Časopis Bukmarker - broj 20

POKLON PRIMERAK | JUN 2022. | BROJ 20 TI ZNAŠ VIŠE! IZ PRVE RUKE O iskonskoj lepotiRimaJerusalima,iIstanbula TAJNE PISACA LundberjSofija INTERVJUI Ivan DžonatanBojanIvačkovićLjubenovićLitel KNJIŽEVNA KRITIKA NoćĆutanjeOčiKaoknjižarkeLetopisjedneuKairuvodazačokoladusuimgledaleuBogadevojakaPetlja knjige Najveći hitovi omiljene manifestacije knjigoljubaca /priča koja traje AKTUELNO KOLIKO ZNAMO O GORANU BABIĆU, AUTORUVIDNOROMANAPOLJE?

Lektura i korektura / Saša Bošković

■

=

U ovom broju pročitaćete i odlične intervjue pisaca Bojana Ljubenovića i Džonatana Litela, čije su knjige Ništa nije smešno i Eumenide I i II među najtraženijima. Švedska bestseler autorka Sofija Lundberj otkrila nam je u rubrici Tajne pisaca kako je nastao njen novi roman Kao pero na vetru

| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs

| Naslovna strana / Dizajn: Euroart93 - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 Bukmarker / Rotografika, Subotica FOKUSU: knjige DELFI KUTAK: Istorija nasilja GIFT NOĆI KNJIGE: Domaća izdanja KOLUMNA TRI RAJKE: Ćutanje devojaka Z PERA LJUBICE ARSIĆ: Petlja AKTUELNO: Neznani junak Goran Babić PRVE RUKE: Jerusalim, Rim, Istanbul #BUKMARKER: 9. novembar 31 TAJNE PISACA: Sofija Lundberj MALA LAGUNA O KOJIMA SE PRIČA INTERVJU: Ivan Ivačković KNJIŽEVNA KRITIKA: Letopis jedne knjižarke u Kairu

21 ■

■

Uživajte u čitanju!

2220 DRAGI ČITAOCI, KNJIGE

| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055

24■

1027■

■

■

■ HITOVI NOĆI KNJIGE: Drame i trileri

Verujemo da će se neke od navedenih knjiga naći na vašem spisku za Noć knjige. I jedva čekamo da na društvenim mrežama podelite sa nama svoj „ulov“!

1412■

Kada su u pitanju domaća izdanja, preporučujemo, između ostalog, naslove Senka i san Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića, Nebeska dvorišta vladike Grigorija i Panonski admiral Ivana Ivačkovića. Među stranim hitovima obratite pažnju na Sedam muževa Evelin Hjugo, Vredne stvari, Smrt u Pont Avenu, Lekcije iz hemije

Lekcije iz hemije, Boni Garmus INTERVJU: Bojan Ljubenović INTERVJU: Džonatan Litel PRIKAZ KNJIGE: Oči su im gledale u Boga NOVI ULOV: Klub ponoćnih kupačica 33 ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar 34

18 ■

Roman o hemičarki i domaćici TV šoua Večera u šest Elizabet Zot, koja ne dozvoljava društvu da je ukalupi u svoje norme, izazvao je književnu buru i pre nego što se pojavio u knjižarama širom sveta.

32 ■ DELFI

| Direktor marketinga / Ana Spasojević

Ljubitelj knjiga je najbogatiji i najsrećniji od svih ljudi. Koliko je ova rečenica tačna, zna svako ko u svom okruženju ima bar jednog pasioniranog čitaoca.

178■

28 ■

Noć

Zato je svima onima koji žele da obraduju svoje knjigoljupce i, naravno, svim knjigoljup cima, Noć knjige, koju Laguna organizuje dva puta godišnje, omiljena manifestacija.

Ovogodišnja letnja Noć knjige, koja se održava od 17. do 19. juna, donosi mnogo hitova. Potrudili smo se da novi broj Bukmarkera koncipiramo tako da vam bude najpraktičniji vodič kroz domaće i strane novitete koje možete naći u svim Delfi knjižarama, ali i pod setnik na sve one hit knjige koje se, možda, već izvesno vreme nalaze na vašoj listi želja za čitanje, a još niste stigli da ih uvrstite u svoju biblioteku.

Kroz stalne rubrike predstavili smo još mnogo odličnih naslova, kao što su Vidno polje, Oči su im gledale u Boga, Ćutanje devojaka, Kao voda za čokoladu, Letopis jedne knji žarke u Kairu, 9. novembar i mnoge druge.

■ PRIKAZ KNJIGE: Pratim te 30

5■ U

29 ■ IZ

COBISS.SR-ID 24908553 | POKLON PRIMERAK | JUN 2022. | BR. 20 | IZLAZI MESEČNO Štampa

7■ HITOVI

■ HITOVI NOĆI KNJIGE: Publicistika

■

16■ I

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić Grafički dizajner / Dejana Vranješ Saradnici: Iva Burazor, Vuk Lazarević, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Srđan Krstić, Mina Kebin, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Maja Zuber, Matija Krstić, Vladana Valčić

■ PRIKAZ KNJIGE: Kao voda za čokoladu

BUKMARKERPREPORUČUJE:REDAKCIJA 6■

| Za izdavača / Dejan Papić

| REDAKCIJA

SADRŽAJ CIP

Ilustrovana priča o osnivaču srpske države Stefanu Nemanji, pisana prijemčivim i pitkim jezikom, bogata istorijskim podacima i zanimljivim činjenicama u vezi sa epohom i duhom vremena. Prateći glavnog junaka od kada je bio dečak, kroz godine uspona i padova, ljubavi i ratovanja, uspeha i iskušenja, priča se dotiče ne samo biografije vladara koji će se upokojiti pod imenom Sveti Simeon već i presudnih događaja koji su menjali lice tadašnje Evrope i sveta. ■

HITOVINOĆIKNJIGE

Senka i san –Dejan Stojiljković, Vladimir Kecmanović

Popusti na Lagunina izdanja za kupovinu jedne knjige biće 25%, za dve 30%, za tri 35% a za četiri i više knjiga 40%, dok će na knjige drugih izdavača, strana izdanja i gift asortiman popust iznositi 20%.

FOKUSUU U FOKUSU 5

Čeka vas više od 50.000 naslova, odličan izbor gift programa, kao i pokloni iznenađenja!

NOĆ KNIJGE PRIČA KOJA TRAJE

Nebeska dvorišta –Vladika Grigorije

Snažna i potresna, ova se priča o životu, lepoti i stradanju drži vrednosti o kojima njen autor vladika Grigorije govori kad god uzme reč. Precizno i odmereno, škrtim a poetičnim slogom sročio je fragmentarnu sagu o maloj ali hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište, alegoriju o malom čoveku na udaru pošasti rata koja se kristalizirala u odu Planinici, predelu nestvarne lepote, i čovekoj spremnosti na velike odluke i dela – u roman Nebeska dvorišta ■

Omiljena manifestacija Noć knjige održaće se od 17. do 19. juna 2022. godine pod pokroviteljstvom Eurobank Direktna u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.

Razgovarala: Maja Šarić | Foto: Predrag Mitić, Zoran Ivanović, Željka Dimić

U kojoj meri ste osećali odgovornost tokom rada na ovoj knjizi?

Da li je i Balašević učestvovao u stva ranju knjige?

Knjigom Panonski admiral, emocionalnim vodičem Balaševića,diskografijukrozĐorđanovinar i pisac Ivan Ivačković iskazao je dubok naklon ne samo prema umetnosti ovog pesnikavelikognaših duša već i angažmanucivilizacijskomnjegovom

6 INTERVJU INTERVJU

Ključni trenutak bila je jesen 2019. godi ne. Tada sam počeo intenzivno da radim na njoj. A ideja je rođena još sredinom devedesetih. Tada sam u Politici objavio tekst o Đoletovom albumu Jedan od onih života. Meni se jako dopao taj album, a Đoletu se jako dopao taj tekst. I inače sam tada razmišljao da pišem knjige, bio sam već dugo u novinarstvu i osećao sam izvesno zasićenje. Nastavio sam da pišem o Balaševićevim pločama s ide jom da to jednog dana bude knjiga. Ali dugo nisam bio spreman da je uobličim na način koji bi me činio zadovoljnim. U jesen 2019. znao sam da sam stasao za nju. I osetio sam navalu želje da je napišem. S druge strane, već sam bio načeo dva druga rukopisa i nećkao sam se, nisam znao šta da radim. Presudio je prijateljski savet Marije Desivojević

Koliko dugo je postojala ideja da na pišete ovu knjigu?

Nije, mada smo obojica to želeli. Koro na je strašno kosila baš onih dana kad je trebalo da se vidimo. Pozvao sam Đoletovu ćerku Bebu i predložio joj da odložimo susret dok se situacija ne po pravi. Nisam brinuo o sebi, brinuo sam o Đoletu. Već je imao infarkt, a polako je i zalazio u godine. Nisam želeo da bilo šta rizikujemo. Ipak, on se malo kasnije razboleo, a onda je sudbina odlučila da nas rastavi od njega. Kao i stotine hiljada drugih ljudi, bio sam duboko pogođen. Ostavio sam pisanje knjige, nisam bio siguran ni da ću je završiti. Nagovorio me je, zapravo, Vuk Žugić, Đoletov i moj zajednički prijatelj, čovek koji je organi zovao sve Đoletove koncerte u Centru „Sava“. Rekao mi je da nikako ne odu stajem, a nešto slično govorila mi je i Bilja Krstić, moja bliska prijateljica, Đo letova kuma i njegova najveća podrška u danima Ranog mraza

OVA KNJIGA JE PRIVATNI MUZEJ S EKSPONATIMA

K

Knjige su spomenici, tako da je odgovor nost autora uvek velika. Mi preuzimamo odgovornost da verno prikažemo ljude o kojima pišemo ili da verno prikažemo njihov rad, ono što je njihovo nasleđe. Ili da verno prikažemo i jedno i drugo.

IZ ONIH VREMENA KOJA OBIČNO OPISUJEMO KAO ZLATNA, KAO I IZ

A jeste li uživali dok ste pisali Panon skog admirala?

ONIH VREMENA U KOJIMA SMO SE BORILI, I MUŠKI I UZALUD, DA IMAMO ŽIVOT PO MERI ČOVEKA

Panonski admiral je pun pohvala za Ba laševićevo pesništvo i muziku. Napisao sam da je Balašević za svog sina napra vio pesmu bolju od pesama koje je Džon Lenon napravio za svoje sinove, i mislim da je to verna slika, da je to činjenica. Stalo mi je da se zna da tragičan odlazak Đorđa Balaševića nije uticao ni na jedan moj vrednosni sud o njegovim pesma ma. Ništa u knjizi nisam ulepšavao zato što je on otišao. Da jesam, to bi možda s ljudske strane bilo razumljivo, ali bilo bi neodgovorno. A u knjigama je zaista važno sačuvati tu odgovornost o kojoj pričamo. Zato nikada nisam nikome ugađao dok sam pisao. Ali Balaševiću nije ni bilo potrebno ugađati. Reč je o čoveku koji nikad nije snimio loš album, što je redak slučaj i u internacionalnim razmerama.

POSVETA

VANVREMENSKOM UMETNIKU

njige su spomenici, a na au torima je odgovornost da u njima verno prikažu ljude o kojima pišu, ili njihov rad, ili i jedno i drugo, smatra novinar i pisac Ivan Ivačković, koji nam za večnost ostavlja knjigu o pesniku intime i ljudskih ose ćanja, pesniku ljubavi, u čijoj karijeri nije bilo slabog albuma, što je retkost i u internacinalnim razmerama. Ostavlja nam knjigu o Đorđu Balaševiću. Panon ski admiral je Ivačkovićev emocionalni vodič kroz Đoletovu diskografiju, knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje.

Cvetković. Od nje sam dobio veliki pod sticaj i uveravanja da knjigu o Đorđu treba da napišem preko reda.

Kao i mnogima drugima, on mi je svojim pesmama obeležio život. U svima nama te pesme ostavile su duboke tragove. Is pod toga je, u mom slučaju, nešto još lič nije. Poznavao sam Balaševića trideset pet godina, voleo sam ga i poštovao sam ga. Zahvaljujući njegovim i mojim zajed ničkim prijateljima, znam da je to bilo obostrano. Balašević i ja nikada nismo imali ni najmanji nesporazum. Nikad se nikakva senka nije pojavila među nama, što je redak slučaj kada je reč o umet niku i kritičaru. Nismo, naravno, uvek i u svemu bili saglasni, ali i o tim stvari ma koje nismo doživljavali na isti način razgovarali smo uz smeh, kroz humor. Pamtiću ga po pesmama, pamtiću ga po tim našim razgovorima, pamtiću ga po

KNJIGENOĆIHITOVI

Koje njegove pesme ćete zauvek „no siti ispod kože“, kako kažete u knjizi?

Jednom su sadili lipu, Slow Motion, Ne volim januar, Marim ja, Čovek sa mese com u očima... Ne vredi nabrajati, pre više ih je. Hajde samo da kažem kako su meni neke manje poznate Đoletove pesme važnije od nekih klasika. Meni više znače Mrtvi nego Vasa Ladački

HITOVI NOĆI KNJIGE

Četvrta knjiga poezije (do sada je objavio Nebo nad Vizantijom, Kremen plamen i Povratak u Logos) sadrži izabrane pesme iz prethodne tri zbirke i nove koje se grade na ciklusu Svetionici iz zbirke Povratak u Logos, koje su svojevrsni razgovor sa najznačajnijim ličnostima iz naše istorije. ■

Jedanaesta pesnička knjiga Selimira Radulovića poetički korespondira sa njegovim ostalim knjigama poezije i esejistike.

RAZNOLIK I IZVRSTAN IZBOR NASLOVA DOMAĆIH AUTORA ČINE ZBIRKE POEZIJE, ISTORIJSKA PUBLICISTIKA I DRAMA

Svetlo u svetioniku, Igor Mirović

Prvi put u životu Šlomović je bio suočen sa poraznom istinom da su lepota, duh, umetnost samo privid, magla i dim, ništa, a da svetom vladaju slepi životinjski oblici posedovanja, koje je toliko uporno izbegavao da prizna dvadeset i šest godina. ■

Većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala je sa prostora današnje Srbije, odnosno sa šireg prostora Balkana. Ovo je priča o tim ljudima i o tom vremenu, o našim krajevima pod rimskom vlašću i značaju koji je ovaj prostor imao na mapi istorije.

Po čemu ćete pamtiti Đorđa Balaše vića?

Ima ih zaista mnogo. Moja generacija je doživljavala prvu mladost uz balade Život je more ili Neki novi klinci. Kasnije smo saznavali najcrnje jugoslovenske istine dok smo slušali Ne lomite mi ba grenje. Još kasnije, kao uveliko zreli ljudi, uz Provincijalku smo shvatali da imamo još mnogo da učimo o ljubavi. Balašević je umeo da nadvisi sebe u Slovenskoj, Bezdanu, Drvenoj pesmi ili Portretu mog života. Pa onda, tu su Odlazi cirkus, Neko to od gore vidi sve,

Knjiga žalbi, Momo Kapor

Kako ga objasniti generacijama koje nisu stasavale uz njegovu muziku, nego je upoznaju sada?

Ne bih to mogao da kažem u nekoliko reči, jer Balašević je suviše krupna i suvi še značajna umetnička pojava da bi se to kazalo usput. Ali nadam se da ova knjiga upravo to čini, da ga objašnjava mladima koji se sada sreću s njegovim pesmama. S druge strane, za moju generaciju, za nas iz šezdeset i neke, Panonski admi ral je minsko polje uspomena, privatni muzej s eksponatima iz onih vremena koja obično opisujemo kao zlatna, kao i iz onih vremena u kojima smo se borili, i muški i uzalud, da ne propadne naša zemlja i da imamo život po meri čoveka. Đorđe Balašević bio je jedan od simbo la takvih nastojanja i te borbe. Koncer ti koje je devedesetih držao u Centru „Sava“ bili su opozicioni skupovi isto koliko i muzičke večeri. Bio je to hrabar, čestit civilizacijski angažman. Ova knji ga je naklon i tom Balaševićevom anga žmanu i njegovoj umetnosti. Uostalom, kod njega se te dve stvari nisu ni mogle razdvojiti. ■

Jesam, i to uživanje nije bilo pomućeno ničim, dok Balašević nije nenadano za okružio i ispunio svoju sudbinu. A kada se to dogodilo, preplavili su me tuga i zaprepašćenost. Naprosto, nisam bio sposoban da poverujem da se to dogo dilo. Kad je umro Mika Antić, Balašević je napisao kako se nada da je to samo neki nesporazum, jer nije stekao utisak da je Mika Antić od onih koji umiru. Ot prilike tako sam se osećao posle vesti o Balaševićevoj smrti. I tako je ta ogromna tuga ušla i u rukopis i postala neodvojiva od zadovoljstva pisanja. U Panonskom admiralu su i radost stvaranja i žalost za čovekom o kojem sam pisao, i drama i pomirenost sa sudbinom, i mnoga dru ga osećanja koja, uostalom, pomešana jedna s drugima, čine ljudski život.

Purpur imperije, Duško Lopandić

Zbirka U carstvu vetrova Aramejskih naslanja se na mitološke i simboličke strukture svetog sistemskog spisa naše civilizacije. ■

U carstvu vetrova Aramejskih, Selimir Radulović

7 INTERVJU

Kako treba slušati Đoleta?

Treba ga slušati polako, da nam ne bi koja reč promakla.

koncertima u Centru „Sava“, koncertima koji su bili jedinstvena smesa sete, me lanholije, smeha i građanske odvažnosti.

DOMAĆA IZDANJA

■

8 AKTUELNO AKTUELNO

a prijateljem iz mladosti Ab dulahom Sidranom jednom je dva dana neprekidno igrao šah. Sa Krležom se sretao više puta, a njihov razgovor zabele žio je Enes Čengić u knjizi Sa Krle žom iz dana u dan. Bio je dobar prija telj sa Slobodanom Praljkom, koji mu je kasnije „preoteo“ ženu, široj javno sti poznat kao hrvatski general koji je srušio mostarski most i pred kame rama u Haškom sudu ispio otrov. Sa svojom prvom ženom nekoliko me seci je živeo kao podstanar kod na rodnog heroja Ilije Gromovnika. Do brica Ćosić bio je drug njegovog oca. Bio je čest gost Ivice Račana i Stipe Šuvara, koji su sticajem okolnosti ži veli na istom spratu jedne zgrade u Zagrebu. Ne možemo ovde nabroja ti sva druga značajna imena u čijim se krugovima kretao, od Crnjanskog do Daviča, Konstantinovića, Ćopića, Lalića, Krkleca, Ele Ficdžerald i Bula ta Okudžave, Arsena Dedića, Steve Žigona, Judite Šalgo i brojnih drugih lica kojih uglavnom više nema. O nji ma možete čitati u autobiografskom romanu Gorana Babića Vidno polje Sastavljena od brojnih anegdota o poznatim piscima, umetnicima, politi

Zašto je Goran Babić, autor knjige Vidno polje, koja čitaoca vodi kroz niz priča iz lične istorije koja se prepliće s istorijom čitave jedne epohe i pored velike književne karijere, ostao nepoznat široj javnosti, otkriva nam urednica Janja Stjepanović

1991. godine, gde je u statusu izbegli ce sa nama proživeo sankcije, bedu i bombardovanje. Nakon preseljenja nastavio je neumorno da piše, otvo rivši osobno novu veliku temu u knji ževnosti – egzil.

SNeznani

junak

Nije čudo što je tokom poslednjih nekoliko decenija, usled dominan tnih nacionalističkih diskursa, Babić doslovno marginalizovan u kolektiv nom sećanju. Ne samo da je trn u oku ovdašnjim nacionalistima nego je još više traumatična tačka jugonostalgi čarske „građanske levice“. Uostalom, ne pokazuje li on u svojoj knjizi Vid no polje da su i jedni i drugi na strani istorijskog revizionizma, čiji je glavni cilj prikrivanje onoga što je danas de finitivno izgubljeno – socijalne pravde i Akosolidarnosti?jednoga dana na ulicama Beo grada umesto dobro poznatih patri otskih grafita osvane možda tačniji zapis: SRPSKI HEROJ GORAN BA BIĆ, znaćemo da živimo u normal nom društvu. Dotad se nadamo da će se barem objavljivanjem knjige Vidno polje u izdanju Lagune šira publika u Srbiji konačno upoznati s ovim ne znanim junakom. ■

Ime Gorana Babića do danas je, me đutim, ostalo nepoznato široj publi ci u Srbiji, i pored toga što je objavio više od stotinu knjiga poezije, pro ze, dramskih tekstova, književne kri tike, kao i angažovanih i polemičkih tekstova, a njegova poezija uvrštena je u mnoge domaće i strane antolo gije. Kao književnik upisao se u ne zaobilaznog autora svih književnosti takozvanog regiona, jer se tokom ce lokupnog spisateljskog staža nije dr žao nacionalnih granica. Koliko Babi ćevo pesničko i prozno stvaralaštvo danas uživa kultni status u krugovi ma dobrih poznavalaca društvenih i kulturnih dešavanja na prostoru biv še Jugoslavije toliko ostaje nepozna to široj javnosti. BeskompromisnogZašto?stava,

veran an tinacionalističkim i kosmopolitskim principima, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Babić je vodio oštre polemike sa ra zličitim akterima ondašnje društve no-političke i kulturne scene ukazuju ći na opasnosti nacionalizma. Pesnik Siniša Tucić je svojevremeno zapisao o Babiću: „Jedini je i najdosledniji kao jedan od najvećih hrvatskih književni ka branio prava Srba i preko noći je sa ženom i jednogodišnjom ćerkom zauvek napustio Zagreb, jer mu je ži vot bio ugrožen. Poslednji svoj tekst u Hrvatskoj je napisao kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit ZABRA NJENO ZA SRBE I PSE. Tekst je za vršio rečenicom – Tražite me među Srbima i psima.“ Faktički prognan iz Hrvatske, preselio se u Beograd

Objavio je, između ostalog, brojne pesme i tekstove o Oluji, dosledno kritikujući odnos Hrvatske prema Sr bima. I pored toga u Srbiji ga, prime ćuje Tucić, ignorišu. „Njegova hra brost žulja one koji su sa naše strane bacali cveće na tenkove koji su išli na Vukovar. Nažalost, mi ne vidimo Gorana Babića, a njegove pesme se dele po društvenim mrežama, u an dergraund izdanjima. Toliko o Srbiji, o našoj kulturi, o našoj zahvalnosti. Ne gubi Goran Babić, gubi naša književ nost jer je Goran izvanredan pesnik i to se teško može osporiti.“

čarima, privatnih pisama, polemičkih članaka, dokumenata, fotografija, pe sama… ova neobično duhovita knjiga vodi čitaoca kroz niz priča iz autorove lične istorije, koja se prepliće s istori jom čitave jedne epohe.

Na primer, da radimo sve obrnuto od nesrećnog Isidora Petrovića. Da sla vimo život, a ne smrt, da se raduje mo svakom novom danu, da koristi mo priliku da sebi i drugima ulepšamo svaki trenutak, da se pomažemo, sa slušamo, razumemo, da uživamo u različitostima, poštujemo drugačija mišljenja, uživamo u umetnosti, vo limo bez zadrške. I da se smejemo, mnogo više smejemo...

Nova BojanasatiričnihknjigapričaLjubenovića

10 INTERVJU INTERVJU

Ništa nije smešno, u kojoj je autor duhovitiji, apsurdniji i oštriji nego pre, za kratko vreme osvojila je čitaoce i našla se u samom vrhučitanostitop-lista

Obični ljudi koje srećete na ulici, u gradskom prevozu, u prodavnici, u liftu. Natovareni brigama ukradene mladosti, neizvesne budućnosti, žr tve tranzicije sa dronjcima od snova i mrvicama nade da im može biti bo lje. Rekoh nedavno da me ove priče podsećaju na džepna ogledala, ako im se dovoljno približite videće u nji ma i svoj odraz, a ako prošarate malo prepoznaćete i svoju okolinu, komši je, prijatelje, vlast, opoziciju...Ja sve vreme pišem u slavu tog malog čove ka, uporno želeći da mu popravim ži vot i dosledno u tome ne uspevam.

Ko su junaci Vaših priča?

Smrt Isidora Petrovića je jedina pri ča koja se „prostrla“ na više strana i predstavlja priču o smrti, pripove dač je mrtav čovek. Kakav odnos imamo prema smrti i da li, razmišljajući o kraju, početak i sredinu možemo da učinimo boljim?

nas drži

Njegovu knjigu satiričnih priča Ništa nije smešno čitaoci su jedva dočekali, i za kratko vreme je postala bestseler, iako je uvreženo mišljenje da se pri če slabije čitaju. Posle Ljubenovićeve knjige ova tvrdnja više ne važi.

Čitaocima se prvo predstavio sati ričnom knjigom Pisma iz Srbije, za koju je dobio nagradu „Radoje Do manović“, ali ga je roman Da je bo lje, ne bi valjalo, drama sa elementi ma trilera i komedije, doveo na sam vrh top-lista najtraženijih knjiga.

Foto: Matija

Ovde se često kao dosetka kaže da „živi zavide mrtvima“, mada meni to više liči na kletvu koja preti da nas sti gne. Isidor Petrović je simbol usmrće nog i umrtvljenog društva, čovek koji tek kao mrtav počinje da živi i pripo veda. Smrt ne doživljava tragično, jer ni za života nije bio previše živ. Ne žali ni za čim, jer gotovo da ništa nije ni imao. Sve do svog tragičnog kraja bio je anoniman i za druge nevidljiv, pa mu naglo stečena pažnja i popu larnost smetaju do te mere da jedva čeka da se skloni u bezbedan zaklon mrtvačnice. Mnogo pre nego što je slučajno usmrćen na ulici, on je ubijen u pojam, a to je najgora vrsta smrti.

Zbirku Ništa nije smešno čini pe desetak kratkih priča koje su sa tirično intonirane. Na dve-tri stra nice, kroz razne situacije, dajete svojevrsnu dijagnozu našeg društva. Hoćemo li se smejati ili plakati?

Još jedna dijagnoza koju čitamo o nama kao društvu nazire se iz priče Sloga. I umesto da se držimo one čuvene srpske krilatice „Samo slo ga Srbina spasava“, redovno se ra dije upuštamo u svađe. Šta misli pisac, hoćemo li se jednog dana složiti ili ugasiti svetlo i zaključa ti vrata jer nemamo drugo rešenje?

Razgovarala: Tanja Vučković

HumorKrstić

B

Čitaoci su navikli da se uz moje knji ge smeju do suza. I ovoga puta će biti tako, samo je pitanje hoće li to biti suze radosnice. Ovo je ipak knjiga satiričnih priča, a satira je po svojoj prirodi opora, gorka pa čak i kada je uvijena u slatke oblande humora. Od pitanja da li u ovoj knjizi ima humora ili ne meni je važnije ima li u njoj istine

Bojim se da mi nemamo taj luksuz da svoje živote delimo na segmente koje ste pobrojali jer se kod nas na

ili ne. Jer ako u satiričnoj knjizi nema istine, onda su sve druge dileme be smislene. Uveren sam da ima, jer je istina bila moj motiv kada sam pisao ove priče, želeći da ostavim svedo čanstvo o jednom vremenu u kome smo uspeli da upropastimo sve što se upropastiti moglo. Ako čitaoci i pored toga nađu put do smeha, ja im neću zameriti.

kraju sve svede na politiku. Ona je u svim porama naših života, od trenut ka kada detetu biramo školu, tražimo posao, nadmećemo se na tenderu, pa do toga ko će biti sudija u nekom fudbalskom derbiju. Sećam se kako sam svoj prethodni roman Da je bolje, ne bi valjalo počeo da pišem sa idilič nom nadom da će to biti samo ljubav na priča, a onda se on oteo od mene i pretvorio u satirični triler. Danas u Sr biji čovek može da bude apolitičan je dino ako je u komi, a ni u to nisam si guran.

ojan Ljubenović je po ubeđe nju satiričar i iz tog rakursa pri lazi svojim knjigama – svaka je različita, ali je svaka čitana.

Ovo je u nekom smislu i priča o odsustvu empatije. Šta nam je kao društvu potrebno da živimo bolje i kvalitetnije?

Kakvi događaji Vas posebno inspi rišu da o njima pišete? Politički ži vot, porodični, sportski...?

U jednoj priči ceo grad je postao ve liki tržni centar. Teško je ne biti deo potrošačkog društva, teško je deci objasniti da život na Instagramu nije realan život... Koje su Vaše strate gije „držanja dobrog kursa“, kako ostajete normalni u zemlji Srbiji?

Kada u jednoj knjizi vidimo sa kupljene sve nelogičnosti našeg društva, možda će neko poželi ti da pobegne glavom bez obzira. Šta nas ipak i dalje drži ovde, šta je ovde ipak dobro (osim noćnog života i hrane)?

11 INTERVJU

Roditelji, porodica, uspomene, strah od nepoznatog, neka magična pri vlačnost ovog prostora koji je, čini se, zanimljiviji i uzbudljiviji od većine dru gih na planeti. Ovde se dnevno dogo di toliko „istorijskih“ događaja, koliko se na nekim drugim mestima ne desi za godinu ili deceniju. Čovek ima uti sak da neprestano gleda neku tragi komičnu predstavu, nesvestan da je i sam glavni glumac u tom teatru ap surda. Navikli da budemo taoci takve stvarnosti, većina nas pomalo pati od stokholmskog sindroma, koji joj ne dozvoljava da raskine vezu sa otimi čarima svojih života i otisne se neg de drugde. Sem toga, tu je i naš pre poznatljivi duh, šarm, humor koji nas drži da ni u najtežim trenucima ne po tonemo.

bljeni u tom velikom tržnom centru u kome je sve na prodaju, a najpre ljud ske sudbine.

Šta biste Vi tražili od zlatne ribice?

Prvo, nisam siguran da sam ostao normalan, čovek bi trebalo da je od teflona pa da se sve ovo što nas okru žuje za njega ne zalepi. Drugo, teško je danas definisati normalnost, jer je ona do te mere iščašena da je gra nica između normalnog i nenoromal nog potpuno izbledela, ako ne i sa svim izbrisana. Bojim se da gubimo bitku sa takozvanim paraživotom, fik cijom koja postoji samo na društve nim mrežama, gde su svi lepi, nasme jani, bogati i uspešni. Neki ljudi više ne prepoznaju sopstveno lice ako ono nije provučeno kroz nekakav fil ter. Kada se u retkim trenucima sret nu sa samim sobom, nefotošopira nim i prirodnim, oni odmahnu glavom i kažu: „Ovo nisam ja“. Ako se pod hit no ne vratimo bazičnim vrednostima kao što su porodica, ljubav, obrazova nje, kultura, prijateljstvo, solidarnost, bojim se da ćemo zauvek biti izgu

U Srbiji nema zlatnih ribica, samo pozlaćenih koje ispunjavaju jednu želju. Zašto jedan Vaš junak ni tu jednu ne ume da smisli?

U društvu u kome caruju falsifika ti, normano je da ni zlatna ribica ne može biti original, već fejk, pozla ćena, ona koja eventualno ispunja va samo jednu želju, a i nju nepotpu no i na iznenađujući način. Moderan čovek želi sve i odmah pa je logič no da mu ispunjenje jedne želje nije dovoljno, zato se predomišlja, kalku liše, strahujući da će prokockati šan su svog života. Zamislite sebe da se nađete pred sličnim izborom, vero vatno bi vam dileme bile iste, šta po želeti sada, a ne zažaliti već za ne koliko minuta.

Mir. U svom srcu, u odnosima sa svo jom decom, prijateljima i najbližom okolinom. Namerno ne kažem i mir u svetu, jer tu želju, izgleda, čak ni zlatna ribica više ne može da ispuni. ■

da ne potonemo

Sloga je čudan pojam. Može da bude veoma korisna ako predstavlja ljude ujedinjene u plemenitoj ideji, ali i po gubna ako podrazumeva jednoumlje, kojeg se lično grozim. Veoma je važno oslušnuti ko narod poziva na jedinstvo i pod kakvu „zastavu“. Najveće civili zacijske nesreće desile su se kada su čitavi narodi bili ujedinjeni oko jedne ideologije. S druge strane, za svaki izvanredan podvig potrebna je sloga, makar ona osnovna. Srpsko društvo danas, bojim se, nema čak ni takvu. Rastrazani, posvađani, svako vuče na svoju stranu, zato su nam i rezul tati jadni.

Ako se pod hitno ne vratimo prijateljstvo,obrazovanje,vrednostimabazičnimkaoštosuporodica,ljubav,kultura,solidarnost,bojimsedaćemobitizauvekizgubljeni

Nastavak svetskog bestselera Čokolada. Ceo Vijanin svet biće stavljen na kocku, što će je primorati da se suoči sa teškim izborom; da pobegne, kao što je to činila mnogo puta do sada, ili da se suprotstavi svom najopasnijem neprijatelju – samoj sebi. ■

Poslednja knjižara u Londonu, Madlin Martin

Potraga za ljubavlju, Nensi Mitford

IZUZETNE PRIČE O SNOVIMA, ŽUDNJAMA, ISTRAJNOSTI I SAOSEĆANJU ODLIKE SU DOBRIH DRAMA KOJE ĆEMO ČITATI U NAREDNOM PERIODU

Ovaj maestralni roman o potrazi za ličnim identitetom i identitetom Starog kontinenta gotovo lirski govori o ljudima i svetu koji su poput Grand hotela „Evropa“ možda već proživeli svoje najbolje dane. ■

Bibliotekarka iz Kentakija, Kim Mišel Ričardson

Dok su vazdušni napadi na London sve učestaliji, a rat sve jeziviji, Grejs otkriva malu zajednicu zanimljivih ljudi okupljenih oko knjižare i snagu kojom će pobediti najveću ratnu tamu. Neodoljiva priča koja nas pod seća da knjige mogu biti utočište u vremenima teških stradanja. ■

Grand hotel „Evropa“, Ilja Leonard Fejfer

Ovaj dragulj istorijske fikcije ljubavno je pismo ruralnom stanovništvu Kentakija i hra brim bibliotekarkama koje su se na konjima probijale od kućerka do kućerka i širile pi smenost, nadu, razumevanje i saosećanje. ■

Jedan od najneobičnijih, najdu hovitijih i najbritkijih romana o ljubavi i odrastanju. Dražesna priča o šašavoj ali šarmantnoj devojci i njenoj ekscentričnoj porodici koja će vam pomoći da i sami otkrijete da li ste samo zaljubljeni ili volite. ■

Grad kao Alis Nevila Šuta je istorijski ljubavni roman napisan 1950. godine, neposredno nakon što se autor doselio u Australiju. Ova evergrin knjiga je dirljiva ljubavna priča o mukama, patnji, ljudskoj istrajnosti i izdržljivosti, nehumanosti i nadvladavanju teškoća. ■

Grad kao Alis, Nevil Šut

12 KNJIGENOĆIHITOVI HITOVI NOĆI KNJIGE

DRAME

Crvene cipele, Džoana Haris

Ostareli vlasnik legendarnog hotela Sentral, u kojem su stanovali Gogen i drugi veliki slikari, brutalno je izboden. Ko je ubio devedesetjednogodišnjeg starca i zašto? Kada je ubrzo zatim pronađen i drugi leš na bretonskoj obali, Žorž Dipen shvata da je pred njim slučaj neslućenih razmera. ■

Smrt u Pont Avenu: Slučaj komesara Dipena, Žan-Lik Banalek

TRILERI

Ljubavni roman i triler spojeni u maestralnu priču o osveti. Neočekivano, zabavno, provokativno i duhovito, autorka ispisuje priču o hrabrim ženama koje uzimaju pravdu u svoje ruke. ■

Jeste li se ikad zapitali ko su zaista ljudi koji vas prate na društvenim mrežama? Dve briljantne ali slomljene žene bore se za opstanak u najvećoj igri prevare i uništenja. ■

Osvetnice, Svetlana Slapšak

KNJIGENOĆIHITOVI

Vredne stvari, Dženel Braun

!

NOVA IZDANJA ZA LJUBITELJE NEPROSPAVANIH NOĆI KOJI ĆE UŽIVATI DOK BUDU ČITALI O NEREŠENIM ZLOČINIMA, PREVARAMA, LJUBOMORI I OSVETI

I KAO HIT TV SERIJA INSPEKTORDIPEN

Razgovarala:INTERVJU

Šoa (dokumentarni film o Holokaustu) Kloda Lanzmana, moja ideja je poče la da se uobličava u konkretnu priču o Holokaustu pre nego o samim bor bama. Od samog početka mi je bilo očigledno da će naracija biti iz ugla naciste. Tokom humanitarnog a ka snije i novinarskog rada konstantno sam se, na profesionalnom nivou, su sretao sa izvršiocima zločina. Moj po sao bio je da pomognem žrtvama, ali sa njima je sve jasno, tu nema ničeg posebno misterioznog da se istražu je. Ubice su me oduvek fascinirale. Vodio sam vrlo čudne razgovore sa nekim oficirima, nadrealne diskusije o motivaciji koja se nalazi iza njihovih postupaka...

K

ja sam čovek poput vas!“, Litel i nje gov junak nas navode da se zapita mo koliko se zapravo razlikujemo od Maksa i kako bismo postupili u situa cijama koje, iz ove današnje perspek tive, ne možemo ni da zamislimo.

Još na fakultetu znao sam da želim da pišem o Istočnom frontu i Nemci ma, ali nisam mnogo znao o tome, to je bio deo istorije koja nije mnogo poznata na Zapadu. U školi su nas učili o Zapadnom frontu, Francuskoj, Atlantiku, ulozi Amerikanaca u suko bu itd. Kada sam počeo da se bavim humanitarnim radom, bio sam u pri lici da se direktno upoznam sa ta kvom vrstom nasilja, to se nastavilo i narednih godina na raznim područ jima. Nakon što sam odgledao film

Eumenide, sa kojim smo razgovarali o obimnom istraživanju za ovu knjigu, o uticaju njegovog humanitarnog rada na pisanje, kao i o tome da li je čovečanstvu suđeno da stalno ponavlja iste greške

Na početku romana glavni junak, bivši nacistički oficir Maks Aue, koji je pred penzijom kao direktor fabrike čipke u Francuskoj, piše dnevnik ne da bi se iskupio za svoje greške, već da bi po kušao da shvati i objasni sve što mu se događalo u životu i što ga je obe ležilo. Bez emocija, racionalno, nazi vajući čitaoce svojom braćom, uz re čenicu: „Ja sam čovek poput drugih,

DOSTOJEVSKIMRAČANKAOZNAČAJANTOLSTOJ,KAO

14 INTERVJU

ada je objavljen 2006. go dine, roman Eumenide Džonatana Litela, priča o Holokaustu i nacizmu iz perspektive jednog dželata, podigao je veliku prašinu. Jedni su Litelu za merali greške u interpretaciji istori je, drugi opsednutost užasima, treći nerealnu predstavu nacizma i banali zaciju zla. A onda su usledile nagra da Gonkur i Velika nagrada za roman Francuske akademije, prevodi na če trdeset jezika i milioni prodatih prime raka, što je dokaz da, kakva god bila reakcija na roman, Litel je nesumnji vo uspeo u nečemu u čemu mnogi drugi pisci nisu, da pokaže da je od običnog čoveka do istorijskog zločin ca nekada prekratak put.

Reči iz naslova opisuju Džonatana Litela, pisca fascinantnognagrađivanog,idubokopolemičnogromana

Iva Burazor Foto: Francesca Mantovani

Vaša knjiga obiluje izuzetno de taljnim opisima. Stičemo uvid u to kako glavni junak Maks Aue po smatra svet oko sebe i nosi se s njim. Mnogo ste istraživali dok ste se pripremali da pišete ovu knji gu. Od čega se tačno sastojalo to istraživanje?

Istraživao sam oko godinu i po da na, pročitao svu tada dostupnu lite

Istoriju nasilja obično pišu oni ko ji su to nasilje preživeli, retko imamo prilike u književnosti da o tome čitamo iz ugla zločinaca ili izvršilaca. Šta je kod Vas prelomilo, da li je postojao određeni trenutak, svesna odluka, kada ste rekli „Pisaću o Drugom svetskom ratu, i to iz ugla bivšeg nacističkog oficira“?

Zloslutni naziv romana se ne spominje do poslednjih rečenica, a do tada je već jasno da su one o kojima se govori milostive samo po imenu. Šta biste rekli o Maksu da nas, šta mislite o njemu? Da li su ga Eumenide sustigle?

Dobitnik ste nagrade Gonkur i Ve like nagrade za roman Francuske akademije za Eumenide. Koliko su Vam važne nagrade? Da li su Vam one bitne kao dokaz dobro obavljenog posla ili ih posmatrate samo kao način da knjiga dobije više publiciteta?

Koliko je Vaš humanitarni rad uti cao na Eumenide?

I dalje bavimovodimostareoživljavamoidejeiratoveumestodaseživotnomsredinom,štojeistinskiproblemdanašnjice

Nikada nisam verovao u književne nagrade, zato verovatno nikada ni sam ni odlazio da ih primim. Po mom mišljenju, nagrade su nevažne za književnost. Verujem u književnost u njenom fundamentalnom smislu, a to je stvaranje nečega, a kada je stvo reno, nije važno da li će ga pročitati 50 ili 5 miliona ljudi. Nagrade su kul turni fenomen, bitne su za promoci je, prodaju, celokupnu industriju, od čega se trudim da se držim podalje. Napisao sam knjige koje nisu osvojile nagrade, koje su prodate u 3000 pri meraka, a srećan sam zbog njih ko liko i zbog Eumenida koje su izuzet no uspešne. Naravno, nagrade su mi promenile život u materijalnom smi slu. Zaradio sam dosta novca i moj društveni status se radikalno prome nio, ali to su detalji koje nemaju veze sa književnošću, sa samom knjigom, to je samo životna činjenica.

INTERVJU

Ne volim da komentarišem detalje iz knjige. Sve što sam želeo da kažem nalazi se u knjizi. Svaki čitalac treba sam da odgovori na vaše pitanje na osnovu onoga što pročita. Erinije ili Furije su grčke boginje osvete i pro kletstva, i one su proganjale počini oce zločina. Najpoznatije su po pro ganjanju Oresta zbog ubistva majke Klitemnestre, koju je ubio po nago voru Apolona, jer je ona ubila Ore stovog oca Agamemnona. Kada je

Jedno od izuzetnih dostignuća ove knjige je način na koji povezu je dokumentovane podatke o Holokaustu, događaje iz Maksovog života i svakodnevne teme: politiku, obroke koje ste pomenuli, bo lesti, sastanke. U svim tim slika ma mi čitaoci osećamo sumornost i užas totalnog rata. Opisivanje Holokausta na ovakav način nam omogućuje da dublje razumemo ideološke mehanizme genocida. A opet, nad tim bdi pitanje bez odgovora, a to nije kako, već ZAŠTO?

Ne znam koliko je uticao na način pri povedanja, ali je svakako bio „hrana“ za priču. Na primer, opis beskonač nih sastanaka na kojima se izračuna vaju zalihe hrane, količine i kalorijske vrednosti obroka direktno sam pre neo sa UN sastanaka o izbeglicama i humanitarnoj pomoći, čak sam ko ristio i softver koji je izračunavao te proporcije kada sam pisao o Aušvicu da bi podaci bili što verniji, o gladi to kom Staljingradske bitke...

Ideja knjige kao što je moja nije da od govori na pitanja, već da postavi pita

nja, što je potpuno drugačiji proces. Možda postavljam i malo drugačija pi tanja nego što bi to uradio istoričar, ipak je književnost u pitanju. Što se ti če lekcija koje su mogle da se nau če, kada pogledate svet danas i šta se dešava, shvatite da nikoga nije briga. Imamo sve to iskustvo, sve te traume, a opet se sve dešava iznova i iznova. Spominju se diskurs nacizma i stare priče koje se koriste kao propaganda i opravdanje. Trauma Drugog svetskog rata je trajala dve generacije, možda tri, pomogla je da se stvori Evropska unija da se spreči da se tako nešto po novi na evropskom kontinentu. Danas deluje kao da smo sve to zaboravili, u mnogim evropskim zemljama jačaju radikalne ideje koje smo mislili da su zaboravljene. Oživljavamo stare ideje i vodimo ratove umesto da se bavimo životnom sredinom, što je istinski pro blem današnjice.

na suđenju boginja Atina presudila u Orestovu korist, ponudila je Erinija ma da postanu boginje pravde ume sto osvete, postavši tako Milostive odnosno Eumenide. Eshil je napisao jednu verziju ove priče, potom Euri pid malo drugačiju, pa onda i Sofokle nešto drugačiju, moja priča je eto još jedna varijacija na temu odnosa juna ka prema roditeljima, sestri, na kraju i prema zločinu.

■

15 raturu, knjige, članke, podatke sa Nirnberškog procesa, Ajhmanovog suđenja... Istraživao sam organizaci one strukture, kako je sve funkcioni salo, da bih dobio kompletnu, detalj nu sliku, jer sam želeo da izbegnem kič klišee kakve sam gledao u filmo vima dok sam odrastao. Tu je i onaj mitski nivo koji sam izvlačio iz sop stvenog iskustva, mnoge opise koje sam koristio...

hapšena na grčkoj granici sa urnom prijatelja Niko dima koji nikad nije video more, Dina Poledica, Alek sićeva antijunakinja banditske naravi osamljene zverke, u imenu simbolič nog spoja suprotnosti, vreline peska i skliskosti leda, proklizava kroz svoj život vodeći pripovedanje do ivice suspensa. Za nju sloboda nije samo ideja već životni kredo i projekat živo ta, način da se i na sopstvenu štetu zaobiđe banalni putokaz ka sreći, toj „dementnoj starici koja vezu sa sve tom održava sporim pokretom kojim tera muve“ i kroz čije se prozore vide samo „koprive i paprat“. Za Dinu je sreća u ostvarivanju slobode kao na činu da se dođe do novog početka.

Pokretačka snaga mlade Dine Po ledice, koja ne pristaje na jeftine prevare, kompromise i banalnost svakodnevice ispunjene poluljudima što superiorno vladaju društvenim muljem, postaje sve jača da bi je na kraju romana dovela do mora kao hi perborejskog sna udaljenog od ludila u sopstvenoj zemlji. Vremenski toko vi se ukrštaju i prepliću čineći pletivo od grubosti, jakih emocija i nagonske potrebe za igrom, koju Dina koristi da smelim i beskompromisnim, često

Piše: Ljubica Arsić

Metafora petlje, kao zanimljivo kom poziciono rešenje romana, aludira na stvaranje životnog pletiva ni iz čega, uz paranje i „namicanje“ neobičnih događaja koji u knjizi napuštaju oče kivano realistično pripovedanje i uno se u „pletivo“ nepredviđene okolnosti i duboke uvide na granici fantastičnog. Vešto povezujući poetsko, tragično i mudro osmišljen humor bez površnog gega i infantilne ironije, Aleksić je is pisao urbanu knjigu o devojci sa usu dom one koja preuzima odgovornost dok prezire obično, svakodnevno, vulgarno. Ono što pletivu daje čvrsti nu i što ga čini lepim jesu prijateljstvo i ljubav, važna mesta svačijeg života. Bliskost sa Nikodimom, drugom iz detinjstva, čije samoponištavanje u depresiji predstavlja za Dinu crveno svetlo, opominje je da mora da krene putem drugačijim od svog alter ega. Na tom putu dočekuje je iznenadna

Traganje za sopstvenom biografi jom, kroz poglavlja označena nazi vom omfalos, po kultnom čunjastom kamenu koji se u antičkoj mitologiji smatra središtem, „pupkom“ Zemlje, uz lizanje rana iz svakodnevnih okr šaja preduzetih da razbiju predra sude u razumevanju žene i njene prirode, Dinu Poledicu postavlja u zevsovsku poziciju traženja centra bivstvovanja. Naime, želeći da odre

destruktivnim načinima razotkrije laž i Usamljenalicemerje.

Metafora petlje, kao kompozicionozanimljivorešenjeromana,aludiranastvaranježivotnogpletivaniizčega,uzparanjei„namicanje“neobičnihdogađaja

ljubav sa mladim grčkim policajcem Angelusom, čije ime predskazuje Di nino vaskrsenje, nagoveštaj preobra žaja i budućnost daleko od rešetaka i uklete zemlje, novo vreme u kojem će sreća ili bar blagost biti mogući.

U

i sklona samopovređiva nju, nespremna da odustane od na čina kako da se istinski živi ma koliko to bolelo, ova se, za srpsku prozu neobična i jedinstvena junakinja, ne prestano otima i beži. Slučajem svoje nepredvidljive naravi, ona dospeva u carinski pritvor u kojem se, prinuđena na usporavanje i kontrolu sopstvenog silovitog poriva, kreće po bivšem ži votu, verujući da čovek ima pravo da se više puta rodi.

■

ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ 16 IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

Vešto povezujući poetsko, tragično i mudro osmišljen humor bez površnog gega i infantilne ironije, pisac Dejan Aleksić je stvorio urbanu knjigu Petlja o devojci sa usudom, o kojoj nam piše LjubicaknjiževnicaArsić

Foto: Nikola Ilić

PUPKOMPOTRAGASVETAZA

di središte sveta, Zevs je pustio dva orla s različitih krajeva sveta. Oni su se sastali u Apolonovom svetilištu u Delfima, kao što i Dinin let, često praćen gubljenjem visine ali i uzbud ljivim vidicima odozgo, vodi do grč kog mora, zamišljene slike spokoja i prapočetka. Tamo će ona biti mala Dina, ona kojoj će uspeti da se pono vo rodi, sa iznova uvezanim pupkom. Omfalos, takođe, označava ojačano ispupčenje u sredini štita grčkih ho plita, teško naoružanih oklopnika-pe šaka, čiju strategiju obeleženu na štitu mestom koncentrisane energije, sprovodi Aleksićeva žustra i nespo kojna junakinja. I u jednom i drugom slučaju omfalos podseća na čovekov sopstveni centar, sopstvo u kojem smo mi zaista mi i bez kojeg traganje za prijateljstvom, ljubavlju i srećom nema smisla.

Ovaj događaj me je mučio nedeljama, mesecima. I priča je počela da se obli kuje u mojoj glavi. Videla sam devojke, majku i njenu prijateljicu, kako se igra ju u dvorištu, među ružama na ostrvu Gotland. Živele su jedna pored druge dok su odrastale, većinu vremena su provodile zajedno. Moja majka je bila jedinica, Gudrun je imala osmoro bra će i sestara i samohranog oca koji se sa svima njima borio sam. Videla sam ih kako rastu, da postaju male žene spremne za svet. Moja mama je bila stidljiva, Gudrun nije. Na mnogo na čina bile su jedna drugoj suprotnost. I po temperamentu i po vaspitanju.

strah se obistinio. Njena naj bolja prijateljica je umrla kasnije te nedelje i nikada više se nisu videle.

Kao pero na vetru.

Lilina i Violina priča, koja je potpuno proizašla iz moje mašte, što moram da podvučem, rezultat je želje da istražim kako razlike u ranom detinj stvu i vezanost utiču i oblikuju odrasli život. Kako su sramota i zastarela pravila patrijarhalnog društva uticala na Liline odluke, što možda nije bilo neophodno. Kako se zbog toga borila da bude prihvaćena i da joj se dive. Kako su to neki ljudi iskoristili.

edne večeri, dok sam kod kuće sedela za radnim stolom i pisa la, pozvala me je majka. Bila je tužna, zaključila sam po njenom glasu. Dok smo razgovarale, pojasni la mi je zašto je tužna. Razgovarala je telefonom ranije tog popodneva. Čula se sa Gudrun, najboljom prijate ljicom iz detinjstva.

Naziv mog romana je metafora za prolaznost prijateljstva. Tako je lako izgubiti prijateljstvo tokom godina. I na kraju: kako je moguće izgubiti tako lep i čist oblik ljubavi?

„Veoma je bolesna pa je zvala da se oprosti. Na kraju sam tako osetila.“

17 PISACATAJNE TAJNE PISACA

„Mislim da je to bio poslednji put da smo pričale“, rekla mi je majka.

Čak nije više htela da priča o tome. To je život, rekla je, koliko god da je bolno. Previše bolno za susret oči u oči poslednji put.

Piše: Sofija Lundberj Foto: Viktor Fremling

Pitala sam mamu da li treba da je odvezem do prijateljice. Da im dam priliku za poslednji susret, poslednji Alizagrljaj.moja majka je rekla ne.

popunim svojom maštom. Da oživim dve devojke slične njima u romanu. Dozvolila mi je i rekla da jedva čeka da jednog dana pročita tu priču.

Pitala sam majku da iskoristim okvir njenog i Gudruninog detinjstva i da ga

ROMANEZAISTAŽIVOTPIŠE

Ali… sramota nikada nije bila njena.

Kad sam pisala roman, mama je bila dragocen izvor inspiracije. Darežljivo je delila sećanja iz starih dana. De talje o tome kako su se oblačile, pri čale, igrale, flertovale. Kako je grad Visbi izgledao. To su dani i događaji koji su učinili da njih dve zauvek mi sle jedna na drugu, godinama, čak i kad se nisu mnogo viđale.

J

Moja majka i njena prijateljica su ži vele dobre živote, i kratko su ostale u kontaktu. Nisu se često viđale, osim s vremena na vreme, pošto su živele u različitim gradovima. Za Lili i Violu, glavne junakinje u mom romanu, to je bilo drugačije. Životne okolnosti su ih razdvojile i ostavile im rane u srcima, a nije trebalo tako da bude. One su imale taj jedan dan, jedan događaj, koji je učinio da zauvek misle jedna na drugu, počevši od ranog detinjstva pa sve do dana današnjeg.

To je važno zapamtiti. Ostavite sra motu tamo gde joj mesto. Uvek. ■

Jedan telefonski razgovor i sećanja majke na posebno prijateljstvo iz detinjstva poslužili su švedskoj autorki Sofiji Lundberj kao okvir za knjigu Kao pero na vetru, u koju je potom utkala mnogo mašte i stvorila dirljivu priču o trenucimaodnosima,međuljudskimljubaviinadkojimanemamokontrolu

Primetila sam da joj se glas menja zbog „Poslednjisuza. put? Zašto tako kažeš?“, pitala sam je.

Skoro 80 godina prijateljstva i onda telefonski poziv. Nekoliko poslednjih Majčinreči.

Ovu sjajnu i originalnu knjigu za decu, emotivnu pri ču o devojčici i robotu koji su drugačiji od ostalih na pisao je Srđan Anđelić (Mjehur), scenarista i voditelj, a ilustratorka je Tanja Stevanović (Gorostasna).

P

ljudi nekad verovali da zečevi pomeraju uši u pravcu iz kojeg dolazi oluja? Da kukurikanje petla može da otera mračne sile i nesreću? Narodne priče i mitovi iz celog sveta, skupljeni u ovoj knjizi, pokazaće ti kako su ljudi nekada tu mačili prirodne pojave i usvajali mu drosti iz prirode. ■

Loši momci 7 i 8 Aron Blejbi

Ali otkud Mjehur piše knjige za decu?

Predanja o prirodi Kler ZnašKok-Starkilidasu

Svoj autorski pečat za Evu u njenog Roksija dala je Gorostasna.„Srđan,pardon,

SJAJNO,EMOTIVNO!ORIGINALNO,

U knjizi Loši momci 7 – Je li to... dinosaurus?! otkrivamo da niko ne može da savlada strašne dinosa ure sem možda onog vuka, zmi je, ajkule, onog sićušnog stvora i nekakve sardine. U osmoj epizodi Superloši Svetska liga heroja traži heroje, pa se postavlja pitanje: da li žele loše momke čije su supermo ći super nepouzdane? ■

Hajduk po Himalaji Gradimir Stojković

18 LAGUNAMALA

Knjiga je rađena u starinskom maniru, u tri boje, a izuzetno savremena. Klasik u nastajanju, knjigu Eva i njen Roksi, možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

ošto mame i tate previše rade pa nemaju vreme na za svoju decu, sada roboti pomažu mališani ma oko školskih zadataka. I sve bi bilo u redu, u tom savršenom gradu, da se nije pojavio robot sa greškom po imenu Roksi. A baš njega je izabrala Eva. Devojčica i robot postali su najbolji drugari – i zbog toga se sve promenilo. Eva i njen Roksi njihova je priča, ali i priča svih mališana koji je uzmu u ruke.

MALA LAGUNA

Mjehur prvi put mi se javio pre nekoliko godina sa željom da radimo zajedno na njegovoj novoj ideji, priči o neobičnom spoju jedne devojčice i robota smeštenoj u (ne)mogućoj bu dućnosti. Kroz nekoliko razgovora nastali su i prvi crteži za tu još nenapisanu knjigu, u trenutku kada je sve još uvek bilo samo u njegovoj glavi“, otkrila nam je Gorostasna.

Mama Vila i ja –Kad želiš jednoroga Sofi MagičneKinselapriče bestseler autorke. Čak i vilama magija ponekad može da kre ne naopako. Kad čarolije mame vile pošašave, Ela je tu da joj priskoči u Upomoć.trećem nastavku Elinih vilinskih avantura pronaći ćete: leteće automo bile, začarane baletanke, jednoroga u kuhinji, foku u sudoperi. ■

Po nalogu glavne urednice mlada novinarka treba da nađe Hajduka, njenog bivšeg razred nog starešinu. Ali od pisca Haj duka ni traga ni glasa, pa ona treba da se obrati njegovom nerazdvojnom školskom drugu. Slede intervjui s Himalajom –čovekom koji je prošao s Haj dukom sve poznate i nepoznate avanture. ■

NOVO IZ SVETA KNJIŽEVNOSTI ZA DECU

šta je bio pokretač?

Ovo je knjiga za vas!“

„Kada odrastete uz Na slovo na slovo, Kad je bio mrak i Piplfoksa, to vas prati svuda i stalno proči šćava misli. Opremljen tom vedrinom, zajedno sa Gorostasnom, smislio sam ovu knjigu“, rekao nam je Dobro,Srđa.ali

„Kako je to kad si sam? Kakva nam budućnost sti že? Zašto će svi morati da budu idealni, bez greške? Zašto je u svetu tih odraslih sve po komandi? Na sve to i još dosta toga, jedan limeni robot, koji namiguje, pomaže Evi da sve postavi naopačke. Neka dignu ruku svi ljubopitljivi!

Ta devojčica je Serafina Krin i živi u gradu Sumrakovcu sa ocem vilenja kom, majkom vešticom, psom Loki jem i dekom koji obožava da eksperi mentiše u svojoj laboratoriji.

Jednog jutra, dok se svi pripremaju za proslavu Serafininog dvanaestog

razlog tome i pomogla porodici i čitavoj Magoviji, Serafina, sa svojim psom koji govori, stidljivim dečakom Vidom koji voli da čita i akre pom Persivalom koji redovno nosi svoj plavi teg za vežbanje, kreće u nezaboravnu avanturu koja će iskuša ti njihova srca, hrabrost i um, a svaki njihov pokret odrediće sudbinu sveta.

Svidelo mi se što se spisateljica po igrava rečima, kao na primer kad biblioteku naziva knjigoteka i time pokazuje pravu svrhu i namenu tog objekta, ili kada u Enciklopediji flore i faune Magovije biljkama i životinja ma daje naučna imena koja opisuju njihove karakteristike: oštrojež (boc-boc), električna pečurka (fungi pec), nestajuća ovca (space-time puf) itd.

Posebno me je oduševila sposobnost spisateljice da stvori lik kakav je do sada postojao samo u stranoj književ nosti. Taj lik je devojčica, ali i čudovi šte; prijatelj sa svima, a opet sama i potpuno svoja. Serafina Krin je savr šen primer za sve koji se često oseća ju usamljeno i bezvredno, jer žive po drugačijim standardima od normalnih i cene vrednosti koje su u današnjem svetu zapostavljene. Zato nas ona svojim postupcima i rečima motiviše da uvek verujemo u sebe i ne odusta jemo od svog cilja. Takođe nam poru čuje da ne treba da nas bude sramota da tražimo pomoć kada naiđemo na zlo, nesmisao ili neznanje, jer „traže nje pomoći nije odlika slabosti. To je obeležje hrabrosti i snage.“

PRIKAZKRITICARA:MLADIH

Serafina Krin i srce sveta Aleksandre Filipović

rođendana, događa se nešto neo čekivano: sva čudovišta počinju da nestaju!Dabiotkrila

Serafina mlađe generacije upućuje na ispravan put, a starije vraća na njega, kako bismo zajedno mogli da stvorimo bolji svet, pun ljubavi, mu drosti i sloge. ■

U

Ona je dobra, pametna, radoznala, ali i drugačija. Želi da postane pisac i vla snik feniksovog pera, ali njena majka ima neke druge planove za nju.

Mlada čitateljka Inga (11) po delila je sa nama svoje utiske o ovoj uzbudljivoj avanturi sa mnogo obrta, još više mudro sti i obiljem humora

ovoj knjizi, kao i u klasiku Čarob njak iz Oza, devojčica sa psom i neobičnim prijateljima odlazi stazom od oniksa kod sveznajućeg vrhovnog bića, kako bi dobila odgo vor koji već odavno zna i nosi u sebi.

Dok nam šuma priča o slovenskoj mi tologiji, hidra opisuje grčku, a kraken svojim pipcima dočarava nordijsku, za čini mašte, originalnosti i humora daju ovoj knjizi moć da svako dete nauči nešto novo, ali i da se glasno nasmeje.

LAGUNAMALA

Kako bi joj obezbedila komotniji život, baka je udaje za starijeg muškar ca zanemarujući činjenicu da pored njega nikada neće biti srećna. Za bakin pojam sreće dovoljno je da imaš svoju kuću i trem na kome ćeš ostariti. U prvom braku Džejni, iako slobodna po ubeđenjima, postaje ro

Oči su im gledale u Boga Zore Nil Herston

Iako je njen dolazak na svet tragična posledica silovanja, glavna junakinja romana Oči su im gledale u Boga Džejni Kroford odrasta na Floridi kra jem dvadesetih godina prošlog veka gotovo bezbrižnim životom pored bake koja je većinu života provela kao robinja služeći belim porodicama i brinući o njihovoj deci. Odrastajući u zadnjem dvorištu belaca, nije bila svesna rasnih podela koje počinju tek kada krene u školu i shvati da je neg de između. Nikada nije bila dovoljno bela, a ni crna da bi pripadala odre đenoj zajednici.

binja sopstvenog muža koji je, lišen samilosti, primorava da po ceo dan radi i brine o kući. U periodu mučenja i usamljenosti život joj donosi zgod nog i uglađenog crnca. Džodi Starks je ambiciozan čovek sa „belačkim“ manirima koji veštom igrom reči na govara Džejni da pobegnu u Istonvil i osnuju grad samo za sebe. Iako na izgled neprihvaćeni u novoj zajednici, ovo dvoje mladih ljudi polako puštaju svoje korene i ostaju u gradu. Spret nošću, lucidnošću ali i belačkom aro gancijom, Džodi Starks se nameće kao lider zajednice i počinje da kon troliše grad i život u njemu. Uporedo sa gradom, on počinje da kontroliše i svoju ženu, braneći joj da iznosi svo je mišljenje, ali i najobičnije sitnice poput toga da pusti kosu koja joj je stalno vezana u pletenicu.

sreće i sna. Čajni Kolačić je pomalo raskalašan, kockar, veseljak koji na govara Džejni da napuste sve i otisnu se u Everglejds kako bi zajedno sa ljudima sa Bahama i Seminole Indi jancima radili na plantažama pasu lja i uživali u svemu novom do tada nepoznatom. Dolaskom na plantažu Džejni prvi put oseća istinsku sreću i samospoznaju. Međutim, sreća je kratkog daha jer je odnosi uragan od čijih posledica strada Čajni Kolačić, a Džejni ostaje sama.

KNJIGEPRIKAZ 20 PRIKAZ KNJIGE

istinaSanjePredstavljamovamjednuodnajvažnijihinajvrednijihknjigaXXveka

Zora Nil Herston i njena dela još više dobijaju na značaju kada uzmemo u obzir period u kome je pisala i stvara la, kao i teme kojima se bavila. Kra jem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka biti obrazovana Afroamerikanka je samo po sebi teško, ali u isto vreme biti i samostalna, ne zavisna spisateljica duplo teže. ■

otovo nepoznata našoj či talačkoj publici, Zora Nil Herston je jedna od najzna čajnijih predstavnica afro američke književnosti prve polovine 20. veka. U skladu s vremenom u kome je živela i stvarala, ova talen tovana spisateljica je u delima pri kazivala rasne borbe na američkom Jugu, ali i međusobnu borbu i po deljenost unutar same afroameričke zajednice. Sa diplomom Univerziteta Kolumbija, naoružana znanjem, Zora Nil Herston je u stvaralačkom opusu napisala više od pedeset kratkih priča, drama i eseja, četiri romana, bavila se proučavanjem karipske kulture i po stavila temelje književnosti u kojoj su kasnije inspiraciju pronašle autorke poput Toni Morison i Alis Voker. Njen najpoznatiji i za to vreme najkontro verzniji roman je Oči su im gledale u Boga

Piše: Maja Zuber

Oči su im gledale u Boga je roman sa širokim spektrom tema: pojam brač ne zajednice, uloga i položaj žene u okviru te zajednice, rodna nerav nopravnost, rasne i klasne razlike, kao i rasizam i nejednakost. Lik Džej ni Kroford je oda svim ženama koje su nekada bile posedovane i koje su iz tog poseda istupile i krenule u po tragu za sopstvenom srećom.

Lik Džejni Kroford je oda svim ženama koje su nekada bile posedovane i koje su iz tog poseda istupile i krenule u potragu za sopstvenom srećom

Kroz oba svoja braka Džejni se bori pre svega sa sobom, pa tek onda sa muškarcima sa kojima živi. Put sopstvene sreće je prilično trnovit, pogotovo ukoliko ste žena. Ženama nije dozvoljeno da misle, njihovo je da ćute, rade i povinuju se muževi ma, očevima koji su ujedno i vlasni ci njihovih života. Ropstvo je možda ukinuto, ali osećaj pripadnosti i ličnog posedovanja ostaje još dugo ukore Danjeno.okovi popuštaju, a sloboda dolazi, Džejni će osetiti tek nakon smrti dru gog supruga kada konačno postaje slobodna i odlučuje o sopstvenom životu. Slika o Džodiju se razbila, on je odavno prestao da bude njen čo vek od „krvi i mesa“. Neki novi vetar dovodi joj lepog, mladog, vrcavog i dvanaest godina mlađeg muškarca koji će joj pokazati mogućnost slo bode izbora i pronalaska sopstvene

G

PUT SREĆE JE TRNOVIT

U Homerovoj Ilijadi, epu o strašnom razaranju izazvanom muškom agresi jom, žene su predmeti koje muškarci koriste kada se bore za status. Ne baš sasvim tihe, boginje naravno uvek imaju mnogo toga da kažu, ali obične smrtnice uglavnom samo jadi kuju. One tuguju za mrtvim sinovima, mrtvim očevima i mrtvim muževima. Plaču zbog Troje koja je pala i pate za slobodom koju su im uzeli pobed nici Homerovrata.

Novi trend koji je stupio na književ nu scenu – iznova ispričani mitovi na moderan i inovativan način – sve nas je oduševio. Najviše zahvaljujući briljantnoj reimaginaciji epskih priča, ovaj talas koji je započela Madlin Mi ler sa Kirkom nastavile su mnoge ta lentovane autorke poput Natali Hejns sa romanom Hiljadu brodova. Žene iz mitologije za koje smo svi čuli, a koje do sada nisu imale glas, sada su dobile novi život zahvaljujući ovim spisateljicama. Pridružujemo im i Pet Barker i njen fenomenalan roman Ćutanje devojaka

To je ono što slobodni ljudi ne mogu nikako da razumeju. Robinja nije osoba koja se tretira kao stvar. Robi nja jeste samo stvar, i u svojim očima i u očima drugih.

Nevena, Dunja i Ivana su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

Pad jednog grada je kraj priče samo za muške ratnike: jedni trijumfalno odlaze, drugi sklanjaju mrtve. Za žene je to tek početak novih užasa

dok joj Ahil, najveći grčki ratnik, nije opljačkao grad i ubio muža i braću. Briseida postaje Ahilova konkubina i brzo se prilagođava kako bi preživela kao jedna od mnogih osvojenih žena koje služe grčkoj vojsci.

ep se završava nagovešta vanjem pada Troje i smrću njenog najvećeg borca Hektora. Pet Barker započinje roman padom Lirnesa, Briseidinog doma. Tada vidimo da je pad jednog grada kraj priče samo za muške ratnike: jedni trijumfalno odla ze, drugi sklanjaju mrtve. Za žene je to tek početak novih užasa. Ako ste ljubitelj knjiga koje daju glavnu ulogu i novu dimenziju junakinjama epskih klasika, ovo je pravo štivo za vas.

Veliki Ahil. Sjajni Ahil, blistavi Ahil, božanski Ahil... Epiteti se samo nižu. Za nas nije bio ništa od navedenog; mi smo ga zvali kasapin.

U ovoj knjizi autorka nam rasvetljava nijansirane, složene portrete zabo ravljenih likova i podseća na priče iz mitologije koje iz Briseidine perspekti ve dobijaju potpuno novo značenje.

Kada Agamemnon, brutalni politički vođa grčkih snaga, zatraži Briseidu za svoje zadovoljstvo, ona će se naći između dva najmoćnija Grka. Ahil od

Ilijada iz ugla jedne žene

Piše: Dunja Lozuk

bija da se bori u znak protesta, a Grci počinju da gube rat od trojanskih pro tivnika. Briseida nema nikakvu moć i može samo da posmatra ovaj sukob koji će odlučiti sudbinu njenog naro da i drevnog sveta u celosti.

Ona je među hiljadama žena koje u ovom ratu žive iza kulisa kao robinje i prostitutke, medicinske sestre, vo lonterke, i sve ih je istorija izbrisala.

■ 21

KOLUMNA KOLUMNA

Drevni grad Troja izdržao je deceniju pod opsadom moćne grčke vojske, koja nastavlja da vodi krvavi rat zbog jedne žene – Helene. U grčkom lo goru Briseida nestrpljivo i zabrinuto čeka ishod rata. Bila je kraljica jed ne od susednih kraljevina Troje sve

22

KNJIŽEVNA KRITIKA

Šarmantna priča o životu jedne meksičke porodice s početka prošlog veka, ispunjena receptima, čežnjom i gorko-slatkim humorom, Kao voda za čokoladu Laure Eskivel rasplamsala je maštu i zadivila čitaoce širom sveta i kao knjiga i kao film

Alfonso Arau, prvi suprug Laure Eskviel, režirao je istoimeni film koji je premijeru u bioskopima imao 1992. godine. To je sigurno jedan od razlo ga zašto ekranizacija prilično prati roman. Postoje neke razlike ali nisu Scenariodrastične.

riče su kao šareni pačvork. Autor plete li plete i dodaje parče po parče događaja da bi na kraju sklopio priču koja prekrije i ušuška čoveka. U sluča ju čuvenog dela Laure Eskivel meta fora joj je parčasto ćebe koje je „Tita počela da tka onog dana kada joj je Pedro pomenuo brak“. Poneke priče utople čovekovu dušu tekstom, pone ke preko ekrana, poneke razočaraju i u jednom i u drugom obliku, poneke su odlične u jednom, a očajne u dru gom, ali ova je izvrsna u oba.

Fraza „kao voda za čokoladu“ je uo bičajeni izraz u mnogim državama u kojima se govori španski jezik i u pre nesenom prevodu znači da su nečije emocije na ivici da „proključaju“. Fra za se takođe koristi i da označi da je nešto savršeno za nešto drugo. U ne kim zemljama Latinske Amerike, kao što je Meksiko, topla čokolada se pra vi sa vodom, ne sa mlekom, te otuda i paralela sa vrelom, vrijućom vodom koja očekuje mlečnu čokoladu.

prati tok romana – recep te, događaje, pripreme, patnje, pu teve. Bukvalno je knjiga pretočena u film. Pretočene su i boje, melanholi ja i atmosfera, energija Elene, Nače, Pedra dočarane su tako da gledalac ima osećaj da čita. Roman i film se dopunjuju i postaju celina. Priča je ljutkasta, kremasta, meka, začinjena, opojna. I topla i hladna. Sve je u njoj magija – smeh, suze, ljubav. Magijom smatramo ono što je naizgled čude sno, a u duhovnom svetu (koji je pra vi) je normalna pojava. Uz meksičku muziku (na svadbi Rosaure i Pedra), žućkaste boje zemlje i haljina gleda lac ima puni doživljaj knjige. Scena kada Tita dobija ruže od Pedra i pri sloni ih na grudi takva je da i gledalac drhti. Boje ruža su u skladu sa krajo likom, haljinom i puderastom pričom.

Piše: Ana Atanasković za portal maestralniinfoprevodi.comnagatrčiuzagrljajrevolucionaru,nekontrolisanoterainanasiljeinauživanjeuobrocima.Telesnastrastjesveprisutna,kaoivodazačokoladukojajenaiviciključanja(popravilu,moradoćidotegranicenekolikoputadabibilapodobnazaspremanjetoplogčokoladnognapitka).Laurajespojilabajkemeksičkognaroda,magijskirealizamiženskipoglednasvetistovremenopokazujućičitaocimaveomadirektnoibezuvijanjakojesuposledicestrastvenostinaljudskiduh.Emotivneprocesejeopisalakrozrecepteikulinarskiproces.Akakosedrugačijeemocija može ogledati i prikazati nego drugom emocijom? Um je u tom slučaju sa svim nemoćan. Može samo da tugu je, kao što, u dubini duše, kad se su oče sami sa sobom, tuguju ljudi koji razumom pokušavaju da opišu ovaj svet. U romanu se plače zbog secka nja crnog luka ali i zbog teških emo tivnih rana, tekst je bukvalno smesa krvi i latica ruže, koja deluje kao ek Čitalacsplozija.se

P

Roman u kome je opisana moć pla mena jednog pogleda prati životnu priču Tite koja se zaljubljuje u Pedra, ali joj je zabranjeno da se uda za nje ga jer majka zahteva da se dok je živa brine o njoj. Tita je, naime, najmlađa ćerka u porodici (ima još dve sestre) i mora da se povinuje porodičnoj tra diciji. Preostaje joj kuvanje koje voli svim srcem. Hrana koju sprema pre nosi njene emocije, od tuge (Pedro želi da joj bude blizu te se ženi nje nom najstarijom sestrom Rosaurom) do strastvene uzavrelosti. Eskivel ko risti magični realizam da bi na najbo lji način spojila natprirodne pojave sa događajima koji se ređaju u romanu. Takođe, autorka ne ostavlja Titu samu – prošla je kroz mnoga iskušenja, ali joj je Laura dala snagu da se prome ni i izađe iz sopstvene submisivnosti. Pritom, ne napušta strast ni u jednom trenutku – bilo da vodi aktere priče u pozitivna ili negativna osećanja, strast je vodilja i osnova – ona „sprema“ hra nu, daje nagoveštaje otkrivanja tajni, navodi Gertrudis (srednju sestru) da

Kada su i roman i ekranizacija

I film i knjiga sadrže i alhemiju i he miju.

Autorka je spojila bajke meksičkog naroda, magijski realizam i ženski pogled na svet

■

Tita je nezaboravna, baš zbog maj storstva Laure Eskivel.

suočava sa toplinom i su rovošću, žarom i slomom i razume kako telo titra kao želatin kada ga za grli onaj ko se voli. Hrana je život, a život je hrana u ovom romanu koji opisuje uzdizanje, uzbuđenje, uzbur kanost i slast.

KRITIKAKNJIŽEVNA

bolnije u patrijarhalnim društvima kakvo je egipatsko i danas, nakon svih revoluci ja i smena režima koje su na kraju Nadiju Vasif naterali na egzil u Londonu. I opet je to mogla zahvaljujući svom povlašćenom ekonomskom statusu dok su njene suna rodnice različitog stepena obrazovanja uglavnom usmerene na unutrašnji egzil, strpljenje i utehu koju pruža privatnost.

KRITIKAKNJIŽEVNA

KNJIŽEVNA KRITIKA

KNJIGAMALJUBAVNOPISMO

Tako misija ove neobične žene izrasta u višedimenzionalni poduhvat koji nai lazi na različite reakcije, od oduševlje nja do bojkota. Najžešća borba ove tri odlučne žene odvijala se sa birokrati jom i službenicima koji su korumpirani do komičnosti. No ima ona svoje po magače koji u pravom trenutku spu štaju zgužvane novčanice u ispružene šake i vrata se otvaraju, ponekad sa negodovanjem, češće sa čuđenjem, kada se pojavi žena otkrivene glave koja dolazi sa zahtevom.

Na legendarnom rečnom ostrvu Za malek hrabra Nadija osniva prvu knji žaru po evropskom uzoru i daje joj ra skošno arapsko ime Divan koje ima nekoliko lepih značenja, u rasponu od zbirke poezije do sastajališta i razgo vora. Računajući da će njene mušte rije biti iz viših slojeva društva, uvozi knjige na svetskim jezicima, ali i tra ži načine da svojim čitaocima ponudi arapske pisce, klasike i savremene. U knjizi se pominju brojni autori i naslo vi i naš čitalac može biti veoma zado voljan jer će mu većina biti poznata i pristupačna u prevodu s arapskog na srpski, pre svih veliki egipatski pisci Nagib Mahfuz, Jusuf Idris i Baha Tahir, klasik Taha Husein, velika književnica i borac za ženska prava Naval el Sada vi...Činjenica da su nam poznati, da ih čitamo, već govori sama za sebe koli ko smo povlašćeni na planu prevodi laštva i izdavaštva, koliko su nam knji ge pristupačne. Za takve povlastice borila se autorka ove knjige otkrivaju ći nam, najčešće u duhovitom i ironič nom tonu, koliko je mukotrpan bio ceo njen poduhvat. Ali ne i bez rezultata.

Snažan uticaj na kulturni život Kaira koji su izvršile njene knjižare jeste neprolazna vrednost i napredak čak i u uslovima sve ukupnog društvenog nazadovanja u talasu verskog fundamentalizma. Ispod te rigidne površine ostaje vitalna ljudska potreba za knjigom, znanjem, ali najviše za duhovnim putovanjem koje predstavlja slobodu i veli ku privilegiju svih koji čitaju.

Piše: Aleksandra Đuričić

Letopis jedne knjižarke u Kairu, intelektualke,zapisiautobiografskiegipatskeaktivistkinjeiautorkeNadijeVasif,jesteštivozaistinskeljubiteljeknjige

Uvozeći knjige različitih naslova i sa držaja, borila se sa državnim cenzo rima, stavljajući ih na police, borila se sa onima koji su njenu knjižaru sma trali pozajmnom bibliotekom. Ali taj mukotrpni posao učinio je Divan po znatim i uglednim pred čitaocima i posetiocima kafeterija, antikvarima i preprodavcima, državnim službenici ma i kradljivcima među zaposlenima, svima koji su se na kraju predali pred njenom Ispisujućiupornošću.ovuistoriju sa neverovat nom iskrenošću i jezikom koji nije uglađen baš u svakoj rečenici (a taj njen jezik prošaran psovkama pred stavlja pobunu za sebe), Nadija Vasif poverava čitaocu da je čitav poduhvat žrtvovao njen privatni život, koštao je dva razvoda i vremena koje nije pro vodila sa svojim ćerkama. Tako se i žena iz arapskog sveta prudružuje milionima drugih koje su primorane da izaberu, danas kao i u prošlosti, između posla i vremena za porodicu. Taj surovi izbor podvučen je uvek još

■

N

24

U tom nesvakidašnjem pokušaju da u konzervativnom društvu privuče i žen sku publiku, ona tokom godina formira mesto sastajanja intelektualaca i pisa ca, čitalaca i kradiljivaca knjiga i su venira, strasnih uživalaca čaja i kafe, radoznalaca i znalaca. Snalazeći se u tom svetu sve bolje i sigurnije, otvo ra nove knjižare zajedno sa sestrom i prijateljicom i novi front na kome se prvi put bore žene preduzetnice u društvu koje i dalje smatra da im je mesto u kući.

avike evropskog čitaoca i način prodaje knjiga Nadija Vasif je sa ogromnim entu zijazmom i hrabrošću poku šala i uspela da presadi u Kairo po četkom ovog veka, u drugačiju sredinu koja je i danas izrazito klasno i eko nomski podeljena i u kojoj je knjiga kao predmet dostupna uglavnom bo Rođenagatima.

i odškolovana sa povlastica ma više klase, Nadija Vasif je čitala najpre na engleskom i francuskom, a tek kasnije na arapskom, koji se sre dinom prošlog veka još lomio između zvaničnog i narodnog jezika, kao i u brojnim nedorečenostima književnog i intelektualnog života.

Nadija otvara nove knjižare zajedno sa sestrom i prijateljicom i novi front na kome se prvi put bore žene preduzetnice u društvu koje i dalje smatra da im je mesto u kući

I dok se truckate ili ležite na plaži, dok psujete gužvu ili uživate u kafiću čituc kajući neku od ove tri knjige, setite se da, hteli mi to ili ne, svi putevi danas vode u neki grad. ■

P

PRIVLAČNOSTISKONSKAJERUSALIMA,RIMAIISTANBULA

No među svim gradovima koji imaju iskonsku privlačnost postoje i oni koji ne privlače magnetićima za frižider pri lepljenim na fasade. Ima ih s tim ne kim magnetom duboko u zemlji nad ko jom se grad uzdiže. To su gradovi koji određuju sudbinu delova sveta u koji ma se nalaze, gradovi u kojima se ra đaju i traju carstva i u kojima gori plam vere. Za nas, okupljene oko Meditera na, to su Jerusalim, Rim i Istanbul. A Laguna vam donosi tri potpuno razli čite knjige o ova tri grada.

Istanbul Betani Hjuz u dva toma pose duje Montefjoreovu iscrpnost i Tede skov lagani stil dok priča o Bogorodiči nom, krstaškom i Alahovom gradu koji je u istoriji nosio nekoliko imena kao što su „dijamant između dva safira“ i „čežnja celog sveta“, dok je za Slove ne bio Carigrad. U mračnom srednjem veku (koji je bio mračan samo na za padu Evrope) zvali su ga jednostav no Grad, što dovoljno govori o njego voj veličanstvenoj lepoti.

nešto pirka i nosi, ali to je obično smrad iz okolnih fabrika ili deponija smeća).

SVI PUTEVI VODE U...

re tačno godinu dana u ovoj rubrici sam pisao o fenome nalnoj knjizi Metropolis, koja govori o čaroliji kojom grado vi osvajaju srca i umove ljudi, o tome šta oni znače za našu civilizaciju, ko liko i kako su je oblikovali, po čemu je njihov uticaj presudan za istoriju ljud skog roda, ali i zašto je grad najveći izum čovečanstva.

E, sad dok se klackate u gradskom prevozu ili čitate ovaj članak jer ste u svom automobilu zarobljeni u grad skoj gužvi, a sunce je visoko i upeklo je kao da bi da nas potamani, možda vam se ideja o najvećem izumu od be tona, stakla i nervoznih građana baš ne čini privlačnom. A opet, grad vas je privukao i u njemu ste. I to ne zato što je ludo čist, što pirka povetarac i nosi mirise polja (mada se desi i da često

Zaljubljen u Rim: Ljubavna afera sa Večnim gradom Marka Tedeska pot puno je drugačija knjiga. Mnogo ma nja po obimu, nema aspiracije da bude sveobuhvatna istorija, ali je zato duho vita, zabavna, vodi vas ulicama današnjeg Rima, ali uspeva da postigne da osetite svu patinu ovog veličanstve nog grada.

Jerusalim, Rim i Istanbul ne gradovifrižidermagnetićimaprivlačezaprilepljenimnafasade.Tosusatimnekimmagnetomdubokouzemljinadkojomseuzdižu

27 IZ PRVE RUKE RUKEPRVEIZ

Ima gradova koji određuju sudbinu delova sveta u kojima se nalaze; gradova u kojima se rađaju i traju carstva i u kojima gori plam vere – takva su ova tri o kojima su pisali Sajmon Sibag Montefjore, Mark Tedesko i Betani Hjuz, a koje preporučuje urednik u Laguni Srđan Krstić

Jerusalim, rodno mesto judaizma i hri šćanstva, sveti grad islama, predstavio je Sajmon Sibag Montefjore u istoime nom delu Jerusalim: Biografija. On vas strpljivo i detaljno vodi od biblijskih vre mena kroz vijugavu i rastrzanu istoriju ovog grada koji je i dan-danas, kao što je oduvek bio, skup mnogih različitih političkih, verskih i nacionalnih težnji.

Autorka koja je stručnjakinja za veze i jedna od najuticajnijih psihološkinja na Instagramu u knjizi predstavlja jednostavne a istovremeno efikasne načine za postavljanje zdravih gra nica na svim životnim poljima, kako bismo odredili i izrazili svoje potre be jasno i bez izvinjavanja i rešili glavne probleme koji se kriju iza kozavisnosti, odmeravanja snaga, anksioznosti, depresije, izgaranja na poslu i mnogih drugih problema koji iskrsavaju. ■

Kako u svetu sa složenim i više značnim činjenicama doći do po uzdanih baza podataka i održivih odluka? Kako uspostaviti poslovno okruženje u kojem svi aktivno uče stvuju i zajednički donose odluke na fokusiran i kreativan način? Karolina Volf, diplomirana psihološkinja i ekspertkinja za kadrovski i organiza cioni razvoj kompanija, pruža odgo vore na ova pitanja i daje mnoštvo praktičnih saveta za zajedničko razmišljanje i delovanje. ■

Zajedničko razmišljanje, Karolina Volf

Postavite granice, pronađite mir, Nedra Glover Tavab

KNJNOĆIHITOVI GEI

Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Koristeći saznanja iz antro pologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije, autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkri vajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. ■

PUBLICISTIKAOODLUKAMAIŽIVOTNIMIZBORIMAKOJINASDEFINIŠUMOŽETEČITATIUNAJNOVIJIMNASLOVIMAIZOBLASTIPOPULARNEPSIHOLOGIJEINAUKE

HITOVI NOĆI KNJIGE

Rad: Od kamenog doba do robota, Džejms Suzman

Enesco je lider na tržištu gift artikala – po klona, kućne dekoracije i party programa. Predmeti izuzetnog kvaliteta i savršene izrade verno oslikavaju omiljene junake iz televizijskih i crtanih filmova i serija. Bilo da su u pitanju ručno bojene figuri ce Alise u Zemlji čuda, Lepotice i Zveri, Pepeljuge ili Harija Potera, ove ukrasne figure biće sjajan dodatak svakoj kolekciji ljubitelja ovih junaka. ■

Enesco Ksilofonmaca, Djeco 4-u-1 igre, Djeco superheroj,Sat Djeco logičkaPolyssimoigra, Djeco Animambo set od 3 instrumenta, Djeco

,

figuricaGrdana Enesco Zemlji figurica,čuda

Djeco je francuska kompanija osnova na 1954. u Parizu i bavi se proizvod njom edukativnih artikala za decu. Odlikuje ih poseban, veoma maštovit dizajn. Imaju izuzetnu ponudu eko loških igračaka za sve uzraste, a među prvima su u Evropi pokrenuli trend modernih drvenih igračaka. Djeco če sto sarađuje sa najpoznatijim svetskim umetnicima, ilustratorima i dizajnerima – odatle i posebna rešenja, drugačiji koloriti, neuobičajene ilustracije. Igre su veoma inteligentne – i ma kom uzra stu da su namenjene, u njima može da učestvuje cela porodica. ■ OSEĆAJUZA DECU

Madam

Enesco

Pepeljugafigurica, Enesco

Edukativno zabavno!i

29 GIFTDELFI DELFI GIFT

VećBajkovito!skoro60godinaameričkibrend

Hari kvidičPoterfigurica, Enesco Paja, Miki kula, Enesco figurica,Mim

UKRASNE FIGURE I IGRAČKE MAŠTOVITOG DIZAJNA OBOGATILE SU SJAJNU GIFT PONUDU U DELFI KNJIŽARAMA I SVE KOJI SE TAKO

Šilja,

Lepotica i Zver figurica, Enesco Alisa u

Žena koju umalo da udari žutim por šeom Markusa neodoljivo podseća na riđokosu Linet iz njegovih tinej džerskih dana. Bila je to devojka u koju je bio ludo zaljubljen, ali ga je ra zočarala jer nije došla na dogovoreni sastanak, a kasnije, kada ju je video u društvu opasnog momka, nije htela ni da mu se javi. Godinama je maštao o Linet u želji da joj se prikaže u pot puno novom svetlu i da je osvoji kao cenjeni lekar i muškarac koji sve drži pod kontrolom. Sticajem okolnosti Markus ne mora da traga za riđoko som ženom koja ga je podsetila na njegovu mladalačku ljubav jer će ona ubrzo sama ušetati u njegov život. Naime, doći će sa svojim partnerom na zabavu koju priređuju Markus i njegova supruga.

Džordži Maklin je fitnes instruktorka u ranim četrdesetim koja, posle brojnih pokušaja da ostane u drugom stanju i oporavka od malignog tumora, do lazi na ostrvo Džerzi. Tu sa pilotom Ričardom započinje romansu i ubr zo shvata da će ostvariti svoj san o majčinstvu. U svom zanosu zbog ne nadane sreće, Džordži ne primećuje da je uglađeni Markus, uvek spreman da pruži medicinski i prijateljski sa vet, polako prati u stopu. Zahvaljujući društvenim mrežama, on veoma lako saznaje čime se Džordži bavi, kakve rezultate postiže u rekreativnom trča nju, kao i koju muziku sluša. Markus donosi odluku da će Džordži postati njegova „kraljica nesputanosti“, kako kaže stih iz njene omiljene pesme Queen of the Slipstream Vana Mori

je ponovo dokazao da je majstor psihološkog trilera. Uspe hu ovog romana doprinose i bespre korno istraženi medicinski podaci, kao i kratak period tokom kojeg se radnja odvija – od ranog decembra godine na izmaku do polovine janu ara naredne godine. Pisac nas sve vreme drži u filmskoj neizvesnosti, nemoćne da doviknemo Džordži ko joj radi o glavi i tako joj pomognemo da se izbori protiv „silnog zla“ o ka kvom je nekada davno čitala samo u Šekspirovom Magbetu ■

30 KNJIGEPRIKAZ

pacijentkinje prema njemu odnose kao prema bogu kada na svet do nese njihovu decu. Ali, sada, osim što očajnički želi da pobedi Džordži u trčanju i da je razdvoji od partne ra, on opsednuto i precizno planira svoju budućnost s njom. Sklanja sve prepreke na tom putu, bez obzira na to da li je reč o podešavanju ča sovnika koji kasne nekoliko sekundi, opsesivno-kompulzivnom razvrsta vanju razbacane garderobe i obuće, falsifikovanju laboratorijskih nalaza, namernom odbacivanju očiglednih pokazatelja tokom operacije ili – o Piterubistvu.Džejms

Izsona.stranice u stranicu otkrivamo da Markusov život nije tako idiličan. On ne uživa u porodičnom životu. Su pruga Kler i troje dece predstavljaju mu teret a ne zadovoljstvo. Stalno se suzdržava da sa Kler podeli mračnu tajnu iz svog detinjstva, ne želeći da naruši predstavu o sebi kao savrše nom mužu, ocu i lekaru. Uživa da se

Piše: Olivera Nićiforović BEZ PREMCA

P

Piter Džejms, autor bestselera prodatih u više od 20 miliona primeraka širom sveta, u knjizi Pratim te donosi uzbudljivu priču o šarmantnom i samouverenom lekaru koji postaje opsednut ženom koja ga fizički podseća na staru ljubav

PRIKAZ KNJIGE

PSIHOLOŠKI TRILER

iter Džejms je poznati bri tanski autor. Napisao je 36 romana i scenario za seriju o brajtonskom detektivu Roju Grejsu. Teme koje istražuje su krajnje različite – natprirodne pojave, špiju ni, naučna fantastika, a napisao je i jedan roman za decu. U izdanju La gune od 2007. godine objavljeni su njegovi naslovi Sasvim jednostavno, Lepi leševi, Nedovoljno mrtav i Nepo bitan dokaz, a nedavno i Pratim te Od samog početka, kada Markus Valentajn zamalo obori džogerku na pešačkom prelazu, čitaoci posta ju nemi akteri ovog trilera, pomno prateći brzo smenjivanje događaja sve do uzbudljivog raspleta. Markus je ugledni akušer i hirurg na ostrvu Džerzi, uspešan, šarmantan, uticajan i opsednut vremenom. Suština njego vog života je u tajmingu, što je poneo iz detinjstva kojeg se stidi. Otac ga je ostavio sa majkom, promiskuitetnom alkoholičarkom. Odveo je sa sobom samo njegovu sestru, prezirući sina kao slabića i čudaka.

Do sada u književnosti ovog žanra nisam naišla na nekoga ko majstorski kao Kolin prenosi svaku emociju tako da čitaoci doživljavaju sve što doživlja vaju njeni likovi. Zato nećete pogrešiti ma koju njenu knjigu da uzmete.

Ovo je priča kroz koju učimo kako greške iz mladosti utiču na sadašnjost, kako splet slučajnih okolnosti kreira sudbinu i kako jedan nepromi šljeni potez menja životne tokove u (ne)željenim pravcima. Čitamo kako je samopouzdanje moćan alat, kako je veoma važno imati pored sebe osobu koja vidi naše kvalitete kad zaboravimo na njih.

I jedan savet za kraj: obavezno pri premite maramice kada se upustite u životne priče koje stvara Kolin Huver! Uživajte u vrtlogu emocija! ■

Koliko je Ben spreman da plati za svoje iskupljenje i da li je Falonino slomljeno srce spremno za oproštaj – pitanja su od ključnog značaja za radnju ove knjige, u kojoj ćete, kao sporedne li kove, sresti i junake Kolininog romana Surova ljubav Tejt i Majlsa.

Laguna je nedavno objavila roman 9. novembar, kojim je Kolin još jednom pokazala da je majstor zanata. Sve njene knjige izazivaju jake emocije jer svaku životnu priču obradi temeljno i prikaže realno. Kolin nas kroz stranice knjiga vozi na rolerkosteru emocija, nakon čega duže vreme ostajemo ošamućeni.

S

a stvaralaštvom autorke Kolin Huver upoznala sam se preko romana Sa nama se završava, koji je svojevrsna literatura za život, roman koji moraju da pročitaju i žene i muškarci kako bi znali da u životu uvek postoji izbor. Ta knjiga biće zauvek na vrhu moje liste najboljih ljubavnih „Druženje“drama.saromanima

Kada je u pitanju ljubavna drama, Kolin Huver nema ravne, (@stanarka_biblioteke),AleksandrasmatraStankovićkojojseroman

9. novembar je ljubavna priča o dvoje mladih ljudi koja nam pokazuje koliko i kako izbori koje pravimo utiču na tokove života.

31

Do sada u književnosti ovog žanra nisam naišla na nekoga ko majstorski kao Kolin prenosi svaku emociju tako da čitaoci doživljavaju sve što doživljavaju njeni likovi

Kolin Huver nastavilo se sa Surovom ljubavlju, pričom o dva lica ljubavi i borbi za nju, a još više me je očarala „izletom“ u drugačiji žanr u romanu Veriti – radnja ovog psihološkog trilera tera čitaoca da još dugo nakon čitanja knjige razmišlja o njoj.

9. novembar dopao zato što nam, između ostalog, pokazuje koliko i kako izbori koje pravimo utiču na tokove života

Verujete li u slučajnosti ili se, ipak, sve dešava s razlogom? Da li smo sami tvorci svoje sudbine ili je sve zapisano „tamo negde“? Nakon „slučajnog“ su sreta u restoranu i samo jedne večeri provedene zajedno, Ben i Falon ispi suju zajedničku budućnost, ma koliko čudno izgledalo što se viđaju samo jednom godišnje, na određeni dan.

Kolin Huver se vešto služi rečima i zna kako da čitaoce ušuška u slatku ljubav nu priču, a onda da odjednom pokrene oluju svojim moćnim rečnikom.

U VRTLOGU EMOCIJA

Zabeleženo na

„A silovanje je nešto drugo, nekad i gore nego Posmatrajućismrt.“očima

32 DELFI KUTAK

sutrašnjice zločin koji je preživeo, autor sa nama promi šljeno deli sirovu priču o seksualnom nasilju koje se, kao što se to možda čini a sve češće dokazuje suprotno, ne dešava nužno samo ženama.

Iako je na momente izuzetno nepri jatna i teskobna, Istorija nasilja nije pisana kako bi u čitaocima patetikom izazvala sažaljenje, čak naprotiv. Ona je vispreno angažovana kritika ličnih i tuđih pogrešnih odluka, licemernog društva, vlasti kao mašine koja rađa laž i primorava na njeno korišćenje i sistema koji kao da je osmišljen tako da od žrtve (na)pravi krivca. Prese livši doživljeno iskustvo iz policijskog zapisnika među korice, Luj preuzima vlasništvo nad svojom pričom.

U

U skoro pa forenzičkoj rekonstruk ciji te noći, sa namerom da sebi ra zjasni da li je i koliko kriv za ono što se dogodilo, on kroz nekoliko pripo vedačkih perspektiva filozofski anali zira teme homofobije, rasizma i uop štene mržnje prema svakom ko se ne uklapa u društvene norme. Suočava jući se na taj način sa brojnim predra sudama i osudama, predočava nam posledice koje one ostavljaju na već poljuljano samopouzdanje žrtve silo vanja, zaključujući da mržnji očigled no nisu potrebni određeni pojedinci da bi opstajala, već samo domovi u kojima se reinkarnira.

Eduara Luja

Književni talenat i iskrenost sa kojom se u tom poduhvatu poslužio prepo znali su brojni čitaoci, ali i nemač ki reditelj Tomas Ostermejer, glave šina poznatog berlinskog teatra „Ša ubune“, koji je njegovu moćnu prozu iz literarnog sveta preneo na daske koje život znače u predstavi koja je pre dve godine doživela premijeru u Parizu, propraćena ovacijama publi ke, podjednako oduševljene i šoki rane.

■

Piše: Ivan Aradski

KUTAKDELFI

SUOČAVANJE PREDRASUDAMASAUKNJIZI

životu Eduara Luja sramote je oduvek bilo na svakom koraku. Ona je bila svojevr sna lična karta bede u kojoj je odrastao, njegove porodice okova ne iščašenim odnosima i možda naj više od svega spoznaje da je homo seksualac i da će ta činjenica zauvek uticati na njegov život. Želeći da od svega toga pobegne i živi isključivo po svojim pravilima, kao dvadese tjednogodišnji student 2012. godine obreo se u Parizu, gradu svetlo sti i ljubavi. Tamo ga tada, međutim, nije čekalo ni jedno ni drugo. Sa sra motom se vrlo brzo ponovo susreo, kada je, probudivši se na božićno jutro, shvatio da ga je zgodni momak sa kojim se upoznao samo nekoli ko sati ranije nakon strastveno pro vedene noći pokrao. Kao da to nije bilo dovoljno, suočen sa činjenicom da je razotkriven, stranac je odlučio da mu ukrade i mir, silovao ga je pod pretnjom pištoljem i umalo ga zada vio šalom.

Istorijanasilja

Autobiografski roman Eduara Luja Istorija nasilja, koji rekonstruiše traumu događaja ispisanu u nekoliko narativnih linija u kojima se društveni odnosi ogledaju u sudbinama pojedinaca, čitaoce ne ostavlja ravnodušnim. Jedan član Fejsbuk grupe Delfi Kutak podelio je sa nama svoje snažne utiske

Piše: Ivana Veselinović

ponoćnihKlubkupačica

dugove iza sebe. Ali to neće biti ni izbliza najšokantnije saznanje za Eli zabet. Ono što usledi nateraće je da preispita sve svoje dotadašnje izbore. Suočena sa odlukom da proda nje govu ordinaciju ili nađe nekog da je iznajmi, Elizabet se obraća za pomoć prijateljici Džo. Ona dolazi na ideju da ponude njenoj ćerki Lusi da vodi ordi naciju. Lusi je doktorka u Dablinu koja je upravo dala otkaz u bolnici i planira da poseti majku. Ujedno je i sveže ra zvedena majka tinejdžera.

Elizabet je nedavno izgubila muža. Kao da šok zbog iznenadne smrti nije dovoljan, saznaje i da je ostavio

ćete čitati emotivni roman o sklapanju novih prijateljstva i o tome kako živeti život punim plućima

Den je mladi scenarista u Londonu. Kada otkažu seriju na kojoj je radio, shvata da je vreme za radikalnu pro menu u životu. Odlučuje da je pravi trenutak za pisanje romana prvenca. Ne samo da želi da napusti London već postoji konkretno mesto u Irskoj u koje želi da ode. Iza tog plana postoji i skrivena namera, razlog zbog kog je odabrao baš ovu destinaciju.

NOVI ULOV: ULOVNOVI

U izdanju Lagune uskoro

Den kreće u potragu zbog koje je za pravo došao u Irsku, ali mu baš i ne ide za rukom. U međuvremenu, Džo će saznati da boluje od raka i sa Eli zabet organizovati humanitarni ma raton u plivanju, po kom se roman i zove The Ladies’ Midnight Swimming Club. Den je inspirisan dvema žena ma koje upoznaje dok uveče sedi na obali mora gde se njih dve sastaju i kupaju. One postaju inspiracija za njegov debitantski roman. Elizabet se nudi da mu pomogne u potrazi i zajedno dolaze do neverovatnog sa znanja. Ono što usledi dodatno će zbližiti sve protagoniste, koji odlučuju da živote nastave jedni pored drugih u idiličnom irskom pejzažu. ■

Fejt Hogan

Mesto u koje Den odlazi je mesto u kom žive Elizabet i Džo. Ove dve sre dovečne žene često se sastaju u ve černjim satima na obali mora gde se kupaju. Lusi sa sinom Najlom dolazi kod majke i prihvata da preuzme ordi naciju Elizabetinog muža. Dok se Najl ponaša kao tipičan tinejdžer, eksperi mentiše s alkoholom i zadaje glavo bolje majci, ona u pabu jedne večeri upoznaje Dena. Od samog početka se odlično slažu, brzo se zbližavaju.

S

mešten u živopisne irske pre dele, novi Lagunin ulov Klub ponoćnih kupačica Fejt Hogan priča je o tri žene u tri različite životne dobi koje odlučuju da je vre me za nove početke. U toku jedne godine, od aprila do avgusta, kroz perspektive junakinja saznajemo šta je donelo želju za promenom.

Semper idem Đorđa Lebovića. Pri znajem, ovde sam malo pristrasan, pošto se radnja većeg dela romana odvija u Somboru. Priča o odrasta nju jevrejskog dečaka u predvečerje Drugog svetskog rata istovremeno je potresna i tragična, ali i topla i ljud ska. Zatim Mort Terija Pračeta, pravo malo remek-delo komične fantastike. I Čarobnjak Džona Faulsa, koji je jedan od najvećih majstora postmo dernizma. U pitanju je rolerkoster od romana, jer ni u jednom trenutku niste sigurni u kom pravcu će se radnja da lje odvijati. Fauls je stvorio delo koje jeste obimno, ali vredi svakog trenut ka koji provedete u čitanju, jer će vam još dugo ostati u mislima. ■

Đorđe Radusin, Knjižara Delfi, Sombor

ZAVRŠNA REČ

a je knjižara Delfi omiljeno mesto Somboraca, potvrđuje i činjenica da se posle malo više od tri godine od otvara nja javila potreba za većim prosto rom. Šef knjižare Đorđe Radusin i njegov tim ponosni su na činjenicu da potreba za čitanjem među njihovim sugrađanima raste i da će od sada moći da ugoste čitaoce u novom pro storu. Đorđe kaže da je rad u knjižari lep jer podrazumeva praćenje doma ćih i svetskih trendova u književno sti i građenje prijateljskih odnosa sa svim posetiocima kako bi im dolazak u knjižaru predstavljao uživanje.

Da li je Noć knjige, kao velika i važna manifestacija, jedan od najvećih iza zova posla? Šta za Vas ona znači?

D

Raznovrsne su. Ne bih mogao da iz dvojim konkretan naslov ili žanr, zai sta se čita i traži svašta. U prilog tome govori činjenica da smo posle tri godi ne odlučili da se preselimo u veći pro stor kako bismo proširili svoju ponudu i udovoljili zahtevima kupaca. Imamo veliki broj stalnih posetilaca i redovnih kupaca, a s obzirom na to da se Som bor nalazi blizu granice, često nam dolaze i posetioci iz Hrvatske. Oni se oduševljavaju cenama knjiga kod nas jer su znatno niže nego u Hrvatskoj.

Noć knjige zaista jeste veliki izazov jer iza svega stoji mnogo napornog rada i pripreme. Uvek se trudimo da orga nizacija bude na najvišem nivou kako bi svako ko poseti knjižaru osetio ma giju ove manifestacije. Atmosferu koju stvorimo sa posetiocima zaista treba doživeti jer istovremeno imate osećaj ushićenosti zbog događaja, ali i ose ćaj pripadnosti, jer ste okruženi dru gim knjigoljupcima. Noć knjige oduvek mi je predstavljala priliku da dopunim kućnu biblioteku novim knjigama i stri povima.

VAŠ KNJIŽAR

„Svaki dan u knjižari donosi nova iskustva. Upoznajemo nove ljude, sa znajemo njihove čitalačke ukuse, raz menjujemo mišljenja i uvek naučimo nešto novo. Možda je najdragocenije kada se ljudi vrate u knjižaru puni pozi tivnih utisaka zbog knjige koju smo im preporučili“, kaže Đorđe.

REČZAVRŠNA

Kako biste opisali čitalačke navike Somboraca?

Preporučite nam tri Lagunina na slova.