Časopis Bukmarker - broj 15

ISSN 2738-0564 POKLON PRIMERAK | JANUAR 2022. | BROJ 15 AMININTERVJUMALUF književnostiNajvažnijauloga

SADRŽAJ CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553 | POKLON PRIMERAK | JANUAR 2022. | BR. 15 | IZLAZI MESEČNO

Tokom prvog meseca u novoj godini sva razmišljanja o našim postignućima u pret hodnoj godini smenjuju planovi i odluke za tekuću.

Književnica Ljubica Arsić pisala nam je o Deci Volge, urednik Srđan Krstić o Zimi u nama, književni kritičar Dušan Milijić o trileru Zver u nama, i to je naravno samo mali deo knjiga koje smo predstavili u ovom januarskom izdanju.

Kad razmišljamo o prethodnoj godini, zaključujemo da je čitalačka 2021. godina bila i više nego dobra, a retrospektivu najprodavanijih naslova pogledajte u rubrici U Novufokusu.Bukmarker godinu započinjemo intervjuima sa Dušanom Kovačevićem i Ami nom Malufom. Razgovarali smo i sa Momčilom Petrovićem, autorom Zanimljive istorije Srba u 147 priča, koji je jedan od najčitanijih autora u 2021, Srđanom Valja revićem jer 15 godina posle romana Komo imamo priliku da čitamo njegovu novu knjigu Fric i Dobrila, kao i sa danskom autorkom Anete Bjeufelt, koja je svojim debi romanom Kad ti život uvali nilskog konja oduševila čitaoce širom sveta. Koji vam je omiljeni književni žanr – ovo je jedno od važnijih pitanja u leksikonima knjigoljubaca. Zato smo se ovoga puta pozabavili proučavanjem omiljenih tema pisaca i izdvojili najpopularnije žanrove i podžanrove u književnosti.

Dobre priče tek dolaze! Uživajte u čitanju!

Za kraj ćemo vam odati svoju najvažniju odluku za 2022. godinu: nastavićemo da za vas biramo samo najbolje domaće i strane knjige, koje će vam donositi nevero vatna čitalačka iskustva.

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA BUKMARKERPREPORUČUJE:REDAKCIJA Stepenice straha / Sveti vetar, Miroslav Antić Štampa / Rotografika, Subotica Za izdavača / Dejan Papić Direktor marketinga / Ana Spasojević REDAKCIJA Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić Grafički dizajner / Dejana Vranješ Saradnici: Iva Burazor, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Srđan Krstić, Mina Kebin, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Vuk Lazarević, Matija Krstić, Nataša Đuričić Marković Lektura i korektura / Saša Bošković Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055 Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs Naslovna strana / Depositphoto DRAGI ČITAOCI, 4■ U FOKUSU: Najtraženije knjige u 2021. godini 10■ KOLUMNA: Toni Parsons 6■ INTERVJU: Dušan Kovačević 12■ INTERVJU: Amin Maluf 23■ KOLUMNA TRI RAJKE: Jesi li tu? 17■ TAJNE PISACA: Momčilo Đorgović 24■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Goran Šušljik 26■ IZ PRVE RUKE: Zima u nama 32■ #BUKMARKER: Forest Gamp 33■ DELFI KUTAK: Sova ■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov 2834■ LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Kad je mesec nisko 16■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Deca Volge 18■ NOVO U LAGUNI + 3 PITANJA ZA... Srđana Valjarevića 30■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Venera i Afrodita 31■ VESTI I DELFI GIFT 8■ TEMA BROJA: O čemu pisci vole da pišu 11■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Zver u nama 14■ INTERVJU: Momčilo Petrović 20■ INTERVJU: Anete Bjeufelt 29■ MALA LAGUNA

U FOKUSU FOKUSUU 4 NASLOVAKOJISU OBELEŽILI 20GODINU2021.

8. Čovek po imenu Uve, Fredrik Bakman Roman prodat u više od primeraka4.000.000širom sveta, koji će vam promeniti pogled na život… i komšije. Izgubljena sestra, Lusinda Rajli Svaka od šest sestara D’Aplijez prešla je neverovatan put da bi otkrila svoje poreklo, ali na dva pitanja i dalje nemaju odgovore: ko je i gde je sedma sestra? Una, Momo Kapor Napuštajući svojuzonu“„komfornuiupušta jući se u vezu sa studentkinjom, profesor Babić dovodi u sopstvenupitanjeegzistenciju. Mivas,protiv Fredrik Bakman Roman koji nam otkriva kako nas moguiprijateljstvoodanost,ljubaznostprovesti kroz najteže trenutke. Knjiga godine po izboru Instagram pratilaca profila @laguna_knjige

■ 5.

4. Da je bolje, ne bi valjalo, Bojan Ljubenović Priča koja počinje bračnom prevarom pretvara se u borbu za očuvanje života kako glavnog junaka, neuspelog pisca i odličnog kopirajtera, tako i njegove porodice.

■ 9.

■ 10.

■ 3.

■

■ 7.

6. Kontraendorfin, Svetislav Basara Osrpskihdemontiranjumitova.Detronizacija nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, i tobožnjihrazobličavanjeistorijskih i kontroverzi.biografskih Ljubavno pismo, Lusinda Rajli Očaravajuća priča o tajnama i zaboravljenoj prošlosti od autorke bestseler serijala Sedam sestara

2. Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj, Štefani SveobuhvatanŠtalprogram za praktičan rad i brojne vežbe pomoći će da se oslobodite usvojenih obrazaca koji nas dovode u sukobe sa nama samima i sa okolinom. Zamalek, Dejan TiagoStanković U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, egiptolog Kosta i njegova poćerka Arna vodili su čuvenu antikvarnicu sve dok kismet nije odlučio drugačije.

■

■

1. Nisam kriva, Jelena IntrigantnaAlimpićBačićpriča o sudbini dve žene koje su se našle pred ponorom života, ali koje su opstale zahvaljujući hrabrosti, upornosti i borbi.

■

■

5 FOKUSUU

12. Medvedgrad, Fredrik Bakman Priča o malom gradu, velikim snovima i ceni koju smo spremni da platimo da bismo ih ostvarili.

13. E, zabole me, Mark Manson Otrežnjujući šamar neophodan čitavoj generaciji, kojoj će pomoći da se prizemlji i da vodi sadržajan život.

■

11. Omama, Slobodan Vladušić U lavirintu međuratnog Berlina Miloš Crnjanski kakvog dosad niste upoznali vodiće vas kroz priču koja vam neće dati mira, ni na javi ni u snovima.

■

■

16. Semper idem, Đorđe Lebović Roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, kanonsko delo savremene srpske književnosti. ■ 17. I za to me zabole: Magija koja menja život, Sara Najt Pomalo bezobrazna ali veoma praktična knjiga koja objašnjava kako da se otarasite neželjenih obaveza, stida i osećaja krivice.

15. Kovid 19+, Marko Vidojković Urnebesno duhovite, lekovite i katartične priče opisuju sumanute ljude u pandemiji: od hipohondara, preko negatora pandemije do teoretičara zavere. ■

14. Zanimljiva istorija Srba u 147 priča, Momčilo Petrović Kratke i upečatljive priče osvetljavaju one događaje i pojedince za koje u hronikamazvaničnimčesto neopravdano nije bilo mesta. ■

18. Frida Kalo i boje života, Karolin Bernard Roman o ljubavi, životu, umetnosti, slobodi i hrabrosti da se ona svaki dan iznova osvaja. ■ 19. Stručnjak za ljubomoru i druge priče, Ju Nesbe Ove pripovetke se baveosećanjimanajsnažnijimi prikazuju smrtonosnepotencijalnoposledice ljubomore, žudnje i neverstva.

■

■

■

20. Sapijens: Kratka istorija čovečanstva, Juval Noa Harari Harari obuhvata čitavu istoriju čovečanstva, od prvih ljudskih bića pa do radikalnih preokreta na našem razvojnom putu.

6 Razgovarala: Maja Šarić Foto: Matija Krstić INTERVJU INTERVJU

Sa autorom kultnih umetničkih dela, koja su obeležila svet filma, pozorišta i književnosti, razgovarali smo, izme đu ostalog, o novom filmu Nije loše biti čovek, koji je uradio po motivima svo je drame Kumovi, o tome koliko mu je važna pesnička autobiografija Ja to tamo pevam, a otkrio nam je i šta od knjiga traži kao čitalac i kako svoje unučiće uvodi u svet pisane reči. Kakvi su Vam utisci posle premi jere filma Nije loše biti čovek, na koju se čekalo nekoliko godina? I kako danas sa godinama i iskustvom koje imate gledate na svaki novi uspeh? Publika je lepo reagovala i prihvatila film, što bi se narodski reklo, oberuč ke, tako da je autorska ekipa veoma zadovoljna. Bili smo baš srećni jer smo u radu i u čekanju zbog ovog čuda koje nas je zadesilo proveli tri godine u iščekivanju premijere. Film sad ima svoj nezavisan život. U bio skopima je, pa ide u zemlje iz okru ženja, pa u inostranstvo, a mi ćemo ga pratiti. Svaka premijera je uzbuđe nje na svoj način, ali, iskreno da vam kažem, pošto sam vrlo dugo u ovom poslu, kad bi me sad neko pitao koje godine je bila premijera neke pozo rišne predstave ili filma, morao bih da razmislim. Hoću da kažem da ono što valja i što je trajno – to ostaje. Vreme potpisuje drugi put vrednost onoga što ste radili, a ako vreme ne potpi še, onda je to nešto što je samo deo vašeg posla. Ja sam imao sreće da je nekoliko filmova i pozorišnih koma da koje sam pisao aktuelno i danas, tako da se nadam da će ovaj film biti trajniji od dnevnog ili mesečnog re pertoara. Scenario za film rađen je prema Va šem dramskom tekstu Kumovi. Šta je poruka ove drame, pa onda i fil ma? Zašto sve nije loše biti čovek? To je u suštini triler priča sa elemen tima socijalne drame i slika je i prilika našeg života, s tim što nisam veliki ljubitelj dokumentarnog pristupa ni u literaturi ni u filmu, iako volim do kumentarni film. Uvek pokušavam da napravim drugi i treći plan i da na neki način stilizujem svoje priče da budu malo renesansne i da ima ju nekoliko elemenata. I ovaj film ima tri-četiri nivoa. Prvi nivo je socijalna drama, drugi je triler priča, a onda ide paranormalna priča iznad koje je ve liki znak pitanja da li je moguća. I ta igra između mogućeg i nemogućeg je moj rukopis u svemu što sam radio.

našegpotpisujeVremevrednostrada I u književnosti, i na filmu, i u pozorištu akademik Dušan Kovačević stvorio je dela za večnost, a sva ona su, kako je ispričao u intervjuu za Bukmarker, za njega imala katartično dejstvo Pisanje priča je ozbiljan i temeljan posao i zahteva veoma pažljiv i dug rad. Vrlo je retko, skoro nemoguće, u jednom dahu napisatipričudobru

Sa Dušanom Kovačevićem, naj značajnijim savremenim srp skim dramskim piscem, koji je uz to i romansijer, scenarista, pozo rišni i filmski reditelj, razgovarali smo krajem prošle godine, na manifesta ciji Noć knjige, gde je posle dužeg vremena potpisivao čitaocima svoje knjige. Koliko su se uželeli druženja sa omiljenim piscem, dokaz je i činje nica da je potpisivanje trajalo mnogo duže od predviđenih pola sata jer je red onih koji su želeli da dobiju potpis bio nepregledan.

Imao sam zdravstvene probleme u ranom detinjstvu i to je na mene ostavilo dubok trag, tako da sam se praktično ceo život lečio od nekih po tisnutih, podsvesnih strahova ili zeb nji, znakova pitanja. Literatura jeste lekovita, i kad je pišete i kad je čitate. Ona je jedna vrsta psihoterapije i za onoga ko čita, a pogotovo za onoga ko piše. Ima mnogo ljudi koji jedno stavno imaju potrebu da nešto ispišu i da se oslobode nekakvog proble ma. Druga je priča da li će to u pro fesionalnom smislu dosegnuti visoke umetničke standarde. U svakom slu čaju, skoro svi ljudi ponekad sednu i za svoju dušu napišu poneku stranu, poneku priču, poneku ispovest. S te strane, pisanje je oblik i narodnog i umetničkog leka. Koje Vaše delo Vam je donelo oslobođenje?

7 INTERVJU

Tražim dobru priču, i u knjigama i u filmu. I zahtevam od sebe da, ako je moguće, pišem vrlo čvrstu, koheren tnu priču. To je osnovni razlog zašto ne pišem mnogo, jer dok dođem do dobre priče, treba mi ozbiljno vreme. Na kojoj literaturi odrastaju Vaši unuci? Sticajem okolnosti imamo veliku bibli oteku u kući, pošto sam se ozbiljno bavio čitanjem. Oni sami odlučuju –imaju jedan deo za godine kad budu studenti, kad budu odrasli, a sad dok su mali čitaju ono što se zove dečja literatura. Od njih četvoro dvoje baš voli da čita. Nažalost, kompjuteri i ovo što je danas zabava dece i odra slih oduzima im vreme, ali mi se tru dimo da zavole knjige. Kada Vas budući pisci pitaju za savet, šta im prvo kažete? Da se tim poslom bave ozbiljno. Jedno vreme sam predavao filmski scenario na fakultetu i pričao sam studentima da je pisanje priča ozbiljan i temeljan posao i zahteva veoma pažljiv i dug rad. Vrlo je retko, skoro nemoguće, u jednom dahu napisati dobru priču, scenario ili knjigu. Možda se dešava lo, ali meni je uvek potrebno pet, šest ili više verzija da napišem jer za mene je to kao gradnja kuće – prvo izvodi te grube, pa onda fine radove i radite dok slika ne bude kompletna i dok ne budete mogli da kažete da sad dalje ne znate više ništa o tome jer ste toj priči dali sve, pa ćete u nekoj drugoj pisati o nečemu drugom. Moj osnovni zahtev je bio da taj posao urade što je moguće bolje i čvršće.

Prošao sam kroz vrlo sentimentalan period, pošto sam se prisetio doga đaja od pre pola veka kada sam još bio student na Akademiji, pa silnih poslova, radova sa stotinama ljudi. Imao sam i sreću i mogućnost da mi prijatelji budu najveći glumci, najveći pisci, da se s njima družim i prove dem mnoge godine. Nažalost, većine njih više nema, tako da je ta knjiga posveta i sećanje i na te ljude. Šta kao čitalac danas tražite u knjigama?

Kad završite posao – a to je sada film Nije loše biti čovek, ne razmišljate o uspehu, već odmah mislite o narednom delu koju ćete pisati ili snimati. Na čemu trenutno radite? Nikad nisam odlučivao u trenutku šta ću raditi. Imam fascikle u koje skupljam razne ideje, priče, skice, crtice i beleške koje su mi zanimljive za neke buduće poslove. Ne znam da li će to biti knjiga, film ili pozorišni komad, ali od tih desetak beležaka ili sinopsisa tokom vremena će se izdvojiti jedan, koji će za mene po stati obavezujući. U ovom trenutku ne razmišljam mnogo jer privodim kraju sabiranje priča i knjiga, tako da ću odlučiti tek kad prođe ceo taj posao. ■ Četvrta knjiga drama u izdanju Lagune – Sveti Georgije ubiva aždahu, u kojoj se, uz naslovnu, nalaze i drame Klaustrofobična komedija, Urnebesna tragedija i Ponoćna pošta Igra nemogućegmogućegizmeđuijemojrukopisusvemuštosamradio

U svakom Vašem dramskom tekstu ima mnogo duhovitosti, ali se iza te duhovitosti krije i velika tuga. Da li je to zato što ste svoja dela pisali iz straha i užasa?

Kroz zbirku Ja to tamo pevam upoznali smo Vas i kao pesnika. Kako je za Vas izgledalo prikupljanje materijala za tu zbirku i putovanje kroz pola veka Vašeg stvaralaštva?

Moj prvi komad su Maratonci – to je po četak i otvaranje vrata mom budućem radu koji predstavlja „obračun“ sa tim strahovima koje sam imao i oslobađa nje je od nestajanja jer kada sam imao te probleme, bilo je neizvesno da li ću uopšte preživeti. Zato sam u Maraton cima napravio jednu vrstu podsmeha i oslobađanja od straha. Kasnije ću to ponoviti u više pozorišnih komada i fil mova, pa čak je i Nije loše biti čovek priča o tome.

Poeziju nikad nisam pisao sa name rom da se njome bavim primarno, ali uvek sam za svoju dušu ispisivao po vremeno neku pesmu koja mi je bila potrebna, kao što su neke pesme bile potrebne Jelenčetu iz Radovana, pis cu pesama amateru, ljubitelju poezije koga Radovan maltretira. Zbirka je nastala od tih rasutih pesama koje je kao napisao taj pesnik, zatim od son gova u filmu Ko to tamo peva, ali i iz ostalih filmova i pozorišnih komada, iz novinskih priloga koje sam pisao po vodom sećanja na neke drage ljude. Pošto se tokom pandemije pojavio takozvani višak vremena, seo sam i prelistao sve fascikle, časopise i sa brao ono što sam našao u knjigu Ja to tamo pevam, kao asocijaciju na film u kome se ti songovi pevaju. Posebno mi je drago što sam na jednom me stu sabrao taj svoj rad i trebalo bi da se pojavi četvrto izdanje sa pesmama koje sam naknadno pronašao. Kroz kakve ste emocije ponovo prošli prikupljajući pesme koje će ući u zbirku?

Zašto nas određene priče privla če? Upečatljivi likovi i autentič ni dijalozi imaju važnu ulogu, kao i lokacije ili epoha u kojima se radnja odvija, ali iznad svega samo briljantno obrađena tema može knji ževno delo katapultirati od komerci jalne slave do pohvale kritičara i sta tusa klasika.

teme istražuju ljudsku prirodu na univerzalnom ni vou. Stoga ne čudi što mnoge knjige povezuje identična centralna ideja.

ODAKLEDOLAZE PRIČE?

pisceIstražujemoštainspirišedanapišuknjiževnodeloisakojimtemamasenajčešćesusrećemouknjiževnosti

DOBRO PROTIV ZLA

ISKUPLJENJE Neuspesi ili tragedije postavljaju teren za tužnu priču, ali ona ne mora da se završi na taj način: u knjigama u kojima je iskupljenje centralna tema, likovi spoznaju greške na svom putu i teže da isprave nepravde koje su počinili, stvarajući pritom uzbudljivu pri ču. U pričama o iskupljenju često postoji lik koji zarad iskupljenja žrtvuje svoju slo bodu ili život. U romanu Dom Toni Morison, dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade, Frenk Mani se nakon Korejskog rata vraća kući u malo mesto u Džordžiji koje je odu vek mrzeo. Iz strašne apatije će ga trgnuti pismo kojim mu javljaju da mu je sestra u smrtnoj opasnosti. Prizivajući uspomene iz detinjstva i sećanja na događaje iz rata koji su mu sasvim poljuljali samopoštovanje, Frenk duboko u sebi pronalazi snagu koju je mislio da nikad više neće naći. LJUBAV Ljubav je jedna od najuniverzalnijih tema u književnosti, kao i u životu. U stvari, tema ljubavi leži u osnovi mnogih knjiga koje smo čitali. Ljubav može biti sila dobra koja inspiriše ljude da se žrtvuju za druge, ili toksična sila koja ih dovodi do ludila ili nasilja. Različiti oblici ljubavi kao književne teme uključuju: Zabranjenu ljubav – Čežnja i neodobrava nje sudaraju se u pričama o zabranjenim ljubavima, u kojima nesrećni ljubavnici sr ljaju ka tragičnoj sudbini. Takav primer su Šekspirovi Romeo i Julija ili roman Trn u grudima Kolin Mekalou, po kojem je sni mljena hit serija Ptice umiru pevajući. Megi je kći siromašnih australijskih naseljenika zaljubljena u nepregledne ravnice austra lijskih zabiti. Ralf je mladi sveštenik koji Australiju doživljava kao robiju. Njegove ambicije su usmerene na drugu stranu, ka Vatikanu, ali u trenutku kada ugleda usa mljenu, zanemarenu desetogodišnju Megi, poželeće da se i sam poigra Tvorca i obli kuje njen život, ne sluteći šta će mu doneti budućnost kada bude izrasla u ženu.

Porodičnu ljubav – Priče o ljubavi između ro ditelja i dece ili braće i sestara često istražuju cenu ili iskušenja kroz koje prolazi porodična lojalnost. Takve priče nalazimo u romanima Male žene Luize Mej Olkot, Kradljivica knjiga

8 TEMA BROJA

Književna tema je glavna ideja ili po ruka koja se provlači kroz ceo roman, priču ili drugo književno delo. Tema priče može se preneti korišćenjem li kova, okruženja, dijaloga, zapleta ili kombinacijom svih ovih elemenata. Centralna tema je obično istraživanje fundamentalnog aspekta društva ili Najbolječovečanstva.književne

Piše: Iva Burazor BROJATEMA

Klasična bitka između svetla i tame, altru izma i antagonizma, tema dobra protiv zla seže dalje i od biblijskih vremena. Priča o trijumfu dobra nad zlom može da suprotstavi dva lika direktno jedan protiv drugog, kao što je u serijalu epske fantastike Točak vreme na Roberta Džordana Ponovorođeni zmaj protiv Mračnog gospodara, ili glavni lik protiv društva u celini, kao u klasiku američke knji ževnosti Ubiti pticu rugalicu Harper Li, gde advokat Atikus Finč staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodav nog sistema, braneći crnca optuženog za si lovanje bele žene. Pored toga, tema dobra protiv zla može se istražiti kroz spoljašnje postupke i dijalog likova, ili kroz njihovu unu trašnju borbu da postupe ispravno kada se suoče sa iskušenjem.

Najčešće su: borba dobra protiv zla, iskupljenje, ljubav, hrabrost i istraj nost, odrastanje i osveta. Ove teme otkrivaju ljudsko stanje i nude čita ocima „hranu za razmišljanje“ dugo nakon što se priča završi.

9 BROJATEMA

ODRASTANJE Klasična priča o odrastanju, takođe poznata kao bildungsroman, prati junaka ili više njih od detinjstva do odraslog doba. Ovi likovi mogu proći kroz sva iskušenja – od gubitka ne vinosti, preseljenja u novi grad, do buđenja samosvesti pre nego što ko načno dostignu zrelost. Iako su priče o odrastanju popularne u književno sti za mlade, one su takođe uobiča jene u memoarima. Grad devojaka Elizabet Gilbert i Molitva za Ovena Minija Džona Irvinga neki su od ro mana koji na najbolji način „hvataju“ te apstraktne ali esencijalne procese odrastanja. Pored ovih, književnost obrađuje i mnoge druge teme: cikličnost života, unutrašnje borbe likova, krizu identi teta, usamljenost, borbu za pravdu, moć i korupciju, opstanak, rat, smrt... Kada se sve uzme u obzir, suština je ista: bez obzira na to koju temu obra đuje, za dobru knjigu je važno da na čitaoca ostavi utisak, natera ga na promišljanje, odgovori na pitanja ili omogući beg od svakodnevice – da probudi emociju. Izbor je veliki, a na vama je da se odlučite za omiljenu temu (ili više njih) i uživate u lepoti pisane reči. ■

odgovoripromišljanje,napitanjailiomogućibegodsvakodnevice–daprobudiemociju

OSVETA Osveta se tematizuje predstavljanjem sukoba između junaka i njegovih ili njenih neprijatelja dok on, odnosno ona traži pravdu za nanete neprav de. Priča o osveti prikazuje iskušenja koja junak mora da izdrži da bi se osvetio – ili istražuje cenu i moralne dileme oko osvete. Među knjigama u kojima je osveta centralna tema su Frankenštajn Meri Šeli, Iščezla Džili jen Flin ili Ubistvo u Orijent ekspresu Agate Kristi.

HRABROST Trijumf ljudskog duha u suočavanju sa nedaćama je veoma popularna tema u književnosti, filmu i stvarnom živo tu. Likovi u pričama o hrabrosti podno se teške okolnosti ili pretvaraju nemo guće u moguće, istrajavajući kroz čistu odlučnost, hrabrost i žučnost. Alhemi čar Paula Koelja je zanosna, živopi sna i duboko ljudska priča koja pred stavlja večni dokaz moći naših sno va da nas preobraze i svedoči koliko je važno slušati sopstveno srce. Dru gačiji roman sa identičnom poukom, klasik američke književnosti Boja pur pura Alis Voker koji govori o borbi zlo stavljane i neobrazovane crnkinje za samopoštovanjem, samopouzdanjem i snagom ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu.

Markusa Zusaka ili Pačinko Min Đin Li, u kome se početkom XX veka šiparica Sunđa, obožavana kći sakatog riba ra, zaljubljuje u bogatog neznanca na morskoj obali blizu svog doma u Koreji. On joj obećava čitav svet, ali kad ona otkrije da je trudna – i da je njen ljubav nik oženjen – odbija da bude kupljena. Umesto toga, prihvata bračnu ponudu blagog, bolešljivog sveštenika koji je sreće na putu za Japan. Odluka da na pusti kuću i odbije moćnog oca svog sina pokreće dramatičnu sagu koja će se u odjecima razliti kroz generacije.

Neuzvraćenu ljubav – Bol zbog ne uzvraćene ljubavi česta je tema u književnosti. O neuzvraćenoj ljubavi čitamo u najboljem američkom ro manu XX veka Veliki Getsbi F. Sko ta Ficdžeralda, Bogorodičinoj crkvi u Parizu Viktora Igoa, Gospođi Bovari Gistava Flobera... Getsbi i Dejzi, Kva zimodo i Esmeralda, Ema Bovari i Ro dolf – likovi su čije nam sudbine ostaju urezane u sećanje.

Prijateljstvo – Moć prijateljstva da iz vede ljude kroz teška vremena i pro meni ih – bilo nabolje ili nagore – če sta je tema. O njoj, između ostalog, čitamo u romanima Mačje oko Mar garet Atvud, Lovac na zmajeve Hale da Hoseinija ili Čovek po imenu Uve Fredrika Bakmana. Bakmanova ve dra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraži vanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih.

Za dobru knjigu je važno da na čitaoca ostavi utisak, natera ga na

Uspon do vrha je težak. Ostanak na vrhu je teži. Ali najteže je imati hrabrosti za resetovanje

uspeha?Tajna

Epski neuspeh

Naša karijera neće zauvek biti sve bolja i u jednom trenutku može da dođe do velikog zastoja, što se mnogim uspešnim ljudima, pa i autoru ove kolumne, piscu Toniju Parsonsu, dogodilo. Jedino važno posle toga je – resetovati se na pravi način Možete da ostanete bez posla. Pro daja vam opadne. Vaše veštine pre tekne savremena tehnologija. Niko ne pomisli da to može da se desi baš njemu. A onda se desi. Kovači su mislili da će ljudima uvek biti potrebne potkovice. Rudari nisu mogli ni da zamisle svet u kom su rudnici uglja zauvek zatvoreni. A onda su ti rudnici pozatvarani. Jer pre ili kasnije svačiji metaforični rud nik uglja prestane da radi. Jednog dana moraćete da se vratite na početak. Jednog dana moraćete da se resetujete. Nerealno je da očekujete da će vaša karijera stalno jačati. To ne uspeva ni najvećima. Stiv Džobs. Frenk Sina tra. Muhamed Ali. Svaki od njih pre trpeo je katastrofalan neuspeh usred karijere. Svi su oni morali da se re setuju. Džobs je napustio Apple i osnovao NeXT, koji će postati temelj budućeg Mac OS X, a zatim je stvorio Pixar uloživši 50 miliona dolara sopstvenog novca. Nastavio je da radi. Rizikovao je. Resetovao se i nakon dvanaest godina pobednički se vratio u Apple i poveo tu kompaniju na sam vrh. Sinatra se resetovao promenivši pra vac. Dobio je ulogu u filmu Odavde do večnosti (1953), za koju je slede će godine dobio Oskara. Od zabo ravljenog pevača postao je oskaro vac. Iste godine potpisao je i ugovor s kompanijom Capitol records. Sina trina karijera nije se završila. Zapra vo je tek počinjala. Kad se vratio u ring, Alijevu mladalač ku brzinu i lakoću su zamenili lukav stvo i neizmerna hrabrost. Novi Ali porazio je 1974. Džordža Formena, a godinu dana kasnije i svog najvećeg protivnika Džoa Frejzera. Istinska veličina nastaje samo posle resetovanja. Onda kad se popnete na vrh drveta, srušite se na tlo i po lomljeni ponovo ustanete. Kad vas sudbina samelje u prah, kad vas svet otpiše, tada morate ili da se resetuje te ili da se Resetovanjepredate.nikad nije lako. Morate biti dovoljno skromni da priznate da vam je karijera potopljena, ali i dovolj no samouvereni da počnete iz počet ka. Morate biti i dovoljno prilagodljivi ili pragmatični da probate nešto novo. Džobs je kupio odeljenje kompjuter ske grafike od kompanije Lucasfilm i stvorio Pixar. Sinatra je ozbiljno shvatio sebe kao glumca.

10 Piše: Toni Parsons Prevod: Nenad Dropulić EKSKLUZIVNOKOLUMNA

T reba da se okanete maštarije da će vaša karijera zauvek biti sve bolja. To se nikad ne dešava. Svi nailazimo na zastoje i neuspehe koje ne može mo ni da zamislimo dok nas ne tre snu pravo među oči.

■

Ali je priznao sebi da više ne može da se oslanja na munjevitu brzinu. Uspon do vrha je težak. Ostanak na vrhu je teži. Ali najteže je imati hra brosti za resetovanje. Pre nego što se resetujete, upoznaćete potpuni očaj, osećaj smrtonosnog poraza i nagrizajuću sumnju da je ono najbo lje već prošlo. Ja znam da sam osetio sve Desetto. godina moje knjige su bile na vrhu listi bestselera. Njihov uspeh nikada nije dosegao one vrhunce iz 2001, kada su Čovek i dečak i Za moju malu bili prvi na listama. Potra ga za suncem je izašla i nestala a da svet za nju nije znao, nije mario niti ju je kupovao. Nevolja je u tome što izdavači piscu na početku daju sitniš, a kasnije ogromne predujme. To zna či da kada dođe pad, pisac postaje samo opterećenje i smetnja. Potraga za suncem objavljena je istovremeno kada i Pedeset nijansi – Siva. Tog leta na druge knjige niko nije obraćao pažnju, a karijere ured nika, izdavača, agenata, pisaca pro padale su preko noći. Kao romano pisac sam odjednom bio gotov, pro hujao, zapostavljen – isti kakav sam bio i kao novinar sve dok Pirs Morgan nije postao urednik Dejli mirora i pre tvorio me u kolumnistu nacionalnih novina. Zahvaljujući Pirsu, resetovao sam svoju novinarsku karijeru. Kad mi je poslednja knjiga propala, morao sam da resetujem karijeru pisca. Podigao sam ušteđevinu i napisao krimi roman Jedan po jedan. Bile su to dve godine mučne nesigurnosti, sumnji i strepnji. Predao sam rukopis svom agentu jednog ponedeljka. On ga je poslao dalje u utorak. U sredu sam imao ugovor za tri knjige, šesto cifrene vrednosti. Niko se ne resetuje zato što žudi za uspehom. Resetujemo se da bismo opstali.

Sa druge strane, kad u čoveku ne bi bilo zverskog nagona, kako bi on uop šte mogao da razlikuje kada nastupa kao čovek, a kada kao zver?

Piše: Dušan Milijić veće zlo i ostave mnogo veće posledi ce nego što se moglo očekivati. Poput tvrdnje da se ludim smatra samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine, slično je i sa odnosom između zverinjaka i zveri, jer tamo gde iz svakog čoveka vreba zver, progo nu je izložen samo onaj čije delovanje nije u interesu zajednice.

Ostaje i poneko pitanje koje svesno nije rešeno i na koje čitaoci moraju sami da odgovore, pa ako je i otkrive no kako čovek uspešno može pobedi ti zverski nagon u samome sebi, ipak tek treba razmišljati da li je za zločin kriva zver – ili je ipak kriv onaj koji je zveri dopustio da priđe svojoj nebra njenoj žrtvi. ■

u zverinjaku

Stvorivši definisan i pomalo izolovan svet u vidu primorskog mesta, Iva Ko lega je zapravo načinila mikrokosmi čku paradigmu savremenog života, društva, naravi, ambicija i predrasuda, jer sve što se dešava u Iskri, moglo bi se dešavati bilo gde na kugli zemalj skoj, a sve misli kojima su žitelji Iskre opsednuti, mogle bi lako da opsednu stanovnike bilo kog mesta, građane bilo koje države, pripadnike bilo koje klase i bilo koje generacije.

Stvorivši definisan i pomalo izolovan svet u mesta,primorskogviduautorka je zapravo naravi,mikrokosmičkunačinilaparadigmusavremenogživota,društva,ambicijaipredrasuda

KRITIKAKNJIŽEVNA

11 KNJIŽEVNA KRITIKA TRAŽITI ZVER

Nasuprot tome, često se mnogo krvo ločnijim zverima dopušta da se hrane ljudskim mesom – ali i ljudskim umom, što ostavlja mnogo bolnije tragove –samo ako su dovoljno pritajene ili za klonjene iza društvenog položaja čiji se autoritet i kredibilitet ne dovode u Ipak,pitanje.ponekad je upravo razotkrivanje potisnutih trauma najbolji način da se zver dokrajči.

Stoga se roman Ive Kolege Zver u nama, koliko god delovao kao triler, može smatrati i psihološkom studi jom jednog mentaliteta, pošto se kroz istragu i rekonstrukciju minulih do gađaja sagledava ne samo prošlost devojke kojoj su mnogi zavideli i imali želju da je uklone nego i prošlost nje ne porodice, njenih komšija i prijatelja, ali i prošlost dvojice inspektora koji su dobili zadatak da reše slučaj.

Kad više nije pitanje u kom se čoveku skriva zver, nego u kome je ona postala najkrvo ločnija, mnogo teže od traženja igle u plastu sena postaje gonjenje zveri u sredini koja se i sama pretvorila u zverinjak.

Misteriozni nestanak tinejdžerke Done Bilić samo je povod i podstrek za sa gledavanje pravog lica naizgled idilič nog mesta nazvanog Iskra, ali i za ra zotkrivanje pravog lica svakog žitelja koji je na bilo koji način povezan sa životom nestale devojke.

Kao što to često biva, iznenadan i neobičan događaj pokreće pravu lavi nu, ali u ovom slučaju ne toliko novih neobičnih događaja, koliko potisnutih sećanja, koja neočekivano isplivavaju na površinu i prete da naprave mnogo Triler Ive Kolege Zver u nama otvara mnoge intrigantne teme i razotkriva brojne probleme savremenog društva o kojima se retko i nerado otvoreno govori

Zato je Bog, izgleda, dao ljudima noć da bi spoznali dan; dao im je mržnju da bi najbolje razaznali šta je ljubav; dao im je bolest da bi još više cenili zdravlje; zato je, najzad, u svakom čo veku stvorio i zver.

Iz ugla religije roman Zver u nama kao da poručuje: neka baci kamen onaj u kome ne čuči zver – pa nije slučajno Iva Kolega već u naslovu istakla prvo lice množine jer potragu za zveri treba početi u samom sebi i tek nakon toga goniti Običnotuđe.utrilerima i psihološkim roma nima postoji opasnost da nakon razre šenja zločina splasne uzbuđenje koje se dotad pri čitanju gradilo, ali u sluča ju ovog romana, tek nakon rekonstruk cije misterioznog događaja kao da do laze još napetije stranice i poglavlja, tim pre što je jedna tajna (a neće biti spojler ako se spomene) i to da nesta nak Done Bilić nije bila jedina misterija.

Bukmarker slavni francuski autor libanskog porekla Amin Maluf otkriva koliko ga brinu aktuelna dešavanja u svetu, na čemu trenutno radi i kolika je savremenicimapiscaodgovornostprema

U intervjuuekskluzivnomza

Razgovarale: Iva

i Maja Zuber Prevod: Vesna Cakeljić Foto: Laguna arhiva

Pitanje sa kojim se danas suočavamo jeste da li ćemo uspeti da kojebudućnostsačuvamoonihvolimo,idaihpoštedimorazornekataklizme Burazor, Nevena Milojević

Moja zabrinutost je suštinski ista, bilo da je izražavam u fikciji ili u esejima. Čini mi se da živim u svetu koji je izgu bio kompas, gde su identiteti razulare ni, gde nema nikakvog vida upravlja nja, i koji klizi u brodolom. U radovi ma koji se bave promišljanjem nasto jim da shvatim zašto smo došli dovde. Vraćam se u sećanjima na događaje iz poslednjih pedeset godina pokuša vajući da na izvestan način dešifrujem „genealogiju“ propasti. I u romanima, naročito u poslednjem Neočekivana braća, zamišljam svet koji bi izašao iz sadašnjeg ćorsokaka, „nekim čudom“, moglo bi se reći, ili radije povratkom duboko univerzalističkoj inspiraci ji koja seže u prapočetke istorije. Što se tiče toga da li fikcija omogućuje bo lje obrađivanje određenih tema, rekao bih da nam je potrebno nekoliko pri stupa istovremeno. Ljudska avantura ima mnogobrojne strane gde se me šaju činjenice i mitovi, razum i strast, složenost i jednostavnost, i čini mi se da književnost ne bi trebalo da zane mari nijedan od ovih aspekata. Vaši romani i eseji bave se pitanji ma religije, nacionalnosti i identiteta u svetu kulturne raznolikosti. Zašto Vam je pitanje identiteta toliko važno? U kojoj meri naše poreklo odražava put kojim idemo? Ubeđen sam da je pitanje identiteta, zaista, jedno od najvažnijih u ovom veku. Bez sumnje zato što je vrtogla va evolucija komunikacionih tehnolo gija okupila na izvestan način čitavo čovečanstvo na istom javnom trgu.

Amin Maluf, čiju novu knjigu Ne očekivana braća čitamo u izda nju Lagune, jedan je od najizu zetnijih hroničara našeg doba. Bilo da piše fikciju ili angažovane eseje, Maluf je konstantno u potrazi za konačnim odgovorom na pojedina ključna pita nja: šta je identitet i koliko nas on pre dodređuje, da li je čovečanstvo svesno da već duže vreme „pleše na ivici“, ko lika je uloga i odgovornost književnosti u savremenom svetu… Svoje misli na ovu temu rado je podelio sa nama. U knjizi Neočekivana braća kroz fik ciju obrađujete teme kojima ste se bavili u esejima Ubilački identiteti, Poremećenost sveta i Brodolom civilizacija. To je priča o čovečanstvu na ivici katastrofe. Smatrate li da fikcija pruža više slobode za otvara nje takvih tema?

Ova blizina drugih suočava svako ga od nas sa teskobnim izazovima: Kako možemo sprečiti da „moja“ kultura, „moja“ istorija, „moj“ jezik, „moja“ religija budu izvrgnuti ruglu, prezreni, uništeni od tih drugih? Kako sačuvati svoje dostojanstvo i sve što čini moj specifični identitet? Ova pita nja se postavljaju svim ljudskim bići ma, bez izuzetka, bogatima kao i si romašnima, moćnima kao i slabima. Svi se osećaju napadnuti, ili potčinje ni, ili zlostavljani, ili preplavljeni ne čim tuđim, i konstantno ugroženi. Sve dok ne budemo izgradili harmonizo van svet, gde svako može mirno da pronađe svoje mesto, bez obzira na svoje poreklo ili svoje osobenosti, pi tanje identiteta će ostati mučno, de stabilizujuće i potencijalno ubilačko. Mnogi pisci govore o svetu oko sebe da bi u stvari napisali priču o sebi samima. Čitajući pak Bro dolom civilizacija, stičemo utisak da je priča u službi istorije sadaš njeg sveta. Koja je, po Vašem mišljenju, uloga pisca današnjice: treba li „samo“ da priča priču, ili pak da nas upozori na stanje čovečan stva? JE BITNIJA NEGO IKAD DOSAD

12 INTERVJU

ULOGA KNJIŽEVNOSTI

Ako pokažemo lucidnost, velikodušnost i zdravu ambiciju, mogli bismo da otvorimo divnu fazu ljudske istorije

Čovečanstvo prolazi kroz delikatnu fazu svoje istorije, koja bi mogla da ga odvede ka boljem ili ka gorem. Ako se svetom bude i dalje ovako lo še upravljalo, nećemo moći da rešimo nijedan veliki problem – ni problem kli matskih poremećaja, ni problem stra teških neravnoteža, ni problem odno sa između različitih komponenti čo večanstva. Naprotiv, ako pokažemo lucidnost, velikodušnost i zdravu am biciju, mogli bismo da otvorimo divnu fazu ljudske istorije. Ubeđen sam da je vrlo malo generacija pre naše mora lo da se suoči sa odlučujućim izborima kao što su oni sa kojima se mi danas suočavamo. I takođe sam uveren da uloga književnosti nikada nije bila tako bitna. Nije vreme za zagledanje u sop stveni pupak, koje je simptom naše smetenosti, nego za inventivnost, uni verzalističku angažovanost i širinu po gledâ. Pitanje sa kojim se danas suo čavamo jeste da li ćemo uspeti da sa čuvamo budućnost onih koje volimo, i da ih poštedimo razorne kataklizme. Iz tog razloga pisac mora biti svestan odgovornosti koju ima prema svojim savremenicima. Svejednako ostajući pažljiv, naravno, prema sopstvenom senzibilitetu, kao i prema lepoti bića i stvari. Može li se reći da se Vaša intelek tualna radoznalost i raznovrsnost Vaših dela upisuju u „mešanje žanrova“? Neprestano želim da razumem svet oko sebe. Zbunjujući svet, često te skoban, pa čak i zastrašujući, ali uvek fascinantan. Nikada se ne umorim posmatrajući ga, prateći događaje iz dana u dan, a ponekad iz minuta u mi nut. Ljudska avantura je džinovski ro man sa bezbrojnim i raznovrsnim epi zodama. I odvija se u stotinu oblasti u isti mah. Oblasti koje, iako se razlikuju jedna od druge, čine celinu. U romanu Neočekivana braća pripovedač u jed nom trenutku kaže da „svi događaji na planeti čine samo jedan“. To je i moj osećaj... Mislite li da arapski svet ima po tencijal da postane svetski broj 1 u oblasti moći, politike ili ekonomije? Takva ambicija u ovom trenutku ne bi bila realna. Arapski svet prolazi kroz jedan od najmračnijih perioda svoje istorije i trebaće mu vremena, mnogo vremena, nekoliko generacija, da se iz njega izvuče. Kada bi u narednim de cenijama mogao da stekne malo više slobode, demokratije, modernosti, to bi bilo sjajno za njega, ali i za ostatak sveta. Ali on sigurno nije u mogućnosti da igra, u ovom trenutku, glavne uloge. Kako zamišljate evropsku političku scenu za 10 godina? Uveren sam da će Evropa u godina ma i decenijama koje dolaze dožive ti ogromna intelektualna, politička i društvena previranja. Sva društva na kontinentu moraće da pronađu ade kvatne odgovore na izazove koje im današnji svet postavlja. Ako Evropa uspe da se pokaže dinamična, inven tivna, i da u potpunosti preuzme svo ju univerzalnu ulogu, biće i dalje u mo gućnosti da transformiše svet, pa čak i da ga spase. Ponekad imam utisak da su njeni čelnici toga svesni, a pone kad mislim da nisu sposobni da pre uzmu takav zadatak, i da će se propa danje nastaviti... Iskreno sam u nedo umici. Nadam se da će se, u svakom slučaju, Evropljani pribrati, da će izbe ći raspad Unije i ostatku čovečanstva ponuditi model harmonije i društvene modernosti. Sigurno za to imaju sred stva. Ostaje da se vidi da li će imati potrebnu volju... Šta trenutno čitate i na čemu radite? Često radim na nekoliko projekata knjiga, i ti projekti većinom usmerava ju moj čitalački izbor. Barem kada nije u pitanju fikcija. Kada radim na romanu, ponekad nastavim da čitam beletristiku, ali da bih se uda ljio od svog rada, tako da knjige koje čitam nisu povezane sa onom koju pišem. S druge strane, kada radim na eseju, čitam mnogo nefikcionalnih dela da bih dokumentovao svoj tekst i obogatio svoje razmišljanje o tema ma koje me zaokupljaju. U ovom tre nutku sam potpuno posvećen pisanju eseja, što mi uzima dosta vremena, a čitam uglavnom istraživačke rado ve istorijskog, naučnog ili sociološkog karaktera. Da bih preciznije odgovorio na vaše pitanje, poslednja knjiga koju sam upravo pročitao nosi naslov Pale Rider, autorke Lore Spini. To je priča o „španskom“ gripu 1918. i 1919. go dine, jednom od najsmrtonosnijih do gađaja u istoriji čovečanstva; gigantski događaj koji je dugo bio minimiziran, a čiji značaj sada ponovo otkrivamo u svetlu našeg sopstvenog iskustva pan demije. ■

13 INTERVJU

14 INTERVJU

Mogu da priznam da sam sanjao o ovakvom prijemu kod čitalaca, ali ni sam ga očekivao. Mislim da nijedan autor ne može da zna kako će njego va knjiga biti dočekana. Iskren da bu dem i da kažem bez lažne skromno sti, bio sam svestan da imam dobar materijal, to jest nepoznate priče koje mogu da budu zanimljive čitaocima. Pokazalo se da sam bio u pravu.

ISTORIJENOVEBOJE

Kako ste pronalazili odgovore na pitanja kao što su: ko je Miloša Obrenovića naučio da pije viski, kako je falsifikovan govor na Nje goševoj sahrani, koji je general naredio prebijanje Đure Jakšića i mnoga druga...? Gde ste pronala zili ove priče? Na raznim mestima – u arhivima, sta rim dnevnim novinama… Iza svake priče stoje rad i traganje, većinu nisam pronalazio na jednom mestu. Tako sam, recimo, naleteo na rečenicu da je Đura Jakšić ubijen. I onda sam kre nuo u potragu da vidim ko je naredio to ubistvo i šta se tačno desilo, jer to u školi nismo učili. I došao sam do toga da je u pitanju general koji ima ulicu u Šapcu. Skoro sto posto priča je tako počinjalo – od neke usput dobačene ili nađene rečenice, obično one na koju sam naišao dok sam radio neku drugu priču. To su priče koje postoje u delovi ma, a ja sam ih samo prikupio i objavio i dao im novi život. Od koje priče je sve krenulo? Dve su priče od kojih je krenulo. Jedna od njih je zapravo rečenica u memoarima Nikole Hristića, ministra unutrašnjih poslova u vreme vladavi ne kneza Mihaila da je dečak na Ču kur česmi bio povređen. On to iznosi kao činjenicu. U glavi mi se upalila lampica – zar nismo svi učili da je ubijen? Pred očima sam imao sliku spomenika gde je predstavljeno telo dečaka. Inicijalna kapisla za drugu priču dogodila se pre deset godina. Dok sam radio tekst o 130. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Srbi je, usput sam naleteo na informaciju da je krajem XIX veka delegacija Ha vaja posetila Beograd i kralja Milana. To mi je bila neobična informacija. Moram da priznam da sam imao po malo politički nekorektnu predstavu o toj delegaciji, pa me je to nateralo da potražim više pojedinosti o njihovoj poseti. Podatke sam na kraju našao u službenim Srpskim novinama, gde je zabeleženo da je jedan ministar Havaja, koji se zove onako kako mi otprilike zamišljamo havajska imena, na prijemu razgovarao sa kraljicom na francuskom jeziku i da su moje predstave o njima bile sasvim po grešne. Reč je o visokoobrazovanim članovima delegacije, koji su na fran cuskom diskutovali o bečkoj operi. Tako su i druge priče nastajale.

Kratke i upečatljive priče iz knjige Za nimljiva istorija Srba u 147 priča Momčila Petrovića iznenadile su i oduševile čitaoce nepoznatim detaljima i interesantnim činjeni cama – mnoge od njih su i za samog autora bile veliko otkriće, pa ne čudi što je knjiga odmah po objavljivanju zauzela najvišu poziciju na top-listi publicistike Razgovarala: Maja Šarić Foto: Dado Đilas Prebirao sam po onome što je prošlo kroz rešeto vremena i našao priče o ljudima i zbivanjima koji nisu imali

Dok ste skupljali i oblikovali priče iz knjige, da li ste znali kakvo blago imate u rukama, jeste li slutili ovakvu reakciju čitalaca?

razvojposledicevelikepodruštva,alisuzanimljiviji,baremmisetakočini,oddatumarođenjakraljevailidatumabitaka

Knjiga Zanimljiva istorija Srba u 147 priča obeležila je drugu polovinu čitalačke 2021. go dine. Čim se pojavila na knjižarskim policama, postala je hit. Samo me sec dana po objavljivanju doživela je drugo, a ubrzo potom i treće i četvrto izdanje. Momčilo Petrović, autor ove zanimljive zbirke, koja beleži i osvet ljava događaje i pojedince za koje u zvaničnim hronikama često neoprav dano nije bilo mesta, iznenađen je i obradovan tim činjenicama, jer iako su knjige sa istorijskom tematikom popularne među našim čitaocima, ni kad ne može pouzdano da se zna na kakav će prijem knjiga naići.

■ INTERVJU

Zašto u zvaničnim hronikama za ove priče nije bilo mesta?

Ne znam šta je suština, nisam imao pretenzije da pronalazim suštinu. Moje osnovno merilo u vezi sa tim da li će nešto da uđe u knjigu bilo je da je pri ča manje poznata i da je zanimljiva, da ima neki obrt. Koja je Vama bila posebno zani mljiva? Ona o Titovom telohranitelju. To je čo vek koji je spavao ispred Titovog ša tora od 1941. do 1945. godine. On je bio poslednja Titova odbrana. Posle se dešavalo to što se dešavalo, on je otišao u Rusiju, a ja o tome pišem u knjizi. Na kraju je završio tako što je prodavao srećke u Čačku i morao je da potpiše izjavu da nikad nije video Tita. To su ti obrti u životima ljudi koji su mi bili zanimljivi i ispostavilo se, po prijemu na koji je knjiga naišla, da su zanimljivi i čitaocima. Šta sve još novo o našem narodu možemo da naučimo iz ovih priča? Ne možemo da naučimo nešto novo, ali možemo da se podsetimo nekih stvari. Knjiga sadrži priče koje su bile prećutkivane, jer smo, kao i svi, hteli da ulepšamo istoriju. U srp skoj istoriji Bitka na Čokešini slavi se kao srpski Termopili. Prve godine Prvog srpskog ustanka izginulo je 300 mladića između 20 i 25 godina u neravnopravnoj borbi sa Turcima. Prećutkuje se da su oni poginuli zato što su njihove vođe bile pijane. Oni su odbili da se dogovore sa drugim vođama oko odbrane i odlučili su sami da zaustave Turke, pa su mla dići tako izgubili život. Ima još pri ča o porazima koji su s vremenom potisnuti. Možda je još veće otkriće priča o govoru majora Gavrilovića. Godine 1915. branili smo Beograd i on je na Dunavskom keju održao čuveni govor, koji se nalazi u udžbe nicima retorike. To je zaista primer neverovatno motivišućeg, herojskog govora, koji je, nažalost, izmišljen.

Junaštvo boraca nije izmišljeno. Taj puk je desetkovan i sam major je ranjen, ali nije održao takav govor.

Govoreći o konceptu ove knjige, jed nom sam citirao Njegoša. On je re kao da je „vrijeme majstorsko reše to“. Vreme razdvaja krupne i značaj ne događaje, koji su uticali na kreta nje u društvu, od svega ostalog što se dešava. Ti krupni događaji ulaze u zvanične istorije. Prebirao sam po onome što je prošlo kroz to rešeto vremena i našao priče o ljudima i zbi vanjima koji nisu imali velike posledi ce po razvoj društva, ali su zanimlji viji, barem mi se tako čini, od datu ma rođenja kraljeva ili datuma bitaka i mislim da ti i takvi događaji daju boju istoriji i događajima koji su za nama i da nam ih približavaju. Na ovaj način se čuvaju od zaborava sitni i neznatni detalji. Da li je baš u tim detaljima suština?

15

Govor je izmislio jedan učesnik tih borbi 1930. godine i onda ga je Nu šić uvrstio u udžbenik retorike, a sad ga je vratio u život Antonije Đurić. U Srbiji je krajem osamdesetih godina talas prisećanja na Prvi svetski rat, koji je ranije značio srpski nacionali zam, nabujao i na tom talasu je na stala predstava Solunci govore, pa je govor počeo često da se citira, ali nije izrečen 1915.

Postoji li zanimljiva priča koja nije ušla u knjigu i da li njome možemo da najavimo nastavak Zanimljive istorije Srba? Čovek snuje, Bog određuje. Ne znam da li će biti nastavka knjige, ali ako bude drugog dela, počeće pri čom o medicinskoj aferi iz tridesetih godina prošlog veka u Novom Sadu. Tih godina se eksperimentisalo sa podmlađivanjem i negde u svetu su bogatim muškarcima presađivali polne žlezde majmuna. Kod nas se neko setio da presadi polne žlezde mladog muškarca. Bogati Novosa đanin koji je imao mladu ženu pla tio je dvojici uglednih novosadskih hirurga da mu presade polne žlezde mladog vojnika osuđenog na smrt. S obzirom na nesavršenu tehnologiju čuvanja organa, hirurzi su odmah uskočili u raku za ubijenim vojnikom, uzeli organ i presadili ga bogatom Novosađaninu. O tome je naveliko pisala tadašnja štampa, ali se posle zaboravilo. Može li neka od ovih priča da dobije posebnu knjigu, da postane možda dokumentaristički roman?

Ima takvih priča. Ne mogu jednu da izdvojim u ovom trenutku, ali, recimo, privlači pažnju nesrećna sudbina Di mitrija, sina Vuka Karadžića. Mene je fascinirala i sudbina Nedeljka Čabri novića, drugog učesnika u sarajev skom atentatu, koji je zaboravljen. Gavrilo Princip je slavljen, a Nedeljko je prvi bacio bombu, koju je Ferdi nand slučajno preživeo, pa njegovo junaštvo niko nije računao. U prvim danima posle Sarajevskog atentata Srbija je u novinama pokušavala da se opere od tog događaja, nikako nije htela rat, pa kad danas čitate izvešta je iz 29. ili 30. juna, nailazite na sra mne tekstove o Gavrilu Principu, a pogotovo o Nedeljku Čabrinoviću. Pi salo se da je njegov otac kupler-maj stor (on jeste držao javnu kuću, ali to nije imalo veze sa Nedeljkom), zatim da je Gavrilo Princip bio fanatik, lud čovek. Ta kampanja je trajala sve dok nas nisu napali, dok srpska vla da nije zaključila da joj ne vredi da se distancira od atentata, pa su Princip i Čabrinović proglašeni za nacionalne heroje. Ali treba se prisetiti vremena kad ih nismo slavili.

Njegov svet opisan u bajkama, koje sinhroniciraju sa onim što se događa u stvarnosti, nije unutrašnji svet zbije nih snova i mutnih vizija, već poetski oblikovana stvarnost u kojoj ima me sta za podvige, poput ljubavi i mudro sti, za sebično delovanje (malu Anče koju neguje posle majčine smrti, Bah drži odvojenu od ostalih plašeći se da je ne izgubi), ali i za reklamiranje političkih ideja: „Komunista ubija po slednjeg đavola na sovjetskoj zemlji.“ ili: „Patuljci stupaju u pionirski odred“. Bahova učenica, potom žena Karla i njena devojčica Anče, iako rastavlje ne majčinom smrću odmah po dete tovom rođenju, snažno su jedinstvo zasnovano na snazi preživljavanja i žudnji da se upozna život ma koliko opasan bio. Posvećen reci, Deca Vol ge jeste roman arhetipske ženskosti, večne kao sama priroda. Majka živi u ćerki podstičući, kao što priliči sva kom materinstvu, ono najlepše u njoj: nepokolebljivu odluku da se ide dalje, da se svet prima radosno, smelo i ra širenih ruku.

arhetipskeromanjesteženskosti,večnekaosamapriroda

O maestralnom romanu Deca Volge, u koji nagrađivana autorka Guzelj Jahina upliće magični svet nemačkih i ruskih bajki, kao i simboličke, sugestivne opise moćne reke, uvodeći nas u svet fantastike, daleko od realnosti, piše LjubicaknjiževnicaArsić

Naši životi podsećaju na duboka korita u kojima teče reka, širo ka ili uska, katkad prijatna za plovidbu, pretvarajući se često u brzak pa u pomahnitalu stihiju u kojoj nas za grljaj vode ipak čvrsto drži i sprečava da nestanemo u praznini ničega.

LEDENASRCADEČJAIVODAVOLGE

16 ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ

Ovo je imala na umu Guzelj Jahina, autorka dela Deca Volge, poput reke moćnog romana napisanog u duhu ruskih klasika, oblikujući ne samo uz budljive likove ponikle iz bajkolikog folklora i tragične istorije već stvara jući predanog čitaoca koga će Volga „nositi“, kao što nosi sve što se u njoj nađe, duž obala sa tamnozelenom šu mom sličnom zmaju sa blistavim krlju štima sve do ledenog dna sa grobljem ljudskih tela i oružja različitih epoha.

Tema o nemačkim kolonistima nase ljenim u puste ruske predele za vre me carice Katarine, i same nemačkog porekla, počiva na mitu o „obećanoj zemlji“ kojom teku „med i mleko, gde krave na rogovima donose slatke zemičke...“ kojim će se, u potrazi za srećom, večito hraniti ljudski snovi sve dok ne dođe vreme (da li će ikad doći?) da detinja srca odrastu i presta nu da veruju bajkama koje im šapu će nestalni svet. Mit o prostoru sreće uvek je isti, menja se samo zemlja, Rusija, Amerika ili Nemačka kao ide alizovana zemlja porekla. Mladi učitelj Jakob Ivanovič Bah, glavni lik ovog raskošnog romana, iako ljubi telj olujnog vremena, budući da njego vo ime na nemačkom znači potok, ipak nije pristalica burnih promena i ljudskih nestalnih kolebanja. Osećajan i stidljiv, sklon osamljivanju, tip jurodivog juna ka u kojem su spojeni dečja naivnost i divljina Volge po kojoj plivaju sante i čija voda povremeno grgoljenjem do punjuje cvetanje okolnog pejzaža, on opstaje u romanu bez ijedne izgovore ne reči. Sličan reci koja svojom dvoj nom prirodom, pastoralnim krajolikom i robusnim menama stvara slikovite div ljake spremne da se nose sa surovo šću prirode ali ne i sa ljudskom zloćom, Bah je, prestavši da s ljudima razgova ra, zamenio govor pisanjem bajki.

reci,Posvećen VolgeDeca

Foto: Nikola Ilić

Roman počinje i završava se prizori ma u kojima najmoćniji lik, reka Vol ga koja deli svet nadvoje, dopušta da se u njenom povremenom odsustvu pojave ljudska lica zanemelog Baha, njegove velike ljubavi Karle, devojči ce Anče, drskog i raščupanog Kirkiza Vaske, kao izvađenog iz šešira, lika koji iskrsava odjednom i niotkuda, nestaje i opet se pojavljuje, slično naplavinama reke koja na obale iz bacuje mulj ali ponekad i retku dra gocenost. Volgino večno proticanje, usput dotakavši pojedinačnu sudbinu velikih krila i kratkog uzleta, opstaje zahvaljujući uzajamnoj povezanosti mnogih života u njihovom neprekinu tom trajanju sačuvanom od zaborava u uzbudljivim pričama. ■

Malo znamo o našoj železni ci. Prva mašina industrijske revolucije koja je brzo i pot puno promenila sve vidove ljudskog života na planeti i na kojoj su zasno vani moderno demokratsko društvo, višepartijski sistemi, banke, globalno tržište i ogromna koncentracija kapita la potpuno je na margini naše svesti. I kolektivne i lične svesti, a poseb no umetničke. Železnice gotovo da nema ni u slikarstvu (osim propa

Otkud takva nesvest o njoj, nebriga, zašto je to tako, zapitao sam se. Kako je i kada uopšte nastala srpska že leznica? Kako je građena? Sa kojim namerama? Otkud ona među nama? Kako je moguće da smo je tako lako zaboravili? Da li je stvarno bila deo nas ili ne? Zašto nas nije unapredila kao što je, recimo, zapadni svet? Mo rao sam da napišem čitavu knjigu da bih sva ta pitanja objasnio sebi, a na dam se i čitaocima. Pokazalo se da železnica poput kakvog preciznog in strumenta tačno otkriva ko smo i šta smo radili u poslednjih 150 godina, našu stvarnu istoriju.

Suočavanje sa nama samima Kako je i kada nastala zapadniželeznica,srpskaotkudonameđunamaizaštonasnijeunapredilakaoštoje,recimo,svet?Dabiisebiičitaocimapružioodgovorenaovapitanja,pisacMomčiloĐorgovićmoraojedanapišeknjigu

17 PISACATAJNE

Opanak ili železnica gandno u periodu izgradnje posle Drugog svetskog rata i na gastarbaj terskim slikama Miće Popovića), ni u muzici, ni u literaturi, tek u nekom filmu, a ni u publicistici, niti u pop i masovnoj kulturi (osim Selme kojoj se savetuje da se ne naginje kroz prozor).

Već na samom početku izgradnje nju su uprljali politikanstvo i jagma oko mita. Na grandiozni poduhvat je otrov nipodaštavanja i negiranja prosuo Nikola Pašić sa drugovima. Ospora vanjem železnice on se borio za moć i podsticao sliku o njoj kao demonu, kao o „zmiji u našim nedrima“ i rušio svoje političke protivnike na vlasti koji su je gradili. Oni su njom, po njemu, hteli da pregaze „naš opanak“. Us peo je da železnicu „ogadi“ za dugi niz godina. Famozni ritam točkova voza nije nam ušao u krv.

Istraživanje nije bilo lako, teško sam dolazio do literature, nema spiska knjiga i tekstova. Ali najveći napor je bio da skinem ideološku i „patrijotsku“ interpretaciju i uvidim i rekonstruišem stvarni kontekst građenja železnice.

■

Prva moderna partokratija u Srbiji doputovala je paradoksalno upravo kolosekom koji je napravljen da bi Sr bija postala moderna ne-partokratska država. Sa železnicom je stigla i eki pa koja je rekonstruisala dotadašnju elitu, likvidirala Obrenoviće, prome nila dinastiju na tronu, odigrala farsu „dogodio se narod“ i Srbiju povezla bespućima istorije. Knjiga je, dakle, suočavanje sa nama samima.

Koliko sam našao, samo je četvoro ozbiljnih istoričara (Dimitrije Đorđević, Ljiljana Aleksić Pejković, Latinka Perović, Momir Samardžić) toj temi posvetilo pažnju, nasuprot poplavi tekstova i knjiga desetine nji hovih kolega o našim pobedonosnim ratovima, carstvima, junacima, vojvo dama, dinastijama, ustancima… Železnica je zapošljavala hiljade lju di, od nje su živele hiljade porodica, ona je u jednu zaostalost donela in dustrijsku revoluciju, tehnička znanja, železničku bolnicu, red i poslovnu disciplinu. Kada je završena pruga od Beograda do Vranja, za samo tri godine (!), povezala je sva mesta od Beograda do Vranja sa 584 grada u Evropi. Sagrađeni su mostovi preko Save i Morave, preko njih je putovala masa ljudi, a ne više grupice skela ma, čamcima i pokojim parobrodom. Srbija je odjednom dobila pet tunela, a sa onim najdužim, ripanjskim, Bra nislav Nušić pravi kalambur kada opi suje početak Jovančinog putovanja oko sveta i „šnelcug“ sa kojim putni ca ulazi u tunel kao devojka, a ako je dovoljno dugačak, izlazi kao trudna žena. Železnica je podstakla izvoz i poljoprivredu, otvorile su se evropske pijace za robu – made in Serbia. Sa njom je počelo zapošljavanje i eman cipacija žena. Uvedeni su higijenski standardi, ali i pristojnost u komunici ranju i na stranim jezicima. Železnica i PTT bila su dva evropska komunika cijska sistema koji su Srbiju od zao stalog pašaluka usmerili ka izgradnji i moderne države i modernog društva.

Piše: Momčilo Đorgović

Foto: Matija Krstić

18 LAGUNIUNOVO NOVO u Laguni 1. 2. 3.

1. Tajna agencija nove Jugoslavije, Branko Anđić Roman o nama i našim naravima ispri čan kroz prizmu mladog novinara, Be ograđanina punog ideala i književnih ambicija koji direktno s fakulteta dolazi u jugoslovensku državnu novinsku agen ciju Tanjug. povjerenik, RenatoIZDVAJAMO:Baretić

2. Preobraćenik, Biljana Gojković Nakon što je uz pomoć bugarske vojske svrgnuo s vlasti svog rođaka velikog kne za Petra Gojnikovića, Pavle Branović se suočio sa izuzetno teškim vazalnim polo žajem, jer stvari nisu onakve kakvim ih je zamišljao. 3. Dobre komšije, Matijas Edvardson Mike i Bjanka su se doselili u idilično i mirno naselje, ali dok polako upoznaju svoje kom šije, osećaj nelagode sve više raste. Kada Bjanku ispred kuće udari auto, u prvi mah se čini da je u pitanju tragičan nesrećni slučaj.

■ Osmi

Kultni roman po kome je snimljen istoimeni film o mladom perspektivnom političaru kome konkurencija namešta aferu, zbog čega ga premijer sklanja od javnosti i šalje u najveću hrvatsku nedođiju.

■

■

■

■ 6. Ponovorođeni Zmaj, Robert Džordan Istražujući sudbinu jedne „savršenetipčneameričke supruge“ s polovine prošlog veka Alis će shvatiti da je i sama okolineodnosomnezadovoljnauvezi,tedapodpritiskomipatrijarhalnihkonvencijagubikontrolunadsudbinom.

■ 7. Recept za savršenu suprugu, Karma Braun 8. Knjiga izgubljenih prijatelja, Liza Vingejt Usredživopisnihčvornovatih hrastova i oronulih kuća na plantažama nalazi se vek stara povest o tri mlade žene, davnom putovanju i skrivenoj knjizi koja može promeniti sve.

Domišljatim političkim ma nipulacijama i pukom snagom volje Lukas Korta se diže iz pepela i grabi kontrolu nad Mesecom. Može ga zausta viti jedino njego va sestra Arijel, briljantnapravnica.lunarna ■ 5. Luna –Mesečev osvit, Ijan Mekdonald Ponovorođeni Zmaj –onaj koji je najavljen u davnašnjim proročanstvima kao vođa koji će spasti svet, ali ga pri tome i uništiti; spasilac koji će poludeti i ubiti one koji su mu najdraži – konačno je stigao i pokušava da pobegne od svoje sudbine.

■ 4. Rastrzana između akademskog puta koji je odabrala i nekog neuhvatljivog osećanja, glavna junakinja poseže ka hrišćanskoj veri u kojoj je vaspitavana, a čije joj je obećanje spasenja i dalje bolnoneprozirno,podjednakoaliiprimamljivo.

■ Skrivenocarstvo, Ja Džasi Prvi mesec u godini idealan je za opuštanje uz knjigu. Predstavljamo vam odlične domaće i strane naslove

■

PITANJA ZA...

■

3

■

■

Srđana Valjarevića Povod: Zbirka Fric i Dobrila, o pro sečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici, koja daje duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije Razgovarala: Maja Šarić U knjizi Fric i Dobrila objedinjene su kolumne koje pišete poslednje dve godine. Šta se ključno desilo u životu ovih kultnih književnih juna ka za to vreme?

19 LAGUNIUNOVO

Kalaharijski kurs daktilografije za muškarce, Aleksandar Mekol Smit Mma Dragocena Ramocve je u najbo ljim godinama – tridesetim, a već ima uspešnu detektivsku agenciju, kuću, dvoje dece, dobrog verenika. Sasvim neočekivano, i za nju nepoželjno, u gradu se pojavljuje novi detektiv.

Levoruka žena, Peter Handke Bez očiglednog razloga, a pod uti cajem „prosvetljenja“ koje ne želi da objašnjava, Marijana traži od svog muža da je napusti, da ode i ostavi je samu sa osmogodišnjim detetom.

Ovo je prva knjiga, i u njoj su priče iz prvih nešto više od godinu dana, a ja sam sad već u nastavku. I ako sve bude išlo po planu, mislim da i da lje pišem u nastavcima priče o Fricu

Knjige možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs i Dobrili. Promenilo se mnogo toga, vratili su se u Srbiju posle dvadeset godina života u Rajnfeldenu u Švaj carskoj, i lako su se uklopili u život u Srbiji, jer ništa se u Srbiji nije ni pro menilo za dvadeset godina. Kao što se ni oni tamo u Švajcarskoj nisu pro menili, naprotiv, još više su „isti“ nego što su bili. Lenji, skloni pro*eravanju, ali imaju i neke vrline, svaki naciona lizam i mržnja u bilo kom obliku su im odvratni. Zašto su ovi Vaši junaci samo nemi posmatrači stvarnosti? Šta im to toliko ne dâ da se pokrenu?

Oni su za mene pravi junaci, nemaju apsolutno nikakve ambicije u životu, ništa ih ne gura napred, naprotiv, sve ih gura nazad, ali oni se odupiru toj sili i stoje u mestu da ne bi išli una zad. To nikako nije lako. Svaki korak unapred može samo slučajno da im se dogodi. I pošto se i to neminovno dogodi, ne često, ali se događa, sna laze se i dovijaju se nekako. Kako vidite kompletan put koji ste sa Fricom i Dobrilom prešli otkako je nastao prvi tekst sa njihovim li kovima? Koliko ste se Vi kao autor u međuvremenu promenili? Meni je uzbudljivo s njima, i sve de limo: kad sam imao koronu, i Fric je imao koronu, kad sam otputovao na Korčulu, i oni su putovali tamo, i tako dalje, ono što se meni dešavalo, i nji ma se dešavalo. Ali ipak mnogo više ima onoga što sam napisao da se nji ma dešava, a što se meni nikada nije desilo. Pre neki dan je Veljko Lalić, urednik Nedeljnika, koji je i zaslužan što sam ovo nastavio da pišem, re kao da će tek posle pet godina moći da se kaže kakav je bio put te tročla ne porodice, sve zajedno sa njihovim komšijama i drugim likovima. I ve rujem da je to tačno. Koliko sam se promenio, to ne znam, iz nedelje u nedelju provodim dan-dva, ponekad i duže, sa Fricom i Dobrilom i sad mi je to već neophodno. Navikao sam se. Danas sam video nekog čoveka na ulici, i prošla mi je kroz glavu slika majice sa natpisom u kojoj će se Fric jednom probuditi: „Na primer, kada čovek dok hoda gleda dole u zemlju, nije mu dobro, a ako pogleda gore ka nebu, dobro mu je.“ Dakle, vezao sam se za tu porodicu.

Sumorna kuća I i II, Čarls Dikens U jednom od Dikensovih najvirtuoznijih i naj značajnijih romana vešto se prepliću dve pri če: o bogatoj ledi Dedlok, ispričana u trećem licu, i o siromašnoj Ester Samerson, ispričana iz lične perspektive.

Pisanjem stvaram

Svojom umetnošću želim da poručim da je u redu pogrešiti i osetiti se budalasto. Da je u redu biti nesavršen. Da je u redu usporiti i tugovati. I da je svako od nas istinski poseban i da može da zasija kada je okružen pravim ljudima

U intervjuu za naš časopis spisateljica, pevačica, kompozitorka i slikarka Anete Bjeufelt otkrila je još mnogo zanimljivih stvari u vezi sa nastankom ove knjige. Koja su to čuda iz Vašeg svakod nevnog života doprinela nastanku romana Kad ti život uvali nilskog konja? Kako je došlo do ideje da napišete ovu divnu i živopisnu priču? Kad ti život uvali nilskog konja, roman prvenac Anete Bjeufelt, živopisna je, duhovita i smela potraga za Ljubavlju veka, a u intervjuu za Bukmarker danska autorka otkriva koje je sve zanimljive slike iz knjige pozajmila iz svog porodičnog albuma i kako se i ona i njeni junaci dižu na noge nakon životnih razočaranja

20 INTERVJU Razgovarala: Maja Šarić Foto: Leif Ascanius Sol Zamislite na tren da ste ponovo dete, da vas roditelji vode na cirkusku predstavu i da sa us hićenjem gledate živopisne predstave koje za vas izvode cirkuski umetnici. Gotovo bez daha posmatrate ženu na trapezu ili krotitelja lavova, uživate u fantastičnom vatrometu boja, zvukova i slika koji iskrsavaju pred vašim oči ma. A ni ne pomišljate da se iza te ži vopisnosti krije i uzbudljiva potraga za Ljubavlju veka, zatim priče o preživlja vanju velikog gubitka i pružanju – upr kos svemu – još jedne šanse životu. O jednom takvom cirkusu pisala je i danska autorka Anete Bjeufelt u ču desnom romanu prvencu Kad ti život uvali nilskog konja, u koji su se čitaoci širom sveta zaljubili na prvo čitanje.

Mada ova neobična porodična saga o tome kako pronaći snagu u najte žim trenucima – odnosno kad nam ži vot uvali nilskog konja – liči na bajku, autorka je slike za roman pronalazila i u stvarnim pričama svoje porodice, svojih prijatelja i ranijih partnera, od ljudi kojih se seća iz detinjstva ili iz beležaka iz novina... Zapisivala je sve što bi čula, što joj je bilo neobično ili lepo, a onda tim realnim pričama dodavala prstohvat mašte kako bi na pisala priču za pamćenje.

Godinama sam bila slikarka, tako da na taj način vidim svet: u bojama i podeljen na kompozicije. To se dobro uklapa u pisanje. Poznat mi je onaj deo Esterine ličnosti koji se oseća iz gubljeno i nespretno. Ona je slojevit lik… i u tom smislu vrlo je ljudska. Ali, takođe, prilično dobro poznajem Olgu, pošto sam pevačica (iako ne klasič na). Poznata mi je radost pevanja i osetim Olgu u sebi, kada je reč o lju bavi, velikim gestovima i verovanju da će u karijeri sve ići fantastično i onda zaista i dođe veliki uspeh (smeh).

To se posebno i dešavalo kad sam bila dete. Moji baba i deda su takođe bili kao likovi iz moje knjige, iako sam Varenku obukla u cirkusku umetnicu iz Sankt Peterburga, jer je zabavni je pisati o miksu onoga što znaš iz stvarnog života – i onoga o čemu sanjaš kao autor. Tako da je mno go toga u knjizi stvarno, a za ostalo sam upotrebila prelepo oruđe zvano mašta kako bih u sopstvenoj knjizi bila istraživač. Ja sam, takođe, od onih koji skupljaju priče koje čuju od prijatelja, ili iz vesti. To su priče koje čuvam godinama. Tako da se mnogo toga zaista dogodilo – osim možda scene sa nilskim konjem (smeh). Ali ušivanje mišolovke u haljinu, ili po stojanje psa Igora koji je sam uska kao na trajekte – to je sve istina. Zašto ste izabrali da Ester, jedna od sestara bliznakinja, ispriča pri ču ove neobične porodice? Da li je ona najsličnija Vama?

U čemu sve pronalazite magiju?

svet kakav želim

21 INTERVJU

Magija je pisanje ove knjige. Godina ma sam želela da je napišem, a za snovana je na mom životu – i tužnom i punom avantura. Magija je i to što je ova knjiga iznenada postala best seler i što je prevedena na 19 jezika. Kad ste prvi put poželeli da pišete? Da li je pisanje za Vas isceljujuće? Mislim da sam imala sedam godina. Oduvek sam volela reči i lepe izraze. To je činilo svet lepšim mestom, ako bih iz nekog razloga bila tužna. Tako đe, kad pišete, uvek možete da stvo rite kraj kakav želite, što je nemoguće učiniti u stvarnom životu. To je kao da ste nakratko deo male božje kreacije. Umetnost je Vaš život. Postigli ste sjajne uspehe u muzici, slikate, pi šete. Zašto je umetnost važna sva kom ljudskom biću, šta svojom umetnošću želite da poručite svetu? Umetnost je način disanja – kao gle danje kroz malu ključaonicu u mistič ni svet univerzuma. Možete nestati u tom neverovatnom, vanvremenskom prostoru. Ponekad je zaista božanski kada osetite da nešto u vama radi dok pišete. Skoro kao da nešto piše izvan vas. Svojom umetnošću želim da po ručim da je u redu pogrešiti i osetiti se budalasto. Da je u redu biti nesa vršen. Da je u redu usporiti i tugovati. I da je svako od nas istinski poseban i da može da zasija kada je okružen pravim ljudima. Želim da svi ljudi pam te sva mala čuda koja im se dogode svake nedelje. Umetnost nas podseća da smo svi božanska kreacija. Kakav ste čitalac, kako izgleda Vaša biblioteka i koje su Vaše omi ljene knjige?

Kako Vaši junaci izlaze na kraj sa najrazličitijim „nilskim konjima“ koje život stavlja pred njih? Šta Vama pomaže da prevaziđete životne prepreke? Da li je to možda umetnost? Svakako da umetnost pomaže... i str pljenje! Ljubiti nekog novog... Pevati u crkvi, proliti mnogo suza, ali i smejati se svemu tome... Ceniti prijateljstva, tešiti se gledajući psa koji vam maše repom. Sve to meni i svim likovima u knjizi daje snagu da se oporavimo od slomljenog srca ili drugih razočaranja. Šta izraz Ljubav veka znači za Vaše junake, kakvu to ljubav traže i kako ta njihova potraga izgleda? Svi u romanu traže ljubav – ali je po kazuju na najrazličitije načine. Jedni vole reči – drugi akciju. Ali Ester ta kođe uči da Ljubav veka može biti i ljubav prema porodici, slikanju ili pokazivanju tehnika slikanja detetu. Za Olgu je ljubav pevanje i dobijanje ljubavi od publike, a za Johana je to čudna muzika i strast prema ribi. Vaša knjiga je puna boja i muzike, koje ste preneli iz svojih drugih za nimanja. Kako su boje i muzika do prinele magiji pisanja, da li su Vam olakšale stvaranje ove priče? Tako sam olakšala sebi jer to je na čin na koji vidim svet. Ja sam pisac i slikarka, ali i pevačica i tekstopisac. Bila sam nominovana za muzičku na gradu Gremi za svoje albume i izvo đenje i pisala sam pesme za druge. Živela sam četiri godine u Americi, svirala po festivalima i radio-stani cama širom zemlje. Ali sam isto tako svirala i konju, kao jedinoj publici, baš kao moj junak Johan (smeh). Pored toga što sam umetnica, godinama sam držala radionice pisanja, odno sno komponovanja – i veoma talen tovanim muzičarima, ali i deci koja su imala težak život, kao i zatvoreni cima. Pomalo kao Ester i njen umet nički razred. Volim da vidim kako ljudi zablistaju kad stvore nešto lepo.

Pisala sam o svojoj divnoj, ali isto tako ludoj porodici. Moja mama je bila baš kao Eva iz knjige. Mogla je da predviđa budućnost, iako bi radi je kupila parfem, igrala tenis i išla na ples. Tako da sam s tim odrasla.

Volim klasike, poput Džona Irvinga, i knjige Elizabet Gilbert o pisanju. Ce nim sve knjige koje su istovremeno i veoma tužne i veoma duhovite. Jer ta kav je i život. ■

Ona piše vrhunski o prizemnim temama, sa humorom i autoironijom. A ovog puta i sa mnogo simpatija za svoju junakinju. Nina je slatka i uspešna tridesetdvogo dišnja autorka kuvara Taste. Nikad nije imala sulude ambicije i nije „poseban cvetak“. Uvek je bila zadovoljna svojim izgledom, ali nije spremna poput svojih drugarica da posveti ceo život ulepša vanju. Nina zna da nije lepotica, ali ima sav taj „girl next door“ šarm i zna da se zato i dopada momcima. Oni znaju da dobijaju s njom upravo ono što pa kovanje i kaže: slatku i uravnoteženu devojku, bez mnogo šminke i pompe. Nina je dakle skroz okej. Ali ljudi iz njenog okruženja i nisu sa svim okej. Sve drugarice su se pou davale i rodile sijaset dece i još gore – preselile su se u predgrađa. Njena majka doživljava kataklizmičnu kri „Idi mi –dođivezemi“

Nina je za razliku od bivšeg sačeka la godinu dana posle raskida da se konsoliduje i sad je spremna. Kreće da vršlja po dejting aplikaciji i odmah upoznaje Maksa. On je zgodan ali ne previše, uglađen ali sa razbarušenom kosom sa pokojom sedom koja mu daje šmek stvarne osobe. S njim ima čarobni prvi dejt koji se završava na plesnom podijumu i još čarobnijem pr vom poljupcu na ulici, nakon čega joj kaže da će se jednog dana zasigurno njome oženiti. A onda ga nema nedelju dana što je, kako kaže njena drugarica Lola, svojevrsna dejting Siri, kiborg-ek spert: „Sasvim normalno, niko neće odmah da pokaže manijakalno intere sovanje, to se danas ne radi.“ Javlja se Maks, a onda počinju svoju čarobnu vezu bez veze. Posle inicijalne zaljubljenosti, nakon što je čak upoznao i njenog bivšeg dečka, Maks zbriše. Kao i svaki deč ko-duh, on će se pojavljivati i nestajati mesecima. Uz zadivljujuću paletu izgo vora koje uvek ima spremne na reper toaru dejting mahera, Maks će iznova pronalaziti put do Nine i stalno iznena da pronalaziti put da se izmigolji baš kad veza tek uplovi u sigurnu luku. Pa šta se krije iza „sad ga vidiš sad ga ne vidiš“ dečko fenomena? Iako je ovo zabavna priča o luckastim preokupa cijama savremenog dejting sveta, iza nje ostaje gorak ukus. Kao što proročki kaže: „Nina, ti on and off muškarci žele da žele nekog pre nego da ga imaju. Ti momci su još dečaci, emotivno nezreli i nedovršeni, a savremeno doba hrani njihove infantilne nagone sveopštom idejom o plitkim, površnim i zamenjivim odnosima koji se, avaj, mogu obezbe diti u aplikacijama sa povoljnom pret platom.“ Društvo je pronašlo način da konzumeristički osmisli i debelo nam naplati i naš ljubavni život. Jer u dej ting svetu od nove bajke deli vas samo jedan svajp. Navlačimo se na onlajn dejtovanje, jer naš moćni ego želi uvek iznova da sebe dokazuje u paklenim igrama zavođenja kad god se u nas neko za ljubi. A u katalogu dejting aplikacije svi su toliko savršeni i toliko superiorno ostvareni da je teško odoleti kao u po slastičarnici. Jer nije li savremeno dej tovanje još jedna zavisnost, opasnija od glukoze? ■ Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

KOLUMNA

Društvo stičkikonzumeripronašlojenačinda-osmisliidebelonamnaplatiinašljubavniživot

zu srednjih godina koja trešti na sve strane. A najviše je podbacio njen bivši dečko, velika veza se pretvorila u prijateljstvo i zato je i pukla: ženi se. Zaista, ne tre ba li svi bivši, kad postanu bivši, da se prosto udave u sopstvenim suzama u nekom tamo podrumu, a ne da odmah nakon što izađu iz veze nađu svoju srodnu dušu? Dakle, sve oko Nine je bezvezno, i sve sugeriše da taj prokleti društvom definisani biološki sat lebdi u vazdu hu i posle tridesete ponavlja: kuc-kuc, vreme ti izmiče. A društvo orkestrirano ponavlja njegove reči: vreme ti izmiče.

Piše: Nevena Milojević

Da li vas je neko nekad „gosto vao“? Sigurno jeste. U svetu druga najzastupljenija pande mija pored ove aktuelne sigurno je „go stovanje“. Nismo baš generacija koja se nešto mnogo objašnjava, a šta tu i ima da se kaže. Svi smo žrtve i svi smo počinioci. Niko nije ostao imun, a mnogi se prave blesavi. Jer šta je dru go „gostovanje“ nego upravo to. Neko se pravi tuta-muta. Naša omiljena dejting kolumnistkinja Sandej tajmsa Doli Olderton napisala je knjigu koja govori upravo o tome. Kao što u svojim slavnim memoarima Sve što znam o ljubavi draga Doli crpi inspiraciju iz svakodnevnih i uobičaje nih pojava, kad se na primer godinama dopisujete preko MSN-a a da nikad ne upoznate svoju simpatiju ili kad vas neko onako žestoko „ispali“. Čista do gađajnost, ono što se svima desilo ma kar jednom (pravimo se da nisu u pita nju desetine puta), srž je njenih memo ara a sada i debitantskog romana Jesi li tu?.

23

Razgovarala: Maja Šarić Foto: Matija Krstić

Posle serija Koreni i Vreme zla glumac i producent Goran Šušljik priprema ekranizaciju još jednog velikog dela Dobrice Ćosića – Vreme smrti, a u razgovoru za Bukmarker otkriva kako se zaljubio u književnost i koja dela su ga oblikovala

24

POZNATIHBIBLIOTEKA

Šta Vam znače ekranizacije dela Dobrice Ćosića, šta kao čitalac pronalazite u njegovim knjigama? Pronalazim mnogo toga. Pre svega, odgovore na pitanja koja sam iznova počeo sebi da postavljam. Jer svaki čovek raste i saznaje svet oko sebe nekoliko puta u životu. To je, čini mi se, prirodan proces. Prvi put sam se sa Dobricom Ćosićem kao piscem susreo u mladosti. Sada ta dela do življavam potpuno drugačije.

I verovatno će mi se desiti još jedna faza kad se ponovo budem vratio ovim romanima. U njegovim delima pronalazim odgovore na sva bazična pitanja – ko sam ja, gde sam ja i za što sam ovde, kao i na ona – šta je istorija oko mene učinila meni sada i nekome od mojih pre, i kako se ona uopšte mene sada tiče, koje su posle dice onoga o čemu je Dobrica Ćosić pisao, a onda koje su posledice sve ga toga što se dešavalo u istoriji, u društvu i u krajnjoj liniji među ljudima. Sada prepoznajem tragove njegovog vremena. Mnogo je važnih pitanja u njegovim knjigama, i za pojedinca, a pogotovo za društvo. Prepoznao sam i krajnje intimne stvari koje se tiču funkcionisanja života, prave prirode odnosa među ljudima, bez obzira na koji način su postavljeni u formacija ma društva. Čini mi se da se u knji gama Dobrice Ćosića najviše radi o razaznavanju onoga što je u čoveku i o njegovoj borbi za opstanak, zatim o otkrivanju i postavljanju svog mesta u svetu, bez obzira na to kakav je on. Koje još domaće pisce rado čitate?

Čitam Danila Kiša. Drago mi je što sam saznao da su on i Dobrica Ćosić, dva tako velika pisca, bili pri jatelji. Predrasuda je da razlike u pi sanju znače da ne mogu da budu bli ski. To je za mene dirljivo jer mi je Kiš važan, baš kao i Dobrica, i ta njihova veza je kao da imaš svoju intimnu bi blioteku, pa je slažeš i sticajem okol nosti te knjige se nađu jedna pored druge. I često sam razmišljao šta se u toj biblioteci dešava noću. To nije dečje maštanje, već moguća komu nikacija između knjiga na policama, koje često imaju neverovatan život. Veoma volim i prvi roman Vladimira Kecmanovića Top je bio vreo. Mi ni smo velika kultura, ali imamo sasvim dovoljno velikih pisaca. Te knjige na neki način pripadaju i celom svetu, upravo kroz nas čitaoce koji smo do dirnuli razne literature i koji znamo da sve to spojimo u jedan univerzalni svet. Šta književno delo mora da sadrži da bi bilo pogodno za ekranizaciju? Kako književnost korespondira sa filmom, televizijom i pozorištem?

Neraskidiva veza sa pisanom reči

BIBLIOTEKA POZNATIH

Pre Vremena zla poznati glumac i producent radio je Ćosićeve Korene, a u narednom periodu započeće novi veliki poduhvat – rad na ekranizaciji tetralogije Vreme smrti. Kroz razgo vor o radu na ovim serijama u Gora nu Šušljiku smo otkrili velikog ljubite lja književnosti.

Godinu za nama obeležila je, između ostalog, serija Vreme zla, odlična ekranizacija van vremenskog dela Dobrice Ćosića, čiji je kreator i izvršni producent Go ran Šušljik, koji u seriji glumi agenta Kominterne Petra Bajevića. Glumac je uz Ćosićevo delo ponovo rastao i preispitivao što je do tada znao i o sebi i o istoriji koju je živeo, o ko joj je čitao i učio, a osim što je ovim knjigama prišao sa profesionalne strane, na ličnom planu se poistove tio sa likovima i približio istorijskom razdoblju kojem nije pripadao, ali čije posledice oseća.

Često čitam biografije i autobiografi je. Kad radim na nečemu, to istraži vanje u knjigama bude zabavan deo posla. Neke čitam u fazama, otkri vajući šta su i ko su ljudi, kakve su okolnosti u kojima su živeli i stvarali. Čitam i čitao sam ih zbog toga što je naš posao vezan za kontekst. Uvek moraš da pronalaziš kontekst toga čime se baviš, ne samo u ekraniza cijama nego i kao glumac, kao biće koje se bavi dramom i ljudima. Ali momentalno čitam samo ovo čime se bavim jer je obimno. Kako svojim sinovima prenosite ljubav prema književnosti? Teško. (smeh) Kako danas decu zainteresovati za knjigu? Ne znam ni sam, valjda shvatajući da je nemoguće na silu ih uvesti u taj svet i u nadi da će se knjiga sama iz boriti da dođe tamo gde treba i onome kome treba, s obzirom na njenu dugu istoriju. Mogu samo da im pričam o knjigama i da ih držim u rukama, kao što i radim. Moguće da je ovo vreme malo drugačije, ali ne može se sve objasniti ni vremenom. Mislim da su knjige važne za njih, ali šta oni misle o tome, to je već nešto drugo. ■

2.

VREMENUSMRTI

Mora da ima dramsku potentnost. Po stoje knjige koje su velike, ali koje je apsolutno nemoguće ekranizovati iz raznih razloga. Dela Dobrice Ćosića imaju ključ, a jedan od njih je ogro mna dramatičnost, mogućnost da pre poznaš čvrstu i suverenu priču. Tu su i snažni karakteri. Ono što radimo sa Ćosićevim delima jeste adaptacija, ali se trudimo da ona budu krajnje ver no predstavljena, dakle ne radimo po motivima. Pokušavamo da, bez obzi ra na to što se bavimo različitim instru mentima i što je naš alat dramaturgi ja, ostanemo do kraja verni onome što je pisac, a imamo i razloga za to. Delo Dobrice Ćosića je filmično, njegovi li kovi su krajnje harizmatični, tako da je to još jedna dodatna srećna okolnost i za same romane i zato su uostalom voljeni i čitani. Mi želimo da serije koji ma se bavimo budu i gledane, narav no služeći se elementima koje postoje u njegovim delima. Kako ste izgradili čitalački ukus? Sticajem okolnosti. Niko mi nije gra dio čitalački ukus, nisam bio nutkan. Postojale su knjige u mojoj kući, ali se na tome nije insistiralo i mislim da je za mene srećna okolnost što je to dolazilo spontano jer sam kao dečak odlazio u Gradsku biblioteku u Subo tici, išao od police do police i imao intuitivan put. Naravno da je u tom periodu na mene najviše uticao Do stojevski, ali pošto je polica bibliote ke bila uređena tako da je blizu nje ga bio Arčibald Kronin, onda je i on u jednom periodu bio moja opsesija. Za moje dečaštvo njegova dela su imala fascinantnu atmosferu, bila su filmična sa svim tim odelima od tvi da i kišnim mantilima. I tako je jed na knjiga vukla drugu. Moj ukus je sada na neki način šarolik i nemam striktno usmerenje šta volim, šta ne. U svakom slučaju, ja sam i kao glu mac vezan za reč, to je sastavni deo mog života. I ne znam kakav bih bio da nisam intenzivno povezan sa pi sanom reči.

1. Peščanik, Danilo Kiš Idiot, Fjodor M. Dostojevski Detinjstvo, dečaštvo, mladost, Lav Nikolajevič Tolstoj Čarobni breg, Tomas Man Tri sestre, Anton Pavlovič Čehov ZA SVA VREMENA PO IZBORU GORANA ŠUŠLJIKA: ĆOSIĆEVOMBIĆEPOZNATOGPROJEKATSLEDEĆIGLUMCASERIJARAĐENAPO

5 KNJIGA

4.

POZNATIHBIBLIOTEKA

5.

Čitate li u jednakoj meri klasike i savremena dela? Pa da, ali moram da kažem da su mi i dalje klasična dela bliža. Naravno, postoje fantastična dela savremene književnosti, ali meni uvek nešto u njima nedostaje. Nemam kompletnu sliku, ostajem gladan. Naravno, nije to vezano baš za svaku knjigu, ali u meni postoji glad za određenom for mom, pristupom i umećem klasika. Čitate li dela iz domena publicisti ke, zanimaju li Vas možda biografi je i autobiografije?

3.

gačiji prilaz onome kako nešto treba da se uradi. Na sličnu temu kao i Ke trin Mej, autorka ove knjige, ja sam napisao knjigu Borba do pobede, mo tivaciono delo koje treba da vas po krene i natera da agresivno napadne te probleme. Zima u nama se mnogo razlikuje od moje, a kao pisac ću vam reći, Ketrin pristupa problemima na potpuno drugačiji način, ali je knjiga izuzetno dobra, za mnoge će biti bo lja i korisnija od moje knjige. Mislim da za neko delo nema bolje preporu ke od direktne konkurencije, kojoj je najteže da pohvali one uspešne koji rade drugačije.

KrstićaSrđana

Ova knjiga je kao

ŠTA NEGUJE NAŠE BIĆE

meka,smirujuća,obloga,hladnadonosiolakšanje

U ovom užurbanom svetu, u kojem ju rimo po ceo dan na sve strane, ona po kazuje da povlačenje iz svakodnevice zapravo neguje naše biće, pronalazi radost u tihoj lepoti zime, u odmoru, u predahu, u shvatanju života kao ciklič nog, a ne linearnog kretanja nepresta no napred. Ona s nama deli svoje stra tegije preobražavanja teških životnih razdoblja, one zime u nama koja pret hodi pojavi novog godišnjeg doba, no vog života.

Moć odmora i predaha

I zato nemojte da cvokoćete, iskoristi te zimu, i onu oko sebe i onu u sebi. Spustite malo loptu, usporite, dopustite sebi malo odmora, dajte telu i umu prili ku da skupe snagu za proleće koje do lazi. A posle zime, ma kako bila duga i hladna, dolazi proleće. Zima u nama će vam svakako pomoći da prebrodite hladne, sumorne dane i prve pupoljke dočekate spremni, sveži i odmorni.

■

26 RUKEPRVEIZ

Zašto je knjiga Ketrin Mej Zima u nama intimno delo u kome autorka otkriva kako možemo da se staramo o sebi i oporavimo kada nam život zada udarac, ona koja nam je svima baš sada potrebna, saznajemo od urednika

Ova knjiga je kao hladna obloga, smi rujuća, meka, donosi olakšanje jer kada nam život izmakne iz ruku, kada nas nenadani događaji poput odlaska voljene osobe, rastanka, iznenadne bolesti ili gubitka posla teško pogo de, ništa ne pomaže ono čuveno Zna se ili Tako treba. Zato nas autorka u ovoj dirljivoj ličnoj ispovesti, prožetoj pričama iz književnosti, mitologije i sveta prirode poziva da promenimo način na koji se odnosimo prema teš kim periodima u svom životu.

Svi znate za one čuvene floskule: Tako treba, Zna se i Mora tako. To najčešće zvuči: „Tako treba da se radi kad je teško, to se, brate, zna, a i jednostavno mora tako.“ U stvarnosti to su ljudske izmišljotine. Ne postoji univerzalni recept za to šta i kako treba, to Zna se služi da pokri je neznanje, a u suštini ništa baš ne mora. Čak i najtvrđi zakoni fizike na kojima počiva univerzum nisu isti na površini Zemlje i na horizontu doga đaja neke svemirske crne rupe. Kao urednik i pisac preporučujem vam knjigu Zima u nama, koja će vam pokazati da možda postoji i dru u teškim vremenima

27

ZA PRAVE KOLEKCIONARE

ZA SAVRŠEN

Dve

OMILJENA KNJIGA UVEK UZ TEBE

Ljubiteljima elektronskih knjiga pružamo mogućnost da upotpune vreme omiljenim naslovom na telefonu ili tabletu uz kartice Visa Gold, Visa Platinum ili Visa Infinite Preuzmite aplikaciju Eden Books, registrujte svoju kar ticu Visa premium i na poklon dobijate: 3 meseca pret plate u okviru paketa Eden premium na sve naslove i 3 meseca pretplate i 3 e-knjige kao poklon za drage oso be. Pogodnost traje do 31. decembra 2022. godine.

Pravim kolekcionarima pružamo mogućnost da obogate kućnu biblioteku posebnim kompletom knjiga.

Uživajte u čitanju! ■

Pogodnost traje do 31. decembra 2022. godine, a bibli oteku možete popuniti sledećim naslovima: Po zabače nim ostrvima Mike Alasa, Pisma iz Nemačke Ljubomira POČETAK GODINE akcije

Udruženi u misiji širenja ljubavi prema knjigama, kompanija Visa, izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare nastavljaju i u 2022. godini uspešnu sa radnju, pa ljubitelje dobre književnosti od januara očeku ju dve odlične akcije.

Prilikom kupovine karticom Visa Gold, Visa Platinum ili Visa Infinite na sajtovima laguna.rs i delfi.rs u iznosu od 3.000 dinara ili više na poklon dobijate unikatni set od 3 knjige iz specijalne edicije domaćih i svetskih klasika. Kupovinom na svaka 3 meseca na kraju godine možete upotpuniti komplet od 12 jedinstvenih knjiga.

PROMO PROMO

Nenadovića, Sve Jelenine priče Jelene J. Dimitrijević (komplet I), U carstvu gusara Mike Alasa, Pisma iz Italije Ljubomira Nenadovića, Pisma iz Niša: o haremima Je lene J. Dimitrijević (komplet II), Putopisi, Opštinsko dete i Ramazanske večeri Branislava Nušića (komplet III), Prva ljubav i Dva prijatelja Ivana Turgenjeva, Pjer i Žan Gija de Mopasana i Safo Alfonsa Dodea (komplet IV).

o

DVA GLASA D. K.: U romanu postoje dva glasa – Feribin i glas njenog sina Selima. Selim dobija glas onog trenutka kada kao dečkić od 15 godina počinje da radi najteže fizičke poslove na jed nom imanju u Turskoj. Tada postaje muškarac. I Feriba to shvata i mora da mu dâ slobodu da raširi krila. Sve vreme pratimo unu trašnje monologe majke i sina, tako saznajemo o čemu razmišljaju, o čemu brinu. Njih dvoje su jedno dru gom uteha do trenutka kada se igrom slučaja razdvoje.

FERIBIN LIK I AVGANISTANSKEPOLOŽAJŽENE D. K.: Feribin lik raste i menja se od mile male devojčice koja voli svako ga, do žene koja zbog raznih životnih okolnosti mora brzo da sazri. Ona je i žena jake volje i zasigurno ju je to održalo na putu, čak i kada se raz dvojila od sina. Nastavila je do kraja da se bori. Kroz Feribin lik vidimo i položaj žene u Avganistanu. Ona tek u trinaestoj godini započinje osnovno obrazovanje. Oduvek je bilo prema lo školovanih žena u Avganistanu, a u novijoj istoriji ne smeju ni na ulicu da izađu, a kamoli da odu na fakultet ili da rade kao lekari. Nadija je dobro oslikala i epizodne ženske likove, po put prostituke Mimi, koja je na ulici, bez para i očajna, ali ima saosećanja i želi da pomogne drugome, ili Roksa ne, koja u Atini dobrovoljno pomaže izbeglicama, a iz dobre je kuće i ima novca. Ženski likovi su vrlo bitni za ro man da vidimo kako žena živi u Evro pi, a kako u Avganistanu, i zaključimo da im zapravo nigde nije lako. knjigu raseljenoj

ZNAČENJE REČI DOM I. J.: Dom je sigurnost i bezbednost i kad njega nema, ljudi skupljaju svu svoju snagu i hrabrost da krenu da lje. Feribinom i Selimovom pričom autorka nam govori da to nije samo bežanje iz jedne zemlje u drugu nego da na tom putu iskrsavaju mnogi pro blemi. Ona nam je približila tu borbu, a samim tim i pokazala kako je Av ganistan u trenutku u kome ga ona posmatra zemlja gubitaka, zemlja koja guta svoje najbolje ljude. Ali da svi oni žale za svojom domovinom prema kojoj, pored svega, osećaju veliku ljubav.

■ LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA ROMAN KLUBKNJIŽEVNILAGUNIN 28 Kad je mesec nisko dirljivu

porodici iz Avganistana Nadije Hašimi

D. K.: Ovaj roman je neophodan jer nam pokazuje koliko je empatija važna, koliko je bitno da saosećamo sa ljudi ma koji su izgubili sve. Ljudi se plaše da su među migrantima vojnici, ratnici, da će oni doneti terorizam, a Nadija Hašimi nam pokazuje kako izgleda kada mora da beži majka sa dvoje dece i bebom. Autorka je očigledno dobro proučila migrantski put, koji iz Kabula vodi preko mračnih planina, gde može da se upadne u provaliju, u Iran, pa dalje u Tursku, Grčku, Italiju... Ali glavna junakinja Feriba očigledno veruje u dobrotu. Ona je rano ostala bez majke i to ju je obeležilo za ceo život. Rasla je uz maćehu kao Pepe ljuga, radila je najteže poslove, nije mogla da se školuje, a želela je. Po stoji ključna scena u voćnjaku njenog dede i oca, koji je za nju mitsko mesto: ona vidi starca, za koga ljudi kažu da je verovatno njen anđeo čuvar, koji joj je rekao da u tami, kad ne vidi tlo pod nogama i kad joj prsti dodiruju samo noć, nije sama. I mislim da je ona sve vreme verovala u tog anđela i da će on voditi decu i nju kroz to strašno pu tovanje.

Osamdeset druga tribina Lagu ninog književnog kluba bila je posvećena romanu američke autorke avganistanskog porekla Nadi je Hašimi Kad je mesec nisko. O knji zi koja se bavi problemom izbeglica, proteranih iz sopstvenih zemalja, u bekstvu od ratova, režimâ i nemoguć nosti opstanka, na beskonačnom putu ka imaginarnom mestu koje će možda nekad smeti da nazovu domom, govo rile su novinarke Dragana Kovačević i Ivana Jovanović.

ONI KOJI SE BORE I. J.: Sa glavnom junakinjom Feribom i njenim sinom Selimom autorka nas je povela na teško i potresno puto vanje, ali sa nežnom emocijom, baš zato što ima razumevanja za one koji su izgubili svoj dom. Za razliku od Bisera koji je slomio školjku, ovaj roman ne prikazuje samo težak po ložaj avganistanske žene već i težak položaj migranata. Ali, u osnovi, ovo je priča o ljudima koji traže svoje me sto u svetu, koji se bore koliko god da im je loše, i koji nikad ne odustaju.

To odlikuje sve njene likove. I kad su slomljeni i tužni, oni ne dopuštaju da ih bilo šta, pa čak ni nasilje, povuče na dno.

Prevozna sredstva koja su promenila svet Prekretnice u razvoju putovanja i prevoza – od malo zapaženih ideja koje su pokre nule tehnološku revoluciju, preko fantastič nih uspeha, pa do tragedija koje su zauvek okončale ogromne projekte.

Niko mi nije dao te knjige za sina pet go dina ranije. Delovalo mi je pogrešno što dečaci mogu da čitaju normalne, zabav ne priče o gusenicama, kišnim danima i brojevima koji pričaju, a devojčice već opterećuju društvenim problemima i oz biljnošću. A i dečacima je potrebno da se obrazuju o ovome koliko i devojčicama, ako ne i više. Dakle, čitala sam ćerki ’obične’ knjige koje sam ranije čitala sinu, ali me je za prepastila činjenica da su skoro svi likovi u ovim knjigama muški – uključujući ži votinje. Primetila sam da, kad god vidim životinju u stvarnom životu, koristim za menicu on. ʼO, vidi psa! Kako se on zo ve?ʼ Pripovedanje je način na koji iskazu jemo empatiju. Pošto u dečjim knjigama dominiraju muški likovi, dečacima se ne daje dovoljno prilike ni podsticaja da uđu u ženski um. Devojčice i žene se podstiču da kroz knjige shvate muški um. A kada je glavni lik u knjizi žensko, to je obično ’knji ga za devojčice’, pa je dečaci ne čitaju. Kao odgovor na to počela sam da me njam zamenice u knjigama svoje ćerke.

Edicija Mala Laguna postala je bo gatija za knjigu Basne, koju potpi suje čuvena holivudska glumica i aktivistkinja Natali Portman, koja je na dahnuto i promišljeno iznova ispričala priče Kornjača i zec, Tri praseta i Seoski miš i gradska mišica

Priredila: Iva Burazor Hajduk u četiri slike, Gradimir Stojković Gligorije Pecikoza Hajduk da nas je čuveni pisac, a u nekoli ko prikazanih događaja vidimo kako iskreno govori o sebi kao stvaraocu i vaspitaču.

Odlučila sam da za svoju prvu knjigu za decu koristim klasične basne jer nisam želela da odbacim kompletnu istoriju po dizanja dece – umesto toga, želela sam da priče odražavaju stvarni svet. Ove basne imaju sjajne poruke (naporan rad se isplati, upornost i odlučnost pobeđuju oholost i žurbu, obilje može biti opasno) i savršeno daju neiskrivljen pogled na naše životinjsko carstvo. Priče sadrže pouke koje se prenose sa generacije na generaciju, ali su ’rodno bezbedne’, tako da deci ne poručujemo da je promi šljanje života dečaka vrednije od života Štodevojčica.jenajvažnije, želela sam da ove pri če budu zabavne! Nadam se da ćete vi i vaša deca uživati u njima. Niko ne bi tre balo da smatra revolucijom jednostavno prikazivanje sveta životinja onakvim ka kav postoji u prirodi. Nadam se da su to samo divne priče koje želimo da čitamo iznova i iznova, kao što to činim sa omi ljenim pričama svoje dece.“

■

Zašto je želela da udahne novi život ovim basnama, Natali je objasnila u jed nom „Kadapismu:sam rodila ćerku, upoznala sam se sa potpuno novim žanrom književ nosti: feminističkim knjigama za bebe. I sama sam prolazila kroz transforma ciju – shvatajući (prekasno u životu) ko liko sam duboko ukorenjena u patrijar hatu i bila sam tužna što malom dete tu moram da objašnjavam da devojke i žene dobijaju drugačiji tretman i da se suočavaju sa mnogim preprekama.

Slavna glumica Natali Portman napisala je knjigu poučnih priča sa životinjama u glavnim ulogama kao lični doprinos u borbi za rodnu ravnopravnost, na koju, kako smatra, treba ukazivati od najranijeg uzrasta

■ Kofer, Kris Nejlor Baljesteros Ova priča puna topline i humanosti pomaže nam da razumemo sa kakvim se neprilika ma sreću oni koji su primorani da napuste svoj dom.

■ NOVO IZ SVETA KNJIŽEVNOSTI ZA DECU BASNE ZA VREMENAMODERNA LagunaMala 29 LAGUNAMALA

■

Priča o Afroditi ne može biti potpuna bez neobičnih kultova koji su je slavi li, od kipova i prinošenja životinjskih žrtava, do njenih sveštenica koje su rasplamsavale maštu u vekovima koji su usledili.

Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje učinila Betani Hjuz, otkrivajući zašto ta besmrtna boginja suvereno vlada mnogo većom teritorijom od golotinje, seksa i ljubavnih veza

Da je bila inspiracija slikara i u rimsko doba, znamo na osnovu sačuvanih fresaka iz Pompeja, ali kasnija praksa sve više je razodevala ovu predstavu idealno lepe žene, da bi je barokni sli kari prikazivali sasvim nagu, ističući ženski akt kao ideal lepote.

Betani Hjuz nam pripoveda o iskonskoj ljudskoj potrebi za utehom i zaštitom, o mašti koja je stvorila bogove prema ljudskom liku i karakteru. Moćne da izmene sudbine smrtnika i nemoćne da izbegnu sopstvene usude u kojima im besmrtnost nije mnogo pomagala, čime je čovek, naravno, snizio vred nost besmrtnosti. U jeziku simbola i vizuelnim predsta vama modernog sveta Venera ima mnogo značenja, od imena nebeskog tela do ponižavajuće zloupotrebe žen skog tela svedenog na robu. Neminov na je bila i komercijalizacija lika ideal no lepe žene, još od baroknog doba islikavane na upotrebnim predmetima, tapiserijama, natpisima...

Afrodita sa Milosa, statua poznata kao Miloska Venera, iako oštećena, nakon pronalaska postala je kanon antičke ženske lepote, a renesansni i barokni slikari trudili su se da tom savršenom telu daju i određenu fizionomiju to jest izraz lica koji nešto govori posmatra ču. Tako je izbegnuta banalizacija ide ala ženske lepote, koji prema jednom baroknom hroničaru koga citira Be tani Hjuz ima svoje stroge odrednice

zaključivanjaRetkiboginjeulogeSveljubavisuautoripublicistikekojiumejudaspoječinjenice,lucidnaiprijemčivosttekstazaširikrugčitalacakaoštojeuknjizi

■

Grčka boginja Afrodita naslednica je ženskih božanstava iz drevnih maloa zijskih religija i kultova, ali tek ju je ma šta antičkih Grka uobličila u lik koji je postao toliko prepoznatljiv, samim tim i popularan. Božanstvo ljubavi, požude i ženske snage i dominacije, Afrodita je i zaštitnica svih zabranjenih ljubavi i progonjenih ljubavnika. Zbog toga već u grčkoj, a naročito rimskoj tradiciji do bija različite funkcije odnosno epitete i kao boginja lepote, sklada, zaštitnica gradova i bračnih ložnica.

U rimsko doba Afrodita je postala Ve nera, rođena iz morske pene i pod bi zarnim okolnostima, da bi je desetak vekova kasnije Botičeli ovekovečio na jednoj od najlepših slika svih vremena.

30 KRITIKAKNJIŽEVNA KNJIŽEVNA KRITIKA

– dugu plavu kosu, dug vrat, sjajne i duboke oči, zaobljeni stas glatke kože koju na uzdi drži naravno mladost... Potraga za idealno lepim nije bila uvek jednostavna jer je još antički svet tra gao i za unutrašnjom lepotom. Tako je Afrodita bila i mudra, i prepredena, i spletkašica, i zavodnica, i preljubnica i hrabra žena koja se podsmeva situ aciji u kojoj je zatečena u preljubi sa Aresom/Marsom. Samo je boginja mo gla da ismeje svog prevarenog muža Hefesta, ali u tom uzletu ljudske mašte gnezdile su se slobode nedostupne običnim ljudima. U potrebi za razume vanjem, utehom i zaštitom došlo je i do transformacije ženskih antičkih božan stava u predstavu idealno čiste žene i majke, device Marije koja zaboravlja na sopstvene patnje pred božanskim pozivom da postane majka svih majki i zaštitnica njihove dece. Betani Hjuz nam pripoveda o iskonskoj ljudskoj potrebi za utehom i zaštitom, o mašti koja je ljudskombogovestvorilapremalikuikarakteru

Piše: Aleksandra Đuričić Betani Hjuz, istoričarka raskoš nog znanja ali i književnica za vidnog talenta, već u svom pr vom velikom poduhvatu, dvotomnoj istoriji Istanbula, pokazala je kako se može pisati bez improvizacija u od nosu na činjenice ali sa velikom spo sobnošću se epoha prikaže u svim njenim dimenzijama. U priči o Afro diti, najpoznatijoj među grčkim bogi njama, koja je postala rimska a zatim i opšteprihvaćena Venera, objedinila je iste atribute svog pisanja, doka zujući da publicistika ne mora da se udvara prosečnom čitaocu već proši ruje njegove vidike. A onima koji se smatraju natprosečno dobro obave štenim knjiga nudi lucidna promišlja nja i zaključke.

Ekranizacije Evo dobrih vesti za ljubitelje ekranizacija njihovih omiljenih knjiga: snima se druga sezona serije Dobra predskazanja, rađene po knjizi Terija Pračeta i Nila Gejmena. Za radnju serije je korišćen i materijal iz nastavka knjige koja nikad nije završena 668: Komšija zveri. A snima se i mini-serija rađena po izuzetno uspešnom debi tantskom romanu Tafi Brodeser-Akner Flajšman je u škripcu. U glavnim ulogama ćemo gledati glumce Džesija Ajzenberga i Lizi Kaplan. ■

■

Delfi knjižare prate svetske trendove pa je tako Delfi gift program bogatiji za predmete kompanije Pyramid Inter national, koji će obradovati vatrene fanove ove serije, svojevrsne kritike kapitalizma i ekonomske nejednakosti. Šuška se da je u pripremi i druga sezona.

■ NEPOZNATO

S quid Game, najgledanija Netfliksova serija, postala je globalni fenomen. Južnokorejska drama o 456 lju di koji se takmiče za veliku novčanu nagradu igrajući dečje igre sa smrtonosnim obrtom, oborila je sve rekorde gledanosti, a odevni predmeti, igračke, gift artikli sa moti vima iz ove serije prodaju se u milionima primeraka.

■ ► ► ►Foto: Ferhat Elik

Napravite svoju kolekciju omiljenih predmeta inspirisanih serijom! Delfi gift program dostupan je u Delfi knjižarama i na sajtu delfi.rs.

31 GIFTDELFI DELFI GIFT SVETSKI FENOMEN OD SADA I KOD NASPosteri, GameSquid Šolja, Squid Game BrojeviŠolja, GameSquid VESTI

■

Nedelja knjiga Dragoslava Mihailovića Od 17. do 23. januara 2022. godine obeležavamo Nedelju knjiga Dragoslava Mihailovića. Uz članski popust iskoristite i količinski popust od 20 posto na tri ili više naslova srpskog klasika i kompletirajte svoju kolekciju knjiga. Akcija važi u svim Delfi knjižarama i Laguninim klubovima čitalaca, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs. O... ELIF ŠAFAK Imala je osam godina kad je počela da zapisuje kratke priče u svesku tirkizne boje, čijih se korica i stranica i dan-danas seća. Priče je pisala jer se bojala da je život dosadan. Od rane mladosti je opsednuta slikama Fransiska Goje. Malo je poznato da najviše uživa u mračnoj, glasnoj i agresivnoj muzici, a posebno u hevi metalu i njegovim podžanrovima (progresivni, gotik, alternativni, simfonijski, industrijski…).

Agata Kristi je želela da ubije Poaroa! Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena, a njen lik Herkul Poaro je dan je od najvećih detektiva svetske književnosti. Njegovim malim sivim ćelijama ništa ne može da promakne, ali da li ste znali da je Kristi napisala i čak planirala da objavi Poaroovu poslednju avanturu u kojoj bi on izvukao deblji kraj? Tokom godi na za vreme kojih je pisala o slučajevima slavnog detektiva, Agata Kristi je počela da prezire svog junaka, nazivajući ga „odvratnim, zamornim, egocentričnim malim kretenom“. Ostaje samo pretpostavka da izdavači nisu želeli da ostanu bez svoje „zlatne koke“, pa nisu imali razumevanja za kreativne izlete slavne spisateljice.

JUNAKA Zabeleženo na F orestu Gampu sam se radova la od trenutka kad se pojavio na Laguninom sajtu u odeljku U pri premi. Veoma sam želela da ga proči tam, a o knjizi sam znala samo da ima kultni status i da je pretočena u čuveni film sa Tomom Henksom u glavnoj ulo zi. Ovakvo (ne)znanje je bilo idealan preduslov za rađanje ljubavi prema romanu. Gamp je narator romana. Njegov lik je osmišljen tako da čitalac shvati da su ostali junaci u njegovom životu samo prolazni jer je sam sebi dovoljan. Od malena nosi teret života sa dijagnozom idiota, s obzirom na to da mu je IQ 70, i uvek je tretiran kao – poseban. On ima posebnu samohranu majku, posebnu školu, posebnu poziciju u fudbalskom timu. Da, Forest je čovek sa hendike pom, ali je istovremeno čovek sa mno go talenata. I kao takav, otisnuće se u avanture širom sveta. Od fudbalera i muzičara, preko vojnika sa ordenom, genija za fiziku što će mu omogućiti nezaboravan put, do modernog Ro Roman po kojem je snimljen jedan od najboljih filmova svih vremena, Forest Gamp Vinstona Gruma oduševio čitalačku(@taste_column)TijanubukstagramerkujeMarjanovićivisokosekotiraounjenojknjiziutisakanesamozaovugodinuvećuopšte

Već u narednom, isti taj Forest zablista u svojoj skrivenoj genijalnosti toliko da čitalac zanemi i/ili se slatko nasmeje.

Javno mnjenje je puno predrasuda prema osobama sa mentalnim smet njama i smatra ih agresivnim i nepred vidljivim, pa samim tim i društveno nepoželjnim. Iako katkad zaista ne predvidljiv, Forest Gamp ruši stereoti pe. Karakter mu je nevin kao u deteta, velikog je srca i spreman da pomogne i Njegovoneznancu.srce je i zaljubljeno srce. Fo restov put se često ukršta sa putem Dženi Kuran, devojčice iz susedstva, koja izrasta u tipičnu mladu lepoticu. Čak i kada je na drugom kraju sveta, njegove misli se uvek vraćaju njoj. I oni zaista doživljavaju posebnu priču –iskreno prijateljstvo, poseban oblik lju bavi i strasti, ni nalik nečemu o čemu ste već čitali. I to je zapravo ono naj lepše što se može reći o romanu Fo rest Gamp – neponovljiv je. Najlepše što nam književnost pruža je učenje i širenje vidika, a ovakva pri ča, sigurna sam, svakog nauči nešto novo. Odiše kvalitetom, svaka stranica je opipljiva i „govori“, a na kraju biste je i slatko zagrlili. Visoko se kotira u mojoj knjizi utisaka ne samo u ovoj go dini već uopšte. Jerbo, jedan je Forest Gamp, odlikovani vojnik i poznanik predsednika. Ne jednog, već dvojice. Jerbo, jedan je i neodoljiv. A ovo „jer bo“… Čitajte u romanu. ■

Toliko puta sam se glasno smejala uz njegove dogodovštine da nisam mogla da verujem da je takav smeh uspela da prouzrokuje pisana reč. Svakako, Forest će mnogo puta i zabrljati, što će nas podsetiti da ima mnogo surovih ljudi. Radnja romana počinje šezdesetih go dina XX veka i obuhvata i period fame oko putovanja na Mesec, hipi komune, Vijetnamskog rata… Dobijamo uvid i u politički razvoj tadašnjih Sjedinjenih Država, u rasizam koji je bio u punoj snazi. Roman pruža bitne životne lek cije i čini mi se da je autor imao jasnu viziju prilikom pisanja – kako da svaku goruću temu prenese na papir u ne cenzurisanoj verziji. Ovo delo jeste umnogome škakljivo, ali o njemu se ipak diskutuje sa poštovanjem.

32

NEPONOVLJIVA

binsona Krusoa, borca, glumca i uz gajivača rakova, na tek dvesta i nešto stranica ovaj junak i ova priča će vam probuditi najrazličitija osećanja.

Ovaj roman s primesama komedije slikovito nam govori i o neiskvarenosti u svetu odraslih, a opet i o tome kako ima onih koji će iskoristiti nečiju do brodušnost. Naravno da je Forest, či stog srca i ružičastog pogleda na svet, na meti svih onih koji time mogu da se okoriste. U toj ljudskoj tami on je prika zan kao poslušno dete koje obitava u telu odraslog čoveka i ne shvata šta se zapravo u određenom trenutku desilo.

NEOBIČNOGPRIČA

Najlepše što nam književnost pruža je učenje i širenje vidika, a ovakva priča, sigurna sam, svakog nauči nešto novo. Odiše kvalitetom, svaka stranica je opipljiva i „govori“

U romanu mi se posebno dopada na čin građenja likova, njihov razvoj. A naročito kako su nadograđeni Mija i Holger. Autor nam pruža mogućnost da pratimo i događaje iz njihovih pri vatnih života i kako to utiče na posao koji obavljaju. Iako se ovaj roman može čitati i za sebno, jer radnja, osim kada je reč o protagonistima, nije nastavak Anđela u šumi, moja je preporuka da se prati re dosled, upravo zbog njihove evolucije. Rasplet nije bio onoliko bombastičan koliko sam želela i dâ se naslutiti već negde na polovini romana, ali celoku pan utisak je da je ovo još jedan zai sta dobar psihološki triler, koji će vam držati pažnju od prve do poslednje stranice.

Poznati dvojac iz Anđela u šumi, istra žitelji Mija Kriger i Holger Munk, imaju novi zadatak: da pronađu izvršioca ri tualnog ubistva mlade devojke, prona đene u šumi u pentagramu od sovinog perja. Brutalnost i mističnost izvršenja ubistva zbunjuje istražitelje, pa i same čitaoce, a svaki novi lik koji se pojavi ima složenu prošlost, koja baca senku sumnje baš na njega, pa ga čini mogu ćim ubicom.

■

KUTAKDELFI DELFI KUTAK

Piše: Aleksandra Stanković BRZ RAZVOJ RADNJE, BRUTALNOST I MISTIČNOST U KNJIZI Sova Samuela Bjerka Veoma sam se obradovala kada sam videla da Laguna prevodi nastavak Anđela u šumi Sa muela Bjerka, koji smatram jednim od boljih trilera, pa sam pre čitanja imala velika očekivanja od romana Sova Mogu da kažem da je drugi deo čak za nijansu bolji i da nadanja nisu izne verena!

Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera Anđeo u šumi –sofisticirani je i kompleksni psihološki triler, u kome dvoje istražitelja rešavaju slučaj ritualnog ubistva devojke. Jedna čitateljka otkrila nam je zbog čega nije mogla da ispusti iz ruku ovu knjigu Kod Bjerka akcija kreće odmah, nema čekanja i uvijanja. On čitaoca vrlo brzo uvuče u priču, pružajući dovoljno ma terijala da zaokupira pažnju, a opet da jući tako malo da bez daha tragate za još dešavanja. Kratka poglavlja i mno go dijaloga čine da radnja teče brzo i da morate što pre da utolite svoju žeđ za otkrivanjem istine.

■

Očaravajuća priča o knjigama, prvoj ljubavi i neobičnom prijateljstvu sa mačkom koji govori, ovaj roman je za sve one kojima su knjige mnogo više od reči na papiru moć od ovog zbunjenog tinejdžera u misiji spasavanja knjiga. Svet je pun usamljenih knjiga koje su zarobljene, nepročitane i nevoljene, a mačak i Rintaro moraju da ih oslobode od neodgovornih vlasnika koji su ih zapustili.

Koliku odgovornost predstavlja pre poručivanje knjiga i šta obično pre poručujete neodlučnim čitaocima?

Biti knjižar jeste odgovoran posao. Imamo priliku da usmerimo i izgradi mo čitalački ukus kako iskusnih tako i najmlađih čitalaca. Kada kupac zako rači u knjižaru, naš zadatak je da kroz razgovor saznamo šta je to što zaista želi. Od tog prvog susreta čitaoca i knjižara zavisi da li će nam se opet vratiti, a kada steknemo njihovo po verenje, neretko zbog nas dolaze i s drugog kraja grada. Vodič kroz ljubav nu istoriju Beograda i Beograd kroz ključaonice 100 kuća su knjige koje zadovoljavaju sve čitalačke ukuse i idealan su poklon, a sam pisac Nenad Novak Stefanović je naš komšija i čest gost naše knjižare. Preporučite nam knjigu koja je na Vas ostavila jak utisak. Ukoliko volite knjigu Mali Princ, moja preporuka je Agi i Ema Igora Kolarova. Nežna, lirska proza, pisana neobičnim a jednostavnim stilom, puna je životnih mudrosti o snazi prijateljstva, sazreva nju i potrebi da nas neko prihvati i ra zume. S pravom je deo školske lektire, i to onaj koji se rado čita i dugo pam ti. Neka citat iz ovog dela posluži kao inspiracija svim čitaocima Bukmarke ra za drugačiji početak 2022. godine: „Zašto toliko mnogo ljudi ne zna pravi trenutak kada treba da prestanu da be smisleno žure zbog najrazličitijih glupo sti, i prosto urade neku stvar koja nema veze ni sa čim?“ ■

Ta misija šalje ovaj neobičan tandem na neverovatno putovanje koje će Rintaru promeniti život. Upoznaće čoveka koji skuplja knjige i ređa ih na policu bez namere da ih čita i smatra da su knjige postale samo dekoracija i da nemaju nikakvu drugu vrednost. Zatim odlaze u potragu za čovekom koji je poznat kao mučitelj knjiga jer cepa stranice i koristi ih kao materi jal za učenike na svom kursu brzog čitanja. Upoznaju takođe i izdavačku silu koja ne mari za kvalitet već samo juri da objavi što veći broj bestselera koji će doneti najveću zaradu. Nji hove avanture kulminiraju u posled njem, nezaboravnom izazovu – mi sterioznom lavirintu koji vodi Rintara u carstvo u koje se samo najhrabriji usuđuju da uđu...

34 REČZAVRŠNA VAŠ KNJIŽAR

Aleksandra Vidojković Knjižara „Dobrica Ćosić“, Beograd Piše: Dunja Lozuk Mačak koji je spasao knjige Sosukea Natsukave NOVI ULOV: Jedva čekamo da na policama Laguninih knjižara ugledamo japanski bestseler koji je na putu da pokori svet, jer se trenutno prevodi na čak 25 jezika Uvek nasmejana i sa lepom reči za svakog kupca, Aleksandra Vidojković, šefica knjižare „Do brica Ćosić“ u Beogradu, deo je Delfi tima jedanaest godina. Prvo je radila u Nišu, a potom u više beogradskih knjižara. Imala je privilegiju da bude šef novootvorene knjižare, ali i da vodi knjižaru sa dugom tradicijom, tako da je stekla veliko iskustvo u radu. Na po ziciji šefa knjižare „Dobrica Ćosić“ na lazi se godinu dana i sa svojim timom predano i vredno radi na širenju ljubavi prema knjigama. Zašto je rad u knjižari lep? Rad u knjižari je, pre svega, veoma dinamičan. Okruženi smo knjigama i radimo sa sjajnim kolegama koji su obrazovani, kreativni i, iznad svega, veliki knjigoljupci. Neprekidno pratimo dešavanja na domaćoj i na svetskoj književnoj sceni. Razmenjujemo čita lačka iskustva i radujemo se susretima sa čitaocima. Sve je to vrlo inspirativno, ali predstavlja i veliki izazov za svakog od nas. Koji žanrovi najviše zanimaju poseti oce Vaše knjižare? Našu knjižaru posećuju čitaoci različi tih afiniteta. Imamo posetioce koji nam dolaze redovno, ali i one koji, šetajući, impulsivno odluče da svrate kod nas. Porasla je čitalačka radoznalost za istorijske teme, tako da se rado kupu ju knjige ovog žanra. Zbog pandemije i sveopšte izolovanosti čitaoci se odlu čuju i za naslove iz popularne psiholo gije. I klasici su takođe čest izbor naših posetilaca.

ULOVNOVI

Srednjoškolac Rintaro Natsuki teška srca zatvara porodičnu knjižaru koju je nasledio od svog voljenog dede. Na njegovom pragu se iznenada pojavljuje mačak koji go vori, sa neobičnom molbom. Mačak traži – ili bolje rečeno zahteva – po