|
■ U FOKUSU: Nedelje knjiga Ive Andrića i Ljubivoja Ršumovića
■ INTERVJU: Erik Larson
■ TEMA BROJA: Novo poglavlje
■ NTERVJU: Ljiljana Šarac
■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Pokojnik drugog reda
■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Nebeska dvorišta
■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Eumenide
■ INTERVJU: Mamen Sančes
■ TAJNE PISACA: Verica Vinsent Kol i Mirjana Uzelac
■ NOVO U LAGUNI I 3 PITANJA ZA... Milana Ružića
■ TEMA: Zašto volimo knjige Dženi Kolgan
■ KOLUMNA TRI RAJKE: Knjiga o snobovima
■ IZ PRVE RUKE: Život je non-fiction
■ LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Grad kao Alis
■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Poslednja knjižara u Londonu
■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Marija Veljković
■ MALA LAGUNA
■ DELFI GIFT
■ #BUKMARKER: Knjiga koja me je promenila
■ DELFI KUTAK: Dobre komšije
■ NOVI ULOV: Hačiko je čekao
■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar
DRAGI ČITAOCI,
5
| IZLAZI MESEČNO
| Za izdavača / Dejan Papić
| Direktor marketinga / Ana Spasojević | REDAKCIJA
13
12 22
8 25 26
14 24
6 20 32
18 23
10 17 28 30
16 33 34
Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić Grafički dizajner / Dejana Vranješ Saradnici: Iva Burazor, Vuk Lazarević, Srđan Krstić, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Mina Kebin, Aleksandra Obradović, Vladana Valčić
Lektura i korektura / Saša Bošković
| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055
| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs
29
| Naslovna strana / iStock Štampa / Rotografika, Subotica
Posle vrelih letnjih meseci, opuštenosti, odmora nije jednostavno vratiti se obavezama. Osim ako kao saveznika nemate dobru knjigu.
Ukoliko ste odlučili da ove jeseni unesete korenite promene u život, ali se pribojavate izlaska iz zone komfora, pripremili smo temu koja će vam kroz odlične naslove svetske književnosti, od ko jih su neki već kultni, pokazati kako su se neki književni junaci hrabro hvatali ukoštac sa životnim izazovima i šta im je to donelo.
Bukstagrameri su nam u okviru rubrike #Bukmarker otkrili koje su im knjige promenile život i na koji način.
Kroz odlične intervjue Erika Larsona, Ljiljane Šarac i Mamen Sančes saznaćete kako su nastale knjige Dani slave i očaja, Dok svetac bdi i Sreća je piti čaj s tobom i, naravno, usput otkriti još mnogo zanimljivosti koje čine život pisca.
Saznaćete i zašto su romani Dženi Kolgan toliko voljeni i pročitati izvanredne prikaze knjiga Po kojnik drugog reda, Nebeska dvorišta, Eumenide, Poslednja knjižara u Londonu
Urednik Srđan Krstić u zanimljivom tekstu Pisci pišu romane, život je NON FICTION objašnjava zašto dela publicistike polako ali sigurno dostižu, a često i prestižu romane po tiražima.
U rubrici Biblioteka poznatih ugostili smo TV voditeljku i glumicu Mariju Veljković.
Uživajte u čitanju!
Lana i Roman su mladi par koji nakon strašnog događaja odlučuje da mali londonski stan veoma povoljno zame ni divnom kućom u unutrašnjosti. Ali njihovi novi susedi imaju svoje tajne. Kad Lana sazna za srećnu porodicu koja je pre njih živela – i umrla – u nji hovom novom domu, zapitaće se ko liko je zaista bezbedna.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553
POKLON PRIMERAK
| SEPTEMBAR 2022. | BR. 23
KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA
SADRŽAJ
Ljudi iz susedstva, Toni Parsons
BUKMARKER REDAKCIJA PREPORUČUJE:
NEDELJE KNJIGA VELIKIH PISACA
Dela za večnost
Ukoliko niste popunili svoju kolekciju remek-dela našeg slavnog nobe lovca, to možete učiniti tokom Nedelje knjiga Ive Andrića, koja se odr žava od 3. do 9. oktobra. Za kupovinu tri ili više izdanja, među kojima su, između ostalih, i Znakovi pored puta, Priče, Romani, Novele o ženi, ostva rujete popust od 20%. Akcija važi u svim knjižarama Delfi, kao i na sajtovi ma laguna.rs i delfi.rs. ■
Za biblioteku najmlađih
Knjige čuvenog čika Ršuma važne su za odrasta nje svakog deteta. Zato iskoristite Nedelju knjiga Ljubivoja Ršumovića i upotpunite biblioteku svojih ma lišana knjigama koje će im ulepšati detinjstvo. Fazoni i fore (sve četiri knjige), Još nam samo ale fale, Zauvari, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Tri čvora na trepa vici, Dva jaja na oko i mnoge druge knjige, od 19. do 25. septembra, nalaze se na ovoj akciji, što znači da za kupovinu tri ili više naslova možete ostvariti popust od 20%. Akcija važi u svim Delfi knjižarama, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs. ■
U FOKUSU 5 U FOKUSU
IZUZETAN UVID U ŽIVOT VELIKOG
U intervjuu za Bukmarker saznajemo kako je Eriku Larsonu pošlo za rukom da u publicističkom delu Dani slave i očaja Vinstona Čerčila prikaže iz sasvim nove, lične perspektive
DRŽAVNIKA
Time, Vogue, New York Times, Washington Post, Chicago Tri bune, New York Post, Kirkus Reviews – svi ovi listovi bili su u jednom trenutku saglasni u jed nom: knjiga Erika Larsona Dani slave i očaja, saga o Vinstonu Čerčilu, po rodici i otporu, bila je jedna od najbo ljih u trenutku kada se pojavila, jer je pružila izuzetan uvid u život posled njeg velikog državnika sveta.
Oslanjajući se na dnevnike, izvornu arhivsku građu i tajne obaveštajne izveštaje, od kojih su neki otvoreni za javnost tek nedavno – Larson nam iz nove perspektive pokazuje najmrač niju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Čerčila, njegove poro dice i grupe savetnika iz „Tajnog kru ga“ kojima se obraćao u najtežim tre nucima.
Erik Larson nam otkriva zašto je od lučio da pred čitaoce donese priču o političkom riziku, ali i intimnoj drami kroz koju su Čerčil i njegova okolina prolazili tokom godinu dana bombar dovanja Londona – što je i njegova prva godina na položaju premijera.
Šta Vas je podstaklo da pišete o Vinstonu Čerčilu?
Zapravo, nisam nameravao da pišem o njemu. Moj prvi cilj je bio da poku šam da nađem način da ispričam in timnu priču o tome kako su London ci preživeli nemački vazdušni napad 1940–1941. Zainteresovao sam se za tu temu kada smo se supruga i ja preselili na Menhetn pre šest godina, kada sam iznenada shvatio kako je 11. septembar za Njujorčane sasvim drugačije iskustvo nego za nas osta
le. Odmah sam pomislio na takozva nu akciju Blickrig, kada je London bombardovan 57 noći zaredom. Pi tao sam se kako iko može da izdrži takav napad. To je kao da im se 11. septembar dogodio 57 puta. I prvi put
ČERČIL KOGA SU
LJUDI SRETALI KAD JE OBILAZIO BOMBARDOVANA NASELJA BIO JE PRAVI ČERČIL –SUZE, PRKOS, SVE
6 INTERVJU INTERVJU
Priredila: Maja Šarić Foto: Nina Subin
INTERVJU
sam pokušao da zapišem iskustvo ti pične londonske porodice 1940. Ali onda sam pomislio: zašto ne pisati o prototipskoj londonskoj porodici – o Čerčilovima?
Kako je izgledalo istraživanje za knjigu? Kroz kakva ste sve doku menta prošli?
Pisati o Čerčilu bila је zastrašujuća perspektiva. Toliko je toga već bilo napisano o njemu, a ja sam budala sto zamislio da napišem nešto novo, čak i ako je jedina novina bio moj pu blicistički pristup pisanju. Niko se ra nije nije koncentrisao na Čerčilov pri vatni život tokom tog perioda – kako je usred takve traume izgledala sva kodnevica, i njegova i njegovih savet nika – šta su jeli i pili, kako su prolazili kroz dan, kako su preživeli. Sa takvim fokusom prošao sam kroz ogromnu količinu arhivske građe i pronašao nešto sveže, što su drugi autori pre videli jer su imali drugačija intereso vanja. Arhivski centar Čerčil, Čerčilov koledž Kembridž pružili su mi bogate detalje o Čerčilu, njegovoj ženi, poro dici i stvarima koje su ga se najviše ticale. Još jedan sjajan izvor dokume nata bio je Nacionalni arhiv Ujedinje nog Kraljevstva, gde sam saznao sve tajne života njegove porodice u tom periodu. Na primer, našao sam doku menta Ministarstva rada koji detalj no opisuju kako je Čerčil, uprkos ra cionalizaciji i ograničenjima, popunio svoj vinski podrum u Čekersu, seo skoj rezidenciji britanskih premijera, kao i druge fajlove, koji su mi otkrili da je Čekers imao ozbiljnih problema sa… zečevima.
Radnja je veoma živopisna. Kako ste radili na tempu i neizvesnosti u priči kojoj svi znaju kraj?
Jedna od prednosti u vezi sa čita njem jeste ta da kad je priča ispriča na dovoljno dobro, ljudi će potisnu ti svoja prethodna znanja i utonuti u prošlost kao da su njen deo, uživlja vajući se u način na koji su ljudi žive li u to vreme, kao da ne znaju kakav će biti kraj.
Šta mislite o Čerčilovim govorima i njegovim nastupima nakon bom bardovanja Londona?
Oba su bila sastavni deo njegovog uspeha kao lidera. Govori su mu bili iskreni, ali takođe i optimistični. Na stojao je da uvede slušaoce u veliku priču o britanskoj istoriji, da pomogne u podizanju morala. Njegovi obilasci bombardovanih gradova bili su pre sudni, jer je tako pokazivao narodu da mu je zaista stalo do njih i da su zajedno u svemu što se desilo.
Šta je, po Vašem mišljenju, bila najveća snaga Čerčila kao lidera?
Sposobnost da demonstrira snagu i da pokaže saosećanje. On je, takođe, ja sno video monumentalnu prirodu pret nje koju je Nemačka predstavljala. Od prvog dana je znao da mu neće biti potrebna samo vojna pomoć od Sjedi njenih Američkih Država, već njihovo puno vojno učešće u ratu, a on je uči nio sve što je mogao da do toga dođe.
A njegova slabost?
Mislio je da je briljantni vojni strateg i taktičar. Nije to bio.
Šta ste otkrili o čoveku koji se na lazi ispod mita?
Mislim da su, bar u ovom periodu, čovek i mit bili jedno. Čerčil nije bio dobar u sakrivanju svojih emocija ili mišljenja. Po rečima Džona Kolvi la, njegovog sekretara, on apsolutno nije bio sujetna osoba. Čerčil koga su ljudi sretali kad je obilazio bombar dovana naselja bio je pravi Čerčil –suze, prkos, sve.
Šta Vas je u vezi s njim najviše iznenadilo?
Nikad nisam izučavao Čerčilov život, tako da me je iznenadilo mnogo toga što sam saznao. Ali najviše što je bio zabavan ljudima koji su ga okruživa li. Umeo je da bude i nepristojan i be zobziran, ali znao je da uživa. Voleo je da pleše, da maršira uz vojnu mu ziku koja je svirala sa gramofona, da priča bezobrazne priče i peva pesme – omiljene su mu bile iz Čarobnjaka iz Oza. Njegovo osoblje ga je volelo.
Zašto ste izabrali da se koncentri šete na Čerčilovu ćerku Meri? Šta je fascinantno u vezi s njom?
Ona je tip realnog karaktera koji sam se nadao da ću naći, zato što su mi njeni dnevnici dali živopisan osećaj o tome kako su ljudi živeli tokom ne mačke opsade – kako se običan ži vot nastavljao, uprkos bombama. Njena perspektiva je bila perspekti va neverovatno osvešćene i pamet ne sedamnaestogodišnje devojke kojoj se dogodilo da bude premijero va ćerka. Imao sam sreće da prona đem i dobijem dozvolu da pročitam njen dnevnik. U početku je za istra živače bilo ograničenja, ali srećom, Merina ćerka Ema Soums mi je do pustila. Bez Meri bi knjiga bila mno go drugačija i, iskreno, mnogo ma nje interesantna.
Na kraju, šta možemo da naučimo od Čerčila kao političara i lidera? Šta je njegovo političko nasleđe? Postoje li u njegovom životu lekci je za svet danas?
Ključna lekcija glasi: liderstvo je važno. Posebno danas kad se borimo pro tiv globalne pandemije. Liderstvo nije kompleksna stvar. Ali zahteva srce i volju za vođenjem. Zamislite koliko je lideru teško da pokaže saosećanje, iskrenost o pravoj prirodi situacije, ali i da ponudi realan razlog za optimi zam. Ovo su fundamentalni kvaliteti dobrog liderstva – zlatno trojstvo, po sebno u vremenima nacionalne tra gedije. ■
NAJVIŠE ME JE
IZNENADILO ŠTO JE ČERČIL BIO ZABAVAN LJUDIMA KOJI SU GA OKRUŽIVALI. UMEO JE DA BUDE I NEPRISTOJAN I BEZOBZIRAN, ALI ZNAO JE DA UŽIVA
7 INTERVJU
AKO STE OVE JESENI ODLUČILI
DA NAPRAVITE MALE ILI
VELIKE PROMENE U SVOM ŽIVOTU, PREDSTAVLJAMO
VAM STRANE HIT KNJIGE
SA PREOKRETIMA KOJI SU PROMENILI SVET NE SAMO JUNACIMA VEĆ I ČITAOCIMA, JER SU POKAZALE DA SE IZLAZAK IZ ZONE KOMFORA
I POTRAGA ZA SNOVIMA, NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN, UVEK ISPLATE
NOVO
POGLAVLJE
Početak svake nove sezone mala je životna prekretnica za svakoga od nas. U detinjstvu i mladosti dolazak jeseni zna čio je početak nove školske, pa onda fakultetske godine, a sada je to po vratak radnim obavezama nakon la ganijeg letnjeg tempa i odmora.
Svaki takav početak obično nas pod stakne i na neku, makar malu prome nu, ali ima i onih koji prave krupne planove i donose velike i važne od luke. Ukoliko ste među onima koji od ove jeseni žele da nešto u svom ži votu promene ili isprave, ali vam je potrebno motivacije, onda su strani ce koje upravo čitate pravo mesto na kojima ćete je pronaći.
U časopisu Bukmarker, iz broja u broj, na najrazličitije načine pišemo i podsećamo koliko su knjige lekovite. I mada inspiraciju za nove početke obično pronalazimo u delima publi cistike, tačnije popularne psihologi je, pa i u biografijama, jer nas životi slavnih ličnosti inspirišu da, koristeći tehnike koje su se u njihovim slučaje vima pokazale kao delotvorne, i sami učinimo više za svoje samopouzda nje, snagu i motiv za novi početak možemo pronaći i u romanima.
Jer mnogo je izmaštanih junaka i ju nakinja koje su vrhunski pisci stavlja li pred najrazličitije izazove, kojima su čitaocima želeli da pokažu kako se treba boriti za svoje ciljeve i kako se i najteže prepreke savladavaju uz ogromnu snagu volje.
Zato hajde da, kao slavna književnica Emili Dikinson, „živimo u mogućnosti“ i da verujemo da nam se, čak i kad se najmanje nadamo, mogu dogoditi naj bolje priče i preokreti koji će promeniti naše živote i iz kojih ćemo mnogo na učiti.
Ovoga puta izdvojili smo za vas neko liko dela iz svetske književnosti, u ko jima su se junacima događale velike krize i preokreti, nakon čega su prigr lili prilike za promene i otvorili novo po glavlje svog života. ■
DŽEJN EJR, ŠARLOTA BRONTE
Najomiljeniji roman Šarlote Bron te opisuje strastvenu ljubav između hrabre Džejn Ejr, koja je u detinjstvu ostala bez roditelja, i briljantnog, za mišljenog i dominantnog Ročestera. Usamljenost i okrutnost Džejninog detinjstva ojačali su njen prirodno nezavisan duh, koji će joj dati sna gu svaki put kad bude na prekretnici. Čak i kada se zaljubi u svog poslo davca i otkrije njegove strašne taj ne, biće spremna da napravi odlučan korak. Džejn Ejr je klasičan roman o odrastanju, u kome junakinja sazre va i spoznaje ljubav. Ovo je i priča o drugoj šansi – za gospodina Roče stera, ali i za Džejn da ima porodicu.
Dvadesetih godina prošlog veka na Floridi Džejni Kroford doživljava i lju bav i gubitke. Potraga za identitetom vodi je stazama na kojima će spozna ti ljubav, iskusiti životne radosti i tuge, ali na kraju se spokojna vratiti sebi kao davno napuštenom domu. Džejni je crnkinja koja ne mora da proživi život izgubljena u tugovanju, gorčini, stra hu ili glupim romantičnim sanjarijama. Umesto toga je, prema sopstvenim re čima, ispunila ono što svako mora – da stane pred Boga i da sama nauči kako se živi. Ova nezaboravna priča o oče kivanjima, braku i neočekivanoj ljubavi sa razlogom je autorkino najbolje delo, koje je i kritika svrstala među najvažni je i najvrednije knjige XX veka.
ALHEMIČAR, PAULO KOELJO
Kad nešto želimo, čitav kosmos stu pa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo. Čuvena rečenica iz ču venog dela Paula Koelja mnogima je bila mantra koja je doprinela ispunje nju snova. Priča romana koji je stekao posvećenu publiku širom sveta pleni jednostavnošću i inspiriše svojom mu drošću. Prati mladog andaluzijskog pastira Santjaga, koji iz rodne Špani je odlazi u egipatsku pustinju kako bi našao skriveno blago zakopano ispod piramida. Zanosna, živopisna i dubo ko ljudska, ova priča predstavlja večni dokaz moći naših snova da nas preo braze i svedoči o tome koliko je važno slušati sopstveno srce.
8
Piše: Maja Šarić
OČI SU IM GLEDALE U BOGA, ZORA NIL HERSTON
TEMA BROJA
TEMA BROJA
OTVORITE
LOVAC NA ZMAJEVE, HALED HOSEINI
Snažan debitantski roman avganistanskog pisca pripo veda o žestokoj okrutnosti i silovitoj ljubavi koje menjaju život Amiru, mladom i bogatom pripovedaču. Glavni ju nak sazreva u poslednjim mirnim danima svoje otadžbi ne, pre revolucije i upada ruske vojske. Ali politički doga đaji, čak i oni dramatični poput prikazanih u knjizi, samo su deo ove priče. U Lovcu na zmajeve Haled Hoseini daje živopisnu i životnu priču koja nas podseća koliko se njegov narod bori da trijumfuje nad silama nasilja – sila ma koje mu i danas prete. To je i priča o neverovatnom prijateljstvu, izdaji i žrtvovanju, o šansi da se stvari ispra ve i o novim počecima u novoj zemlji.
DŽENTLMEN U MOSKVI, EJMOR TOULS
U ovom impresivnom romanu autor nas vodi u Moskvu dvadesetih godina prošlog veka i prikazu je nam dešavanja kroz objektiv grofa Aleksandra Rostova, koga boljševički sud proglašava za nepo pravljivog aristokratu i osuđuje na kućni pritvor u velelepnom hotelu Metropol, tačno prekoputa Kre mlja. Rostov, nesalomivi i duhoviti erudita, nikada u životu nije radio, a sada mora da živi u tavanskoj sobici dok se pred vratima hotela odvijaju najbur nije godine ruske istorije. Neočekivano, materijal na oskudica u kojoj se zatekao omogućiće mu da uđe u mnogo veći svet emotivnih otkrića. Ovaj je dinstveni roman, prepun humora, originalnih likova i blistavih scena, očarava čitaoca pričom o čoveku koji, bez obzira na nesvakidašnje okolnosti svog ži vota, pokušava da otkrije svoju istinsku svrhu.
Mada pripada žanru čiklita, roman Zamena pokazu je kako nikad nije kasno za novi početak. Glavne ju nakinje ove priče su baka i unuka, koje menjaju sta nove kako bi razmrdale svoje uspavane živote. Iako Lina ima samo dvadeset i nešto godina, a Ajlin 79, zajedničko im je što su njihovi životi izgubili sjaj, a i u ljubavi je stanje deprimirajuće. Lina i Ajlin tako do laze do ideje da se zamene. Ajlin će živeti u unuki nom stanu u Londonu, tamo upoznavati nove ljude, vrevu gradskog života i isprobavati moderne izlaske za penzionere. Za to vreme Lina će se dva meseca brinuti o bakinoj kući i bašti i preuzeće Ajlinine seo ske društvene obaveze. Uskoro će se pokazati da je isprva briljantna ideja za obe mnogo teži zadatak nego što su pretpostavile, ali će im novo iskustvo pokazati šta žele i da je svako vreme pravo vreme samo ako čvrsto odlučiš da pronađeš sebe.
NA SVE STRANE MALI POŽARI, SELEST ING
Roman Na sve strane mali požari Selest Ing, koji se bavi prirodom identiteta i žesto kom privlačnom snagom majčinstva, poka zuje kako se majka i ćerka bore za novi po četak u novom gradu. Kada se zagonetna umetnica i samohrana majka Mija Voren sa ćerkom tinejdžerkom preseli u predgrađe Klivlenda, svojom misterioznom prošlošću i odbacivanjem statusa kvo poremetiće tihu, organizovanu zajednicu. Mijino sukobljava nje sa Elenom Robinson, uglednom sugra đankom i stanodavkom, motiviše Elenu da krene u opsesivnu i destruktivnu misiju da otkrije Mijine tajne.
Brit-Mari ne voli nered i zato po staje veoma uznemirena kada se njen život pretvori u jedan veli ki nered nakon neverstva muža sa kojim je bila u braku četrde set godina. U šezdeset trećoj go dini svega joj je dosta. Napušta muža i brak lišen ljubavi i prona lazi posao na jedinom mestu gde je to moguće: u Varoši, oronulom naselju razorenom ekonomskom krizom. Za sitničavu Brit-Mari na vikavanje na taj novi svet sa buč nom decom, blatnjavim podovima i cimerom koji je (doslovno) pacov ne ide nimalo lako. Što se tiče sa mih stanovnika Varoši, na samoj ivici očaja predaju se baš onom čega se Brit-Mari apsolutno uža sava: velikoj ljubavi prema fud balu. Kada lokalni omladinski tim izgubi svaku nadu da će pronaći trenera, angažovaće nju. Brit-Mari nerado prihvata novu ulogu men tora tim izgubljenim dečacima i devojčicama, ali ubrzo primećuje kako joj značaj u zajednici raste, ali postaje i predmet romantičnog interesovanja ljubaznog i zgodnog lokalnog policajca po imenu Sven. Brit-Mari je bila tu, knjiga pisca koji je stvorio lik čuvenog džan grizavog komšije Uvea u romanu Čovek po imenu Uve, zabavna je, dirljiva i zanosna priča o ljubavi i novim prilikama, ali i o neočekiva nim prijateljstvima koja nas mogu naučiti tome ko smo zaista i šta smo sve u stanju da uradimo.
ALHEMIČAR, LOVAC NA ZMAJEVE I BRIT-MARI JE BILA TU SAMO SU NEKI OD NASLOVA KOJI NAM POKAZUJU DA JE, NEZAVISNO OD GODINA ILI ŽIVOTNIH USLOVA U KOJIMA SE TRENUTNO NALAZIMO, UVEK PRAVO VREME ZA NOVI POČETAK
9 TEMA BROJA
BRIT-MARI JE BILA TU, FREDRIK BAKMAN
ZAMENA, BET O’LIRI
ČITANJE
NEMA ALTERNATIVU
o novom romanu
Razgovarala: Maja Šarić
Foto:
Č
itaoci koji vole istorijske lju bavne drame dobro poznaju stvaralaštvo Ljiljane Šarac, koja nam je u svojih osam romana ispisala priče koje se pam te. Nakon istorijske drame Đurđevim stopama, prvog romana u izdanju La gune, u novoj knjizi Dok svetac bdi Ljiljana se oslanja na slavnu tradiciju srpskog realizma i, kako kaže, nastoji da u tom duhu oslika ne samo prošla vremena već i ova naša koja su iz njih proistekla.
I baš kao što uživa u pisanju istorij skih romana, jer je taj zadatak poziva na istraživanje i učestvovanje u neo čekivanim avanturama, tako je i stva ranje ove raskošne porodične sage za nju bilo veliko i važno, jer je probu dilo neka draga sećanja.
Vaš drugi roman za Lagunu Dok svetac bdi priča je o dve familije čije su sudbine neraskidivo povezane, ali čije prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno. Kako Vas je ova priča pronašla, koliko dugo je postojala ideja za nju?
Fabula je ponikla na zanimljivom no vinskom članku o životu, dobročin stvima i čudima Svetog Nikole. Kako je to porodična slava Šaraca, bilo mi je drago što sam o svecu koga nazi vaju Čudotvorac otkrila zanimljivosti koje nisu opštepoznate. To me je od velo u istraživanje koje je kao rezul tat imalo sakupljena brojna predanja, legende, istorijske podatke, zanimlji vosti... Građa je naprosto „zvala“ da bude iskorišćena, uobličena. Glavno pitanje je bilo na koji način. Naslutila sam njen potencijal. Priču sam sme stila u meni blisko okruženje, među porodice nalik onoj u kojoj sam odra
Mladen Nastić
sla. Nije postojao logičniji izbor od toga da fon svih dešavanja bude selo. I to ne bilo koje, već ono koje poznajem kao otkucaje svoga srca, u kome sam provela sve raspuste i gde sam nau čila više o prirodi, običajima, veri, tra diciji nego na svim časovima u školi. Reč je o Selevcu, selu Podunavskog okruga, koje se ugnezdilo na trome đi između Smedereva, Smederevske Palanke i Mladenovca. Na pitomim brežuljcima okruženim višnjarima, šlji vicima, šumarcima, ispresecanim po tocima smestila sam porodice Pauno vića i Vasiljevića i razdvojila ih samo plotom. Ovaj roman podseća koliko mir, prijateljstvo i ljubav mogu biti krh ki. Sa ove distance, kada je knjiga u mojim rukama, shvatam da je priča godinama tinjala i razgorevala se u meni, dok naposletku nije buknula pu nim plamom, nagnavši me da je ispri povedam.
Radnja romana dešava se u samo dva dana, a u ta dva dana stalo je čitavo jedno stoleće. Kako je izgle dalo živeti sa pričom o Paunovići ma i Vasiljevićima, među kojima je mnogo bolnih uspomena, spletki, neotkrivenih tajni?
Misli, ideje, pa i sama priča su kao pramičci magle. Oni su amorfni, ne postojani, promenljivi. Najteže je dati im formu, omeđiti ih, fiksirati. Izazov je bio jednu raskošnu porodičnu sagu utegnuti u poglavlja i naći joj početak i kraj, kao kada namotavamo klupko vunice. Izazovnim i zanimljivim uči nilo mi se rešenje da u realnom vre menu priča traje dva slavska dana (19. i 20. decembra), a da suštinski obuhvati čitav jedan vek i sudbinu više generacija spomenutih porodi ca. Radnja se ne zasniva na istini tim događajima, ali može da zaliči na
neke priče i situacije iz realnog živo ta. Tako sam sve vreme stvaranja ho dala po žici da poput pelivana držim ravnotežu i sve niti u rukama, kada je reč o svecima zaštitnicima famili ja, porodičnim i komšijskim odnosi ma, stvarnim i izmaštanim sudbina ma, običajima nekad i sad. Taj svet u meni je bujao kao kada slikar na plat no dodaje nove nanose četkicom, pa s vremenom, od kontura, i samo na značenih obrisa, izroni jasna slika s mnogo simboličnih detalja.
Na koji način su se rađali likovi i koliki je za Vas kao pisca bio iza zov povezati sve njihove priče u jednu nit?
10 INTERVJU
INTERVJU
Osim
Dok svetac bdi, koji govori o značaju praštanja, vere, čovekoljublja, familijarnosti, sabornosti i sloge, s autorkom Ljiljanom Šarac razgovarali smo i o značaju i uticaju književnosti
PISANJE ROMANA DOK SVETAC BDI BILO JE NAJVEĆA POSLASTICA
DO SADA. ZATO ŠTO ME JE VRATILO U VREME BEZBRIŽNOSTI, DETINJSTVA I MLADALAŠTVA
kada smo svi bili na okupu, kada su raspusti kod očevih i majčinih rodi telja bili dani čiste radosti. Uranjanje u to prošlo vreme probudilo je dra ga sećanja, i kao da sam im pišući vraćala dug za sve lepo što su ura dili za mene.
Prethodni roman Đurđevim stopama izvrsno je prihvaćen kod čita laca. Predstavili ste ga i u brojnim gradovima širom naše zemlje. Šta za Vas znače ti susreti? Da li su i u kojoj meri reakcije čitalaca na taj roman uticale na pisanje novog?
Nema dana da ne pročitam bar po jedno-dva poglavlja knjige koja mi je zaokupila pažnju. Dok pišem, biram dela srodna temi koja me je privukla. Nepodeljene pažnje koncentrisana sam na ono što radim. Tek kada za vršim rukopis, čitam sve ono što sam poželela i u prethodnom periodu pro pustila.
Kakav ste čitalac? Kakve knji ge zaokupljaju Vašu čitalačku pa žnju?
Od početka su se u središtu zaple ta našla dva prijatelja: Milenko i Sre ten. Sve se plelo oko njih dvojice, sa osvrtom na prošlost i pogledom u bu dućnost. Polako je izrastao čitav novi svet. Moram priznati da je to bila div na duhovna igra jer je na meni bilo samo da posegnem za bogatom ri znicom autentičnih likova iz detinj stva pa da iz pljosnatog lika proiste kne obli, slikovit, kao sa retuširane crnobele fotografije. Kada su dva po bratima postala stožeri priče, tada je i ona stekla uporište. Čemu nas uči priča o Vasiljevićima i Paunovićima?
Priča o te dve porodice nas podse ća na osnovne vrednosti koje kao da su sklonjene iza vrata iz našeg vido kruga. Ona ukazuje na značaj prašta nja, vere, čovekoljublja, familijarnosti, sabornosti, sloge. Slikovito ističe da smo bez tih vrednosti samo puhor maslačka ostavljen na milost i nemi lost vetru.
Koliko Vas i na koji način pisanje svakog romana promeni? Na koji način je na Vas uticalo pisanje ro mana Dok svetac bdi?
Pisanje romana je poput velikog spremanja u kući. Na gornje poli ce dolaze značajne teme i podaci, a u kutije i ormare za odlaganje od lazi ono što je napisano i završeno. To „pospremanje“ je provetravanje duše. To je posao, dugotrajan pro ces, a ne samo – sedi, pa piši. Otuda sa svakim novim napisanim retkom rastem i nadograđujem se, menjam se i ja. Pisanje romana Dok svetac bdi bilo je najveća poslastica do sada zato što me je vratilo u vreme bez brižnosti, detinjstva i mladalaštva,
Đurđevim stopama mi je utabao put u mojoj novoj izdavačkoj kući i među Laguninim brojnim čitaocima. Moj svet kao da je omeđen Brankovićima, pa je ta srođenost i usredsređenost na Đurđa i Irinu prepoznata i blagona klono prihvaćena. Iz toga su se izro dili pozivi za brojna gostovanja. Ona su prilika za razmenu utisaka, dobre energije, mogućnost da se zađe malo i „iza kulisa“ i ispriča kako je knjiga nastajala. Radujem se svakoj promo ciji jer je zlata vredna i za mene i za moje junake i priče. Najčešće pitanje na kraju promocije jeste da li autor piše nešto novo. Ono je podsticajno i motivišuće. Meni inspiracije, bogu hvala, ne manjka. Dok smo pričali o Đurđu Brankoviću, najavljivala sam novi roman utemeljen na divnoj tradi ciji srpskog realizma, stvaran po uzo ru na Milovana Glišića, Janka Vese linovića, Lazu Lazarevića, i tada je i meni i publici srce igralo od nestrplje nja i iščekivanja. Sada je došao trenu tak da se data obećanja ispune!
Čitate li nešto dok pišete ili sebi dajete oduška za uživanje u knjigama tek kad završite sa pisanjem?
Kao čitaoca me obeležava radozna lost. Želim da otkrijem šta je moj omi ljeni pisac novo napisao, zašto je neka strana ili domaća knjiga najčita nija ili nagrađena, šta je novo u pro dukciji knjiga za decu. Od detinjstva volim istorijske romane i trilere, i to se do danas nije promenilo. Zahvaljuju ći radoznalosti, spremna sam da uži vam u svim žanrovima.
Profesor ste srpskog jezika i knji ževnosti. Kako mlade zainteresovati za čitanje? Kako im u doba digitalne tehnologije „omiliti“ knjigu?
Taj posao nije lak, ali je izvodljiv. Put do dečjih srca naći ćemo ukoliko smo iskreni, jasni, neposredni i dobro in formisani. Sve je u motivaciji. Ako im kažemo zašto će im neka knjiga (koja već spada u klasike) promeniti život, mnogi će pristati da zavire u nju. Tre ba pratiti i savremenu produkciju i ponuditi aktuelne naslove mladim či taocima. Kada na pravi način opipa mo njihov čitalački puls, onda su nam sva vrata otvorena. Najviše me radu je kada učenici dođu sa blokčetom uoči sajma i pitaju me za preporuku. Tada znam da je moja misija uspela. Čitanje nema alternativu! ■
11 INTERVJU
SA SVAKIM NOVIM NAPISANIM RETKOM RASTEM I NADOGRAĐUJEM SE, MENJAM SE I JA
NA MRTVIMA SVET OSTAJE
Pisac Stefan Marković hrabro se upustio u temu koja je više puta obrađena u najvećim svetskim romanima i pričama, pa koliko god na prvi pogled delovalo da je o smrti, a naročito o životu nakon smrti, već dovoljno rečeno, roman Pokojnik drugog reda podstiče na nova razmišljanja i zaključke
Pisac se hrabro upustio u temu koja je više puta obrađena u najvećim svet skim romanima i pričama, pa koliko god na prvi pogled delovalo da je o smrti, a naročito o životu nakon smrti, već dovoljno rečeno, ipak će Pokojnik drugog reda podstaći čitaoce na nova razmišljanja i zaključke.
Teško je nabrojati sve grupacije koje su iz političkih ili nekih drugih razloga obespravljene i čiji su udruženi pripad nici svojim protestima uzburkali jav nost i državni vrh, a Marković je, nači nivši novu, zapravo prikazao sve njih, jer ako išta drugo, svima je zajednič ko što će jednog dana biti pokojnici.
A ako je pokojnik za života bio smatran čovekom drugog reda, zašto bi se to nakon smrti promenilo? Upravo će to i biti povod odbijanja glavnog junaka da bude sahranjen, ali i povod drugih po kojnika da zajedno podignu revoluciju.
Tako se kroz opštu pobunu pokojnikâ razobličava svaka druga pobuna (ži vih ljudi), sa svim svojim javnim i tajnim koracima, pa i sa svojim ljutim protiv nicima – koji će se, međutim, pridruži ti revoluciji čim im to bude u interesu.
mak za vođu revolucije, ali ime i pre zime glavnog junaka (ili glavnog po kojnika) jasno simbolišu nebitnost i suvišnost, i na ovom i na onom svetu.
Gotovo da nema obrasca i uplatnice na kojoj, kao primer kako treba une ti podatke, ne piše isto ime koje je Marković dao glavnom liku svog ro mana, a Petar Petrović Puška zai sta jeste jedan primer i obrazac, i to primer za društvo u kome je lakše naći grobno nego radno mesto, pri mer za svet koji na mrtvima ostaje, primer za sistem kome je interes da upravlja mrtvima umesto živima, pri mer za čoveka koji je pretvoren u po datak unutar nepregledne statistike.
Iako roman mnogo više govori o smrti nego o životu, iako mnogo više govori o licemerju nego o poštenju, iako mno go više govori o koristoljublju nego o ljubavi, ipak je pisac uspeo da kroz doživljaje svojih (i mrtvih i živih) liko va provuče specifičan humor, makar to bio i humor koji više navodi na suze kroz smeh nego na smeh do suza.
Dušan Milijić
Koliko god da je mračna, smrt je verovatno jedna od najinspira tivnijih književnih tema, i kad se o njoj piše unutar granica stvar nosti i kad se pusti mašti na volju do neslućenih domena fantastike.
Srpska književnost, a naročito epo ha realizma, umela je od pojma smr ti da načini i grotesku, prvenstveno kroz ponašanje pokojnikove neposred ne okoline, koja se nakon smrti bli skog rođaka ili prijatelja najčešće po kazuje kao koristoljubiva i licemerna.
Unošenjem čudesnih elemenata, po gotovu zagrobnog života, ali i mome nata kao što je povampirenje mrtvaca, pisci bi zapravo još više razotkrivali na ličje stvarnosti, koja se najbolje i sagle dava iz nestvarnog ugla, pa čak i sa one strane groba.
U romanu Pokojnik drugog reda pisac Stefan Marković zašao je iz granica realnosti time što je gomilu pokojnika oživeo, ali nije otišao u ti pičnu fantastiku tako što bi od njih načinio duhove, vampire ili zombije.
Likovi pokojnika u Markovićevom ro manu toliko su stvarni, što bi se re klo od krvi i mesa, da ih pokojnicima čini jedino što se zna da su već umr li, osim što se na ponekome, ko je ubijen, uočava i smrtonosna rana.
Podatak da se glavni lik zove Petar Petrović i da nosi nadimak Puška ta kođe zaslužuje pažnju, jer Puška je više nego prigodan i markantan nadi
Šta će, međutim, učiniti živ branilac si stema kad mu postane jasno da po kojnici postepeno preuzimaju vlast? Takvo otkriće bilo bi ravno odavanju ra spleta u trileru, pa stoga treba pročitati roman, koji daje novu vrednost svakom životu, pa i onom nakon smrti. ■
12 KNJIŽEVNA KRITIKA KNJIŽEVNA KRITIKA
Piše:
ULICOM SEDMOG JULA
Snažan i potresan, roman vladike Grigorija Nebeska dvorišta fragmentarna je saga o maloj ali hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište i alegorija o malom čoveku na udaru pošasti rata
Zamonašenje jeste plod odlu ke da se služi jedino Bogu, a ne ljudima. U danima kad je Mladen Durić zamonašen pod imenom Grigorije, takav korak je predstavljao i odluku da se, služenjem Bogu, izbegne služenje – protiv ljudi. Dovoljno je reći da je vladika Grigori je monaški život započeo 1992. godi ne i odmah se naslućuje makar jedan razlog njegovog povlačenja iz svetov nog života.
Roman Nebeska dvorišta upravo i daje sliku godine koju vladika Grigo rije sigurno smatra prelomnom, a koja je inače bila prelomna i u drugim živo tima, pri čemu je mnoge brutalno pre kinula.
Stoga ni saznanje da je u pitanju au tobiografski zapis ne sprečava čitaoca da roman doživi kao ispovest svako ga ko je u danima opšteg raspada do tadašnjeg sistema odlučio da se pro tiv sve apsurdnijih pojava bori na svoj način.
Neko je bežao u sebe, neko je bežao iz zemlje koja više nije ni postojala, neko je dohvatio i oružje iskreno veru jući da je to ispravno, a jedan student teologije se maltene pravo sa demon stracija povukao u monaštvo.
Iako se najveći deo radnje dešava u Beogradu, gde je vladika Grigorije ne posredno pre zamonašenja boravio
i gde se na licu mesta upoznao i sa političko-ideološkim šarenilom koje je nastupilo, ipak su Nebeska dvorišta svojevrsna posveta piščevom zaviča ju, prvenstveno Planinici i Varešu.
Kroz sećanja i nizanje uspomena iskr savaju slike podneblja u kome je Gri gorije rođen i gde je proveo detinj stvo, dok će kroz sumorne ispovesti piščevih sagovornika nadolaziti za
brinjavajuće slike sa početka rat nog sukoba u Bosni i Hercegovini. Slušajući priče očevidaca ratnih zbi vanja, pisac se i sâm preispituje, ali preispituje i društvo kojim je okružen, a čiji se paradoks, makar i simbolič no, ogledao već u tome što je stu dent Bogoslovskog fakulteta najviše koračao beogradskom ulicom koja se tada zvala – Sedmog jula, u čast glavnog državnog praznika komuni stičke Srbije.
Shvativši da je bosanski ratni sukob dobrim delom proizišao iz opšteg raz mišljanja koje se može sažeti u „Ma, neće kod nas“, ali i znajući da ne sme svoju odluku pokolebati niti odložiti pod uticajem opaske „Kud baš sad“, student teologije Mladen započeće svoju borbu protiv opšteg besmisla kao monah Grigorije.
Pojam iz naslova romana može se, međutim, trojako shvatiti, najpre u bukvalnom smislu, kao naziv središta sela Planinica, zatim da manastir kao izolovana sredina predstavlja dvorište koje je jedini pravi put do nebeskih vi sina, ali može se i sâm život, i to sva čiji život, bilo da je monaški, bilo da je svetovni, razumeti kao nebesko dvo rište.
I kao što nebesa nisu uvek vedra, tako ni nebeska dvorišta nisu uvek idilična. A kakav će biti put kroz dvorište do ne besa, zavisi od pojedinca, što se naj bolje i vidi iz ovog romana.
13 KNJIŽEVNA KRITIKA KNJIŽEVNA KRITIKA
Piše: Dušan Milijić
■
NI SAZNANJE DA JE U PITANJU AUTOBIOGRAFSKI ZAPIS NE SPREČAVA ČITAOCA DA ROMAN DOŽIVI KAO ISPOVEST SVAKOGA KO JE U DANIMA OPŠTEG RASPADA DOTADAŠNJEG SISTEMA ODLUČIO DA SE PROTIV SVE APSURDNIJIH POJAVA BORI NA SVOJ NAČIN
KAD FURIJE MARŠIRAJU
Retki su oni koji su u stanju da se primaknu zlu i da ga iz blizine opisuju, s obzirom na to da je njegovo zračenje izuzetno jako, neprobojno i sa neve rovatnim potencijalom kojim se upor no odupire i opstaje tako da onaj ko se nađe u njegovoj zoni radijacije tre ba da, ukoliko je to moguće, pobe gne glavom bez obzira. Pred zlom se gube kritičnost, sposobnost čula i razuma, a čuvena jungovka Marija Lujza fon Franc, na pitanje koje je, iz njenog dugogodišnjeg lekarskog iskustva, najstrašnije zlo za koje zna, odgovorila da je to zlo opsednutosti Drugim rečima, najstrašnije zlo koje postoji jeste čovek koga je progutao arhetip zla, zlo koje postoji izvan logi ke, osvete ili straha, očitovano u sa vremenom svetu kroz koncentracio ne logore.
Biti opsednut znači biti zaokupljen, uronjen, usisan, srođen sa nekom numinoznom arhetipskom predsta vom kojoj se ne može odoleti. Takav je Maksimilijan Aue, bivši nacistički oficir, junak romana Eumenide hvalje nog genija i osporavanog pornografa Džonatana Litela, pisca nagrađe nog najvećim francuskim priznanji ma (Gonkurova i Nagrada Francuske akademije) koga, uprkos prustovskoj
rečenici i zgusnutim poglavljima što, s promišljenom namerom, čitaocu ne dozvoljavaju da mirno udahne, u mili onskim tiražima upoređuju sa Tolsto jevom epskom ambicijom i mračnim sunovratima ljudske duše bez po kajanja, Dostojevskog. Maksimilijan Aue, junak pastoralnog imena, po sle rata maskiran novim identitetom direktora u fabrici čipke, opisuje svoj bivši životni put nacističkog oficira, od masovnih ubijanja Jevreja pred jama ma Poljske i Ukrajine, preko opsade Staljingrada, službenih poseta Au švicu, Zagzenhausenu i Buhenval du sve do poslednjih dana u berlin skom bunkeru, usput se sretavši sa Ajhmanom, Hesom, Himlerom, na kraju s Hitlerom, kada mračna opera nacističkih valkira kreće u nepredvid ljivom pravcu.
Smeo izbor književno osetljive teme, kojoj se pisac posle mnogih godina predanog istraživanja potpuno po svetio, prizvao je opomenu Teodo ra Adorna na opasnost da se kroz estetske principe i poetsku stilizaciju od Holokasuta pravi umetnost, čime se nezamislivo haotičan poredak pat nje i stradanja ogoljuje u sopstvenom užasu i kroz novostvorenu umetničku formu preoblikuje u estetski doživljaj „umetnički lepog“, čime se žrtve na novo povređuju svodeći se na prizore prihvatljivog i trivijalnog. Da li logor ska stradanja mogu da budu književ na tema? Kako o njoj raspravljati a da se ne povredi dostojanstvo žrtava?
Ne strepeći da se ne samo primakne već i da se zajedno sa svojim juna kom umeša u razumevanje razloga i posledica zla, pisac Litel naglašava da je imao na umu književne prethod nike koji su opisivali naciste insistira jući na njihovoj izvitoperenosti čudo višta, nekog ko nije normalan i ne pripada ljudima, na taj način izbegav ši da se suoče sa dubinom i slože nošću zla kao nečeg što ne odlikuje
UZNEMIRUJUĆE ŠTIVO O ISPOVESTI KRVNIKA ČITALAC DUGO NOSI SA SOBOM, JER ZLO PRIPADA SVIMA, POGAĐA SVE LJUDE I PLAŠI SVAKOG
samo čudovišta i njihovu psihopato logiju. Prikazati zlo naturalistički na glašeno i čudovišno znači negirati ga u nama samima. Devizu da zlo pri pada drugima, a ne meni Litel je pre inačio u za čitaoca onespokojava juću, dramatično i do neporecivog dokumenta minuciozno izloženu pri ču koju ni posle probijanja od skoro hiljadu stranica čitalac ne ostavlja po strani. Uznemirujuće štivo o ispove sti krvnika, zapravo o istoriji koja stal no opominje i preti, čitalac dugo nosi sa sobom, jer zlo pripada svima, po gađa sve ljude i plaši svakog, a pi ščev bivši oberšturmbanfirer SS-a može da bude bilo ko, kako je tvrdi la Hana Arent, jedan od mnogih koji se u određenim okolnostima nađu u društvenom poretku, na mestu op sednutosti zlom.
No slučaj junaka Eumenida, Erinija ili Furija, pravdinih pomoćnica i osvet nica iz grčke Orestije, teško da pri pada običnom čoveku i banalno sti zla. Kao dečak, Aue je doživeo seks sa sestrom bliznakinjom Unom u koju je bespovratno zaljubljen i za kojom opsesivno čezne, pokušaju ći da, uprkos otkrivanju njihove taj ne i roditeljskoj osudi na odvajanje, obnovi njihovo perverzno jedinstvo očitovano u sestrinom imenu. Že lja za sjedinjavanjem postoji i u nje govoj prirodi kao ženska želja da ga obljubljuju muškarci ili da se samo zadovoljava. Infantilne opscene koje
14 IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ
Piše: Ljubica Arsić Foto: Nikola Ilić
O fascinantnom i duboko polemičnom romanu Eumenide Džonatana Litela, delu koje je podiglo veliku prašinu u Evropi, prodalo se u milionima primeraka i dobilo ugledna priznanja, piše književnica Ljubica Arsić
se nižu u romanu kod Auea su op sesivno-kompulzivne radnje poveza ne sa unutrašnjim samotakmičenjem da nadraste osetljivost i ravnodušno prihvati masovna ubistva u kojima je učestvovao. Skarednost mnogih po stupaka postaje na skali neprihvatlji vog zapravo zanemarljiva naspram slika izmučenih kolona majki s de com, koje mirno čekaju svoj red za
krematorijum. Takođe, čitalac često upada u vešto postavljenu piščevu zamku da malograđanski burnije rea guje na seksualne nastranosti s ivice drskosti u odnosu na potresne i ne prihvatljive prizore nasilja i smrti. Iako Aueva trauma iz detinjstva umanjuje njegovu običnost, ipak je on umno gome sličan običnom čoveku kod ko jeg se u postupcima naslućuje prikri veni apsurd neobičnog pojedinca, ali je njegova surovost čoveka kao inače iracionalnog bića bez jasnih opravda nja zašto čini zlo, uvek očigledna. Problematična podela na „obične“ i „neobične“ u ovom romanu još jed nom parafrazira etičku misao Dosto jevskog da je posedovanje savesti ili njeno odsustvo zapravo najznačajniji kriterijum po kojem se ljudi razlikuju. Odsustvo etike a prisustvo umetnič ke larpurlartistčke lepote koja udivlja va čula bez dodirivanja savesti ogle da se u postupku da se oznakama sekcija muzičke kompozicije nazo vu celine u romanu. Obrazovani Aue, poput esesovaca iz drugih romana i filmova, voli knjige, dobro poznaje klasičnu muziku i uživa u njoj. Bah ga opušta, Flober ga čini mudrim i po dozrivim, Puškinova i Ljermontovlje va smrt u dvoboju izazivaju kod nje ga divljenje. Još jedno od mnogih pitanja ove knjige što čitaoca nikako ne ostavlja na miru: kako je moguće
da prefinjeni civilizovani čovek uče stvuje u paklenim zverstvima? Kako je moguće da su oni, potomci Baha, Betovena, Šilera, Getea, Kanta, mo gli to da urade? Frojdovo zapažanje da je civilizovani čovek iznutra ču dovište koje treba budno držati pod kontrolom dopunjuje i na prvi pogled apsurdna misao Dostojevskog da će lepota spasti svet. Pritom je pisac mislio na lepotu ikone, one predsta ve u kojoj su estetski i etički princi pi čvrsto sjedinjeni, jer estetski prin cip dopadljivog, bez onog duhovnog, postaje hladna bezinteresna lepota kojoj nimalo ne smeta surovost. ■
IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ
ETIČKU
DOSTOJEVSKOG
ILI
PROBLEMATIČNA PODELA NA „OBIČNE“ I „NEOBIČNE“ U OVOM ROMANU JOŠ JEDNOM PARAFRAZIRA
MISAO
DA JE POSEDOVANJE SAVESTI
NJENO ODSUSTVO NAJZNAČAJNIJI KRITERIJUM PO KOJEM SE LJUDI RAZLIKUJU
PRIJATELJI SU ČUDESAN IZUM ČOVEČANSTVA
Sreća je piti čaj s tobom je zabavan, romantičan roman sa interesantnim trilerskim zapletom, a autorka Mamen Sančes otkriva nam tajne sastojke koji su ga u njenoj rodnoj Španiji učinili bestselerom
Ideja da napišem roman kojem će rad nja biti u Sakromonteu (četvrt u Grana di, izgrađena na katakombama) dugo mi se vrtela po glavi, a seme je posejala jedna reportaža o flamenku, koju sam tamo radila za časopis ¡Hola!. Zaplet krađe u časopisu je proizašao iz slične anegdote koju sam doživela sa kolegi nicama iz meksičke redakcije. Kada mi je prijateljica Maru, direktorka meksič kog izdanja, kroz suze ispričala kako je neko falsifikovao njen potpis i naplaći vao lažne fakture, druga prijateljica Mo nika je rekla: „Mamen će napisati roman u kom će tvoje suze od besa pretvoriti u suze od smeha.“ I to se dogodilo.
Veoma mi se dopalo kako ste pri kazali prijateljstvo između pet žena iz časopisa Osloboditi te. Koja ju nakinja najviše liči na Vas? Koja Vam je omiljena?
te poznate knjige i pisce. Šta Vama znači književnost?
Čitanje odmalena pomoglo mi je da otvorim um i razumem, tolerišem i po štujem druge načine mišljenja i življe nja. Zahvaljujući knjigama, uvek sam gajila kritički i nekonformistički duh.
Prijateljstvo među ženama u ovoj knjizi se pretvara u nešto veoma moćno što je transformisalo i po boljšalo njihove živote. Da li mislite da je to recept (ili jedan od rece pata) za srećan život?
Prijatelji su čaroban izum čovečan stva. Oni su najbolja terapija za bilo koju poteškoću, a i najbolje su društvo za uživanje u radostima života.
Gde ste pronašli vreme za pisa nje? Sigurno Vam pozicija zameni ka direktora časopisa ¡Hola! uzima dosta vremena.
Istina je, imam malo vremena, ali kada mi se neka priča pojavi u misli ma, toliko postanem opsednuta njom da hvatam svaki trenutak za pisanje: u čekaonici kod lekara, u vozu ili avi onu, ili rano ujutru dok ostatak moje porodice još uvek spava.
Rođeni ste u novinarskoj porodici. Da li je uopšte postojala mogućnost da ne postanete novinarka i pisac?
Nekoliko godina, dok sam bila mala, želela sam da budem veterinarka. (Smeh)
Ima li Vas u knjigama koje pišete?
Mamen Sančes je španska autorka, novinarka i zame nica direktora španskog iz danja magazina Hello, koji je u vlasništvu njene porodice već tri generacije. Studirala je informatiku u Madridu, a doktorirala na istoriji i knji ževnosti. Kasnije je studirala francu sku književnost na Sorboni i engle sku na Oksfordu. Do sada je objavila jedanaest knjiga za decu i odrasle, a roman Sreća je piti čaj s tobom u Španiji je premašio tiraž od 150.000. U ovom romanu otkrivamo priču o pet veoma složnih žena, spremnih na sve samo da se njihov mali madridski časopis ne ugasi. Kada vlasnik, mla di britanski džentlmen Atikus Kraft smen, neobjašnjivo nestane, sumnja pada baš na tih pet dama. Inspektor Mančego biće zadužen da rasple te niti događaja u kojima se roman tična komedija meša s najdirljivijom dramom. Trilerski zaplet se završava vrhunskim književnim otkrićem, gde teško postaje lako, a nevolje se uta paju u more suza... od smeha.
Kako ste došli na ideju da napišete Sreća je piti čaj s tobom?
Junaci su kao deca… svi pomalo liče na mene. Uključujući i Mojru, Atiku sovu neurotičnu majku, ili baku Re medios, klasičnu špansku baku. Li čim na Asunsion, kada je konačno odustala od merenja na vagi, na Ber tu kada se zaljubila u komšiju od pre ko puta (Kome se to nije bar jednom desilo?). Moj omiljeni lik je Konsue los, koja je inspirisana mojom ćerkom Karlotom. Moja devojčica, otkako se rodila, ima moć da me smiri i urav noteži.
U romanu poredite englesku poro dicu sa španskom. Atikus je čudnjikav tip, zar ne?
Je l’ to kažete zbog njegove zavisno sti od čaja? To je tako engleski od njega… (smeh).
Da li ste neki deo svog života u En gleskoj preneli i u ovaj roman?
U Engleskoj sam imala sreću da ži vim kod autentične engleske poro dice. Živeli smo u predivnoj kući na selu i sve je izgledalo tako izvorno i prirodno. Gledala sam kuvaricu dok je pripremala božanstvene kolače, majku koja se doterivala za odlazak na piknik, oca koji je za večeru uvek oblačio isti elegantni somotski sako i njihovu decu kako se uz mene zalju bljuju u flamenko i španski jezik. Oni i te kako imaju veze sa romanom Sre ća je piti čaj s tobom.
U romanu u velikoj meri pominje
Naravno. U načinima na koji moji ju naci razmišljaju, nekim anegdotama iz mog života… Ljudi koji me najbo lje poznaju odmah otkriju te tragove.
Sreća se nalazi u naslovu Vaše knjige i prisutna je u većem nje nom delu. Šta ona za Vas znači?
Voleti. Bezuslovno. ■
INTERVJU 16
Razgovarala: Iva Burazor
INTERVJU
Foto: Laguna arhiva
ZAHVALJUJUĆI KNJIGAMA, UVEK SAM GAJILA KRITIČKI I NEKONFORMISTIČKI DUH
NIŠTA NIJE CRNO ILI BELO, ŽIVIMO NIJANSE
Ubistvo pod pseudonimom, izuzetno osmišljen triler u kome ništa nije propušteno ili prepušteno slučaju, nastao je kao rezultat prijateljstva, podrške i poverenja vrsnih autorki krimi romana Verice Vinsent Kol i Mirjane Uzelac, koje našim čitaocima prenose uzbuđenje pisanja „u četiri ruke“
va koji su imali motiv da ga se reše. Kum je prionuo na posao. No pošto ni sam od onih pisaca koji unapred smi sle celokupan zaplet, nego ostavljam inspiraciji da mi pokaže pravac, došao je dan kada se Kum zatekao u slepoj ulici, a ja bez dovoljno energije da ga preusmeravam. Ovo ubistvo verovat no bi ostalo nerazjašnjeno da mi nije pala na pamet ideja da predložim Miri da vidi možemo li zajedno da „nasta vimo istragu“. Čitajući njene romane, uvidela sam da ima vrlo živu maštu, da zna da kreira živopisne likove i da ima sjajan smisao za humor. Ovo po slednje na prvi pogled ne zvuči kao nužni sastojak ovog žanra, ali neki od njegovih najboljih pisaca nam pokazu ju u kojoj meri može biti važan.
M. U.: „Ako si kojim slučajem ras položena za jedan predlog...“ Aleluja. Tako je krenulo. Ubistvo pod pseudo nimom u svom jezgru ima sujetu kao izvor čistog zla podobnog za osudu, ali i za podsmeh. Roman se nadogra đivao i oživljavao u slojevima. Nadam se da smo uspele da stvorimo fiktivni detektivski tandem, koji čine inspek tor Gavrilo Bozoljac i kratkofitiljni lik sa kul kučetom, vredan daljeg „dru ženja“.
M. U.: Triler, odnosno krimi ro man daje veliki prostor za priču. Ju naci naprosto zavedu. Tipujete na jednog junaka kao ubicu, a onda se predomislite i skrenete s puta. Veri ca je, ukazujući mi bezgranično po verenje, dozvolila da ušetam u njen roman i okrenem neke likove nagla vačke. Baš kao što sam prihvatila da ona mojim udahne svoj senzibili tet i da ih umiri. Verica i ja nismo pi sale po delovima, ili se strogo držale svaka svog lika, nego je to bukvalno svaki put išlo otpočetka. Mada, se ćam se kada mi je poslala neku tre ću ili četvrtu ruku, a ja euforično za vršila sledeću, pa je trebalo samo da je pošaljem… samo… uspela sam da „zaturim“ poslednju verziju. Bilo je – i šta ćemo sad? To je uzbuđenje pisa nja „u četiri ruke“.
V. V. K.: Roman Ubistvo pod pseu donimom započeo je svoj život sa na merom da bude sledeći u seriji mo jih romana sa privatnim detektivom A. A. Kumom kao glavnim junakom. Smišljajući koga da ubijem, pomislila sam kako bi bilo interesantno da to bude – izdavač! Tako su nastali Toni Božinovski, kao žrtva, i nekoliko liko
V. V. K.: Pisati zajednički roman nije lako. Svaki pisac ima sopstveni glas, sopstveni stil, sopstvene afinite te. Kao pisci krimi priča, Mira i ja se zapravo prilično razlikujemo: ja sam zakleti pisac whodunita (podžanr kri minalističkog romana u kome se do kraja ne zna ko je ubica), a Mirin Džo kerov usud je čist triler. Ona je sklo na kratkim rečenicama, ja dugim. Ja pišem isključivo iz perspektive likova, ona iz perspektive sveznajućeg pri povedača. Da su u pitanju neke dru gačije osobe nego što smo ona i ja, sve to bi moglo da stvori probleme u realizaciji zajedničkog dela. No mi smo tokom pisanja slušale jedna dru gu i posvećivale ozbiljnu pažnju uza jamnim „intervencijama“. Ali najvažni je je što nismo sujetne osobe, što je u spisateljskom svetu, koji je per se egocentričan i pomalo narcisoidan, ponekad teško izbeći.
V. V. К: Roman je harmonična kombinacija Mirinih i mojih aduta kao pisaca, bilo da su u pitanju likovi ili zaplet. Ja sam dala žrtvu, ona je dala glavnog junaka koji pronalazi ubicu. Samu radnju smo brusile kombinuju ći njenu „razmahanost“ i žešći killer instinct i moju potrebu da objašnja vam stvari i povezujem „nepovezane krajeve“. Jedna od naših prvih čita teljki nazvala je roman filološkim tri lerom. Nadam se da će ga to prepo ručiti svima koji bi malo da zavire iza zavese spisateljsko-izdavačke sce ne, bez obzira na to što je ono što smo mi tamo smestile, naravno, či sta fikcija.
M. U.: Gledajući iz perspektive ne koga ko je pisao romane namenjene raznovrsnoj publici, pa i dečjoj, najve ći uspeh svakog romana je da priča čitaoca „dodirne“. Ako u čitaocu pri zovem osećanje koje sam imala dok sam pisala, onda roman ima smisla. Verica i ja smo se trudile da unesemo autentičnost, osobenost, ljudskost, duhovitost, ali i pohlepu, ljubomoru, mržnju, zlo, sve ono što nas okružu je, sa različitim pristupom, ali sa istom idejom i porukom. Ništa nije crno ili belo. Svi mi živimo nijanse. ■
17 TAJNE PISACA TAJNE PISACA
Pišu: Verica Vinsent Kol i Mirjana Uzelac | Foto: Aleksa Borković
NOVO u Laguni
1. Ko je ubio Jovana Skerlića, Momčilo Đorgović
Lik jednog od najznačajnijih srpskih književnih istoričara i kritičara posmatra se u svetlu njegovog političkog angažmana i filozofije. Skerlić je bio Prometej, verovatno jedina ličnost u modernoj srpskoj istoriji koja je Srbima pokušala da donese vatru ne bi li osvetlili svoju pećinu i unapredili sebe i svoju zemlju.■
3. Što je muškarac bez brkova, Ante Tomić
2. Služba 2, Goran Živaljević
Nastavak svedočenja autora knjige o menama i delovanju srpske Službe državne bezbednosti u prethodne tri decenije, ovoga puta u vidu niza poglavlja o običnim, malim ljudima i za većinu čitalaca neprimetnim zbivanjima iz ugla jednog profesionalnog obaveštajca. ■
7. Nana, Emil Zola
Remek-delo u kojem seksualnost, istorija i mit žive i umiru zajedno. Ova monumentalna freska francuskog društva oslikava materijalno, moralno i društveno posrnuće koje nalazi odjeka i u našem vremenu. ■
Proleće je u Smiljevu i svi zaposleni otišli su na bolovanje – da bi mogli pokupiti seno, uzorati njive, posaditi krompir. Jednog od tih dana bogata mlada udovica Tatjana, čiji je suprug poginuo, ulazi u crkvu zgodnog seoskog župnika don Stipana, bivšeg alkoholičara, da mu izjavi ljubav.■
8. Stilske vežbe, Rejmon Keno
Revolucionarno remek-delo u prevodu Danila Kiša. Jedna kratka, sasvim obična priča ispričana je na devedeset i devet načina, svaki put drugačije, i u drugačijem stilu: kao sonet, aleksandrinac, kao pismo, onomatopeja ili u žargonu.■
4. Mimohod senki, Hulijan Rios
Mimohod senki je uzbudljiva i dirlji va hronika Tamoge, dalekog, bezvre menog mesta u Galisiji, na atlantskoj obali Španije, gde se osvete preno se sa generacije na generaciju i gde je nasilje ostavilo tragove na svakom uglu. Mesta gde su skrivene priče o ratu, ljubavi, porodičnim odnosima, mržnji, preziru, ljubomori…■
6. Budite izuzetni, Džo Navaro
5. Tako mi svega, Džejms Paterson
Detektiv Aleks Kros je porodičan čovek u duši: ništa mu nije važnije od dece, bake i supruge Bri. Jedan čovek to dobro zna i koristi Aleksovu snagu kao oružje protiv njega samog. Kada su njegovi voljeni u opasnosti, Kros će učiniti sve da ih zaštiti. Ali ako pokuša da ih zaštiti, oni će umreti.■
Tokom dvadesetpetogodišnjeg rada za FBI i uspešnog vođenja akcija autor je obavio više od deset hiljada razgovora i radio veoma ozbiljne procene ponašanja. Ova knjiga sažima njegovo životno iskustvo u pet načela kojih se pridržavaju izu zetni pojedinci.■
9. 1984, Džordž Orvel
Otkako je 1949. godine objavljena, Orvelova 1984 služila je kao podsetnik svakoj novoj generaciji da bude na oprezu kako stvarnost romana ne bi postala naša realnost.■
18 NOVO U LAGUNI
ZAKORAČITE U JESEN UZ ODLIČNE NASLOVE KOJE MOŽETE PRONAĆI U SVIM DELFI KNJIŽARAMA, LAGUNINIM KLUBOVIMA ČI TALACA, ONLAJN KNJIŽARI DELFI.RS I NA SAJTU LAGUNA.RS
4. 5. 6. 1. 2. 3. 7. 8. 9.
Muškarci se ne mogu silovati, Merta Tikanen
Tuva Randers je bibliotekarka i samohrana majka. Na svoj četrdeseti rođendan upoznaje muškarca koji je vodi svojoj kući i – siluje. Tuva ne želi da ga prijavi policiji, pošla je s njim do brovoljno – a i ko bi silovao tako običnu, neuglednu i nebitnu sredovečnu ženu? Zato odlučuje da se osveti: silovaće tog muškarca i predati se policiji. Iako se može čitati kao studija slučaja o osveti silovane žene, ovaj roman se na kraju preobražava u osudu patrijarhalnog društva. ■
Euforija, Elin Kulhed
Poslednje godine života briljantne književnice Silvije Plat u borbi sa svetom, svojim voljenima i samom sobom. Godina je 1961. Silvija je trudna s drugim detetom i blista od sreće. Sa su prugom Tedom upušta se u novu pustolovinu – renoviraće staru kuću u Devonu, ali on je na pušta i odlazi kod ljubavnice. Silvija odlučuje da umre, ali pre smrti ispisuje stranice koje će joj obezbediti večnost.■
3 PITANJA ZA... Milana Ružića
tavih poglavlja iz mog života i breme nit je slikama koje su mi drage, pa i onima koje bole, a među njima se po nekad nađu i one koje se nisu dogo dile, ali su bile moguće. Cilj mi je ne da kroz priče govorim o sebi, već da kroz sebe i svoje priče govorim o svi ma. Voleo bih kada bi čitaoci u tom koferu našli i nešto svoje, pa da se on ceo pretvori u neku vrstu kutije prve pomoći za ljude koji imaju malo ranji viju prirodu od ostalih.
Povod:
Zbirka Pun kofer priča, koja predstavlja forenzičku sliku našeg vremena
Razgovarala: Maja Šarić Foto: Privatna arhiva
Kakvih je priča pun Vaš kofer? Na šta će sve čitaoci naići kad taj ko fer otvore?
Nezgodno je govoriti o knjizi koju čo vek napiše, jer je uveren da je ono što je imao da kaže već smestio među korice, pa bi svaka priča o tome bila nešto poput onih filmskih trejlera koji služe da vas informišu o sadržaju i čija je uloga da privuku publiku. Taj moj kofer iz naslova i jeste u stvari pun mini-trejlera pojedinih priča ili či
Šta za Vas kao pisca znače priče iz ove zbirke, na koji način su menja le i Vas i Vaš odnos prema stvar nosti?
Svaka priča, stvorili je mi ili je samo čuli od drugih, može menjati naše po imanje svega. Za pisca je pisanje po treba, a ono što nastane kao rezul tat te potrebe, taj trag na papiru, već je promenilo onoga ko ih je stvorio. Naravno, svačije iskustvo je drugači je i svakoga može bilo koja reč dota ći na drugi način, ali dokle god ikoga te reči diraju, do tada pisac sebe sme da naziva piscem i do tada je u njemu živa uteha da ništa nije radio uzalud. Ove priče su rezultat moje stvarno sti, a ujedno i podsetnik da ako do življavamo nešto vredno opisivanja, onda sigurno živimo kako bi trebalo i to vreme koje nam je od Boga dato možemo imati smelosti da nazovemo životom.
Kakva je u Vašim pričama stvarnost koju živimo i kako da izađemo na kraj s njom?
Svoje priče stvaram kako bih sebi objasnio neke stvari, a dodajem im i univerzalnu dimenziju, barem se tru dim, kako bi one i ostalima poslužile kao nekakvo sklonište od sve agre sivnijeg širenja banalnosti sveta i njegovog ulaganja u besmisao ko jim smo davljeni već dugo. Stvarnost iz tih priča se ne razlikuje mnogo od ove, ali bi se moglo reći da možda za nijansu više ohrabruje. Trudim se da ostavim barem neki procenat za po bedu onog lepog u ovako suludom svetu, ili da barem osvetlim problem što bolje kako ne bismo uvek upadali u istu rupu. ■
19 NOVO U LAGUNI
Dženi Kolgan
Iako se u većini svojih romana pridržava slične formule, pišući o nezadovoljnim junakinjama koje okreću novi list, priče slavne britanske autorke nisu ni šablonske ni predvidive, jer ona i u pisanju i u životu voli uzbuđenje i radost koju donose nove romanse
Stil pisanja britanske književni ce Dženi Kolgan smo zavoleli još u romanu Vidimo se u Kap kejk kafeu, a sva kasnija dela samo su dodatno produbila ovu lju bav. Već sa prvim romanom osvojila je nagradu Udruženja pisaca roman tičnih komedija i odmah se probila na listu hitova Sandej tajmsa Dobro došli u Rouzinu prodavnicu slatkiša iz snova ovenčan je nagradom za naj bolji ljubavni roman 2013. godine. Od tada su njene knjige bestseleri.
Dženi Kolgan piše romane o snovima i jednostavnom životu, o pokušaju da se živi u sadašnjem trenutku, a ne u očekivanju budućnosti. Iako se u ve ćini romana pridržava slične formu le – nezadovoljna glavna junakinja okreće novi list, seli se u zabit, upo znaje gomilu ekscentričnih lokalaca, pronalazi svoje mesto pod suncem i pritom se zaljubljuje – njene priče nisu ni šablonske ni predvidive. Kako sama kaže, voli uzbuđenje i radost koju donosi nova romansa, i voli koli ko različitih priča postoji o tome kako odlučiti da provedete ostatak života sa nekim. „To je stvarno važna odlu ka!“, kaže Kolgan.
Mala knjižara na obali, poslednji ro man objavljen u Laguni, kao i prethod ni Mala knjižara srećnih krajeva, prave
su poslastice za sve ljubitelje čitanja i knjiga. Knjige o knjigama su same po sebi posebne, a bibliofili će biti očara ni i ohrabreni da i sami iskuse lepote opisane u njima. Kolganova za sebe kaže da je bila pravi knjiški moljac kao dete, a prvu „knjigu“, stotinak stranica u svesci, o jednoj porodici zečeva, na pisala je sa devet godina.
Kada je bila mala, sa porodicom je odlazila na odmor u Kornvol, što joj je poslužilo kao inspiracija za Malu pekaru na obali, priču o ženi koja će otkriti novi početak tamo gde mu se najmanje nadala. „Volim da spojim različite tipove ljudi i da vidim kako će se nositi jedni s drugima. Malo je ljudi koji mi nisu interesantni na ovaj ili onaj način. Ali i okolina je veoma važna. U knjizi The Christmas Bo okshop imamo veoma snežan Božić u Edinburgu, dok je još bio aktuelan lokdaun zbog korone i nikoga nije bilo na ulicama. Bilo je vrlo lepo da sam odmah poželela da o tome pišem.“
Kolganova voli što je pisac, ali prizna je da su zamisli uvek bolje od teksta na papiru, da je iduća knjiga uvek bo lja od one koju trenutno piše, kao i da je pisanje nestalan posao kao i svaki drugi, te da u jednom trenutku može da ostane bez njega. Zato se trudi da veruje u male bezuslovne radosti. I
dalje piše knjige u kafićima. „2500 reči i sendvič, to je moj moto za srećan ži vot“, kaže. „Što brže radim, više vre mena mi ostaje da sviram klavir ili da se družim sa svojom decom. Imam sreću što mogu da platim spremačicu, ali i što mi posao ne oduzima ceo dan tako da u stvari sve funkcioniše prilič no dobro. Deca rastu, jedno je otišlo od kuće, stoga briga o njima ne po drazumeva moju stalnu prisutnost kao kad su bili mali. Rano ujutru odvojim vreme za lutanje po internetu, ali kad radim, ekstremno sam koncentrisana.“
Kolgan je Škotlanđanka i najradije smešta radnju svojih knjiga u zavičaj, iako je izvesno vreme živela u Lon donu, Americi, Francuskoj i Holandi ji. Sa mužem i troje dece živi u uda ljenom predgrađu Edinburga. „Kada sam se vratila, delovalo je kao da sam svoju zemlju videla novim oči ma i mnogo više sam počela da ce nim neke stvari koje ranije nisam za ista primećivala. Zato pišem o tome.“
Kakvi su Dženini budući planovi? „Još uživam u letu, a onda ću zapo četi još jednu knjigu čija će radnja biti u knjižari u Edinburgu. Postoji i tajni sporedni projekat kome želim da se posvetim, iako me uživanje u privat nim stvarima malo skreće s puta. Ali to je sasvim u redu!“ ■
TEMA 20 ZAŠTO VOLIMO KNJIGE
TEMA
Piše: Iva Burazor
Samohrana majka Zoi O’Konel pokušava da se snađe u Londonu, ali je na ivici nervnog sloma. Njen prelepi sinčić Hari savršen je u svemu – izuzev što uopšte ne govori. Kada joj stanarina poskupi, Harijeva tetka joj predlaže da se preseli u Škotsku, da pomaže u maloj knjižari i čuva decu u plemićkoj kući na brdu. Možda će baš odlazak u seoce na škotskoj visoravni doneti promenu koja je očajnički potrebna Zoi i Hariju. Kada se suoči s neljubaznim poslodavcem, mrzovoljnim i rasejanim antikvarom Remzijem Erkartom i bandom njegove raspuštene dece, Zoi će se zapitati da li je postupila ispravno. Ipak, Hari prvi put u životu nalazi druga, a i ko bi ostao ravnodušan pred lepotom planinskog jezera koje se svetluca na letnjem suncu? Kad bi samo Remzi bio malo srdačniji. ■
Rouzi Hopkins predstoji velika pometnja u životu. Njenoj ostareloj baba-tetki Lilijan potrebna je pomoć. Rouzi odlazi na nekoliko meseci u seoce u provinciji kako bi se brinula o njoj. Uz to, Rouzi će biti daleko od Džerarda, čoveka sa kojim želi da se skrasi i shvata koliko će mnogo nedostajati jedno drugom. Lilijan Hopkins celog života vodi prodavnicu slatkiša u Liptonu. Nije je zatvarala ni za vreme rata, ni tokom brojnih seoskih porodičnih svađa. Dok se bori sa pomišlju da je vreme da proda radnju, nosi se i sa tajnom istorijom skrivenom iza tegli sa predivno bojenim slatkišima. Što više vremena Rouzi i Lilijan provode zajedno, sve više shvataju koliko mogu da nauče jedna od druge. ■
Nina Redmond je bibliotekarka koja svakodnevno srećno spaja ljude i knjige – ona uvek zna šta neko treba sledeće da čita. Ali kada se njena voljena biblioteka zatvori, Nina ostaje bez posla i ne zna šta da radi. Onda ugleda oglas za prodaju malog kamiona: mogla bi da bude vlasnica male knjižare koja putuje po prelepoj škotskoj divljini. Prikupivši svu svoju hrabrost i ušteđevinu, Nina kreće na put u Škotsku. Ali stvarni život je malo zamršeniji od priča koje voli – posebno kad stalno mora da je spasava mrzovoljni ali zgodni farmer iz susedstva. ■
Isi Rendal je ponosna vlasnica Kapkejk kafea. Ona ume da peče kolače. Ne, više od toga – Isi stvara predivne, božanstvene kolače od kojih teče voda na usta. Pošto je provela detinjstvo u pekari voljenog dede Džoa, nesumnjivo je nasledila njegov talenat. Kad su je proglasili viškom, na bezbednom ali dosadnom kancelarijskom poslu, odlučila je da iskoristi priliku. Naoružana dedinim receptima i uz podršku najboljih prijatelja i menadžera lokalne banke, otvara Kapkejk kafe. Ali uopšte nema pojma u šta se upustila. A kada njenom dečku Ostinu iskrsne poslovna prilika u Njujorku i odluči da se preseli, Isi se suočava sa vezom na daljinu i pita se hoće li njihova ljubav opstati. Trebaće joj sva hrabrost – i kolači – da spreči propast... U knjizi ćete pronaći i izvanredne recepte za kapkejkove! ■
Poli Voterford je upravo okončala lošu ljubavnu vezu. Pošto nije u mogućnosti da i dalje iznajmljuje stan u kojem su zajedno živeli, odlučuje da se odseli u malo uspavano letovalište na obali mora u Kornvolu. Smeštaj pronalazi iznad napuštene radnjice. Ne bi li sebi skrenula misli sa problema, Poli se okreće omiljenom hobiju: pečenju hleba. Ali zabava kojom je mislila da prekrati vikend ubrzo prerasta u strast. Dok svoje emocije prazni meseći i gnječeći testo, vekne joj bivaju sve bolje i bolje. Poli će uskoro činiti čuda dodajući u peciva razne oraščiće i semenke, čokoladu i med – koji joj donosi veoma zgodni lokalni pčelar. ■
21 TEMA
KNJIGA O SNOBOVIMA
Zašto smo osetljivi na to kako nas poslužuju u restoranu? Da li nas je neko danas udostojio posebne pažnje? Da je svaki put kad izađemo iz kuće na nama sve „pod konac“? Da imamo baš onu posebnu robnu marku naočara koja nije nepotrebno previše raspro stranjena? Ili onu koja nešto govori o nama: da smo prefinjeni, izuzetni, drugačiji i, nadasve, da pripadamo izvesnom staležu.
Vilijam Mejkpis Tekeri (i sam ogrezli snob) je, kao pravi engleski džentl men, odbacio svog prijatelja koji je (i sam relativni snob) jeo grašak poma žući se nožem. Stekao je tu pogubnu naviku u jednoj školi u unutrašnjosti.
To je bio čovek u čijem mi je društvu u početku bilo veoma prijatno, mi smo se, u stvari, upoznali na grotlu Vezu va, a zatim su nas razbojnici iz Kala brije opljačkali i zarobili tražeći otku pninu, što nije u vezi s ovim što hoću da kažem – bio je to čovek izvanred nih sposobnosti, divna srca i svestra no obrazovan; ali nikada ga do tada nisam video s tanjirom graška, a nje govo ponašanje prema grašku nane lo mi je težak bol.
Prekinuo je poznanstvo sa pomenu tim gospodinom ne bi li ga ponovo prigrlio godinama kasnije kad je već malo smekšao. Naime, jednom prili kom u Carigradu pred nekim rume lijskim (čitaj sa ovih prostora) pašom jeo je svakakve istočnjačke đakonije, pa čak i jagnje pečeno sa vunom – da ne bi uvredio pašu. Rus kicoš koji je imao prepredeniji ukus i čak se one svestio u kuhinji pokvario je mirovne pregovore sa Turcima. Ovom autoiro ničnom skaskom Tekeri otvara svoje eseje Knjiga o snobovima
U književnom jeziku reč snob javlja se u trećoj deceniji devetnaestog veka kao imenitelj za osobu iz nižih slojeva društva, da bi se značenje proširilo na one koji slepo oponašaju pripadni ke viših staleža: potonje značenje po pularizuje upravo Tekerijeva Knjiga o snobovima
Paradoks snobizma je da cveta u društvima koja su socijalno porozni ja. Zato o snobovštini piše Tekeri u devetnaestom veku kada nove druš tvene tekovine dozvoljavaju izvesnu (podvlačim izvesnu) društvenu po kretljivost. U osvit modernosti, dok uzde feudalnog uređenja popuštaju i najavljuje se kapitalizam a cvetaju sve
rasprostranjeniji ideološki pokreti koji iz temelja drmaju ustanovljeni druš tveni poredak, bogatstvo se fetišizuje. Ono postaje ne nešto što se dobija ro đenjem, nego društvenim aktivnosti ma. Samim tim udeli su veći, ali izve sniji. Tada Tekeri piše Vašar taštine, a nastaje i Balzakov celokupni opus.
Danas više nego ikada pre treba čitati Knjigu o snobovima. Globalizacija je donela procvat snobizma. I pored zaoštrenih socijalnih razlika, uvid u živote bogatih i privilegovanih veći je nego ikad dosad. U vreme društvenih mreža, naročito Instagrama na kome lako „fake it ’till you make it“ snobi zam doživljava renesansu.
Pedanterija i sitničavo držanje do pravila u ophođenju ukazuje na ugro ženost staleža koji nestaje. Isto tako, sitničavost i opsednutost privilegija ma kod onih koji nisu per se privi legovani ukazuje na fundamentalnu neukorenjenost. Zato su danas toliko rasprostranjene pojave poput Tinder Swindlera ili Ane Sorokine.
Pa ipak, Tekeri ide i dalje i dublje. Veoma je pogrešno olako donositi sudove o snobovima i misliti da njih ima samo u nižim društvenim sloje
vima. Verujem da se ogroman pro cenat snobova može naći u svakom društvenom sloju ovog smrtnog sve ta. Ne smete brzo ili vulgarno da su dite o snobovima: ako to činite, doka zujete da ste i sami snob.
U vreme kada je popularno etiketirati i nazivati svakog snobom, narcisom ili koji god da je poremećaj ličnosti ovih dana na tapetu, bez obzira na to da li ste i sami snob ili ste, što je da nas neminovno, okruženi snobovima, ne zaboravite da je u korenu ovog ponašanja nesigurnost. Snobovi, iri tantni, naporni, luckasti, opsednuti glupostima i često emotivno nedostu pni, možda samo čeznu za malo ljud skog saosećanja i autentične valida cije. Iako su bolećivi, ne podsmevajte im se. Možda izgledaju i nepristupač no i odbojno, a zapravo ih treba saža ljevati. Ali ih ne sažaljevajte, razumej te ih. Ili razumejte sebe. ■
KOLUMNA 22
Piše: Nevena Milojević
Nevena, Dunja i Ivana su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.
KOLUMNA
PISCU PIŠU ROMANE, ŽIVOT JE
NON-FICTION
Iz broja u broj urednik Srđan Krstić preporučuje nam vredna dela iz oblasti publicistike, oblasti u književnosti koja je – nepravedno – najčešće u senci beletristike, ali situacija se menja, pa memoarska literatura, svež pristup istoriji i nova popularna psihologija dobijaju zasluženo i važno mesto među čitaocima
nateraju da s njima zaglavite do du boko u noć. No romani su uvek i bez izuzetka izmišljeni. Stvoreni su u uo brazilji autora, ma šta pokušavali da vam prodaju kao neku realnost, natu ralizam, sirovu stvarnost i ostalo. Ro man je tvorevina imaginacije. Uvek.
FICTON VS. NON-FICTION
NON-FICTION obuhvata sve ono što nije LITERATURA (da uvedemo još jednu podelu da gužva bude veća), mada je po nekim teoretičarima taj pojam literature širi i od izmišljenih i onih drugih knjiga. Bilo kako bilo, ja vam ovde već dosta dugo preporuču jem naslove koji su čisti NON-FICTI ON i to s punim pravom, vičući koliko god mogu jer me romandžije brojno šću i bukom uglavnom nadglasaju. Romani imaju više prostora i u časo pisu koji držite u rukama i na sajtovi ma, u medijima i u izdavačkom planu. Uvek su bolje istaknuti u knjižarama, uvek imaju bolju, skuplju i bogatiju marketinšku kampanju. Romani su povlašćeni, a provuku se tu i zbirke priča dok, priznajem, poezija gore prolazi i od mojih favorita.
Sigurno ste čuli onu čuvenu i već izlizanu: Život piše roma ne. Poreklo ove izreke (kao i mnogih drugih koje su se za primile širom sveta) nije jasno utvrđe no, iako je sasvim izvesno da je u pi tanju neki pisac s izvrsnim osećajem za marketing. A problem je što dobro zvuči, ali nije tačna.
Romane pišu pisci, trudeći se da oponašaju život što bolje umeju i pri tom uvek nešto zasole za svoj račun što veze nema sa životom. (Verujte na reč piscu). Romani su najčešće uzbudljivi, imaju početak i kraj, neki su plačni, mnogi emotivni, često vas
Ima ljudi koji vole da čitaju, ali ne vole izmišljotine. Ne predaju se čarima ro mana, a rado bi nešto pročitali a da to nije baš red vožnje ili telefonski ime nik. Na anglosaksonskom govornom području, gde inače gledaju da ne komplikuju mnogo oko bitnih stvari, napravljena je jednostavna i efektna podela na FICTION i NON-FICTION, iliti u nešto slobodnijem prevodu IZ MIŠLJOTINA i NIJE IZMIŠLJOTINA. U ostatku Evrope i kod nas stvar je, naravno zakomplikovana, pa po jed noj podeli imamo LEPU KNJIŽEV NOST (kao da postoji i ružna) i PU BLICISTIKU (što mu dođe nešto kao novinarstvo ali nije).
No vremena se menjaju. Memoarska literatura, svež pristup istoriji, nova popularna psihologija sada dostižu i često prestižu romane po tiražima. Jasno se vidi da naše čitaoce sve više interesuje onaj pravi život, nove ideje koje osvetljavaju svet oko nas. Laguna već dugo ima top-listu publi cistike, neki naslovi godinama opsta ju na njoj zahvaljujući neprolaznom kvalitetu. Zato obratite pažnju na sve ove knjige i zavirite u njih jer su do bro napisane, pune svežih ideja i mi sli pametnih ljudi. Mnogo je teže ovde napisati bestseler s ozbiljnom temom nego uzbudljiv triler. I ne zaboravite: pisci pišu romane, a život je NON-FI CTION. ■
JASNO SE VIDI DA NAŠE ČITAOCE SVE VIŠE
INTERESUJE ONAJ PRAVI ŽIVOT, NOVE IDEJE KOJE OSVETLJAVAJU SVET OKO NAS
23 IZ PRVE RUKE IZ PRVE RUKE
admiral Ivana Ivačkovića Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj Štefani Štal Zanimljiva istorija Srba u 147 priča Momčila Petrovića Razmrsite klupko anksioznosti Džadsona Bruera E, zabole me Marka Mansona
Panonski
Grad kao Alis,
UZBUDLJIVU, MOTIVIŠUĆU PRIČU O PROCVATU
LJUBAVI I DOSTOJANSTVU U NAJTEŽIM OKOLNOSTIMA
Na jubilarnoj devedesetoj tribini Laguninog književnog kluba moderatorka Tanja Vučković razgovarala je sa novinarkom Ksenijom Prodanović i piscem i pre vodiocem Goranom Skrobonjom o čuvenom istorijsko-ljubavnom roma nu Nevila Šuta Grad kao Alis
PRIČA O SNAZI
K. P.: Veoma cenim rad i opus Nevila Šuta. Čitala sam razna njegova dela. On je stvarao knjige koje su istin ska beletristika jer nam prijaju i hra ne dušu. Grad kao Alis prvi put sam pročitala pre više od 30 godina. To je lepa, iskrena priča o snazi običnog čoveka i nadvladavanju životnih pre preka u posleratnom periodu. Roman je napisan pitko, lako, a tako se i čita. Ipak, iako deluje da svako može tako da stvara, zapravo uopšte nije jedno stavno napisati takvo delo. Za to je potrebna veština.
G. S.: Pisac nam predstavlja odnos između Džin Pedžet i Džoa Harma na, koji je od početka zasnovan na nesporazumu. On je mladi australij ski narednik koga su na Malajskom poluostrvu zarobili Japanci, pa za nji hove potrebe vozi kamion sa građom za izgradnju pruge. Žene koje Džin predvodi u maršu kroz džunglu slu čajno ga zatiču na putu. On želi da im pomogne, ali zbog svog truda biće optužen za krađu petlića koje je ja panski kapetan hteo za sebe. Ka žnjen je razapinjanjem i mučenjem. Džin i njene pratilje nastavljaju put, ubeđene da je stradao. Ali pre nego
što se to desilo, Džin je preuzela na sebe obavezu da se stara o detetu čija je majka usput umrla, zbog čega je Džo mislio da je udata, te nije ništa započeo s njom. Smatrajući da će nji hov potencijalno prisan odnos zakom plikovati ionako težak položaj, glavna junakinja nije ništa učinila kako bi mu razbila zabludu. Njih dvoje se kasnije ponovo sreću u Australiji, u kojoj Džo živi, a koju Džin tek upoznaje – prvo kroz Alis Springs, koji joj se veoma dopada. Džin će shvatiti koliko je Au stralija zapravo neizgrađen kontinent na kome je teško živeti i poželeće da od tog mesta, sa nasledstvom koje je dobila, napravi grad kao Alis.
(NE)OBIČNA JUNAKINJA
G. S.: Džin upoznajemo kao sekre taricu u maloj fabrici kožne galante rije u Londonu, što nije nevažan de talj, jer će u Australiji pokrenuti posao shvativši da se koža može izvoziti na druga tržišta kao finalni proizvod. I to
je okosnica njene ideje o procvatu mesta. Stvoriće radionicu u kojoj će raditi mlade žene, što će ih zadržati u tom kraju. Neumoljivog i čvrstog ka raktera, Džin se neće pokolebati da svoju zamisao realizuje. A njene za misli koriste primitivnoj i nerazvijenoj zajednici, punoj predrasuda i nepo verenja, koju će šarmom i otvoreno šću na kraju uveriti u dobrobit ideje.
K. P.: Džin je postojana osoba če lične kičme, ali nije kruta. Svesna je okruženja u kom se nalazi i svog me sta u svetu, pa se prilagođava. Doži vela sam je kao nepokolebljivo i mir no stvorenje koje će isterati svoje, iako neće ići glavom kroz zid.
LJUDSKA DOBROTA
K. P.: Zanimljivo je da u romanu nema negativnih likova, zlo nije prisutno, nema antagonista, što je veoma neo bično. Više se očekuje crno-beli svet podeljen na dobre i loše momke, a ovde je to izostalo. I to je sasvim nor malno i realistično, jer u životu nema toliko negativnih ljudi, psihopata, ma nijaka, sociopata, sadista, kako se prikazuje u filmovima i serijama. Ni japanski narednici, sa izuzetkom jed nog, nisu zli, čak se pridržavaju ko deksa. Niko od njih nije savršen, jer su ljudi od krvi i mesa, sa vrlinama i manama.
SVEDOČANSTVO VREMENA
G. S.: Da je kojim slučajem ovaj ro man danas napisan i ponuđen ne kom uredniku na Zapadu, teško da bi bio objavljen, jer sadrži političke nekorektnosti. Australijanci su kori stili pogrdne nazive za Aboridžine, što je danas nedopustivo u književ nosti. Ali knjige su svakako svedo čanstvo vremena u kome su nasta le. Tada se tako govorilo, bio je to uobičajen govor. ■
24
KNJIŽEVNI KLUB LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA ROMAN
LAGUNIN
LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB
U KNJIGAMA JE SPAS
Knjiga Poslednja knjižara u Londonu Madlin Martin, divna priča o ljubavi, prijateljstvu i preživljavanju mračnih vremena, otkriva transformativnu moć pisane reči i podseća da knjige mogu biti utočište u vremenima teških stradanja
Romani o knjižarama ili oni smešteni u ambijent prepun knjiga kao da su se izdvoji li u zaseban podžanr beletri stike, privlačeći one kojima je čitanje sastavni deo svakodnevice. U veli kom broju naslova za one koji knjige vole ne samo zbog njihovog sadržaja već i kao predmet, izdvaja se roman Poslednja knjižara u Londonu nama dosad nepoznate književnice Madlin Martin, koja je svoju knjigu osmislila kao mešavinu istorijskog i ljubavnog romana smeštenog u ratni London koji gori pod Hitlerovim bombama.
Kada dve mlade i naivne devojke iz malog grada stignu u prestonicu sti cajem porodičnih okolnosti, rat se na slućuje kao opasnost koja se nadvija nad Britanijom. Tek što su pronašle svoje mesto u velikom gradu, počinju prvi vazdušni napadi, a Grejs i Vivi jan bivaju primorane da odrastu pre ko noći i brinu ne samo o sebi već i o ljudima u neposrednom okruženju.
Tako ovaj roman ima i elemente bil dungsromana, diskretne ali prisut ne kroz priču o tome kako je mlada Grejs bez ikakvog čitalačkog odno sno književnog predznanja napre dovala u poslu knjižara, ali i kao sve strasniji čitalac klasičnih, nezaobila znih dela engleske i svetske književ nosti. U velikoj, raskošnoj ponudi po lica knjižare u kojoj radi, ona pomoću svog poslodavca otkriva fine veze iz među književnosti i svakodnevnog ži vota koji će brzo iščeznuti pred obja vom rata i vazdušnim udarima koji nisu štedeli civilno stanovništvo.
Kao jedini način da sebe i drage lju de koji su je prihvatili zaštiti od stra ha i panike svakodnevnih uzbuna, Grejs otkriva moć knjige kada dođe na ideju da u skloništu naglas čita ro man Midlmarč Džordž Eliot. Shvata
jući jasne feminističke i životne poru ke ovog dela, postaje sve odvažnija u naporima da pomogne drugima i da sa njima deli uživanje u čitanju. Ujed no, njeni „čitalački časovi“ u knjiža ri postaju sjajan reklamni potez, koji od neugledne knjižare u kvartu stva ra svojevrsni centar kulture pisane reči. Na suptilan način roman nam objašnjava da je Grejsina publika da leko od načitane, ali utoliko im je ona bliža u svojoj neposrednosti.
Shvatajući da čitanje nije i ne može nikad postati masovna pojava i privi legija svih slojeva društva, ona zajed no sa svojom publikom otkriva zapra vo utehu priče.
Spajajući elemente melodrame s au tentičnim slikama bombama raza ranog Londona, obaveznih zamra čivanja koja su stanovništvo plašila gotovo koliko i vazdušni udari, raci onisanih snabdevanja namirnicama i telegrama koji su javljali samo ne podnošljive vesti o poginulima, Mad lin Martin piše nešto nalik filmskom scenariju u formi romana zahvaljuju ći vrlo živoj mašti i smislu za detalj, koji pretače istorijske činjenice u knji ževni tekst. Brojna dela engleskih i svetskih klasika (u rasponu od Grofa Monte Krista do Talasa Virdžinije Vulf), koja glavna junakinja čita tokom sa zrevanja u ratnim uslovima inspirativ na su za čitaoce. Možda baš u tom detalju leži tajna popularnosti knjiga koje govore o čitaocima i knjižarama, otvaranje beskrajno dubokog kovče ga sa literarnim blagom, koji nikad i nikome ne može biti u potpunosti po znat, ali pruža neslućene mogućnosti paralelnih stvarnosti i proživljenih ži vota. Zbog toga strast čitanja uspe va da pomogne čak i u tako okrutnim okolnostima kao što je rat, pružajući ne samo utehu već i prozor u druge svetove.
Osim što će čitaoca navesti da dalje traga i čita, ovaj roman predstavlja i živu galeriju likova različitih genera cija kojima je zajedničko da ih je rat zatekao u istom kvartu ili čak u istoj kući. Spajanje i preplitanje sudbina u trenucima velikih potresa i životnih preokreta koje ne želimo, otvara kao knjigu nove prostore u ljudskom srcu navodeći nas na napore, žrtvovanje, ali i sreću davanja drugima. Uteha empatije prerasta korice knjiga i po staje smisao života.
U vremenu i današnjim okolnostima koje ljudsko biće ograničavaju se bičnošću, blaziranošću, snobizmom i trci za materijalnim dobrima, jedno podsećanje na ratne okolnosti i ljud sku sposobnost da se žrtvuje za dru gog deluje kao preko potrebno.
Izvesna sentimentalnost i romansi rana priča o inicijaciji naivne provin cijalke u zrelu i odgovornu ženu daju ovom romanu okvir i preporuku za či tanje naročito mlađoj čitalačkoj publi ci koja se tek sprema da zaroni u oke an književnosti i, nadamo se, u njemu pronađe mnoge nove boje života. ■
25 KNJ I ŽEVNA KRITIKA KNJIŽEVNA KRITIKA
Piše:Aleksandra Đuričić
STRAST ČITANJA USPEVA DA POMOGNE ČAK I U OKRUTNIM OKOLNOSTIMA KAO ŠTO JE RAT, PRUŽAJUĆI NE SAMO UTEHU VEĆ I PROZOR U DRUGE SVETOVE
KNJIGE SU BLAGO ZA LJUDSKU PSIHU
Književnost zauzima važno mesto u životu poznate TV voditeljke i glumice Marije Veljković, a ponosna je i srećna što i njena deca obožavaju da čitaju
Razgovarala: Maja Šarić
Foto: Privatna arhiva
Marija Veljković, jedno od omiljenih TV lica koje gle damo na RTS-u u kultnom kvizu Slagalica i emisi ji Novi početak, knjige je zavolela u najranijem detinjstvu. Naučila je da čita kada je imala pet godina, pa su joj knjige bile jedna od omiljenih za nimacija.
Kako je odrastala tako je rasla i njena ljubav prema knjigama, koje su, kako kaže, izuzetno važne i za njen vodi teljski, ali i za glumački posao. Ma rija je po vokaciji glumica. Na studi jama glume upoznala se sa delima najrazličitijih pisaca, a tada se rodila i velika ljubav prema Fjodoru Dosto jevskom, koji joj je danas, uz Vilija ma Šekspira i Milorada Pavića, omi ljeni pisac.
Ljubav prema knjigama prenela je na svoju decu – desetogodišnjeg Đurđa, osmogodišnju Rosu i petogodišnju Nevu, te im je omiljeni zajednički ritu al čitanje pred spavanje.
Zauzimaju li knjige važno mesto u Vašem životu? Koliko uopšte imate vremena na čitanje s obzirom na mnogobrojne poslovne obaveze, ali i brigu o troje dece?
Zauzimaju značajno mesto u mom ži votu, ali, iskrena da budem, zbog sni manja i troje dece, odnosno četvoro, ako računamo i kucu, nemam mno go vremena za čitanje. Koliko god da su mi knjige i čitanje važni, koliko god da su deo mog života, obrazovanja i poziva, ponekad, na kraju dana, od umora, prosto nisam koncentrisana, misli mi lutaju. Često mi se dešava da uzmem knjigu, pročitam jednu strani cu a ne znam šta sam pročitala, pa je ostavim i radim nešto drugo. Ali uve la sam sebi pravilo da svakoga dana pročitam makar nekoliko stranica.
Kakve knjige volite da čitate, šta moraju da sadrže da bi privukle Vašu pažnju?
Poslednjih godina čitam knjige o stvarnim ličnostima, dakle istorijske knjige i istorijske romane, jer tako i uživam u čitanju, ali i upotpunjujem opštu informisanost. Među poslednji ma sam pročitala knjige o Romano vima, o ženskom faraonu Hatšepsut, o Pikasu. To mi je zanimljivo, jer sa znajem nove, interesantne informaci je i sagledavam te ljude sa neke dru ge strane. Inače, već izvesno vreme se pripremam da ponovo pročitam makar neka dela Dostojevskog, čiji
sam ceo opus pročitala dok sam stu dirala. On je jedan od najvećih pisaca na svetu. Pretpostavljam da nije isto kada ga čitate sa 20 ili 22 godine i 20 godina kasnije.
Koji je Vaš omiljeni književni žanr?
Nemam omiljeni žanr. Kao za sve u životu, važno mi je da knjiga u meni probudi emociju. To važi i za filmove, i za predstave, i za TV emisije: moraju da izazovu neku reakciju. Potrebno je da me pročitano oplemeni. Ako sam ravnodušna, onda to nije to. Volim ro mane, obožavam poeziju – dok sam studirala, znala sam mnogo pesama napamet. Kad sam dobila decu, onda sam naučila mnogo pesama za decu.
Koji pisci Vam prijaju? Čija dela posebno volite da čitate?
Već sam pomenula Dostojevskog, ali tu je i Šekspir. To su pisci za sva vre mena. Milorad Pavić mi je omiljeni domaći pisac.
Čitate li u podjednakoj meri i stra ne i domaće autore, ili nekome da jete prednost?
Nisam razmišljala o tome. Ne delim autore na domaće i strane.
26 BIBLIOTEKA POZNATIH BIBLIOTEKA POZNATIH
Otkako su počele da me zanimaju istorijske knjige i romani, otkrila sam zanimljivo izdanje domaćeg autora Nenada Novaka Stefanovića Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda, u kojoj, kroz zanimljive ljubavne priče, delove grada i zgrade, upoznajemo naš glavni grad.
Kako decu učite da vole knjige, odnosno kako im prenosite ljubav prema književnosti?
Verujem da sam ih spontano naučila da vole knjige ili su se prosto rodila takva. Kada svog sina Đurđa pitam šta želi da mu kupim, on kaže – knji gu. Prvo smo kupovali knjige o di nosaurusima, pa istorijske knjige, a deda mu je poklonio knjigu Beograd, moj grad. On mnogo voli da čita, pa su Rosa i Neva pored njega zavolele čitanje. Imamo ritual pred spavanje, ne gledamo TV nego legnemo svi zajedno, pa ili Đurađ čita sestrama ili Rosa čita svima, pošto je završila prvi razred. Nekako mi se čini da je to bolje za uspavljivanje, a tako se i uče da su knjige važne.
Kad ste bili dete, koji su Vam knji ževni junaci bili posebno dragi?
Volela sam Toma Sojera. Mene je moj deka naučio da čitam kad sam imala pet godina, ali i pre toga sam imala omiljene knjige: Doživljaji Toma Sojera, Zlatni ključić ili Priča o Pinokiju, ali ruska verzija, i bajke braće Grim, koje sam znala napa met.
Postoji li knjiga koja je na Vas posebno uticala, koja Vas je na izvestan način promenila i učini la da nešto u životu, možda, promenite?
Čitanje Dostojevskog, a posebno ro mana Njetočka Njezvanova i Idiot veoma su uticali na mene – nevero vatno je kako ulazi u ljudsku psihu, kako opisuje i prenosi osećanja i mi sli svojih junaka.
Koliko je za glumački posao književnost važna?
Naravno da je za glumački posao važna književnost. Dok sam studi rala, pored štiva za Akademiju, či tali smo i knjige o kojima smo posle diskutovali. Važno je da glumac, ali i voditelj, bude načitan. Kad čitate knjigu, postajete bolji, bolje barata te jezikom, bolje baratate emocija ma. Knjige su zaista blago za ljud sku psihu.
Koje filmove ili serije urađene po nekoj knjizi posebno volite?
Moram da kažem da ne postoje takvi filmovi ni serije, pogotovo kad su u pitanju ekranizacije dela velikih pisa ca. Uvek se razočaram, jer ne bude preneta emocija koju sam osećala dok sam čitala knjigu. ■
KAD
27 BIBLIOTEKA POZNATIH
se dopala knjiga Nenada Novaka Stefanovića Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda
knjiga za sva vremena po izboru Marije Veljković:
Mariji
Pet
ČITATE KNJIGU, POSTAJETE BOLJI, BOLJE BARATATE JEZIKOM, BOLJE BARATATE EMOCIJAMA Idiot, Fjodor Dostojevski Njetočka Njezvanova, Fjodor Dostojevski
1. 2. 3. 4. 5.
Antonije i Kleopatra, Vilijem Šekspir Magbet, Vilijem Šekspir Petkana, Ljiljana Habjanović Đurović
U SVETU BAJKI!
prestane da čita bajke, zaboraviće da je bio dete.“
Iz bogate riznice maštanja Rastislav Durman je odabrao i preradio ma nje poznate bajke u kojima važnu ulogu imaju zmajevi, koji se razlikuju od priče do priče.
Iz raznih krajeva i vremena, ove sage i danas čitaocu mogu da pokažu značaj prikazivanja sveta u kojem ima magije, odvažnosti i ljubavi. Ova knjiga se razlikuje od ostalih i u tome što je autor u nekim trenucima šalji vo ukazao na zanimljiva mesta u pripovestima ili produžio grane priča koje su ostale nedorečene.
„Kada se pomene zmaj, obično se prvo setimo Tolkinovog Šmauga kako moćan spava na gomili blaga i sneva o zlu koje je počinio i onom koje će počiniti kada se probudi, ili nekog njegovog bezimenog rođaka koga ne in teresuje ništa doli konzumacije devica, tamanjenja junaka, bljuvanja vatre i maltretiranja okoline. Ima takvih zmajeva, ali ima i drugačijih“, otkriva nam pisac i dodaje: „uglavnom jesu zlice, ali mogu da budu i dobrice – u našoj su tradiciji, na primer pozitivni pošto čuvaju ljude od ala. Mogu da budu be skonačno hrabri, ali i nesigurni u sebe, pa i kukavice. Mogu da budu izu zetno pametni i lukavi, ali ima i onih naivnih i tupavih. Mogu da ne podno se ljude, ali i da budu raspoloženi da pomognu ne tražeći ništa zauzvrat. Mogu da budu sasvim neljudski, ali i ljudima nalik, sa ljudskim nevoljama kao što je, recimo, kako izaći na kraj sa strogom bakom. Kakvi god bili, od zmajeva se u bajkama isključivo očekuje da ih na kraju pobedi junak koji će posle da bude srećan i dugovečan a da zmajeve niko ne pita šta oni o tome misle i da li bi voleli nešto drugo u životu.“
Zmajevi, zmajke i zmajčad u prodaji su u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs. ■
Bajke:
Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školo vanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajedni ce, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke.
Bajke Uroša Petrovića – Belina, Ava i kiša, Gospodar svitaca, Veveričina čudna navika, Lirin glas, Mali žongler, Devojčica sa trubom odvijaju se u savremenom svetu, a osmišljene su da decu uče o moralnim vrlinama i manama kroz doga đaje junaka koji su i sami deca. Oslanjajući se na bogate ilustracije Aleksandra Zolotića, dete može i samo da ih razrađuje, obogaćuje i domaštava.
„Bajke nisu samo ukras detinjstva – one se ušuškaju u dečji um i žive u njemu do kraja života. Aleksandar Zolotić je toliko maestralno ilustrovao moje bajke da sam čak i ja kupio nekoliko ovih knjiga!“, kaže Petrović. Uroš Petrović piše za sve uzraste. Njegove knjige su godinama među najčitani jim naslovima književnosti za decu i mlade, a njihovi prevodi su objavljeni u Ita liji, Grčkoj, Makedoniji, Češkoj i Mađarskoj. Ovenčane su i brojnim nagradama. Bajke: Prvih sedam, na ćirilici, latinici, kao i na engleskom jeziku, u prodaji su u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs. ■
28 MALA LAGUNA MALA LAGUNA
„Ko
Zmajevi, zmajke i zmajčad, Rastislav Durman
„Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“
Prvih sedam, Uroš Petrović
Š
panska kompanija Grupo Erik postoji već 20 godina, a za to vreme etablirala se u Evropi kao jedan od najvećih proizvođa ča notesa, agendi, svezaka, registratora, fascikli, olovaka. S vremenom je njihova ponuda proširena i gift proizvodima.
Agende i planeri Grupo Erik posebno su datumi rani i startuju od početka septembra, tako da se mogu koristiti ili do sledećeg septembra ili do kra ja 2023. godine. Nazivaju se školskim i student skim zbog datuma koje obuhvataju – praktično celu školsku godinu.
Planeri su i stoni i zidni, različitih formata. Mogu da budu lep detalj na radnom stolu – kod kuće ili na poslu, a ukoliko se odlučite za zidnu varijantu, onda postaju i svojevrsni ukras. Zajedničko svim ovim artiklima je to što su licencirani odnosno franšizni – vezani su za poznate filmove, TV seri je, stripove, knjige kao što su Prijatelji, Hari Poter, Snupi, Pušin, Mali princ, Asteriks, mange… Ovo je idealna prilika da započnete jesen orga nizovano i pregledno uz Grupo Erik, čije proizvo de možete naći u svim Delfi knjižarama i na sajtu delfi.rs.
DELFI GIFT 29 DELFI GIFT
Za nove PL ANOVE Priredila: Iva Burazor ZAPOČNITE JESEN ORGANIZOVANO I PREGLEDNO UZ ORIGINALNE I KVALITETNE NOTESE, AGENDE, SVESKE, REGISTRATORE, FASCIKLE I OLOVKE KOMPANIJE GRUPO ERIK 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 1. Planer – Prijatelji 2. Zidni planer – Pusheen 3. Planer – Naruto 4. Planer – My Hero Academia 5. Nedeljni planer – Snupi 6. Nedeljni planer – Mali princ 7. Stoni planer – Hari Poter 8. Agenda – Asteriks 9. Agenda – Snupi 10. Agenda – Pusheen 11. Agenda – Prijatelji 12. Agenda – Hogwarts 13. Agenda – Hari Poter 8. 9. 10. 11. 12. 13.
■
KNJIGA KOJA ME JE
KROZ KNJIGE PUTUJEMO U NAJRAZLIČITIJE SVETOVE – I BAŠ KAO ŠTO NAS PUTOVANJA OPLEMENJUJU, ISPUNJAVAJU NOVIM UTISCIMA, PA I MENJAJU, TAKO JE I SA DOBRIM KNJIGAMA. PITALI SMO BUKSTAGRAMERE NIKOLU KRSTIĆA, IVANU BALNOŽAN, TIJANU MARJANOVIĆ, MILENU MIRČIĆ I LIDIJU NIKOLIĆ KOJI IH JE ROMAN POSEBNO DOTAKAO I OSTAVIO TRAG U NJIHOVOM ŽIVOTU
među smeće u zarđalom kontejneru. Ipak, njen mozak ostaje u životu još 10 minuta i 38 sekundi, a Lejla nam za to vreme pripoveda priču o svom životu. Nakon što minuti i sekunde iscure po put peščanog sata, dobijamo veličan stveni ćilim satkan od mirisa, ukusa, boja, razočaranja, bola, smrti i sreće.
Posle čitanja ovog romana jedinstve ne strukture i emocije shvatio sam da ljude ne smem osuđivati, jer mnogi nemaju iste mogućnosti ili sreću i pri morani su da svakodnevno obavljaju najteže poslove kako bi preživeli. Ali kao što je slučaj i u životu Lejle Teki le, važno je nikada se ne predati jer će se uvek naći ljudi, poput njenih prijate lja, koji će neprekidno obasjavati čak i put prožet najmračnijim životnim mo mentima.
Pre početka svakog novog poglavlja romana možemo zapaziti ribu iz poro dice Betta, a prilikom istraživanja nje nih karakteristika prva reč koja se po javila bila je „istrajnost“, baš ono što karakteriše Lejlu i njene prijatelje. Lir ski i predivno napisan roman autor ke Elif Šafak, uprkos bolnoj temi, daje nadu prvenstveno u ljudsku dobrotu. ■
su, siročetu koje se ne da usvojiti, Sunašcetu, beduinu, lekaru, ljubav niku, strastvenom ljubitelju Dikensa, iskusnom uzgajivaču jabuka; priča o njegovom odrastanju i otkrivanju svega lepog i svega ružnog u svetu.
Ali Tuđa pravila su mnogo više od toga – to je roman koji govori o jed nom vremenu, o raznim podela ma i pravilima koja su ograničava la na razne načine, zavisno od pola ili rase kojoj pripadate. Ali govori i o bezuslovnoj ljubavi.
Ova knjiga me je beskrajno opustila i neizmerno sam u njoj uživala. Nisam želela da se ikada završi: 700+ stra nica je zaista bilo premalo. Zbog ova kvih knjiga srećna sam što čitam. ■
10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu
Elif Šafak
Sećam se da je bio 18. oktobar 2020. godine kada sam ušetao u knjižaru kako bih samo „bacio pogled“ na nove naslove. Već nakon nekoliko sekundi pogled je odlutao do knjige veoma ne običnog naziva: 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu. Nisam ni pro čitao o čemu se radi u knjizi, a već na dodir sam osetio neobičnu povezanost između nas. Roman sam pročitao iste večeri, a desilo se baš to, Elif je ovom plemenitom, vanvremenskom pričom oplemenila i moj život i učinila da po stanem, ako ne više onda barem za mrvicu bolji čovek.
Na prvi pogled čini se da je roman mra čan, jer već na početku saznajemo da je ubijena seksualna radnica i bačena
Tuđa pravila Džona Irvinga
Kada pomislim na kategoriju knji ga za ceo život, pomislim na Džona Stajnbeka, Karla Uvea Knausgora, Bekima Sejranovića. Ali ovoga puta želim da vam pišem o Džonu Irvingu i njegovim Tuđim pravilima
To je priča o Vilburu Larču, ginekolo gu koji obavlja božji posao iako nije religiozan. O sirotištu kome je posve tio život, o deci kojoj je nešto najbli že ocu. Ovo je i priča o Homeru Vel
Sedam muževa Evelin Hjugo Tejlor Dženkins Rid
Pojave se tako, ponekad, knjige od ko jih očekujem da će mi se dopasti i pre nego što ih uzmem u ruke, one koje važe za hit na društvenim mrežama, one koje željno iščekujem na srpskom kako bih imala svoj primerak. I zaista među njima bude onih koje me veoma prijatno iznenade slojevitošću, pou kom, razrade mi moždane vijuge i uvu ku mi se u srce i um. Jedna od tih je fascinantna, očaravajuća knjiga, vred na prašine koju diže na svetskoj sceni, moja omiljena – Sedam muževa Eve lin Hjugo
Poznato je već i vrapcima da se radi o holivudskoj divi zlatnog doba filmske industrije, koja namenski odabira novi narku Monik Grant sa ciljem da napiše njenu biografiju. Kako je Evelin vodila skandalozan život za to vreme, materi jala za roman je napretek, s tim što će
30
Nikola Krstić / @nikolabooklover
Ivana Balnožan / @unbearably_bookish
Tijana Marjanović / @taste_column
PROMENILA
Evelin u svakom smislu ogoliti sebe do srži. Uz jedan uslov – biografija mora biti objavljena nakon njene smrti.
Može se postaviti pitanje zašto je jed na naizgled površna priča ostavila toli ki utisak na mene. Vidite, kada zagre bete ispod te površine, u liku Evelin Hjugo pronaći ćete mnogo više od sek sepilne i lažne plavuše hispano pore kla, koja je sebi put krčila preko muš karaca, koristeći ih kao aksesoar, dok je njima naduvavala ego. Pronaći ćete ženu koja se izborila za sebe onako kako je jedino znala, koja je radila na sebi dok nije postala suvo zlato, ženu koja je znala kada da kaže „ne“ i čije je „da“ otvaralo sva vrata. Takva žena mi je pokazala da sam i dalje osuđivački nastrojena prema onima koji naizgled ne nude ništa osim lepote i posramila me što još ne mogu da naučim da lju de, pa makar i fiktivne, ne stavljam u kalupe. Ni o knjizi ne bi trebalo suditi po koricama, pa ni o ljudima po njiho vom izgledu.
Tokom čitanja ovog romana prošla sam kroz razne emocije i zadržavala dah sa svakom novom Evelininom su ludom idejom. Onda kada sam misli la da više nema iznenađenja, izmami la mi je suze, a sa samim krešendom i osmehe i ponos što je konačno spo znala hrabru sebe. Ova fiktivna žena i ja izgleda nemamo ničeg zajednič kog osim titule majke, te ne mogu reći da sam se pronašla u njenom liku. Ali smatram da me je svakim svojim po stupkom, svojom smelošću i svim onim što je čini tako snažnom naučila da pri hvatim i onu sivu zonu između crnog i belog, u kojoj je sve dozvoljeno. ■
vot, ali ako bih birala samo jednu, onda neka to budu Male žene. Moja mama je oduvek insistirala na toj knjizi kao nekoj našoj lekti ri i na tome da na svetu ne posto ji ništa važnije i lepše od porodi ce. Čitala sam je kao devojčica, pa onda kao devojka i oba puta je do živela drugačije. To je prednost, ali i mana odrastanja. Odrasteš, spo znaš prolaznost života i sebi posta viš prioritete.
To je topla i iskrena priča o najjačim vezama na svetu i posebnoj vrsti afekcije, koja se rađa kada i poro dica. Iako uz nju i plačem i smejem se, čitanje ove knjige za mene je vid terapije sa, gotovo uvek, umiru jućim efektom. Jednostavna priča o četiri jednostavne devojke pod setnik je svima na značajnu ulogu koju porodica ima u našim životi ma, kao i ljudi kojima se okružuje mo, odnosno porodica koju sami biramo.
Pročitala sam skoro nešto što mi je ostalo u pamćenju i glasi otprilike ovako: „U životu je bitno ko te drži za ruku i, mislim, čiju ruku se ti oba vežeš da držiš“ i nema rečenice koja bi bolje opisala Male žene. Oseća ćete se bolje posle ove knjige. ■
Zabeleženo na
nosti, jeste tema susreta totalitarnog režima i mase koja mu se povinuje –susreta koji je izrodio bezbrojna zla diljem kugle zemaljske. A za takve teme sumnjam da ima većeg maj stora u književnosti od Marija Varga sa Ljose.
Njegov roman Rat za smak sveta je dan je od onih koji će zauvek biti na vrhu moje top-liste, lakmus-papir kroz koji propuštam ono što bih svrstala u visoku književnost. Ovo je roman koji podseća na ona nadrealna, zastra šujuća, raskošna platna Hijeronimu sa Boša. Na složenost njihove kom pozicije, grotesknost ne tako tipičnu za renesansu, na njegov mračni ko lorit, figure mučne i bezizlazne, a de talje savršene u svojoj minuciozno sti i značenju. Njime je Vargas Ljosa studioznim i gromoglasnim perom istesao spomenik psihologiji mase. Naravno, ne kao onaj koji tu psiho logiju slavi, već je raskrinkava i razo bličuje, čineći od ovog romana kvin tesenciju razumevanja svakog rata u istoriji ljudskog roda, svake ideologi je, svakog lažnog idola, svega ono ga čemu je ljudski rod u svom pri mitivizmu i gluposti spreman da se povinuje.
Bez milosti, surovo i zajedljivo, jedin stvenim stilom i „prljavim“ rečnikom, do koske, životno i koloritno, kroz mulj i blato ljudske egzistencije, kroz prolivenu krv i smrad leševa proveo nas je Vargas Ljosa ovim romanom do izvesne katarze, do pročišćenja koje dolazi od duboko suštinskog, multidimenzionalnog shvatanja sva kolike besmislenosti ratovanja.
Male žene Luize Mej Olkot
Pažljivo biram knjige koje čitam i iskreno verujem da sam iz sva ke izvukla maksimum. Sve su uti cale na moje poglede na svet i ži
Rat za smak sveta Marija Vargasa Ljose
Svi mi imamo teme koje su nam važne, koje nas fasciniraju, plaše i te raju na razmišljanje. Jedna od meni važnih, kako u životu tako i u književ
Rat za smak sveta je veličanstvena istorijska drama, sa jakim političkim, psihološkim, sociološkim, religijskim i kulturološkim aspektima, gde je svako od ovih čitanja podjednako važno za shvatanje univerzalnosti ovog romana. Svojim multidimenzionalnim pristupom Mario Vargas Ljosa je jedan pojedinač ni istorijski događaj, Rat za Kanudos, tako temeljno i detaljno razložio i maj storski ispleo da iz njega vrišti istina da su se isti takvi ratovi odigravali kako pre deset vekova tako i sada, upravo ovog časa, diljem vrlog novog sveta. I bazirani su uvek na dve ključne osobi ne mase – povodljivost i strah od dru goga. ■
31
Milena Mirčić / @o_knjigama_i_ljudima
Lidija Nikolić / @bgcrtice
Koliko je tanka granica između ispravnog i pogrešnog i koliko dobro poznajete svoje komšije, pitanja su koja otvara izvanredan psihološki triler Dobre komšije švedskog pisca Matijasa Edvardsona. Roman je privukao pažnju i članovima našeg Delfi Kutka, a jedna čitateljka podelila je sa nama svoje oduševljenje knjigom
NEOČEKIVANI OBRTI I IZNENAĐENJA U KNJIZI
Dobre komšije
Matijasa Edvardsona
Ako bih jednom rečju morala da opi šem pisanje Matijasa Edvardsona, onda bi to bila reč „majstorski“. Po čela sam da čitam knjigu za koju sam mislila da je psihološki triler od koga će me podići jeza. Nisam to dobila. Nema napetosti, nema adrenalina, nema ničeg karakterističnog za trile re, čak nismo sigurni da ima i zločina. A opet, čitala sam savršenu knjigu.
Matijas se bavi psihologijom likova, međuljudskim odnosima, kako u po rodici tako i sa ljudima u okruženju, i to radi fenomenalno. U priču nas uvo di Mike, ali mu se vrlo brzo pridružu ju komšinica Žaklina i njen sin Fabi jan. Postoje tri naratora koji govore o dešavanjima iz svog ugla. Takođe, pratimo i dva vremenska okvira, pre i posle udesa. Iako se u početku čini da će ovakav pristup zbuniti čitaoca i da neće biti lako ispratiti radnju, upra vo je suprotno.
Mikeove i Bjankine komšije su i stari penzioneri Gun-Brit i Oke. To su „ka mere“ u naselju, njihovim očima ništa ne promiče. U sve se mešaju i imaju mišljenje o svemu. Tu je i Ula, koji živi sam sa svojim mačkama i koji je rani je osuđivan za nasilje. Žaklina je bila model u Americi, ali vratila se u svoju domovinu sa sinom Fabijanom koji je sada tinejdžer i nije baš kao i druga deca. Iako prelepa, ne ume da oda bere muškarce i gotovo uvek navu če sebi bedu na vrat. Fabijan sanja o povratku u Ameriku i susretu s ocem. Ne snalazi se sa vršnjacima i redov no upada u nevolje. Mike je profesor fizičkog u lokalnoj školi, neko ko uvek i u svemu vidi dobro, a Bjanka žena koja razmišlja šta bi u određenoj situ aciji moglo poći naopako.
Dobre komšije su izmišljena priča, ali imaju mnogo dodira s realnošću. Matijas se bavi i veoma važnim pro blemima današnjice kao što su vrš njačko nasilje, prividno prihvatanje različitosti, a u stvari šikaniranje onih koji su drugačiji, i to ne samo od vrš njaka već i od odraslih. Mnogo je onih koji žele da se svi i sve uklope u ša blon. Imamo i potrebu da se deci i mladima postave dijagnoze. Psihič ko i fizičko nasilje je prisutno u veli koj meri i čini se da ga svako od nas nosi u sebi, i samo je pitanje šta je kome okidač.
Iako se tokom čitanja sve čini jedno stavnim, mislimo da smo shvatili liko ve, odjednom se sve preokreće i me nja. Kraj je savršen, nepredvidiv, bar za mene, a opet logičan. Još jednom ću reći: MAJSTORSKI! ■
M
Dve godine nakon useljenja, naravno na petak 13, Bjanku će udariti auto koji vozi njihova komšinica. I dok se Bjanka u bolnici bori za život, polako otkrivamo da li je ovo zaista bio samo nesrećni slučaj.
Nema, dakle, mnogo likova, a ipak ne manjka intriga, afera, prijateljstava i neprijateljstava. Likovi su fenome nalno osmišljeni. Znamo ih iz komši luka, prepoznali bismo ih da ih sret nemo na ulici. Svi imaju svoje tajne, skrivene planove, probleme… Uvu čeni smo u taj „idilični“ komšiluk, rado učestvujemo u svim tračevima.
ike i Bjanka se sa dvoje dece sele iz Stokholma u malo naselje u oblasti Sko ne. Naselje se na prvi po gled čini idiličnim, a i Bjanka je dobro proverila buduće komšije pre uselje nja. Uz njihovu, u ulici su još tri kuće, sa zanimljivim komšijama sa koji ma treba živeti, a u isto vreme i za držati odstojanje. Ulica se zove Ga lamdžijska (svako naselje je dobilo simpatično ime iz neke knjige Astrid Lindgren), a redni broj kuće je broj 13. I šta bi moglo poći naopako?Radnja se odvija sporo. Pažnja je na potisnutim emocijama, raspoloženju, ličnim opisima. Kako se ljudi ponaša ju u situacijama pod pritiskom? Šta raditi kada se desi nešto vrlo loše, a za to nemate koga da okrivite? Lini ja između ispravnog i neispravnog je tanka. Prisutne su nelagoda i nape tost u bliskim odnosima. Za svakog je istina drugačija, svi žele da se za štite.
Posebno zabavno bile su kratke, ci nične opaske koje pisac ubacuje u razgovor junaka. Dođe vam da kaže te: „Opaaa, bravo za tebe Gun-Brit, ili Ula.“
DANAŠNJICE
32
Piše: Anita Savić DELFI KUTAK
ŠTO SU VRŠNJAČKO NASILJE, PRIVIDNO PRIHVATANJE RAZLIČITOSTI, A U STVARI ŠIKANIRANJE ONIH KOJI SU DRUGAČIJI DELFI KUTAK
MATIJAS SE BAVI I VEOMA VAŽNIM PROBLEMIMA
KAO
Hačiko je čekao
Lesli Njuman
U izdanju Lagune uskoro će se naći knjiga Lesli Njuman o Hačiku, najpoznatijem psu na svetu, koji je postao simbol odanosti
Piše: Dunja Lozuk
Svako ko je u životu imao bar jednog četvoronožnog prija telja sigurno će zaplakati uz naslov – Hačiko je čekao au torke Lesli Njuman. Većina je sigurno čula za najpoznatijeg psa na svetu –Hačika. Ovo je istinita priča o njemu, simbolu odanosti.
Hačiko, pas rase akita, rođen je 10. novembra 1923. na farmi u Odateu u Japanu. Ejzaburo Ueno, profesor agrikulture na tokijskom Carskom univerzitetu, uzeo je Hačika za ku ćnog ljubimca i izmestio ga u urba nu sredinu Tokija. Profesor je sva kodnevno odlazio na posao vozom, a Hačiko bi ga ispraćao i na kraju sva kog dana čekao na obližnjoj železnič koj stanici u Šibuji. Dva prijatelja su svoj dnevni ritual poštovala sve do 21. maja 1925, kada se profesor nije vratio. Iznenada je umro na poslu dok je držao predavanje.
Svakog dana tokom narednih de vet godina, devet meseci i petna est dana Hačiko je čekao profesorov povratak, pojavljujući se tačno kada je voz trebalo da stigne na stanicu. Ovaj jedinstveni pas je privukao pa žnju drugih putnika, jer su mnogi već viđali Hačika i profesora Uena zajed no. Ubrzo ga je svet okarakterisao kao psa koji nikada nije odustajao.
Postao je svačiji miljenik i atrakcija, čak su mu donosili hranu i poslastice.
Pas je životinja koja ima šesto čulo, razvijenu empatiju i pruža bezuslov nu ljubav. Ova emotivna priča to i po tvrđuje. Pisana kao roman za decu, istovremeno i duboko tužna i puna nade, ovo je knjiga za sve uzraste. Lesli Njuman je podigla književni spomenik koji slavi odanost životinje prema čoveku. ■
NOVI ULOV
NOVI ULOV:
VAŠ KNJIŽAR
Otkad
je pre jedanaest godina otvorena knjižara „Branko Ćo pić“ u Kraljevu, Ana Jovano vić je deo Delfi tima. Pre osam godi na preuzela je funkciju šefa knjižare, koja sa sobom nosi brojne izazove na svakodnevnom nivou.
„Na svakodnevnom nivou, zajedno sa svojim timom, suočavam se sa ra zličitim situacijama, kako u radu sa kupcima tako i u svim onim segmen tima koji se tiču organizacije posla, administracije, prodaje... Sve to zah teva našu punu pažnju, posvećenost i, iznad svega, visok stepen profesi onalnosti i tolerancije“, kaže Ana Jo vanović.
Šta je najveća prednost rada u knjižari?
Rad u knjižari je za nas ljubitelje knji ga veliko zadovoljstvo, ali i odgovor nost i zaista se trudimo da svakom kupcu pomognemo da nađe pravi na slov. Zato smo za nešto više od de cenije postojanja Delfi knjižare u Kra ljevu sa kupcima izgradili odnos pun poštovanja i poverenja. Mnogi od njih nas doživljavaju kao prijatelje na koje mogu da se oslone, bilo da je u pita nju preporuka za knjigu ili pomoć u
izboru poklona za drage ljude. Zna ju da ćemo se uvek potruditi da na bavimo knjigu koju traže, da pamtimo koje žanrove čitaju, da znamo koja knjiga bi im se dopala.
Po čemu je specifična knjižara u Kraljevu?
Mnogo čitamo, kupci se vezuju za nas i rado dolaze baš u našu knjižaru i postaju stalni kupci. Znaju naše čita lačke navike, jer redovno razmenjuje mo utiske o pročitanim delima i svi ti razgovori su dragoceni kako za njih tako i za nas.
Kakve su čitalačke navike Kraljev čana?
Kraljevčani mnogo čitaju. Naslovi za decu se kod nas mnogo traže, kao i moderni klasici, knjige savremenih domaćih autora, posebno Kraljevčana Dejana Aleksića i Gorana Petrovića.
Tri Lagunina naslova za sva vre mena, po Vašem izboru. Čitaocima Bukmarkera bih preporu čila Slepilo portugalskog nobelovca Saramaga, Sluškinjinu priču Margaret Atvud i Crno krilo Eda Makdonalda.
Saramagov stil je jedinstven, a koji god njegov roman da odaberete, doživećete nesvakidašnje čitalačko iskustvo. Slepilo nam nudi alegoričnu sliku dehumanizovanog sveta u kom se ljudi, suočeni sa epidemijom gubit ka vida, bore za opstanak. Ako ima mo u vidu iskustvo pandemije koja još traje, Slepilo je roman koji je sva kako više nego aktuelan. Sluškinjina priča je distopijski roman, britka, za strašujuća priča koja pokreće važna pitanja, a nakon ekranizacije u vidu TV serije, ima armiju novih čitalaca, koji dalje stiču uvid u genijalnost ove kanadske autorke. Ukoliko želite da se opustite uz vešto osmišljenu avan turističku sagu, koja odiše britkim hu morom, topla preporuka za ljubitelje fantastike je prvi deo serijala Vrani no obeležje – Crno krilo. Sigurna sam da ćete, nakon nje, potražiti i nastav ke, jer će vas vrhunska karakterizaci ja likova, mračna i humorom protka na priča uvući u svoj svet. ■
ZAVRŠNA REČ
ZAVRŠNA REČ
Ana Jovanović Knjižara „Branko Ćopić“, Kraljevo