su pisa ne pre feminizma kad žene nisu bile obrazovane, a kamoli slobodne da od lučuju o potomstvu. Mnogo starih pri ča nosi prilično negativne ideje o že nama. Bilo bi dobro da ih ponovo na pišemo, da feministkinje izvrše revizi ju. U stvari, veliki broj starih priča i je ste revidiran!

onik Rofi u svojim knjiga ma prevashodno piše o karipskom regionu, oda kle potiče, a takav je slučaj i sa romanom Sirena sa Crne Konče, ovenčanim nagradom Kosta za najbo lji roman 2021. godine. Jedna od spe cifičnosti ove knjige je i ta što je pisa na kreolskim jezikom, čime se dopri nosi autentičnosti izraza. Suštinu ove knjige najbolje je dala slavna Marga ret Atvud napisavši o glavnoj junakinji i ovom romanu sledeće: „Ovo nije stan dardna sirena. A to nije ni ova priča.“

Sirene su globalni prehrišćanski pred met naše kolektivne mašte. To samo po sebi znači – da se sirene javljaju širom sveta. Po mom mišljenju, sire ne su spoj ženskog principa i okeana; voda se često povezuje sa ženskim principom. Stoga, sirene predstavlja ju moćne vodene boginje koje je izma štalo čovečanstvo. One su antička bića koja su isplivala iz „svetskog uma“, na še kolektivne, pripovedačke podsvesti.

Foto: Markus Bastel

M

Svakako sam mnogo više zauzeta na gostovanjima i promocijama. Sirena

Knjiga se razvijala organski, lagano i tokom godina. Delovalo je kao da se izvesno vreme uobličavala u mojoj podsvesti. Kada sam konačno sela da je pišem, tekla je vrlo brzo. Volim sve li kove, čak i „negativce“, Prisilu i Porto sa i sve američke muškarce. Svi juna ci su kompleksni i imaju svoje razloge zašto se ponašaju na određen način.

Želela sam da se priča događa u mo derno doba, a da nema interneta! Kad bi sirena danas bila uhvaćena, vest bi oborila internet. Sedamdesete na Kari bima su bile vreme radikalnih društve nih promena, Crne moći, Boba Marli

ja koji peva Get Up, Stand Up, osniva nja univerziteta, izgradnje nacije i ka ripskih pisaca koji su pisali da bi „odgo vorili“ dalekoj prestonici. To je bilo ve oma dinamično vreme, idealno vreme da se pojavi žena na koju je bačena kletva; šta bismo mi radili sa njom? Ka ko bismo reagovali da nam tako istori ja ispliva na naše obale?

Imate li omiljenu sirenu u književnosti?

je prevedena na 13 jezika, među nji ma je i japanski, i to je i te kako važan podatak. Volim i srpsko izdanje, korice su sjajne! Velika nagrada otvara vra ta i prodaje knjige, što je podjednako važno za aktivnog pisca.

To nikada nije bila svesna odluka. Mnogo sam pisala kao dete, proždira la sam knjige. To je bila nesvesna evo lucija kako sam sazrevala. Moj prvi po sao je bilo novinarstvo, koje je evolui ralo u fikciju.

Sirene su spoj ženskog principa i okeana

Na čemu trenutno radite?

Šta je toliko opčinjavajuće u vezi sa sirenama i njihovom mitologijom?

Koliko i na koji način je osvajanje nagrada uticalo na Vaš rad?

Iza svih bizarnih tvitova i zapažanja glavne junakinje o životu oseća se suštinska relativizacija svega i nabrajanje aporija ironičnoiverujedruštvasavremenogkojeumalošta,samodopadljivoigledanasve

ni problemi, pa će se zapitati: šta je uopšte pravi život kada nešto ne stvarno ima tako ekstremne reperku sije na regularni život? Iza svih nje nih bizarnih tvitova i zapažanja o ži votu oseća se suštinska relativizacija svega i nabrajanje aporija savreme nog društva koje veruje u malo šta, i samodopadljivo i ironično gleda na sve. Ako su britki umovi savremenog onlajn sveta sve dekonstruisali, ako je svako osećanje relativizovano po gubnim jazom između interneta i re alnog sveta, kako ona može da od govori na porodičnu dramu koja je re alna, opipljiva i zahteva emotivnu du binu za koju njena parcijalna pažnja nije sposobna? Kako će ponovo pro mišljati jednodimenzionalno u svetu koji ima bipolarni poremećaj? ■

A opet, sve više je pozivaju da govo ri o tom Portalu, postaje ugledna jav na ličnost. Oseća da priča o nečemu što je neutemeljeno, što kao nesavla diva stihija živi van nje i daje joj moć koja je potpuno van njenih mogućno sti. A ipak, šta je ona bez svog mor bidnog humora i Portala koji slavi i proganja sa toliko malo dodira sa re alnošću da prava realnost polako iz miče konturama njenih očiju i postaje i sama portal kroz koji posmatra dra mu između nasumičnih rečenica, pa kosnog smeha i niskih strasti!

N

POMINJENIKOOVONE

Piše: Nevena Milojević

KOLUMNA

U haotičnom, nemilosrdnom sve tu Portala privatno se razvodnjava u nasumične bleske ingeniozne sve sti koju internet spremno proždire –i uvek traži još. Ona do te mere izra njavana nasumičnim ubodima hejte ra i obožavanjem vernih pratilaca do lazi do potpune i haotične krize iden titeta. A onda nastupaju i pravi život

Ali ona je pametna, ili joj bar tako dru gi kažu. Svesno upada u ovu zamku. Kada misli u oflajn svetu, ona misli u stihovima (tvitovima). U glavi auto matski stavlja emodžije na svoje mi sli. Ona nije navučena, ona je otrova na. Polako oseća sve veći rascep iz među svoje onlajn i oflajn ličnosti koji kulminira kada je pozovu da drži pre davanje o Portalu u Britanskom mu zeju. Posmatra sebe kako drži govor, tu samouverenu internet sveznalicu. Citira samu sebe i govori o sebi u tre ćem licu ne bi li prisutnima ilustrova la mehanizam fragmentacije svesti do koje Portal dovodi. Neko bi rekao da je šiznula, a neko da je genijalna. Granica između dva sveta i dva sta nja svesti je ionako porozna.

eimenovana protagonistkinja romana Ovo niko ne pominje Patriše Lokvud za sebe kaže da je izvorna internet gene racija: seća se kad nije bilo interneta i ne može da zamisli život bez njega. Njena zavisnost je ubitačnija od zavi snosti generacije koja je odrastala sa onlajn svetom kao nečim što se po drazumeva, jer ju je ona bolno sve sna. Vrlo je duhovita i trajno je onla jn. Ona je zavisnica od sveta koji je u romanu nazvan Portal (čitaj Tvi ter). Portal, sa daškom naučnofanta stičnog prizvuka, oblikuje život pro tagonistkinje na način koji bi zaista trebalo da zvuči kao fantastika – ali nama čitaocima je otužno poznat. Kada nakon bizarne šale (Can a dog be twins?) postane internet senza cija do te mere da tinejdžeri beso mučno šeruju njene reči na mimovi ma, ona će doživeti nešto poput eg zistencijalističke krize današnjice. Ovaj stih (tvit) dovodi jezik i smisao do granice koja razdvaja glupost i ge nijalnost. Bizarni nonsens ovog sti ha (tvita) u malom oličava zastrašuju ći aspekt internet sveta koji nasumič ne pojedince uzdiže do globalne sla ve, dok ignoriše milione i milione dru gih naizgled jednako duhovitih i inge nioznih onlajn mislilaca. Sve je do te mere nepredvidivo da gubi kredibili tet nečega što treba smatrati relevan tnim i referentnim u bilo kom vredno snom sistemu.

KOLUMNA

Nevena, Dunja i Ivana su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

15

SlikajućiNapuštenih.čoveka kao učesnika i tvor ca istorije, autorka Šafak ga, naglaša vajući u naslovu reč „kopile“, vidi kao odrođeno biće kome poreklo može da bude težak namet, biće bacano s jed ne na drugu stranu, koje je u potrazi za sopstvenim poreklom prinuđeno da svojim čamcem pristane i uz negosto ljubivu obalu punu hridi.

O romanu slavne autorke Elif Šafak Istanbulsko kopile, knjizi čudesne atmosfere u kojoj se gorčina događaja i nasilni postupci

POSLASTICE ZA NIČIJU DECU

■

trijarhalnog ustrojstva) na kraju mora da popije, već je pomoću poslastica ma naslovljenih poglavlja naglašena ona lepršava neozbiljnost koju muš karci često pripisuju ženama.

Mušterije kafića Kundera, Turkinja Asja i njena američko-jermenska ro đaka Armanuš, junakinje romana Istanbulsko kopile, knjige čudesne atmosfere u kojoj se gorčina događaja i nasilni postupci ublažavaju orijental nim aromama, pokušavaju da prepo znaju odakle dolaze i kuda idu, uspo stavljajući odnos prema prošlosti, ka ko ličan tako i onaj sredine kojoj pripa daju. Obe devojke, Asju, koja ne sme da sazna ko joj je otac i Armanuš, ko ja u Istanbulu istražuje svoje jermen sko poreklo, muči sindrom janičarskog paradoksa, razdirućeg osećanja izme đu dva sukobljena stanja egzistenci je. S jedne strane, pritiskaju ih nago milani ostaci, „materica nežnosti i tu ge“, osećanje diskriminacije i neprav de, dok s druge svetluca obećana bu dućnost, pribežište ukrašeno nakitom uspeha i bezbednosti, pretpostavka ma kojima se kiti mladost, uz utehu da se ipak pripada većini.

Nazvan po češkom piscu Milanu Kun deri, ovaj kafić nudi, poput naslova Kunderine knjige, nepodnošljivu lako ću postojanja u mreži pretpostavlje nih puteva od kojih je samo jedan onaj pravi. Koji je to put koji ostaje za leđi ma i kuda on dalje vodi?

Književnicatrpljenja.opisuje

ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ 16

Foto: Nikola Ilić

idovi istanbulskog kafića Kun dera ispunjeni su od poda do tavanice fotografijama i crte žima različitih drumova. Na tim slikama prikazani su širo ki putevi Amerike, beskrajne autostra de Australije, autobanovi u Nemačkoj, velelepni bulevari Pariza, zakrčene uli ce Rima, uske staze na Maču Pikčuu, zaboravljene bogaze afričkih karava na, drevne trgovačke rute Puta svile po tragu Marka Pola. Mušterije kafića veoma su zadovoljne ovim neobičnim dekorom, jer kad beskorisno ćaska nje, koje nikuda ne vodi, utihne, svaki gost može da pogledom odabere ne ku zemlju i tamo, bar za taj dan otpu tuje. Sutra ga čeka neki drugi drum za kojim žudi i druga zemlja u kojoj bi mo gao da bude srećan.

Z

porodicu, kojom često gospodari dobro skrivana poro dična tajna, ne samo kao bunker ko ji pruža zaštitu već je topli dom popri šte ljutog boja i strašnog poraza. Ta ko će u romanu Deset minuta i tride set osam sekundi na ovom čudnom svetu Elif Šafak opisati tragične sud bine istanbulske prostitutke Lejle i nje nih prijatelja, kao posledicu porodič nog licemerja i crne rupe koja na per fidan način sakriva zlostavljanja nedo dirljivih, puštajući oštećene da lutaju već unapred određenim putem poraza i propasti sve dok ne završe na groblju

Dodirujući bolna i osetljiva pitanja nasi lja i genocida, Elif Šafak svojim bespo govornim umećem da ispriča uzbudlji vu priču sazdanu od činjenica koje se prećutkuju, bilo u porodičnoj ili nacio nalnoj istoriji, uspostavlja s tom nasil nom učiteljicom života prisan kontakt. Imena poslastica i začina, kao nazivi poglavlja romana, pomažu da se go rak sadržaj istorije ne ispljune, da se trpak zalogaj sažvaće i proguta da bi život mogao da se nastavi. Različitim jermensko-turskim specijalitetima knji ževnica Elif Šafak ne samo da ubla žava gorčinu otrova, koji Mustafa (u romanu predstavnik muškog principa nasilja koji gospodari istorijom, sa slič nim surovim akterima ali i žrtvama pa

IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

orijentalnimublažavajuaromama,piše

Književnica opisuje porodicu, kojom često gospodari dobro skrivana porodična tajna, ne samo kao bunker koji pruža zaštitu već je topli dom poprište ljutog boja i strašnog poraza

LjubicaknjiževnicaArsić

Kroz priču mlade polu-Jermenke Ar manuš autorka Šafak dotiče osetljivu tabu temu turskog proterivanja i ubi janja jermenskog stanovništva kao teško rešivo pitanje u kojem se izbe gava osuda krivca, a baca kletva na pripadnike naroda optuženog za ge nocid, koji nisu u zločinu učestvo vali. Druga junakinja Asja živi u ve selom ali jalovom, hijerarhiji podre đenom svetu neobičnih tetaka, ne koj vrsti utopističkog okrilja i navod ne bezbednosti. „Ako nemaš načina (razloga) da budeš, onda samo izdr ži“, maksima je ovog ženskog sveta, koji takođe oduzima legitimitet žena ma primoravajući ih da prihvate sud binu

Ključni trenutak: pukotina

Prvi korak: svakog nešto tišti

Drugi korak: kvalitet inficira

TROUGAOBERMUDSKISoćaninPISCA

Na primer, živiš s ljudima, šetaš sve tom i gledaš oko sebe, pa ti se gomi la neko osećanje. Zatim čitaš majstore, na primer Markesa, pa vidiš da sve te reči i ti znaš, kojima je on slagao roma ne za Nobelovu nagradu. Dobio ju je za redosled reči koje inače zna svako. Njegovo majstorstvo te ispuni, plamti u tebi. Zatim tu nešto počne da se krč ka. Ne vidiš razlog zašto i ti ne bi mo gao tako. I tebi reči dobro idu. Oduvek su. Nije da se nadaš Nobelovoj nagra di, pa ni Ninovoj (nešto ju je lakše do biti nego Nobelovu), ali imaš ona ose ćanja s početka, koja traže pukotinu da kroz nju prsnu u svet. To je taj trenutak. Pisac, to je pukotina.

I svaki put kada sam nekome pričao tu priču, prekidali bi me pitanjima, svojim idejama, poređenjima sa stvarnim me stima i događajima… Nije bilo druge. ■

Ova tri koraka čine taj bermudski tro ugao, ili trougli pečat obreda okultnog prizivanja, ili neumoljivu trokraku udi cu, na koju se uhvati čovek pa posta ne pisac.

Treći korak: svi smo mi majstori

Voleo bi da i ti napraviš nešto čemu će se drugi diviti. Pa kad uživaš u majstor stvima, nije važno da li je to zanatlija, sportista ili pisac, i to ti se gomila. To je drugi korak.

Kako je nastao roman Mapa oproštaja?

Dakle pukotina, kroz koju to osećanje izbija, to je pisac lično, pa onda i sve što je napisano dobija njegovo obličje iako je sve izmišljeno, kao u romanu Mapa oproštaja. A kad smo kod pis ca lično, neko prosto piše i zbog toga što mu jedino dok piše niko ne upa da u

Odavno,reč.

pre skoro dve decenije, krč kala mi se priča o vajaru iz malog me sta koji dobija posao da pravi skulptu re niza gradonačelnika iz istorije gra da, zaključno sa aktuelnim koji je smrt no bolestan. Vajara i ceo grad, pritom, opsedaju nestašni duhovi, a na kraju, ogoljavanje skulptura otkriva više od bronze koju je platila Opština. Onda mi se, pre desetak godina, javila ide ja o glavnom junaku, studentu i vaja revom drugu, koji dolazi kući samo da se oprosti jer će pred njegovom pame ću pasti ceo svet. Umesto toga, njemu grad, otac, majka i menažerija ljubima ca priređuju takvo nadrealno ogoljava nje porodičnih tajni, da on više ne zna šta je stvarno, a šta ne. Konačno, pre nekoliko godina, mimo svakog kršte nog rituala mi se prizvala i devojka ko ja dolazi u isti grad da istraži baš one nestašne duhove. Glavni junak se na nju hvata odmah, kao na trokraku udi cu. Ne može da se otkači, jer će na ši ljcima ostati njegova ogoljena utroba. Nije ni kriv, ona je sve smislila.

Svi smo iskusili onu situaciju kada čo veku dođe da nešto kaže, o nečemu da progovori, inače će pući. Nagomila se neka muka ili, ređe, lepota (koja ta kođe može da tišti), više se ne može zadržati. Hoće da izbije iz stomaka. Ne mora to biti baš stomak, svako čuva dušu na nekom svom mestu. Ljudi ih drže u najrazličitijim organima, nekom je na čelu, nekom na obrazu, jeziku, pa tako, preko prostate ili već jajnika, sve do vrhova prstiju. To je prvi korak.

Treći korak je najopasniji. To je kada veruješ da i tebi nešto dobro ide. I za ista, svakom nešto dobro ide. Pevanje ili plesanje na svadbama, vređanje lju di za koje si uveren da su to zasluži li, rad sa decom, pisanje... Pored svih stvari za koje je svakome jasno da baš i nisi rođen da ih radiš, to jedno nešto, ma kako bedno, u čemu si dobar, poči nje da raste u tebi, da se nadima. Lju di te prepoznaju po tome, daju ti na dimke, prepričavaju te. To je deo tebe. Važno obećanje da ti nisi baš bilo ko. I onda se i to u tebi gomila.

Piše: Siniša Soćanin Foto: Matija Krstić

Kad se nauživaš nečega što je uradio majstor, bilo čega, bude ti lepo, kao da si i ti pomalo majstor time što si to sa mo video, pročitao, pojeo... Osećaš da je svet tu da ga majstori oblikuju. Da je čovek veliki majstor, a i ti si čovek.

17 PISACATAJNE TAJNE PISACA

Kako da postanete romanopisac u tri laka koraka, na primeru svoje knjige Mapa oproštaja, nesvakidašnje literarne avanture koja baca drugačije svetlo na našu svakodnevicu, objasnio nam je autor Siniša

KNJIGE BELETRISTIKE I PUBLICISTIKE, MEĐU KOJIMA JE I ODLIČNA ANTOLOGIJA POEZIJE, SAVRŠEN SU IZBOR ZA VAŠU KUĆNU BIBLIOTEKU

1. 2. 3.

4. 5.

Napet od početka do kraja, izuzetno oštroumno napisan, s nezaboravnim likovima, ovaj opojni roman govori o tajnama, osveti i neverovatnim načinima na koje žene mogu da spasu jedna drugu uprkos viševe kovnoj barijeri. ■

Koreja, Manijak na tavanu susjedne zgrade i Tri očeve smrti ■

18 LAGUNIUNOVO

Falon upoznaje mladog ambicioznog pisca Bena, odmah se svide jedno drugom i provode zajedno dan. Falon ga inspiriše da postane junakinja njegovog budućeg romana. Ali njihovo poznanstvo se neće okončati tog neobičnog dana…■

3. Ledi Klementina, Mari Benedikt

4. Mala prodavnica otrova, Sara Pener

Poezija Maje Solar, Vladimira Stojnića, Jelene Anđelovske, Vitomirke Trebovac, Branislava Živanovića, Ivane Maksić, Gorana Živkovića, Bojana Vasića, Vladimira Tabaševića, Anje Marković, Srđana Gagića, Maše Seničić, Radmile Petrović, Dejan Kanazira.■

1. Oči su im gledale u Boga, Zora Nil Herston

6. 9. novembar, Kolin Huver

Dramatično putovanje Džejni Kroford, koju potraga za identitetom vodi stazama na kojima će spoznati ljubav, iskusiti životne radosti i tuge i spokojna se vratiti sebi kao davno napuštenom domu.■

8. organizacije,Dizanje

7. Ja sam, Damir

5. Žene koje kupuju cveće, Vanesa Monfort

u

porodicepričasnažnopripovedačkimZrelimUzunovićglasomautoridirljivoistorijugrada,jednognaseljaiuliceunjemu,kaoiistorijujedneiposebnoprivatnogživota.Ovojeromanodtriknjige,

Surova priča o ambicioznoj, blistavoj, komplikovanoj, odanoj, smeloj i ponekad svadljivoj ženi. Priča o Čerčilovoj partnerki koja nije pobegla od guste tmine rata i nije se predala ni očekivanjima ni neprijateljima.■

2. Logične pobune, priredio Stevan Bradić

Kad bi trebalo da odabereš samo jedan cvet od svih, koji bi to bio? Zarazna, smešna, romantična, iskrena, uzbudljiva priča o prijateljstvu, potrazi za ženskom nezavisnošću i epskom putovanju u središte snova savremenih žena.■

6.

8.

Robert upečatljivi,praktična,Koncizna,Taunsendprecizna,zabavnaijednaodnajboljenapisanihknjigaotomeštaznačibitilider.Svevremenoduhovitiiverodostojniuvidioljudskojprirodi,motivacijiinačinuupravljanja.■

NOVO Laguni

7.

19 LAGUNIUNOVO

Jerusalim je epska priča o tri hiljade godina vere, fanatizma, krvoprolića i suživota, od kralja Davida do XXI veka, od rođenja judaizma, hrišćanstva i islama do izraelsko-palestinskog sukoba. Svojim majstorskim pripovedanjem autor oživljava Sveti grad i oslanja se na najnovije izvore, na istoriju sopstvene porodice i na čitav život posvećen proučavanju, kako bi pokazao da je istorija Jerusalima uistinu istorija sveta. ■

Šta je za Vas i za junake Vaše knjige najveće iskušenje u ovoj porodič noj sagi?

Roman Preludijum, porodična saga u kojoj svako pronalazi delić sopstvene duše

■

Eumenide I i Eumenide II, Džonatan Litel

3

Foto: Laguna arhiva

Kakvo značenje ima naziv romana Preludijum, u kakvoj su zapravo vezi Vaš roman i preludijum?

Reč preludijum znači uvod u muzič ko delo, ali ona ima i svoje figurativno značenje: početak nečega. Violina i muzika imaju višeslojnu ulogu u roma nu, povezuju ljude po umeću da jedni druge podsete na duševnost koju pra te požrtvovanost i iskrena zahvalnost. Takvi ljudi zaslužni su da seme dobro te i ljubavi ne potone u mulj krvave istorije čovečanstva. Iz zemlje bezbroj puta natopljene krvlju i suzama uvek iznova niču kopriva, lekovita nana, je stive i otrovne gljive. Ali se oduvek zna koja žari, leči, hrani, a koja truje. Ljud ski um je nepredvidiv, muzika opleme njuje duh, a preludijum kroz figurativ no značenje najavljuje promenu.

ne može nikada tako da oteža život kao laž. Naša ličnost, naša ubeđenja nisu skovana u kamenu, mi se menja mo pred izazovima koje život postavlja pred nas imajući ponekad utisak da je život najveći intrigant

Za pisca je izuzetno važno da tako utka nit istinite priče u romansijerski skaz da stvarnost koja je inače limitirana u romanu to prestane da bude. Junaku romana, skrhanom tugom zbog gubit ka deteta, preminuli sin u snu poručuje da pravi violine. Čovek koji u duši nosi tu najdublju ranu i najveću bol, taj san doživljava kao božansku poruku i po činje da pravi violine za koje poznava oci tvrde da imaju poseban zvuk. Pred tim najvećim životnim iskušenjem on u tihovanju pravi i poklanja violine uve ren da na njima svira njegov upokojeni sin. O tome tek ponekad, u posebnim prilikama govori, ne očekujući da u to bilo ko poveruje. Njemu je dovoljno što on u to veruje, pa da violinama udahne dušu, taj poseban kvalitet zvuka. Sno vi su, za razliku od praznoverja, često ključ za razumevanje naše podsvesti. Ko nema slično iskustvo, može lako priču svrstati u praznoverje dok i sam ne okusi nešto slično.

Fascinantan i duboko polemičan, roman Eumenide upoznaje nas sa dželatom čija će nas ispovest, naizgled pitkog ritma, navesti da priznamo da i nismo toliko drugačiji od njega. On se zove Maks Aue. Drugi svetski rat se završio, on se oženio i zasnovao porodicu. Direktor je fabrike čip ke na severu Francuske. Rođen u Alzasu, francusko-nemačkog porekla, uspeo je da kamuflira svoju nacističku prošlost. Sada je došlo vreme da progovori o tome, ali ne da bi se iskupio za svoje greške, već da bi svoje postupke izneo na videlo i možda razobličio sram ljudske vrste. ■

Povod:

Razgovarala: Maja Šarić

PITANJA ZA...Slavicu Mastikosu

Isusova parabola o žitu i kukolju, pri menjena na životu pojedinca, poučila bi nas da je čovek sam sebi neprijatelj ako poseje laž koja je svojevrstan ku kolj, makar to bila ona bela. Ne treba čekati sudnji dan da se kukolj očisti Suočavanje sa istinom je lek, jer ona

Govori koji su promenili svet slave velike govore iz svetske istorije i kul turnog života. U ovoj bogatoj i živopisnoj zbirci autor nas vodi na putovanje od drevnih vremena do XXI veka. Među govornicima su carice i osvajači, ro manopisci, sportisti, sanjari i ubice. Tu su, između ostalih, Čerčil i Elizabeta Prva, Staljin i Džingis-kan, Mišel Obama i Kleopatra, Nehru i Muhamed Ali.

N

Govori koji su promenili svet i Jerusalim: Biografija, Sajmon Sibag Montefjore

akon čitanja Vašeg romana Matija Bećković je rekao da ste se odvažili da ispričate ono što se malo koji pisac usuđuje da poveri hartiji. Šta ste to intrigantno ovim romanom poverili čitaocima?

Ovo je još jedno delo koje potvrđuje da je uz maštu sve moguće. ■

Doživljaji mačka Toše Branka Ćopića

MALA LAGUNA

Bajka o Bajalicama Vojislava Todorovića

20

Mlada čitateljka Jovana (12) podelila je sa nama svoje utiske o knjizi koja će vas od srca nasmejati

Dok sam čitala ovo delo, stalno sam se smejala i željno iščekivala dalji razvoj događaja. Zdrav humor se oseća u svakoj rečenici. Ne znam da li su smešnija imena likova ili situacije u kojima su se nalazili. Mogu reći da me podseća na basne, jer u razgovoru životinja, kao i u njihovim postupcima, možemo prepoznati dosta ljudskih osobina i životnih situacija. I baš kao i basne, ova knjiga šalje mnogo poruka. Izdvojila bih neke: „Kad nastanu teški dani, pas i mačka spavaće na istom uzglavlju“ i „Jača su trojica nego sam Radojica“.

Naslov ove knjige odmah je izmamio osmeh na mom licu. Imala sam osećaj da ću uživati u njoj. Tako je i bilo. Glavni junak nije dečak niti devojčica, kao što sam navikla, već neobičan mačak po imenu Toša. Bio je pomalo neposlušan i često je pravio nered. Ostavljao je svog gazdu bez slanine. Čiča Trišo, stari mlinar, praštao je svome ljubimcu, ali mu je jednom dozlogrdilo. Odlučio je da ga strpa u džak i baci u reku. Tog trenutka počinju doživljaji našeg glavnog junaka. Vozili su se, vozili, ali nijedna reka nije bila dovoljno dobra. U stvari, čiča Trišo je bio dobronameran čovek koji je voleo tog neposlušnog mačka. Čini mi se da je namerno odugovlačio sa odlukom da se reši Toše. Prepustiće se razgovoru i rakiji sa krčmarom Vinkom. Toliko će popiti da će i zaboraviti na svoj cilj, a u jednom momentu će nestati i džak i mačak. Zahvalju jući Tošinom dnevniku, saznaćemo kroz kakve situacije prolaze mačak i njegova neobična družina. Miš Prorok, medved Kruškotres Kukuruzović i pas Šarov učiniće život mačka interesantnijim i duhovitijim.

Pravi golubovi bore se protiv zločina i Endrua Makdonalda Pravi golubovi jedu opasnost za doručak

Mnogo toga možete saznati čitajući ovu knjigu. Otkrijte kakve su to orahove cipele, kako se lovi mesec, ko se krije u mrač noj pećini... I da ne zaboravim da zahvalim psu Žući, koji nije potpuno uništio dnevnik mačka Toše, jer kako bismo inače saznali sve ovo!

Četvrta knjiga iz serijala vanserijskog Ršuma koja će vas – ako već prethodne tri nisu – uz zdrav smeh dovesti do zdrave pameti. ■ Ljubivoja Ršumovića

LAGUNAMALA

Uzbudljiva avantura u kojoj se narodni motivi mešaju sa sa vremenim životom uz, naravno, magijske začine. Sjajan roman o prijateljstvu i požrtvovanosti. ■

PRIKAZ MLADIH KRITIcARA:

Bajka o trešnji

Fazoni i fore 4

Prve dve knjige serijala o grupi golubova koji se bore protiv zločina. Ur nebesne priče i duhovite ilustracije! ■

Novo iz sveta književnosti za decu

Najlepše priče za najmlađe iz pera čuvene pesnikinje koje dotiču najsitnije detalje iz života i otkrivaju sve strahove, sumnje i strepnje junaka koje je lako zavoleti. ■ Desanke Maksimović

Da li je to način na koji čuvate dečaka u sebi? Koliko danas ličite ili se razlikujete u odnosu na dečaka sa korica romana Devet?

Kako je, iz dizajnerskog ugla, na stala slikovnica Rečnik beskraj nog odrastanja, za koju je Zoran Penevski napisao tekst? Kako je uopšte došlo do vaše saradnje?

S

slikaZbogustvaričitamZaštojevažnodasačuvamodeteusebiikakotodaučinimo,otkrivanamgrafičkidizajner,vizuelniumetnikipisacSlavimirStojanovićFutro

Kada se nađete u knjižari sa svo jom ćerkom, da li joj preporučujete naslove koji su obeležili Vaše detinjstvo a koje biste voleli da pročita, ili ih je već pročitala?

Može se videti po ljudima koji se re dovno smeju, odraslim ljudima koji drže glavu uspravno, gledaju u nebo više nego u zemlju, to su ljudi koji se raduju kad upoznaju nekog novog, čije su oči nijansu otvorenije od onih koji su prestali da budu deca. Dete u sebi ne sme da se zatomi, naprotiv, ono nam daje energiju za svakodnev ne izazove. Nadahnuće i inspiracija često odraslim ljudima nedostaju.

Napisao sam ukupno deset knjižica, treća je skoro gotova, napisana je i razrađena, samo mi trebaju dve ne delje koje trenutno nemam jer sam zauzet komercijalnim projektima u svom studiju, u kojima bih samo nju radio...

A treba smisliti ko će je ilustrova ti… (Smeh)

Da, da, u velikoj smo nedoumici. (Smeh)

Pročitao sam celu ediciju Plava ptica i pre nego što je počela da se čita kao lektira. Čitao sam i stripove kao ve

Knjige, posteri, dizajn na gardero bi... koji je Vaš sledeći projekat?

Sledeći projekat je drugi roman na kojem trenutno najintenzivnije radim. Svako veče pišem po nekoliko sati, pored redovnih dnevnih obaveza, tako da ide malo sporije nego da sam profesionalni pisac. Osetio sam da u pisanju za mene ima neistraženih po dručja, neke kreativnosti po kojoj ako zagrebem, isplivaće još bolje u dizaj nu. Radni naslov je Paloma, bavi se porodicom kojoj iz generacije u gene raciju „nikako da krene“, i svi imaju španska imena, što daje laganiju i zabavniju notu celoj priči. ■

Iva

Zoran je jednom prilikom rekao da su i odrasli deca, samo sa više iskustva. Da li se slažete s tim? Na koji način ostajemo zauvek deca?

Često sebe podsećam koliko ne znam, i kad živite u saznanju da ste tek zagrebali po ozbiljnosti života, ne minovno je da se osećate kao dete. A i ja se stvarno radujem kao dete, kad napravim nešto što valja, čak i pre nego što je realizovan projekat. Najintenzivniji momenat u kreaciji nasta je kad shvatite da ste nešto stvarno dobro napravili. Trudim se da sebi to što češće priuštim, i to me čini spon tanim i detinje naivnim.

Zoran i ja smo se upoznali dok smo radili na, za mene, najemotivnijem projektu, a to su moje slikovnice za decu Singi Lumba, koje sam nacrtao ćerki za rođendan. Tada je radio kao urednik u Maloj Laguni i tada počinje naše poslovno prijateljstvo. A zatim mi je jednog dana poslao fajl sa pri čama, odnosno rečenicama koje de finišu pojmove u rečniku, i pitao me je da li bih ih ilustrovao. Nakon dva-tri pročitana pojma shvatio sam da se radi o ozbiljnim vizuelnim prikazima malo okrenutim i na rebus, koje je tekstom već oformio, a to je deo mog vizuelnog izraza, tako da sam vrlo brzo osmislio sve te sličice.

ćina moje generacije, kroz njih sam naučio da registrujem i primam pri ču kao slike. Vežbajući to, nesvesno sam shvatio da zbog slika u stvari či tam, a ne zbog reči. Knjige kao Beli očnjak, Mač od Šanare, koje su bile u toj ediciji, nikad neću zaboraviti, se ćam se odlomaka i zapleta, što mi se sa ozbiljnijim knjigama kasnije u ži votu retko dešavalo. Trudim se da to prenesem ćerki – da stvara paralelan svet u sebi dok čita.

Razgovarala: Burazor

lavimir Stojanović Futro je nagrađivani grafički diza jner i vizuelni umetnik, ali veoma uspešno se poka zao i u svetu književnosti. Najmlađi čitaoci obožavaju slikovnicu Singi Lumba, ovenčanu nagradom Beogradskog sajma knjiga za naj lepšu knjigu za decu, i autobiografski roman Devet u 47 kratkih priča koji govori o prihvatanju različitosti i vra ćanju na put ljubavi.

Pomenuli ste da ste napisali i dve knjige o devojčici Singi Lumba. Možemo li uskoro očekivati i na stavke?

21 INTERVJU INTERVJU

Foto: Matija Krstić

Sa piscem i urednikom Male Lagune Zoranom Penevskim radio je na sli kovnici namenjenoj onima koji žele ponovo da odrastu, svojevrsnom rečniku koji će vas naterati da iznova promislite pojmove koje ste mislili da znate.

Kako je knjiga nastajala? Da li ste priču napisali „u dahu“ ili Vam je trebalo vremena da svakoj rečenici brižljivo osmislite mesto u ovoj toploj i osnažujućoj priči, koju ne treba da čitaju samo devojčice, već i dečaci i roditelji?

Pisanje je trajalo nekoliko meseci i prošlo je kroz nekoliko verzija. Bilo mi je potrebno malo vremena da nađem pravi jezik da mališanima na najbolji način prenesem poruku. U tome mi je mnogo pomogao urednik Zoran Pe nevski, koji je uvek bio tu za pomoć i savet.

Razgovarala: Maja Šarić

Poznata glumica i TV voditeljka

Nina Seničar od malih nogu bila je ambiciozna i takmičarski na strojena. Bila je borbena i hra bra, i uvek je bežala iz zone komfora.

Zvezda Slavica je topla slikovnica za decu i roditelje sa maštovitim ilustra cijama Vaneta Kosturanova i podsti cajnim porukama. Tri devojčice znaju šta bi htele da budu kad porastu, ali sumnjaju u svoje sposobnosti. Sre ćom, tu je jedna zvezda da ih ohrabri, da im ulije samopouzdanje.

Poruka knjige je da ništa u životu nije nedostižno ukoliko na tome vredno radimo.

Koje knjige čitate ćerki? Da li joj či tate i knjige iz svog detinjstva?

Ćerki čitam knjige za decu iz celog sveta. Moja omiljena knjiga iz detinj stva, a zasad i njena je Dobro drvo Uz koje knjige ste odrastali, razvi jali maštu, sticali samopouzdanje?

Foto: Kris Singer

Pet prijatelja od Inid Blajton je seri jal knjiga koje sam čitala bez daha i bez prestanka. Malo kasnije je to bio Dnevnik Ane Frank, koji sam toliko puta pročitala da sam neke delove znala napamet.

Ideju za priču dobili ste dok ste svojoj ćerki Nori čitali knjigu o uspešnim ženama koje su promenile svet, a koje su nekada bile bebe. Šta ste tačno želeli da poručite svojom Zvezdom Slavicom?

KRILIMANADOBREKNJIGELETIMODOZVEZDA

22 BIBLIOTEKA POZNATIH

POZNATIHBIBLIOTEKA

oznata glumica i TV voditeljka

Verovala je u krilaticu da „može biti šta god poželi“ i, uz takav moto, kao i ogroman rad i trud, osvojila je svet i izgradila uspešnu karijeru ne samo u Srbiji već i u Italiji i Americi.

Nina Seničar, koja nikada nije verovala u granice i koja je hrabro i uvek uzdignute glave osvajala svet, napisala je prvu knjigu za decu Zvezda Slavica i njome

Pveomačitaocimanajmlađimprenelavažneporuke

Upravo je rečenica „Možeš biti šta god poželiš“ postala glavni motiv njene prve knjige za decu. Nazvala ju je Zvezda Slavica, i njome poruči la i devojčicama i dečacima da kroz život treba da idu uzdignute glave, sa mnogo samopouzdanja, naravno uz podršku bližnjih.

POZNATIHBIBLIOTEKA

Mali Princ – Antoan de Sent Egziperi Pobunjeni Atlas – Ajn Rend

We were the lucky ones Džordže Hanter. Toplo je preporučujem. Koji su Vaši omiljeni pisci?

Mario Vargas Ljosa, Fjodor Dostojev ski, Fabio Volo, Nikolo Amaniti, Ivan Tokin...

Koje ženske autore posebno cenite i volite?

Osim što nam obogaćuje duh, čitanje nam dozvoljava da se isključimo iz svakodnevnog života i obaveza i da se „ubacimo“ u neki drugi svet

Ajn Rend, Elenu Ferante, Lizu Tadeo, Selest Ing, Glenon Dojl, Merit Tirs...

Definitvno ne stižem da čitam onoli ko koliko bih želela, ali se trudim da to nadoknadim tako što slušam au dio-knjige dok sam u automobilu. Najviše volim da čitam pred spavanje i to uglavnom publicistiku, priče o isti nitim događajima i ljudima.

Avanture nevaljale devojčice – Mario Vargas Ljosa Poniženi i uvređeni – Fjodor M. Dostojevski

Odlično pitanje. Alvi, junakinja knjige Luda od Kloe Espozito, prva mi pada na pamet. Već dugo tražim knjigu od srpske spisateljice da je adaptiram za filmsko platno. Ako imate predlo ge, pišite mi (smeh).

Da, već uveliko razmišljam o slede ćoj knjizi. Zvaće se Slavica Lavica (smeh). ■

Po mom mišljenju, čitanje je jedan od najboljih načina opuštanja. Osim što nam obogaćuje duh, čitanje nam do zvoljava da se isključimo iz svakod nevnog života i obaveza i da se „uba cimo“ u neki drugi svet, u neko drugo vreme.

Pet knjiga za sva vremena po izboru Nine Seničar:

Rađaju li Vam se ideje za nove priče za najmlađe čitaoce?

Postoji li knjiga koju biste voleli da vidite na filmskom platnu i koju biste književnu junakinju najradije tumačili?

Pored brojnih obaveza, poslov nih i privatnih, koliko Vam vreme na uopšte ostane za čitanje i na kakve knjige to vreme koristite? Šta volite da čitate?

Pokrenuli ste kampanju za žene obelele od karcinoma „Ja brinem o sebi“. Osim brige o telu, neophod no je da brinemo i o duhu. Da li je za Vas čitanje jedan od načina brige o duhu, o mentalnom zdravlju?

Zbog koje knjige ste poslednji put ostali budni celu noć?

Priručnik za ratnika svetlosti – Paulo Koeljo

Nije ni Konrad u romanu Srce tame otišao toliko daleko da prihvati crnog čoveka kao sebi ravnog, ali je psiho loški ponirao u dušu tog potlačenog i izmučenog čoveka koji se borio da ostane svoj na svome kao neraskidi vi deo tradicije i okruženja o kojima beli čovek nije želeo da uči. Roman govori upravo o tome kako se teško može priroda osvetiti onima koji je ne poštuju i ne žele da uče od nje, koji dolaze da uzmu i ostavljaju za sobom pustoš, srce tame koje ih na kraju i same Naracijaproguta.uprvom licu naravno otkri va deo raspleta na samom početku, činjenicu da je glavni junak preživeo rizični poduhvat plovidbe u dubinu

KAD

Složena razmišljanja o imperijalizmu,modernosti,licemerjuizaslugamaZapada,kaoidvostrukomlicu„civilizacije“usnažnojpripovestiDžozefaKonrada

SVEMOĆANPOMISLIČOVEKDAJE

afričkog kontinenta u potrazi za slo novačom. Na tom jezivom putovanju upoznaje drugu stranu ideje koloni jalizma, brutalnost, pohlepu, a iznad svega strašnu usamljenost čoveka koji je zaboravio na saosećanje. Mar lou, narator romana, na početku bo luje od potrebe za avanturom i zara dom. Prošavši put od ušća u Atlantik rekom sa crnom posadom i dvojicom Engleza koje vode isti porivi, on shva ta svu tragediju potrage za novcem i bogaćenjem. Drugi lik romana koji pleni čitaočevu radoznalost je tajan stveni Kurt, trgovac slonovačom koga očekuju da sretnu, a kada se taj su sret dogodi, Marlou će izgubiti svaku iluziju da moćna i tajanstvena Afrika samo čeka belog čoveka da je opljač ka i pokori. Tako je Konrad, kao i Her man Melvil, otvorio Pandorinu kutiju istine „druge strane“, istine onih koji se brane i ne libe da svoje protivnike odvuku u smrt.

KNJIŽEVNA KRITIKA

Prizori plovidbe moćnom rekom uzvodno, sve dublje u srce džungle, neodoljivo podsećaju na kadrove iz filmskog klasika Afrička kraljica, a izvanredni opisi magle, tišine, vlage i džungle koja pulsira čekajući znak za napad na osvajače, daju Konradovoj prozi onu dozu sugestivnosti kojom se pridružuje još jednom slavnom savre meniku – Henriju Džejmsu.

ozef Konrad (1857–1924) bio je poljskog porekla i morskim pute vima stigao je u Engle sku kao dvadesetogodišnjak. Avan ture sa mora pretočio je u svoj prvi roman, a zatim nastavio da ispisuje priče o dalekim zemljama, pustolovi nama i heroizmu, što je nailazilo na veliko interesovanje čitalaca željnih detaljnih opisa nepoznatih predela, egzotike, vrline i strasti na stranica ma svoje lektire. Konradov glas bio je nov i neobičan, na tragu njegovog sa vremenika E. M. Forstera, glas koji je govorio i o poziciji starosedelaca na osvojenim prostorima, toliko prezre nim i eksploatisanim da ih nisu više ni uvažavali kao ljudska bića, a kamo li kao ravnopravne učesnike i borce.

Dž

KRITIKAKNJIŽEVNA

Marlou na svom putovanju prema bo gatstvu zatiče samo bedu, bes i smrt, zgađen nad onim što je smatrao ide alom i svojim prirodnim pravom. Kada ugleda Kurta, trgovca i pljačkaša slo

Opisujući izgled, raspoloženje i stra danje crnog stanovništva, Konrad po kazuje jednu vrstu empatije koja nije pokroviteljska već puna poštovanja i stida zbog ponašanja svojih suna rodnika. Još daleko od ideje o rav nopravnost svih ljudi, u književnom opusu pridružuje se Forsterovoj stru ji, ideji poštovanja drugog i različitog koje takođe ima svoje zakone i tradi ciju. Kada belac kroči duboko u srce tame, ne može da očekuje ništa drugo osim da ga ono proguta, ili ukoliko kao Marlou preživi užas koji je ubio Kur ta, ostaje trajno obeležen činjenicom da je pogledao Gorgoni u oči, slično naratoru romana Frankenštajn, trajno traumatizovan pogrešnom idejom da čovek sme da prekorači svoja ograni čenja i pomisli da je bog.

24

Ako se upustite u avanturu putovanja sa Konradom, obavezno pročitajte na kon toga i briljantni putopis Afrika Rast ka Petrovića, u kome ćete pronaći slič ne opise, bliske ideje i napredak stava belog čoveka prema drugim svetovima. On počinje ozbiljno da sumnja u svoju superiornost, pokoran pred prirodom i ljudima koji se bore do smrti da bi je sa čuvali. Sloboda i priroda koja nas okru žuje tako postaju metafora smisla i bor be za život dostojan čoveka. ■

Srce tame

novače na bednom odru i sa očima ispunjenim samo užasom, doživljava svojevrsnu katarzu posle koje ništa više neće biti isto. Njegovim životom zavladaće samilost i kajanje, potreba da uteši i nekako zaboravi na zadah smrti koji neraskidivo prati pohlepu.

Piše: Aleksandra Đuričić

2. korak: Jednostavna kupovina karata

3. korak: Jednostavno putovanje

unčani i topli dani mame nas da vreme provodimo van kuće, a tada raste i želja za putovanjima. Zašto ovog prole ća ne biste spakovali nekoliko najdražih stvari u kofer ili ranac? Naravno, podrazumevamo i omiljenu knjigu ili onu koju dugo priželjkujete da pročitate. Zašto se ne biste prepustili uživanju u suncu, moru ili šetnji centrom nekog od najlepših gradova širom Evrope? Ukoliko vam se čini da je organizacija puta komplikovana, uveravamo vas da nije tako. Uz kompaniju FlixBus u tri jednostavna koraka stižete do željene destinacije.

Uz kompaniju FlixBus lako, brzo, udobno i uz omiljenu knjigu stižete na željenu destinaciju

Za više posetiteinformacijasajt flixbus.rs krenite na putovanje.

i

Nakon što ste kliknuli na kupi i plati i najzad osećate adrenalin zbog puto vanja koje vam predstoji, stići će vam na imejl-adresu jednostavan QR kod koji se očitava na vašem mobilnom telefonu. I to je to. To je vaša karta za FlixBus i ulaznica za vožnju kroz Evropu. Potrebno je da budete na autobuskoj stanici 15 minuta pre termina označenog kao početak pu tovanja. Kada se udobno smestite na sedište, čekaju vas predivno pano ramsko razgledanje, knjiga, bespla tan internet, utičnica koja omogućava da baterija vašeg telefona ili laptopa uvek bude puna. Za potpuni doživ ljaj putovanja aplikacija omogućava da proverite gde se trenutno autobus nalazi, hoće li biti kašnjenja i na kojoj lokaciji treba da izađete iz autobusa.

FlixBus omogućuje jednostavan, si guran i pristupačan način putovanja, i to za svačiji džep. Ukoliko niste sigur ni gde želite da putujete i da li vam se želje uklapaju u trenutni budžet, po setite veb-stranicu FlixBusa, te pro učite i izaberite jednu od 5000 desti nacija koje se nalaze u zelenoj mreži autobuskih linija. Za jednostavnije pre traživanje preuzmite besplatnu mo bilnu aplikaciju. Popis destinacija do kojih se stiže direktno iz Srbije, ili pak sa presedanjem, osiguraće dobar po četak u planiranju putovanja. Ukoliko želite da saznate kako da putujete još povoljnije, ili koja se nova destinacija pojavila u mreži linija, prijavite se na njuzleter i pratite Fejsbuk stranicu Flix Busa

S

Nakon što ste izabrali destinaciju, kupo vina karte je još jednostavniji korak. Pu tem aplikacije ili veb-stranice pokrenite kupovinu i sledite jednostavne korake. FlixBus ima više mesta između sedišta, što garantuje udobnost, a vi sami birate svoje sedište. Možete, takođe, unapred da najavite i dodatni prtljag, ili rezer višete mesto za svoj bicikl ili gitaru za prijatna večernja druženja sa društvom. U slučaju da vam ne odgovara datum putovanja ili ste se predomislili i želite da otputujete na drugu destinaciju, kartu možete da zamenite na veb-stranici. Da kle, veoma lako možete izvršiti promenu imena, datuma, destinacije, a ukoliko u poslednjem trenutku odlučite da pove dete nekoga sa sobom, pred sam pola zak rezervišite sedište do sebe.

Tri koraka za jednostavno putovanje širom Evrope

1. korak: Jednostavno planiranje putovanja

PROMO

Ovaj roman nam kroz prizmu ženske povezanostsestrinskuranjivosti,ljubavizapravoprikazujenjenusnagu

Neobično je da roman počinje listom imena. Kasnije, kako radnja odmiče, saznajemo da su to imena ljudi koji su se predozirali. Iako posvećena za visnicima i ljudima bliskim njima, Liz Mur piše određenije i upoznaje nas sa dve sestre Mikaelom i Kejsi Ficpatrik i njihovim traumama. Miki, starija se stra, ujedno je i narator koji nam pri poveda svoj život kroz dva vremen ska narativa. Kako radnja odmiče, sa znajemo da su junakinje ovog roma na odrasle u disfunkcionalnoj porodi ci, bez roditeljskog prisustva, odma lena upućene isključivo jedna na dru gu. Takođe, kada govori o detinjstvu, saznajemo koliko su zapravo različi te. Miki je pametna, stidljiva i usamlje

Reka duša nam pored svedočenja o heroinskim zavisnicima donosi i pri ču o problemima modernog društva, zataškanim ubistvima, korumpiranom policijskom sistemu i političkoj moći. Takođe, indikativno je da ovaj roman kroz prizmu ženske ranjivosti, sestrin sku ljubav i povezanost zapravo prika zuje njenu snagu. Kao što počinje spi skom imena, tako se i završava, ali za razliku od početka kada su nam ime na bila nepoznata, ona su sada nešto ličnija, poput: naš otac, naša majka, naš ujak, jer svako od nas je pozna vao nekoga ko se nije izborio sa za visnošću. ■

na, dok je Kejsi atraktivna, popularna u društvu i pomalo raskalašna. U de lu romana u kome nam Miki pripove da o njihovom odrastanju prepoznaje mo dramu kao dominantan žanr sa bla gim obrisima trilera koji dominira u de lu priče koja se tiče njihove sadašnjosti. Kao i mnogobrojni drugi trileri, i ovaj roman koketira sa žanrovima dajući tako snažniji pečat samoj knjizi.

Ustaljenu rutinu i sivilo prekida žen ski leš pronađen u zapuštenom kom šiluku Kenzingtona. Ovo nije ništa ne obično jer predoziranja se dešava ju gotovo svaki dan. Međutim, na po licijskom uviđaju jedino Miki uviđa da se ne radi o predoziranju, već da je reč o ubistvu. U istom trenutku ka da je javljeno da je pronađen leš mla de ženske osobe, Miki dobija informa ciju i da je Kejsi nestala i da niko ne zna gde je. Istražujući o potencijalnom

DUŠAREKAIZGUBLJENIH

oman Reka duša je snaž no svedočenje o ljubavi, bri zi o bližnjima uprkos njiho voj otuđenosti i usamljeno sti. Sa koliko pažnje je stvarana ova priča govori i činjenica da je Liz Mur svoj četvrti roman pisala gotovo deset godina. Zajedno sa fotografom Džefri jem Stokbridžom autorka je krstarila mračnim ulicama filadelfijskog pred građa Kenzington beležeći priče i trenutke ljudi koji su svoj život podre dili opijatima. Zabeležene ispovesti i fotografije pretočene su u roman i odavanje počasti svim onim izgublje nim dušama koje su ostale zaroblje ne u grotlu nemoći i droge.

U sadašnjosti dve sestre žive potpu no različite živote, nemaju bliski kon takt, ali su i dalje povezane. Miki je po licajka koja svakodnevno patrolira uli cama Kenzingtona gledajući zavisni ke i njihove borbe, ali između ostalog na taj način brine i o mlađoj sestri. Za razliku od Miki, Kejsi se nije izborila za svoj put. Ona je sada heroinska zavi snica, prostitutka i živi na ulici.

26 PRIKAZ KNJIGE

PROBLEMI MODERNOG DRUŠTVA

Piše: Maja Zuber

KNJIGEPRIKAZ

ubistvu, Miki dolazi u sukob sa nadre đenima, sistemom, rizikujući na taj na čin svoj posao i budućnost.

R

Predstavljamo vam napeti triler Reka duša kojiautorkeameričkeLizMur,jeistovremenoidirljivapričaoodrastanjudvesestre

KOLUMNA EKSKLUZIVNO

Preokret nikad nije kocka, nego ulaganje. Iako se istinski preokret gotovo uvek rađa iz istinskog očaja nja – zbog toga što više nikako ne možete ostati tu gde jeste – preokret nikada nije kupovina srećke. Sa vršeni preokret karijere – ponovno osmišljavanje koje vas dovodi tamo gde treba sada da budete, restart koji vam rasplamsa profesionalnu magiju – nikad nije skok u nepoznato. Nikad nije slučajnost. Nikad se ne događa sam od sebe. Preokret zahteva planiranje i pripremu. Da bi preokret bio uspešan, morate biti objektivni, strpljivi i spremniji da radite napor nije od konkurenata. Jedna dobra smena nije dovoljna. Potrebno je više. Potrebno je sve. Što je najgore, preokret često iziskuje novac. Za svoj poslednji preokret podigao sam svu ušteđevinu kako bih dobio dve godi ne da napišem knjigu bez ugovora.

Da bi preokret bio raditespremnijimorateuspešan,bitiobjektivni,strpljiviidanapornijeodkonkurenata

PREOKRET

27 EKSKLUZIVNOKOLUMNA

mora da smisli šta će raditi sledećih pola Ondaveka.sam

„Jednog dana si glavni pevac u dvori štu, a sledećeg si pajalica“, sjajno se izrazio Pirs Morgan.

Z

I tada se promenite ili nestanete.

U zimu 2010. otišao sam na projek ciju filma kao gost Sema Mendeza, koji mi je otkrio veliku vest: „Režiraću sledeći film o Džejmsu Bondu.“ Oti šao sam kući i latio se onoga što je Mendez radio pripremajući se za svoj film – ponovnog čitanja knjiga Ijana Fleminga. I čim sam pročitao prvu stanicu romana Kazino rojal, znao sam da želim da napišem serijal knji ga o svom junaku, o svom Bondu.

Piše: Toni Parsons Prevod: Nenad Dropulić

U svakoj karijeri naiđe trenutak kada uspesi više ne stižu, kada vam se lice više se ne uklapa, kada vam ugled opada, a prijatelja i obožavalaca više nema. Zastoj u karijeri može da nastane bilo kada. Kako da ga prevaziđemo i nastavimo dalje, piše slavni pisac Toni Parsons

A kada na vas dođe red da glumi te pajalicu, kada vaš način rada jed nostavno više nije uspešan kao pre, imate dve mogućnosti. Možete da se odvučete negde i nestanete. I može te da izvedete preokret.

astoj mi se dogodio rano, kad sam tek napunivši dvadeset pet godina odjednom postao bivši muzički novinar. Zatim mi se dogodio u srednjim godinama, kad sam kao novinski kolumnista do bio urednika računovođu koji je umeo samo da smanjuje budžet. Još ka snije dogodio mi se zastoj kad sam bio romanopisac čiji je poslednji hit objavljen deset godina ranije. Dosta je to padova, ali u ova nesigurna vre mena to nije neuobičajeno.

Zatim sam, kao i svaki pisac na sve tu, verovao da će me jedan veliki bestseler obezbediti za čitav život. Knjiga koju sam napisao zvala se Čovek i dečak, prodavala se u mi lionskom tiražu, a za njom je usle dio niz romana na vrhu top-lista. Ali onda su hitovi neočekivano presta li da dolaze i nekako je prošla čitava decenija. To se dešava. Uspesi jed nostavno presuše.

Godine 2005. Stiv Džobs održao je govor diplomcima Stanforda koji je od tada ušao u legendu. Obuhvatao je sve – napuštanje škole, posao, lju bav, rak, smrt – ali središnja tačka bio je preokret na koji je bio primoran kad je s 30 godina izguran iz Epla, kom panije koju je deceniju ranije osno vao u očevoj garaži s prijateljem Sti vom „NestaloVoznijakom.jeono što mi je bilo žiža čitavog odraslog života“, sećao se Džobs, „i bio sam satrven.“ No pet godina kasnije osnovao je kompaniju Piksar, zatim i Nekst, zaljubio se u Lorin Pauel i venčali su se. Kad je Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u kom paniju i pomogao joj da se preobrazi u jednu od najuspešnijih kompanija na svetu.

mislio da će mi, kao ko lumnisti nacionalnog lista sa šestoci frenim prihodom, sve biti dečja igra. I dugo je tako i bilo. No posle goto vo dvadeset godina pisanja kolumni novi urednik zaključio je da dobro plaćenim novinarima nema mesta u njegovom škrtom svetu kontrolisa nog propadanja. Otišao sam.

Moj profesionalni preokret imao je srećan kraj. Tiraž tog romana – Jedan po jedan – kupljen je 24 sata pošto ga je moj agent poslao izdavačima i našao se na vrhu top-lista. Ali pamtim samo kako mi je sve išlo naopako pre preokreta. Budio sam se strepeći da su moji najbolji dani već prošli. Ali upravo tada ćete najverovatnije izvesti uspešan preokret. Kada više nemate kuda. ■

Kad sam dobio prvi posao u NME, mislio sam da ću ga raditi čitavog ži vota. Ali posle tri godine seksa, droge i premalo sna, odjednom sam imao 25 godina i, prema merilima mog ča sopisa, bio sam izlizani starac koji

Značajna promena ne može da se izvede hirovito i brzo, niti iz potrebe da pokažete zlom svetu da vas je po grešno procenio. Ponekad niste pot puno spremni za preokret. Ponekad je potrebno samo da ostanete u igri.

Život pre čoveka

kad se povežu Lašja i Nejt. U braku Elizabet i Nejta ne postoji nijedna ka rakteristika ljubavi o kojoj govori dru gi teoretičar a to bi bili želja, nadah nuće, saosećajnost i nežnost. Kada Elizabet pati zbog samoubistva svog ljubavnika, njen suprug se trudi da je uteši i da bude uz nju, što je samo imitacija osećanja, kao što je zapravo njihova porodica imitacija porodičnog života. Pokušala sam da pokažem da postoji par kod koga postoje te četiri karakteristike ljubavi, ali to znači da pažnju moramo da pomerimo sa Eli zabet i Nejta na Lašju i Nejta.

Margaret Atvud,

■

M. Ć.: U jednom tekstu pisala sam o prirodi partnerskih veza u delu Mar garet Atvud. Konkretno, ispitivala sam da li je u opisu bračnih i vanbračnih veza Elizabet i Nejta primenjiv tzv. koncept fluidne ljubavi o kome je pi sao filozof Zigmund Bauman, ili po stoje karakteristike četiri vrste idealne ljubavi o kojima je pisao Mihail Lep štejn. Bauman je govorio da danas živimo u neizvesnosti, u konstantnim promenama i da nijedan oblik ljudske interakcije ne pruža čvrstu i trajnu sponu, čak ni porodica više ne nudi stabilan oslonac. U takvom kontek stu se i deca doživljavaju kao objekat emocionalne potrošnje. Pesimističke opise opažamo u odnosu Elizabet i Nejta, zato što se čini da su u počet ku zaglavljeni u učmalom braku koji funkcioniše zbog dece. Sve se menja

ELEMENTIAUTOBIOGRAFSKI

POETSKI ROMAN SLAVNE KNJIŽEVNICE, KOJI POKREĆE IZUZETNO SLOŽEN

S. M.: Čitajući roman, zamišljao sam da se komšijske mačke, mužjaci i ženke, ponašaju vrlo slično ovim lju dima koji su u glavnim trouglovima i četvorouglovima. Elizabet i Nejt su u braku i imaju dve curice. Elizabet je, kako saznajemo u ovoj reflektorskoj naraciji, imala više ljubavnika pre Kri sa. Jedno drugo ne osuđuju. I Nejt ima ljubavnicu. Marta ga ostavlja na tarantinovski način – ne toliko suro vo – ali podseća na njegove filmove jer ima i malo krvi. Lašja je u vezi sa dragim momkom Vilijamom, možda malo dosadnim po njenom mišljenju, a Nejt se vođen mužjačkim kenozoi čkim instinsktom zaleće na Lašju, pa tako možemo izbrojati malo manje od deset likova koji se zaleću jedni pre ma drugima bez ikakvog moralnog kompasa.

N

BEZ KOMPASAMORALNOG

A. Č.: Ova knjiga sadrži mnoštvo autobiografskih elemenata, što me je posebno zainteresovalo. Ovo je možda njen najinteresantniji ljubavni roman. Naravno, ni blizu ljubavnim romana u klasičnom smislu jer Mar garet Atvud je, pre svega, izvanredan psiholog. U njenim knjigama najviše mi se dopada psihološka dubina li kova, njena umešnost da ih naslika savršeno životno. Četvorougao izme đu supružnika Elizabet i Nejta, mlade paleontološkinje Lašje i njenog mom ka Vilijama dat je interesantno, upe čatljivo i ubedljivo. Sa svakim likom lako se možemo saživeti, a nijedan nije potpuno dobar ili loš.

a osamdeset šestom La guninom književnom klu bu razgovarali smo o knji zi čuvene kanadske knji ževnice Margaret Atvud. Posle velikog uspeha Sluškinjine pri če romanom Život pre čoveka vraća mo se u 1979. godinu, kada je objav ljena ova psihološka drama o ko joj su govorili prevodilac Aleksandra Čabraja, redovni profesor na Alfa BK Univerzitetu Maja Ćuk i docent na Fi lološkom fakultetu Sergej Macura.

A. Č.: Ipak, ako se na kraju, vođeni pričom, zapitamo šta je starije ljubav ili razočaranje, zaključićemo da je od govor ljubav.

28 KLUBKNJIŽEVNILAGUNIN LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA

LJUBAVNI TROUGAO

FLUIDNA I IDEALNA LJUBAV

Po je živeo kratko, svega četrdeset godina. Uglavnom se mučio, što usled nemaštine, što zbog demona alkoho la koji ga je progonio od rane mlado sti. Njegov opus po obimu ne može da se meri s ovim velikanima, a opet je ostavio neizbrisivi trag u svetskoj knji ževnosti i kulturi i dan-danas milioni či talaca širom sveta uživaju u njegovim delima. Njegove priče su inspiracija ne samo za pojedine filmove već i za čita ve žanrove književnosti i filmske umet nosti koji su nastali zahvaljujući njemu. Nije napisao mnogo pesama, ali Ga vran i Anabel Li još odzvanjaju moć nim stihovima.

Negde u to vreme, s druge strane oke ana, u sredini u kojoj knjiga tada nije baš živela istim životom kao u Evropi, stvarao je Edgar Alan Po. Rodio se se dam godina posle Igoa, a umro je kada se Francuz tek zagrevao za Jadnike Za Poa su novčane nedaće Dostojev skog bile nedosanjani san, a Rus je svoja najbolja dela napisao u godina ma koje Po nije dočekao. Dikensa je upoznao i ovaj mu je obećao da će mu pomoći, ali nije.

dugoj istoriji književnosti ima mnogih primera slav nih i poštovanih književni ka koji su uticali na svoju epohu, koji su napisali re mek-dela trajne vrednosti, a živeli su dugo i tokom života nisu imali veće fi nansijske probleme.

U

Jedan od njih je Viktor Igo, kojeg je či tav Pariz ispratio kada je umro u 82. godini, a njegov roman Jadnici aktu elan je i danas – nedavno je po nje mu snimljen istoimeni filmski hit. Tol stoj je doživeo isti broj godina, napi sao, uz mnoge druge knjige, Anu Ka renjinu i Rat i Mir i vodio imanje u Ja snoj Poljani. Čitaju ga i danas, a sva ka decenija ima bar po jednu filmsku verziju Ane Karenjine. Dikens je već ži veo dvadeset godina manje, ali je stva rao ne strahujući za svoju egzistenci ju, iako je u mladosti teško živeo. Istog veka je bio i Dostojevski, koji je za ra zliku od gore navedene trojice večito kuburio s parama, da ne pominjemo progon u Sibir kojem je prethodilo po milovanje u poslednjem času pre izvr šenja smrtne kazne na koju je osuđen. Sva četvorica ovih velikana stvarala su tokom XIX veka i iza njih su ostala dela neprolazne vrednosti. Živeli su dovolj no dugo da iza sebe ostave tomove ro mana. Dostojevski je imao finansijskih problema, ali je uspevao da pobegne od prosjačkog štapa.

Urednik u Laguni Srđan Krstić preporučuje knjigu Pore klo noćne tame: Edgar Alan Po i počeci američke nauke Džona Treša, jer daje suštinski važan novi portret pisca čije delo ne prestaje da fascinira čitaoce širom sveta, a čiji je život postao sinonim za misteriju i imaginaciju

Nije stvarao dugo, pisao je grozničavo, uvek rastrgnut i pod pritiskom, ali onoga ko tako dobro piše / neće biti nikad više

IZUZETNA BIOGRAFIJA

POOV NEIZBRISIV TRAG

Ako vas interesuje ko je bio ovaj čo vek, zanesen literaturom i naukom svog doba, kojeg život nimalo nije šte deo, kojem nije dato ni mnogo vreme na da se iskaže, knjiga Poreklo noć ne tame: Edgar Alan Po i počeci ame ričke nauke će vam osvetliti njegov lik i pokazati punu dramu ovog izuzetnog života. Otkriće vam i sve one malo po znate strane njegove ličnosti, a pre svega Poovu duboku povezanost s naukom tog vremena. Nije stvarao dugo, pisao je grozničavo, uvek rastr gnut i pod pritiskom, ali da završim u maniru njegovog Gavrana: onoga ko tako dobro piše / neće biti nikad više ■

IZUZETNOG PISCA

29 IZ PRVE RUKE RUKEPRVEIZ

Kutija za naočare za ljubitelje horora i gotik romana

P

Berlitz letnji kamp za decu

VESTI DELFI GIFT GIFTDELFI

Kutija za olovke sa motivima iz knjiga sestara Bronte

R

VESTI

onesite ovog proleća jedinstveni aksesoar britanske kompa nije Lichfield Leather Ltd. sa interesantnim motivima iz dela slavnih pisaca.

oditelji mnogo energije ulažu u razmišljanje kako da deca kvalitetno provedu letnji raspust i da budu bezbedna u okru ženju u kojem se zabavljaju, ali i napreduju. Rešenje su ak tivnosti za decu u prirodi, učenje kroz igru i druženje.

Novčanik sa motivima iz dela Džejn Ostin

Berlitz letnji kamp za decu nastao je da bi mališani kroz zabavu stekli praktično znanje dok ih neko čuva u toku dana. Kamp se odr žava na ekskluzivnoj lokaciji na Dedinju od 27. juna do 29. jula za decu od 5 do 14 godina, svakog radnog dana od 9 do 17 sati. Traje 5 nedelja i roditelji biraju u rasporedu kada i koliko dugo će dete biti u kampu.

Tašna sa motivima iz knjiga Džejn Ostin

Tašna sa motivima iz drama Vilijema Šekspira

Berlitz letnji kamp pruža pažljivo isplanirane aktivnosti – deca uče, igraju se, provode vreme napolju, plivaju, kuvaju, crtaju, glume, bave se sportom, upoznaju nauku kroz zabavne eksperimente… Komunikacija je na engleskom jeziku i dobro će se uklopiti i deca koja ga ne govore, jer su grupe podeljene po nivoima znanja i uzra stu. U jednoj grupi je najviše desetoro dece o kojima brinu dva na Zastavnika.sveinformacije posetite stranicu berlitz.co.rs/letnji-kamp.

Knjige su i ovog proleća u modi, baš kao i aksesoar inspirisan slavnim piscima i njihovim delima. Zaljubljenici u književnost u svim knjižarama Delfi, kao i na sajtu delfi.rs, pronaći će originalne i vrlo zanimljive torbe, novčanike, futrole za naočare ili kutije za olovke britanske kompanije Lichfield Leather Ltd. Među artiklima kolekcije Yoshi dominiraju motivi iz knjiga sestara Bronte, Džejn Ostin, Vilijema Šekspira, a ima i neobičnih kombinacija sa motivi ma najboljih horor i gotik romana i najboljih dela naučne fantastike.

INSPIRISANO KNJIGAMA!

Tašna za ljubitelje horora i gotik romana

Budite ovog proleća posebni i ponesite ljubav prema knjigama kud god da pođete! ■

■

Lepota postojanja te beležnice leži u otvorenom deljenju priča o nesavr šenostima, nedostacima i problemi ma koje je dovelo do povezivanja ljudi i međusobnog pomaganja. Svi su se osećali živo, voljeno i nadahnuto jer je ono skriveno i „falično“ u njima sada prihvaćeno. „Biti potpuno ogoljen pred nekim, a ostati i dalje voljen, to je ljud ska mogućnost koja se graniči sa čudom“, kaže Elizabet Gilbert, autor ka čuvene knjige Jedi, moli, voli

S vremena na vreme sretnemo iskre nog prijatelja ili pročitamo knjigu koja je i dan-danas, uprkos razvoju teh nologije i napretku društva, zadržala moć da menja živote, pa nas dotakne do srži. Pisac nam kroz slova pruža zagrljaj i kaže da nismo sami, da nas razume i da je ono što osećamo nor malno. Ta vrsta povezanosti i razume vanja fali ovom svetu.

Nežan zagrljaj i razumevanje pruža nam i Beležnica neizgovorenog Kler Puli.

Takođe često zaboravljamo da svako ima svoj problem. Probudio se na Ha vajima, u Keniji, u Tokiju ili u Beogra du, sa milionima na bankovnom raču nu ili bez njih, svakog čoveka nešto tišti. To može biti problem od životne važnosti, ali kako Andrić kaže, može biti i „ono malo što nam za sreću fali, a što uglavnom nedostaje, čak i kada se sve kockice slože“. Sreća je neodvojiva od tuge i moramo

da se bore. Tada je shvatila koliko je veliki značaj povezivanja sa ljudima i međusobne podrške.

ISCELJUJUĆA KNJIGANEZABORAVNAI

Čitanje neizgovorenogBeležniceautorke

Beležnica neizgovorenog je sveska koju jednog dana u kafiću pronalazi junakinja Monika. U njoj je zapisana (naizgled) iskrena priča jednog deke koji poziva onog ko nađe svesku da upiše u nju svoj problem, nešto što ga duboko muči, ali o tome ne priča drugima već to drži u sebi. Nakon što Monika zapiše u nju svoje misli, be ležnica se prosleđuje drugima, na stavlja da krči svoj put među ljudima kojima je pomoć potrebna i svi, zna jući tajne onog drugog, postaju kao jedna porodica koja brine i pomaže ostalima. Ima junaka koji o svom pro blemu razmišljaju danonoćno i spre mni su da ga podele sa drugima, a ima i onih koji moraju malo dublje da se zagledaju u svoju dušu kako bi doneli određene odluke, priznali i po delili sa drugima problem koji ih muči.

■

udimo se ujutru, pijemo gutljaj kafe i po navici proveravamo društvene mreže. Čini nam se da je tamo sve idealno: ljudi postavljaju objave o svojim uspesima, o skupim automobilima koje voze ili putovanjima na egzotične destinacije. Deluje da drugima ide lako, kao da ne nailaze na probleme i prepreke na životnom putu. Ako nama u tom tre nutku baš i nije sve po volji, pomisliće mo da, u poređenju sa njihovim, naši životi ne odgovaraju društveno očeki vanom standardu – koji je, često za boravljamo, uspostavljen na internetu.

ih prigrliti obe da bismo živeli sklad nim životom. Ipak, u doba kada smo povezaniji više nego ikad pre, kada u jednom danu dobijemo više informaci ja nego što su naše prabake mogle da dobiju za čitav život, čini se da se uda ljujemo ne samo jedni od drugih već i od suštine. Delimo objave, prelistava mo video-snimke na TikToku i lajkuje mo fotografije, a ipak postajemo sve hladniji. Pruža nam se prilika da izno simo svoje sudove, da kritikujemo, pa smo sve netrpeljiviji na nesavršeno sti, i svoje i tuđe. Tako su anksioznost, depresija i druge mentalne bolesti po stale jedan od vodećih problema mo dernog doba.

Zato je ova knjiga toliko dragocena. Podseća nas da učinimo makar jednu lepu sitnicu svakog dana. Jer nikad ne znamo kroz šta neko prolazi i koliko mu i jedan usputni osmeh može biti značajan.

B

Lepota postojanja te beležnice leži u deljenjuotvorenompriča osećalipomaganja.problemimanesavršenostima,onedostacimaikojejedovelodopovezivanjaljudiimeđusobnogSvisuseživo,voljenoinadahnuto

Kler Puli za Milicu Stojiljković (@bymilicas) bilo je dragoceno iskustvo – sa zadovoljstvom se prepustila nežnom zagrljaju ovog romana, koji ju je podsetio na to koliko nečije malo nekom znači mnogo

31

Zabeleženo na

Ideja za priču Beležnice neizgovore nog autorki se i javila u trenutku kad se borila sa velikim problemom – al koholizmom. Na svom blogu Mummy was a secret drinker delila je svoj put oporavka, što je izazvalo veliku pažnju. Osim što joj je olakšalo proces oporavka, doprlo je i do drugih ljudi sa problemima zavisnosti i dalo im snagu

KUTAKDELFI

Petlja

Njeno ime simbolizuje prazninu koja

Za Dinu Poledicu, junakinju Petlje, možemo da kažemo da ima petlju. I da kaže i da uradi nešto. Ali i da se su sretne sa sobom. Istina, na to je osu đena zatekavši se u pritvoru u malom mestu u Grčkoj. Ćelija u kojoj je sama omogućava joj da u tišini pogleda du boko u sebe i da, kroz sećanje, poku ša da prizove zaborav, kako bi bila u stanju da započne novo poglavlje u ži votu. Ona, zapravo, nije imala ambici je za tako nešto, samo je htela da vidi more, ali se usled određenih okolnosti obrela u zatvoru. U tom smislu su mi zanimljive korice koje predstavljaju i rešetke zatvora, ali i upletene niti. Bo ravak u zatvoru Dini nije teško pao jer ona je u samoći ona prava. Kada je advokat Dimitris pita kome da javi da je u pritvoru, ona kaže da nema nikog.

32 DELFI KUTAK

je naselila njeno biće. Pustinju kojoj se ne nazire kraj i sa kojom je njeno prezime, „mrazom ukrućen predeo“, u suprotstavljenom odnosu, što uka zuje na njenu raspolućenu prirodu koju je uslovio i datum njenog rođe nja koji se jednači sa smrću druga Tita. Buntovnost se njena ogleda u postupcima, načinu na koji govori, ši šanju na ćelavo. Filozofkinja po struci i pesnikinja po pozivu, ne miri se sa stanjem u društvu.

Da Aleksić pažljivo bira imena, govo re u prilog tome i ostali likovi. U zemlji drevnih Helena interesantno je da se službenica koja ju je pretresala zove upravo Helena. Dinin najbolji prijatelj Nikodim, čije ime znači „narod pobe đuje“, strada od rulje. Tu je i Svetislav Prst, oličenje modernog načina života. On je tipičan skorojević, predstavnik profiterstva, razuzdanosti, bahatosti. Moćnik koji drugima kroji sudbinu, za koga ljudi rade za male pare. Kod nje ga je u kladionici radila Dina, koju su tamo prozvali Sigurni, po Sigurni Viver i njenoj ulozi Elen Ripli, koja je u filmu Osmi putnik ošišana do glave.

U Petlji je upetljan period od četrde set godina. Struje njenim stranama i kritika prošlosti i kritika sadašnjosti. Filozofski pristup podrazumeva preis pitivanje nametnutih vrednosti za koje nismo sigurni kad smo ih usvojili i kad je naša oštrica postala tupa prema njima. Svaka kukica u pletivu romana predstavlja jedan društveni segment. Niko nije pošteđen, niko zaboravljen. I lice i naličje pletiva je prikazano. De jan Aleksić, briljantan stilista, na kraju svakog poglavlja nam ostavlja nit koja se prenosi u drugo poglavlje i taj po stupak je očaravajući. Priča, ispričana u prvom licu, tako teče i ne prekida se. Po Nikodimovom uputstvu koje glasi da „svaka priča neznancu o sebi mora biti lažna u trećinskom delu“, Dina upravo tako i priča. Koji deo njene pri če je lažan, ostaje samo da slutimo.

predstavljaju Dinine rane. Pet Tišina predstavljaju glave romana. Iz tih tiši na se mora dogoditi prasak. Pucanj. To je ujedno šesta glava. Ruski rulet. Nešto mora da umre da bi se pono vo rodilo. Zato je simbol mandarine u ovom delu snažan jer predstavlja novi početak. Izuzetan je i motiv sove, koji se provlači kroz roman, a koji je u uskoj vezi sa Dininim životnim opre deljenjima od kojih je jedan i odlazak na more. Njena pustinja ište vode.

I

BRIŽLJIVO ODABRANI DETALJI U KNJIZI

Nije samo o imenima Dejan Aleksić vodio računa. Roman je vanredno komponovan. U svih šest delova po stoje poglavlja Omfalos i ona koja

Dejana Aleksića

mao je petlju ovaj pesnik, dram ski pisac i autor knjiga za decu da napiše roman! Ona je stvarno potrebna pesnicima kada hoće da naprave izlet u prozu. Uvek me raduju takvi prelazi. Kod knjige Dejana Aleksića odmah me je osvojio savršeno odabran naslov. Kolokvijalni izraz „imati petlju“ često možemo čuti, ali da li zaista iko od nas ima petlju, za šta i koliko često, veliko je pitanje.

Debitantski roman Dejana Aleksića, nagrađen uglednim priznanjem „Miloš Crnjanski“, snažna je i uzbudljiva priča koja nas vodi kroz lavirinte skučenih životnih izbora, koji često dovode do korenitog preispitivanja i preobražaja. Posebno je oduševio čitateljku Delfi Kutka, koja je sa nama podelila svoje utiske

Piše: Jelena Booki

■

orha Vilaseka je španski filo zof, predavač i autor pedagoških projekata usmerenih na buđenje svesti i promenu društvene paradigme.

NOVI ULOV:

Kako da ne dopustimo egu da nas koči u pronalaženju smisla i spoznavanju suštinske prirode stvari, saznajemo iz knjige španskog filozofa Borhe Vilaseke Ništa nije slučajno, koju uskoro čitamo u izdanju Lagune

Piše: Ivana Veselinović

Ništaslučajnonije

Borhe Vilaseke

U knjizi Ništa nije slučajno uvodi nas u temu pripovedajući vrlo ne posredno o sopstvenom iskustvu. U svom četrdesetogodišnjem životu bio je skeptik, pa ateista, a onda i nihilista, sve dok nije došao do spo znaje iz naslova. Osnovnu premisu njegovog dela predstavlja tvrdnja da je ego izvor svih naših problema i krivac koji nas koči u pronalaženju smisla i spoznavanju suštinske pri rode Kadastvari.sepoistovećujemo sa egom, mislima i verovanjima, naš svakod nevni život je ono što mistici nazivaju „egoistična svest“ ili „dualna svest“. Na taj način svet posmatramo kao nešto odvojeno od nas samih. Živi mo u mentalnom zatvoru, a taj za tvor nema rešetke. Izlazak iz ovog zatvora nije nešto na čemu svesno radimo, tu stupa na snagu naša is tinska priroda, manifestuje se naša suština, naše biće, ono sa čim se rađamo. Možemo raditi na pobolj šavanju okolnosti, možemo da me ditiramo, kontempliramo, opuštamo se, ali oslobađanje se dešava spon tano. Ne čine nas naša ubeđenja ni naše misli, ne čine nas osećanja ni stanje duha, sve je to prolazno. Tre ba da postanemo sposobni da stvari sagledamo spolja.

A kada shvatimo da nam ništa za ista ne pripada, stopili smo se sa suštinom. Odričemo se iluzije da zaista posedujemo nešto, što je oslobađajuće iskustvo. U skladu sa početnom premisom, slobodna volja ne postoji – ona je direktan produže tak ega. Treba se jednostavno pre pustiti i pustiti „život da nas živi“. ■

ULOVNOVI

B

Koji je najveći izazov knjižarskog posla?

REČZAVRŠNA

Pre sedam godina najveći izazov bio je da Lagunu predstavimo u najboljem svetlu, privučemo što više posetilaca i dokažemo da smo najbolja i najopre mljenija knjižara u gradu. Danas kada su nas dobro upoznali, naša misija je da budemo još bolji, da uvek imamo interesantnu ponudu i što atraktivniji izložbeni prostor. Svako zadovoljno lice kupca dokaz je našeg uspeha i ujedno ono što nas ispunjava.

U

knjižare podrazumeva ogromnu odgovornost, u smislu pravo vremenog ispunjavanja svakodnevnih obaveza i velike odgovornosti prema kolegama i kupcima. Ali Maji sve lako polazi za rukom jer voli svoj posao.

Maja Drobnjak, Knjižara Delfi, Zrenjanin (TC BIG)

Koju ste Laguninu knjigu poslednju pročitali a da Vas je oduševila, pa je rado preporučujete kupcima?

VAŠ KNJIŽAR

knjižaru u Zrenjaninu čitaoci rado dolaze i vraćaju joj se, a za to je, pored vrhunskog izbora knjiga i gift programa, zaslužna i odlična atmosfera. Za nju su odgovorni zaposleni u ovoj knjiža ri, na čijem je čelu već sedam godi na, dakle od samog otvaranja, Maja Drobnjak.Pozicijašefa

Naši sugrađani veruju našim prepo rukama, često se oslanjaju na našu pomoć. Najčešće traže nove naslove, kako Lagunine tako i naslove drugih izdavača, što samo govori koliko su dobro obavešteni i koliko prate knji ževnu scenu. Uglavnom se traže knjige domaćih autora, kao i knjige za decu.

Po čemu je knjižara u Zrenjaninu specifična, zašto joj se Zrenjaninci rado vraćaju?

Knjiga koju bih preporučila pripada žanru koji se u poslednje vreme sve više traži, pa smatram da je ovo La gunino izdanje izašlo u pravi čas. U pitanju je antologija savremene srp ske poezije, zvučnog imena Logične pobune. Autori su mladi pesnici, ve ćina njih i afirmisani, a među njima i naš bivši kolega Branislav Živanović. Dajte šansu ovom izdanju, obećavam da se nećete pokajati. Da ne ostanem dužna ljubiteljima proze, skrenula bih pažnju na fenomenalnu ediciju Ame rikana. Preporučujem Džona Čivera Odabrane priče, Malaparteovu Kožu, Džona Kenedija Tula i njegovu Zave ru budala... Spisak je dug. ■

Naša knjižara je najopremljenija knji žara u Zrenjaninu. Kupci su navikli da sve što im je potrebno pronađu kod nas, a tu ubrajam i lepu reč i predu sretljivost kolega. Imamo fenome nalan tim, poznavaoce klasične, ali i savremene književnosti, koji su u svakom trenutku spremni da pomo gnu prilikom izbora.

U kojoj meri se čitaoci oslanjaju na preporuke knjižara i koje žanrove najradije biraju?

ZAVRŠNA REČ