Časopis Bukmarker - broj 22 by Laguna

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić

DRAGI ČITAOCI,

■ TAJNE PISACA: Srđan Anđelić Mjehur

■ NOVO U LAGUNI I 3 PITANJA ZA... Nenada Ilića

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Žena francuskog poručnika

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar

■ DELFI KUTAK: Anđelin pepeo

■ PRIKAZ KNJIGE: Vredne stvari

Grafički dizajner / Dejana Vranješ

Poslednji letnji mesec rezervisan je za laganije teme i lepe priče o književnosti.

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Preludijum

■ TEMA: Preporuke Nedre Glover Tavab

BUKMARKER

■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Ana Milenković

| Naslovna strana / iStock Štampa / Rotografika, Subotica

REDAKCIJA PREPORUČUJE:

Uživajte u čitanju!

| Direktor marketinga / Ana Spasojević

■ #BUKMARKER: Mačak koji je spasao knjige

Saradnici: Iva Burazor, Vuk Lazarević, Srđan Krstić, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Mina Kebin, Matija Krstić, Aleksandra Obradović, Vladana Valčić

■ INTERVJU: Duško Lopandić

■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Na zapad sa žirafama

SADRŽAJ

■ INTERVJU: Džoana Haris

| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055

| REDAKCIJA

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA

Kad smo kod knjiga za najmlađe, u ovom broju smo predstavili i multimedijalnu sli kovnicu Lav i magična slova, čiji je autor poznata pop pevačica Ana Milenković, koja nam je, osim o svojoj prvoj knjizi, pričala i o ljubavi prema književnosti.

Tu su, kao i uvek, književne kritike, prikazi i kolumne, ovoga puta o knjigama Ajfel, Vredne stvari, Levoruka žena, Na zapad sa žirafama, Žena francuskog poručnika, Mačak koji je spasao knjige, Anđelin pepeo i mnogim drugim.

■ DELFI GIFT: Škola

■ U FOKUSU: Nedelja knjiga Džordža R. R. Martina i Starway akcija

■ PRIKAZ KNJIGE: Ajfel

■ TEMA: Turska kao večna inspiracija

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553

POKLON PRIMERAK | AVGUST 2022. | BR. 22 | IZLAZI MESEČNO

■ MALA LAGUNA

262314303433152012252422173128161032186811

Majka i ćerka dolaze iz inostranstva i sreću se u Tokiju: u jesenjim večerima šetaju se duž kanala, beže od tajfunske kiše, obeduju u kafićima i restoranima, u galerijama razgledaju revolucionarna dela moderne umetnosti. Za sve to vreme razgovaraju. Ipak, štošta tu nije jasno. Čiji se glas zapravo ovde čuje – samo ćerkin? I koji je stvarni razlog nedokučivog, možda čak sablasnog putovanja?

| Za izdavača / Dejan Papić

Mislili smo i na školarce jer je kraj avgusta vreme pripreme za polazak u školu, pa smo u okviru rubrike Delfi gift predstavili originalan školski pribor, sveske i rančeve, koji će đacima ulepšati povratak u klupe.

■ IZ PRVE RUKE: Puške, mikrobi i čelik i Rad:od kamenog doba do robota

■ KOLUMNA TRI RAJKE: Levoruka žena

■ NOVI ULOV: Pod suncem Toskane

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Nemiri između četiri zida

Pripremili smo intervjue sa Duškom Lopandićem, Džoanom Haris i Nedrom Glover Tavab, a Srđan Anđelić Mjehur nam je na zabavan način otkrio kako su nastali Eva i Roksi, junaci divne knjige za najmlađe čitaoce Eva i njen Roksi

Lektura i korektura / Saša Bošković

| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs

Zajedno sa najboljim piscima, poput Elif Šafak i Iskendera Pale, u ovom broju putu jemo kroz veličanstvenu Tursku i obilazimo književne klubove slavnih ličnosti koje predstavljaju zanimljive knjige.

Dovoljno hladno za sneg, Džesika Au

Želimo vam prijatan odmor uz dobre knjige!

■ TEMA BROJA: Književni klabing

Pripremite se za odlične popuste na knjige iz žanra fantastike, kao i na stripove. Akcija će se održati od 22. do 25. septembra u svim knjižarama Delfi i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.

Nedelja knjiga Džordža R. R. Martina

Za ljubitelje fantastike i stripa imamo odličnu vest – u septembru će se održati velika Starway akcija!

Tom prilikom možete ostvariti odličan popust od 30% na sve Lagunine naslove iz žanra fantastike, kao i na manga program, dok će određeni naslovi biti na popustu i do 50%. Knjige iz žanra fantastike i stripovi dru gih izdavača biće na popustu od 20% i 10%, dok će se za strane knjige i stripove odobravati 20% popusta (popust će ići i do 70% na odabrane naslove). Tematski gift biće na popustu od 20%, s tim što će odabrani artikli biti sniženi i do 70%. ■

Ljubitelji Igre prestola već nekoli ko godina željno iščekuju detalje o prednastavku te hit serije pod nazi vom Kuća zmaja, zasnovanom na knjizi Vatra i krv Džordža R. R. Mar tina, čija je premijera konačno zaka zana za 22. avgust, na kanalu HBO Max. Na sam dan premijernog emi tovanja serije u svim knjižarama Del fi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs po činje akcija Nedelja knjiga Džordža R. R. Martina. Uz Vatru i krv, na pri mer, možete odabrati još dva ili više naslova slavnog autora (Igra prestola – ilustrovano izdanje, Sudar kraljeva – Ilustrovano izdanje, Ledeni zmaj, Grozničavi san, Svet leda i vatre...) i tako ostvariti količinski popust od 20%. Akcija traje do 28. avgusta. ■

STARWAY akcija!

FOKUSUU 5 U FOKUSU

istoriji teško je pronaći period kada su ljudi iz naših krajeva, naši pret hodnici, i bar po geograf skom poreklu zemljaci toliko uticali na sudbinu evropske civilizacije i pra vac u kojem će se kretati svet, kao u periodu pod rimskom vlašću. Knjiga Purpur imperije Duška Lopandića, di plomate, profesora i pisca, priča je o tim ljudima i o tom vremenu, o našim krajevima i značaju koji je ovaj pro stor imao na mapi istorije.

Ucelokupnoj

Reč je o temi koja se direktno odno si na istoriju našeg prostora u perio du kasne antike, tj. o vremenu kada je prostor Ilirika, današnjeg Balka na, imao poseban značaj u političkoj i vojnoj evoluciji poznog Rimskog car stva. Polazeći od podatka o velikom broju rimskih vladara koji su potica li iz Ilirika, konstatovao sam da se to nije desilo sasvim slučajno. Nastojao sam da objasnim i prikažem jedan od ključnih perioda u razvoju evropske civilizacije, kada se završavala anti ka i rađalo se sasvim novo doba koje ćemo prozvati srednji vek. Taj pre lomni momenat se u izvesnom smi slu odigrao baš kod nas, zahvaljujući „carevima iz Ilirika“.

Rim kao glavni grad je izgubio na po litičkom značaju tokom III veka n. e. Carevi su sve vreme provodili sa voj skom u skoro neprekidnim borbama na granici (limesu), bilo na Dunavu, Rajni ili na istoku, oko Eufrata. Tako je u vreme tetrarhije (vladavine četiri suvladara) došlo i do podele admini stracije koja je pratila careve koji su svaki imali svoju prestonicu. Sirmi

Ova knjiga govori o istorijskom značaju koji naši prostori imaju za razvoj evropske civilizacije. U čemu se ogleda taj značaj?

jum (Sremska Mitrovica) se od legij skog logora (gde je 180. godine umro car-filozof Marko Aurelije) pretvorio krajem III i početkom IV veka u car sku prestonicu u kojoj su se odigrava li brojni značajni događaji i donosile važne političke odluke. Tu je za cara 379. godine bio proglašen Teodosije I Veliki. U ne tako dalekom Vimina cijumu (Kostolac) tri sina naslednika Konstantina Velikog su podelila car stvo... Na ovim prostorima su se odi grale značajne bitke u borbi za vlast. Tako je u odlučujućoj bici kod Magru ma na ušću Morave u Dunav Diokle cijan odneo pobedu i obezbedio svo ju imperatorsku vlast. Najzad, budući da je bio carska prestonica, Sirmijum je, posebno u vreme cara Konstanci ja II, bio i mesto gde su se održava li crkveni sabori, pa je i u tom smislu bio značajan i za istoriju hrišćanstva.

Zašto ste odlučili da pišete baš o ovom istorijskom periodu?

PURPURNA BOJA JE PREDSTAVLJALA SIMBOL CARSKE VLASTI, KOJI JE KASNIJE NASLEDILA I VIZANTIJA

6 INTERVJU INTERVJU

Purpurna boja je predstavljala simbol carske vlasti koji je kasnije nasledila i Vizantija. Na zapadu se zadržala u boji odeće kardinala. Ova boja je bila vrlo retka i skupa. Dobijala se od jed ne vrste morskog puža koji je živeo u vodama Fenikije (Libana) i oko Pelo poneza. Pupurni plašt je u vreme re publike bio rezervisan za vojskovođu koji je nosio titulu imperatora. Istu ti tulu su kasnije preuzeli carevi. Pro glašenje vladara se u vreme poznog Rimskog carstva obavljalo ne kruni sanjem, nego tako što bi mu pred po strojenom vojskom bila ogrnuta pur purna toga, odnosno ogrtač.

Većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala je sa prostora Balkana, o čemu u knjizi Purpur imperije piše Duško Lopandić, pružajući nam detaljan uvid u njihov život i objašnjavajući uticaj koji su imali na budućnost Evrope

Razgovarala: Iva Burazor Foto: Matija Krstić

CAREVA!RIMSKIHZEMLJUDOŠLIDOBROU

Zašto Purpur imperije? Zbog čega je ova boja bila značajna u Rimu?

Dvadesetak careva Rima je pote klo sa ovih prostora, što je otprilike petina svih rimskih imperatora. Zašto je to tako? Šta je bio glavni faktor da tadašnja rimska pokraji na Mezija iznedri toliki broj care va?

NASTOJAO SAM DA PRIKAŽEM JEDAN OD KLJUČNIH PERIODA U RAZVOJU

Od kraja dinastije „dobrih careva“ –Antonina, a posebno sa dinastijom Severa i kasnije u III veku, Rimsko carstvo zapada u seriju kriza izazva nih, s jedne strane spoljnim faktori ma (varvarske invazije i uspon supar ničkog Persijskog carstva), a s druge strane sve većom nestabilnošću cen tralne vlasti, pojavom carskih uzurpa tora, odmetanjem vlasti u provincija ma i slično. Pitanje nasleđa vrhovne vlasti u starom Rimu nikada nije bilo do kraja rešeno. U vreme principata vladara je proglašavao rimski senat, a u doba nemira tu ulogu je preuzi mala vojska. Praksa izbora imperato ra od vojske se potpuno ustalila sre dinom III veka, odnosno u vreme tzv. „vojne anarhije“, kada su praktično svi vladari bili birani između visokih oficira – nekadašnjih legionara. U tom procesu posebno važnu ulogu su imale legije sa Dunava koje su bile najbrojnije i vojno najspremnije. Tako su od vremena cara Klaudija II „Got skog“ (poginuo 270. g.) tokom više od jednog veka gotovo svi vladari bili rođeni ili su porodično poticali sa pro stora Ilirika, i to većinom iz provincije Gornje Mezije (Centralna Srbija).

Među brojnim imperatorima iz ovog perioda trojica iz tri generacije ima ju posebno mesto: Aurelijan, koji je zaustavio raspad Carstva, Diokleci jan, koji je potpuno reformisao Car stvo – od vojske, novca do ceremo nija na dvoru i načina vladanja. Na kraju ovog velikog niza dolazi Kon stantin Veliki, koji je zaokružio dela svojih prethodnika i sa čijim prihva tanjem hrišćanstva otpočinje sasvim nova epoha. Od ove trojice meni po sebno pleni kao ličnost Dioklecijan –jedan od retkih apsolutnih vladara u celokupnoj istoriji koji se dobrovoljno povukao sa vlasti.

IZVESNOM SMISLU ODIGRAO BAŠ KOD NAS

Većina mojih istorijskih dela se odno se na srpski srednji vek ili na istoriju diplomatije. Dosta se bavim i savre menom tematikom Evropske unije. Trenutno završavam knjigu posve ćenu srpskim i jugoslovenskim diplo matama u periodu od Prvog srpskog ustanka do kraja Drugog svetskog rata. ■

7 INTERVJU

MOMENATVEK.PROZVATIDOBAIZAVRŠAVALACIVILIZACIJE,EVROPSKEKADASEANTIKARAĐALOSENOVOKOJEĆEMOSREDNJITAJPRELOMNISEU

Kog imperatora biste izdvojili kao najznačajnijeg i zašto?

Moja knjiga je podeljena na tri dela sa prilično rečitim naslovima: „Ugro ženo Carstvo“, „Obnovljeno Carstvo“ i „Promenjeno Carstvo“. U suštini, u periodu od oko dva veka (kraj II – kraj IV veka), što je nešto više od sedam

ili osam ljudskih generacija, ono što pamtimo kao „antički Rim“ – pagan sku civilizaciju koja je dobrim delom preuzela, proširila i latinizovala grč ko kulturno nasleđe – pretvorilo se u nešto što će kasnije postati Vizantija. Glavni nosilac te epohalne civilizacij ske promene bilo je hrišćanstvo, koje je postalo dominantna, a zatim jedi na vera u Carstvu. Ovo je praćeno i drugim epohalnim društvenim, poli tičkim i kulturnim promenama. Veliki je izazov za autora da jasno prikaže i suštinski objasni ovakvu transfor maciju. U ovom civilizacijskom obr tu uloga careva iz Ilirika ne može biti prenaglašena, posebno imajući u vidu ključni značaj prvog cara hri šćanina Konstantina I Velikog. Kada je reč o stilu vladavine, ne treba za boraviti da se radilo o vladarima koji su za razliku od njihovih prethodnika bili uglavnom skromnog porekla i ob razovanja, pretežno ograničenog na vojne veštine. S druge strane, nasilje je bilo široko prisutno, ne samo zbog stalnih bitaka sa neprijateljem nego i zbog čestih zavera legionara koje su završavale ubistvom vladara. Na pri mer, od 211. do 270. godine od dva desetak vladara samo jedan je umro prirodnom smrću, dok su ostali zavr šili nasilno. Ipak, i u ovakvim uslovi ma do vrha su se postepeno uspeli vrlo sposobne vojskovođe i izuzetni

državnici koji su stabilizovali, ojačali i reformisali vlast i državu.

Period koji Purpur imperije obra đuje je period obnove Rimskog carstva, a careve koji su potekli sa ovog podneblja su nazivali „voj ničkim carevima“ zbog skromnog porekla, a izuzetnih vojnih veština. Koliko je ovaj prostor uticao na način vladavine tih rimskih careva?

Da li ćete možda još pisati na ovu temu? Ili imate nešto drugo u planu?

KNJIŽEVNI KLABING

8 TEMA

Priredile: Ivana Veselinović i Maja Šarić

ALISINA MREŽA, Kejt GodineKvin1915.

SEDAM DANA U JUNU, Tija Vilijams

vetska izdavačka industrija na godišnjem nivou generi še preko dva miliona novih naslova. Da bi se knjiga iz dvojila na savremenom tržištu, po trebno je mnogo više od kvalitetnog sadržaja. Dospeti na radar književ nog kluba pod pokroviteljstvom po znate osobe postalo je podjednako bitno za život knjige kao i osvajanje prestižne književne nagrade. Velike izdavačke kuće podržavaju svaki vid reklame koji će knjigu približiti što ši rem krugu čitalaca.

Riz Viderspun, Opra Vinfri i Ema Votson samo su neke od slavnih ličnosti koje koriste svoju ogromnu popularnost kako bi širile ljubav prema književnosti, a njihovi književni klubovi postali su omiljena mesta za razgovor o odličnim knjigama

Iv Gardiner gori od želje da se uključi u borbu protiv Nemaca kada joj se iznenada uka že prilika da postane špijunka. U okupiranoj Francuskoj upoznaje Lili, „kraljicu uhoda“, koja rukovodi Alisinom mrežom, ogromnom ma šinerijom tajnih agenata, neprijate lju ispred nosa. Lili će joj biti mentor, a između dve žene razviće se snažno prijateljstvo. Godine 1947. nakon za vršetka Drugog svetskog rata ame rička studentkinja Šarli Sent Kler je trudna, neudata i na pragu da je ro ditelji izbace iz kuće. Dok se bori sa odlukama koje će joj promeni ti život, Šarli gaji nadu da je njena voljena rođaka Roz, koja je nesta la u Francuskoj za vreme nacistič ke okupacije, možda još živa. Prisil no dovedena u Evropu da se porodi daleko od radoznalih očiju, Šarli pu tuje u London, odlučna da otkrije šta se dogodilo s njenom rođakom. Na kon više od trideset godina, progo njena činom izdaje koji je prekinuo Alisinu mrežu, Iv svoje dane provo di opijajući se sama u oronuloj kući u Londonu. Do one noći kada će u njen dom upasti mlada Amerikanka i izgovoriti ime koje Iv nije čula de cenijama. Ovo ime će ih povesti u potragu za istinom… kuda god da istina vodi.

Riz Viderspun je pod okriljem svo je medijske kompanije Hello Sun shine lansirala Reese’s Book Club, koji je trenutno jedan od najpopular nijih. Moto njene kompanije i književ nog kluba je osnaživanje žena. Riz se obraća pratiocima na Instagram stranici kluba početkom svakog me seca kada otkrije novi naslov koji je izabrala. U eri dominacije društve nih mreža ovo se pokazalo kao naj uspešniji način da knjiga dobije na vidljivosti. Riz bira knjige čiji su autori žene i koje pre svega imaju snažne ženske likove. Neki naslovi koje je uvrstila među favorite postali su pla netarni hitovi, nekoliko je prevedeno i objavljeno i na srpskom jeziku. Ovo su neki od naših favorita:

Eva je autorka vampirske tinejdž sage koja postaje književna sen zacija. Planira se filmovanje, mediji ne mogu da se zasite autorke, a na društvenim mrežama ima horde obo žavalaca koji pomno prate svaki njen korak. U realnosti život joj je daleko od glamuroznog – ima problematič nu prošlost, samohrana je majka, a sa sopstvenom je u lošim odnosima. Kada se nenadano u njen život vrati Šejn, nagrađivani autor za kog niko ne sluti da je zapravo inspiracija za muškog protagonistu hit serijala Cur sed koji je proslavio Evu, moraće da se suoči sa prošlošću. Naslućujemo da je njihov odnos bio problematičan, a saznajemo i ko je krivac za to što se nisu videli godinama. Sa flešbeko vima na sedam nezaboravnih dana koje su Šejn i Eva proveli jednog leta u mladosti, Sedam dana u junu Tije Vilijams paralelno prati život glavne junakinje u sadašnjosti. Evi drugarice priređuju dekadentnu žurku dok po kušava da nađe motivaciju da nastavi sa pisanjem. Iako joj imponuje popu larnost i uživa u obožavanju čitalaca, neprestano je kopka da li bi mogla da napiše nešto ozbiljnije što bi za vredilo pažnju kritike. Kada se Šejn –koji je i sam etablirani autor – pojavi u gradu povodom dodele književnih nagrada i kada ih fanovi uslikaju za jedno, postaje očigledno da između njih dvoje i dalje ima nečega.

TEMA

Slavna Opra Vinfri ima svoj književni klub Oprah’s Book Club još od 1996, u okviru koga je, među brojnim savre menim i klasičnim izdanjima, prepo ručila i Moju priču Mišel Obame, koja se u knjizi, kako kaže Opra, predsta vila kao ranjiva osoba, Anu Karenjinu Lava Tolstoja, Istočno od raja Džona Stajnbeka i Solomonovu pesmu Toni Morison.

9 TEMA

Da su književni klubovi popularni i u Sr biji, dokaz je i Lagunin književni klub, koji se održava svakog prvog petka u mesecu i koji je doživeo već devede set tribina. Pokrenuli smo ga 2015. go dine u želji da predstavimo nagrađiva ne naslove i značajne autore kojih u Laguni ima mnogo, te da podstakne mo razgovore o stvaralaštvu vodećih svetskih pisaca i da razgovore o knji gama vratimo u knjižaru. Prvu tribinu Laguninog književnog kluba otvorili smo stvaralaštvom kineskog nobelov ca Mo Jena, a poslednja knjiga o ko joj smo govorili na tribini održanoj pr vog petka u avgustu ove godine bila je Grad kao Alis Nevila Šuta. ■

KLUBA POD OSOBE

Ako pitate Suzan Grin, emocije samo komplikuju stvari. Ona ima stan ide alan za jednu osobu, posao koji od govara njenoj racionalnoj prirodi i „dogovor“ sa muškarcem koji je is punjava na intimnom planu. Među tim, kada iznenada ostane bez majke a sazna da će i sama postati roditelj, Suzan se nalazi usred sopstvenog košmara – gubi kontrolu nad živo tom. A kad sazna da je njena maj ka testamentom ostavila mnogo više njenom lenjom bratu nego njoj, Suza nin već poljuljani svet počinje da se ruši. Kako joj se porođaj bliži, a poro dični problemi dosežu tačku usijanja, Suzan će podršku naći tamo gde je najmanje očekuje.

NA SVE STRANE MALI POŽARI, Selest Ing

JOŠ DOBRIH PRIČA

KNJIŽEVNOG

Dejzi odrasta kasnih šezdesetih u Los Anđelesu, krišom izlazi u klubo ve na Sanset bulevaru, spava sa rok zvezdama. Mlada je i talentovana, njena lepota hipnotiše. Da li je to do voljno za uspeh u industriji kojom vla daju muškarci, a žene su samo nji hove muze? Dejzi jedino želi da vidi svoje lice na bilbordima i da raspro da koncerte. Dejzi i Biliju putevi će se ukrstiti kad njihov producent shva ti da je najbrži put do neverovatnog uspeha spojiti ovo dvoje talentova

POKROVITELJSTVOM POZNATE

KAO

POSTALO ŽIVOT KNJIGE I

DEJZI DŽOUNS I ŠESTORKA, Tejlor Dženkins Rid

KAKTUS, Sara Hejvud

KNJIŽEVNEPRESTIŽNEOSVAJANJENAGRADE

Naravno, još je mnogo slavnih lič nosti čijim se preporukama veruje. Podstaknuta listama preporuka za či tanje koje je kreirala tokom pandemi je, i Kamila, vojvotkinja od Kornvola, pokrenula je književni klub The Rea ding Room, u slavu knjiga i onih koji su ih stvorili. Članovima njenog klu ba pažnju su, između ostalog, privukle knjige Hamnet Megi O’Farel, Neima rov šegrt Elif Šafak, koju je vojvotkinja nazvala „magičnom, živopisnom baj kom“, zatim Džentlmen u Moskvi Ej mora Toulsa, za koju je izjavila da je „predivna knjiga, koja čitaocu pruža ra zumevanje života u postrevolucionar noj Rusiji, prikazanog očima ruskog aristokrate smeštenog u moskovskom hotelu“, i Druga knjiga praha: Tajna za jednica Filipa Pulmana, u kojoj je uži

OurSharedShelf je književni klub glu mice Eme Votson, koja je sa svojim pratiocima razgovarala i o knjigama Pačinko Min Đin Li i Voljena Toni Mo rison.

nih muzičara. Čitajući knjigu, pomisli ćete „kako to da nismo čuli za ovaj bend?“. Potražićete ih na Guglu, i da lje će delovati neverovatno da nisu postojali jer se u knjizi pored inter vjua nalaze i originalni tekstovi njiho vih pesama. Međutim, ova priča je u potpunosti delo fikcije.

vala jednako kao u svakoj Pulmanovoj knjizi, koji, po njenom mišljenju, ume savršeno da skroji priču.

PODJEDNAKOJE BITNO ZA

Šejker Hajts u Ohaju. Naselje u ko jem je sve savršeno. Kuće, travnja ci, fasade, ulice – sve je izgrađeno sa namerom da bude odraz savršenstva njegovih stanovnika. Elena Ričardson je majka četvoro dece i ima naizgled idealnu porodicu. Njena nova komši nica Mija je samohrana majka koja bi najviše na svetu želela da svojoj ćer ki pruži ono što imaju Ričardsonovi. Mija se ne uklapa, zagonetna je i po činje da remeti ravnotežu prividno sa vršenih odnosa u ovoj maloj zajedni ci. Kada Elenini dugogodišnji prijatelji odluče da usvoje kinesko-američku bebu, pokreće se bitka za staratelj stvo koja će napraviti raskol između Elene i Mije. Ingova pokreće veoma važne teme: šta je zapravo porodi ca, da li postoji savršena majka, da li je samo biološka majka prava, koja je cena opsednutosti savršenstvom i koliko jaka može biti tinejdžerska lju bav. Selest Ing stvara fenomenalnu mrežu likova i njihovih laži, problema, tajni i želja. Osećaćete se kao da ste prvi komšija njenih protagonista koji kroz prozor svoje savršeno sređene kuće krišom gleda začetke malih po žara koji će buknuti unutar ovih po rodica.

DOSPETI NA RADAR

Ubrzo nakon obećanja da će sagra diti jednu od najlepših građevina sve ta Gistav Ajfel postaje opsednut tom metalnom konstrukcijom visokom tri sta metara.

Dok pravi skice za svoju građevinu, Gi stav sve manje vidi sebe kao inženje ra, a sve više kao umetnika koji prefi njenim potezima slika vižljastu žensku figuru koja se elegantnim potezi ma izvija visoko i dobija pravi oblik. Iako udovac i otac četvoro dece, usred krize inspiracije on počinje da se seća Adrijen, neprežaljene ljubavi iz mladosti koja je u braku sa njego vim prijateljem sa fakulteta. Adrijen nije obična žena, već žena koja mu se po mislima roji svih ovih godina iako zna da ne bi trebalo. Upoznavši se kao veoma mladi, spletom nesreć nih okolnosti i nedostatkom hrabrosti, ostali su razdvojeni. Godine su proš le dok se ponovo nisu sreli i shvati li da emocije i dalje postoje. Kula u obliku slova A koja se visoko uzdigla ka nebu, koja i dalje elegantno i ne pomično stoji i koja je Parizu donela večnu slavu i čast, početno je slovo imena žene koju je inženjer Ajfel toli ko voleo da joj je svoje životno delo i neprolaznu zaostavštinu posvetio.

Roman Ajfel je živopisna biografija čuvenog inženjera još čuvenijeg spo menika. Pored autora i monumetalne građevine koji su glavni likovi roma na, pisac nam kroz različite situaci je prikazuje tadašnju društvenu sce nu Pariza, porodične odnose, veze među prijateljima, kao i netrpeljivosti. Ovaj roman nam donosi niz do sada nepoznatih činjenica o Ajfelovoj kuli i njenom tvorcu. Ukoliko ne možete da zamislite kako su izgledali uspon i ra đanje najpoznatije kule na svetu, po gledajte filmsku adaptaciju ovog ro mana, koja će vam omogućiti da sve i vizuelno doživite.

Gistav Ajfel

Piše: Maja Zuber

Roman Ajfel Nikole d’Estjena d’Orva živopisna je biografija čuvenog inženjera još čuvenijeg spomenika, koja baca novo svetlo na život slavnog graditelja i koja će zauvek promeniti vaš poged na Ajfelovu kulu

DOK PRAVI SKICE ZA SVOJU GRAĐEVINU, AJFEL SVE MANJE VIDI SEBE KAO INŽENJERA, A SVE VIŠE KAO UMETNIKA KOJI IZVIJAELEGANTNIMFIGURUVIŽLJASTUPOTEZIMAPREFINJENIMSLIKAŽENSKUKOJASEPOTEZIMAVISOKOIDOBIJA

Graciozna

PRAVI OBLIK

U romanu Ajfel autor Nikola dʼEstjen dʼOrv donosi nam priču o nastanku čuvenog spomenika i njegovoj bor bi da bude najveći i najlepši. U Pari zu, godine 1886, inženjer Gistav Ajfel obećava francuskom ministru da će napraviti nešto što do sada nije vi đeno, nešto što će biti poklon celom svetu, ne samo francuskom narodu.

PRIKAZ KNJIGE KNIJGEPRIKAZ

poput dama iz najotmenijih francuskih salona, nacionalni sim bol Francuske, Ajfelova kula već više od sto tri deset godina krasi Pa riz i privlači milione posetilaca to kom godina. Jedna od najpoznatijih građevina sveta odoleva vremenu pokazujući nam svoje lice jednako lepo kao i pre više od jednog veka. Ipak, ona ne bi bila to što jeste da nije bilo jednog čoveka, inženjera, entuzijaste Gistava Ajfela po kome čuveni toranj i nosi ime.

A ko je bio tvorac Ajfelovog tornja i zašto je baš on izabran da projek tuje ovu velelepnu građevinu? Gi stav Ajfel, po poreklu Nemac, rođen u Dižonu, glavnom gradu Burgundije, oblasti na severu Francuske, uvek se dokazivao više od ostalih. Da bi po

■

kazao da vredi, da je pravi Francuz, učio je i radio više od ostalih. Solidno situirani roditelji omogućili su mu da ode na školovanje u Pariz, što je on polovično iskoristio. Privlačne fizičke spoljašnosti i britkog uma, Ajfel je uži vao u novom životu daleko od rodi teljskog nadzora. Draže mu je bilo da veći deo vremena provodi po učma lim krčmama, gužvajući postelju sa raskalašnim pariskim damama i to peći se u zagušljivim mirisima jeftinih parfema, nego da uči i vreme provodi u besmislenim salonskim naglabanji ma, jer bio je čovek koji voli galamu i iskreno nazdravljanje. Ipak, iako nije završio tada čuvenu Tehničku ško lu, Ajfel je dobio diplomu inženjera i na taj način sebi otvorio vrata uspe ha. Ubrzo je postao priznati inženjer, prvi među jednakima, koji zajedno sa svojim radnicima sprovodi u delo naj zahtevnije građevinske projekte.

Kako se bližila stogodišnjica Francu ske revolucije, ali i svetska izložba, bilo je potrebno napraviti nešto novo, drugačije u odnosu na postojeće. Pr vobitna ideja nije bila da se izgradi kula, već metro po ugledu na one koji su u to vreme postojali u Budimpe šti i Londonu, ali Francuska je želela da impresionira svet nečim kolosal nim, do tada neviđenim, pa je izbor pao na kulu.

Ajfelova kula

Zamislite kulu koja se uzdiže do neba i privlači sve poglede! Pobedu nad gravitacijom, nad elementima, nad nama, sirotim ljudskim bićima.

IKADA GURNULO POD ŽENSKE SKUTE

koj kući. Sa svojim sinom, u samoći. Šta je tako primamljivo u samoći? Da li je ona poslednji revolt, pobuna bez reči koje u takvoj upotrebi uvek delu ju Doskoraizlišno?žena

Piše: Nevena Milojević

Odabir reči nije slučajan. Postoje isto rijske konsekvence napuštanja sa svim dobrog supruga. Ne radi drugog, već radi samoće. On, koji je radikal no iskazivao svoju ljubav jednostra nim jezičkim sredstvima, sada je pita zna li ona da i on ima prava da živi.

KOLUMNA KOLUMNA

lo pod ženske skute. Tu, u toj ničijoj zemlji, bezimene oluje besne, od ko jih celokupna njena pojava podrhta va. Ne postoje reči da opišu šta se tu zbilja dešava. Jer kako govoriti o privatnoj istoriji žena, kojim jezičkim sredstvima – i kako da to uradi pisac muškarac. Pisac to zna, pa i ne po kušava. Samo ovlaš prepričava reči očevidaca i propratne događaje koji svedoče presedanu kakvo je jedno tiho ali jasno „ne“ narativu koji i slavi i osiromašuje ženu. ■

Da li je moguće svisnuti od samoće? Da li napuštanje radi samoće znači da se napušta radi sebe? Da li je to sebičan ili plemenit čin? Nije li samo ća povod za ljubomoru, ono što ljudi, željni jedni drugih, ne mogu sem da poštuju i zavide onima koji samoću i odaberu?

onekad mi se čini da u svet skom književnom registru po stoji nekoliko stotina priča koje, iako mnogobrojne, ipak su ograničene i svi pisci i stvaraoci uvek ih iznova prepričavaju, svako na svoj način. Ovo je priča o ženi koja se kroz tanane narativne krivine ovlaš formi ra pred čitalačkim očima a da njena figura ostaje nejasna, mistična. Žena koja živi u samoći, uvek u iščekiva nju, u kojoj se odvija nepoznati unu trašnji život. Poigrava se sa detetom, voli prirodu. Kada joj muž konač no prospe pred noge obilje nežnosti i izjave ne samo ljubavi nego apso lutne odanosti i bliskosti, ona odluči da ga ostavi. Ovo je priča o tome da postoji samo muško poimanje junaki nja, priče prelepe, nežne ali izmišlje ne. Žene pasivno primaju ljubav kao i priče. I kada ne pristaju na to, one su odmetnice, kurve, predmet obožava nja i pokude. Mogu da pristaju na taj narativ ili da ga odbijaju. Ali uvek re ferišu na njega.

ISPOD NARATIVNETANKEKORICE

I SVE NAPETOSTI KOJE JE ČOVEČANSTVO

Njen suprug Bruno je spoznao apso lutnu samoću u Finskoj, zemlji u ko joj je bio na poslovnom putu i u ko joj nije razumeo ni reč. Sad kad se vratio, on konačno, iako ju je voleo i pre, oseća prema njoj pravu iskonsku bliskost. Pa ipak, odmah je odvodi u javnost, želi zbrku i gužvu restorana. Želi da noće u hotelu, jer je bliskost njihove kuće preveliki šok posle sa movanja u Finskoj. Govori joj kako je ove noći dobio sve što je ikada že leo, govori euforično, iskazuje joj osećanja kao verovatno nikad pre. Sutradan ga ona ostavlja. Da li zato što sumnja da će uz ovog čoveka uvek biti sama, pa čak i kad je pored nje? Ili je odbija novonastala bliskost nakon što je spoznao delić apsoluta Poželelasamoće?

Levoruka žena ili oda samoći

je da se ponovo bavi prevo đenjem, nekada je radila u izdavač

U ovom kratkom romanu ili podužoj priči, kako god želite, ništa se ne ra zrešava, ništa se sem samog rastan ka i ne dešava. A opet, ispod tanke narativne korice odigrava se dubo ka, nepregledna tišina i sve napeto sti koje je čovečanstvo ikada gurnu

Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

Ovo je priča o radikalnom ženskom iskustvu koje su pak muškarci opi sali, poput onih iz Ibzenovih koma da, Kjubrikove i Šniclerove junakinje iz Širom zatvorenih očiju ili Bergma novih Scena iz bračnog života. Pri ču već znate, a opet je nedorečena. Pa kakva je ta Levoruka žena Petera Handkea?

„Tvoja ravnodušnost… Da li se još uopšte sećaš da je među nama ne kada bilo bliskosti, nezavisno od toga što smo bili muž i žena, a pogotovo zbog toga što smo to bili?“

ODIGRAVA SE DUBOKA, NEPREGLEDNA TIŠINA

Kao Nora iz Lutkine kuće, koja napu šta muža zbog sopstvene nezrelosti, tako i Marijana napušta Bruna jer je to jedino preostaje da uradi. On koji je uvek na poslovnom putu, osuđuje je na samoću koja je određena van nje. Ako je pak ona odabere, ona koja nikad nije bila zaista sama i koja je zapravo oduvek sama, donosi prvu zrelu odluku.

koja je sijala u njego vom prisustvu najednom je odsutna. Oči joj svetlucaju od suza kad ostane sama. Optužena je za ravnodušnost.

Nevena, Dunja i Ivana su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene.

„Franciska misli da uopšte ne znaš šta radiš. Kaže da nisi svesna isto rijskih okolnosti svojih postupa ka.“ Smejao se. „Znaš li kako te zove? – Privatna mističarka. Da, ti si mističarka. Mističarka! Fuj!“

12 INTERVJU

Džoana

Lik sveštenika je zaista impresiv no napisan, deluje kao da čitalac mora sve negativne emocije da usmeri na njega. Da li Vam je to bila namera?

I ne baš. Ne merim uspeh po tome šta će reći kritičari ili po broju proda tih primeraka, iako sam u tom smi slu imala prilično sreće, kao ni po tome koliko će knjiga biti ekranizova no. Prvo i najvažnije, pišem za svoju dušu i mislim da stojim dovoljno čvr sto na zemlji da sam zadržala poprili čan osećaj za samokritiku. I moji čita oci su veoma odani. Oni razumeju da moram da rizikujem kako bih nasta vila da se razvijam – bezbedna i si gurna opcija me nikad nije privlačila.

Iako je od objavljivanja Čokolade prošlo više od 20 godina, Laguna je nedavno čitaoce podsetila na ovaj sjajan roman (nakon čega su objavlje ne i Crvene cipele), a autorka se za Bukmarker rado prisetila rada na knji zi od koje je sve počelo.

Čitanje o gradiću Lanskenetu nas istog trena prebacuje u atmosferu francuskih sela. Da li ste u opisima bili inspirisani pravim mestima? Ko liko sredina u kojoj se nalaze Vaši li kovi utiče na njihove karaktere?

brali da živimo. Lanskenet nije stvar no mesto, mešavina je nekoliko razli čitih mesta koje dobro poznajem, ali je skup osećanja, uspomena i ličnih iskustava.

RAZVIJALARIZIKUJEMDABIHSE

Vaša knjiga Čokolada bila je svet ski bestseler, a i film snimljen po njoj je sjajno prošao kod publike. Da li je toliki uspeh uticao na to kako ste se osećali dok ste pisali knjige koje su usledile?

Piše: Iva Burazor

Haris je britanska autorka francuskog pore kla. Jednom kada je od lučila da napusti posao u školi i fo kusira se na pisanje romana, koji će postati svetski bestseleri, više nije gledala nazad. Nakon planetarnog uspeha romana Čokolada objavila je još dvadesetak knjiga (među kojima je i kod nas objavljen nastavak Čoko lade, Crvene cipele), napisala libreta za opere, nekoliko scenarija, mjuzi kla i tri kuvara. Pasionirani je borac za prava pisaca, najviše voli da piše u šupi u svojoj bašti, svira u bendu još od srednje škole i živi sa supru gom u zelenom Jorkširu.

U intervjuuekskluzivnomzaBukmarker

Nimalo. Ona se toliko razlikovala od svega što je bilo popularno u to vre me da nisam bila sigurna ni da će biti objavljena.

Dok ste pisali Čokoladu, da li ste imali osećaj da će biti bestseler?

INTERVJU NAJPOPULARNIJIHJEČOKOLADAJEDANOD –OBIČAJIMA,SEISTORIJU,DUGUSVETU.–NAJKONTROVERZNIJIHISASTOJAKANAONAIMAIFASCINANTNUPOJAVLJUJEURAZLIČITIMMITOVIMAI LEGENDAMA

Mesto radnje je uvek važno u mojim knjigama. Svi smo proizvod mesta na kome smo odrasli i gde smo oda

Foto: Kyte Photography

Džoana Haris nam je otkrila kako je nastala kultna knjiga Čokolada, po kojoj je snimljen i Oskarom nagrađeni film, i objasnila da je bezbedna i sigurna opcija u pisanju nikada nije privlačila

Nekim junacima je skroz u redu da se oproste na kraju knjige. Drugi se stalno vraćaju, do te mere da vam je sve teže da prihvatite da su izmišlje ni. Vijan Roše je takva junakinja: po

13 INTERVJU

Da li radnju romana planirate una pred ili dozvoljavate priči da se razvija dok je stvarate?

Oduvek sam pisala. Kao dete i tinej džerka kopirala sam autore kojima sam se divila, a onda sam polako po čela da otkrivam sopstveni stil. Tokom mojih dvadesetih sam ostvarila svoj književni glas, iako sam se tek neko liko godina kasnije ohrabrila da dam otkaz na mesto nastavnice i pokušam da zarađujem samo pisanjem knjiga. Ta misao mi do Čokolade nije ni pala na pamet. Volela sam svoj posao u školi, uživala sam da pišem u slobod no vreme i do tog trenutka te dve stva ri su se savršeno uklapale. Sa uspe hom Čokolade i njenih nastavaka, shvatila sam da ne mogu da zadržim posao sa punim radnim vremenom i da u isto vreme promovišem knjigu po Engleskoj i inostranstvu, to je ipak bio preveliki zalogaj. Uz malo žaljenja i mnogo anksioznosti, morala sam da donesem odluku. Drago mi je što sam to uradila, ali bilo je teško prelomiti.

mam nikakvu ideju kako da stignem do njega. Moram da imam glas na ratora pre nego što počnem, ali osim toga ne planiram mnogo unapred –ovako je mnogo zabavnije!

Na koji trenutak u karijeri ste najponosniji?

Na onaj kada sam sedela u publici na premijeri mog pozorišnog mjuzikla Stunners, koji sam napisala zajedno sa divnim britanskim kompozitorom Hauardom Gudalom.

Znam da imate i bend, što je za Vas još jedan način da se kreativno izrazite. Recite nam nešto o tome.

Ponekad pomislim da bi trebalo malo pažljivije da planiram, ali uglavnom započnem pisanje sa nekom blagom idejom, koju razrađujem usput. Pone kad znam kakav će biti kraj, ali ne

Da li su neki Vaši junaci zasnovani na ljudima iz stvarnog života koje poznajete?

NEKI■ JUNAKINJAROŠEIZMIŠLJENI.PRIHVATITEJEDOSTALNOKNJIGE.POSTOJEPRESTAJUJUNACIDANAKRAJUDRUGISEVRAĆAJU,TEMEREDAVAMSVETEŽEDADASUVIJANJETAKVA

Ponekad. Moja ćerka Anuška se po javila u nekoliko mojih knjiga, kao i neki članovi moje porodice – čak i nekoliko bivših kolega! Većinu vre mena, međutim, ne pokušavam da naslikam tačan portret, koristim deta lje i manire koje sam primetila, ali mi ne bi bilo prijatno da u doslovno opi sujem ljude iz stvarnog života.

vezane smo na mnogo načina, i to ne samo zato što smo obe majke, koje imaju istovrmeno vrlo slične roditelj ske avanture, a opet različite.

Kakav je Vaš odnos sa Vijan Roše nakon svih ovih godina?

Hrana ima glavnu ulogu u Vašim „francuskim“ romanima. Zašto ste izabrali da pišete baš o čokoladi? Da li ste mogli da napišete ove pri če i uz pomoć nekog drugog sa stojka?

U istom sam bendu sa suprugom i našim najboljim prijateljem, još od kad smo sve troje išli zajedno u ško lu. Nedavno smo osmislili projekat Storytime, baziran na pričama iz ne kih mojih knjiga, sa originalnom muzi kom, pesmama i pozorišnim elemen tima. Naša dva diska su dostupna na mom sajtu.

Čokolada je jedan od najpopularni jih – i najkontroverznijih – sastojaka na svetu. Ona ima dugu i fascinantnu istoriju, pojavljuje se u različitim obi čajima, mitovima i legendama. Dubo ko je politička, i od pamtiveka se po vezuje sa religioznim ceremonijama. Ne mogu da zamislim bolji način za istraživanje religijskih običaja, kultura, zajednica i koncepata gozbe i posta.

To zavisi od čitaoca. Nikada nisam Renoa posmatrala kao negativca. Sa njegovom nepopustljivošću i mračnom prošlošću, vidim ga više kao žrtvu nego kao nasilnika. Njegova dubo ka nesigurnost i želja za redom re flektuju Vijaninu želju za pripadanjem i njen strah od odbijanja. Vijan i Re noa vidim kao dve strane istog nov čića, bliskije u smislu njihovog pore kla, strahova i borbe za dominacijom, više od bilo kojih drugih likova u pri či. Meni prava razlika leži u tome što je Vijan majka, dok je Reno, ironično, Otac samo po imenu.

Da li se sećate kada ste počeli da pišete? Kada ste odlučili da bude te pisac?

ČEŽNJA,

Slede pripovetke poznatijih imena kao što su Danica Marković, Jela Spiridonović Savić, Jelena Dimitrije vić, ali nam se predstavljaju i sasvim zaboravljene autorke kao Milica Vulo vić i Selena Dukić.

STVARALAŠTVUUPREOVLAĐUJUPRIPOVETKE■ŽENSKOM IZMEĐU DVA RATA

Pritisnute svakovrsnim životnim ne daćama i, sa izuzetkom Jelene Di mitrijević, sve nepriznate i skrajnute na književnoj sceni kojom su vladali muškarci, autorke se opredeljuju za priču kao najprihvatljiviji prozni oblik, napisan u jednom dahu, u predahu, u momentu kada unutrašnja pobuna traži svoj umetnički izraz, ali bez do voljno snage i daha da se dođe do romana kao celovitijeg i sveobuhvat nijeg odraza stvarnosti u kojoj žive. Naravno, i tu je bilo izuzetaka, pome nimo samo romane Plava gospođa Milice Janković i Jedno dopisivanje Julke Hlapec Đorđević, koje su krše ći tabue progovorile o temi preljube. Ipak, pripovetka preovlađuje u žen skom stvaralaštvu između dva rata, probijajući put do čitalaca pre sve ga objavljivanjem u časopisima. Ot krivamo modernost i izraziti senzibili tet u priči Milice Vulović, čiji naslov je odabran i kao naslov antologije. Priča toka svesti, vrlo bliska nekim strani cama Virdžinije Vulf, predstavlja ispo vest tokom jedne neprospavane noći žene koja ima sve, ali vodi isprazan život u visokim krugovima društva koje je posmatra kao ukras.

Anđelija Lazarević, jedna od tragič nih heroina naše međuratne knji ževnosti, bila je opterećena imenom slavnog oca Laze Lazarevića, sop stvenim lutanjima između slikarstva i književnosti, ali najviše turobnom sa moćom palanke u kojoj joj se zalomi lo da živi. Koliko Milicu Vulović stežu ceremonije beogradskog krem društva, toliko Anđeliju Lazarević guši palan ka u planini, ubitačna čamotinja i ne mogućnost rada i privatnosti. Iz istih razloga Danica Marković u pozna toj priči doziva Nečastivog, spremna da mu preda dušu za malo mira i ra sterećenosti od roditeljskih obaveza koje je iscrpljuju.

U Nemirima između četiri zida, antologiji pripovedaka srpskih književnica prvepolovine XX veka koju je priredila Žarka Svirčev, sabrano je dvadeset pet izuzetnih priča o najrazličitijim ženskim iskustvima i doživljajima stvarnosti

ne u toj i takvoj svakodnevici, Jelena je odlučila da se protiv monotonije bori putovanjima, postavši tako prva žena putopisac u srpskoj književno sti, a protiv čežnji i udovičkog života ubedivši i sebe i druge da je vredan i ravnopravan član društva i žena koja nije u braku. Glavna njena pobuna protiv položaja žene u tadašnjoj Srbi ji, vrlo raznolikog idući ka jugu, gde je kao mlada ulazila i opisivala hareme, bio je uvid u to kako se žene bore za svoja prava na drugim meridijanima, od prvog putovanja u Solun za vre me Mladoturske revolucije, pa do go dinu dana provedenih u Americi, gde se oduševljavala slobodama i politič kom aktivnošću žena koje je sretala. Taj njen veliki iskorak u svet doneo je srpskoj književnosti neočekivani kva litet izvodeći je iz skučenih periferij skih sobičaka i palanki zarobljenih u čamotinji odakle su dopirali glasovi talentovanih žena.

d prvih uspelih pokušaja pi sanja dnevnika i poezije, knji ževnost koju su pisale žene napredovala je krupnim ko racima na planu pripovetke i eseja. Prvi značajan odjek u kritici dobile su 1913. godine Isidora Sekulić za zbir ku Saputnici i Milica Janković za zbir ku Ispovesti. Odlomcima iz ovih dela počinje antologija Nemiri između če tiri zida, podsećajući nas po ko zna koji put koliko su Saputnici bezvre mene, iskrene, nadahnute stranice, koje ništa nisu izgubile u autentično sti izraza ni za današnjeg čitaoca.

KNJIŽEVNA KRITIKA

MONOTONIJA,

Piše: Aleksandra Đuričić

POBUNA

je da su raskošniji talen ti koji su više obećavali ostajali neg de na pola puta, dok su odvažnost i prilike u kojima se nalazila Jele na Dimitrijević učinile da se namet ne kao autorka još svojim prvim ro manom o emancipaciji muslimanske žene Nove. Ovde je zastupljena po znatom pričom Amerikanka, koja vi šestruko odslikava tri osnovna moti va koja se provlače kroz stvaralaštvo književnica prve polovine dvadese tog veka: monotonija, čežnja i pobu na. I dok su druge ostajale zaroblje

Zajedničko svim autorkama jeste ne postojanje velikih književnih ambici ja. Pisale su bukvalno između četiri zida i u pauzi između drugih obave za koje su im bile zadate. Izostanak materijalne udobnosti da bi se po svetile samo pisanju ostao je usudsve do danas. Autorke kao Milka Ži cina, na primer, bile su sasvim pomi rene sa takvim stanjem, namučene životom toliko da je i fizička sloboda predstavljala luksuz, dok su se dru ge, zahvaljujući boljem materijalnom stanju i višem društvenom položaju, borile ravnopravno sa muškim kole gama, kao Frida Filipović i Jelena Di mitrijević. Neke su napravile veliki za okret tokom stvaranja, kao Desanka Maksimović koja je ovde predstavlje na neobičnom pričom o psihički obo leloj Činjenicaženi.

KRITIKAKNJIŽEVNA

Piše: Vidak M. Maslovarić

U OVOJ PROZNOJ ISPOVEDNICI VEŠTO MOGUĆESTVARNOUMREŽILAI

U reči na kraju – mišljenja sam da je Slavica Mastikosa u ovoj proznoj ispovednici vešto umrežila stvarno i moguće, te da je u maniru najznačaj nijih prozaista u savremenoj srpskoj književnosti autentično potvrdila svoj dosadašnji literarni metagram. ■

U tkivo romana autorka na nekoli kim mestima dotura fantazmago rične fragmente, koliko da naznači ulogu nepredvidivosti ljudskog uma, o čemu u potonjim rečima slovi Va silisa dok pečati rukopis u kome je povezala prošlost i sadašnjost – „ne materijalno, duševno i duhovno“ ljud skosti u znamen. Okosnicu rešenja svega zagonetnog, čitaoci bi mogli pomisliti, čini traganje za knjigom u kojoj su pohranjeni zapisi o događa jima i ličnostima koje se saživljava ju kao tajanstvo minulog unepovrat.

Roman Preludijum, koji na više nivoa otvara pitanja bliskosti, ljubavi i tzv. belih laži, majstorski je fabuliran i strukturisan tako da se, bez obzira na složene međuljudske odnose i tragične istorijske događaje, njegov sadržaj od prve do poslednje stranice čita bez predaha

KNJIŽEVNA KRITIKA

Nepodvojivi su i čitaocu naročito pri jemčivi oni segmenti Mastikosinog pripovedanja koji se odnose na vre me patrijarhalnih porodičnih odnosa, na ona trpljenja koja su bila svojstve na ženi tog vremena i njenoj ulozi u takvom, čvrstim nitima uvezanom, miljeu, lišenom bilo kakve mogućno sti poricanja, nalik onom koje je posle životnog brodoloma očevom osudom trpela Stamena – „kad ne možeš da rađaš, udaćeš se za onog ko te takvu prihvata“, jer očeva reč se nije pori cala, tim pre što su čaršijski abari če sto bili važniji u donošenju odluka od sudbine potomstva.

U tkivo romana autorka je na sup stancijalan način inkorporirala i isto rijske lomove – dva velika rata koji su označili žrtve i patnju svekolikih, te i nekolikih likova koji se „vide“ u ovoj ispovesti kao patnici iza kojih ostaje trajno nenadoknadiv gubitak.

no što je Slavica Mastikosa u romanu Preludijum zave tovala svom čitaocu majstor ski je fabulirano, strukturisa no tako da se, bez obzira na složene međuljudske odnose, tragične istorij ske događaje, sadržaj ovog romana od prve do potonje stranice čita bez predaha, ne bi li se doprlo do kraja koji, u dosluhu sa mogućom, ili jed nom od mogućih, realnosti završava dosezanjem one istine, valjda jedi no moguće, za kojom tragaju neko like najvidnije ličnosti u romanu. Do sezanjem katarze autorka smiruje čitaočevu nepodvojivu tenziju i suo čava ga sa neporecivim – da je bio svedok svekolikih mukotrpnosti akte ra, do konačnog ishoda, da su se sve pomenute ličnosti našle na životnom proscenijumu u ulogama koje im je život namenio, i da je svaka od tih lič nosti pre silaska sa scene svoju ulo gu upečatljivo odigrala.

RASKOŠNA JE

Manirom iskusnog pripovedača, vešto se oslanja na princip protivrečnosti i do voljnog razloga u približavanju, pre po jašnjavanju, složenih porodičnih odno sa koji neretko uvode u stanje apsurda. Osobenim činjenjem, Sonja – junakinja romana, započinje kažu o ljudskoj sla bosti prikazanoj na dan sahrane svog oca Nenada – u trenutku kada su na okupu hajni i nehajni, tužni i ravnoduš ni, kada se odaje počast odlazećem i počinje odmotavanje složenog poro dičnog klupka pri čemu se nemilicom, sledstveno celokupnom životu, nemi losrdno otvaraju davne rane, i nadgor njava nemoć da se definitivno saopšti istina o nekome ili nečemu – ljubavi, mržnji, kajanju, teskobi zbog dogođe nog a prećutanog, kada je ljudska pat nja najintenzivnija, kada se za to plaća najskuplja cena, kada u pojedincu uz bujaju zlost – pre svega potreba da se poravnaju davni računi i podmire lični interesi, bez obzira na posledice koje uz to slede.

AUTORKA

Svežinu, ton i senzibilitet kazivanja u ovoj prozi u znatnoj meri određu ju autentični događaji, neizmaštana imena pod istorijskim znakom – na ročito znamenita imena ruskih imi granata, ljubav koja nadrasta strah od neizvesnosti, modni trendovi, ber zanski događaji i psihološka rastroj stva koja su nebrojene diljem sveta ispisivala iz života, ratovi i poratni do gađaji.

KRITIKAKNJIŽEVNA

PORODIČNA SAGA

Dvanaestodnevno putovanje od istoč nog kraja Amerike do Južne Kaliforni je, sa parom žirafa koje su jedva preži vele uragan na brodu preko Atlantika, potom smeštene u poseban kamion koji treba da ih doveze do zoološkog vrta u San Dijegu, pretvara se u ho dočašće ispunjeno avanturom, izazo vom i uzbuđenjem, ponekad borbom za život u okolnostima prirodne kata strofe u predelu Činije prašine, krimi nala, rasnog nasilja, gole nemaštine. Dok se zemlja koleba između Velike depresije i rata koji preti Evropi, dve žirafe, gde god da se pojave, izgle dom ubeđuju radoznalce koji ih prvi put vide u postojanje čuda što čeka ju da budu otkrivena i onih maštovi tih zamki koje jedino priroda ume da postavi. Sigurno da je svako od nas u prvom susretu sa žirafom pomislio da ovakva životinja u stvari ne posto ji! Ima li zaista većeg čuda od neobič nih dugonogih i dugovratih inspirator ki muških žirafskih šešira, dezena za prekrivače ili ženskih frizura sa ona dva smešna roščića nasred glave?

NAČIN SVETOMSAČOVEKOVEUKNJIGA“„EKOLOŠKAPOKAZUJEČEMUJESUŠTINABLISKOSTIOSTALIMŽIVIM

DUGO PUTOVANJEŽIRAFAMASA

Ratlidž Na zapad sa žirafama, neverovatnominspirisanimistinitom

O romanu Linde

Žirafe su ipak u ovoj knjizi nesumnji vi centar začudnog obožavanja po vezan s magijom afričkog kontinenta. One nisu samo štrkljasta bića obele žena mrkim mrljama nalik flekama na strininoj kecelji, koja glava zabijenih u krošnju drveta predano brste lišće. Dok krupnim tamnim očima znatiželj no i nepoverljivo pilje u pridošlicu koji se našao na njihovoj visini, ne prezaju da mu pokažu kako umeju da ga ritnu, da hrču ili pevuše na veoma niskoj fre kvenciji, ispuštajući zvuk kad su zado voljne ili žele da nešto saopšte jedna drugoj. Time izražavaju ono što je oči gledno karakteristika svakog bića, a to je želja za bliskošću i nežnost prema onome ko pruža pažnju i ljubav.

Ova na najiskreniji način „ekološka knjiga“, koja se čita bez zadrške i ko ja iznova potvrđuje da sa svim bići ma tvorimo zajednicu bez čijeg jedin stva ni nama nema spasa, pokazuje u čemu je suština čovekove bliskosti sa ostalim živim svetom. Ako nismo u miru i pitomosti odnegovani da ne činimo štetu sebi ni drugima, a to je proces koji počinje u ranom detinj stvu i traje dugo, onda neće biti uspe ha u kasnom ekološkom vaspitanju sprovedenom zakonima i kaznama nad onima koji pristaju da nad priro dom budu obazrivi i pažljivi samo kad ih drugi posmatraju. ■

Piše: Ljubica Arsić Foto: Nikola Ilić

Žirafe se, poput svojih pratilaca, i sa me menjaju, pokazujući nepoznatu složenost svog nagonskog ponašanja. U pratnji iskusnog vođe zaduženog da ih bezbedno preveze do zoološkog vr ta, zatim njegovog pomoćnika, mla dog skitnice kome je san da stigne u rajsku Kaliforniju, najzad odmetnice Riđe, koja ih sa foto-aparatom prati ne bi li se proslavila u časopisu Lajf, žirafe, kao i svi oko njih koji napušta ju sebičnu ćudljivost svojih karaktera, trpeljivo podnose nadolazeće neda će. Koristeći žirafsku odiseju, autorka usput progovara i o veoma važnim te mama: odnosu prema crncima i žena ma, siromaštvu, o tome koliko nas i či me detinjstvo oblikuje, koliko nam je snage potrebno da promenimo uspo mene, da li je želja da u cirkusu i zoo loškom vrtu upoznamo svet životinja, opravdana ili sebična.

ivotinje više nemaju zadatak da, kao u drevnim vremeni ma, poduče ljudski rod i po kažu mu put. Medvedi, lavovi, slonovi, gazele zatvoreni su u kaveze u našim zoološkim vrtovima. Čovek je odavno stupio u neistražene šume i livade, naši najbliži susedi više nisu zveri, već druga ljudska bića na pla neti koja juri oko vatrene zvezde. Ni telom niti umom ne nastanjujemo lo vački svet davnog paleolita, ali ipak njegovim navikama dugujemo ka ko oblik našeg tela tako i ustrojstvo našeg uma. Sećanje na životinjske predstavnike postoji i danas, usnu lo u nama, jer čim se osmelimo da krenemo u divljinu, ta sećanja se bu de, pokrenu se i komešaju kao kad u strahu začujemo grmljavinu. Prepo znata, opet oživljavaju kad stupimo u neku od onih prekrasno oslikanih pe ćina, uviđajući da, ma kakva bila du boka unutrašnja tmina u koju su se u transu spuštali šamani, ista takva leži u nama, koju pohodimo svake noći u snu, pokazujući da ceo svet, sa priro dom i stvorenjima u njoj, odvajkada, postoji u svakome od nas.

Nikad ove reči nisu zazvučale u punoj istinitosti i snazi do pri čitanju neobič ne i mudre knjige Na zapad sa žirafa ma Linde Ratlidž, ljubiteljke životinja, koja je uspavljivala bebu nosoroga, ronila sa kornjačama na Galapagosu, šetala se u tornju sa žirafama, pišu ći o njima onako kako nalažu potpu na posvećenost, razumevanje, ljubav, ali i neophodna hitnost zadatka da se neupućeni upoznaju sa važnom pri čom koja opstaje jedino ako bude za pisana.

OVA NA NAJISKRENIJI

LjubicaknjiževnicaArsić

pričom o dve žirafe koje su osvojile srca svih Amerikanaca tokom Velike depresije, koji progovara o veoma važnim temama, piše

ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ 16 IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

POTPUNO DRUGAČIJI OD DRUGIH

Zatvorimoricu.

Čekaj, zvaćemo nekoga ko će pomo ći... Halo, Gorostasna (Tanja Steva nović, crtačica), dođi – pomozi. Evo je, doletela je i nacrtala Evu, odmah smo se svi prepoznali i upoznali. Kako kaže Brana Crnčević u jednoj pesmi „i šta da radi tako sama u div nim žutim cipelama“, i „smislimo joj drugaricu“. Dakle, nije u redu da Eva bude sama, ali Eva ponekad voli da bude sama, jer nema najbolju druga

A jednom davno slušao sam ploču ra dio-drame Duška Radovića Džon Pi plfoks. Svašta se dešava u toj priči, otkrićete sami, ali u jednom trenut ku se pojavi glas Mire Stupice koja nas uvodi u događaje: „Posle jedne tuče u liverpulskoj luci gusarski ka petan Džon Pilfoks zvani Zvono bed no je penzionisan.“ Saznajemo kako se u dalekim morima pojavilo čudo vište koje potapa trgovačke brodove i, šta će kud će, vlasnici brodova se obrate čuvenom pomorcu za pomoć. Mira nas uvodi u avanturu, ali odjed nom se zaustavi i, bez žurbe, kaže: „Tu tek, u stvari, počinje naša priča.“ Ne umem da objasnim zašto i kako, ali sam zapamtio svaki ton i ritam tih reči. Kakav trenutak! Počinje priča!

poklopac, ostavimo Evu da još malo bude sama dok misao obasjana jutrom ne doleti na beliča stom oblaku. Nije se tako pojavila mi sao, to samo tako kažu neki pisci. Jednostavno je: malo se razmišlja o svetu, gleda se svet koji kašlje, bo lestan je, uplašen i sve više sam… Tako se bar priča. Ako su deca sve više sama, ako sve više i više gleda ju u slike a ne u drugove, svet se se tio i smislio deci robote. To je korisno, roboti mogu da rade domaće, da uče decu štednji; oduzimanje i sabiranje za robote je baš lako... Aha, nismo daleko... Imamo Evu, imamo svet... Poklopac se sam otvorio i viri Eva: „Hoću robota“, tako kaže... Eva i Ro bot... Bolje Roksi... Nekako to „ks-ks“ bolje zvuči... Ako druga deca ima ju savršene robote, neka Evin možda ima grešku... Može, recimo, da nami guje, ili neka mu se pali i gasi lampica na glavi i jedan točak neka mu krivu da. Pun je grešaka, ali to Evu ne bri ne već zabavlja. Evo ih – Eva i Rok si! Fali još malkice... Nešto sitno... Nije Eva devojčica koja će se štede ti, da krije osećanja... Zato ćemo do dati sitnu reč: Eva i NJEN Roksi. Pi sac bi sada da se odmara, da proba

Priče često počinju „u davna vreme na“ ili „nekada davno“. Tako ih ljudi pričaju vekovima. Posebno je kad se priče pričaju deci, jer deca drugačije gledaju, drugačije dišu, drugačije pi taju... Jeste li nekada probali da pre skočite deo priče „za laku noć“? Ne ćete uspeti, jer deca će vas vratiti, upozoriti. Toliko su im važne priče da nema vrdanja ni preskakanja. Toliko su važne i meni.

Sve priče na svetu imaju slova, ima ju glasove, ali imaju i boje... Alisa ima žutu kosu, tabani Toma Sojera su blatnjavi, Džon Piplfoks zvani Zvono plovi teget morem... Mi ćemo za našu priču izabrati narandžastu i zelenu... Kombinaciju sunca koje zalazi i šume posle kiše... I tako od svega toga na stane knjiga koju ćete možda čitati, i gledati, i listati, i crtati po njoj – sve je dozvoljeno.

Otkrivamo kako su devojčica sa kosicom boje šargarepe i robot sa greškom postali Eva i njen Roksi i oživeli u mašti Srđana Anđelića Mjehura kroz priču o onima koji su drugačiji i humanosti koja nije karakteristična samo za pripadnike ljudske vrste

Piše: Srđan Anđelić Mjehur Foto: Matija Krstić

17 PISACATAJNE TAJNE PISACA

I onda sedneš, i ne odustaješ, i smi šljaš Roksijeve drugove, i mamu i tatu, i nekog okruglog direktora škole... sve se slaže mic po mic... Gorostasna ša lje crteže: evo grada, evo dece, evo hora od robota, evo brokolija...

Iz mog ugla: možda je baš ta naja va početka priče zaslužna za knjigu o Evi i njenom Roksiju.

novu sezonu leta, uživa u sladoledu, ali Eva i njen Roksi ne žele da čekaju u loncu ili fioci. Nema više krčkanja, nema pauze... Odloži sladoled i leto ako treba. Toliko je hitno…

■

rzma mi se u glavi devojči ca, možda ima narandžastu kosu, dobro, kao mali voleo sam male šargarepe, a i te narandžaste devojčice imaju nešto od vila, neka bude kao pomorandžica – to smo rešili. Neka onda odstoji kao zimnica, otvoriću je na proleće, tako je i bilo, mame mi. Stiglo je proleće, otvori se poklopac, a tamo devojčica, ne znam kako izgleda, da li je buc masta, možda tek toliko za štipkanje obraza, da li nosi naočare, kakve su joj oči... Zašto pisac da se muči, ni je lepo...

3. Gledaj je kako pada, Erin Keli

2. Ubistvo pod pseudonimom, Verica Vinsent Kol i Mirjana Uzelac

Kako da prestanete da sabotirate sebe i da živite život onako kako biste u dubini duše želeli, otkriva nam jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti ličnog razvoja. Neuvijeno i direktno, prevodi vaše negativne misli i loše obrasce ponašanja u budućnost u kojoj vas ne ometaju prepreke koje sami sebi postavljate. ■

6. Počinjemo od kraja, Kris Vitaker

1. Mirno spavaj, Andeš Ruslund

Mladi britanski džentlmen radi u izdavačkoj kući koja generacijama pripada njegovoj porodici. Jednog dana otac traži od njega da otputuje u Madrid i ugasi mali časopis u kome radi pet veoma složnih žena. Kad on nestane u srcu tame unutrašnjosti Španije, sumnja pada na tih pet dama. ■

9. Pad nemani, Džejms S. A. Kori

4. 5. 6.

NAJBOLJE Laguni

Padom Lakonijskog carstva hiljadu trista svetova oslobodilo se vladavine Vinstona Duartea. Ali drevni neprijatelj koji je ubio graditelje kapija je budan, a rat protiv našeg univerzuma ponovo počinje. Elvi Okoje predvodi očajničku naučnu misiju sa ciljem da ustanovi šta su graditelji kapija bili i šta ih je uništilo. ■

5. Vozom za Samarkand, Guzelj Jahina

Dve četvorogodišnje devojčice nestale su u Stokholmu istog dana.

Jedna je oteta u supermarketu, a druga na parkingu. Nikad nisu pronađene. Nekoliko godina kasnije neobičan susret i sopstvene traume nagnaće inspektora Everta Grensa da ponovo otvori sada već zastareli slučaj o nestalim devojčicama. ■

Ava Kirilova je konačno stigla do vrha. Posle mnogo godina napornog rada, bola i žrtvovanja nastupajući za trupu Londonskog ruskog baleta, ne dozvoljavajući ničem drugom da joj odvrati pažnju, ona je konačno postala labudica. Ali postoji neko ko više od svega želi da vidi Avu kako pada. ■

1. 2. 3.

4. Sreća je piti čaj s tobom, Mamen Sančes

Dačes Dej Redli (13) je samozvana odmetnica, zaštitnica svog brata Robina (5) i starateljka majci Star, alkoholičarki. Vok je dogurao do šefa lokalne policije, ali ga proganja svedočenje kojim je poslao najboljeg prijatelja Vinsenta na robiju. Kad Vinsenta puste iz zatvora, Dačes i Vok moraju da se suoče sa nevoljama. ■

7. Mani se tih gluposti, Gari Džon Bišop

Ukrotite anksioznost i preuzmite ponovo kontrolu nad svojim životom pomoću ovog totalno kul vodiča antiguru autorke. Samo zato što se sve raspada ne znači da vi ne možete to da popravite. Metod bezbrižnosti pomaže vam da suzbijete teskobu i preterano razmišljanje koje sve čini samo još gorim. ■

Priča počinje 1923. kada komandir Dejev i komesarka Bela organizuju evakuaciju pet stotina dece beskućnika iz Kazanja za Samarkand. Dejev se na putu suprotstavlja apsolutnom Zlu – Smrti koja dolazi u raznim oblicima. Ipak, u očima dece tokom šest nedelja putovanja nižu se uzbudljive i opasne avanture. ■

OD DOMAĆE I STRANE KNJIŽEVNOSTI PRONAĐITE U SVIM DELFI KNJIŽARAMA I UŽIVAJTE U ČITANJU NOVO u

18 LAGUNIUNOVO

U svetu izdavaštva ne obitavaju samo mudre misli i lepe reči. Toni Božinovski je intelektualac, pesnik, prevodilac, izdavač, učitelj, ljubavnik… Ali neko ga toliko mrzi da ima dovoljno razloga da mu u redovnim intervalima šalje umrlice sa tekućom godinom kao godinom njegove smrti. ■

8. Oladi malo, Sara Najt

Knjiga je istinit zapis o vremenu zla, koje traje do danas. Prvi put se pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. „Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije“, rekao je autor.■

služila ubrzanju nekih procesa, od kojih je virtuelizacija našeg života možda i najupečatljiviji. Povezanost je najvažnija ljudska potreba. I ele mentarna potreba za dodirom, tako suprotna virtuelnosti. Suprotna, dok virtuelnost ne obezbedi i virtuelni dodir. A obezbediće. I šta će onda biti? O tome sam počeo da pišem prateći jednu ljubavnu priču iz buduć nosti otežanu elementima trilera. A pošto trenutno živim u Amsterdamu, lakše mi je bilo da bacim pogled u bu dućnost.

Taj dan, Blanka Lipinska

Nisam se ja odlučio za naučnu fanta stiku, nego ona za mene. Uostalom, i ne doživljavam I-SKY kao fantastiku. To je sve blizu, čeka nas iza ćoška. Cela ona situacija sa koronom samo nas je približila razvoju koji je zabe ležen u I-SKY-u. Ko u prvim danima pandemijske krize, kod zatvaranja či tavih gradova, policijskog časa, oba veznih maski nije imao utisak da se našao u nekom filmu naučne fanta stike? Tek tako, preko noći? Čuvena proklamovana distanca samo je po

I-SKY je roman o potrazi za lju bavlju i besmrtnošću. Do kakvih odgovora na tom putu dolaze Vaši junaci?

Povod:

3 PITANJA ZA... Nenada Ilića

Roman I-SKY, futuristička priča u najboljem duhu Matriksa, koja opominje ali i vraća poverenje u veru i ljubav

Tajna albanske mafije, Dejan Lučić

Vreo i uzbudljiv nastavak romana 365 dana koji je prodat u više od 2.000.000 primeraka i preveden na više od 30 jezika. Novi život Laure Bjel na Siciliji je kao iz bajke: veliko ven čanje, bogat i odan muž, beba na putu. Da, sve ovo bi bilo savršeno da Laura nije stalno okružena gangsterima i kriminalcima. I kad joj nad glavom ne bi visila pretnja otmicom. ■

To je kao da pitate autora krimića ko je ubica. (smeh) Jeste, radi se o potrazi za ljubavlju i besmrtnošću. Nekada su te dve potrage bile čvrsto povezane, a sada se pokušava sa njihovim razdvajanjem. S druge stra ne, tehnika i nauka pokušavaju i jed nom i drugom potragom da diriguju. Naravno da tako dolazi do problema. Junaci mog romana nisu prepamet ni. Na sve do čega dolaze naleteli su intuicijom. Mada je možda stvarno intuicija viša pamet... U potrazi za lju bavlju nalaze i nešto što liči ljubav, ali to nije dovoljno. Tako da se ta njiho va potraga praktično i ne završava. A besmrtnost? Besmrtnost ima smisla samo ako je besmrtnost u ljubavi. Mi slim da su to moji junaci shvatili.

19 LAGUNIUNOVO

Razgovarala: Iva Burazor Foto: Igor Pavićević

Da li je budućnost kakva je predstavljena u Vašoj knjizi neminovna?

movima i TV serijama u kojima je utopija zamenjena distopijom. Re dovno su to priče oslikane tamnim bojama, sivilom, totalitarizmom. Biće da je totalitarizam ponovo pretnja, ali u svom porađanju on pokazuje dru gačije osobine nego totalitarizmi u dvadesetom veku. Kad pogledamo u prošlost, vidimo da razvoj najčešće nosi i nešto loše i nešto dobro. Nešto se gubi, nešto se dobija. Tako je i sa prelaženjem iz jedne sredine u drugu sredinu. Na čoveku je uvek da meri šta mu više odgovara. Ako očuvamo budnost i svest da je pred nama izbor koji nam na udoban način zapravo preti oduzimanjem ljudskosti u zame nu za virtuelnost i evoluciju ka kibor zima, naravno da ovakva budućnost nije neminovna. Ali je trenutno prilič no verovatna. ■

Budućnost čovečanstva danas lju de ispunjava više strepnjom nego nadom. To je vidljivo i u mnogim fil

Posle hit drame Carigradski drum odlučili ste se za naučnu fantastiku. Zašto?

Priredila: Iva Burazor

Kuriozitet ponude za predstojeću školsku godinu nešto je sasvim novo iz Delfi radionice. U pitanju su sveske modernog i originalnog dizajna osmišljenog u Srbiji. Sveske su izrađene u formatima A5 i A4 sa linija ma i kvadratićima, a podeljene su u 4 kolekcije: Boyworld – u okviru ove kolekcije dominiraju čudovištanca, zmajevi i vampiri; Unicorn – jednorog ima dva prijatelja, zeku i pudlu, a motivi su različita godišnja doba i de lovi dana; Little Things – sveske sa motivacionim porukama i Steampu nk – retrofuturistički prikazi muve, pirane, zmaja i lobanje. ■

Neka povratak u klupe vašim školarcima bude lak i lep, uz originalan i kvalitetan program iz Delfi gift asortimana. Zato smo organizovali super akciju Za nove školske avanture, koja u svim Delfi knjižarama i na sajtu delfi.rs traje do 11. septembra. To kom akcije odobravamo popuste na školski pribor, kao i na rančeve. Određene artikle možete naći na popustu čak i do 70%.

Pernice su sjajno dizajnirane, praktične i funkcionalne sa 3 zipa, dovoljno prostrane da u njih bude smešteno sve što je detetu potrebno u toku nastavnih aktivnosti. Sadrže: dve džambo olovke, sedam džambo bojica, trinaest klasičnih bojica (visoko pigmentisano srce bojice pravi prelepe, bogate boje koje oživljavaju svaki dečji crtež i ilustraciju), gumicu, rezač, raspored časova i blokčić za beleške. Sav pribor u pernici je brenda Lyra, koji se koristi u školama širom sveta, a napravljen je od drveta sa FSC sertifikatom. ■

Za nove početke!

Moderne sveske

Zanimljivi setovi

i mangi – što nam obezbeđuju dobavljači Blue Sky i Pyramid iz Velike Britanije. ■ Školski set –One Island,WholePiece,CakePyramideInternational Torba za užinu – HP, Black Pattern with Strap, Blue Sky Designs Gel olovka Set 4 –BlueHouses,HP,Sky Design Sve informacije o akcijama, kao i kompletnu ponudu za školarce možete pronaći u Delfi knjižarama i na sajtu delfi.rs. Sveska A4 –Little Things, Good Girls, karo, 52 l Sveska A5 –Boyworld, Dragon, karo, 52 l Sveska A4 –Piranha,Steampunk,karo,52 l Sveska A5 –Unicorn, Sun, karo, 52 l Pernica – 3 Zip,BeckmannAquagirl, Pernica – 3 Zip, SpaceBeckmannmission, Pernica - 3 Zip,BeckmannAquagirl, Anatomski ranac – Night BeckmannRider, Anatomski ranac –BeckmannArctic, Anatomski ranac StarBeckmannPrincess, Anatomski ranac – Game BeckmannOn,

DELFI GIFT GIFTDELFI 20

Moćni rančevi

POVRATAK U ŠKOLU BIĆE LAKŠI I LEPŠI UZ LEP I KVALITETAN PRIBOR, SVESKE I RANČEVE

Norveški brend rančeva i pernica Beckmann namenjen je svim uzrasti ma, a posebno je prilagođen mladima koji su aktivni i provode mnogo vremena napolju. Rančevi su veoma lagani i dobre zapremine, pose duju integrisani pokrivač za kišu na vrhu i praktičan vodootporni džep za kutije za ručak ili užinu unutar ranca, spoljašnji džep za flašicu vode, trepćuće svetlo sa nekoliko režima, reflektujuće detalje pozicionirane na svim stranama, odvojeni džep za tablet, držač za ključeve u prednjem džepu. Imaju i specijalno dizajniranu anatomsku podršku za leđa. Po sebnost dizajna se ogleda i u reverzibilnom prednjem džepu zahvaljuju ći kojem mogu da promene izgled za nekoliko sekundi. ■

Kao i svake godine, tu je i najbolji izbor školskih setova sa motivima Harija Potera i Prijatelja, ali

Torbe, rančevi, pernice, olovke, gumice, sveske, notesi… Pripreme za školu podrazumevaju spiskove sa mnogo stavki koje treba pripremiti pre nego što svoje đake ispratite u novu školsku godinu.

Praktične pernice

Koje mesto u Vašem životu zauzimaju knjige i čitanje?

Moram da priznam da u ovom periodu života najviše vremena za čitanje imam kada sam na odmoru. Tada mi je mo zak dovoljno rasterećen da mogu da ispratim sadržaj. Ali zato sa Lavom re dovno čitam i tako negujem dete u sebi.

Foto: Privatna arhiva

Uz rastemoknjigeiučimo

Lav i magična slova je prelepo ilustro vana slikovnica sa posebnim koncep tom – njen sadržaj je multimedijalan, pa skeniranjem QR koda, koji se na lazi na određenim stranama, deci su dostupne i muzičke verzije stihova sa animacijom, uz koje je lako zapevati.

BIBLIOTEKA POZNATIH

POZNATIHBIBLIOTEKA 22

oznatoj pop pevačici Ani Mi lenković majčinstvo je done lo novu kreativnost i inspiri salo je da stvara pesmice za decu. Tako je, u izdanju Lagune, na stala prelepa slikovnica Lav i magič na slova, posvećena Aninom šesto godišnjem sinu Lavu, koji je ponosan što će jednog dana reći kako ima knji gu napisanu baš za njega.

Kako je došlo do toga da knjiga ima multimedijalan sadržaj, odno sno šta će roditelji i njihovi mali šani otkriti skeniranjem QR koda

Kakve knjige mu inače čitate, kako mu prenosite ljubav prema knji ževnosti?

Pesmice su pisane iz srca, s ljubavlju, inspirisane mojim detetom, ali name njene svoj deci. Posebne su jer za mene imaju emotivnu vrednost. Želja mi je da se deca uvek vraćaju knji zi, da je vole, da se s njom bude i da uz nju utonu u san. Poruke su jedno stavne, svakodnevne, a ispisane su i ispevane na pitom i zanimljiv način. Deca zaslužuju kvalitetan sadržaj na menjen njihovom uzrastu. Mislim da su previše uključeni u sadržaje koji za njih nisu prikladni.

Po čemu su pesmice iz knjige po sebne i kakve poruke nose?

Kako se Vašem sinu Lavu dopada ju mamine pesmice?

Razgovarala: Maja Šarić

Bilo je to 2018. i ja sam na to i zabo ravila. Pa sam se, evo, četiri godine kasnije obradovala, jer sam svoj san ipak pretvorila u javu.

Mnogo čitamo i trudimo se da to budu različite knjige, počev od kom pleta Diznijevih priča, preko pesama Dobrice Erića. Sa nepunih pet godi na Lav je izrazio želju da mu kupimo knjigu o Nikoli Tesli, kojim je opčinjen nakon posete muzeju. Sada imamo više različitih knjiga o Tesli i vraćamo se na njih stalno, a nedavno smo za vršili knjigu Pustolov Vladimira Andri ća, kojom smo vrlo oduševljeni.

Iskoristili smo ovaj lepi povod da sa Anom porazgovaramo i o njenim čita lačkim navikama, knjigama koje su je oblikovale i koje zauzimaju posebno mesto u njenom domu i njenom srcu, omiljenim piscima…

Onoga trenutka kada sam postala mama dečaka po imenu Lav, spon tano sam talenat za pisanje pesama usmerila ka deci. A kako je Lav rastao tako sam i ja postajala kreativnija i am bicije su se proširile. Odatle i ideja za knjigu. Nedavno sam u svojoj sves ci, tražeći nešto, naišla na stranicu na kojoj je jasno, po stavkama, zapisana ideja o knjizi i način kako je realizovati.

Lav sve pesme zna napamet, čak je i učestvovao u stvaranju nekih. Pono san je što je knjiga posvećena njemu, što je bio inspiracija.

Kako je nastala knjiga Lav i magič na slova, odnosno kako ste se od lučili da se upustite u avanturu pi sanja pesmica za decu?

Kao što sam već rekla, kako je Lav rastao tako sam želela da napra vim nešto što je više od same poezi je, više i od muzike, da se deci pruži koncept ֹ„čitaj-slušaj-gledaj-uči-oboj“, da im se podstaknu čula na suptilan i savremen način.

Inspirisana odrastanjem svoga sina Lava, poznata pevačica pop muzike Ana Milenković napisala je zbirku pesmica za decu Lav i magična slova, posebnog, veoma zanimljivog koncepta ֹ„čitaj-slušaj-gledaj-uči-oboj“

LAGUNAMALA 1. OD KUĆE DO KUĆE,VESNA KARTAL 2. LAURA I NJENA ČAROBNA OLOVKA, NATALIJA DRAGANOVIĆ 3. LESI DOLAZI KUĆI, ERIK NAJT 4. BIO JEDNOM JEDAN STRAH, JOVICA TIŠMA 5. GARGANTIS, TOMAS TEJLOR 6. BAJKE: PRVIH SEDAM,UROŠ PETROVIĆ IZ SVETA KNJIŽEVNOSTI ZA DECULAGUNA MALA NOVO 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pet knjiga za sva vremena po izboru Ane Milenković:

Ana Karenjina, Lav Tolstoj

Koji su Vaši omiljeni pisci?

Tajni život pčela, Sju Mon Kid

Danas češće biram malo laganije štivo. A volim i knjige divnog Vladete Jerotića, knjige o roditeljstvu… Ne davno sam čitala Stvaranje muškarca doktora Arnea Rubinštajna, namenje nu roditeljima dečaka. Preporuka za sve roditelje koji odgajaju sinove.

Poslednja kineska carica, Anči Min Mali princ, Antoan de Sent Egziperi Prohujalo sa vihorom Margaret Mičel

Momo Kapor, Lav Tolstoj, Paulo Koeljo, mnogo volim Branislava Nušića… ■

Koja knjiga Vas je oblikovala u de tinjstvu i mladosti?

POZNATIHBIBLIOTEKA 23

Kakve knjige danas birate? Uživa te li podjednako u klasicima i savremenoj književnosti, ili nečemu dajete prednost?

Jedna od mojih omiljenih knjiga iz detinjstva je Mali princ i jedva čekam da Lav još malo odraste da može i on da je pročita, a možda ćemo je i zajedno čitati, naglas. Sigurna sam da će, kao i uvek, imati gomilu pita nja, kako bih mu razjasnila nepozna te pojmove. A knjiga koja je na mene ostavila veliki utisak je Poslednja ki neska carica Anči Min.

na jezeru Taho, gde odjednom počinje da vodi zdrav život i da se na društve nim mrežama prikazuje u novom sve tlu, svakoga dana objavljujući slike prirode i poučne motivacione poruke. Osim toga, kao vlasnica porodičnog imanja u planinama, Vanesa je od lučila da izdaje čuvarovu kućicu turi stima, očigledno ne zbog novca, već zbog bilo kakvog društva u stvarnom svetu.

Nina Ros je mlada žena koja se či tavog života bori da dođe do novca, a fakultetska diploma iz istorije umet nosti joj nimalo ne pomaže u tome. Ona sa partnerom Loklanom vara ljude na razne načine, koristi njiho ve kreditne kartice ili na crnom tržištu preprodaje njihove antikvitete. Za nju je Instagram način da dođe do bo gataša, sazna njihove navike i tako se domogne njihovih dragocenosti. U tome je prvenstveno vodi želja da plati skupo lečenje majci koja umire od Nasuprotraka.

ALI UZAŽENESLOMLJENEBORESEOPSTANAKNAJVEĆOJ IGRI PREVARE I UNIŠTENJA

24 IGEJKNPRIKAZ PRIKAZ KNJIGE

njoj, Vanesa je privilego vana naslednica iz čuvene porodice koja misli da je svi mrze zbog poro dičnog bogatstva i ugleda. Nakon ne koliko bezuspešnih poslova postaje influenserka na Instagramu. Njen ži vot je potpuno ogoljen, a pratioci želj no iščekuju svako njeno putovanje, brendiranu haljinu ili odlazak u sku pi restoran. Ipak, Vanesin život nije ni približno lep i idiličan. Njena majka je izvršila samoubistvo kada je Vanesa imala samo devetnaest godina. Svo jim zanimanjem influenserke razoča rala je oca koji je sve nade polagao u nju kao naslednicu porodičnog bizni sa. Upravo zbog takvog načina života ostavio ju je verenik, nespreman da sve što radi istog trenutka bude servi rano pratiocima gladnim novosti.

DVE

Piše: Olivera Nićiforović

KOJI VAS PRATE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA?

ćila što kvalitetnije školovanje i bolji život, bez prevara i stalnog bežanja i selidbi. Dvoje mladih provodi dane u čuvarovoj kućici u velelepnoj porodič noj kući Stounhejven na jezeru Taho. Beniju je Nina jedina svetla tačka i način da se odmetne iz sveta boga taša i porodične tradicije sa strogim pravilima ponašanja. Međutim, Beni jevim roditeljima se uopšte ne dopa da devojka koju dovodi u kuću. Bez obzira na Nininu pamet, dobre ocene i lepe manire, ona je u njihovim oči ma uljez neuglednog izgleda i pore kla, pa Beniju zabranjuju da se viđa s Poslenjom.deset

Vredne stvari je dra gulj iz pera Dženel Braun, jedna od onih knjiga koja op ravdava sve pohvale koje stoje na zadnjoj korici. Radnja prati dve potpuno različite žene i zasebne svetove.

Roman

U želji za osvetom, Nina dolazi u Sto unhejven i sa Loklanom odseda u ču varovoj kućici u kojoj se nekada taj no sastajala sa Benijem. Više nije tinejdžerka ružičaste kose koja širo kom odećom prikriva gojaznost, već produhovljena instruktorka joge. Na ovom mestu radnja dobija ubrzanje, poput voza bez mašinovođe. Svaku rečenicu ili potez pratimo paralelno iz Ninine i Vanesine perspektive. Prepli ću se Ninina pažljivo smišljena pre vara i Vanesina usamljenost, u čemu posebnu ulogu igra i jezero Taho. Osim što povezuje Kaliforniju i Nevadu, i podjednako je poznato po skijaškim stazama i lepim plažama, jezero isto tako stapa dva do tada nespojiva sveta privilegovanog bogatstva i ano nimne besparice. Rasplet se moder no i u skladu sa radnjom knjige može opisati kao #fenomenalno, #obave zno pročitati, #laguninapreporuka. ■ BRILJANTNE

godina Nina na Instagra mu saznaje da je Vanesin otac pre minuo i pretpostavlja da joj ljubav ne cveta zato što je verenički prsten bez objašnjenja nestao sa fotografi ja. A saznaje i najbitniji podatak – da je Vanesa došla na porodično imanje

Priča Vredne stvari Dženel Braun očaraće vas već na samom početku, ali i navesti da razmislite koliko vremena provodite na internetu i ko sve ima uvid u vaš život

KO SU ZAISTA LJUDI

Nit koja povezuje ove dve žene je Va nesin brat Beni. Psihički nestabilan, zavisnik od lekova i marihuane, Beni živi u svom šizofreničnom svetu tame i stripova. Kao srednjoškolac je bio zaljubljen u Ninu koju je majka tada dovela u novu školu da bi joj omogu

Zašto su knjige Puške, mikrobi i čelik Džareda Dajmonda i Rad: Od kamenog doba do robota Džejmsa Suzmana intelektualnipravibiseri,saznajemood

NOVO PROMIŠLJANJE SVETA

Uzgred, da li ste znali da su ljudi hi ljadama godina po svoj prilici mno go manje radili nego mi digitalizova ni i naši neposredni industrijalizovani preci? I više su uživali. Mnogo toga što će vam otvoriti oči je u knjizi Rad: Od kamenog doba do robota.

RUKEPRVEIZ 25 IZ PRVE RUKE

Kosovo,

Da li je ovakav scenario bio moguć?

urednika u Laguni Srđana Krstića

ako nije, zašto nije? Zašto je bilo pot puno drugačije i zašto i danas posto je velike razlike?

Iz semena koje je Dajmond pose jao Juval Noa Harari je razvio ne ke ovlaš razrađene ideje, dopunio ih svojim, začinio genijalnošću i vizijom i tako smo dobili knjigu Sapijens, još jedan intelektualni dijamant. No na Dajmondovom i Hararijevom tragu je Džejms Suzman napisao knjigu Rad: Od kamenog doba do robota, delo koje u centar postavlja ono što zove mo „posao“, ono što nas definiše kao vrstu, upotpunjujući sliku koju nam predstavljaju dve prethodne knjige. Ali ako ste željni da naučite nešto no vo i saznate neverovatne činjenice o onome što vas svakodnevno okružu je, ovo je knjiga koja će vam ispuni ti očekivanja. Laguna vam nudi ova tri intelektualna bisera, knjige ko je svet promišljaju potpuno drugači je od udžbenika koje su vam nameta li u školi, a mnogo su bolje napisane, teku i vode vas kao trileri, s tim što smo junaci mi.

Uživajte u knjigama koje vam otvara ju nove horizonte. ■

KNJIGE PUŠKE, MIKROBI I ČELIK I RAD: OD KAMENOG DOBA DO ROBOTA TEKU I VODE ČITAOCA KAO TRILERI, S TIM ŠTO SMO NJIHOVI JUNACI MI

HORIZONTEOTVARAJUKOJENOVE

KNJIGE

jun 1389. Srbi se spremaju za odlučujući boj. Desno krilo ove vojske čine turske trupe s Bajazitom na čelu, bar ono što je ostalo od njih. Na levom krilu su Mađari u teškim oklo pima. Hrišćani i muslimani drhte dok se preko Kosova valjaju moćni Lako ta Indijanci, koji su pre toga osvojili Konstantinopolj u isto vreme dok su Inke pregazile Egipat i na piramide postavile svoje hramove. Asteci pale i siluju po Francuskoj i Španiji, a Ma vri i Portugalci koji nisu pokoreni umi ru od strašnih bolesti koje su osva jači sobom doneli. Potomci Cezara i Aleksandra Makedonskog se povla če pred stihijom nemilosrdnih boraca s one strane okeana, koji u isti mah gaze po ruševinama Kineskog zida i prodiru sve dublje u Indiju.

Džared Dajmond je pre nešto više od četvrt veka postavio ova pitanja i prevrnuo dotadašnje shvatanje istori je naglavačke u knjizi Puške, mikro bi i čelik, koja je nezaobilazno štivo za sve one željne da razumeju razvoj čovečanstva i naše civilizacije. On se nije bavio velikim bitkama i vladari ma. U ovoj knjizi su obrađene suštin ske sile koje nas pokreću, ponekad uzdižu ali i limitiraju. Za svakoga želj nog da shvati svet oko nas nema bo ljeg štiva.

knjige

Iz razgovora sa Nedrom Glover

Ljudi ne poštuju granice, jer mi sami ni smo konstantni u njihovom održavanju.

Šta da radimo sa ljudima koji jedno stavno ne mogu da zadovolje naše

potrebe. Da li treba da ih izbacimo iz života? Na koji način se Vaš život promenio otkako ste postavili zdra ve granice?

Ne mora da znači. Postoje ljudi sa koji ma ne biste podneli da prekinete veze, ali u takvim odnosima granice mora te postaviti oko načina na koji komu nicirate sa njima. Možda da promeni te učestalost susreta, njihovo trajanje ili stepen dostupnosti, ali možete da zadržite odnos. Ja, recimo, više nisam ljuta na sebe niti ogorčena na druge, jer mi pružaju ono što mi je potrebno. Jasna sam, a kad ljudi ne mogu da od govore na moje potrebe, prilagodim se.

Koji je glavni razlog zbog kojeg lju di izbegavaju postavljanje granica?

Takođe, često propustimo da iskažemo usmeno težnju za granicom, jer se za glavimo u procesuiranju problema.

TEMA Tavab, autorkom Postavite granice, pronađite saznali smo šta su zdrave granice odnosima izdvojili situacije probleme koji najčešće muče savremenog čoveka

Kako da se nosimo sa nelagodom i osećajem krivice kada prvi put poč nemo da postavljamo granice?

sme da vam bude neprijatno da iska žete svoje potrebe. Uz to, morate da poverujete da zaslužujete da postavite granice prema drugim ljudima.

A zašto ljudi ne poštuju granice?

Terapeut ste već 15 godina, često na Instagramu objavljujete primere „granica“. Šta Vas je motivisalo da napišete ovu knjigu? Na koje situa cije Vam se ljudi najčešće žale?

Želela sam da ljudi, čitajući ovu knjigu, shvate kako da poboljšaju svoje odno se koristeći granice kao tehniku. Reci mo da se ljudi najviše žale što se u vezi ne čuju ili ne vide.

Na kojim mestima su neophodne granice?

edra Glover Tavab je terapeut i stručnjak za veze, koja sva kodnevno pomaže ljudima da razvijaju zdrave odnose. Njen stav je da je uzrok većine problema u vezama nepostojanje granica i neod lučnost, a zahvaljujući svom talentu ona pomaže ljudima da razviju zdrav odnos sa sobom i drugima. Vrlo je ak tivna na društvenim mrežama, a u knji zi Postavite granice, pronađite mir na jednostavan i razumljiv način razjaš njava složene probleme savremenog društva.

TEMA

One su neophodne u porodičnim od nosima, romantičnim partnerstvima i prijateljstvima, to su veze koje obliku ju naša osećanja prema samima sebi.

Koji je najmanje bolan način na koji možemo da ih postavimo? Ili su ne čija osećanja uvek povređena?

Izbegavamo da postavimo granice jer se plašimo da ćemo uništiti neke od nose ako priznamo da imamo potrebe.

Dajte nam primer zdrave granice. Koje su najveće koristi od njih?

Nikad ne možete da znate šta može da povredi nečija osećanja, i teško je pret postaviti kako će neko reagovati. Budi te nežni, ali postavite granice bez po kušavanja da kažete savršenu stvar, jer je nemoguće biti savršen.

mir,

biti savršen NIJE

Piše: Iva Burazor | Foto: Ariel Perry MOGUĆE

u međuljudskim

Zdrava granica može biti: „Znam da pokušavaš da mi pomogneš, ali meni je potrebno da me saslušaš, umesto što mi govoriš šta bi trebalo da ura dim“. Postavljanje granica znači da drugi poštuju i cene vaše potrebe.

Vežbajte postavljanje granica češće kako biste umanjili osećaj krivice. Ne

Slušate sopstveno mišljenje

One su način da od ljudi zatražite podršku tako što se zalažete za svoje potrebe

Odraz su brige o sebi Definišu uloge u međuljudskim odnosima

Način na koji se ophodite prema njima Šta možete da prihvatite

Na druge projektujete ono što sami osećate kada vama kažu „ne“

Prisutno je emocionalno, fizičko ili seksualno zlostavljanje

Izbegavate telefonske pozive i razgovore sa ljudima za koje mislite da bi mogli da vam nešto zatraže

27 TEMA

Ne osećate se neprijatno kada neko vama kaže „ne“ i to ne shvatate lično

Plašite se da ne ispadnete loša osoba Plašite se da ćete biti nepristojni Ugađate ljudima

Pružaju vam osećaj sigurnosti

Ispoljavate zdrave ranjivosti u okruženju ljudi koji su pridobili vaše poverenje

Komentarišete kako pomažete drugima i ništa ne dobijate zauzvrat

Sebe ne shvatate ozbiljno Ne tražite odgovornost od drugih Izvinjavate se što Dopuštategranicepostavljatevisokstepen NisteGovoritefleksibilnostineodređenonaglasdefinisalisvoje granice (samo vam se vrzmaju po glavi)

Pomoću njih saopštavate ljudima svoje potrebe

NEZDRAVOGZNACIODNOSA

Način na koji reagujete na njih Koliko često kontaktirate sa njima Koliko prostora ćete im ustupiti u svom životu U čemu ćete učestvovati

Pomoću njih gradite zdrave odnose Zahvaljujući njima nema nejasnoća

Ulogu koju oni imaju u vašem životu S kim ćete kontaktirati Koga sve puštate u svoj život Ugao gledanja

Nemate vremena za sebe

Otkrivate odgovarajuće informacije iz privatnog života

Osećate se istrošeno

Na osnovu njih znate šta možete da očekujete u odnosima

ZNAČENJE GRANICA

Preopterećeni ste

Ljuti ste na ljude koji vam se obraćaju za pomoć

Brine vas kakva će vam biti komunikacija kad postavite granicu Osećate se bespomoćno (i niste sigurni da će vam granice pomoći) Ljudi vas cene zato što pomažete drugima

Ne znate kako da počnete Smatrate da u određenim vrstama odnosa nije moguće postaviti granice

RAZLOZI ZBOG KOJIH LJUDI NE POŠTUJU VAŠE GRANICE

Prenose poruku o prihvatljivom i neprihvatljivom ponašanju u međuljudskim odnosima

ZNACI DA TREBA POSTAVITEDAGRANICE

Sagovornik odbija da izađe u susret razumnim zahtevima

Ne možete da saopštite svoje potrebe jer sagovornik odbija da vas sluša

ZNAČENJE GRANICA

POTENCIJALNI RAZLOZI ZBOG KOJIH NE MOŽETE USPEŠNO DA POSTAVITE GRANICU

Ne osećate se neprijatno kada nekome kažete „ne“

Tužni ste, besni, iscrpljeni ili razočarani posle većine razgovora

Odnos je jednosmeran; vi dajete, a druga osoba uzima U odnosu ne postoji poverenje Druga osoba odbija da promeni neke oblike ponašanjanezdravog

KARAKTERISTIKEZDRAVIHGRANICA

Jasno predočavate svoje vrednosti

Često sanjarite kako ostavljate sve i nestajete

Druga osoba pati od zavisnosti koja je štetna po vas

Štite vas da se ne preopteretite

LJUDE MOŽETENEDA PROMENITE,ALI MOŽETE DA PROMENITE

Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu je priča o ljubavi i večnosti poezije i le pote i istovremeno je lament nad ne zrelošću čovečanstva koje se uda ljilo od istinskih vrednosti. Od Hile do Istanbula, od Istanbula do Rima, severom i zapadom Evrope, vrelim podnebljima Istoka, zaljubljena knji ga vekovima putuje tražeći svoju Lej lu. Menjajući gospodare, upoznaju ći pesnike i naučnike, velike putnike i moćne ličnosti, praćena lopovima

književno putovanje ovom zemljom

Iskender Pala

Piše: Dunja Lozuk

Istanbulska lala nas vodi u posled nje godine perioda nazvanog „Doba lala“, tokom kojeg je Otomansko car stvo počinjalo da uspostavlja čvršće kulturne veze sa Evropom. U to vre me je lala postala veoma popular na u otomanskim višim klasama kao simbol elite i privilegovanosti. Au tor veoma umešno vodi čitaoce kroz Istanbul tog vremena, otkriva im dav no zaboravljene tajne određenih me sta i njihovu istoriju, a upoznaje ih i sa načinom života i navikama ljudi koji su živeli u tom vremenu.

Iskender Pala je rođen u Ušaku 1958. godine. Diplomirao je književnost na Univerzitetu u Istanbulu, a doktori rao divansku književnost. Napisao je brojne članke, eseje, priče i novinske kolumne nadahnute klasičnom poe zijom u nameri da divansku književ nost približi široj publici. Poznat kao čovek koji širi ljubav prema divanskoj poeziji, dobio je nagradu za doprinos razvoju jezika Udruženja književni ka Turske, nagradu Turskog jezičkog društva i nagradu za istraživački rad Udruženja književnika Turske. On je i izvan Turske cenjen kao jedan od

28 TEMA

TEMA

daje glas onima koji su odavno ućutka ni. Njen roman 10 minuta i 38 sekun di na ovom čudnom svetu je raskošan i senzualan, a posebnu dimenziju mu daje besprekorno pripovedanje prepu no sećanja i iskustava pojedinca u ko jima se ogleda rast i razvoj Turske, od početaka modernizacije i radikalizacije do neizbežnih građanskih nemira. Elif Šafak je autorka koja svojim čitaocima daje sve potresnije i intimnije priče o pojedincima koji su marginalizovani u društvu.

Elif Šafak

je zemlja izraženog ka raktera i fantastičnih prirod nih lepota. Čini se kao da svaki kutak ove zemlje priča svoju priču. Ako ste ikada bili u prili ci da proputujete kroz Tursku ili ode te tamo na letovanje, sigurno vam je u lepom sećanju ostala paleta najdiv nijih boja koje se tamo susreću. Ako niste nikada prešli granice Turske, povešću vas na neobično književno Inspirisanaputovanje. nezaboravnim letovanjem, preporučujem vam nekoliko fenome nalnih romana proslavljenih turskih pisaca, a ako ste ipak u raspolože nju za istoriju, i za to imam fantasti čan predlog.

Elif Šafak je nagrađivana britansko-tur ska spisateljica i najčitanija autorka u Turskoj. Piše i na turskom i na engle skom jeziku. Njena dela su prevedena na više od 50 jezika. Zalaže se za žen ska prava, prava LGBTQ+ zajednice i za slobodu govora, inspirativna je jav na govornica i posvećeno brani prava manjina. U svojim romanima i esejima

Turska kao večna inspiracija

najvećih poznavalaca osmanske di vanske književnosti i vodeći savre meni pisac ove vrste poezije

Bilo da ste već bili u Turskoj, pa ste imali priliku da se upoznate sa njenim lepotama, ili to tek planirate, jedno je sigurno –ovo je zemlja koja nikoga ne ravnodušnim!ostavljaOvogaputavodimovasnanesvakidašnje

Turska

TEMA

su pronašli četrdeset i dva sloja ljud skih naseobina na njegovom tlu. Bio je dom Grcima, Persijancima, Rimlja nima, Latinima, Vikinzima, Jevrejima, Osmanlijama, Jermenima i mnogim drugim narodima. U Istanbulu i da nas postoje Beogradska kapija i Beo gradska šuma. Putujući kroz istoriju, autorka nam otkriva mnoga lica ovog „dijamanta između dva safira“, koji je bio i Bogorodičin i krstaški i Alahov grad, a dugo je opisivan kao „čežnja celog sveta“. ■

koji žele zlato Vavilona i učenjacima koji žele tajne vavilonskih mudraca, ta knjiga o ljubavi i patnji posmatra kako i sam svet voli i pati – i kako se menja…

Istanbul: priča o tri grada –Betani Hjuz

sa tri imena tokom vekova – Vizanti on, Konstantinopolj, Istanbul – posto ji u isti mah i kao ideja i kao mesto, prelazi granice stvarnog i zamišlje nog. Pred vama je uzbudljiva, leprša va priča o tri grada – koliko i njihova istorija. Carigrad, kako su ga zvali još Sloveni, kapija između Istoka i Zapa da, prestonica rimskog, vizantijskog, latinskog i osmanskog carstva, u jed nom periodu centar hrišćanstva, a kasnije i islama, i danas je jedan od najvećih gradova na svetu. Arheolozi

Istanbul je oduvek bio mesto u ko jem se priče i istorija sukobljavaju i prepliću, gde su legende snažne kao i istorijske činjenice. Ovaj grad

oman Džona Faulsa Žena francuskog poručnika objavljen je 1969. godine a čitao ci su u čudu – kao da je iz 22. veka, ili, bar, iz kasnih 80-ih godina prošlog. Onda shvate da je svevre men i da je to njegova glavna čar.

Žena francuskog poručnika je najpopularniji postmoderni roman, koji je stekao status modernog klasika

svoju sramotu šetajući pored mora i čekajući svog francuskog poručnika jer zna da je sramota za ono što čo vek uradi, ako je uradio srcem, u oči ma drugih. Čarls pokušava da joj po mogne govoreći da nema potrebe da naglašava svoju tugu i samomizeriju, već da bi trebalo da ode u London. Zaljubljuje se, iako su ga upozorava li da je ona „zavisna od melanholije“, iako je upozoravao sam sebe. Čita lac mora da odluči da li je Sara žrtva hipokrizije ili destabilizovana žena koja manipuliše. Pisac mu to neće reći.

I čitaoci i kritika su razumeli kada je Fauls napisao: „Roman je nešto novo i mora da ima relevantnost u odnosu na sadašnjost u kojoj živi pi sac“. On je time ušao u istoriju a svet je to prepoznao. I sada čitaoci govo re da je Žena francuskog poručni ka jedan od najnekonvencionalnijih romana koji su pročitali. Očarani su njegovom intertekstualnošću.

■

MEĐAŠ

KNJIŽEVNIinfoprevodi.com KAMEN

Fauls nam govori kako je tadašnje englesko društvo bilo licemerno (kri tikuje osuđivanja prostitutki umesto njihovih klijenata), a žali se i da se likovi ne ponašaju onako kako je on zamislio da bi trebalo. Onda im daje slobodu da sami odluče jer shvata da je „kruta književnost“ u stvari balon od sapunice.

Pisac određuje termine. Viktorijance zove „oni“ a svoje savremenike „mi“, uvodi kontempliranje o delu koje stvara. Distancira se od priče i ko mentariše njeno doba. Izlazi iz teksta čija se radnja dešava 1867. godine u Lajm Ridžisu i Londonu. U poglav lju broj 13 čak prekida sam sebe kao autora i ispoveda se čitaocu da ro manopisac možda ne zna sve, ali se trudi da tako bude.

Veličina ovog dela leži u celoku pnoj „energiji“, oseća se metatekst, a pamte se i ključni, naizgled nebit ni detalji (promena boje odeće koju Sara nosi, na primer). Fauls smatra da je Bog „sloboda koja dozvoljava drugim slobodama da postoje“. To je u tekstu i dokazao.

Saru ugledaju Čarls Smitson i gos pođica Ernestina Friman, razmaže na ćerka bogataša i klupko radnje se odvija. Iseče se, pa se opet od vija, da bi se pred kraj račvalo u tri niti. Autor se „petlja“ a kasnije posta je i jedan od likova, te nudi tri kraja.

Pre razrešenja koje možemo i da biramo, vidimo jasno i psihu likova, naročito Čarlsa i Sare. Ona ne krije

Takođe je velika sreća da je pred či taocima roman koji pripada i postmo dernizmu, pravcu na koji, u poslednje vreme, čujemo ponovljene povike. A postmodernizam je jedan od najlep ših zavijutaka u svetskoj književnoj nautilus ljušturi. On kroz razbijanja spaja slike, hrabro se igrajući sa re alnošću.

Piše: Ana Atanasković za portal

Godine 1965. Fauls se iz Londo na preselio u Dorset, u grad Lajm Redžis. Dve lokacije u okolini grada je malo kasnije opisao u Ženi francu skog poručnika. Tu je, dakle, nastala jedna od najenigmatskijih junakinja u istoriji književnosti. Fauls je u stvara nju likova koristio i psihoanalizu.

Možda su duboko prepoznali rečeni cu: „Beskrajno sam stranac samom sebi“. Obožavaju što roman spolja liči na druge, ali je iznutra nevero vatno genijalan i originalan. Vole što likovi imaju slobodnu volju, Sarinu misterioznost („to je bilo nezaborav no lice, i tragično lice“) i slažu se s autorom kada kaže da je ona oliče nje nove vrste – moderne žene. On ne zna šta je u mislima glavnog lika jer je ona nezavisna žena i on nema kontrolu nad njom.

VELIČINA OVOG DELA LEŽI U DETALJINAIZGLEDIASE„ENERGIJI“,CELOKUPNOJOSEĆAMETATEKST,PAMTESEKLJUČNI,NEBITNI

30 KNJIGEPRIKAZ KNJIŽEVNA KRITIKA

Zaplet se vrti oko komplikovanog od nosa bogatog džentlmena i prirodnja ka amatera Čarlsa Smitsona i Sare Vudrof u koju se on, iako sveže veren sa „savršenom“ Ernestinom, zalju bljuje. Ideju za Sarin lik Fauls je dobio u leto 1966. U mislima mu se pojavila slika žene koja stoji na ivici napušte nog keja i zuri u more. Tada je odlučio da će joj dati misteriozne i „maglovi to romantične“ kvalitete. Još jedno je bilo sigurno – iz romana će nestati pozicija sveznajućeg naratora.

Vreme je veoma bitno u ovom ro manu, i sam autor upoređuje vre mena usred radnje (viktorijansko i njegovo tadašnje), te kaže da je vik torijansko bilo „smirena dosada“ a njegovo „destruktivna neuroza“.

U zamišljanju specifične i ogovara ne žene Sare Vudrof zvane Tragedi ja, koja stoji na ivici keja Lajm Redži sa, Fauls prati ovu svoju ideju: „Idi za slučajnošću, boj se fiksnog plana. Pi sanje je kao kada jedeš ili vodiš lju bav: prirodni, ne veštački proces.“

Zabeleženo na

Rintaro Nacuki je srednjoškolac kome je majka umrla kada je bio mali, pa ga je odgajao deka. Deka je vodio knjiža ru Nacuki, malu prodavnicu korišće nih knjiga, u kojoj ste mogli pronaći skoro svako izdanje. Rintaro je, kako za sebe kaže, hikikomori – osoba koja živi povučeno i često izolovano od društva, pa je knjižara jedino me sto koje ga ispunjava i čini srećnim.

OVO JE LEPA I POUČNA PRIČA O LJUBAVI PREMA PISANOJ REČI I ZNAČAJU KOJI IMA ZA

I za kraj, još jedna lepa misao iz knji ge: „Knjige nam mogu dati znanje, mu drost, sistem vrednosti, pogled na svet i još beskrajno mnogo drugih darova. Radost učenja nečega što nismo pre znali, uzbuđenje što smo sagledali neke stvari na potpuno nov način.“ ■

o ljubavi prema pisanoj reči i značaju koji ima za svakog pojedinca. Idealna je za sve nas koji uživamo ne samo u čitanju već i u samom držanju knjige u rukama, u njenom mirisu i listanju stra nica. Bez obzira na uticaj modernog vremena, brzog načina života i tehno logije moć knjige nikada neće izbledeti!

Mačak koji je spasao knjige Sosukea Nacukave, očaravajuća priča o knjigama, prvoj ljubavi, mašti i neobičnom prijateljstvu, izuzetno je vredno štivo

Nakon dekine iznenadne smrti Rinta ro je prinuđen da proda knjižaru i ode da živi sa tetkom koju jedva pozna je. Dok pokušava da prihvati novona stalu situaciju, u knjižari će se pojavi ti mačak koji govori – Tigar Prugasti, koga mogu videti samo pojedini ljudi u određenim situacijama. On ima ne običan zadatak za Rintara – potreb na mu je njegova pomoć da spase nevoljene i uništene knjige. Zajedno će proći kroz tri lavirinta i upoznaće

Knjiga sa dušom

Za prave knjigoljupce, među kojima je i bukstagramerka Tijana (@zvoncicin_knjiski_kutak),Rajković

Knjiga počinje rečenicom – „Prvo i osnovno, deke više nema“, i iako o njegovom životu saznajemo kroz Rin tarova sećanja, moram da istaknem da je deka moj najdraži lik. Taj tihi, jedno stavni i mudri čovek zapravo je duša ove „Slikapriče.dede koji ćutke čita knjigu pod lampom postavljenom na taj mali sto bila je utisnuta u Rintarovo sećanje; njene linije su bile iscrtane jednostav no ali sa pažnjom, kao na kakvoj ulja noj slici

njiga koja stoji na polici obi čan je svežanj papira. Uko liko se ne otvara, čak i ona koja poseduje silnu moć ili sadrži neku veličanstvenu pripovest biće puka hartija. Ali knjiga koja se ceni i voli, knjiga puna ljudskih misli, obda rena je dušom.“

Zainteresovalamajstora-umetnika.“samsezaovu knjigu još dok je bila u pripremi i nisam pogre šila. Brzo se čita, ali se njene mudrosti dugo pamte. Ovo je lepa i poučna priča

DRŽANJUČITANJUUŽIVAMOJEPOJEDINCA.SVAKOGIDEALNAZASVENASKOJINESAMOUVEĆIUSAMOMKNJIGEU RUKAMA „K

neobične ljude: tamničara za koga su knjige samo status i koji ne uživa u njima istinski, zatim osobu koja skra ćuje i prekraja knjige kako bi ih što više ljudi pročitalo za što manje vre mena i osobu koja smatra da su knji ge proizvod za jednokratnu upotrebu i da treba objavljivati samo bestsele re. Tu je i četvrti lavirint kroz koji će Rintaro morati da prođe sam i gde će naučiti važnu lekciju o sebi i svom od nosu prema svetu.

Trebalo je preživeti sa 19 šilinga me sečno, za koje se Frenkova majka An đela izborila preko socijalnog, jer otac Malaki nije bio u stanju da zadrži po sao, i što je još sebičnije, nije bio u stanju da platu donese kući, već bi je radije iste večeri „popio“ u kafani. Bio je suviše slabog karaktera, jak samo na rečima, a najjači kad vidi dno fla ši. Čitaoci osećaju da on voli svoju decu, ali kafana i alkohol imaju moć nad njim i uvek ga na kraju povuku na svoju stranu.

Frenk Mekort dobio je Pulicerovu na gradu za ovaj roman, koji je doživeo veliki uspeh i milionske tiraže. Ekra nizovan je 1999.godine. Ne mogu a da ne budem srećna što je ostvario dečački san, vratio se u Ameriku čim je zaradio novac za kartu, tamo zavr šio fakultet i radio kao profesor engle skog jezika. ■

Frenka Mekorta

čitelj kaže da je časno dati život za veru, tata kaže da je časno dati život za Irsku, a ja se pitam ima li ikoga na ovom svetu ko želi da živimo. Moja braća su mr tva, sestra mi je mrtva i pitam se da li su umrli za Irsku ili za veru.“

Frenk je rođen u Bruklinu, ali kada je imao četiri godine, zbog teškog živo ta tokom Velike depresije, roditelji su odlučili da se sa decom vrate u rod nu Irsku, sa nadom da će tamo lak še prehraniti porodicu. Ono što ih je sačekalo u Limeriku bilo je mnogo gore od onoga od čega su pobegli. Si romaštvo i beda, o kojima smo čitali

„Od oktobra do aprila zidovi u Lime riku svetlucali su se od vlage. Odeća nikako da se osuši. Kaputi od tvida i vune bili su domovi živih stvorenja, a ponekad bi iz njih nicala čudnova ta vegetacija. U pabovima se para dizala iz vlažnih tela i odeće pa bi smo je potom udisali uz dim cigareta i lula, pomešanu sa ustajalim isparenji ma prosutog piva i viskija i začinjenih smradom pišaće koji se širio iz javnih klozeta gde su mnogi muškarci povra tili celu nedeljnu platu.“

Dirljiv, divno napisan roman, koji je Mekort posvetio preminuloj sestri, braći i majci Anđeli, koja je „muški“, na leđima, iznela ono što mnogi muškarci nisu.

SNAGA I VOLJA ZA ŽIVOTOM U KNJIZI

Piše: Silvija Mitrović

KUTAKDELFI

32 DELFI KUTAK

Autobiografija Frenka Mekorta Anđe lin pepeo nakon čitanja mi je postala jedna od omiljenih. Preživeti detinj stvo poput njegovog ravno je čudu, a pisati o tome na način na koji to on radi, uz potpuno odsustvo patetike, dokaz je njegove snage i volje za ži votom.

Autobiografija pisca Frenka Mekorta Anđelin pepeo, koja obuhvata vreme njegovog dečaštva i prve mladosti u Irskoj u vreme Velike depresije, iskreno je, potresno, na mahove duhovito delo o teškim vremenima, verna slika jednog doba i atmosfere autorove rodne zemlje. Jedna čitateljka podelila je oduševljenje ovom knjigom sa članovima grupe Delfi

„U

Možete li zamisliti dečake tog uzra sta kako sami lutaju ulicama Limeri ka u potrazi za poispadalim parčići ma uglja kako bi obezbedili bar malo vatre na kojoj bi se ogrejali? Surova, vlažna klima, još surovija rodbina koja često nema milosti prema bosoj i glad noj deci, prestrogi učitelji i religija koja Frenku nabacuje težak osećaj krivice za svaku misao ili želju koja „nije do voljno pobožna“. Sve to čini da se či taoci vežu za Frenka i njegovu braću i da strepe za te malene, mršave i mu save glavice, koje pored svega na kra ju dana, iako često praznog stomaka, odu sa osmehom na spavanje, u kre

vet bez posteljine, ali u kakvoj-takvoj toplini doma, šćućureni oko majke.

u romanima Čarlsa Dikensa, opiplji vi su i na stranicama Anđelinog pe pela, ali su nekako „životniji“, jer je u pitanju istinita priča. Dečaci poput četvorogodišnjeg Frenka i njegovog godinu dana mlađeg brata Malakija bili su srećni ako su u toku dana ima li makar jedan obrok, parče prepeče nog hleba sa čajem. Iako su najčešće imali samo čaj. Kora od jabuke za njih je bila poslastica o kojoj se maštalo, a jedno jaje nedeljno – to im je već bila gozba za pamćenje.

Frenk ocu to ne zamera, jer ima do voljno ljubavi za njega. Kad je raspo ložen, otac mu priča priče u koje se Frenk zaljubljuje, priče o irskim juna cima poput Kuhulina, i mnogim drugi ma koje izmišlja. Jedino što će Frenk naslediti od svog oca biće upravo taj pripovedački dar. (A ja sam zbog oče va u ovoj knjizi malo promenila svoje viđenje irskih muškaraca kao hrabrih, jakih i pravičnih.)

ANĐELINKutakPEPEO

Frensis Mejs

Tajmsovoj listi izdanjuknjiga,najčitanijihuskoroćetečitatiu Lagune

O sopstvenom doživljaju strane ze mlje, tamošnjim ukusima i osećanji ma koja je probudio idilični predeo autorka piše poletno i sa velikom strašću. ■

Piše: Ivana Veselinović

NOVI ULOV:

godinesuautorke,Memoareameričkekojivišeoddveprovelina

omaćoj publici je ekraniza cija memoara američke au torke Frensis Mejs možda i poznatija od same knjige kojom je inspirisana. Bestseler Pod suncem Toskane na Tajmsovoj listi je proveo više od dve godine i pre veden na 54 jezika.

Frensis Mejs je pesnikinja, kuvari ca i putopisac. Njeni memoari, in spirisani kupovinom i obnavljanjem napuštene vile smeštene u spekta kularni toskanski pejzaž, otkrivaju nam lepotu i jednostavnost života u ruralnoj Italiji. U knjizi se nalazi i veliki broj sezonskih recepata tradi cionalne kuhinje inspirisanih malom baštom koju je autorka uzgajala.

POD SUNCEM TOSKANE

ULOVNOVI

Na koje Vas načine rad u knjižari ispunjava?

Knjižara u Ada Molu najviše je usmerena na gift program. Šta je najtraženije?

Šta posebno izdvajate kad je u pi tanju gift kolekcija, a koja Laguni na knjiga je na Vas ostavila poseban utisak?

evena Stojanović je deo Delfi tima skoro pet godina, a šef knjižare Delfi Gift Sho pa u Ada Molu je poslednje dve godine. Otkriva da je za taj po sao neophodna velika koncentraci ja kako obaveze ne bi trpele i kako bi svi zadati rokovi bili ispoštovani. Mnogo je svakodnevnih izazova koji se u ovoj knjižari pre svega odnose na osmišljavanje atraktivnog izlaga nja ekskluzivnih artikala gift asor timana. Izuzetno je važan i odnos koji sa svojim timom gradi sa kup cima, kojima uvek izlaze u susret s osmehom i pravim savetom pri oda biru knjige ili gift artikla.

Trenutno je u fokusu školski program. Imamo veliki izbor najkvalitetnijih ana tomskih rančeva koji se mogu naći na našem tržištu, zatim pernice raznih boja, svetleće, kao i sa motivima Harija Potera, Čudesne žene, Prijatelja... Kod nas možete naći školski gift za svaki uzrast i za svačiji ukus. Što se tiče knji ge, u duhu leta preporučiću naslov Su ludo bogati Azijci, duhovito delo Kevina Kvana, koje je pretočeno i u filmsko os tvarenje. ■

Knjižara Delfi Gift Shop, Ada Mall Shopping Center, Beograd

Trebalo bi mi mnogo prostora u ma gazinu ukoliko bih nabrajala pozi tivne strane ovog posla, tako da ću reći ukratko. Prvenstveno, to su div ne kolege koje dele ista interesova nja. Potom, naši divni kupci sa koji ma vodimo neiscrpne razgovore o književnosti.

Najtraženije su hemijske olovke, koje su univerzalan poklon za ve ćinu prilika. Izdvojila bih Hugo Bo ss i Parker, programe ekskluzivnih, elegantnih penkala i hemijskih olo vaka koje svojim izgledom privlače poglede naših posetilaca. Još jedan program koji ne ostaje neprimećen jeste franšizni gift. Imamo u ponudi razne kolekcionarske artikle iz veli kih filmskih ostvarenja poput Hari ja Potera, Betmena, Gospodara pr stenova... Takođe, za kolekcionare tu su i nezaobilazne figure Tin Tin, koje plene svojim vintidž izgledom.

Najlepši osećaj je kada se kupac vrati u knjižaru oduševljen preporukom koju smo mu prethodno dali i traži još jed nu! Kako je naš gift asortiman izuzet no bogat, posebno uživam u izlaganju novih artikala i osmišljavanju gde će se koji komad uklopiti, što nakon aranžira nja uvek izazove oduševljenje kod na ših kupaca.

VAŠ KNJIŽAR

Nevena Stojanović

REČZAVRŠNA

ZAVRŠNA REČ