Kejt voker u postelji grčkog milionera

U POSTELJI GRČKOG MILIONERA

Naslov originala Kate Walker Bedded By The Greek Billionaire

Kiša se u potocima slivala niz vetrobran, zamagljujući pogled na put i tablu pričvršćenu na niski kameni zidić, ali Angelosu Rusakisu nije bila potrebna pomoć, niti vodič da pronade put do mesta koje je tražio.

Seoski drum koji je vodio do imanja nije se nimalo promenio od kada je poslednji put prolazio njime, pre izvesnog broja godina, i pre nego što je ugledao kapiju već je okretao volan, spreman da skrene.

Divlji pljusak i uzani krivudavi prilazni put onemogućavali su mu da vozi drugačije nego u prvoj brzini i izuzetno polako, ali to mu nije

smetalo. Toliko dugo je čekao i planirao ovaj trenutak da nekoliko minuta više nije pravilo nikakvu razliku. Zapravo je uživao u iščekivanju, gotovo isto koliko i pri pomisli na to da će svoj plan konačno početi da sprovodi u delo. Kada se pred njim ukazala velika kuća boje peska, osećanje zadovoljstva koje ga je pratilo od kada je napustio Atinu sada je bilo još dublje i snažnije.

U tom trenutku, Džesika Maršal, domaćica imanja, revnosno je obavljala svoje svakodnevne obaveze, nesvesna da su njeni dani u toj ulozi odbrojani, to jest da su došli do samog kraja. Čitav njen život mogao bi veoma brzo da se promeni, a on će biti tu da vidi njenu reakciju dok se ceo njen dotadašnji svet bude rušio oko nje. Upravo pomisao na taj trenutak bila je ta koja je učinila monotono putovanje od aerodroma podnošljivim, uprkos užasnom engleskom vremenu.

- Mislim da smo sad spremni - reče Džesika svojim baršunastim glasom, zaustavljajući batlera svog očuha, koji je pošao da izade iz salona nakon što je uveo još jednu priliku u crnini i snuždenog izraza lica. Možete li da ih zamolite da dovezu automobile pred kuću? Nadam se da to neće biti problem - dodala je, blago se namrštivši pošto je primetila da Piters okleva, kao i da deluje malčice zabrinuto.

- Naravno da neće, gospo]ice - odgovori stariji čovek. - Samo mislim da bi bilo dobro da još malo pričekamo, dok svi ne stignu.

- Da pričekamo?

Džesika prode rukom kroz svoju meku kestenja- stu kosu, osvrćući se po prostoriji i pokušavajući da se priseti ko bi mogao da nedostaje, ukoliko je iko uopšte nedostajao.

- Ali svi su ovde, zar ne? - upitala je zbunjeno.

Pitersovo lice najednom poprimi onaj isti zabrinut izraz, ali već u sledećem trenutku on nestade, kao rukom izbrisan. Ipak, Džesiki to nije promaklo i ona osed nekakvu nelagodnost u stomaku, kao da joj je nešto izmicalo, kao da nije znala nešto što bi trebalo da zna. To ju je brinulo, i postajala je sve uznemirenija.

- Nisu baš svi, gospodice.

- Ali ko... ?

- Džesika ponovo pogleda oko sebe, još jednom osmotrivši sve prisutne. To su uglavnom bili stariji ljudi, mahom prijatelji njenog očuha, i ona nikako nije mogla da se priseti je li sada nedostajao iko sa spiska ljudi koji su pozvani da prisustvuju Martijevoj sahrani.

- Ne mogu da se setim ko bi još...

Postoji još neko... - oklevao je Piters, pokušava- jući da pronade način da izgovori ime osobe na koju je mislio. - Rekli su mi da očekujemo njegov dolazak - rekao je oprezno.

- Ko vam je rekao?

- Gospodin Hilton... Gospodin Sajmon Hilton.

Advokat njenog očuha. Znači, Sajmon Hilton je poznavao tu osobu, ko god ona bila. Ali zašto joj je Sajmon Hilton nije pomenuo dok su razgovarali o pri- premama za sahranu i svemu onome što je nakon toga trebalo da usledi?

- Zamoliću...

Međutim, u tom trenutku presekao ju je snažan zvuk motora nekog sasvim sigurno moćnog automobila, koji je dolazio spolja. Džesika se trgnu i ustuknu, a potom kroz zavesu od tila ugleda obrise metalik sive limuzine koja se zaustavila ispred velikog dvokrilnog prozora.

- Mislim da je gost kojeg smo čekali upravo stigao - rekla je Pitersu. Molim vas, dočekajte novopridošlog gosta, a potom možemo polako da podemo prema crkvi.

Džesika se pitala ko li je ta „tajanstvena" osoba, pokušavajući da ukroti jedan odbegli pramen kose. Tog jutra je stavila nekoliko ukosnica ne bi li nekako sputala svoju neposlušnu grivu, ali jedna lokna neprestano se izvlačila i ona je po ko zna koji put zadenu za uvo.

Sigurno se radilo o nekom važnom, pomislila je, čim je Sajmon rekao Pitersu da ne počinju bez njega. Ali ako je bilo tako, zašto joj onda gospodin Hilton nije ništa pomenuo dok su se dogovarali oko detalja za Martijevu sahranu? Osim toga, kazala mu je da je obavesti ukoliko postoji neko koga je obavezno morala da pozove.

Iz hola se začuo zvuk otvaranja masivnih ulaznih vrata od hrastovog drveta, a zatim i nerazgovetni glasovi.

Muški glasovi. Znači, tajanstvena osoba je bio muškarac. Jedan mali deo zagonetke bio je rešen.

Postojalo je nešto u boji tog glasa koji je razgovarao sa Pitersom, nešto što ju je iznenada i neočekivano učinilo napetom. Nešto blisko, poznato, što ju je podsetilo na...

Na šta?

Na nešto neuhvatljivo, na šta nije mogla, niti znala kako da se usredsredi. Zaglušujući zvuk kiše koja je lila kao iz kabla činio je reči koje su batler i tajanstveni gost razmenjivali u potpunosti nerazumljivim, i ona, ma koliko se trudila, nikako nije uspevala da ih razlu- či. Ipak, na neki neobjašnjiv način zvuk tih reči prodrmao je -

njeno sećanje na stvari koje je smatrala zakopanim negde, u dubini svoje duše. Osetila je kako srce počinje ludački da joj kuca, kao da će da iskoči iz grudi, dok joj se utroba bolno stezala.

Nema šansi da je posetilac on, uveravala je samu sebe. I nije bilo razloga za paniku. Sigurno ju je sustizao stres nagomilan tokom protekle nedelje. Sok uzrokovan Martijevim iznenadnim, smrtonosnim srčanim udarom. Duga, mučna noć dok je ležao u komi. Barem nije patio, nije se dugo mučio nakon tog prvog napada, ali ta jedna potresna, iscrpljujuća noć činila joj se kao čitava večnost. Nije bilo nimalo čudno što je sve to konačno počelo da uzima danak. I bila je ubedena da je samo to u pitanju.

Piters se pojavio na vratima. Kao i toliko puta tog popodneva, zastao je na pragu i gotovo nečujno pročistio grlo pre nego što će progovoriti.

- Gospodin Angelos Rusakis... - najavio je ozbilj- nim glasom dugo očekivanog gosta, i na zvuk ovog imena, na koje nije smela čak ni da pomisli, Džesiku prode jeza kroz kičmu i ona se sva strese.

Angelos Rusakis. Ne! Ne može biti... Nemoguće! Sigurno je sanjala. Ili je to, ili je bila toliko premorena da je pogrešno čula, ne ono što je batler izgovorio, već ono što joj se vrzmalo po glavi, uprkos njenoj volji i...

Ugledavši čoveka koji je zakoračio u prostoriju, pošto mu je Piters ustupio mesto uslužno se pomerivši u stranu, Džesikine misli se zamrzoše, oduzimajući joj sposobnost rasuđivanja. Bila je u stanju samo da stoji i zuri u neočekivanog gosta, boreći se da po svaku cenu izbriše prizor pred sobom.

Nije postojao ni jedan jedini razlog za njegov dolazak. Nije bilo razloga za njegov ponovni povratak na imanje koje je gotovo pre sedam godina napustio pod onakvim okolnostima, zaklevši se da se više nikada neće vratiti.

Međutim, prizor pred njom zaista je bio stvaran. Visok, stameni muškarac koji je stajao na nekoliko metara od nje bio je isuviše stvaran da bi mogao da bude samo plod njene mašte. Da, bila je to njegova gusta, sjajna crna kosa i krupne crne oči koje su istraživale svaki kutak salona, kao da su tragale za nečim.

Ili nekim.

Džesika je bila toliko uznemirena da je jedva disala, ne usudujući se da korakne unazad kako ne bi skrenu- la njegovu pažnju, ali blaga drhtavica koja je obuzela čitavo njeno telo bila je dovoljna da privuče njegov po- gled, koji se poput kakvog oštrog sečiva zario u njeno prebledelo lice.

Osetila se poput malenog poljskog miša koji je, ukočen u mestu, iščekivao da ga soko koji kruži iznad njega zgrabi i proguta u jednom zalogaju.

Kao da je sedam godina koje su prošle od kada ga je poslednji put videia najednom izbrisano. Ponovo je imala osamnaest godina, i bila je posramljena kao nikada pre u svom životu. Čula je njegov dubok glas, sa jakim južnjačkim akcentom, kako joj hladno saopštava: ,,Ne zavaravaj se, dete. Nimalo me ne zanimaš u tom smislu. Ja se ne igram sa malim devojčicama."

Nakon te jezive večeri, bilo joj je drago što je sutra- dan konačno otišao, i nadala se da ga nikada više neće videti. Kakva je to igra sudbine dovela čoveka koga je nekada davno nazvala Crnim anđelom ponovo u njen život? I to baš u ovom užasnom trenutku.

Uprkos svemu, nije postojao način da ignoriše novopridošlog gosta.

Gledao je pravo u nju, glave blago nag- nute u stranu, kao da čeka da ona načini prvi korak. Što je bio slučaj i sa svima ostalima u prostoriji, shvatila je, najednom postavši svesna da su sve oči uprte u nju. Naravno, budući jedini preostali član Martije- ve porodice, ona je bila ta koja je morala da pozdravi svakoga ko bi došao, kao što je to činila prethodnih sat vremena i više.

Nekako je naterala sebe da se pomeri, uspravljajući leda i vrat, tako da prikrije slabost koju je osećala u nogama. Bila je ubedena da izgleda poput olovnog vojnika, dok je kruto koračala po izlizanom persijskom tepihu, mimo okupljenih suseda i prijatelja koji su joj otvarali put prema čoveku koji je još uvek stajao na dovratku.

Sve vreme ju je netremice posmatrao. Te tamne, opa- sne oči bile su prikovane za nju dok je hodala ka njemu, tako da je osećala peckavu vrelinu na svojim obrazima, koje je ponovo oblilo rumenilo, premda prejako, od uzbuđenosti i uzrujanosti koje su je celu prožimale.

Sta je on radio ovde? I zašto se pojavio baš sada, u najgorem mogućem trenutku? ,,Ne vraćaj se!", začula je sopstvene reči upućene njemu te nesretne noći pre sedam godina. ,,Ne vraćaj se više ovamo! Ne želim više nikada da te vidim!"

A potom je čula i njegove, koje su nakon toga usledile: ,,Ne brini, draga", rekao je. „Svakom čoveku je dovoljno da samo jednom u životu okusi pakao. Nisam budala da se ponovo upuštam u tako nešto."

Uprkos tome, sada je opet bio ovde, onako crn i krupan, znatno krupniji od mladića koga je onda upo- znala. Godine koje su protekle u meduvremenu načinile su od njega muškarca, koji je svojom stamenom, moćnom figurom zaklanjao svetlost koja je dolazila iz predvorja.

Na jedan kratak, zastrašujuć trenutak, Džesika oseti kao da je zaklanjao i njen put napolje, ka svežem vazduhu koji je toliko žudela da udahne. Osećala se kao da će zauvek ostati zarobljena u tom mračnom salonu, okružena sumornim licima ljudi koje gotovo da nije ni poznavala. Teško je disala, a srce kao da joj je bilo u petama, i snažne, muževne crte lica čoveka koga je svih ovih godina toliko želela da zaboravi najednom se zamutiše pred njenim očima.

Po ko zna koji put tog jutra žarko je poželela da Kris bude uz nju, ali njen verenik je tog dana imao važan poslovni sastanak u Londonu, koji ni za šta na svetu nije mogao da otkaže. Ionako se pribojavala kako će sve ovo podneti bez njegove podrške, a sad još i ovo... Da je znala, ili pak samo naslutila, da će se Angelos Rusakis išunjati iz pećine u koju se zavukao još pre se- dam godina i pojaviti se danas tu, pred njom, molila bi Krisa da ostane, bez obzira na sve. Ali to joj nije bilo ni na kraj pameti. Kako je mogla da pretpostavi da će njena sramna prošlost iskrsnuti baš tog dana, zajedno sa ovim čovekom?

Zašto je došao? Zašto je bio ovde? Oduvek se pribojavala da će se jednoga dana pojaviti, onako crn i opasan, došavši da se osveti zbog načina na koji je mislio da se ponela prema njemu. Prizor tih zažarenih tamnih očiju i želja za osvetom koja se u njima ogledala kada joj je uputio svoj poslednji pogled te davne večeri, proganjala ju je u snovima mesecima kasnije. Prošlo je dugo vremena pre nego što je sećanje na njega izbledelo, ali nikada u potpunosti, jer ju je i dalje mučilo kad god bi bila umorna ili utučena.

Bila je svesna da mora da se suoči sa stvarnošću, i sva njena snaga sada je bila usmerena isključivo ka tom cilju. Uostalom, Piters je najavio Angelosa Rusakisa kao i bilo koga drugog ko je tog prepodneva ušao u salon. Batler ga je očekivao jer mu je Sajmon Hilton rekao da će doći, iako je on bio poslednja osoba koju je ona očekivala da vidi. Bez obzira na to, prema njemu je trebalo da se ophodi kao prema svakom drugom gostu. Morala je da se potrudi da tako i bude, uprkos tome što je znala da neće moći neometano da diše sve dok on ne napusti kuću, sve dok ne napusti Englesku, i ne nestane ponovo iz njenog života.

- Gospodine Rusakis... - naterala je sebe da izusti, trudeći se da joj glas zvuči hladno i ravnodušno, tako da oni koji nisu znali da su se njih

dvoje poznavali i da je medu njima postojala davnašnja netrpeljivost nisu mogli ni da naslute tako nešto. - Hvala vam što ste došli.

Naterala je sebe i da ispruži ruku. Bio je to plod vaspitanja koje joj je majka bespoštedno usadivala od malih nogu. Učtivost prema gostima bilo je nešto na čemu je Andrea oduvek insistirala, tako da čak ni sada nije mogla ništa protiv pravila ponašanja koja je još kao devojčica usvojila. Ipak, jedva se suzdržala da se ne trgne kada je gotovo spržio njen dlan vrelinom svoje snažne, muževne šake.

- Gospodice Maršal...

Ovako izbliza delovao je još veličanstvenije nego u trenutku kada je ušao u prostoriju, dok ga je posmatrala sa suprotnog kraja salona. I pored visokih potpetica, bila je dvadesetak centimetara niža od njega, i morala je da zabaci glavu unazad kako bi ga pogledala u oči. Njegov maslinast ten delovao je neverovatno životno u odnosu na rano prolećno bledilo ostalih gostiju. Bio je u crnini, kako je dolikovalo, ali njemu je pristajala kao nikome drugome u salonu.

Njegova odeća bila je daleko kvalitetnija od onoga što je ovaj, pre nekoliko godina tek ambiciozni mladić sa svetlom budućnošću, tada mogao sebi da priušti. Ispod dugog crnog kaputa koji je još više isticao njegovu snažnu, izduženu figuru, nosio je savršeno skrojeno crno odelo i crnu košulju od najfinijeg pamuka. Kiša koja je napolju bespoštedno padala natopila je njegov kašmirski kaput, čineći ga još crnjim i glatkijim. Ka- pljice vode takode su bile vidljive i na njegovoj crnoj svilenkastoj kosi, svetlucave poput dijamanata, kao i na njegovim gustim crnim obrvama, koje su se nadvijale nad njegovim tamnim očima, boje ebonovine.

- Moje saučešće - rekao je.

Zvučao je ljubazno, ali samo onima koji ga nisu poznavali, dok je Džesika u njegovom glasu primetila primesu nečeg divljeg i sirovog, zbog čega joj se utro- ba ponovo neprijatno stegla. Zvučao je kao da je silio sebe da uopšte nešto progovori. Ali kada je pogledala njegovo lice, sve što je videla bio je krajnje uljudan izraz, maska koju je nosio u javnosti, a koja je skrivala ono što je zaista imao na umu.

Medutim, šta god da je pokušavao da prikrije, to se videlo u njegovim očima, i srce joj zadrhta pri sa- mom pogledu na beskrajnu dubinu koju su one krile.

Džesikin sopstveni osećaj krivice dodatno je povećavao njenu nelagodnost.

- Pretpostavljam da vas je gospodin Hilton obavestio o smrti mog očuha...

Da. Telefonirao mi je čim je saznao. Baš tada sam bio na poslovnom putu, inače bih došao ranije.

Njegove tamne oči su je netremice posmatrale dok je govorio, ali u njima je bilo nemoguće bilo šta pročitati. Bile su potpuno bezizražajne.

Znao je o čemu ona razmišlja; jedva primetan smešak na njegovim prelepo oblikovanim usnama joj je to govorio. Znao je da pokušava da dokuči zbog čega je ovde, da pronade nekakvo objašnjenje za njegov iznenadni i neočekivani dolazak. Jer, ono je moralo da postoji. Sigurno se nije pojavio samo da bi odao poštovanje njenom preminulom očuhu.

Poštovanje je bila poslednja stvar koju je Angelos osećao prema Martiju. Jedina dva osećanja koja su povezivala ova dva čoveka bila su ogorčenost i mržnja, koju su njeni nepromišljeni postupci i budalasto ponašanje još više potpirili i sve ih gotovo uništili.

Ne, ispravila je sebe. Angelosa nisu uništili. Barem ne emotivno. Dok je ona bila potpuno skrhana. On je pre sedam godina otišao odavde bez ijednog ožiljka na svom srcu, ostavivši nju da sakuplja krhotine svog života, rasute svuda unaokolo.

Kada je o finansijama bila reč, stvari su stajale drugačije. Što se toga ticalo, imao je svako pravo da je mrzi, kao što je mrzeo i njenog očuha, jer je ona bila razlog zbog koga je izgubio posao, zbog čega je ponaj- pre i otišao odatle.

- Ne razumem... - započela je tiho, ali u tom tre- nutku u prostoriju je ponovo ušao Piters, po ko zna koji put pročistivši grlo, čime je želeo da skrene pažnju okupljenima da ima nešto da kaže.

- Sve je spremno za sahranu, gospodice Maršal. Vi bi trebalo da budete na čelu povorke.

- Ali ja...

Bila je beskrajno zbunjena. Uperila je pogled prema Angelosu Rusakisu, koji je i dalje stajao na dovratku, onako moćan i veličanstven.

Njegov iznenadni dolazak ju je potpunio poremetio i osećala se kao da je iz- gubila tlo pod nogama, kao da će sa svakim narednim korakom zakoračiti u provaliju. Činilo se kao da je njena urodena uravnoteženost netragom nestala, ustu- pivši mesto nelagodnosti i nesigurnosti.

- Vi... - zaustila je, i on se u istom trenutku pomeri u stranu, učtivo joj otvarajući prolaz.

- Izvolite - rekao je, a glas mu je i dalje zvučao smireno i suzdržano, ali da je pogledala u njegovo lice, što nije smela da učini, videla bi prezrivi sjaj u njegovim očima. - Sada nije ni vreme ni mesto - dodao je tiho. - Razgovaraćemo kasnije.

-

Je li ona to umišljala stvari? Da li su je njena nečista savest i nesrećne uspomene navodile na to da njegove reči protumači kao mračno obećanje, gotovo pretnju, a ne kao učtivu predusretljivost? Je li samo ona čula taj preteći ton u njegovom glasu, od koga joj se naježila svaka tanušna dlačica na njenom telu? Prolazeći pored njega, konačno je podigla glavu, ponovo se susrevši sa njegovim strogim mračnim pogledom, koji kao da joj je govorio da prati svaki njen pokret. A možda je ipak sve umislila? Više ništa nije znala.

Ali on jeste znao da bi ona učinila sve kako bi sprečila bilo kakvu vrstu ispada u javnosti, i to pred predstavnicima više klase kojoj su pripadali Martijevi prijatelji. Da će se pobrinuti da poslednja stvar koju čini za svog pokojnog očuha protekne mirno i dostojanstveno, da će zauzdati svoj brzopleti jezik, i da će pre umreti nego učiniti nešto nepropisno. I on je upravo na to igrao.

Istina, bila je na ivici da mu se suprotstavi, da ga upita o čemu oni to imaju da razgovaraju, da mu kaže da ode, odmah, i da se više nikada ne vrati, ali odmah potom se setila da je on bio pozvan na ovu sahranu, i to da ga je pozvao lično Martijev advokat. Ta činjenica zauzdala je bujicu reči koja joj se već nalazila na vrhu jezika. Umesto toga je samo učtivo klimnula glavom i prošla pored njega, uputivši se prema otvorenim vratima i kolima koja su čekala pred ulazom.

- Kasnije - bilo je sve što je rekla, gotovo nečujno, dok se mimoilazila s njim.

- Kasnije - ponovio je Angelos Rusakis svojim baršunastim glasom. Ta jedna jedina reč zvučala je poput obećanja, i to ne isključivo samome sebi, već i njoj. Usne mu se izviše u blag osmeh dok ju je posmatrao kako se udaljava, vitka i leda pravih poput strele. Da, pričaćemo kasnije, gospoćtice Maršal, ponovio je još jed- nom u sebi.

Pustiće je da uživa u verovanju da je ona ta koja je u prednosti, barem za sada. Pričinjavalo mu je zadovoljstvo da stoji po strani i da je još neko vreme posmatra u ulozi neprikosnovene gazdarice i kraljice ovog imanja. Prisetio se one čuvene poslovice, ,,ko se zadnji smeje, najslade se smeje", a mladana gospodica Maršal svakako nije bila ta koja će se uskoro smejati. Baš naprotiv...

Uprkos svim ovim mislima, onoj isključivo muškoj strani Angelosa Rusakisa nije promakao vidan pomak koji je Džesika Maršal načinila tokom ovih nekoliko godina, koliko je nije video, barem u fizičkom smislu. Lepuškasti devojčurak izrastao je u pravu pravcatu le- poticu, ženu u svakom smislu te reči. Bila je viša i vit- kija, ali njeno telo bilo je zaobljeno svuda gde je trebalo da bude, uključujući i grudi i kukove, i u

jednom tre- nutku osetio je kako mu puls ubrzano kuca pri pomi- sli na ono što se krilo ispod njenog strogo skrojenog crnog kostima i bele svilene bluze, zakopčane sve do njenog belog labudeg vrata, koja je skrivala sve osim njene nežne, glatke kože.

Lice joj je sada bilo izduženije, a visoko postavljene jagodice istaknutije, dok su njene plavozelene oči delovale svetlije nego ikada, u kontrastu sa njenom bujnom kestenjastom kosom i mekim ružičastim usnama.

Na sekund se prisetio dodira i ukusa tih toplih, putenih usana, i telom mu prodoše žmarci. Ipak, sećanje na ono što je potom usledilo delovalo je na njegova ponovo probudena osećanja poput kofe hladne vode, i on zabrani sebi da se ponovo vine u bilo kakvu vrstu zanosa ili sentimentalnosti.

Jedina stvar koja se na Džesiki Maršal nimalo nije promenila bio je njen hladan, prezriv pogled, koji je upućivala svakome koga je smatrala nedostojnim sopstvene ličnosti. Izraz koji kao da je govorio „kakva jc ovo prljavština pod mojim nogama" bio je potpuno nepromenjen, s tim što mu je sada bilo pridodato još sedam godina zrelosti, sedam godina tokom kojih je gospodica Maršal radila isključivo ono što se njoj htelo.

Pa, više neće biti tako. Uskoro će saznati zašto je došao ovamo, a ledena kraljica će se najverovatnije i u tom trenutku svim svojim snagama truditi da zadrži ledenu smirenost, uprkos tome što će sve oko nje po- stati vrelije od samog pakla.

Naglo se trgnuvši iz svojih misli, Angelos Rusakis se osvrnu oko sebe i shvati da su svi već napustili salon i krenuli za Džesikom. Napolju je kiša polako prestaja- la, a pred vratima je čekalo nekoliko crnih limuzina. Gospođica Džesika će morati još malo da pričeka, jer pred njima je bila sahrana.

Sahrana oca koga nikada nije upoznao.

Oca koga mu je Džesika Maršal ukrala.

2.

- Džesika, moram da porazgovaram sa tobom.

Sajmon Hilton je dodirnuo Džesikin lakat kako bi joj skrenuo pažnju dok je jednoj starijoj gospođi pomagala da obuče kaput.

Važno je - dodao je.

U redu, ali zar baš sada? - upitala je Džesika.

Osvrnula se oko sebe po predvorju koje je sada već

bilo gotovo ispražnjeno, i uzdahnula s olakšanjem. Na- poran dan se polako bližio kraju. Još samo nekoliko minuta, i moći će da skine svoje elegantne cipele sa previsokim potpeticama, koje su je već satima ubijale, da podigne noge i na miru popije šolju toplog čaja, a ne da u brzini otpija po koji gutljaj ohlađenog napitka, što je bio slučaj tokom čitavog dana, dok je vodila učtive i prazne razgovore sa ljudima koje je jedva poznavala.

- Može li to da sačeka? - upitala je bolećivo, nada- jući se da će dobiti potvrdan odgovor.

- Bojim se da ne može - uzvrati Sajmon Hilton. - Radi se o Martijevom testamentu.

Advokatu je očigledno bilo veoma neprijatno. Njegove oči izbegavale su da se susretnu sa njenima i sve vreme se premeštao s noge na nogu.

Džesiki je to bilo sumnjivo.

- Nešto nije u redu? - upitala je. - Sajmone, o čemu se radi?

- Voleo bih da porazgovaramo na miru... U četiri oka.

Pokazao je rukom na još nekolicinu ljudi koji su se oblačili i lagano kretali prema izlazu. Angelos Rusakis nije bio medu njima, i Džesiki se to nimalo nije svidalo. Štaviše, kroz širom otvorena dvokrilna vrata mogla je da ga vidi kako stoji na suprotnom kraju salona i gleda kroz prozor u baštu. Kiša je ponovo lila kao iz kabla.

Bilo je dovoijno samo da ga pogieda pa da joj niz kičmu prode jeza, što joj se već desilo u nekoliko navrata tokom ceremonije u crkvi i na groblju, dok se borila sa suzama posmatrajući kako se sanduk sa posmrtnim ostacima njenog očuha polako spušta u zemlju. Bila je to jeza koja nije imala nikakve veze sa hladnim, neprijatnim vetrom koji je na kratko odmenio kišu, već sa osećanjem nelagode koji joj se javljao svaki put kad bi ga pogledala. I dalje nije mogla ni da pretpostavi zašto je ovde, niti je on žurio da joj to objasni.

Osećala se kao da je čekala na jaguarov skok. Kao da ju je kriomice vrebala nekakva velika, moćna krvoločna zver, koja uvek napada iznenada, onda kada se plen tome najmanje nada. Već je mogla da oseti ogrebotine od kandži i bolni ugriz čeljusti.

Pokušavala je da ubedi sebe da ima previše bujnu maštu. Da je iz nekog razloga, koji ona trenutno nije mogla da pojmi, Angelos osećao obavezu da dode i oda poštovanje čoveku koji je pre sedam godina, u jednom veoma kratkom periodu, bio njegov poslodavac.

Međutim, koliko god da se trudila, to objašnjenje joj nije zvučalo dovoljno ubedljivo. Pre svega zato što Angelos nije bio tip čoveka koji je bilo šta radio iz oba- veze. Čak i kao mladić, posedovao je kontrolu nad

svojim životom. U trenucima važnih odluka, slušao je isključivo sebe.

Sada, već u svojim tridesetim, sigurno je prokrčio sebi put u poslovnom svetu i postao još čvršći i odlučniji nego što je nekada bio, te nije mogla da ga zamisli kako polaže račune bilo kome.

Sto je značilo da je bio ovde iz nekih samo njemu znanih razloga, i nije hteo da joj kaže o čemu se radi sve dok se on ne bude osetio u potpunosti spremnim.

Ali pre toga svakako ju je čekao razgovor sa Sajmonom.

- Samo mi daj pet minuta - zamolila ga je.

Oprostila se od preostalih gostiju i ubrzo u salonu nije bilo više nikoga.

Osim Sajmona, naravno, koji je razgovarao sa nekim mobilnim telefonom, i Angelosa, koji je i dalje stajao tamo gde i pre, sa rukama u džepovima svojih savršeno skrojenih pantalona, i blago razdvojenih dugih nogu. Skupocene italijanske kožne cipele bile su mu toliko uglancane i čiste kao da napolju ceo dan nije padala kiša. On je bio jedan od onih ljudi koji su uvek, i u svakoj situaciji, izgledali besprekorno.

Posmatrajući ga tako, svako bi rekao da je on vlasnik imanja, pomisli Džesika uzrujano. Stajao je tamo poput gospodara svega što ga je okruživalo, a zapravo je bio...

- Šta je zapravo bio?

Ovo pitanje je prestravi. Zaustavila je svoj ionako neodlučan korak dok je hodala prema čoveku koji je gledao kroz prozor, shvativši koliko je u stvari malo znala o Angelosu Rusakisu. A o Angelosu koji se tog popodneva pojavio ovde nije znala apsolutno ništa. Gde je živeo, šta je radio, koliko je napredovao u životu, premda u ovo poslednje nije bilo nikakve sumnje, sudeći po njegovom stavu i izgledu. Ali nije znala ništa o njegovom životu.

Da li se vratio u svoju rodnu Grčku kada je otišao odavde pre sedam godina?

U tom trenutku Angelos postade svestan njenog prisustva, te polako okrenu glavu i prostreli je svojim taminim očima. Čitavog dana se trudila da izbegne njegov pogled, a sada je znala i zašto. Osećala se poput leptira, zarobljenog i pričvršćenog špenadlom za tablu od stiropora, nemoćnog i nesposobnog da se pomeri. Izraz njegovog lica bio je smiren, možda čak i blag, ali iz nekog njoj neobjašnjivog razloga ona mu nije verovala. Bila je ubedena da se iza njega nešto krije.

- Gospođice Maršal...

Glas mu je takode bio smiren, i glava mu je bila Mago nakrenuta u stranu, ali njegov izraz lica i dalje nije otkrivao ništa.

Imate veličanstven pogled - rekao je, i Džesika se zagleda u njega u neverici. Zar je zaista mislio da mu je prišla samo da bi neobavezno ćaskali?

- Čini mi se da to nisam primetio kada sam poslednji put bio ovde nastavio je.

- Tada je bilo... drugačije.

Džesika je konačno uspela nešto da prozbori, na jedvite jade, jer gotovo uopšte nije osećala jezik. Kao da je bio potpuno utrnut. Imala je osećaj da je pogrešila što mu se toliko približila. Najednom je shvatila zašto ga je čitavog dana izbegavala, i to ne samo njegov pogled.

Držala se na izvesnoj udaljenosti od njega jer tako nije mogla da ga vidi - da ga zaista vidi. Izbliza. Znala je da je time pokušavala da izbegne moćan uticaj koji je njegova pojava imala na njena čula.

Postoja- lo je nešto sirovo, izrazito muževno u njemu, što ju je još onda privuklo, kada je imala svega osamnaest godina. Uprkos tome što je tada bila još jako mlada, neiskusna i naivna, ta njegova sirovost i muževnost i dalje su joj delovale privlačno. S tim što je tome sada bilo pridodato još sedam godina zrelosti, i očiglednog životnog uspeha. Ako je Angelos onda bio njen Crni andeo, sada je bio sve to i još više - Crni arhandeo.

On je predstavljao otelotvorenje muške moći i snage i čiste, destilovane seksualnosti.

Upravo sa tim je izbegavala da se suoči tokom čitavog poslepodneva, da koliko god može odloži trenutak kada će pogledati istini u oči. Ni gorke uspomene iz prošlosti, ni njegov neobjašnjiv dolazak ovamo, iza koga se sigurno nešto krilo, ni činjenica da je bila verena i da je uskoro trebalo da se uda - ništa od toga nije uspelo da nadviada njeno mišljenje da je Angelos Rusakis bio najseksepilniji i najprivlačniji muškarac koga je ikada u životu videla.

- Mi smo bili drugačiji - rekla je naizgied odlučnim glasom, nadajući se da će time uspeti da prikrije svoju zbunjenost i zatečenost. Možda jeste izgledao kao da je uspeo u životu, ali to nije moglo da izbriše činjenicu da ga je nekada koštala zaposienja, i jedinog doma koji je u tom trenutku imao. To je bila neprikosnovena istina, ali ponos joj nije dozvoljavao da se postavi u skladu s njom. Stajala je na par koraka od njega prkosno podignute brade, posmatrajući ga onim svojim prepoznatljivim prezrivim pogledom.

- Jesmo li? - upita Angelos smireno.

- Da. Potpuno drugačiji.

Džesiki je najednom postalo dosta tajanstvenosti i njegovog uznemiravajućeg prisustva. Želela je objašnjenje.

-

Možda biste mogli da mi objasnite šta radite ovde. Sta želite?

- Šta želim? Činilo se kao da ga je njeno pitanje zbunilo. Osvrnuo se oko sebe i pogledao je s visine, sa zaprepašćenim izrazom na licu.

- Za početak, ne bih imao ništa protiv ovakve kuće. Dok sam radio ovde, mislio sam da je sjajna, čak i pre nego što sam prvi put ušao unutra.

- Nije na prodaju! - odbrusi Džesika.

Ovo je možda bilo pregrubo, pomislila je. Preterala je, a po načinu na koji su je njegove blistave crne oči pogledale, gotovo neprimetno žmirkajući, znala je da je i te kako bio svestan nelagodnosti koju je pokušala da sakrije od njega. Mogla je čak da pretpostavi koje će biti njegove sledeće reči.

- A posebno ne takvima poput mene, zar ne? - upitao je meko, ali nimalo nevino. - Je li tako, Džesika? To si htela da kažeš? Da ovo imanje može da pripada samo kakvom Englezu čijim venama teče plava krv? A ne nekom atinskom probisvetu koji je dobar samo za to da istimari tvog čistokrvnog konja, da ti očisti blato sa čizama kad se vratiš sa jahanja i uglanca ih za sledeće?

- Nikada nisam rekla... - promrmlja Džesika, ne mogavši da veruje da ju je smatrao takvom. - Ja...

Ali Angelos je nije pustio da završi.

- Ili sam to primetio razočaranje u tvom glasu?

- Razočaranje?

- Da nisi možda pomislila da ću reći kako želim tebe? Da sam se zato vratio, zato što ne mogu da te iz- brišem iz svojih misli? Da te želim još od trenutka kad sam te prvi put poljubio, pre sedam godina? Da sam oduvek sanjao o tebi i da sam odlučio da ćeš jednoga dana biti moja? Da sam sad, pošto sam uspeo u živo- tu, i tvoj očuh više ne može da se ispreči između nas, došao po tebe, da te oženim?

- Ne! Nikada! Šta ti pada na pamet!

Glas joj je bio visok i piskutav, isuviše visok i pisku- tav, pročitala je na njegovom licu, ali sa svakim slede- ćim ,,ne", koje je ponovila još nekoliko puta, postajao je sve tiši i nemoćniji, kao da joj je ponestajalo snage da se brani. Pri samoj pomisli da bi ono što je upravo rekao mogla da bude istina, celo telo joj podide jeza.

- Ne postoji ništa što želim manje od toga! - povikala je, uspevši ponovo da se sabere.

-

Angelos joj uputi jedan kratak, hladan, pobedonosan osmeh, u kome nije bilo ni trunke topline, niti se u njegovim tamnim očima nazirao tračak svetlosti. Znala je da je upala u zamku koju joj je postavio.

- Zar ne misliš da bi zvučala još ubedljivije kad bi istakla i to da si verena?

Na trenutak se osetila potpuno nemoćno da bilo šta kaže. Kako je uopšte znao... ?

Naravno, video je prsten na njenoj ruci. Smišljeno je učinio da se oseti upravo onako kako se sada osećala - krivom jer ni na sekund nije pomislila na svog verenika, i postidenom, jer je on trebalo da bude prva stavka u njenim mislima.

Na Angelosove reči trebalo je da uzvrati jednim besnim: Ne zanima me nijedan drugi muskarac osim mog verenika! Krisovo ime trebalo je da bude prvo na njenim usnama.

Upravo to je, predosećala je, bila zamka koju joj je Angelos postavio, i u koju je želeo da je namami.

- Pa, reci mi, gde je tvoj verenik danas? Zar ne bi bilo logično da bude ovde, uz tebe, da te podrži u jednom ovako tužnom trenutku?

Džesika zadrhta od osudujućeg tona u njegovom glasu. Još jednom je poželela da Kris bude ovde, jer u tom slučaju ne bi morala da sluša očigledno pogrdno mišljenje drugog muškarca o njemu. Osim toga, Ange- los nije bio jedini, jer je ona žarko želela da i njen očuh vidi u njenom vereniku ono što i ona, ali on je oduvek sumnjao u njegove dobre namere.

- Iskrslo mu je nešto neodložno na poslu, i nije mogao da dode. Inače bi svakako bio ovde. I ne bi se ni na trenutak odvajao od mene.

- Da te zaštiti od nekadašnjeg sluge koji ne zna gde mu je mesto? upita Angelos cinično. - Moraću da te razočaram i da ti kažem da nisam zato ovde. Mislim, zbog tebe.

Džesika pomisli kako je ovo možda pravi trenutak da ga upita zašto je onda došao, ali nešto ju je sputavalo da to učini. Možda je zapravo nije ni zanimalo zašto se tako iznenada pojavio, možda nije ni želela da sazna. Sve što je želela bilo je da ode, da odnese sa sobom to očajničko, nelagodno, neprijatno osećanje krivice koje je pobudio u njoj time što je ponovo ušetao u njen život. Želela je da je ostavi na miru.

Molila se i nadala da ga više nikada neće videti.

Uz nemali trud prebacila se na hladnu učtivost s kakvom se ponela prema njemu od trenutka kada ga je ugledala na vratima, par sati ranije.

- Plašim se da ću morati da te zamolim da odeš odavde. Svi su već otišli svojim kućama.

Pokazala je rukom na praznu prostoriju, a potom je učinila jedan korak unazad i napola se okrenula, tako da mu je prolaz ka predvorju sada bio potpuno slobodan.

- Mislim da bi i ti to trebalo da učiniš.

Angelos baci još jedan vatreni pogled na njeno lice, a zatim ga skrenu, uperivši ga prema otvorenim vratima.

- Ja mislim da ne bi - reče on odlučno, jasno joj stavljajući do znanja kako ne treba ni da pokušava da mu se suprotstavi. - Nema šansi da odem odavde.

- Ali...

Džesika potraži pogledom Pitersa, ali batlera nije bilo na vidiku.

Uostalom, ni on verovatno ne bi mogao sam da izbaci krupnog Grka, čija su široka ramena nedvosmisleno ukazivala na njegovu snagu. Način na koji su Angelosova stopala čvrsto počivala na podu podsećao ju je na kakvo ogromno stablo koje ni najsnažnija oluja ne bi uspela da iščupa iz korena.

Vrtelo joj se u glavi, ali nije mogla da razluči da li je od straha ili od besa.

- Gospodine Rusakis, moraću još jednom da vas zamolim da odete odavde!

- Gospodice Maršal, niste u poziciji da mi bilo šta naredujete - uzvrati Angelos, a hladnoća njegovog glasa sledi joj krv u žilama. - Više ne.

- Ja... - započe Džesika, ali u tom trenutku iza sebe začu bat nečijih koraka.

- Gospodine Rusakis...

Bio je to glas Sajmona Hiltona, i kada se okrenula, ona spazi advokata njenog očuha koji je stajao na svega metar udaijenosti od nje.

- Žao mi je što nisam bio ovde kad ste stigli. Nadam se da ste ugodno putovali.

Na Džesikino zaprepašćenje, Sajmon je sa širokim osmehom na licu učtivo pružao ruku kako bi se pozdravio sa Grkom.

- Gospodin Rusakis se upravo sprema da pođe... - reče Džesika, ali to je bilo sve što je uspela da izu- sti, jer ju je samopouzdanje izdalo na pola rečenice. Zaboravila je da je Sajmon rekao Pitersu kako treba da sačekaju Angelosa. Advokat ga je iz nekog razloga očigledno očekivao.

Napolju je kiša prestala da pada, ali ogroman crni oblak koji je zaklanjao sunce delovao je veoma preteće, i Džesika zadrhta, shvativši da se ovde ipak dešavalo nešto ozbiljno, ali da ona nije mogla, ili želela, da shvati šta.

- Hoćemo li da počnemo?

Na njeno zgražavanje, Sajmon se obraćao Angelosu, a ne njoj. Tu je postojalo nešto mnogo više od obične komunikacije dva čoveka koja su se zatekla u istoj pro- storiji. Sajmonovo ophodenje prema Angelosu bio je krajnje profesionalno, i puno poštovanja.

- Svi dokumentacija je u biblioteci.

- Ali...

Džesika je sakupila snagu da nešto kaže, iako je strah, koji je polako ali sigurno rastao u njoj, ozbiljno pretio da joj na neko vreme oduzme sposobnost govora, bespoštedno stežući njene glasne žice.

- Ovo je privatan razgovor između mene i tebe, Sajmone, zar ne? konačno je rekla.

Pogrešila je, znala je to čim je postavila ovo pitanje advokatu. Znala je da je odgovor ,,ne". Mogla je to da pročita na Sajmonovom licu, kao i u hladnom pogledu Angelosovih crnih očiju. Ovo nije bila samo njena i Sajmonova stvar. Angelos je nekako bio umešan, ali ona nije imala pojma kako i zašto.

- Šta se ovde dogada?

Angelos je bio taj koji joj je odgovorio.

- Predlažem ti da nam se pridružiš u biblioteci - rekao je smireno. Tamo ćeš saznati sve što treba da znaš.

I ne pogledavši je, okrenuo se i izašao iz salona. Sajmon je pošao za njim, a ona je još nekoliko sekundi stajala ukopana u mestu, ne mogavši da veruje šta joj se dešava. Kao da je Angelos bio vlasnik imanja, pomislila je uznemireno, ali to je bilo nemoguće, jer su svi znali da je ona bila najbliži Martijev rod. Primoravši sc da pomeri noge, požurila je za njima, a zvuk njenih visokih potpetica na uglačanom hrastovom parketu pratio je ubrzane otkucaje njenog uzrujanog srca.

- Mislila sam da želiš da popričaš sa mnom o mom... o Martijevom testamentu - rekla je užurbano čim je ušla u biblioteku. Njen bučan ulazak naterao je Angelosa da podigne glavu i pogleda je, premda je u tom trenutku upravo uzimao bokal sa poslužavnika na radnom stolu kako bi sebi sipao čašu vode. - To se svakako ne tiče gospodina Rusakisa - dodala je.

- Nisam siguran.

Angelosov glas bio je tih, ali tako odlučan da ju je pogodio snažno poput šamara, i ona oštro zabaci glavu unazad.

Sada je definitivno bila zbunjena, primeti Angelos zadovoljno, videvši kako se njene plave oči još više šire na njenom bledom licu. Bile su ogromne, i plavlje nego inače, i premda se trudila da prikrije svoju

uznemirenost, taj izbezumljen pogled ju je razotkrivao. Čak se i njena kestenjasta kosa, uredno pričvršćena ukosnicama, sada izmigoljila i slobodno joj padala na vrat i obraze.

Tako je mnogo više izgledala kao žena od krvi i mesa nego kada ga je, nalik ledenoj kraljici, tog jutra pozdravila u salonu, kao i nekoliko trenutaka ranije, kada je po svaku cenu želela da ga izbaci iz kuće. Ali on je znao da je ta slika samo privid. Maska gospodarice imanja ju je možda na trenutak napustila, ali čim povrati dah ona će ponovo biti tu barem privremeno. Medutim, on je za nju imao novosti koje će ozbiljno poljuljati njenu životnu ulogu i planove.

I uživaće dok joj ih bude oduzimao, jednom za svagda.

- Neopohodno je da gospodin Rusakis bude ovde - reče advokat oprezno, sležući ramenima dok ga je Džesika streljala pogledom.

- Možete li da mi objasnite zašto? - upitala je.

- Jeste li za piće? - ubaci se Angelos, podižući flašu vina s mesinganog poslužavnika.

Pogled koji mu je Džesika uputila trebalo je da ga skameni, ili je barem ona to želela, ali to se, naravno, nije desilo. Štaviše, on je delovao veoma opušteno, i na njen prezriv pogled uzvratio joj je svojim, mračnim i gorućim.

- Da li mi je potrebno? - upita Džesika naglo, i on oseti kako mu se usne izvijaju u blag osmeh, izazvan njenom ljutnjom. Činilo se kao da ga je to zababavljalo, dok je ona podsećala na elegantnu mačkicu koja je frktala i grebala kandžicama pošto je namirisala nepoželjnog gosta na svojoj teritoriji.

Njegov osmeh ju je još više razbesneo, što je primetio po tome kako je stisnula zube u pokušaju da sputa svoju rastuću razjarenost.

- Možda ćeš se malo opustiti - predloži Angelos konačno.

Potom je uzeo svoju čašu i zavalio se u jednu od tri udobne fotelje od tamnobraon kože, ispruživši noge pred sobom i prekrstivši ih u zglobovima. Lagano je otpio jedan dugačak gutljaj, i ponovo se nasmešio, ovaj put sebi u bradu.

Naravno, Džesiki taj osmeh nije promakao. Čuo je kako je duboko uzdahnula i klimnuo je glavom advokatu, kao znak da može da počne.

- Da li biste možda vi hteli da... ? - započe Sajmon, ali Angelos odlučno odmahnu glavom.

Znao ja da nema šansi da Džesika poveruje bilo čcmu što on bude rekao. Njoj su bile potrebne pravne činjenice koje će joj predočiti neko u koga je imala poverenja, kome je morala da veruje. A taj neko je bio Sajmon Hilton.

Osim toga, želeo je da usmeri svu svoju pažnju na njeno lice u trenutku kad joj advokat bude saopštavao istinu.

- Papiri su kod vas - reče Angelos, pokazujući na lasciklu koja je stajala pred Sajmonom, na velikom i adnom stolu od mahagonija.

- Bolje da vi sve objasnite. Recite gospodici Maršal kako stoje stvari.

Recite gospođici Maršal kako stoje stvari...

Džesika nije znala zašto su je već ove reči toliko pogodile. Boja Angelosovog glasa nije bila nimalo uznemirujuća. Način na koji je govorio bio je krajnje opušten i nekonvencionalan, kao da ćaska sa prijateljima. U njemu nije bilo ničeg zabrinjavajućeg.

Ali, nju je brinula upravo ta činjenica što u njemu nije bilo ničeg neobičnog, što je bio tako neobavezan i smiren. Zašto joj se onda u glavi upalila crvena lampica a srce počelo ubrzano da joj kuca? Mora da je postojao neki razlog. Od nezvanog gosta - stranca koji se iznenada i nenajavljeno pojavio na sahrani njenog očuha - on se polako ali sigurno pretvorio u nekoga ko se ovde osećao isuviše lagodno, isuviše svoj na svome. Od trenutka kada je ušetao u kuću, ponašao se potpuno na svoju ruku, šta god ona rekla ili učinila. Ćutke i zamišljeno je ispratio sahranu, a potom i pri- jem. Izgledao je gotovo kao da...

Nije stigla da dovrši misao jer je Sajmon seo za sto, otvorio fasciklu, uzeo jedan svežanj papira u ruke i pažljivo pročistio grlo.

- Radi se o Martijevom... o testamentu tvog očuha - rekao je.

- Ne vidim kakvih tu može da bude problema - uzvrati Džesika.

I premda to nije želela, Džesika u dva koraka prede razdaljinu do prve slobodne kožne fotelje i sede u nju, kao da je najednom osetila nekakvu slabost u nogama. Bilo je nečega u načinu na koji im se Sajmon obratio, u načinu na koji ju je pogledao preko naočara, što ju je obeshrabrilo.

Mogla je ili da sedne, ili da se stropošta na pod, što nikako nije smela sebi da dopusti, a posebno ne pred Angelosovim mračnim pogledom. U ovakvim trenucima najvažnije je bilo sačuvati ponos i hladnu glavu, a ako je to podrazumevalo izvesne ustupke, pa barem i samoj sebi, to je bilo sasvim u redu.

- Koliko ja znam, Marti se time pozabavio još pre nekoliko godina nastavila je.

Zašto Sajmon nije klimao glavom? Trebalo je potvrdno da klima glavom, zar ne? Trebalo je da se osmehne, klimne glavom i kaže da, tako je.

- Došli smo kod tebe pre dve godine, neposredno nakon što sam napunila dvadeset tri, i on je rekao da želi sve da ostavi meni. Zar to nije punovažno?

Podrhtavanje njenog glasa bilo je izazvano sećanjem na to kako se osećala tog dana, ali i brigom zbog onoga što se trenutno dešavalo, a nad čim ona više nije imala nikakvu kontrolu.

Ona zapravo nikada nije verovala da će joj Marti ostaviti baš sve.

Oduvek su bili bliski - on je bio drugi suprug njene majke, jedini otac koga je ikada poznavala - a još veća bliskost izmedu njih uspostavljena je nakon što je Andrea poginula u železničkoj nesreći. Naravno, bio je tu za nju i pre sedam godina, kada ju je trebalo izbaviti iz posledica njene sopstvene tinejdžer- ske gluposti i nepromišljenosti. Ne pomerajući glavu, Džesika kriomice pogleda u čoveka koji je ćutke sedeo u susednoj fotelji, i kroz glavu joj munjevitom brzinom prodoše dogadaji od pre nekoliko godina.

Uprkos bliskim odnosima sa svojim očuhom, oduvek je smatrala da postoji neko ko je polagao mnogo veća prava na imanje Robinsovih neki dalji rođaci, prijatelji, humanitarne ustanove - neko kome će Marti radije ostaviti svoje bogatstvo nego njoj.

Medutim, on ju je uveravao da nije postojao niko drugi. On je bio jedino dete roditelja jedinaca; i najbliži rođaci koje je imao već odavno nisu bili medu ži- vima, a sopstvenih potomaka nije imao. „Meri nije mogla da ima decu", rekao joj je jednom glasom prepunim tuge, prisećajući se svoje prve supru- ge koja je kao veoma mlada umrla od raka, u trideset petoj godini. ,,A kad sam upoznao tvoju majku, oboje smo bili prestari za to. Ali ti si mi ćerka kakvu sam oduvek želeo.

Jedina porodica koja mi je potrebna."

Znao je koliko ona voli kuću i okolno imanje, rekao joj je. I znao je da će se ona brinuti o njima baš onako kako je on to želeo. Održavaće farmu i biće pravična gospodarica zaposlenima, a najvažnije od svega bilo je to što je oduvek obožavala konje. ,,Ne znam kome bih drugome mogao da ostavim sve ovo osim tebi."

Bila je preplavljena emocijama, i znajući da nikada neće moći dovoljno da mu zahvali na svemu, zahtevala je od Martija da je uputi u sve tajne vodenja imanja, kako bi bila na visini zadatka kad za to dođe vreme.

Medutim, nadala se da će do toga dodi znatno kasnije. Sanjala je o tome da preuzme farmu pošto se Marti povuče u penziju, jer niko od njih dvoje nije ni pomišljao da će njegov kraj tako brzo doći.

Pomisao da je osposobljena da nastavi sa vodenjem posla onako kako to dolikuje i kako je njen očuh želeo bila je jedina uteha koju je imala kada je nesrećnog čoveka pokosio srčani udar, i to u trenutku kad se niko tome nije nadao, a ponajmanje ona.

Da, to jeste bilo punovažno - odgovori Sajmon sa malim zakašnjenjem. — Onda.

- Onda?

Nije bila svesna da jedna jedina reč može da zvuči tako kobno.

Odvojila je leda od naslona fotelje i sela uspravno, jer je bila toliko napeta da je jedva disala. Sva njena pažnja bila je usmerena na čoveka koji je se- deo za radnim stolom.

- Nešto se desilo? Marti je promenio testament?

Sajmon odmahnu glavom.

- Ostavio je sve baš onako kako je bilo. U tome i jeste problem.

- Problem? Sajmone, moraćeš ovo da mi objasniš, plašim se da ništa ne shvatam. Marti je sve ostavio meni, zar ne? U čemu je onda problem?

- Problem je u tome što kad je preminuo, Marti nije imao ništa da ostavi, niti tebi niti bilo kome drugom.

- Kako to misliš, nije imao?

Džesika je morala ozbiljno da se potrudi da shvati šta je Sajmon pokušavao da joj kaže. Njegove reči zvučale su kao da dolaze iz dugog, krivudavog tunela, te su pogrešno odjekivale u njenoj glavi.

Nepodnošljivom osećaju nelagodnosti još više je doprinosila svest o Angelosovom tihom i spokojnom prisustvu. On je i dalje nepomično sedeo, naizgled pažljivo slušajući i posmatrajući šta se dešava.

Osećala se kao da joj je sve jače i jače stezao omču oko vrata, kao da je on gospodar njenog života i njene sudbine. Koliko god se borila da se oslobodi, to joj nije polazilo za rukom. Bilo joj je dovoljno teško da se izbori sa onim što joj je Sajmon govorio. Ako sada pogleda Angelosa u lice, raspašće se u paramparčad i više se nikada neće sakupiti.

Jednostavno je to znala.

Zato se sve vreme trudila da gleda u pravcu advokata, verujući da Angelos nema predstavu kako se ona oseća i koliko je preplašena, budući da je mogao da je vidi samo iz profila.

- Ne razumem te - gotovo je prošaputala.

- U poslednjih godinu dana, zapravo osamnaest meseci, Marti je počeo da se kocka - objasnio je Sajmon.

- Uvek je voleo da se kladi na konje! - povika Džesika. - To je bio njegov jedini hobi. On...

Ustuknula je kada se njen pogled susreo sa Sajmonovim, kada je videla izraz njegovog lica.

- Ovo o čemu ti pričam ne može da se nazove hobijem, Džesika - reče advokat smirenim glasom, kao da joj kakvom ledenom rukom steže srce. - I nema veze sa načinom na koji se ranije kladio. Počeo je da se -

kladi u više novca nego ikada pre. U više nego što je bilo mudro. Isprva je dobijao, što ga je naravno teralo da se sve više i više kladi. A onda je očigledno počeo da gubi, ali nastavio je da se kladi kako bi pokušao da povrati ono što je izgubio. To je začarani krug.

Za boga miloga, Marti! Džesika je znala da je nešto mučilo njenog očuha. U poslednje vreme je bio nekako drugačiji, oslabio je i počeo ponovo da puši, iako je godinama ranije prestao, jer je bio obećao Andrei. Džesika je pokušavala da ga navede da joj se poveri, ali on bi joj uvek rekao da preteruje, da nepotrebno brine. Istina, od kad ju je Kris zaprosio, bila je uzbudena i ponesena i nije obraćala dovoljno pažnje na svog oču- ha, premda je očigledno trebalo to da čini.

- Koliko je situacija loša?

Zar je uopšte morala da pita? Zar već nije mogla da nasluti odgovor na osnovu Sajmonovog izraza lica i tmurnog tona njegovog glasa?

- Ne može biti gora. Sve je izgubio. Da je poživeo, morao bi da se iseli i zauvek napusti imanje. Naravno, ukoliko mu neko finansijski ne pritekne u pomoć i ne izvuče ga iz dugova.

- Ko? Džesika oseti kako je glas izdaje. Da je morala da kaže još samo jednu reč, ne bi to mogla. I opet, zar je morala da pita? Kao da je neko najednom jako pritegao omču koja ju je sve vreme stezala oko vrata, jače nego ikada, i uprkos tome što je i dalje gledala u advokata, mogla je da oseti kako se nešto u stavu muškarca u susednoj fotelji menja.

Pogledala ga je krajičkom oka, videvši kako se uspravlja i otkršta noge.

- Ko je platio njegove dugove? - upitala je jedva čujnim glasom.

-Ja. Odgovor je dolazio iz Angeiosovih usta, kao što je i očekivala. Ona jeziva omča sada ju je stezala toliko da je osećala da će se ugušiti. Nije bilo drugog logičnog odgovora, naravno. Da nije tako, zašto bi on uopšte bio ovde i zašto bi se Sajmon prema njemu ophodio sa tolikom ljubaznošću i poštovanjem?

Uložila je ogroman napor da okrene glavu i suoči se sa njegovim pogledom, uprkos tome što se poslednjih nekoliko minuta očajnički trudila da čini upravo suprotno. Pribojavala se njegovog izraza lica i pobedonosnog sjaja u njegovim očima.

Medutim, ono što je videla bio je mračan, mutan pogled i izraz lica koji nije govorio apsolutno ništa. Ka- sno popodnevno sunce konačno je uspelo da se probije kroz oblake, te je Angelos predstavljao tek tamnu siluetu pokraj ogromnog prozora koji je gledao na dvorište.

- Šta si uradio? - upita Džesika s nevericom.

Vratio sam njegove dugove - odgovori Angelos ravnim, hladnim glasom.

Njegove reči su je ipak probole poput usijanog mača, brišuči svaku mogućnost za drugačijim ishodom.

- Vratio sam sve njegove dugove, skinuo mu poverioce s grbače i imanje je ponovo...

- Ti si isplatio sve njegove dugove? - prekinu ga Džesika. - Ali kako?

Ti nisi mogao... Ti...

- Ne bi trebalo da živiš u prošlosti, princezo - reče Angelos svojim baršunastim glasom, a potom ustade i pride stolu kako bi dosuo još vode u čašu. - Ljudi se menjaju. Ja više nisam konjušar sa kojim si mislila da možeš neobavezno da očijukaš. Ja to zapravo nikada nisam ni bio.

- Molim? - upita Džesika zbunjeno, ali Angelos joj ne dopusti da razjasni svoje pitanje, iako je otprilike znao šta je posredi.

- Mogao sam da platim i triput veću sumu kako bih izbavio tvog očuha iz dugova, da je situacija to zahtevala.

- Zvučiš kao da si mu učinio uslugu, ali ja ne mogu da poverujem u to.

Ti nisi takav, nisi filantrop. Barem ne u tom smislu. Ti ne radiš stvari iz puke darežljivosti. Mora da postoji korist koju ćeš izvući iz čitave ove priče.

- Postoji, naravno. Budi ubedena da sam dobio sve što sam želeo, i više od toga.

Sada je konačno mogla jasno da vidi njegovo lice, ali ono što joj se ukazalo sledilo joj je svu krv u žilama - njegov hladan pogled koji je isijavao ledeni bes i stisnute usne koje svakako nisu ukazivale na dobre namere.

- A to je? - upita Džesika oprezno, plašeći se odgovora koji je trebalo da usledi.

- Stojiš u njoj, princezo.

Angelos svojim dugim prstima pokaza na čitavu prostoriju, uglačani drveni pod, ogroman mermerni kamin, kožne fotelje i police krcate knjigama, koje su se prostirale od zida do zida, i od patosa do plafona. A potom je, očiju prikovanih za njeno izbezumljeno li- ce, na kome se očitavao sav strah i nemir koji je u tim trenucima osećala, ponovo ispružio ruku i načinio pokret kojim je obuhvatio celu kuću, zemljište pod njom i čitavo imanje.

- Želeo sam ovo imanje od kad sam ga prvi put ugledao, kad sam došao ovde pre sedam godina. Zakleo sam se da neću odustati dok ne postane moje. Martijevo kockanje i dugovi išli su mi na ruku. Novac potreban za povraćaj imanja za mene nije predstavljao preveliku stavku.

-

Ne verujem ti... Ne verujem ti. Da si ti zaista vlasnik imanja, već bi uveliko bio ovde. Marti je i dalje živeo ovde, i dalje je vodio imanje.

- Zato što sam mu ja to dopustio. Zato što je meni tako odgovaralo.

Marti je bio čovek u godinama. Nisam imao nameru da ga izbacim na ulicu, premda se on nije ustručavao da to učini sa mnom. Osim toga, ovo je bio njegov dom, koji je poznavao kao svoj džep. Znao je kako da se nosi sa tekućim stvarima. To mi je takode odgovaralo. Pa sam ga pustio da ostane.

Angelos zastade, lagano otpi gutljaj pića i proguta ga, i dalje ne skidajući pogled sa njenih zaprepašćenih krupnih plavih očiju, posmatrajući je preko ruba fine kristalne čaše.

- Da je poživeo, pustio bih ga da ostane još neko vreme. Ali situacija se promenila, Džesika. Taj moj ustupak važio je samo za Martija, a pošto je on umro, više ne važi. Imanje je sada moje i samo moje. Testament koji je tvoj očuh ostavio više nema nikakvu važnost. Kao što si i sama već shvatila, nećeš ništa naslediti. Nije mogao ništa da ti ostavi, jer nije posedovao ništa, osim svoje iznošene odeće, pretpostavljam. Sve ovo je moje.

Ponovo je zastao kako bi otpio gutljaj pića, i u tom trenutku Džesika oseti prve posledice šoka - nekontro- lisano drhtanje udova. Hvala bogu što je sedela, inače bi se sigurno srušila na pod.

-

Recite gospođici Maršal kako stoje stvari...

Recite gospođici Maršal kako stoje stvari...

Ove reči neprestano su joj se vrtele po glavi, dobijajući na značaju svakim sledećim ponavljanjem. Nepogrešivo je znala šta je sledilo nakon svega, kao i da nije postojao način da to spreči ili zaustavi.

Mogla je samo da sedi tamo i pokuša da obuzda drhtavicu, iščekujući da sečivo konačno padne.

Medutim, njemu se očigledno nije žurilo. Bila je sugurna da je beskrajno uživao u svakom trenutku njene patnje.

- Stvari stoje ovako, draga moja Džesika: ti ne možeš da naslediš kuću, niti bilo koji deo imanja jer sam ja sada vlasnik svega: kuće, farmi, svake vlati trave. Sve je to moje. A ti više nemaš ništa, čak ni dom, pošto nameravam da ubuduće živim ovde.

- Ne...

Džesika je mogla samo da sedi i odmahuje glavom, nadajući se da će se, prečuvši Angelosove reči, svakog trenutka probuditi iz okrutne noćne more u kojoj se zadesila. Ovo se ne dogada, ovo nije moguće...

Uputila je jedan očajnički pogled Sajmonu, već unapred znajući da on više ne može da joj pomogne. Martijev advokat je sedeo za stolom, sa

hrpom bezvrednih papira pred sobom, a izrazom svog lica, time što nije ni u čemu protivrečio Angelosovom hladnokrvnom govoru, ubio joj je svaku nadu.

Sve što je rekao bila je istina, sve do poslednje reči. Sada je konačno shvatila zašto ju je njegov nenadani dolazak ispunio takvom jezom.

Istog trenutka kada je ušetao u salon, podsvesno je znala da je tu kako bi učinio nešto jezivo, nešto što će uništiti njen mir i spokoj. Čovek koga je zvala Crni andeo ponovo se vratio u njen život, uzevši ga u svoje ruke i potpuno ga preokrenuvši. Više ništa neće biti isto.

3.

Džesika duboko uzdahnu, prevrnu se u postelji po ko zna koji put te noći i zari lice u jastuk.

- To je užasno! - povikala je, boreći se da se probudi iz mračnog sna u koji je utonula. - Užasno!

Sanjala je da se Crni andeo vratio u njen život i da...

A onda se naglo trgnula. Bila je u goloj vodi, i trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati kako to nije bio samo san, niti najjezivija noćna mora. Na njenu ogromnu žalost, to je bila nemilosrdna stvarnost.

Uspravila se u krevetu, sklonila mokru i slepljenu kosu s lica i zagledala se u zid pred sobom, trudeći se da pojmi sve ono što se prethodnog popodneva izdešavalo. Mislila je da će jedva podneti taj dan zbog same činjenice da se opraštala od Martija, ali tek što je uspela malčice da dođe sebi nakon sahrane, Angelosova objava pogodila ju je kao grom iz vedra neba.

Angelos.

Pomisao na njegovo ime podsetila ju je da je negde u ovoj kući Angelos proveo svoju prvu noć kao vlasnik imanja. Nije imala predstavu gde je spavao; otišla je u krevet, iscrpljena i ponižena, ostavljajući ga da izabere sobu za sebe. Piters i Triš Henderson, kućepaziteljka, bez sumnje su se postarali za to da novi gazda dobije čistu posteljinu i peškire, kao i sve što mu je bilo potrebno. To nije bio Džesikin posao.

Da se ona pitala, Angelos je mogao da spava i na podu. Činilo se da je, kad god bi se pojavio u njenom životu, on u njega unosio potpuni nered, a njegovo jučerašnje saopštenje značilo je da joj je sve o čemu je godinama sanjala sada bilo oduzeto. Kada je mislila da stvari ne mogu da budu gore nego što jesu, ispostavilo se da je to ipak moguće.

Džesikin pogled se zamagli dok se prisećala Sajmonovog zalaženja u nebrojene, zamršene detaije o tome koliki je zapravo dug Marti uspeo da napravi tokom dve sulude, a ispostavilo se i poslednje godine svog života. Nikako nije uspevala da odredi kako se osećala u vezi svega toga.

Sa jedne strane je bila beskrajno tužna, dok je sa druge, iako joj to nije bila namera, počela da prekoreva pokojnog očuha jer je dopustio sebi da izgubi sve što je posedovao.

I da ona ostane bez ičega.

Angelos nije preterivao kada je rekao da je on sada vlasnik svega, do poslednje vlati trave. Sve što je Marti kazao da će joj ostaviti progutalo je njegovo kockanje. Džesika reče sebi kako treba da bude zahvalna što je barem imala odeću, jer joj je osim toga malo šta ostalo.

A sada se još i Angelos uselio u kuću. U kolima je imao poveliki kofer, i čim je Sajmon otišao uneo ga je unutra, očigledno s namerom da bez imalo oklevanja ustoliči sebe kao gospodara imanja.

To je za Džesiku bila kap koja je prepunila čašu. Ugledavši taj kofer, osetila je potrebu da čim pre pobegne i sakrije se u jedinom utočistu koje je imala, premda ne još zadugo - u svojoj sobi. Tamo je barem bila zašdćena od turobnog, mučnog prisustva Crnog andela.

Ipak, znala je da ni to neće večno potrajati. Strgavši prekrivač sa sebe, Džesika ustade iz kreveta i ode do prozora. Pogled na dugačak jarkozeleni travnjak koji se prostirao od kuće pa sve do jezera obično bi joj odmah popravio raspoloženje, pa čak i u tužnim danima nakon Martijeve smrti, jer je osećala da je to bila jedna od stvari koje će je zauvek vezivati za njenog očuha. Medutim, ovoga jutra sve je bilo drugačije. Spokojan, dražestan prizor više joj nije donosio spokoj, već upravo suprotno, bio je to još jedan ubod nožem u njeno već ranjeno srce.

Toliko toga je izgubila u proteklih nekoliko godina. Prvo svoju majku, iznenada, potom Martija, a sada i imanje, koje je bilo njen jedini dom.

Nakon današnjeg dana više neće imati gde da živi. Angelos će sigurno želeti da se što pre iseli. Dugo je planirao da se domogne Menorfilda, i sada kada je to konačno učinio, poslednja osoba koju će hteti da ima u svojoj blizini bila je ona.

Uostalom, zar joj nije jasno stavio do znanja da je veliki deo zadovoljstva koje je osećao poticao od činjenice da je imanje preoteo upravo njoj. Time joj se konačno osvetio za način na koji se ponela prema njemu sedam godina ranije.

Ne, bolje da ne razmišlja o prošlosti. Bolje da usred- sredi svoje misli na neke bolje, pozitivnije stvari. Bila bi nepoštena kada bi rekla da ih u njenom životu nije bilo. Kris je danas trebalo da dođe. Ručaće zajedno.

I sama pomisao na to ju je ozarila, i ona se ponosno uspravi, ubedujući sebe kako će hrabro izneti naredni dan.

Suočiće se sa Angelosom.

Sa Krisom pored sebe, biće joj lakše da se suoči sa svojom budućnošću.

A deo te budućnosti podrazumevao je i da natera sebe da siđe dole uzdignute glave. Poslednje što je želela bilo je da Angelos pomisli kako se krije u svojoj sobi, uvredena, ili još gore, nedovoljno snažna da izađe i pogleda ga u oči.

Da, pogledaće ga u oči. Možda je nenadano ušetao u njen život i uzdrmao ga, uzimajući za sebe ogroman deo onoga što je mislila da poseduje, ali to je bio samo novac, to su bile samo nekretnine. Postojale su mnoge druge stvari kojima je trebalo da se raduje. Za mesec dana se udavala. Otići će daleko odavde, i više se nikada neće vraćati. Sve što je želela bilo je da gleda u svoju svetlu budućnost. Crni andeo biće samo jedan mračni delić njene prošlosti.

Obući će se, sići će dole i suočiće se s njim. Glavu gore!

I ne samo da će se obući, već će odenuti sve ono najfinije što je posedovala. Neće mu dopustiti da primeti koliko ju je slomio.

Uspravnih leda i čvrsto stegnute vilice, Džesika se uputi prema kupatilu.

Bio je u radnoj sobi, u Martijevoj radnoj sobi. Ugledala ga je kroz odškrinuta vrata dok je silazila niz široko stepenište koje je vodilo u predvorje. Sedeo je za velikim stolom od hrastovine sa gomilom papira ispred sebe i glave nagnute nad spise. Džesika oseti nekakav užasan, gorak ukus u ustima kad je videla ovog... ovog uljeza, na mestu gde je tako često viđala svog očuha. Na Martijevog stolici, za Martijevim stolom.

Pri pomisli na to da je tokom poslednjih meseci svog života Marti sedeo za tim stolom boreći se sa du- govima koji su se nezaustavljivo nagomilavali i razmišljajući da li da prihvati Angelosov predlog, gorak ukus u Džesikinim ustima postade još oštriji, poput kiseline koja je pretila da joj sprži jezik i grlo.

Uprkos tome što je Angelos podigao glavu dok je prolazila pored radne sobe i uputio joj neku vrstu pozdrava, gotovo neprimetno klimnuvši glavom, ona samo nastavi dalje, ne obazirući se na njegov pokušaj da bude uljudan. Gledajući pravo ispred sebe, sa rukama u džepovima

svojih bež pantalona, koje su se savršeno slagale sa mekim zelenim džemperom koji je imala na sebi, uputila se prema kuhinji kako bi popila svoju prvu žarko željenu jutarnju kafu.

Bila joj je potreba poveća doza kofeina pre nego što se suoči s njim.

Znala je da bi bez toga šištala i bljuvala vatru njemu direktno u lice, što svakako nije bila najpametnija ideja. Zato je pošla pravo u starinski opremljenu prostranu kuhinju, gde je pristavila vodu i sačekala da provri kako bi sebi pripremila topao napitak.

- Kafa... - rekla je naglas samoj sebi, uzimajući šolju sa police.

- Ja ću onu.

Glas koji je začula iza svojih leđa naterao ju je da poskoči, premda ga je negde duboko u sebi očekivala. Iako joj se svaki mišić u telu zgrčio kada je postala svesna njegovog prisustva, bila je ponosna na sebe shvativši da je u stanju da mu odgovori krajnje hladnim i suzdržanim glasom.

- Zaista ne bi trebalo tako da se šunjaš iza mojih leda kad sam u kuhinji - rekla je. Do davola, glas joj je bio smiren, ali to joj je pošlo za rukom samo zato što je toliko stisnula zube da je čitava vilica počinjala da je boli. - Zamalo da ispustim šolju.

- Ništa strašno sve i da jesi.

Nije mogla da ga vidi, ali mogla je da zamisli kako je nehajno slegnuo ramenima dok je to izgovarao. Njeni prsti sada su još čvršće stezali dršku dok se borila sa porivom da ga gada u tu njegovu nadmenu glavu.

Umesto toga naterala je sebe da se okrene, protiv svoje volje. Koža joj je već bridela, a svest o tome da je stajao tako blizu nje učinila je da počne gotovo bolno da je peče. Njegova pojava bila je takva da je dominirala svakom prostorijom, pa čak i nekom velikom poput kuhinje u kojoj su stajali. Kao da je isisavao sav kiseonik iz vazduha, ostavljajući je da se bori za dah. Čitave noći je ponavljala sebi kako je njena mašta otišla predaleko, i kako on nije niti tako veliki, niti tako moćan, pa čak ni tako strašan kakvim ga je predstavljala. Njegove oči nisu bile tako duboke i blistave, a kosa tako sjajna i crna.

Međutim, ugledavši ga pred sobom, u pamučnoj inajici sa dugim rukavima boje kafe i tamnobraon pantalonama, uvidela je da je bio sve to, i mnogo više. Pre sedam godina smatrala ga je potpuno pogubnim za njeno telo, srce i dušu, ali to nije bilo ništa. Muškarac u koga se pretvorio bio je stotinu... hiljadu puta opasniji.

- To je samo šolja - rekao je.

- Da, to je za tebe sitnica, naravno. Ti možeš sebi da priuštiš milion takvih, zar ne?

Angelos joj na to uputi jedan začuđen pogled.

Samo mislim da nije vredno dizati prašinu oko jedne obične šolje, to je sve.

- Baš lepo od tebe! Ili si možda mislio da ću ti platiti naknadu za počinjenu štetu, budući da je sada sve ovo tvoje, i samo tvoje, a da sam ja ovde samo zato što mi ti to dopuštaš?

Pogled koji joj je sada uputio svojim očima boje najcrnjeg uglja bio je hladan i prezriv, nimalo nalik prethodnom, a njegove stisnute usne nagoveštavale su da reči koje je nameravao da joj saspe u Iice nisu bile nimalo prijatne.

- Ne budi glupa, Džesika! - rekao je povišenim tonom. - I prestani da pokušavaš da zapodeneš svađu. Još je rano, nisam se pošteno ni razbudio.

- Hoćeš da mi kažeš da moram unapred da zaka- žem razgovor s tobom? Ili svadu? Molim te da me oba- vestiš kada je pogodan trenutak za tako nešto jer nas dvoje imamo o mnogo čemu da razgovaramo.

- Ne budi smešna. Ne mora da bude ovako.

- Ne mora? - upita Džesika iznenađeno. - E pa, vidiš, ja mislim da ne može da bude nikako drugačije. Uostalom, ti si taj koji se uselio i preoteo sve...

- Ne preoteo! - uzviknu Angelos uzbudeno. - Nisam ja ništa preoteo.

Do svega sam došao legalnim putem.

- Da, savršeno legalnim. Bacajući basnoslovnu količinu novca u lice čoveku koji nije mogao da te odbije.

- Tvoj očuh mi je bio duboko zahvalan na pomoći.

- Ne sumnjam da jeste, s obzirom na to da si ga saterao u ćošak i da nije imao drugog izlaza. Video si način da dobiješ ono što si oduvek hteo, po ceni koju si mogao da platiš, i to je to. Nije te bilo briga za ljude koje si oštetio, za one kojima je Marti zaista želeo da zavešta ovo imanje...

- Za tebe? - prekinuo ju je.

Osećala se kao da joj je tim pitanjem zario hladan nož u srce, i morala je da se bori da održi ravnotežu jer joj se strahovito zavrtelo u glavi. Bila je nesvesno podigla ruku, ne znajući ni sama šta je time htela da mu stavi do znanja, i shvativši da je preterala, povukla ju je i nehajno zagladila jedan odbegli pramen svoje duge kose iza uveta.

- Za ljude koji su Martiju bili važni.

Nije znala šta je u njenim rečima podstaklo Angelosa da toliko izmeni izraz svog lica. Njegov pogled se od ledenog i staloženog pretvorio u zažaren i divalj, a mržnja koja je isijavala iz njegovih očiju naterala ju je da korakne unazad i koliko-toliko se udalji od njega.

-

Iskoristio si svoje bogatstvo da prigrabiš imanje na najniži mogući način... - rekla je.

- Nemaš pojma koliko me je to koštalo - prosikta Angelos kroz stisnute zube.

- Vrlo dobro znam koliko sve ovo vredi.

Ovaj put Angelos je bio taj koji je podigao ruku, a zatim je skupio svoje duge prste u pesnicu i prineo je svojim usnama, kao da želi da je zagrize od besa.

- Nisam mislio na novac.

- Zaista ne znam na šta si drugo mogao da misliš. Ja se samo pitam odakle ti sav taj novac.

- Gde li je, do davola, siromašni konjušar pronašao novac da isplati tvog očuha? - upita Angelos podsmešljivo, izvijajući svoje prelepe usne u gorak osmeh. - Sigurno misliš da nikako nisam mogao da ga zaradim na legalan način.

- Ja to nikada nisam rekla! - uzviknu Džesika, kao da se brani.

Pokušala je da se suoči sa njegovim optužujućim pogledom, ali več nakon nekoliko sekundi je odusta- la, prisetivši se kako je „siromašni konjušar" pre sedam godina završio na ulici upravo njenom krivicom.

- Nisi morala ništa da kažeš - reče Angelos, sada nešto smirenijim glasom, od koga su se Džesiki naježile sve dlačice na telu. Predosećala je nizak udarac, ali nije imala vremena da se postavi kako bi ga izbegla. To se sasvim jasno videlo na tvom licu, u tvojim očima. Ali ne moraš da brineš, draga moja Džesika. Svaki evro koji sam zaradio, svaki peni koji sam platio za imanje, zaradio sam napornim radom i na legalan način.

Zapravo, ja nikada nisam bio toliko siromašan koliko si ti mislila...

- Molim?

Ali u tom trenutku voda u kuvalu je provrila i začulo se neprijatno pištanje koje je preseklo tišinu koja je usledila nakon Džesikinog pitanja.

Bila je toliko usredsređena na raspravu, na čoveka pred sobom, da ii lu nutku nije znala šta da učini kako bi utišala taj zaglušujući zvuk, kao da nije shvatala šta se uopšte drs.iva.

- Kuvala si kafu - podseti je Angelos, kao da joj čita misli, ali ona je i dalje samo nepomično stajala.

Više joj nije bilo ni do čega, a najmanje do kafe za kojom je do pre nekoliko minuta toliko žudela. Grlo jnj jc bilo stegnuto i pomislila je kako bi se sigurno iijMišila ukoliko bi pokušala nešto da popije. Misli su joj zaposele svakojake uspomene, komešajući se i odbijajući da poteku bilo kakvim razumnim tokom. Angelos joj je prišao, otrgao kuvalo iz njenog čvrstog stiska i ipustio ga na drvenu radnu površinu.

-

Vrlo malo mleka, bez šećera - rekao je, mirno i staloženo, na način koji ju je najednom trgnuo iz njenih sumanutih misli.

- Molim?

- Takvu kafu voliš, zar ne?

Počeo je da otvara kuhinjske ormariće u potrazi za teglom sa kafom.

- Jesam li pogodio?

- Sećaš se?

- Naravno da se sećam.

Bio je okrenut ledima dok je zahvatao kašičicom kafu iz staklene tegle, tako da nije mogla da vidi izraz njegovog lica niti da nasluti šta mu je prolazilo kroz glavu. Boja njegovog glasa nije joj bila ni od kakve pomoći. Bio je ravan i lišen svake emocije.

- Sećam se puno toga u vezi sa tobom. Načina na koji bi poželela „dobro jutro" svim konjima kada bi ušla u staje. Imala si običaj da im ukradeš poneku šargarepu i krišom je pogrickaš. Sećam se pokreta kojim si zabacivala kosu unazad, i tvoje lepote.

Džesika je bila ubedena da ga nije dobro čula. Nemoguće da je to rekao...

- Lepote! - uzviknula je. - Ma daj! Ne mogu da verujem da zaista to misliš.

- A zašto ne bih?

Pošto je to rekao, okrenuo se prema njoj i prostrelio je svojim moćnim pogledom. Osećala se kao da joj je skinuo sve maske s lica.

Osećala se ranjivo.

- Zašto bih rekao nešto što ne mislim?

- Ali rekao si...

I sada je mogla da čuje njegove reči u svojoj glavi, i prezriv ton kojim su bile izgovorene: ,,Ne zavaravaj se, dete. Nimalo me ne zanimas u tom smislu. Ja se ne igram sa malim devojčicama", dok je u pozadini čula podsmešljivo kikotanje Lusil, devojčice koja ga jeste zanimala. Bila je to devojka sa kojom je flertovao pred njom, dopuštajući joj da isprepliće svoje udove sa njegovim dok ga je dugo i požudno ljubila.

Bila je to devojka koju je noću odvodio u svoju sobu.

- Znam šta sam rekao, Džesika, ali to ne znači da sam slepac ili budala. Još onda si bila lepa, samo je trebalo da porasteš i sazriš. Ne mogu da poreknem, stasala si u pravu lepoticu.

- Poštedi me laskanja!

Nekada je možda... Ma koga ona to zavarava? Nekada je sanjala o ovome. Žudela je za tim da okrene svoje muževno lice prema njoj, da je primeti. Kada bi joj se obratio, po ko zna koliko puta bi potom -

ponavljala njegove reči u svojoj glavi. Kada bi joj se osmehnuo, ulepšao bi joj čitav dan. Ali sve to nije značilo ništa.

I manje nego ništa. Samo je bio ljubazan. Vodio je računa o tome da slučajno ne pogleda gazdinu ćerku na način koji ne dolikuje njenim godinama. Ona ga nije zanimala kao žena.

Zašto bi onda sada bio drugačiji?

- Ne laskam ti - uzvrati Angelos ravno, spuštajući kuvalo sa kafom na veliki kuhinjski sto, pored velike porcelanske šolje.

Zatim je prišao Džesiki i od nje uzeo šolju koju je Još uvek držala u ruci, zbunjeno ga posmatrajući.

Blago ju je okrznuo prstima i na dodir njegove meke tople kože prode je prijatna jeza. Takode je mogla da oseti jedinstven miris njegovog tela, koji je mučio njene nozdrve. Neka mešavina mirisa sapuna ili šampona za kosu, limunastog, i čistog svežeg mirisa njegove kože uspela je da probudi sva njena čula.

- Zašto bih ti laskao? - nastavio je, dok se ona borila sa svojim uzburkanim emocijama. - Izrasla si u prelepu ženu, Džesika. Procvetala si. Bila si slatka devojčica, ali sada si zadivljujuća dama.

Džesika se upinjala da pronade način da uzvrati na njegove komplimente, neki koji je neće potisnuti još dublje u opasnost u kojoj se već zatekla. Bila je biće od krvi i mesa, i samim tim joj je prijalo da čuje reči hvale od nekoga, a posebno od čoveka koga je smatrala najpoželjnijim muškarcem na planeti. Uprkos tome, sumnjala je u potpunu istinitost onoga što joj je govorio i plašila se da je to radio smišljeno, sa nekim njoj još uvek nepoznatim ciljem. Tako je lako mogla da zaluta, tako je iako mogla da krene putem kojim je on žeieo da ona krene, i da razmišlja onako kako je on želeo da ona razmišlja.

Videla je sebe kao lutku koja je plesala onako kako je Angelos želeo.

On je bio taj koji je držao sve konce u svojim snažnim rukama.

Uostalom, zar nije tako upravljao i Martijem, sve dok konačno nije dobio upravo ono što je želeo?

- Otkud si znao da je Marti u dugovima? Da se toliko odao kockanju?

Postavila je ovo pitanje koliko da bi skrenula sa opasne staze kojom je pošla, toliko i da bi samo nešto rekla, jer je tišina već postajala neprijatna. A najgori deo tog osećaja neprijatnosti bila je pretpostavka da ga je i Angelos bio svestan. Netremičan pogled njegovih dubokih crnih očiju ukazivao je na to da joj se u sebi podsmevao. Gotovo nevidljiv smešak u uglovima njegovih usana naveo ju je da brzo povuče ruku u trenutku kada je uzeo šolju od nje, kao da ju je opekao ili ubo kakvom žaokom.

Nije teško saznati ono što te zaista zanima. Pratio sam dešavanja na imanju još od kad sam otišao.

- Zaista?

Džesika ponovo oseti kako je podilazi jeza. Svih ovih godina nije ni slutila tako nešto.

- Posmatrao si nas? Ili si poslao nekoga da nas špijunira?

- Nije bilo potrebe za time.

Na njeno ogromno olakšanje, Angelosova pažnja sada je bila usredsređena na sipanje kafe, te je barem na neko vreme bila poštedena njegovih prodornih očiju.

Nije mogla da skrene pogled sa njegovih snažnih ruku i prstiju koji su stezali dršku, dok su ostali počivali iu poklopcu kuvala. Od sećanja na jedan kratak dodir uh prstiju usta joj se osušiše.

Angelos je sipao kafu i mleko, uzeo je kašičicu, i počeo polako da meša topao napitak.

- Nikada nisam potpuno prekinuo kontakt s Martijem.

- Bio si u u kontaktu s njim? - upita Džesika s nevericom.

Ne baš sve vreme.

Angelosov odgovor zazvučao je nekako uznemirujuće u njenim ušima. Džesika nije znala to da objasni, ali njene ionako zbunjene i isprepletane emocije sada su se samo još više upetljale. Osećala je kako je sve inanje u stanju da se izbori s njima.

- Uspostavili smo ponovnu vezu pre dve godine. Ali uvek sam znao šta Marti radi, i ti.

Izgovarajući ovo, pružio joj je šolju s kafom, ali poslednje dve reči su je toliko zbunile da su joj se prsti potpuno ukočili, te nije uspela odmah da je preuzme iz njegove ruke.

- Tvoje špijuniranje je uključivalo i mene? - upitala je ljutito.

Angelos je i dalje bio u potpunosti smiren, kao da ga njen bes nije nimalo doticao. Šta misliš, kako sam znao da si verena?

To saznanje je zapravo bilo najveći podstrek za Angelosa da prede sa planova na delo, pomisao na to da će se ona udati i da će neko drugi njen muž - postati gospodar imanja koje mu je toiiko značilo. Tada je prvi put uspostavio direktan kontakt s Martijem, pokušavši da ugovori sastanaks njim. Ali Marti je, naravno, odbijao svaku vrstu kontakta.

Beskrajno tvrdoglav, starac nije odgovarao na njegove telefonske pozive, vraćao je sva pisma...

- Mislila sam da si video moj prsten.

-

Ne. Znao sam da si se verila mnogo pre toga.

I to ga je mučilo i opsedalo. Zajedno sa željom da vidi kako je izgledala stasala dvadesetpetogodišnja Džesika u odnosu na mladanu osamnaestogodišnjakinju koja je tek bila završila gimnaziju. Takode je že- leo da osmotri kakav je čovek bio taj Kris Etkinson, njen verenik.

- Postoji reč za ono što si ti radio.

Džesikin glas je sada bio oštar i hladan. Zvučala je kao prava ledena Engleskinja, što je oduvek prezirao. Bila je to boja glasa koja je rušila sve njegove snove i maštanja o njoj.

Najednom se pretvorila u gospodaricu imanja koja prekoreva svog slugu jer se usudio da protivreči njenim naredenjima. Osetio je kako mu krv u venama vri od besa.

- Mi to zovemo uznemiravanje. U Engleskoj, uznemiravanje je zločin za koji bi lako mogao da dobiješ zatvorsku kaznu.

- Uznemiravanje sa udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara? Ali ja sam sve vreme bio u Grčkoj - reče Angelos ledeno. - Pa ti čak nisi ni bila svesna toga! Zaista ne znam advokata koji bi mogao da dokaže tako nešto, niti sudiju koji bi mogao da me optuži.

Prećutni pogled koji mu je uputila mu je zamalo izmamio grohotan smeh. Zamalo. Ipak, činjenica da su ga njegove reči zabavljale zasenila je bes koji je osetio nekoliko trenutaka ranije i ponovo je uspostavio ravnotežu.

U svemu ovome nije bilo mesta ljutnji. Ne ako je nameravao da svoj plan ostvari do kraja i dobije ono što je želeo. Bes i ljutnja će samo oterati Džesiku dalje od njega, a on ju je želeo sve bliže sebi. Barem fizički.

To je bila druga verzija plana koji je osmislio, koji je malčice promenio i prilagodio situaciji po svom dolasku ovde.

Isprva je njegova namera bila samo da joj saopšti kako je imanje sada njegovo, da uživa u izbezumljenom izrazu njenog lica dok joj to bude govorio, da likuje nad njenom sudbinom. Medutim, bio je dovoljan samo jedan sekund da taj surovi plan padne u vodu, jer čim je prvi put nakon sedam dugih godina ugledao Džesiku Maršal, videvši u kakvu lepoticu se u međuvremenu pretvorila, shvatio je da ne želi samo imanje. Zeleo je i nju.

Oduvek ju je želeo, čak i kao mladanog devojčurka, kakva je bila kada ju je poslednji put video, ali ona je tada predstavljala zabranjeno voće, čak i za njega. Ipak, nikada nije zaboravio taj jedan trenutak kada ju je držao u svom zagrljaju, njene usne na svojim, njeno tanano telo -

priprijeno uz njegovo. Još tada je želeo da ode dalje od toga, a sada je to želeo neuporedivo više.

Ledena dama koja ga je hladno i suzdržano pozdravila tog poslepodneva probudila je u njemu želju kakvu ni jedna žena do tada nije uspela da podstakne. I sada, kada je stajala pred njim na bledunjavom jutarnjem suncu na kome su se tačkice boje bakra neodoljivo presijavale u njenim svetloplavim očima, dok ga je posmatrala svojim ponositim, hladnim pogledom, znao je da želi da ga zameni jednim drugačijim, toplijim i privrženijim.

Obrazi su joj bili ružičasti, a njene napupele dojke pratile su njeno ubrzano disanje, podižući se i spuštajući ispod tanke pamučne bluze, i on oseti kako se njegova muškost najednom budi i skamenjuje u gotovo neobuzdanoj želji za njom. Poželeo je da je zgrabi za ruke, privuče k sebi i ljubi je sve dok oboje ne postanu toliko opijeni strašću i bude im svejedno ko su i gde se nalaze. Ništa drugo ne bi bilo važno, osim činjenice da je on muškarac, a ona žena.

Ali ni to nije bilo dovoljno. On je želeo još. Želeo je ponovo da vidi kako ga te oči zaljubljeno posmatraju, kako ga žudno traže. A za tako nešto je morao da bude strpljiv.

Imanje jeste bilo njegovo, ali njegov apetit time nije bio zadovoljen.

Zasitiće se tek onda kada i Džesika Maršal bude bila njegova.

4.

- Pa, hoćeš li ovu kafu ili ne?

Džesiki se učini kao da ove reči dolaze negde izdaleka, te poče zbunjeno da trepće, shvativši da je poslednjih nekoliko sekundi, a možda čak i duže, bila izgubljena u svojim mislima. Osećala se kao da je svet zastao, kao da se sve najednom zamrzlo.

U jednom trenutku je bila ljuta, razbesnelo ju je to što je Angelos tako otvoreno izjavio da ju je posmatrao. Da je držao imanje - i nju - na oku već ko zna koliko dugo. A onda kao da se nešto dogodilo, nešto što joj je nadraživalo čula i zamagljivalo vid. Koža joj je bila sva naježena od nekakvog neobičnog uzbudenja, a sve što je mogla da nazre kroz izmaglicu bile su oči čoveka koji je stajao pred njom, njegov dubok, taman, prodoran pogled kojim ju je netremice posmatrao, dok jc ona,

kao hipnotisana, bila nesposobna da se pomeri ili skrene glavu na drugu stranu.

Bes i razjarenost koji su je obuzeli samo nekoliko t renutaka ranije kao da su iznenada nestali, i na njihovo mesto došlo je nešto znatno dublje i mračnije, nešto što je obuzimalo njeno srce tako snažno da nije inogla da razazna je li to panika ili goruće uzbuđenje.

- Ili je to što sam je skuvao takode zločin? Mislim, to uznemiravanje koje si pominjala. Nije otrovna - dodao je oporo, videvši je kako posmatra šolju koju je on i dalje držao u ruci ispruženoj prema njoj. Nisam ubacio nikakvu drogu unutra. Teško da bih mogao da razgovaram s tobom ukoliko ti se, ne daj bože, nešto desi.

Je li to bio osmeh? Nije mogla tačno da kaže, jer još uvek nije mogla jasno da vidi. Jedva primetan, zatitrao je na kratko na njegovim senzualnim usnama, a mogla je da se zakune da su mu se i oči malčice ozarile, kao kad bi teške olujne oblake na trenutak obasjali zraci sunca.

Zapahnuo ju je talas vrućine, i njoj se učini kao da joj ga je direktno on poslao.

- Zar nas dvoje imamo o nečemu da razgovaramo?

- O mnogo toga, i ti to jako dobro znaš.

- Kao na primer?

Oprezno je ispružila ruku i konačno uzela šolju s kafom od njega. Nije bila oprezna jer se plašila da s kafom možda nešto nije u redu, to nikako, ili da će se ugušiti ukoliko otpije gutljaj, taj osećaj ju je već prošao, već zato što se pribojavala dodira njegovih prstiju i reakcije svojih nogu koje su imale običaj da zadrhte kada bi se tako nešto desilo.

Na njeno olakšanje, Angelos gotovo da je nije ni dotakao, već je odmah posegnuo za svojom šoljom i prineo je ustima.

- Zar nam ne bi bilo prijatnije kad bismo otišli na neko ugodnije mesto, u salon ili staklenik?

Džesiku prode jeza, ali ovaj put od straha, jer su je ove Angelosove reči podsetile na one od prethodne večeri, kada joj je predložio da sedne kako bi joj bilo ugodnije, da bi joj potom saopštio novosti koje su joj oduzele sve o čemu je ikada sanjala, budućnost koju je mislila da ima, i razbile je u paramparčad.

- Ne znam zašto bi trebalo da nam bude ugodno - rekla je hladno. Štaviše, mislim da šta god učinili, i gde god razgovarali, meni neće biti lakše. Samo još jedna stvar, ja ne idem nikuda dok mi ne kažeš o čemu mi to treba da razgovaramo.

Pogled koji joj je Angelos uputio bio je pre malodu- šan, nego uznemiren ili nestrpljiv. Trebalo bi da znaš o čemu, govorio joj je.

Trebalo bi da pretpostaviš.

Problem je bio u tome što ona i jeste naslućivala o čemu je reč.

- Treba da popričamo o tvojoj budućnosti. O tome šta će biti s tobom.

Naravno, trebalo je da zna. Trebalo je tako nešto da očekuje - i jeste očekivala - ali uprkos tome osetila se kao da joj neko zabada nož u srce, kao da je konačno trebalo da se desi ono čega se dugo pribojavala. On je sada bio vlasnik kuće i čitavog imanja. Želeo je da živi ovde, da ovo bude njegov dom, da utisne svoje prisustvo u njega kao što je već počeo da čini preuzimanjem Martijeve radne sobe manje od dvadeset četiri časa po svom dolasku. A sve to podrazumevalo je da za nju tu više nema mesta.

Ona više nije imala dom.

- U redu - reče Džesika kruto, kroz stisnute zube, dok usne gotovo da nije osećala, kao da su bile od drveta, pokušavajući da ih spreči da zadrhte i stežući dršku šolje toliko da su joj jagodice prstiju pobelele.

- Olakšaću ti stvar. Znam da želiš da mi što pre vidiš leđa.

Zaista?

- Pa, očigledno... Ovo je sada tvoja kuća i normalno je da ne želiš da ja živim ovde. Zamolila bih te samo da mi daš dan-dva vremena, da pronađem nešto drugo...

Glas ju je izdao, a još se više zbunila kada je videla kako je na njenu molbu počeo polako da odmahuje glavom.

Ne. - Ne? Ne možeš da mi daš čak ni dvadeset četiri sata, da se barem spakujem?

Nije mogla da veruje svojim ušima. Gde da ode? Šta da radi?

Uostalom, šta je drugo mogla da očekuje od njega, kad je ona bila najviše odgovorna za to što je on bio bez doma svih prethodnih godina?

- Kako... ? - zaustila je da pita, ali Angelos ju je prekinuo jednim odsečnim pokretom ruke.

- Šta god ti mislila o meni, ja nisam toliko bezosećajan da bih te izbacio odavde dan nakon sahrane tvog očuha...

Otpio je jedan dug gutljaj kafe, na trenutak zatvarajući oči.

- Rekao sam ti da moramo da porazgovaramo o svemu, i ako ti nećeš da pređemo na neko udobnije mesto, ja hoću. Kafa se brzo hladi, a ja bih da se opustim i uživam u njoj.

Ali ona nije mogla da se opusti, gde god se nalazila. Njena budućnost je visila u vazduhu, za boga miloga! Medutim, on je već izlazio iz sobe i

njoj nije bilo druge nego da pođe za njim. Prošli su kroz predvorje i prostran salon, da bi na kraju došli do velikog staklenika u viktorijanskom stilu. Za razliku od kiše koja je prethodnog dana pljuštala, ogromna zastakljena prostorija sada je bila preplavljena sunčevom svetlošću, a pogled kroz prozor bio je još spektakularniji nego inače: jarkozeleni travnjak, žbunje sa crvenim bobicama i jezero čija se površina presijavala na suncu. Bilo je to omiljeno Džesikino mesto na čitavom imanju, kao i pogled koga nikada nije mogla da se zasiti.

Koliko će joj samo nedostajati, pomislila je, sa beskrajnim bolom u srcu. Pošto napusti Menorfild, verovatno ga više nikada neće videti.

Hoćeš li da sedneš?

Angelos je stajao iza nje. Džesika je mogla da oseti njegovu blizinu i toplotu njegovog tela koja je dopirala ilo nje. Onaj čist limunast miris koji je već bila osetila opet joj je dražio nozdrve, i morala je da se suzdrži da iluboko ne udahne, kako bi ga još bolje upila.

Dobro mi je ovako, hvala.

Stajala je nepomično poput kipa, očiju uprtih u idiličan prizor koji se prostirao pred njima, ali vidik je npet počeo da joj se zamagljuje i sve nijanse zelene počele su da se stapaju jedna u drugu.

Ali meni nije da ti gledam u leda dok ti se obraćam.

Glas mu je bio ljutit i nagoveštavao je nagli zaokret situacije, što se i desilo, jer se Angelos najednom stvorio ispred nje, blokirajući joj pogled.

- Ja ne moram ovo da radim, Džesika. Samo pokušavam da budem fer.

Fer? Tebi je fer to što si mi oduzeo moj dom, moje...

Svesna da joj glas postaje sve viši i oštriji, ona se ugrize za jezik i na trenutak ućuta.

- Čuj, poštedela bih sebe daljeg mučenja, pa bih te molila da mi iskreno kažeš dokle imam rok da se ise- lim odavde.

Ko kaže da ja hoću da se iseliš?

Džesika je Angelosove reči shvatila tek kao provokaciju, te ga je samo pogledala ispod oka i ukratko ponovila malopredašnje pitanje.

Do kad treba da se iselim?

Koliko vremena ti je potrebno?

Prevršio je svaku meru.

- Hoćeš li prestati da me mučiš? Oboje znamo da ne misliš tako! Zašto se praviš... ?

Otkud ti to da ne mislim tako, do davola?

Angelos s treskom spusti šolju kafe na dasku od prozora, ne hajući što je nekoliko kapljica braon tečnosti isprskalo izlizanu beiu farbu kojom je bila okrečena. Šta misliš da bih postigao pretvarajući se?

Iznenadna iskrenost u njegovom glasu navela ju je da ga pogleda pravo u oči, i njen plavičasti pogled, se, po prvi put nakon dugo vremena, susrete sa njegovim, dubokim i mračnim. Šta se to događalo? Je li moguće da je istinski bio ljubazan prema njoj?

Mogu da... ostanem? - upitala je s nevericom.

- Dok se ne snađeš, dok ne pronadeš mesto gde ćeš živeti.

- Zaista to misliš? - upita Džesika, i dalje sumnja- jući u njegove dobre namere.

- Ovo je velika kuća, princezo, veoma velika. Ti možeš da živiš u jednom krilu, a ja u drugom. Moguće je da će proći dani, pa čak i nedelje, pre nego što se sledeći put sretnemo. Tvoje prisustvo mi neće smetati, barem još neko vreme. Osim ukoliko...

- Šta?

Nije znala da li je to bilo zbog nadimka „princeza" kojim ju je oslovio svojim moćnim, odlučnim glasom, ili zbog toga što mu uprkos svemu u dubini svoje duše još uvek nije verovala, ali nešto je naglo trgnu iz ponesenosti, upozoravajući je da ne sme da bude lakovema, da stvari sigurno nisu tako jednostavne kao što se čine. Pa ona je razgovarala s Crnim andelom, sa čovekom koji joj se pre sedam godina zakleo da će se jednoga člana pokajati zbog načina na koji se ponela prema njemu, i koji se sada vratio, nameren da baš to i učini.

- Imaš li posao? - upita Angelos iznenada, potpuno je dekoncentrišući naglom promenom teme. Nije bila u stanju odmah da pojmi zašto je to sad uopšte bilo važno.

- Ne baš - promrmlja ona nesigurno. - Radila sam sa Martijem na imanju, on me je upućivao u...

Glas joj je podrhtavao, a onda je najednom zamro. Nije mogla da dovrši rečenicu. Sećanje na godine koje je provela uz svog očuha, učeći, planirajući, maštajući - maštajući o danu kada će moći da mu dokaže da je sposobna da od njega preuzme upravljanje imanjem i da dobro radi svoj posao, kao što je on to činio.

Kao sto sam mislila da je činio, ispravi se Džesika u sebi.

- Od čega misliš da živiš, i da plaćaš smeštaj? Može li tvoj verenik to da pokrije?

Opet je to uradio, pomisli Džesika. Spustila je svoju netaknutu šolju kafe na prozorsku dasku, iskoristivši to kao izgovor da skrene pogled sa

njegovog strogog lica i prikrije bolnu žaoku stida koja joj je prostrelila srce.

Kako mu je to polazilo za rukom? Kako je uspevao da preuzme kontrolu nad njenim mislima, tako da se usredsrede samo na njega, samo na ovde i sada, potpuno joj odvraćajući pažnju od svega ostalog. I svih ostalih.

Pa čak i od Krisa. Čak i od čoveka za koga je trebalo da se uda za mesec dana.

A onda, pošto bi odvukao njene misli na stranputicu, on je bio taj koji ju je podsećao na činjenicu da ima verenika. Osećala se nepodnošljivo krivom i postiđenom što joj je uopšte bio potreban podsetnik za tako nešto. Uostalom, to je sada trebalo da joj bude prva stvar na pameti, od kad ujutru otvori oči, pa sve dok ne ode na spavanje.

- Naravno da može! Pa mi ćemo se venčati!

Uzviknula je ovo na način kao da se bori da ispliva na površinu nekakve duboke mutne vode. Nije mogla a da ne pomisli koliko je Kris bio nategnut s novcem, kako je njegov posao sa kamperima jedva opstajao, i kako je neprestano bio u dugovima. Prethodno leto, tokom koga kiša gotovo nije prestajala da pada, dodatno je pogoršalo njegove probleme. Ljudi su slabo iznajmljivali vozila, a prostor na kome su ih izlagali je zbog preobilnih kiša gotovo mesec i po dana bio poplavljen i nepristupačan.

- Znači, ja ne moram da ti nudim posao?

-Ja...

Džesika zbunjeno odmahnu glavom, ne mogavši da poveruje u ono što je čula.

- Zašto bi mi ti nudio posao?

- A šta ti misliš?

Nije se pomerio s mesta, ali ona se osećala kao da je zašao u njen lični prostor. Okružili su je njegova toplota i miris, obavijajući se oko njenog tela, opkoljavajući je. Osećala je njegov neodoljiv miris sa svakim isprekidanim udahom koji joj je sušio grlo i usne, tako da je morala da ih ovlaži svojim drhtavim jezikom.

A onda je zapazila da su njegove blistave crne oči prikovane za njene usne, i u tom trenutku je shvatila da je u problemu.

- Ne shvatam... - promrmljala je, želeći da kaže kako ne razume baš najbolje na šta je mislio kada joj je ponudio posao, ili joj ga nije ponudio, već ga je samo pomenuo, više ni sama nije znala, ali reči su je izdale, iščezle su joj s jezika i iz glave kada je Angelos podigao glavu i zagledao se u njene oči.

Ne želim da odeš.

Ono što joj je tada oduzelo dah bila je činjenica da mu je u dubini duše poverovala. Ni sama nije znala zašto, ali znala je da govori istinu.

Upravo to osećanje upozorilo ju je na dubinu provalije koja se sada otvorila pred njom.

- Angelose... - čeznutljivo je prošaputala njegovo ime. Koliko god da joj je razum nalagao da se pobuni, srce joj to nije dozvoljavalo.

- Ne, Džesika...

Angelos je prekinuo njen pokušaj sa istom lakoćom i bezbrižnošću sa kojom bi oterao od sebe dosadnu muvu.

- Ne pravi se da ne razumeš šta sam hteo da kažem. Oboje znamo da medu nama postoje neka nedovršena posla, stvari koje nismo do kraja razjasnili, glad koja nikada nije prestala da nas mori.

- Ali...

Reči su joj ponovo zamrle na usnama jer je morala da proguta pljuvačku kako bi joj bol u grlu barem malčice uminuo. Nije je dodirivao, ali živci su joj poskakivali kao da ju je čvrsto držao uza se, kao da njegove ruke žudno miluju njenu kožu. Nije je ljubio, ali njene usne su osećale dodir njegovih usana, toplinu njegovog daha. Gotovo da je mogla da ga okusi svojim jezikom.

Poljubili su se samo jednom - pre sedam godina - ali sada, ovde, ovog trenutka, činilo joj se kao da je to bilo juče, ili pre sat vremena, ili čak pre nekoliko sekundi. Grlo joj je bilo tako napeto da je jedva uspevala da diše, a srce joj je snažno udaralo u grudni koš. Morala je još jednom duboko da udahne vazduh kako bi konačno osposobila svoje glasne žice.

- Mislila sam da se ne igraš sa malim devojčicama - rekla je, spazivši nekakvu izazivačku iskru u njegovim očima.

Ispružio je svoju dugu ruku i ovlašno joj dodirnuo obraz jagodicom prsta. Jedva da ju je dotakao, ali sasvim dovoljno da čitavim njenim telom prostruji vrelina, od lica, pa sve do vrhova prstiju u mekim mokasinama od prevrnute kože.

- Dve stvari - reče Angelos meko. - Pod jedan, ti više nisi mala devojčica. Oboje to vrlo dobro znamo. I pod dva, ja se ne igram.

- Onda... moram da te podsetim da sam verena i da se uskoro udajem.

- A ja moram tebi da kažem da me je baš briga za to. Pitanje je samo... je li i tebe?

Nijedna žena koja je gledala u muškarca onako kako je ona gledala u njega nije mogla istovremeno da misli i o svom vereniku, reče Angelos samome sebi. Nijedna žena koja je tako pratila svaki njegov pokret, svaku promenu na njegovom licu, svaki osmeh svojim očima, svojim -

jasnim plavetnim pogledom, nije mogla da smatra svog verenika jedinim muškarcem koji je postojao za nju, jedinim koga je želela.

Medutim, znao je da se Džesika isuviše plaši da to prizna, pre svega sebi, a onda i njemu.

Sada je znao zašto se suzdržavao od toga da je poljubi, zašto bi to još uvek bila greška, dok su oboje bili srditi i uznemireni. Želeo je da ona bude svesna ko je ljubi, da bude svesna da je on taj koji je drži u zagrljaju, da je on taj koji izgara za njom, da je on čovek koga ona želi da poljubi.

A ona je to želela. Bez obzira na to koliko se bunila, koliko se odupirala, on je to jasno video u njenim očima, na njenom licu, na njenom telu koje je tako burno i vidljivo reagovalo na njegovo, premda je ona verovala da je to uspevala da prikrije.

- Naravno da me je briga! - uzvrati Džesika besno, zauzimajući odbrambeni stav. - Verena sam...

Ona naglo podiže levu ruku, zaustavljajući nadlanicu na svega nekoliko centimetara od njegovog lica i pokazujući mu prsten na srednjem prstu. Skroman prstenćić sa jednim majušnim dijamantom, primeti Angelos. Bio je to sićušan, gotovo neprimetan kamičak, a prsten svakako nije izgledao kao neki koji bi on poklonio ženi koju je voleo i kojom je nameravao da se oženi.

Naravno, ukoliko ikada upozna ženu sa kojom bi poželeo da provede čitav svoj život. Trenutno je bilo toliko lepih, seksi i poželjnih žena na svetu za njega da bi mu uopšte palo na pamet da se veže, žena poput ove koja je stajala pred njim. Žena sa kojima je mogao da uživa dok strast ne sagori i da potom ode svojim putem, neokrnjenog srca i slobode.

- Verena sam i treba da se venčam... - ponovi Džesika važno. - I ukoiiko to tebi ništa ne znači, meni znači puno!

Angelos spusti pogled i zagleda se u njeno lice, u tu srditost koja je gorela u njenim očima i prkosno podignutu bradu kojom mu se neprestano suprotstavljala, ali takode je primetio blagi drhtaj na njenim mekim, punim usnama i način na koji bi njen vatreni pogled povremeno odlutao negde u stranu, kao da ne može da podnese jačinu i nemilosrdnost njegovog. Ipak, Džesika nije tako lako odustajala.

- Sigurna si u to? - upita on meko. - Da li ti zaista toliko znači?

- Naravno... - započe ona besno, ali reči je izdaše i zamreše u njenom grlu kada je zgrabio ruku kojom je mahala pred njegovim nosem.

Naravno - ponovi on ciničnim tonom. - Svi znamo da si verena za izvesnog Krisa...

-

Podižući njenu ruku do svojih usana, on utisnu ovlašan poljubac na prst na kome je nosila verenički prsten, posmatrajući istovremeno Džesikinu reakciju, koja se sastojala u vidnom podrhtavanju čitavog njenog tela.

- I možda si verena ovde...

Ovaj put njegove usne našle su se na njenom čelu, nežno ljubeći njenu glatku kožu i milujući je svojom toplinom. Njen miris i ukus su ga toliko privlačili i omamljivali da je osetio kako mu vrelina prožima celo telo, a žudnja za njom preseca donji stomak. Primetio je da je na trenutak zatvorila oči, ponesena njegovom blizinom, ali da ih je odmah zatim ponovo otvorila, premda uz neizmeran trud. Telo joj je i dalje drhtalo i mogao je da oseti kako se nesigurno klati na svojim vitkim nogama, kao da će se svakog časa onesvestiti. Ali ne, Džesika je činila sve što je bilo u njenoj moći kako bi koliko-toliko zadržala kontrolu nad svojim pokretima.

- Ali da li si verena ovde?

Ovaj put je svojom snažnom šakom dodirnuo njene grudi, neposredno iznad srca, i premda su jagodice njegovih prstiju tek ovlašno dodirivale meku zelenu tkaninu njene bluze, mogao je da oseti njeno snažno podrhtavanje.

- Istinski verena?

Očekivao je da će mu se suprotstaviti, da će skloniti njegovu ruku sa svojih grudi, da će ga ošamariti. I ne bih imao pravo da joj zamerim zbog toga, rekao je sam sebi. Gotovo da je bio razočaran kada je začuo tek blago šištanje kroz njene stisnute zube i usne. Izgledala je kao da želi nešto da kaže, ali da to iz nekog razloga nije u stanju da učini.

- Nemaš ništa da kažeš, princezo?

Njegove usne se izviše u izazivački osmeh dok ju je posmatrao kako ga proždire svojim gorućim pogledom. Kao posledica očigledne borbe koju je vodila sa samom sobom, obrazi su joj poprimili jarkoružičastu boju.

Besno je pokušala da oslobodi ruku iz njegovog stiska, ali on ju je tako snažno držao da je njeno opiranje bilo u potpunosti besmisleno. Čak je izgledala smešno.

- Hajde da to proverimo - promrmljao je, pažljivo i polako saginjući glavu, sudarajući svoj mračan dubok pogled sa njenim, plavetnim i prodornim.

Mogla sam da ga ošamarim, reče Džesika sebi. Bila je u neverovatnom iskušenju da ga ošamari. Prsti su je svrbeli od potrebe da to učini, da ostavi njihov odsak na njegovom nadmenom licu.

Ali znala je da je to bilo upravo ono što je Angelos očekivao, i odlučila je da to ne uradi. U inat njemu. Šta god joj to donelo.

Mislio je da će se ona uspaničiti, da će se pobuniti, a ukoliko to učini, pokazaće mu koliko joj je stalo. Nije smeo da zna da su je podilazili žmarci od njegovog do- dira, niti da su joj se usta sušila od njegovog pogleda. Pre bi umrla nego što bi mu to priznala.

Dozvoliće mu da je poljubi, jer je to očigledno bio sastavni deo njegovog plana. Stajaće nepomično, mirna i ukočena, mirna i ukočena, ponovila je u sebi, i neće dopustiti svojim mišićima da je odaju podrhtavanjem. Dozvoliće mu da učini ono što je želeo. A ona će stajati, potpuno mirna i bezosećajna, kao da je to uopšte ne dotiče, kao da to nije ona, već neka sasvim druga osoba.

I kada završi, obrisaće usne nadlanicom, osmehnuće mu se, i reći mu hladno i smireno: Vidiš, zato sam verena za Krisa. Zato sto za mene ne

postoji nijedan drugi muskarac.

Stajala je tako, mirna i staložena. Primoravala je svoje noge da nepomično stoje, prikovane za pod, jer je postojala opasnost da se predomisle i pohitaju prema vratima. I da tako nešto učini, on bi bez sumnje pošao za njom. Sustigao bi je i prikovao uza zid svojim čvr- stim snažnim telom, zarobio bi je.

Na samu pomisao da bi tako nešto moglo da se dogodi čitavo telo joj prože jeza. Medutim, čvrsto je odlučila da odmah odbaci sve ono što bi moglo da oslabi njenu volju, terajući sebe da se usredsredi na to kako da Crnom andelu stavi do znanja koliko joj sve ovo malo znači.

Možda joj usput pode za rukom i da mu se osveti za svu onu bezosećajnost i omalovažavanje koje je pretrpe- la od njega pre sedam godina. Ne zavaravaj se, Angelose, reći će mu, ni ja se ne igram sa

starijim muskarcima.

Ali onda su Angelosove tople usne dotakle njene i sve reči koje je želela da kaže, ton kojim je nameravala da ih izgovori, žustrina sa kojom je htela sve da mu ih saspe u lice, sve je to najednom iščezlo, i razuman deo njene ličnosti ustupio je mesto onom isključivo osećajnom i ženstvenom.

Nije očekivala takvu nežnost od njega, tako mek i čulan poljubac.

Mislila je da će njime želeti da je obeleži, da joj pokaže kako se ljubi „pravi muškarac", muškarac čije je on bio oličenje, a ne njen izabranik, Kris. Međutim, to se nije desilo, a čovek koji ju je sada ljubio kao da je pokušavao da joj svojim usnama stavi do znanja šta sve ima, može i želi da joj pruži. Budio je sva njena čula i žudnju kakvu nije ni znala da poseduje.

- Džesika... - prošaputao je njeno ime, a način na koji ga je izgovorio, njegov težak, pomalo nevešt akce- nat, zaveo ju je poput najsenzualnijeg ljubavnog zova.

Poslednji put kada se poljubila sa Angelosom, kada se maltene bacila u njegovo naručje moleći za njegovu pažnju, očajnički želeći da je on zagrli, bila je tek tinejdžerka, gotovo dete. Bio je to jedan od njenih prvih poljubaca, jer se do tog trenutka poljubila sa svega par mladića, svojih vršnjaka. Ponašala se kao dete i ljubila se kao dete, pokušavajući da pronade njegove usne i zarobi ih, barem na kratko.

Ovaj put bilo je potpuno drugačije. Sada ju je ljubio lagano i zavodnički, prelazeći svojim usnama preko njenih, ispitujući svojim toplim jezikom njihovu mekotu, mameći je da mu se otvori. Imali su ukus kafe, a njegova koža miris kome nije mogla da odoli. Bilo je dovoljno da ga samo jednom udahne, pa da postane potpuno zavisna.

I uprkos tome što joj je ono malo razuma govorilo kako mora da se sputa, ona mu se sada predavala. Uzvraćala je na njegove poljupce kao prava žena. Odrasla, seksualno zrela žena. To je bio jedini način na koji je mogla da postupi, jer nije imala dovoljno snage da odoli njegovoj muževnosti.

Srce joj je udaralo kao pomahnitalo, a otkucaji njenog pulsa odzvanjali su joj u ušima poput grmljavine.

Negde duboko u njoj razgorevala se vatra koju nikada pre nije osetila u sebi. Bila je vrela, a nju je morila glad koju je odmah morala da utoli.

- Angelose...

Prošaputavši njegovo ime, instinktivno je načinila korak napred, na slepo, jer su joj oči bile zatvorene još od trenutka kada je spustio svoje usne na njene, i nije imala nameru da ih otvori jer je tako mogla u potpunosti da se preda osećajima koji su je ophrvali. Morala je da mu se približi kako bi ih još snažnije iskusila, kako bi osetila toplinu njegovog tela, kako bi osetila kako se njegove ruke obavijaju oko nje na jedan potpuno nov način, nimalo sličan onome od pre nekoliko godina kada se ustručavao da joj se približi, a kamoli da je zagrli, kada je ona bila ta koja je ljubila njega, a ne on nju. Tada je spustio svoje šake na njena ramena kako bi je udaljio od sebe, hladno i nemilosrdno.

Ovaj put nije postojao ni najmanji nagoveštaj oklevanja ili suzdržanosti. Sada ju je, kada je načinila taj odlučujući korak napred, Angelos čvrsto zagrlio svojim snažnim rukama, privijajući je uza se.

Jedva da je uspevala da diše jer su joj grudi bile priljubljene uz njegov široki grudni koš. Kukovi su joj bili prislonjeni uz njegove butine i mogla je da oseti toplotu i čvrstinu njegove erekcije koja joj je pritiskala

stomak. Poslednji put to ju je više uplašilo nego uzbudilo. Znala je da je lagao kada je rekao da se ne igra sa malim devojčicama, ali bila je naivna i nije bila svesna da je to bio nepogrešivi znak da je jedan odrastao muškarac želi. Tada se, uplašena, odmakla od njega, a sada se još više priljubila, uživajući u toploti koja joj je grejala utrobu.

- Angelose...

Njegove ruke lagano su klizile niz njena leđa, da bi se konačno zaustavile na njenoj zadnjici. Čvrsto je uhvatio njenu zaobljenu guzu obema šakama i još je više približio sebi. Istovremeno je produbio poljubac, prodirući u meku, vlažnu unutrašnjost njenih usana, preplićući svoj jezik s njenim. Glad koju je probudio u njoj i uzavreli talasi koji su joj preplavljivali čitavo telo činili su da želi još. Mnogo više.

Obgrlila ga je oko vrata i primakla njegovu glavu još bliže svojoj.

Provlačila je prste kroz njegovu crnu svilenkastu kosu, i premda joj njegove usne nisu ostavljale mnogo prostora za osmeh, nasmešila se kada je začula tihi požudni jecaj koji je ispustio iz grla.

Nije prestajala da želi još. Želela ga je sve više. Želela je...

Um joj je bio potpuno pomućen kada je kroz uzdahe koje su oboje ispuštali začula zvono na vratima, koje je najednom prekinulo jutarnji mir i tišinu.

Srce joj je naglo poskočilo i ona u trenutku dođe k sebi. Pošto je čula Angelosov duboki uzdah i osetila kako se njegovo telo iznenada skamenilo, znala je da je i on bio svestan tog neprijatnog zvuka koji mu je u deliću sekunde promenio raspoloženje.

Ali samo na kratko. Nekoliko trenutaka kasnije samo je nehajno odmahnuo glavom i slegnuo svojim širokim ramenima. Ponovo je spustio svoje usne na njene, očekujući da mu ona uzvrati.

- Ne obraćaj pažnju - prošaputao je, jedva odvojivši svoje usne od Džesikinih. - Nas dvoje imamo mnogo važnija posla...

Ponovo ju je poljubio, ovaj put strastvenije nego ikada.

Džesika je želela da ga posluša. Želela je da ga ljubi i da on nastavi da ljubi nju. Žudela je za tim da ga sledi u taj ugodni, ušuškani zaborav u kome je bila slepa i gluva za sve što se dešavalo oko njih i u kome je želela samo njegove usne na svojima, njegovo milovanje i njegovu snagu koja ju je obavijala. Medutim, pošto ju je zvono vratilo u stvarnost, neko nečujno upozorenje nije joj da- valo mira i govorilo joj je da nešto nije u redu. Postojalo je nešto o čemu je trebalo da razmišlja, nešto važno.

Ali kada je Angelosov vreo jezik ponovo rastvorio njene usne, a njegove ruke nastavile da istražuju njeno užareno telo, nije mogla da se

seti šta bi to moglo da bude. Zapravo nije želela da se seti, ona je samo želela da...

A onda se zvono opet začulo, ovaj put mnogo upornije, i hladna stvarnost presekla je ugodnu izmaglicu koja joj je zavodila misli i odvlačila ih u nekom nepoznatom pravcu.

U trenutku je osetila nemir i istrgla se iz Angelosovog zagrljaja, odgurujući ga snažno obema rukama pošto ju je on sprečavao da se odvoji od njega.

- Pusti me... Rekla sam da me pustiš. Moram da...

- Nije važno - promrmlja Angelos, ali ona nije prestajala da se vrpolji i otima i njegov stisak malčice popusti.

- Ne mogu... Moram... Angelose, ne! - uzviknula je.

Još jednom ga je svom snagom odgurnula i konačno je bila slobodna.

Zateturavši se na kratko na nogama, napipala je fotelju i gotovo se stropoštala u nju, ali odmah potom se uspravila, grčevito se pridržavajući obema rukama za izlizane kožne rukohvate.

- Nije važno - ponovi Angelos, ovaj put ozbiljnijim glasom, ali ona nije smela da ga posluša.

- Moram da otvorim... Moram! - povikala je uspaničeno.

Ne usuđujući se da ga pogleda u lice, plašeći se ljutitosti i besa koje bi mogla da vidi na njemu, Džesika ustade kao oparena i uputi se prema vratima. Mogla je da se zakune da ga je čula kako joj kroz stisnute zube dobacuje „kukavice" dok je žurila ka predvorju.

Bila je skoro došla do masivnih drvenih vrata kada joj je sinulo kako bi možda mogla malo da se upristoji. Angelosove nestrpljive šake izvukle su joj bluzu iz pantalona, a njegovi požudni prsti zamrsili su joj nekoliko pramenova kose.

Užurbanim pokretima je ispravila kosu, i dok je jednom rukom uvlačila bluzu u pantalone, drugom je polako okrenula ključ u bravi i konačno otvorila vrata, zatreptavši usled blještave svetlosti koja je nagrnula u kuću.

Pred njom je stajao muškarac sa podignutom rukom, verovatno spremajući se da još jednom pritisne zvono. Bio je to čovek srednje visine i svetle kose i puti koji ju je iznenadeno posmatrao, blago se mršteći i spajajući svoje retke riđkaste obrve. Zaslepljena, Džesika je jedva uspevala da vidi njegove obrise, a kamoli da ga prepozna, premda je imala neki upozoravajuć predosećaj da bi to trebalo da učini što pre.

- Džes? - upita čovek zbunjenim glasom. - Jesi li dobro?

Zvuk njenog imena bio je taj koji ju je vratio u stvaran svet, zapljusnuvši je poput kante hladne vode i odvlačeći je od čulnog

delirijuma kojim je bila zaposednuta do pre nekoliko sekundi. Samo jedna osoba ju je zvala Džes uprkos njenim stalnim pritužbama kako više voli da je oslovljavaju punim imenom. Bilo je to nešto što ju je oduvek nerviralo, ali što se, pretpostavljala je, nikada neće promeniti.

Mislila je da je to jedna od onih stvari koje idu u ,,rok službe" i na koje čovek na kraju prestane da obraća pažnju.

- Krise... - uspela je da procedi. - Oprosti, ja...

Gospode dragi, ne! Kako da mu prizna da nekoliko trenutaka pošto mu je otvorila vrata nije imala pojma ko je on? Kako je Angelosu pošlo za rukom da je toliko sludi jednim poljupcem da nije uspela da prepozna svog verenika?

- Ja... Bila sam zauzeta i nisam čula zvono - rekla je, mrzeći sebe što mora da laže, mrzeći Angelosa što ju je doveo u situaciju da to čini.

Mrzela je to što je najednom osetila kao da joj je njen verenik potpuni stranac, neko koga uopšte nije poznavala i ko nije pripadao njenom svetu.

Proganjao ju je osećaj krivice. Zbog toga što je dopustila Angelosu da je poljubi, da je zavede, iako mu to ništa nije značilo. Odmah joj je jasno stavio do znanja svoje namere.

Hajde da to proverimo, rekao je, dovodeći u sumnju njenu tvrdnju da je verena i da treba da se uda za čoveka koga voli.

A ona je bila ubeđena da će uspeti da mu odoli i dokaže mu tačnost svoje izjave. Mislila je da će ostati hladna na njegove dodire, imuna na njegove poljupce. Čak je ubedila sebe da će mu nakon svega sasuti u lice kakvu ciničnu opasku kako bi mu dokazala koliko je nepokolebljiva u svojoj odluci, čime bi izjednačila rezultat nakon njihovog poslednjeg susreta.

Umesto svega toga, pala je u njegov zagrljaj poput dozrele jabuke, spremne za berbu. On je pažljivo postavio svoju zamku, čak je upozoravajući na nju, ali ona je ipak upala u nju poput kakve naivne, nepromišljene glupačice.

I zato se sada osećala užasno. Osećala se prljavo, pokvareno, krivo. Činilo se da je poguban uticaj Crnog anđela još jednom zaposeo njen svet, uspevši da uništi sve ono dobro što se nalazilo u njemu.

5.

Sunce je već zašlo za horizont kada je Džesika konačno stigla kući.

Zapravo, nazad na imanje, jer to više nije bila njena kuća, shvatila je sa bolnim grčem u srcu, niti će više ikada to biti.

Kada će ponovo moći da nazove neko mesto svojim domom? zapitala se koračajući preko uglačanog drvenog poda u predvorju, puštajući da se masivna vrata od hrastovine s treskom zatvore iza nje. Nije je bilo briga hoće li to možda uznemiriti Angelosa i skrenuti mu pažnju s planova koje je kovao. Težak, odzvanjajući, turoban zvuk savršeno je odgovarao njenom sumornom raspoloženju i dubokom očaju koji je osećala.

Mislila je da je današnji dan već bio dovoljno loš i da više ne može da se desi ništa gore, ali prevarila se. Zapravo se strmoglavo survavao sve dublje i dublje u provaliju sa svakim sledećim trenutkom koji je prolazio, a ona nije imala predstavu gde će se konačno zaustaviti i kako će se sve završiti, hoće li uopšte preživeti. Budućnost se prostirala pred njom poput dugog mračnog tunela čiji kraj se nije nazirao, a samim tim ni svetlost koja bi joj ulila kakvu-takvu nadu.

- Dugo te nije bilo.

Očekivala je da čuje Angelosov glas, ali pretpostavila je da će se požaliti zbog buke koju je napravila svojim ulaskom, a ne da će se pojaviti na vratima biblioteke, nasloniti se na dovratak i prokomentarisati njen kasni povratak glasom koji je zvučao prekorno, ali na onaj roditeljski, brižan način. I više nego roditeljski, pomi- slila je, jer čak ni Marti nikada nije bio takav.

- Ako ćemo tačnije, nije me bilo ceo dan - uzvrati Džesika ravnim tonom, kao da nema previše snage niti volje da se raspravlja s njim. - Ali to nema nikakve veze s tobom - dodala je.

Ako je mislila da će ga naljutiti, pogrešila je. Nije mogla da vidi izraz njegovog lica jer je bilo u senci, ali kada je progovorio glas mu je bio smiren i staložen.

- Nisam bio siguran hoćeš li se vratiti do večere ili ne, pa sam zamolio gospodu Henderson da ti nešto ostavi. Jesi li jela?

- Jesam, hvala.

Primorala je sebe da to kaže, premda je istina bila ta da nije ništa okusila još od - još od prethodne večeri - shvatila je, i sama se iznenadivši tom činjenicom. Izašla je iz kuće bez doručka, a zbog načina na koji su se stvari nadovezivale jedna na drugu nije stigla ni da pomisli na hranu. Da je pokušala nešto da stavi u usta, verovatno to ne bi mogla ni da proguta.

Angelos se presvukao, primetila je. Više nije bio ležerno obučen kao ranije tog dana, već je na sebi imao finu belu košulju, crne pantalone i sako koji je savršeno prianjao uz njegova snažna široka leda. Njegova

formalna garderoba ju je iznenadila, te je pomislila kako je možda očekivao nekoga. Ali koga?

- Tvoj momak nije sa tobom?

Angelos je i dalje stajao naslonjen na dovratak, očigledno nameren da opušteno proćaska s njom a ne da se okrene, ode i ostavi je na miru, što je u tom trenut- lui želela više nego išta na ovome svetu.

Verenik - ispravi ga Džesika lenjo, boreći se da ne ispusti uzdah zbog oštrog bola koji je osetila u grudima dok je to izgovarala. Sve je još uvek bilo toliko novo i svcže da ni ona sama nije znala kako da se nosi s tim, i nije imala nameru da bilo šta otkriva Crnom andelu.

-

Ne, nije ovde. Smatrala sam da nije u redu da ga dovodim ovamo bez tvog prethodnog dopuštenja. Ovo ic sada tvoja kuća, zar ne?

- Nije ti potrebno moje dopuštenje. Uostalom, voleo bih da ga upoznam.

Način na koji je izgovorio to „voleo bih" nije bio preterano uverljiv, ali kada mu se Džesika približila, konačno uspevši da mu vidi lice, njegov izraz je bio smiren i nije odavao apsolutno ništa.

- Mislim da se to neće desiti još neko vreme. Šta- više, možda se uopšte neće desiti. Nemam nameru da ga pozivam ovamo.

I to iz razloga koji Angelos nije mogao ni da zamisli.

- Ali uskoro se udaješ, zar ne? Kada je venčanje?

- Za mesec dana.

Džesika je jedva govorila. Bukvalno je morala da primorava sebe da to čini. Venčanje je trebalo da bude za tačno mesec dana. Bila je tako uzbudena i srećna dok ga je planirala. Budućnost je tada delovala svetlo i obećavajuće, a sada kao da je čekala da sudbina dođe i poruši sve domine koje je ona dugo vremena brižno i pažljivo redala.

Prvo Marti, pa imanje, a sada i...

- Gospodin Etkinson nije ispunio moja očekivanja - reče Angelos iznenada.

- Špijunirao si me! - uzviknu Džesika srditim tonom, kojim je želela da mu stavi do znanja koliko joj je to odbojno. Istina je bila ta da je mrzela pomisao na te crne znalačke oči koje su je posmatrale kako pozdravlja Krisa, zbunjena i uznemirena, boreći se da se sabere nakon poljupca koji ju je u potpunosti sludeo. Mogla je samo da zamisli zadovoljstvo koje je osetio gledajući je kako se muči i slušajući njene nepovezane reči.

I što je još gore, mogla je tačno da zamisli kako je razmišljao, na koji način je protumačio njeno smete- no ponašanje.

-

Ali da li si verena ovde?, rekao je, dodirujući joj srce. A to je bilo pre nego što ju je poljubio. Šta je on to video na njenom licu, u njenim očima, što ga je ubedilo u suprotno?

- Ja to ne bih nazvao špijuniranjem - uzvrati Angelos sa podsmešljivim tonom u svom muževnom baršunastom glasu. - Bočni prozori staklenika gledaju na dvorište. Nije bilo moguće ne videti vas.

- A šta si ti očekivao?

- Svakako ne nekakvog sredovečnog čoveka koji bi pre mogao da ti bude otac!

- Ne može da mi bude otac! I nije sredovečan! On je... On je...

Ali nije mogla da nastavi. Sećanje na Krisovo lice, na otrovnu žaoku njegovih reči, uništila je njenu sposobnost da razmišlja, da govori.

- Šta je on? - izazivao ju je Angelos, ne ostavljajući joj nikakvu sumnju da je primetio oklevanje u njenom glasu. Ciljao je pravo u pukotinu na njenom emotivnom oklopu. I uspeo je da je pogodi.

Da je samo znao. Da je samo bio svestan da nije bilo potrebe da je napada.

- On nije kao ti! - povika Džesika izbezumljeno, ne trudeći se potom da objasni u kom to smislu. Samo je znala da joj je bilo dosta Angelosa i njegovih pitanja, izazivačkog tona u njegovom glasu i nadmeno podignute obrve.

Bilo joj je preko glave današnjeg dana i samo je želela da se popne gore i povuče u svoju spavaću sobu, svoje jedino utočište.

Mada, čak ni njena soba to više nije bila, ne u onom smislu kao ranije.

Pa ona uopšte nije bila njena! Pripadala je Angelosu, i uprkos njegovoj ponudi tog jutra, bila je ubedena da on nije imao nameru da je pusti da ostane duže od perioda koji joj je bio potreban da sebi pronade drugi smeštaj.

A nakon današnjeg dana to će biti teže nego što je mogla da zamisli.

Medutim, Angeios očigledno nije nameravao da je pusti da ode. Izašao je u predvorje i sada je stajao između nje i velikog zavijenog stepeništa koje je vodilo na prvi sprat. Da bi pobegla, morala je da prode pored njega, a trenutno je to delovalo isto toliko privlačno kao i pokušaj da protrči pokraj izgladnelog tigra koji jedva čeka da mu ukusan plen dopadne kandži.

- On je potpuno suprotan, potpuno...

Nije znala šta bi dalje rekla, shvatajuči da su se sve reči koje je možda želela da kaže upetljale u čvor u dnu njenog grla i sada su pretiie da je uguše.

On je drag, čestit i savršeno vaspitan, bilo je ono što je trebalo da kaže, što bi volela da može da kaže. To su bile reči koje bi još tog jutra možda i sasula Ange- losu u lice, jer je tada još verovala u njihovu istinitost.

Ali ovo popodne pokazalo joj je da su one ništa drugo do najobičnija laž. Da je ljubav koju je Kris navodno osećao prema njoj bila čista koristoljubivost, vešto smišljen plan kako bi dobio ono što želi i obezbedio se za čitav život.

- Potrebno mi je piće.

Spuštene glave i suznih očiju, Džesika hitrim korakom promače pored Angelosa u pravcu salona, ude u neosvetljenu prostoriju i uputi se ka bifeu u kome su se još uvek nalazila Martijeva omiljena vina. Bila je nestrpljiva da što pre nešto popije i činilo joj se da nema čak ni dovoljno strpljenja da ode po otvarač i načne novu bocu. Srećom, pronašla je jednu već otvorenu, te je brzo sipala tamnocrvenu tekućinu u čašu i prinela je svojim žednim usnama baš u trenutku kada se Angelos pojavio na dovratku.

Ugledavši ga, još jednom se podsetila na svoj položaj u ovoj kući, i od te pomisli joj se zavrte u glavi.

- Oprosti... - rekla je, pri remu je reč koju je izgovorila najmanje zvučala kao izvinjenje. - Pretpostavljam da je prvo trebalo da pitam mogu li...

Angelos na to samo opušteno slegnu ramenima, ne pomerivši se s mesta na kome je stajao.

- Slobodno se posluži. To su ionako bila vina tvog očuha, zar ne?

A da li je išta zapravo bilo Martijevo?, zapita se Džesika u sebi, ne mogavši da poveruje da su prošla svega dvadeset četiri časa od trenutka kada joj se život u potpunosti preokrenuo i doveo je do prosjačkog štapa. Osetila je kao da joj grlo najednom otiče i uspela je da srkne tck jedan mali gutljaj crvenog vina, svog omiljenog pića.

- Mogu da ti platim za ovo, ako želiš.

- Sad si zaista smešna! Kao što sam ti jutros rekao, možeš da ostaneš ovde dok god to bude bilo potrebno, dok ne pronadeš odgovarajući smeštaj. Pretpostavljam da će se to desiti kad postaneš gospoda Kristofera Etkinsona.

Džesika ispusti neki neodredeni zvuk koji je Angelos mogao da protumači i kao slaganje sa onim što je rekao, ali odmah potom shvati da joj je tu nešto sumnjivo.

- Kako si znao njegovo ime?

A kako da ne znam? Osim toga, zar zaista misliš da me Piters i gospoda Henderson već nisu podrobno izvestili o svim detaljima vezanim za tvog budućeg supruga? Koliko sam shvatio, smatraju ga prilično dobrom prilikom.

Bila je to opaska koja je navela Džesiku da otpije još jedan gutljaj vina, ovaj put znatno obilniji. Čitav Menorfild i stanovnici okolnih sela još odavno su se radovali njenom venčanju. Marti je pozvao sve Ijude koje je poznavao na taj za njega tako važan događaj, premda se Džesika sada pitala kako je planirao sve to da plati. Možda je mislio da će novac koji je Angelos obezbedio biti dovoljan. Ili je možda mislio da će se desiti neko ćudo.

Pre će biti da nije želeo da je razočara, te je odugovlačio sa tim da razgovara sa njom i kaže joj kako stvari zaista stoje. Jer bilo je očigledno da se Marti nije kladio samo na konje.

- To nije razlog...

Nije mogla da dovrši rečenicu... zašto se udajem za njega. To bi bila laž, i ona je to jako dobro znala. Kao što nije mogla da prizna ni to da se njeno venčanje nikada neće ni održati. Da su svi njeni planovi bili zasnovani na laži. I zato je ponovo prislonila usne na čašu, pretvarajući se da otpija još jedan gutljaj vina.

- To nije razlog zašto se udaješ za njega - dovrši Angelos rečenicu umesto nje. - Ne, udaješ se za njega zato što je potpuna suprotnost od mene.

Začuvši njegove reči začinjene cinizmom, Džesika zadrhta. Najednom joj se sve ono što je izgovorila u besu, kako bi ga ućutkala, vratilo poput bumeranga. Prisećajući se svega onoga što je volela kod Krisa, nije mogla a da ga ne poredi sa Angelosom i pitala se...

Ne, nemoguće... Pa to je smešno. To ne može biti istina...

Nije smela više ni sekund da razmišlja o tome.

- Da nisi možda očekivao da ću reći da sam se zaljubila u njega jer me je podsećao na tebe? - upitala je jetko.

- U to bi bilo mnogo lakše poverovati - odgovori Angelos smireno.

Nije mogla da veruje sa kakvom nadmenošću je to izgovorio.

- Ti samoljubivi stvore! Zar zaista misliš da svaka iena koja te upozna mora da pomisli kako si najprivlačniji muškarac na planeti? Da ti možda nije palo na pamet da negde postoji neka žena koja ne misli da si ni manje ni više nego seks koji hoda?

-Ti? - Da, ja! Zar ne možeš da shvatiš da ja... Šta? - upitala je, videvši ga kako odmahuje glavom na njene reči, lica skrivenog u senci.

-

Možeš koliko god hoćeš da tvrdiš kako među nama nema ničega, ali ja ti nikada neću poverovati. A posebno ne nakon što si mi se onako bacila u zagrljaj...

Bila sam mlada! I prilično glupa!

A ono jutros?

Ono jutros...

Džesika grčevito stegnu čašu koju je držala u ruci, trudeći se da se izbori za željom da istrese njen sadržaj u Angelosovo lice.

- Ono jutros je bila greška... velika greška. Nije ništa značilo...

- Ništa? - upita Angelos začuđeno, a njegove crne oči najednom zaiskriše. - Oprosti mi što ti ne verujem, ali meni je to ličilo na sve, samo ne na „ništa".

- Rekla sam da nije značilo ništa! Kako uopšte može nečeg da bude kad te prezirem, kad me podide užasavajuća jeza kad me dodirneš?

- Šta se dešava, Džesika? Je li tvoj bes uzrokovan time što nećeš naslediti kuću i imanje, što nećeš dobiti ono što si očekivala i čemu si se nadala?

Ne radi se o tome.

Još je ispala pohlepna u njegovim očima, kao da su novac i kuća bili sve do čega joj je u životu stalo.

- Sigurna sam da ti to nećeš razumeti, ali ja sam mislila da sam u Martiju pronašla porodicu, mesto gde pripadam, svoje korene.

- Razumem te mnogo bolje nego što možeš da zamisliš.

- Pa onda bi trebalo da razumeš i to da nisam ljuta zato što imaš novac, kuću i imanje, već zato što imaš i sve ostalo, sve ono što uz to ide. A ja više nemam ništa! I manje nego ništa.

- Imaš svog verenika, i život koji si planirala da proživiš s njim, život kakav tvrdiš da želiš. To još uvek imaš. Nisam siguran da bi Gospodintako-drugačiji- od-mene-Etkinson bio srećan kad bi čuo kako ga opisuješ kao „manje nego ništa".

- Bilo bi ga briga!

Bila je toliko ljuta i povredena, i imala je toliku potrebu da se isprazni da nije mnogo marila za to što je upravo izgovorila. Reči su zapravo izletele iz njenih usta tako spontano da ih je postala svesna tek kada je čula kako se prolamaju prostorom koji ih je okruživao.

- Bilo bi ga briga! On čak više neće ni dolaziti ovamo! On će... On će sutra...

Tek sada je shvatila da se zapravo poverava ovom čoveku, Crnom andelu, koji joj je već toliko toga oduzeo, da je najednom zastala i ukočila se u mestu, ne mogavši da nastavi dalje.

-

On će šta, Džesika? - upita Angelos pošto je nekoliko trenutka izmedu njih vladala gotovo zagrobna tišina, koja se sa svakom sledećom sekundom koja je prolazila sve više produbljivala. - On će šta?

Ali Džesika nije mogla da mu odgovori. Činilo joj sc da su joj glasne žice napukle, kao i srce koje joj je kao sumanuto udaralo u grudima.

Nije mogla da otvori usta, niti da guta, niti da ispusti bilo kakav zvuk.

Sve što je mogla bilo je da ćutke stoji i očajnički odmahuje glavom, nesposobna da nastavi dalje.

- Džesika...

Angelosov glas je imao blago opominjuć prizvuk, a ona je i dalje nepomično stajala, vezanog jezika i napuklog srca. Kada se on konačno pomerio s mesta i upalio svetlo u salonu, zatekao ju je kako stoji nasred prostorije, bleda i napeta, grčevito stežući vinsku čašu u ruci.

- Reci mi.

- Ne...

Džesika ponovo odmahnu glavom, netremice po- smatrajući izlizanu šaru na tepihu pod svojim nogama.

- Reci mi...

Bilo je to naređenje, a on je zvučao tako samouvereno, kao da njegov zahtev ne može da bude doveden u pitanje. Mogao je da joj naređuje koliko god je hteo. Svi ostali bi možda odmah skočili da poslušaju njegova naređenja i dodvore mu se, ali ona nije bila jedna od njih. A posebno ne sada. Nije mogla da mu kaže. Nije želela. Ionako je dobio previše svega. Neće mu dozvoliti da se nasladuje činjenicom da joj je bilo oduzeto baš sve što je imala, ili je mislila da ima.

- Džesika...

Na njeno zaprepašćenje, njegov glas je dopirao iz neposredne blizine.

Bio je isuviše blizu.

Toliko tiho se kretao da ga ona nije čula kako joj se približava, i sada je stajao pored nje, krupan, tamnoput i... tako moćan. Krajičkom oka mogla je da vidi finu crnu svilu njegovog sakoa, besprekornu belinu njego- ve košulje i kožni kaiš opasan oko njegovog uzanog muževnog struka.

Nakon što se rastala od Krisa, satima je hodala, ne mareći za to kuda ide, niti da li se nalazi na pravom putu. Hodala je preko brda i besciljno tumarala kroz šumarke, i tek kada se osetila toliko umornom i iscrpijenom da nije mogla da nastavi dalje, odlučila je da se vrati. Ranije bi rekla „kući", a sada to više nije mogla da izgovori. Na njenoj odeći bili su jasno vidljivi tragovi njene višesatne šetnje. Cipele su joj bile biatnjave, košulja izgužvana, a pantalone isflekane. U poredenju sa -

Angelosovom savršenom čistoćom i elegancijom, Džesika se osećala aljkavo i ofucano, poput malenog snuždenog zeke koji je, uplašen, bežao kroz šumu od kakve opasne divije zveri, sve vreme misleći o tome kako da se što pre dočepa svoje jame. Ali Džesika sada nije mogla nikuda da pobegne. Više ne. Nije mogla da sakrije stvarnost koja ju je pritiskala.

- Šta će tvoj verenik učiniti sutra, Džesika? Gde će biti?

Angelosov glas je bio iznenadujuće mek, baršunastiji nego ikada.

Zvučao je kao potpuno druga osoba, kao neko koga nije poznavala.

- Šta se desilo? Šta te je toliko uznemirilo?

I dok je to izgovarao, ispružio je ruku i dodirnuo je. Dodirnuo joj je ruku, neposredno iznad lakta, i nežno je obujmio svojim prstima, gotovo neosetno. Da nije osećala toplinu njegovog dlana koja je prodirala i grejala je kroz rukav njene tanke bluze, ne bi ni znala da je tu.

- Reci mi. Moraš nekome da kažeš.

Da je nije dotakao, možda bi uspela nekako da se labere. Možda bi se izborila sa samom sobom i uspela da suzbije svoja uzburkana osećanja.

Okrenuia bi se i rekla mu da nema šta da mu kaže, ništa što bi se njega i icalo. Možda bi čak uspela i da izađe iz salona, uzdignute glave i netaknutog ponosa.

Ali on ju je dotakao. I nežnost njegovog dodira, i njegova toplina, zajedno sa mekotom njegovog glasa, učiniii su da u potpunosti izgubi kontrolu.

- Kris... Kris više nije moj verenik - uspela je da izusti drhtavim glasom.

Dok je govorila, podigla je glavu i zagledala se u njegovo lice, u ta dva tamna bistra oka u kojima je gotovo inogla da se ogleda. Osećaia se sićušnom, izgubljena u svctu koji više nije bio onaj koji je poznavala ili prepoznavala.

- Raskinuo je veridbu.

Nije imala predstavu kako će on reagovati na ove njene reči, ali nekakav odgovor jeste očekivala, a ne samo glavu blago nagnutu na stranu i zamišljen izraz lica.

- Nije bilo zbog... ? - upitao je, i dalje odsutan.

- Ne, nisam mu rekla za to.

Džesika ga je presekla pre nego što je on uspeo da kaže nešto više o poljupcu koji se desio izmedu njih log jutra, i načinu na koji mu je ona uzvratila. Želela je da barem za sada zaobide tu temu jer je biia toliko

zbunjena i sluđena da više nije mogla ni o čemu jasno da razmišlja, a pogotovo ne o tome.

- Možda bi bilo lakše da jesam. Ali bilo je mnogo gore.

Bilo je užasno.

Osetila je kako je na trenutak jače steže, ali odmah potom stisak je ponovo popustio. Kao da je predosetio da duže ne bi mogla da izdrži; bilo je dovoijno da načini samo još jedan korak preko nevidljive linije pa da se ona raspadne u paramparčad. I zato je popustio, ali, držeći je nežno za ruku, želeo je da joj stavi do znanja da je još uvek tu.

- U kom smisiu?

Iako je i daije gledala u njegovo lice, u njegove oči, sada pred sobom nije videla Angelosov taman pogled, već Krisove svetle plavosivkaste oči. Taj hladan pogled koji je nekad smatrala blagim, čak i nežnim, ali koji joj je danas delovao sve ledenije i udaljenije sa svakom rečju koju je izgovarala.

Na kraju su joj postale potpuno nepoznate, poput očiju kakvog neznanca.

- Raskinuo je našu veridbu...

Znala je da je to već rekla, ali očekivala je nekakav komentar od Angelosa, medutim on je samo klimnuo glavom, čekajući da ona nastavi, i dalje ne skidajući pogled s nje. Na neki neobičan način, njegovo ćutanje i mirnoća su joj ulile hrabrosti da duboko udahne vazduh i nastavi dalje.

- On... Rekao je kako je načuo da se nešto dešava. Svi su pričali o tvom dolasku i hteo je da zna ko si ti i zašto si došao ovamo. Izgleda mi da si postao glavna tema meštana. Čak je uspela i da se nasmeši, videvši kako se Angelosove usne takode izvijaju u blag osmeh. Ali on je i dalje ćutao, čekajući nju da pronade reči kako bi nastavila dalje.

- Rekla sam mu za Martijev testament, naravno... I za njegovo kockanje. Ispričala sam mu kako je sve izgubio i kako si mu ti pomogao...

Bilo joj je sve teže da govori. U svojoj glavi mogla je da vidi kako se izraz Krisovog lica postepeno menja, da li konačno sva svetlost iz njegovih očiju nestala, a njegovo telo postalo napeto, kao i prsti njegove ruke koji su sve čvršće stezali njenu, sve dok nije osetila oštar bol.

- Zanimalo ga je kako će se to odraziti na nas... na mene. I kada je saznao da neću ništa naslediti, ni novac, ni kuću, onda je...

- Hteo je da se venča sa tobom samo zbog nasledstva.

Bila je to okrutna izjava, čak ne ni pitanje, ali Džesika na to samo klimnu glavom, kao da se u potpunosti slagala s njegovim rečima, koje su bile gola istina. Surove, ali gola istina. Sada je osećala kako mora sve da izbaci iz sebe, svu tugu i muku koje su je morile u proteklih nekoliko sati.

- Posao mu je već neko vreme jako loše išao. Znala sam da ima problema, ali ne i koliko je zaista loše, to jest, da je do guše u dugovima.

Ponovo se nasmejala, ovaj put gorko, očajnički.

- Neverovatno šta sam sve otkrila za samo jedan dan. Prvo Marti, a sada i Kr...

Nije uspela da do kraja izgovori ime svog doskorašnjeg verenika i glas joj puče u pola reči.

- A sada i on - rekla je konačno, nakon što je duboko udahnula i zagladila kosu s lica. - Čini se da ga je kod mene privlačilo jedino to što sam Martijeva pastorka i njegova jedina naslednica. A dok se to ne desi, znao je da nakon što bismo se venčali Marti nikada ne bi dopustio da posao mog supruga tek tako propadne. Zato je želeo da se venčanje obavi što je pre moguće. Bio mu je potreban prsten na mom prstu pre nego što poverioci stegnu obruč oko njega. A ja sam mislila da jedva čeka da se oženi mnome zato što ne može više da izdrži bez mene, zato što me želi u svom životu, i u svom krevetu.

Nije mogla to da izgovori. Nije smela sebe da dovede do toga da se potpuno ponizi. Ali činilo se da Angelosu to i nije bilo potrebno.

Njegov smiren, bistar um ju je pažljivo slušao, došavši sam do jedinog mogućeg, gorkog zaključka.

- Imao je drugu.

- Da - prošapulala je Džesika, jedva prikupivši snagu. - Svi ti njegovi odlasci u London, koje navodno nije mogao da izbegne... Imao je ljubavnicu tamo. Rekao je da je ženstvenija nego što ću ja ikada biti, te da je nju želeo zbog seksa, a mene zbog novca.

Suze sa kojima je pokušavala da se izbori čitave večeri, u stvari čitavog dana, i kojima nije dopuštala da poteku iz njenih krupnih očiju, sada su se konačno slile niz njene ružičaste obraze, i mogla je da oseti njihovu slanoću na svojim usnama.

Angelos na grčkom opsova nešto sebi u bradu, uze čašu iz njenih drhtavih prstiju i spusti je na stočić od ni.ihagonija. Malčice snažnije je uhvati za ruku i privuče k sebi, tako da se njeno lice našlo na njegovom i.imenu, na mekom pamuku njegove košulje.

Ne plači - rekao je tihim, brižnim glasom. - Ne plači. On nije toga vredan. Nije vredan ni jedne jedine suze iz tvojih očiju.

- Znam - prošaputa Džesika. - Znam, ali mislila sam... On me čak nije ni želeo... u seksualnom smislu. Uopšte. Rekao je da je njegova ljubavnica...

Reči su je ponovo izdale, po ko zna koji put, i Angelos načini jedan korak unazad, položi jednu ruku na njcno rame, a prstima druge je uze za bradu i podiže joj glavu tako da je sada gledala pravo u njega.

- Čovek je najobičnija ništarija, još gore od toga, on je budala.

Lažljiva budala.

Njegova neočekivana reakcija podstakla je gotovo ucvidljiv i nevoljan osmeh na Džesikinim usnama. Iznenadila se kada je spazila tu duboku iskrenost u njegovim očima i njegovom muževnom, prijatnom glasu.

- On je budala koja ne ume da prepozna prelepu Jenu ni kada mu ona stoji pred nosem.

- Hvala na komplimentu... - započe Džesika, ali on jc ućuta u pola rečenice odsečno odmahnuvši glavom.

- Ne radi se o komplimentu. Ja nikada ne laskam. Znaš šta osećam prema tebi. Rekao sam ti - više nisi mala devojčica.

Svojim dugim prstima izbrisao je tragove suza sa njene besprekorno glatke kože.

- I zato ne plači zbog čoveka koji te nikada nije bio vicdan.

Izneverio me je.

- Nisam rekao da nemaš pravo da budeš Ijuta. Samo ne želim da te gledam kako prolivaš suze zbog njega.

Angelos prede palcem preko njene leve jagodice, i ona oseti lekovitu toplinu njegovog dodira. Cinilo joj se kao da tone u dubine njegovih očiju, polako gubeći osećaj za sve što je okružuje. Tišina noći i činjenica da su samo njih dvoje bili u kući, izdvojeni i sami, uticala je na to da se oseća kao da se nalaze u kakvom mehuru od sapunice, izgubljeni u vremenu i prostoru, daleko od ostatka sveta.

- Kako ono kažu? Najbolja osveta je živeti dobro. Tako nekako, zar ne? - upita Angelos.

- Tako je.

- E pa onda živi dobro. I zaboravi ga.

Džesika se još jednom osmehnu, ovaj put nešto uspešnije i šire.

- Hvala ti...

Spontano se nagnula napred i poljubila ga u obraz, udišući ponovo taj citrusni miris i toplu, blago mošusnu aromu njegove kože. Osetila je njegovu kratku, čekinjastu bradu pod svojim mekim usnama, i -

najednom se uzbudila. Znala je to po snažnim, ubrzanim otkucajima svoga srca.

Kris je nikada nije tako uzbuđivao, shvatila je, ne na taj način. On nikada nije imao tu sposobnost da samo jednim pogledom ili dodirom učini da ona po stane svesna činjenice da je žena, požudna i zanosna.

Ali Angelosu je zato to pošlo za rukom, i to svaki put kad bi je pogledao i dodirnuo. Topila se dok ju je Ijubio, otkrivajući jedan sasvim novi svet koji joj je do tada bio potpuno nepoznat. On je bio muškarac, i čitavim svojim bićem budio je ono najženstvenije u njoj.

Kao da je sve vreme spavala, poput Snežane, i da ju jc Angelos probudio svojim poljupcem.

Jutros je rekla sebi da je izbačena iz ravnoteže. Angelos joj se približio onda kada je to najmanje očekivala, ilok je još bila veoma potištena i snuždena zbog smrti svog očuha. Izgubila je osećaj za stvarnost i predala mu sc onako kako nikada do tada nije, ni njemu niti bilo kome drugom. Bio je to pravi korak u pravo vreme. Ili možda pogrešan korak u pogrešno vreme. Nije umela da proceni šta je od to dvoje bliže istini.

Ali sada je bio neki sasvim drugi trenutak, i okolnosti su bile drugačije, a opet se sve isto dešavalo.

Ipak, najviše ju je uznemiravalo to što je na osnovu Angelosove mirnoće, i načina na koji je disao, a koji se podudarao sa pulsiranjem krvi u njenim venama, znala da i on oseća to isto. I on je bio stoprocentno svestan nje kao žene, kao što je ona bila njega kao muškarca.

Trebalo je samo malčice da okrene glavu i pročita to u njegovim tamnim očima.

Pitanje je bilo samo ima li petlju da to učini jer će, ukoliko ima, morati da odgovori na još jedno, mnogo složenije. Šta će, do davola, uraditi povodom toga?

6.

- Džesika...

Ukoliko je i imala bilo kakve sumnje da se Angelos oseća isto kao i ona, onda ih je način na koji je izgovorio njeno ime zasigurno odagnao. Glas mu je bio dublji i grublji nego inače, kao da je

proizilazio iz sasvim suvog, nateklog grla. Bio je tako promukao da je zvučao kao da je pohaban na ivicama.

Na njegovim usnama, njeno ime bilo je fina mešavina različitih emocija, želje, ohrabrenja i brige. Nikada pre toga nije čula da ga izgovara na jedan tako intiman način, i posle dužeg vremena Džesika je obratila pažnju na njegov pokatkad malčice nevešti izgovor, sa grčkim akcentom.

I ako se pre osećala kao da su odvojeni od svih i sa- mi, sada joj se činilo kao da je svet postojao samo za njih dvoje, i da ništa više nije važno, niti će ikada biti.

Bili su muškarac i žena kojima više niko nije bio potreban, i ona je u jednom trenutku poželela da to potraje u nedogled.

Bili su povezani potrebom.

Glađu. Željom.

U vazduhu se osećala požuda, koja je gorela poput plamena, i bio je dovoljan samo neosetni tračak vazduha pa da se razgori tako da izmakne svakoj kontroli.

- Džesika, budi svesna ovoga što radiš. Izazivaš me. Želim da to uradiš samo ukoliko zaista želiš...

Angelos naglo prekide rečenicu, ne mogavši da odoli novom izazovu, još jednom Džesikinom poljupcu. Tek je upoznavala ukus njegove kože i miris njegovog icla, a već je bila ozbiljno zavisna od njih. Žudela je za dodirom njegovih usana na svojim, za tim da ispreplete svoj jezik s njegovim. Srce joj je tuklo kao pomahnitalo, kao da će iskočiti, a krv joj je snažno pulsirala, zagrevajući sva njena čula. Ovaj put nije joj bilo dovoljno samo da ga okusi svojim usnama. Njen jezik sada je klizio niz njegov obraz, istražujući svaki milimetar njcgovog muževnog lica.

Osećaj koji je strujao čitavim njenim telom bio je sasvim nov i neotkriven. Najednom je shvatila koliko jc Angelos bio u pravu kada je rekao da je dobar život najbolja osveta. Vratila se na imanje usamljena i očajna, a pred očima joj je bila samo njena sumorna budućnost. Ali kada ju je Angelos uzeo u svoj zagrljaj i privio uza se, sve se promenilo. Kao da je do tada nosila tamne naočare koje je naglo skinula, ugledavši stvari oko sebe u jednom potpuno drugačijem svetlu, svežije i jasnije.

A ono što je videla bilo je tako uzbudljivo i podsticajno, da je poželela da ga dosegne. Bila je verena za Krisa šest meseci, ali za sve to vreme on nikada nije učinio da se oseća ovako, kao sa svojim Crnim andelom.

- Kako te izazivam? - upitala je, šapućući reči u njegov vrat.

- Znaš ti dobro - prošaputao je Angelos.

Znam li?

Ukoliko je i poželela još nešto da kaže, bila je onemogućena, jer je on naglo okrenuo glavu i spustio svoje usne na njene, požudno ih ljubeći, kao da je čitavog života ćekao na ovaj trenutak, ili kao da to čini poslednji put u životu.

Soba se vrtela oko nje i ona poče da gubi ravnotežu, čak joj se učinilo da će pasti, te se grčevito uhvatila za njegova široka ramena. Tako mu se još više približila, priljubila se uz njegove mišićave grudi, kukove i butine, dok ju je Angelos i dalje željno ljubio.

- Ovako... - promrmljao je konačno, kada ga je potreba da udahne vazduh naterala da podigne glavu. - Ovako me izazivaš, i ti to prokleto znaš.

Da, znala je to, priznala je Džesika samoj sebi. Bila je svesna da, tako priljubljena uz njega, ne može da čini ništa drugo osim da ga izaziva i zavodi. I to je veoma uspešno radila, jer je osećala vrelinu njegove otvrdle erekcije na svom stomaku, od čega joj čitavo telo podiđe prijatna jeza.

Međutim, strast kojom je Angelos odisao i obavijao je učinila je da se u Džesiki pojave dva potpuno suprotna osećanja.

Jedan deo nje dočekao ju je sa radošću, i bila je srećna pri pomisli da je postojao muškarac koji ju je želeo zbog nje same. Muškarac koji ju je želeo kao ženu, ne razmišljajući o tome ko je ona, odakle je i šta može da mu donese u miraz. Angelosu Rusakisu nije bilo potrebno ništa ni od koga, barem ne u materijalnom smislu. Bio je potpuno nezavistan, bogat i moćan - više nego što je ona mogla ikada da zamisli - a taj čovek Jelco je upravo nju, i nijednu drugu.

Sa druge strane, Džesika je osećala neku neobičnu ustreptalost u stomaku, kao da se plašila nečega ili nckoga, a možda čak i jednog i drugog, jer se nikada ii životu nije nalazila u ovakvoj situaciji sa nekim muškarcem. Nekoliko neobaveznih veza koje je imala bile mi opuštene i neopterećujuće. Čak i njeno zabavljanje sa Krisom, sada je to uvidela, bilo je prilično monotono, a medu njima nije postojala strast koju je početak svake veze obično nosio sa sobom. Danas je saznala i zašto je bilo tako.

Ali ovo, pomislila je kada je Angelos ponovo spustio svoje usne na njene, ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Celo telo joj je podrhtavalo, a noge klecale. Plutala je na površini okeana uzburkanog olujom, a penušavi talasi podizali su je visoko gore, isto kao što su već u sledećem trenutku, nezaustavljivom brzinom, mogli da je bace u duboki, mračan ambis. Ukoliko se tako nešto desi, talasi će je preklopiti i ona će se -

udaviti. Bila je potpuno nepripremljena na jačinu tih osećanja, isto tako naivna i nevina pre nego što su ona nastupila kao i kada je prvi put videla Angelosa, sedam godina ranije, kada se poput prave pravcate šiparice zaljubila u njega, a čitav njen svet se prevrnuo naopačke.

Međutim, nije je bilo briga šta će se posle desiti. Po prvi put nakon dugo vremena osetila se predivno, istinski živom. Zivom na način na koji se nikada nije osećala tokom svoje veze sa Krisom. A najvažnije od svega bilo je to što se osećala kao žena, i gorela je od uzbudenja i želje kakvu nikada do tada nije iskusila.

I zato je odlučila da potpuno prepusti svoje usne Angelosovim. Pustila je da se njen jezik isprepliće s njegovim, prepuštajući se požudi koja je pulsirala njenim venama. Priljubila je svoje telo uz njegovo, i činilo joj se kao da više nikada neće moći da se odvoji od njega. Obožavala je način na koji ju je grlio, njegove prste koji su klizili niz njena leđa, njegovu toplotu i miris koji su je celu obavijali.

- Da... - prošaputala je, kada je konačno uspela da dode do daha. - U pravu si. Priznajem, izazivala sam te...

Spustila je svoje usne na njegove, a potom ih je dugo i senzualno ljubila, istražujući jezikom njihovu mekotu i grickajući nežno njegovu punu donju usnicu svojim oštrim belim zubima. Sada je on bio taj koji je potpuno ostao bez daha.

-I još uvek te izazivam... - nastavila je. Njene usne sada su bile prislonjene uz njegov obraz, da bi zatim nastavila da prati snažne konture njegove vilice i njegov širok vrat.

- Džesika...

To je bilo sve što je Angelos uspeo da prozbori kada je Džesika na trenutak zastala, osluškujući ubrzani puls na njegovom vratu, baš na mestu na kome je raskopčao poslednje dugme svoje košulje, otkrivajući time svoju uzbuđenost.

Još čvršće ju je stegao, ali ju je ubrzo potom naglo pustio. Ali dok se, razočarana, suočavala sa ovim nenadanim Angelosovim postupkom, Džesika shvati da ju je pustio samo zato da bi je dodirivao svuda po telu, prelazeći toplim dlanovima svojih moćnih, muževnih šaka preko njenih ruku, niz njena leđa, pa sve do guze, požudno je pribijajući uza se. Glad koju je osećao za njom bilo je nemoguće prikriti.

Medutim, nije samo Angelos bio taj koji je osećao glad, već i ona, i to negde duboko u svojoj utrobi i među svojim zažarenim preponama.

Zelela je još i bila je toliko nestrpljiva da, kada je Angelos zgrabio njenu bluzu i izvukao je iz pantalona, Džesika nije učinila apsolutno ništa

kako bi ga zaustavila. Samo se još tešnje privila uz njega, željno ga ljubeći po vratu.

Dodir njegovih ruku na njenoj goloj koži naveo ju je da ispusti nekakav neodreden zvuk, nešto izmedu krika i jecaja, u kome su se stekle sva njena ustreptalost i opčinjenost, ali i neverica da se sve to dogada.

Je li bilo moguće da ju je ovaj bogovski zgodan muškarac zaista želeo?

Jedva da je u to mogla da poveruje, ali toliko je žudela za tim da oseti njegov dodir i bude njegova da, srećom po nju, nije imala nimalo vremena za razmišljanje i premišljanje. Želela je ovo, pa makar i za jednu noć, koja bi mogla da zaleči bolne rane koje joj je Kris naneo svojim odbijanjem. A onda neka se sudbina pobrine za sve ostalo.

- Mislim da bi nam bilo udobnije... - započe Angelos, a potom je podiže sa zemlje i odnese do prostrane sofe presvučene plavim plišem, smeštene uza zid. Nežno ju je položio na jastuke, istovremeno naležući na nju i otkopčavajući dugmiće na njenoj bluzi, ubrzano dišući dok mu se pred očima ukazivala nežna koža njenih belih jedrih dojki u svetloružičastom grudnjaku.

Džesika jedva da je uspela da izdrži dodir Angelosovih usana na svom poprsju, a da ne izdahne. Barem joj se u tom trenutku tako činilo, da će umreti ukoliko njegovi poljupci još malo potraju. To je bilo ono što je čekala tako dugo, možda čak i čitavog svog života, a svakako od dana kada ga je prvi put ugledala, u konjušnici na imanju sedam godina ranije. Zabacila je glavu unazad i zatvorila oči, kako bi još bolje osetila dodire njegovih veštih iskusnih usana dok joj je ljubio vrat i rumeni dekolte. Nije ni pokušao da joj skine grudnjak, već ju je ljubio preko satenske tkanine, kružeći jezikom oko njene nabrekle bradavice, navlaživši saten toliko da se pripio uz njenu naježenu kožu. Morala je da suzbije jecaj kada joj je svojim punim usnama obuhvatio čitavu areolu, a čak je svojim blještavobelim zubima počeo nežno da gricka tkaninu, zahvatajući pritom na trenutke i Džesikine otvrdle bradavice.

- Angelose... - ponavljala je neprestano, ali to je bilo sve što je uspevala da izusti.

Njeni prsti bili su u njegovoj kosi, i grčevito se držeći za njegove garavocrne pramenove, Džesika još više privi njegovu glavu uza se, nameštajući je onako kako je njoj to odgovaralo. Popustila je samo kada je Angelos, raskopčavši joj grudnjak, zubima strgao bretele sa njenih obnaženih ramena, priuštivši time svjim usnama i jeziku neograničen pristup njenoj besprekorno glatkoj koži. I ako je mislila da su njegovi poljupci i milovanja preko njene garderobe predstavljali vrhunac

uživanja, prevarila se, jer su tek na njenom ogoljenom telu bili tako moćni da su uzrokovali neprekidno varničenje medu njenim preponama. Izgarala je za njim, za tim da je uzme, da konačno bude njegova.

Kao da je pročitao njene misli, Angelosovi vreli dlanovi krenuše da klize nadole, lagano i vešto, sve do pojasa njenih pantalona, koji je sprečavao njihovo dalje napredovanje.

Na trenutak je zadržala dah, očekujući od njega da za početak barem otkopča njen tanak kožni kaiš i izvuče ga iz gajki, ali to se nije desilo.

Učinio je isto što i nekoliko minuta ranije sa njenim grudima, odlučivši da je podvrgne slatkom mučenju sve dok je u potpunosti ne izludi.

Milovao ju je preko odeće, ovlašno trljajući njeno medunožje svojim toplim dlanom.

- Angelose!

Bio je to uzvik pobune, gladi, žudnje. Želela je više od ovoga, da ga oseti još bliže sebi. Čak i kad je odigla svoje kukove od jastuka, kružeći i mešajući njima tako da ih savršeno uskladi sa pokretima njegovih snažnih prstiju, to joj nije bilo dovoljno. Zadovoljstvo koje su joj donosili njegovi dodiri bilo je ublaženo tkaninom koja se isprečivala izmedu njih, i ona shvati da ne želi samo njegove dodire, već njega. Želela je da zna kako je to biti skroz njegova i samo to je sada moglo da je zadovolji.

Nisu bili dovoljno blizu. On je i dalje bio u potpunosti odeven, sprečavajući je time da ga dodiruje svuda po telu, da oseti njegovu kožu na svojoj, svoje nago telo pod njegovim. Nije bila tako vešta s dugmićima kao on, ali budući da je sve vreme držala oči zatvorene, ubrzo je ipak uspela sve da ih otkopča, da bi mu potom nestrpljivo skinula sako, a onda i košulju, pri čemu joj je i on malčice pomogao, smejuljeći se i gledajući je pravo u oči svojim požudnim, iskusnim pogledom.

-I ovo nam je višak... - prošaputao je Angelos.

Pridigao se, kleknuo i otkopčao rajsferšlus na njenim pantalonama, a zatim ih je spustio niz njene noge, skidajući joj istovremeno i svetloružičaste gaćice. Njegove usne ljubile su svaki delić njenog obnaženog tela, njen stomak, butine i listove, sve do nožnih prstiju, da bi potom opet krenule nagore, zaustavivši se na svetlokestenjastim kovrdžama koje su krasile njeno medunožje, a Džesika tiho zajeca od slasti i ponovo zari prste u Angelosovu gustu kosu.

— Ovo si želela, zar ne?

Angelosovi poljupci postajali su sve vreliji i žešći, i požudno su dražili njenu ženskost. Svojim snažnim rukama raširio joj je butine, prelazeći ovlašno, a potom sve žustrije palcem preko njenog nabreklog klitorisa.

Džesika zagrize donju usnu svojim oštrim zubima ne bi li nekako sputala svoje snažne nagone. Poželela je da ga preklinje da je odmah uzme, jer više nije mogla da izdrži.

Znala je da ju je to što je želela čekalo odmah tu, iza ugla, ali morala je još malčice da se strpi, a to joj je jedva polazilo za rukom. Medutim, isto tako je želela da do krajnjih granica uživa u ovom slatkom iščekivanju, da iskusi sve što je ovaj čovek imao da joj pruži. Da spozna kako je to biti žena u zagrljaju muškarca koji je istinski znao kako da vodi Ijubav s njom. On je bio majstor svog zanata - majstor strasti - majstor zadovoljstva.

Kada je osetila njegove prste kako prodiru u njenu vrelu nutrinu, Džesika je po prvi put u svom životu počela da spoznaje značenje reči zadovoljstvo. Nije bila u stanju da razmišlja, već samo da mu uzvrati i da se u potpunosti potčini njegovom dodiru. Što se nje same ticalo, ona je bila izgubljena u jednom sasvim novom svetu, ispunjenom eksplozijama zadovoljstva uzrokovanih njegovim dodirima i poljupcima svuda po njenom telu. Kada je osetila njegov jezik na svom napupelom klitorisu, koji je Angelos prethodno već nadražio jagodicama svojih prstiju, i to gotovo do neizdrživosti, Džesiku prože jedan sasvim nov osećaj i ona širom otvori svoje krupne oči, dok joj se čitavo telo grčilo, prožeto talasima zadovoljstva.

- Angelose! - uzviknula je njegovo ime. To je ujedno bilo sve što je mogla da izgovori, a da ima bilo kakav smisao. - Tako... tako... nastavila je, ovaj put šapatom, ali u tom trenutku savladao ju je još jedan talas zadovoljstva, te je na kratko ostala bez daha. Mogla je da čuje Angelosovo teško disanje kada se naglo pridigao i snažno je obrglio svojim snažnim rukama, privivši je još tešnje uza se.

- Da... da... - ponavljala je Džesika tiho, usana prislonjenih na njegov obraz, tela stopljenog s njegovim. - Da... Ugodan život jeste najbolja osveta... a ovo je pravi život...

Međutim, još dok je to izgovarala, Džesika oseti kako Angelosov stisak naglo popušta i kako se njegovo snažno telo odvaja od njenog.

Naslutivši iznenadnu promenu, reči zamreše u njenom grlu, a vrela strast i vrhunsko zadovoljstvo koje je počinjalo da je ispunjava najednom uminuše.

- A ne... - promrmljao je Angelos, a potom se, na njeno ogromno iznenadenje, njegove šake i usne odvojiše od njenog tela, on se uspravi u sedeći položaj a ubrzo zatim i ustade sa kauča. Dok je stajao tako nad njom, visok, mračan i moćan, Džesika se usudi da krajičkom oka pogleda izraz njegovog lica, ali ne mogavši da podnese bol koji je na njemu ugledala, ona hitro zatvori oči i zari lice u jastuk.

- A ne... - ponovi Angelos promuklim glasom, i premda ona to nije mogla da vidi, uperi svoj mračan pogled pravo u nju, i kao da joj vrag nije dao mira, Dže- sika na trenutak otvori oči, ali odmah potom zažmuri, jer je mislila da će je njegov turobni izraz lica celu progutati. A ne, ja nisam zamena ni za jednog muškarca.

- Kakva zamena? Angelose, ne misliš valjda... - promuca Džesika, ponovo otvorivši oči, dok joj se čitavo telo treslo od straha i neizvesnosti, kao posledica naglog prekida nečeg najlepšeg što je ikada u svom životu iskusila. Talasi malopredašnjeg zadovoljstva i dalje su je prožimali, ne dopuštajući joj da prestane da želi još, da stremi potpunom zadovoljenju i sažimanju sa ovim čovekom.

Medutim, očigledno nije bilo sudeno da se to desi, jer se Angelos naglo sagnuo i dohvatio svoju košulju i sako sa poda. Navukavši ih užurbanim pokretima, obukao je pantalone, a potom i cipele. U vihoru strasti koja ih je oboje obuzela, Džesika nije ni primetila da ih je uopšte skinuo.

- Angelose, molim te, nemoj...

- Ne želim da me koristiš kako bi se osvetila onom pacovu od tvog verenika!

- Angelose, ne, nije tako...

Pokušavala je da ustane, ali jastuci pod njom su bili loliko mekani da je uspela samo da se pridigne, ispruživši beznadežno ruku u trenutku kada se Angelos okrenuo i uputio prema vratima.

- Molim te...

Ali molila je u prazno, jer je njen Crni anđeo već bio izašao iz prostorije, zalupivši snažno masivnim drvenim vratima i ostavivši za sobom samo svoj moćni mošusni miris.

- Angelose...

Iako je znala da ne može da je čuje, a i ako može, da je neće saslušati, Džesika nije prestajala da doziva njegovo ime ni dok je ustajala sa kauča u nameri da potrči za njim i sustigne ga. Međutim, saplevši se o hrpu svojih stvari koje su ležale razbacane po podu, Džesika postade svesna svoje sramotne nagosti i nemogućnosti da takva pode za njim.

Još uvek je pokušavala da razdvoji gaćice od pantalona za koje su se zapetljale dok ih joj je Angelos skidao, kada je začula gromak zvuk otvaranja ulaznih vrata u kome se ogledao sav njegov bes i razjarenost.

- Sačekaj!

Znala je da je uzalud, ali ipak je morala da pokuša. Uspela je da navuče pantalone, izostavivši gaćice jer je smatrala da bi njihovo obiačenje predstavljalo čisto gubljenje vremena, i još uvek ih je zakopčavala kada je bosonoga istrčala u predvorje i uputila se prema vratima koja se još nisu bila potpuno zatvorila.

- Angelose! - povikala je za njim, nadajući se da će je možda čuti, ali negde duboko u sebi znala je da je već prekasno.

Potvrdila je svoju bojazan kada se konačno dočepala suprotnog kraja predvorja, povukavši okruglu mesinganu kvaku prema sebi i ugledavši Angelosov moćan automobil kako se brzo udaljava od kuće.

Uprkos tome, Džesika je širom otvorila vrata i izjurila u mračnu i tihu noć koju je jedino remetilo brujanje motora Angelosovih kola.

- Nije tako kao što misliš... - šaputala je. - Molim te, nije tako... ponavljala je očajnički, znajući da su mogle da je čuju samo sove na obližnjem drveću ili sle- pi miševi koji su u to doba leteli unaokolo, neprijatno lepećući svojim krilima. Posmatrala je kako se crvena svetla polako gube u tami, a kada su konačno nestala, Džesika se pognute glave vrati u kuću.

7.

Starinski časovnik u predvorju otkucao je još jedan pun sat dok je Džesika nervozno šetkala po biblioteci, svako malo pogledajući kroz prozor u nadi da će ugledati bilo kakav znak koji je ukazivao na Angelosov povratak. Njene uši upinjale su se da čuju zvuk motora njegovog automobila, a oči da ugledaju bljesak farova ii ružičastoj jutarnjoj izmaglici, ali uzalud. Učinila je to nekoliko trenutaka ranije, bez ikakvog rezultata, i nije bilo svrhe da to učini opet, ali neki davo joj jednostavno nije davao mira.

Bila je to jedna od najdužih noći u njenom životu. Dd trenutka kada je Angelos izleteo iz kuće, nije mogla da se smiri, niti da se usredsredi na bilo šta. Šetkala je tamo-amo po predvorju, čeznući za tim da čuje zvuk njegovih kola, ali istovremeno se pribojavajući onoga što bi njegov dolazak mogao da donese. Morao jc da se vrati kako bi mu objasnila da je potpuno pogrešno protumačio njene budalaste reči, nepromišljeno

izgovorene na vrhuncu strasti. Međutim, znajući u kakvom raspoloženju je otišao, plašila se da izade pred njega i vidi njegovo lice i bes u njegovim očima. Bila je ubedena da joj on, koliko god se trudila, nikada neće poverovati. Ali morala je da pokuša.

Već je jednom videla taj pogled u njegovim očima - taj mračni bes i potpuno odbijanje svega u vezi s njom - one užasne noći kada ih je Marti zatekao zajedno. Tada ga je, mnogo mlada i naivnija nego sada, sasvim krivo shvatila. Očajnički želeći odobrenje od svog oču- ha, i neizmerno ogorčena zbog Angelosovog odbijanja, načinila je kobnu grešku.

Angelos ju je oborio s nogu već kada ga je prvi put ugledala kako radi u konjušnici na imanju. Nekolicina njenih nezrelih, prolaznih vezica sa lokalnim momcima nisu je ni izdaleka pripremile za jednog zrelog, moćnog, opasnog i seksi muškarca kakav je bio Grk. Pratila ga je svuda poput kakvog kučenceta, pokušavajući da flertuje, ali bila je toliko loša u tome da je crvenela kao bulka i zamuckivala svaki put kad bi bila u prilici da razmeni koju reč sa njim. Čak je jednom prilikom kupila karte za koncert, tvrdeći da ih je dobila, i pozvala ga je da joj se pridruži. Rekao je da mora da radi, ali te iste noći videla ga je kako se vraća iz paba sa Lusil, jednom od služavki. Odveo je devojku u svoju sobu, a Džesika je samo mogla da pretpostavi šta su tamo „radili".

Goreći od poniženja i ljubomore, odlučila je da ga po svaku cenu zavede.

Domogla se rezervnog ključa od njegove sobe, popela se gore dok on nije bio tu, u kaputu ispod koga je na sebi imala samo čipkani donji veš koji je prvi put obukla, posebno za ovu priliku. Čekala ga je, nemirna i nestrpljiva, sve dok konačno nije čula njegove teške korake. U trenutku kada je otvorio vrata i kročio u prostoriju, ima koraknu napred i stade na sredinu sobe osvetljene incsečinom, polako skidajući kaput s ramena.

Njegova reakcija bila je daleko od blagonaklone.

Odlazi, Džesika, rekao je. Ostavi me na miru.

Ali ona to, naravno, nije učinila. Stigavši tako daleko, nije mogla da se povuče, osim ukoliko ne bi bila promorana na to. I zato se bacila u njegovo naručje i spustila svoje usne na njegove, ubedena da je prava pravcata žena, ni trunku manje nego Lusil. Posle je liila spremna da se zakune da joj je Angelos uzvratio, ali samo na trenutak.

A onda je otrgao svoje usne od njenih, zgrabio je za ruke i odgurnuo od sebe.

Ne zavaravaj se, dete, rekao je sumornim, bezvoljnim glasom. Nimalo me ne zanimaš u tom smislu. Ja se ne igram sa malim devojčicama.

Džesika je znala da nikada neće zaboraviti taj prizor, i način na koji se u tom trenutku osetila. Svetlo se najednom upalilo i ona je na vratima ugledala svog izbezumljenog očuha. Stajaia je nasuprot Angelosu, zamršene, razbarušene kose, sa nevešto nanetim karminom koji joj se razmazao po čitavom licu, samo u belim čipkanim gaćicama i brushalteru. Jedna bretela spala je sa njenog bledog ramena, dodirnuvši joj lakat.

Još uvek je mogla da čuje iznenadeni glas svog očuha i bes kojim su njegove reči bile obojene.

Šta se to ovde dešava, za boga miloga?

Isprva je bila potpuno izgubljena, stojeći nepomično u mestu i ne znajući šta da kaže, a potom je savladaše strah i očaj od same pomisli na posledice kakve je njen detinji postupak mogao da ostavi. Snažno odgurnuvši Angelosa, naglo se odmakla od njega, načinivši neko- liko koraka unazad.

Ja nisam htela... rekla je. Nisam to želela... On me je naterao...

Angelos je na to prostreli svojim tamnim pogledom, i Džesika od njegove žestine ustuknu još malčice unazad, saplevši se o fotelju koja je stajala iza nje. Pritom je snažno nabila butinu na drveni rukohvat i u glavi joj se zavrte od bola, ali uprkos tome mogla je da čuje promukao glas svog očuha i njegove surove reči, upućene mladiću koji je i dalje ćutke stajao na sredini sobe.

Gubi se odavde i više se nikada ne vraćaj!

Pokušavala je da ubedi sebe kako je Angelos imao mnogo manje da izgubi od nje. Da će kao muškarac, i to stariji od nje, ubrzo zaboraviti neprijatnost koju mu je ta noć donela, da će se jednostavno okrenuti i otići odatle bez ikakvog ožiljka na srcu i duši. Koža mu je bila isuviše debela, a ponos isuviše jak da bi osetio strelice koje je Džesika toga dana ispalila u njegovom pravcu, mislila je tada.

Ali danas, znatno zrelija i iskusnija, nikada ne bi mogla tako da gleda na stvari. Bila je glupa, nezrela i apsolutno sebična. Mislila je samo na sebe i na to kako da se neokaljana izvuče iz čitave te situacije. Nije ni na trenutak zastala da razmisli kakve će posledice njena laž ostaviti na Angelosa. A morala je to da učini. Trebalo je da prizna istinu Martiju, kako bi ovaj ponovo ponudio posao Grku. Sumnjala je da bi Angelos to prihvatio, ali ona bi barem pokušala da ispravi štetu koju je nanela.

Još uvek se osećala krivom zbog toga. lako je Angelos uspeo u životu nakon što ga je Marti otpustio, ona je i dalje bila odgovorna za to što je ostao bez posla i preporuke, a da ne pominjemo krov nad glavom.

Sada je i sama znala kako mu je tada bilo.

A znala je još nešto. Hteo on da je sasluša ili ne, moraće da ostane i da se suoči s njim.

Te kobne noći pre sedam godina, Marti ju je ogrnuo svojim kaputom i odveo je, zapravo odneo do kuće gde joj je, nakon što se uverio da je Angelos nije povredio, dao da popije malo viskija kako bi se smirila, ostavši uz nju sve dok alkohol nije učinio svoje a ona utonula u san.

Kada se probudila, rečeno joj je da je Angelos otišao, da je zauvek napustio Menorfild i da ona više nema nikakvog razloga za brigu. Još uvek slaba i povređena zbog Angelosovog odbijanja, prihvatila je to zdravo za gotovo, nadajući se da je zaista tako.

Medutim, sada više nije mogla da se zadovolji tako površnim objašnjenjima. Angelos se vratio da se osveti i ona je ovaj put morala da se suoči s njim. Nije smela sebi da dopusti da ponovo pobegne.

Samo da se vrati, pomislila je.

Još jednom je prišla prozoru, po ko zna koji put, i pogledala napolje.

Jutro je već bilo svanulo, nebo je bilo žarkoružičasto, a Džesiki je u ušima odzvanjala po- slovica: „Budite oprezni, pastiri, kad zarudi ružičasta zora". Na stranu pastiri, bila je ubedena da je jarka boja neba predstavljala upozorenje pre svega za nju samu.

Neću više da gledam kroz prozor, rekla je samoj sebi. Ni gledanje ni nestrpljivo iščekivanje neće dovesti Angelosa kući pre nego što on sam odluči da se vrati, te nije bilo svrhe stajati tamo i zuriti u zaslepljujuće svitanje. Osim toga, poslednje što je želela bilo je da se Angelos doveze do kuće i vidi nju kako stoji tamo i posmatra ga.

Uzdahnuvši, sklonila se sa prozora i sklupčala se na kauču, nasuprot velikom mermernom kaminu. Koža kojom je sofa bila presvučena bila je stara i izlizana, a samim tim i gruba, te je bila daleko od najudobnijeg mesta na koje je mogla da sedne, ali nije mogla da ode u salon i suoči se sa otomanom koji ju je podsećao na to kako je nekoliko sati ranije u potpunosti izgubila kontrolu nad samom sobom, predajući se Angelosu kao svom jedinom, neprikosnovenom gospodaru. Stekao je moć nad njom koje je i on sam, Džesika je to znala, bio svestan. Bilo je dovoljno samo da ga pogleda pa da se priseti kako je to biti u njegovom zagrljaju, osetiti njegove dodire, njegove poljupce. Samo pogled njegovih žarkih crnih očiju podsetiće je na uzbudenje koje je njegovo milovanje uzrokovalo. A on će pogledati u njene oči i odmah

će znati kako se ona oseća, jer sada kada mu je otkrila svoju glad za njim više nikada neće moći da je sakrije od njega.

Neprospavana noć takode nije bila ni od kakve pomoći.

Ukoliko joj je ostalo barem malo poštovanja prema samoj sebi, otići će gore i pokušaće da se sabere. Ako se istušira i presvuče, biće spremnija da se suoči sa Angelosom kada se vrati. Ako se vrari.

Naravno da će se vratid. Prošao je sito i rešeto kako bi se dokopao ovog mesta, i nije bilo šansi da ga se odrekne samo zato što je u trenutku izgubio strpljenje.

Na svoje iznenađenje, Džesika zevnu i poče iznenada da trepće svojim otežalim kapcima, boreći se protiv talasa umora koji ju je obuzeo.

Zaista je morala da se sredi, da se upristoji...

Stvarno je trebalo da...

Oči joj se zatvoriše pre nego što je privela ovu misao kraju i iscrpljenost je potpuno savlada, uvodeći je u carstvo snova.

Isprva je samo želeo da se odveze dovoljno brzo i daleko odande, da odagna bes koji se nakupio u njemu kako bi mogao da se smiri i razmisli o svemu.

To je barem bio plan, priseti se Angelos dok je prolazio svojim automobilom kroz glavnu kapiju, uputivši se prema ulazu dok je kuću obasjavala blaga jutarnja svetlost. Medutim, bes koji je osećao nije ni ispario ni uminuo, već se samo ohladio i zgusnuo, pretvorivši se u otvrdli crni grumen koji mu se smestio negde duboko u srcu, nepomičan i nesalomiv. Pomisao da ga je način na koji se Džesika ponela još jednom isterao iz ove kuće, sada njegove, baš kao što je to učinila neko- liko godina ranije, samo je još više pogoršala njegovo ionako mračno raspoloženje. Ovaj put je bio odlučan da joj ne dopusti da istera svoje.

Sada je on bio taj koji odlučuje. On je bio taj koji je držao sve karte u svojim rukama, karte kojima je nameravao da odigra protiv nje čim se bude vratio nazad. Ovaj put je Džesika Maršal bila ta koja će biti izbačena iz svoje kuće, sa mesta koje je donedavno bilo njen dom, jedini koji je imala i poznavala. To je sve vreme bila njegova namera, ali ga je nekakva prolazna slabost odvukla od nje.

Medutim, više nije smeo sebi da dozvoli da bude slab, ne na tu ženu, razmišljao je dok je zaustavljao automobil pred kućom. Ovaj put će gospodica Džesika biti ta koja će leteti iz kuće pre nego što uopšte postane svesna šta ju je snašlo. A on će biti i više nego srećan da joj vidi leda, zauvek.

Vrata koja je sinoć onako besno zalupio za sobom sada su bila otključana i malčice otvorena, i on ih oprezno gurnu rukom, mršteći svoje guste obrve. Zar je već otišla, ostavljajući vrata otvorena a kuću na izvolte potencijalnim lopovima? Unutra je svakako bilo tiho i naizgled prazno, a njegovi koraci glasno su odjekivali po drvenom podu.

- Džesika?

Nije bilo odgovora. Da se nije spakovala i otišla? Ova misao trebalo je da ga učini srećnim, ali umesto toga samo ga je još više sneveselila, produbljujući njegov bes zbog osujećenog pokušaja da se zadovolji na način koji je tako dugo planirao. Čak i sada, nekoliko sati nakon naglog prekida seksualnog odnosa sa Džesikom, osećao je kako ga čitavo telo boli.

Ako je Džesika otišla, onemogućila ga je da ispolji svu moć koju je imao nad njom.

- Džesika? - pozvao ju je, ovaj put glasnije, ali opet nije dobio nikakav odgovor, a njeno ime samo je odzvanjalo u vazduhu, remeteći tišinu naizgled prazne kuće.

Opsovavši grubo na grčkom, Angelos se upravo spremao da se popne uz stepenice kako bi se istuširao, kada mu je pažnju privukao nekakav neočekivan zvuk. Bio je mek i jedva čujan, toliko da ga ne bi ni razaznao da nije pažljivo osluškivao oko sebe. Začuo ga je baš kada je kročio na prvi stepenik, i u trenutku se sledio, zastavši i naćulivši uši, pokušavajući da razluči o čemu se zapravo radi.

A onda ga je ponovo začuo, taj slabašan i gotovo nečujan zvuk. Bilo je to ni manje ni više nego nečije disanje, koje je dopiralo do njega iza odškrinutih vrata biblioteke.

Iznenada je promenio pravac, sišavši sa stepenika i uputivši se preko predvorja ka biblioteci.

- Džesika?

Isprva je pomislio da je pogrešio. Činilo se da u biblioteci nema nikoga, i bilo je isto tako mirno i tiho kao i u ostatku kuće. Ali onda je ponovo čuo to disanje, koje ga je navelo da krene prema velikom kožnom kauču odakle je zvuk dolazio. Pogledao je preko naslona, zbunjeno nagnuvši glavu u stranu kada je na njemu ugledao usnulu žensku priliku.

Noge su joj bile na podu a glava na jastuku, kao da se samo prevalila pošto ju je san savladao, nemajući vremena da se smesti u udoban položaj. Izraz lica joj je bio mekši nego inače, kao uostalom čitava njena figura. Izgledala je tako pitomo i nemoćno. Te prodorne, često ledene

plave oči sada su bile zatvorene, a duge guste trepavice su se poput dva tamna luka nadvijale nad njenim zarumenjenim obrazima. Na njima je i da- Ije mogao da vidi tragove suza koje je prolila zbog onog pacova od svog verenika, i on ponovo oseti kako u njemu raste onaj divlji bes, pri samoj pomisli na to kako je pokušala da njime zameni drugog muškarca, koristeći njegove poljupce i milovanje da izbriše sećanje na...

Prokletstvo, ne! Nije želeo da misli na to.

Džesikina kestenjasta kosa bila je razasuta kako po njenom licu, tako i po sofi i naslonu za ruke. Činilo se da snovi koje je sanjala nisu bili nimalo prijatni jer se neprestano blago trzala. Njena puna ružičasta usta bila su malčice otvorena, otkrivajući njene bele zube, i pošto je još jednom duboko udahnula, Angelos se priseti ukusa njenih usana i preplitanja njenog toplog jezika sa svojim, te srce poče ubrzano da mu kuca.

Osetio je napetost u preponama i njegova muškost najednom otvrdnu, ali znajući da će ponovo morati da se suzdrži on se grčevito uhvati za naslon sofe, zatvori oči i ispusti jedan dug uzdah.

Međutim, to mu gotovo uopšte nije pomoglo, kao ni činjenica što je sa mesta na kome je stajao mogao da vidi Džesikinu tanku zelenu bluzu, ukrivo zakopčanu, kao da se obukla u brzini i ne baš sasvim uspešno.

Jedno sedefasto dugmence bilo je spojeno sa pogrešnom rupicom, otkrivajući tako baršunastu kožu njenih jedrih dojki, nesputanih grudnjakom. Angelos pomisli kako je ovaj čipkani komad Džesikinog donjeg veša zasigurno ostao u salonu, pošto ga je on strgao sa nje u jeku strasti.

- A ne... - promrmlja Angelos tiho, odmahujući glavom i sprečavajući sebe da ponovo padne u emo- tivnu provaliju u kojoj se našao nekoliko sati ranije, kada je potpuno izgubio glavu i kontrolu nad samim sobom zbog ove žene koja ga je izneverila, i to ne jednom... To svakako nije bilo ono što je želeo. Probudiće Džesiku, saopštiće joj da više nije poželjna na imanju i da ova kuća više nije njen dom, te da spakuje svoje stvari i ode. Što pre. Nije ga bilo briga da li je imala kuda da ode ili ne.

Kao da je osetila njegovo prisustvo, Džesika ponovo duboko uzdahnu i promeškolji se na kauču. Angelos oseti kako ga zapahnjuje prijatan miris njene kože i udahnuvši ga, krv mu se naglo zagreja i poče tako brzo da pulsira njegovim venama da mu se na trenutak zavrtelo u glavi.

Nije poželjna. Reči koje je malopre izgovorio u sebi se vratiše i odbiše se o njegovo lice snažno poput šamara. Nije poželjna. Koga je on to, do davola, pokušavao da zavara? To da Džesika nije bila poželjna u ovoj

kući bilo je u tom trenutku najdalje od prave istine i onoga što je Angelos osećao u dubini svoje duše. Istina je bila ta da ju je ludo želeo.

Oduvek je bilo tako, još od trenutka kada ju je prvi put ugledao u konjušnici u kojoj je obavljao sezonski posao najnižeg ranga sa ciljem da sazna što je moguće više o čoveku za koga je neposredno pre toga saznao da je njegov otac. Još tada ju je želeo, ali morao je da se izbori sa svojim nagonima i potrebom da joj stavi do znanja kako se oseća. Veče kada mu se bacila u zagrljaj i poljubila ga, odevena samo u beli čipkani donji veš, predstavljalo je jedno od najvećih iskušenja u njegovom životu jer se svim silama trudio da sputa glad koju je osećao prema njoj.

Tada su postojali razlozi zašto nije mogao da pod- legne strasti koja ga je proganjala. Razlozi kojih sada više nije bilo. Ukoliko i dalje želi Džesiku, mogao bi da je ima.

Ukoliko je i dalje želi...

Ha! Angelosov kratak, odsečan smeh prolomi se prostorijom, na šta se Džesika ponovo promeškolji u svom nemirnom snu. Naravno da ju je još uvek želeo. Nije želeo ništa drugo od trenutka kada je ušao u salon ispunjen sredovečnim Martijevim poznanicima, koji su došli da ga isprate na njegovo poslednje putovanje. Ugledavši je tamo, blistavu i sjajnu, uvideo je da je izrasla u pravu pravcatu lepoticu. Znao je da mu samo Menorfild neće biti dovoljan. Želeo je to imanje i godinama je vredno radio, sa ciljem da ono jednoga dana postane njegovo. Ali negde duboko u svom srcu, u koje je često izbegavao da pogleda, znao je da mu samo to nikada neće biti dovoljno, da neće biti potpuno zadovoljan sve dok mlada gospodarica takode ne postane njegova. Želeo je da utoli glad koju je osetio još kada ju je prvi put ugledao, a koja je vremenom postajala sve jača.

- Ko? - promrmlja Džesika, meškoljeći se na kauču i pokušavajući da se probudi iz dubokog sna u koji je bila utonula. - Angelose... prošaputala je sneno, kada je konačno otvorila oči i ugledala ga kako stoji nad njom.

- Ovde sam, agapi mou.

Njegove reči napokon su je potpuno otrgle od sna i ona se konačno osvesti i probudi, susrevši se sa njegovim tamnim, prodornim pogledom, kojim ju je netremice promatrao.

- Vratio si se!

- Ovo je moja kuća. Gde bih drugde otišao?

Podsetivši je na različite položaje u kojima su se nalazili, kao i na njen nedavno promenjen status, Angelos kao da je Džesiki udario šamar po -

sred lica. Morala je da se uspravi i sedne kako dolikuje, jer se najednom osctila isuviše ranjivo ležeći tamo, dok je on stajao uz n.islon, veliki, taman i preteće nadnet nad njom. Njegove crne oči možda jesu bile malčice snene, sa jedva vidljivim modrim kolutovima koji su ih uokvirivali, prouzrokovanih manjkom sna, i njegova snažna vilica jeste bila obrasla u kratku čekinjastu bradu, ali on je i d.ilje bio najzanosniji muškarac koga je ikada srela. Nadnet tako nad nju bio je isuviše veliki, isuviše moćan da bi mogla da se oseća potpuno spokojno.

Međutim, ruke i noge su joj bile utrnute od ležanja u neprirodnom položaju i jedva je uspevala da se izbori sa njihovim nevoljnim pokretima. Osećala se poput marionete. Sve to vreme Angelos ju je samo posmatrao dalekim, skrivenim pogledom svojih tamnih očiju.

Mirnoća tog pogleda skenirala je njenu bledu kožu nalik laseru, zadirući duboko ispod površine, kao da njime ne ispituje samo njen izgled, nego i njene misli.

Sada već u sedećem položaju, Džesika se nevešto prebacivala sa jedne noge na drugu, osećajući sve blaže bockanje kako joj se krv polako vraćala u čitavo telo. Svesna toga da mora da se upristoji, da dovede svoju razbarušenu kosu u red, ona je zagladi obema rukama, ,i potom pokuša da ispegla zgužvanu odeću dlanovima.

Ispravljajući svoju tanku zelenu bluzu osetila se još gore jer je shvatila da su neki dugmići koje je prethodne noći na brzinu zakopčala bili ubačeni u pogrešne rupice. Spreda je bila sva našušurena i pri vrhu je zjapila, baš negde u visini njenih grudi. Međutim, nije se usudivala da to popravi jer bi, pre nego što je ponovo zakopča kako treba, prvo morala da otkopča sve dugmiće, još više se ogoljujući pred Angelosovim ispitivačkim pogledom. Osetivši trenje prijatne svilenkaste tkanine o svoje bradavice, Džesika se priseti kako u žurbi da stigne Angelosa prethodne večeri nije imala vremena da obuče grudnjak.

Osim toga, nije imala snage da skrene pogled sa njegovih prodornih očiju već je sedela tako, skamenjena, poput osudenika koji čeka da mu se izrekne konačna presuda.

- Vraćaš se u Grčku? - upitala je tihim glasom.

Nije se usudivala da prizna da je u jednom trenutku tokom beskrajnog iščekivanja da se on pojavi upravo to pomislila. Da je zauvek otišao iz njenog života i da ga više nikada neće videti. Ali to je bilo u onim najsumornijim satima, neposredno pred svitanje, dok je sedela sama u tihoj kući i razmišljala o tome koliko se njen život promenio u proteklih nekoliko dana, pitajući se kako će se čitava ta priča završiti.

Pa da kuću i imanje ostavim tebi? - upita Angelos, i na njeno zaprepašćenje, ona oseti podsmešljiv ton u njegovom glasu. - Ne bih rekao. Nećeš me se tek tako otarasiti, kiria.

- Tako nešto mi uopšte nije palo na pamet! - uzvrati Džesika, znajući u dubini svog srca da je to istina. Više je mislila o njegovom povratku, o trenutku kada će se ponovo pojaviti na tim vratima, i o tome kako će ovaj put morati da se suoči sa njim. Taj prizor zasenjivao je sve ostale i to je bilo sve na šta je uspevala da usredsredi svoje misli.

- Priznajem da sam iznenaden što sam te zatekao nvde - reče Angelos, ponovo je iznenadivši, ovaj put ne svojim tonom, već svojim rečima.

Zar je mislio da će se spakovati i otići dok je on bio odsutan? Da će zauvek napustiti kuću, ne osvrćući se za sobom?

Dobro, morala je sebi da prizna da je par puta pomislila na tako nešto.

Ali spoznaja da mora da ga vidi I Mrem još jednom, ako ništa drugo, onda da mu objasni kako je potpuno pogrešno protumačio njene reči, zadržala ju je tu gde jeste, na izlizanom kožnom kauču, ili sa šakama nervozno stisnutim u pesnice dok je koračala od i do prozora, u nadi da će ugledati bilo kakav znak koji bi najavio njegov povratak.

- Mogla bih da ti kažem isto ono što si i ti meni upravo rekao - izusti Džesika neprijatnim tonom, prcmda joj to nije bila namera. - Gde bih drugde otišla? Kao što si i sam naglasio, ovo je sada tvoja kuća i ja ovde više nisam dobrodošla. Veruj mi, da postoji mesto na koje bih mogla da odem, odmah bih otišla. Otišla bih još juče da sam mogla, ali onda se...

Zastala je, prisetivši se jučerašnjih dogadaja i naglo izgubivši nit svoje priče.

Zapravo je potpuno zaboravila na Krisa i način na koji se poneo prema njoj. Zaboravila je na njegove laži i na njegovu izdaju - na druge žene sa kojima se vidao dok je zvanično bio veren sa njom. Juče je bila skrhana, uništena, nesposobna da razmišlja, a onda je uveče nešto - neko odagnao sve te ružne misli i brige iz njene glave i zamenio ih novim, posve drugačijim.

Onima koje su se ticale samo njega, i nikoga i ničega drugog.

Zbunjena, odmahnula je glavom, ne mogavši da poveruje u sopstvene misli. Sta joj se to dogadalo? Samo nekoliko dana ranije verovala je da voli Krisa toliko da želi da se uda za njega i da sa njim provede ostatak svog života. Dobro, bila je svesna toga da je njihova veza bila sve samo ne strasna, da su bili prijatelji koji su vremenom postali ljubavnici, ali bila je izgradena na uzajamnom poštovanju... koje je ona očigledno brkala sa ljubavlju. A sada, danas...

-

Nisam siguran da sam te dobro razumeo - reče Angelos smireno, protumačivši pogrešno njeno odmahivanje glavom. - Da li to znači da ne ideš, ili da ne ostaješ?

- Ne bih ostala ukoliko bih imala bilo kakvog izbora - odgovori Džesika. - Znam da želiš da što pre odem odavde, i iz tvog života.

Znam...

Reči zamreše na njenim usnama, jer je ovaj put Angelos bio taj koji je odmahnuo svojom tamnokosom glavom, i to tako odlučno da ju je presekao u pola rečenice.

- Ako tako misliš, znači da ništa ne znaš. Zar ti prethodna noć ništa ne govori? Zar nisi shvatila šta je ona značila?

- Znam šta je značila...

Džesika ponovo zagladi kosu svojim nemirnim prstima, pokušavajući da obuzda sve neposlušne prame- nove koji su joj obigravali oko lica, a potom ponovo ispravi bluzu, povlačeći je naniže u želji da je uvuče u pantalone. Međutim, svaki njen pokušaj bio je uzaludan i ona bespomoćno slegnu ramenima, uputivši Angelosu jedan očajnički pogled, kao da se predaje.

- Značila je da si me želeo - nastavila je Džesika. - biću direktna, jer ćeš jedino tako shvatiti šta hoću da ti kažem, a to je da si želeo da mi se zavučeš pod suknju. Hteo si seks sa mnom i to je sve...

- Ne... - prekide je Angelos, ali shvativši da joj se jezik konačno oslobodio svih stega koje su ga prethodnih dana sputavale, Džesika produži dalje, ne obraćajući pažnju na njegovu opasku.

- A to znači da želiš samo jedno, poput svih ostalih muškaraca, poput Krisa...

- Ne! Bio je to besan urlik koji se prolomio nad njenom glavom poput ledenog crnog talasa, naglo je prekidajući. Ili je možda ona podsvesno želela da je on prekine, jcr je i sama shvatila da je preterala. Angelos nije smeo da primeti da je zapravo zastala zato što je spoznala da on uopšte nije bio nalik Krisu. Ako ništa drugo, Angelos ju je istinski želeo, barem u seksualnom smislu. Kris ju je sve vreme nemilosrdno lagao. Nikada je nije želeo, pa čak ni u svom krevetu.

- Da se nisi usudila da kažeš da sam poput zmije za koju si bila verena!

Ni ne pomišljaj da me porediš s njim. Ja nisam kao...

- Nisi kao? Nisi kao? Kao ko?

Džesika oseti razjedajući bol u srcu i njene reči po- primiše ciničan ton, kojim je bolje od bilo kakvih reči izrazila svoju sumnjičavost.

-

Hoćeš da kažeš da... Da sam ti dopustila... Da smo sinoć spavali zajedno, da bi to bilo nešto više od šeme za jednu noć? Da bi ujutru bio pored mene? Da se ne bi samo zabavio i pobegao glavom bez obzira iz postelje koju smo delili?

- Da! Snaga samo jedne reči, ton kojim je izgovorena, zajedno sa strogim izrazom Angelosovog lica, zaustaviše je ponovo u pola rečenice.

Džesika je sada samo ukočeno sedela i posmatrala ga, zbunjena i u neverici.

- Da - ponovi Angelos, ovaj put znatno smirenijim glasom. I ne. Da, u smislu da bih ujutru još uvek bio ovde. Ne, u smislu da ne bih otišao pre nego što bi se probudila. Ne, ne bih po...

Reči koje je sada izgovorio bile su izrečene na engleskom koji je bio daleko od savršenog, ali to ga je učinilo nekako ljudskijim, bliskijim i toplijim, i Džesika shvati da ga je slušala sa večom pažnjom i posvećenošću nego ikada. Njegove reči sada su možda po prvi put uspele da prodru do njenog uma.

- Pobegao - dovrši Džesika tiho, ne želeći da prekida tok njegovih misli jer ju je više od svega zanimalo šta je sledeće imao da joj kaže.

Već nego vreme je zadržavala dah, ali sada je konačno ispustila duboh uzdah koji je Angelos verovatno čuo, ali ona više nije marila.

- Ne bih ti se „zavukao pod suknju".

Njegov izraz lica dok je to izgovarao jasno je govorio kako se osećao povodom te optužbe.

- I ne bih potom ujutru pobegao „glavom bez obzira".

- Ne bi?

- Ne bih.

I zaista je tako mislio. Prkosno je ispravio leđa i podigao glavu. Vilica mu je bila čvrsto stisnuta, a iz očiju mu jc isijavao ponos. Bio je uvreden, i besan, što je uopšte mogla tako nešto da pomisli. Džesika zateče sebe kako drhti od neizvesnosti, od iščekivanja da čuje šta će Angelos sledeće reći.

- A zašto ne bi?

- Zašto? Zato što s tobom želim nešto više od samo jedne noći... zato što vatra koja tinja izmedu nas ne može da se ugasi za svega nekoliko sati.

- Ne može?

Džesika je sada još jače drhtala. Od pomisli da je zauvek otišao, preko one da je ne želi blizu sebe, pa sve do one da će je izbaciti, sada se -

ispostavilo nešto sasvim drugo, da je želi više i snažnije nego što je ikada mogla da pretpostavi.

- Džesika... - nežno je izgovorio njeno ime, a potom je načinio jedan korak napred, približivši joj se. Podižući ruku, nadlanicom je pomilovao njeno lice, od slepoočnioce, preko obraza i vilične kosti pa sve do njenih drhtavih usana. Videla je kako njegove oči postaju tamnije i dublje dok ju je posmatrao kako podrhtava od uzbuđenja.

- Zar si uopšte sumnjala? Možeš li da pronadeš bilo kakav razlog zašto to ne bi bila istina?

Naravno da nije mogla. Gledajući u njegovo lice, u njegove oči, nije videla ništa drugo osim iskrenosti i potpune ubedenosti u ono što je govorio.

Ali ona nije mogla da pronade reči da mu odgovori. Samo je lagano vrtela glavom, a kada je konačno pokušala da pomeri jezik kako bi nešto rekla, učinilo joj se da je zamrznut u njenim ustima i da će mu trebati još puno vremena da se otopi.

Spazila je gotovo neprimetan osmeh na Angeloso vim usnama, kratak, prolazan. Da je samo trepnula, verovatno bi ga propustila. Ali videla ga je, i načinl na koji su sva njena čula reagovala na tu iznenadnu toplinu na njegovom licu, njeno srce koje je ubrzano kucalo i koža koja se postepeno sva ježila, jasno su joj govorili šta je taj njegov smešak značio, upozoravajući je istovremeno na to koliko duboko je zašla u čitavu ovu priču. Znala je da nema više izlaza.

Osetila se kao da je ponovo odsečena od stvarnosti. U ovom trenutku postojao je samo Angelos i magija kojom ju je opčinio.

Crni andeo ju je želeo. I to ne samo za jednu noć.

Vatra koja tinja izmedu nas ne može da se ugasi za svega nekoliko sati.

Jedna sićušna iskra nade zatitrala je u njenom ranjenom srcu, grejući ga i ublažavajući bol koji ga je razdirao tokom prethodnih nekoliko dana.

- Angelose... - prošaputala je drhtavim glasom.

Ali on na to samo povuče ruku koja je do tada počivala na njenom obrazu i ponovo se udalji od nje. Seo je na široki rukohvat obližnje fotelje i prekrstio ruke na svojim širokim grudima.

- Mislim da bi bilo bolje da sad popričamo o tom poslu koji želim da ti ponudim.

8.

O tom poslu?

Mislim da bi bilo bolje da sadpopričamo o tom poslu koji ielim da tiponudim.

Poslednje reči koje je Angelos izgovorio odzvanjale su u Džesikinoj glavi. Činilo joj se kao da se čitava prostorija vrti oko nje i morala je da se uhvati za naslon kauča jer je mislila da će se onesvestiti. Da joj je opalio šamar, ne bi je toliko zbunio kao što je to učinio svojim iznenadnim povlačenjem i hladnim rečima koje joj je upravo bacio u iice.

Je li sa njenim sluhom bilo sve u redu?

Ako jeste, šta je od onoga što je čula bilo istina?

Da li je možda umislila trenutak kada je svojim baršunastim glasom rekao: Vatra koja tinja izmedu nas ne moze da se ugasi za svega nekoliko sati. Ili su pak leden glas kojim je izgovorio da bi bilo bolje da popričaju o poslu i onaj drugi, surovi Angelos bili samo plod njene bujne mašte i slabo prospavane noći.

Niti je znala, niti je mogla da pretpostavi. Angelos je sada sedeo nedaleko od nje, a izraz njegovog lica, njegova tamnokosa glava nagnuta malčice u stranu i njegov dubok pogled kojim ju je pomno posmatrao bili su krajnje tajanstveni i nisu odavali apsolutno ništa.

- Nudiš mi posao?

- Već jesam. Zar se ne sećaš? Juče, pre nego što jc tvoj verenik došao.

Da, sada se setila. Setila se, kao kroz maglu, da joj je pomenuo nekakvu ponudu za posao, dodajući kako nc želi da ona ode. A onda joj je prišao. Rekao je da se ovoga puta ne igra, a zatim ju je poljubio. Od tog trenutka Džesika je bila svesna samo njegove blizine, i ničega više.

Potom je nastupila glad, i neizdrživa želja za ovim čovekom, kakvu nikada pre u svom životu nije iskusila.

Upravo ta žudnja i ta glad za njim predstavljale su jedinu konstantu u njenom životu tokom protekla dva dana. To je bila jedina stvar koja joj je ostala nakon što je saznala da nasledstva koje je očekivala zapravo nema, da Marti nije bio onakav kakvim ga je zamišljala, kao i da je čovek za koga je trebalo da se uda nije ni voleo, ni želeo. Čitav njeno dotadašnje postojanje rasulo se u paramparčad, pretvorivši se u potpuno neprepoznatljivu senku njenog predašnjeg života.

- Da, sećam se da si pomenuo nekakav posao, ali nismo razgovarali o tome - reče Džesika oprezno. - Šta si imao na umu?

- Razmišljao sam o tome da ti ponudim posao na imanju.

Angelos ustade sa fotelje i lenjo se protegnu, istežući svoja široka leda, pri čemu se bela pamučna majica koju je imao na sebi pripila uz

njegove muževne grudi, još više ističući njegove mišiće. Kada je podigao ruke majica mu se malčice zadigla i Džesiki zapade za oko maslinasta koža na njegovom stomaku. Prisetivši se toplote njegovog tela koju je osetila prethodno veče, usta joj se naglo osušiše i ona zatvori oči, maštajući nekoliko trenutaka o bliskosti koju su ostvarili pre sa- mo nekoliko sati.

Bila mu je zahvalna jer joj je okrenuo leda, odšetavši do velikog prozora i zagledavši se u krošnje drveća koje je snažan vetar nemilosrdno njihao tamo-amo. Tako barem nije morala da brine zbog vrelog talasa koji joj je zapahnuo lice i zarumeneo obraze, premda je sumnjala da bi on uopšte shvatio zašto je reagovala na taj način.

- Koliko znam, dobro si upoznata sa radovima na imanju...

- Marti me je uvodio u posao...

Da li je postojalo išta što on nije znao? Nije mogla da skrene pogled sa njegove visoke, moćne figure koja je i dalje stajala pokraj prozora. Ruke su mu bile duboko u džepovima, a njegova kosmata glava blago podignuta dok je posmatrao idiličan prizor koji se prostirao pred njim.

Njegove duge noge bile su blago razdvojene, a stopala čvrsto postavljena na izlizanom brodskom podu. Već ga je videla ovakvog, prisetila se, onda kada je došao ovamo, na dan Martijeve sahrane.

Posmatrala ga je kako stoji u približno istom položaju, samo u drugoj prostoriji, i tada je pomislila kako deluje kao gospodar čitavog imanja.

Da je samo znala. Da je postojalo barem nekakvo upozorenje da su misli koje je proizvela njena mašta zapravo bile ništa drugo do istina.

Da joj je Marti dao bilo kakav nagoveštaj u vezi onoga što se dešavalo, ako ništa drugo bila bi bolje pripremljena na ono što ju je čekalo.

Možda bi potražila posao kako bi sebi obezbedila kakvu-takvu budućnost, i ne bi bila kao sad, u Angelosovoj milosti, ili pak nemilosti.

- To ti se svidalo? Uživala si?

- Da! Bilo mi je veoma zanimljivo. Imali smo ve- like planove za farme pokraj Felperšama. Nameravali smo da ih modernizujemo i...

Najednom je zastala, posmatrajući ga kako lagano klima glavom, pogleda uprtog u daleki horizont. U njenom srcu ponovo zatitra onaj sićušni tračak nade.

Je li moguće? Da li je ona to sanjala ili je Angelos zaista bio Ijubazan?

Zar je istinski planirao da joj po- nudi posao vodenja imanja, baš kao što je Marti želeo i očekivao od nje? Je li bilo moguće da će joj dozvoliti da ostane na posedu koji je toliko volela? Pa čak mo- žda i da radi s njim?

Njeno srce poskoči od radosti na tu pomisao, ali nije mogla da kaže je li to bilo više zbog nade da će možda ostati na imanju ili zbog mogućnosti da radi zajedno sa Angelosom. Jedino je znala da joj je srce ku- calo kao pomahnitalo i da je teško disala zbog težine koju je osećala u grudima i plućima.

- 1 ja imam neke planove za farme pokraj Felper- šama.

Sada se već istinski borila da dode do vazduha. Kad bi se barem okrenuo, tako da može da vidi njegovo li- ce, da pročita nešto iz njegovog izraza, da ga pogleda u oči. Nakon par dana provedenih na pomahnitaloj emo- tivnoj klackalici, gde je u jednom trenutku bila puna nade, da bi već u sledećem zapadala u potpuni očaj, iz- gubila je svaki smisao za logično rasudivanje. Više nije znala šta da očekuje, niti da li će to biti dobro ili loše.

Preostajalo joj je samo da čeka. Medutim, pogled na njegova uspravna snažna leda nije joj govorio apsolut- no ništa i dodatno je otežavao ionako napetu situaciju.

- Zaista? Sjajno. A o kakvim planovima je reč?

- To nije tvoja briga.

Dok je to izgovarao, Angelos se okrenuo i, premda je toliko žudela za tim da vidi njegovo lice, Džesika je sada poželela da to nije učinio, jer je u njegovim očima mogla da pročita svoju sudbinu. Prostrelio ju je svojim ledeno-plamtećim pogledom i, kao da je njime uspeo da oprlji nekoliko zaštitnih slojeva njene kože, Džesika zadrhta i oseti kako je neka goruća ruka hvata i steže za srce, bolno ga uvrćući. Najednom je znala da je bi- lo kakva nada o Angelosoyoj Ijubaznosti bila samo to nada, san i varka.

Na tom licu nije bilo ni zrnca ljubaznosti. Niti je u tim tamnim očima bilo trunke milosti. Sta god da je planirao za nju, to svakako nije bila romantična bu- dućnost o kojoj je ona tako budalasto maštala.

Kako je uopšte smela da dopusti sebi da toliko sa- njari? Pa to je bio Angelos — Crni anđeo - a ona je jako dobro znala kakav je on. Zašto li se zavaravala?

- Nije moja briga? - upita Džesika, trudeći se da joj glas ostane smiren.

- Ne - odgovori Angelos, odmahnuvši glavom. - Te stvari se ne tiču konjušara. To nije njihov posao.

Konjušara.

Džesika zausti da nešto kaže, ali nije mogla da dode do daha.

Konjušara.

Trebalo je da zna šta se dogada. Trebalo je ovo da predvidi. Znala je kakav je Angelos, i znala je zašto je došao ovamo. Mogla je da sabere

dva i dva. Vratio se da preuzme Menorfild jer će se on tako poslednji smejati. Osvetiće se za nemili dogadaj koji se zbio tokom njegovog poslednjeg boravka ovde, kada je izgubio posao jer je ona, uplašena i uspaničena, načinila pogrešan korak. Uprkos svemu tome, ona je sebi dopustila da se zanese. Angelos je rekao da je želi, a ona je njegovim rečima pridala mnogo veći značaj nego što su one zapravo imale.

A sve što je on rekao bilo je da je želi. To je ujedno bilo sve što je mislio da kaže. Iza toga nije bilo ničega. To nije značilo da mu je na bilo koji drugi način stalo do nje i da će joj pomoći. Nije značilo da je zaboravio ili oprostio stvari koje su se desile izmedu njih u prošlosti.

Upravo suprotno. Otkrivši da je njena sudbina u njegovim rukama, te da nije imala kuda da ode, niti ikoga ko bi joj pomogao, Angelos je tu video savršenu priliku da joj još dublje zarije nož u leda i dodatno začini svoju osvetu.

- Kakve to veze onda ima s poslom koji si hteo da mi ponudiš?

Angelos se Iagano i okrutno nasmeja, sa sjajem u očima koji ju je prostrelio poput groma. Nikada do sada se nije osetila baš tako sićušno, poput malenog miša koga se mačka konačno dočepala svojim kandžama.

- Zar to nije očigledno?

- Meni nije - uzvrati Džesika, na šta se on najednom namršti, gotovo spojivši svoje tamne guste obrve.

Bila je to rnala pobeda, ali veoma važna. Ako je zaista nameravao da učini ono što je ona pretpostavljala, onda će ga naterati da to i kaže.

Moraće da otvori sve karte i saopšti joj svoje planove, a ona nije imala na- meru da mu to olakša, stavljajući mu reči u usta. Shva- tivši da se još uvek podsvesno zavarava, te da u njoj još uvek postoji tračak nade da Angelos ipak ne namerava da učini ono čega se ona pribojavala, Džesika se trgnu i reče sebi kako više ne sme to da čini.

To ju je samo ometalo da iznese ovu situaciju do kraja koliko god je to moguće dostojanstveno.

- Možda bi mogao malo da mi pojasniš - reče Džesika smireno.

Uhvatila je gotovo nevidljiv osmeh na njegovim usnama, koji je već u sledećem trenutku iščezao, kao da ga nikada nije ni bilo. Tek pošto je nestao, ona shvati koliko je taj jedan neznatan, kratak smešak zapravo zagrejao atmosferu, malčice je opuštajući.

- Jednom gospodarica, uvek gospodarica - reče Angelos tihim, uravnoteženim glasom, dok je hodao ka stočiću od mahagonija na kome je i dalje, još od dana Martijeve sahrane, stajalo piće. Otvorio je flašu mineralne vode i sipao sebi punu čašu, u potpunosti se usred-

sredivši na tu rutinsku radnju. Delovao je kao da ni o čemu ne razmišlja.

Da se radilo o nekom drugom muškarcu, Džesika bi pomislila da smišlja šta će sledeće reći, ali znala je da to nimalo ne liči na Angelosa.

On nije morao da organizuje misli, niti da se preslišava, jer je već unapred znao šta će reći, u skladu sa planom koji je prethodno skovao i ciljem ka kome je hrlio. Pauza koja je usledila bila je namenjena isključivo tome da je još neko vreme drži u neizvesnosti.

- Ponudio sam ti posao...

Podigao je čašu sa poslužavnika i otpio jedan dug gutljaj. Netremice ju je posmatrao preko ruba čaše, i Džesika skrenu pogled, ne mogavši da izdrži snagu njegovog, tako moćnog i prodornog. Osećala je kako joj se usta suše, i kada je poželela da duboko udahne vazduh, shvatila je da to ne može da učini jer joj je gr- lo bilo potpuno stegnuto.

To što je znala, ili barem mislila da zna šta će Angelos reći, nije joj nimalo olakšavalo situaciju.

-I održaću reč. Ali nisam siguran da će ti se dopa- sti ono što imam da ti ponudim. Vidiš, plašim se da je na imanju trenutno upražnjeno samo jedno mesto.

Plašim se... Kakva budalaština, pomisli Džesika. Da je rekao da mu je žao, to bi bilo krajnje cinično i hipokritično. Oboje su to znali.

- A to je?

- Jedino što mi je potrebno jeste pomoć u štali, zapravo konjušar, da budem precizan. Trenutno je samo to mesto upražnjeno.

Znala je. Od trenutka kad je pomenuo tu reč, bilo joj je jasno na šta cilja. Želeo je osvetu, a po njegovom mišljenju zamena uloga bila je savršen način da to učini, da se nadu na potpuno suprotnim položajima u odnosu na one od pre nekoliko godina. Ona je tada bila nešto blizu gospodarice, kako ju je Angelos oduvek nazivao. Obožavana, razmažena i pomalo obesna poćerka vlasnika kuće i imanja, Martija, koji je oduvek želeo sopstvenu decu, ali kome je Džesika bila poput istinske ćerke. Sa druge strane, on je bio najamnik, najobičnija radna snaga. Obavijao je najrazličitije poslove u konjušnici - čistio staje, timario konje i osedlavao Ih, a posebno njenog, kad god bi ona poželela da ide na jahanje.

Međutim, sada je on bio gospodar, a njoj je namenio ulogu...

U tom trenutku Džesiki se sledi sva krv u žilama. Tek sada je shvatila na šta je Angelos zapravo ciljao, koji je od svih trebalo da bude najoštriji nož koji će joj zariti u leda. Najednom je osetila slabost, i pomislila jc da će se srušiti.

Čarli. Njen prelepi Čarli. Bio je to predivan čistokrvni arapski ždrebac kojeg joj je Marti poklonio za njen dvadeset prvi rođendan. Bila je luda za tim konjem, naprosto ga je obožavala. Obično je provodila svaki slobodan trenutak s njim, timareći ga ili ga istrčavajući.

Prema dokumentima, Čarli je bio vlasništvo Menorfilda, te je sada i u očima zakona njen voljeni ždrebac pripadao vlasniku imanja, ko god on bio. Drugim rečima, Čarli je pripadao Angelosu, prokletom Crnom andelu. Pretpostavljala je da je Angelos bio svestan te činjenice, i da ju je iskoristio kako bi joj još čvršće stegao omču oko vrata, okrutno i hladnokrvno, pažljivo joj oduzimajući sve što je voiela i do čega joj je ikada bilo stalo.

Kako je bio proračunat...

- Kopile jedno!

Na njeno zaprepašćenje, Angelos se na to samo staloženo nasmeši.

Ovaj osmeh bio je jasniji i širi, ali nimalo topliji od prethodnog. Štaviše, bio je neuporedivo hladniji i bezosećajniji.

- Ako zaista želiš da me uvrediš, princezo, bareni upotrebi neki termin koji će me povrediti. Ja jesam kopile, i to vrlo dobro znam.

Znao sam to čak i pre nego što sam prohodao. I svakako pre nego što sam dovoljno stasao da shvatim šta ta reč znači i da se zapitam šta se desilo sa drugim kopiletom u mom životu - mojim ocem, koji je zaveo moju majku, a potom je ostavio trudnu i vratio se kući kako bi se oženio svojom verenicom.

Džesika to nije znala. Saznanje da imaju nešto zajedničko nakratko joj skrenu misli u drugom pravcu, ali videvši izraz njenog lica, Angelos samo osorno odmahnu glavom.

- Ne trudi se, princezo. Nemoj da mi kažeš kako ti je žao nadajući se da ću zato biti velikodušniji. To ti neće upaliti.

- Nisam ni nameravala - odbrusi Džesika. - Trebalo je da znam da će se ovako nešto desiti, da zapravo nemaš pravu poslovnu ponudu za mene, to jest neku koju bih ozbiljno uzela u razmatranje. Ova mi zaista ne zvuči primamljivo.

- Zar je moguće? - upita Angelos cinično. - Pretpostavljao sam da ću dobiti takav odgovor. Zato sam za tebe smislio rezervni plan.

- Neki drugi posao?

Džesika se ugrize za usnu, svesna svog neprijatnog tona i prezrivog pogleda koji mu je uputila dok je izgovarala ovo pitanje. Je li moguće da je sve pogrešno shvatila i da je Angelos zaista želeo da joj ponudi drugi posao? Sta ako je samo hteo da je isprovocira, da vidi kako će reagovari na ponudu za posao koji je zasigurno

»inatrala ponižavajućim za jednu „gospodaricu", kako ju je on oduvek nazivao? Njen odgovor svakako ga je ilodatno uverio u to da se zaista tako osećala. Kako iii ila je Angelosu uvek polazilo za rukom da učini da se oseća krivom zbog nečega što je rekla ili uradila?

- Ne bih to baš nazvao poslom.

- O čemu se onda radi? - upita Džesika nestrpljivo, ne mogavši više da izdrži neizvesnost, dok je on lagano ispijao svoju vodu, očigledno namerno odugovlačeći vi odgovorom.

- Ne želim da požurujem stvari - reče Angelos onim svojim smirenim tonom. - Uostalom, ne radim ovo baš svaki dan.

- Šta to?

Ponovo je zastao, otpivši još jedan gutljaj vode, a potom spusti čašu na sto.

-

Šta to?- ponovi Džesika.

Da nekome predložim partnerstvo.

Da joj je prišao i opalio joj šamar, Džesika ne bi tako ustuknula, niti bi joj se tako zavrtelo u glavi kao nakon ovih njegovih reči. Trebalo je da zna da se sve vreme poigravao s njom, i to na jedan veoma pokvaren način. Naravno da nije nameravao da joj ponudi drugi posao, već samo da je muči jer nije prihvatila posao u konjušnici, koji je on nekada obavljao za Martija, a sa- mim tim i za nju.

- Ha-ha-ha! - uzviknu Džesika izveštačeno, sa namerom da imitira gromoglasan smeh, koračajući po- lako unazad i udaljavajući se od njega koliko god je to bilo moguće. Stala je iza naslona kauča, koji je trebalo da joj posluži kao štit ukoliko on odluči da pođe napred, prema njoj.

Možda će ponovo pokušati da je poljubi, smatrajući to dobrom idejom, kao što je uči- nio juče, i to u dva navrata.

Poljubio bi je da bi joj pokazao kako imaju - kako je on to beše rekao?

- neki nedovršen posao. Bio je ubeden da bi ponovo uspeo da je pridobije i da bi ona molila za još, uprkos uvredljivom predlogu koji je nekoliko trenutaka ranije izneo. I pošto bi se uverio u njenu podređenost, saopštio bi joj, premda možda ne direktno, kako je ideja o partnerstvu takode bila samo običan mamac, a ona bi po ko zna koji put ispala budala jer se uzalud nadala.

Ne sme mu dozvoliti da posumnja da je u trenutku poverovala u njegove ozbiljne namere. Jer on ih nije imao, naravno. Nije mogao da ih ima. Nema šansi da bi joj zaista preložio bilo kakvu vrstu partnerstva, ne nakon svega što se desilo izmedu njih. Radio je to samo da bi je mučio lažnom nadom da za nju zaista postoji svetla budućnost koja je -

uključivala njen ostanak na imanju koje je volela, sa svojim konjem i načinom života na koji je bila naviknuta.

Ali sve to je bila najobičnija laž.

Pod ovakvim uslovima ona zaista nije mogla da ude ni u kakvo partnerstvo s njim.

- Vrlo smešno, Angelose.

Gorak ukus u ustima koji je osetila nakon Ange- losovog prvog predloga sada je postao gotovo nepod- nošljiv, što je uticalo i na boju njenog glasa i način na koji je izgovorila ove reči, ciničan i opor, istovremeno prkosno podižući bradu i okrećući glavu u stranu, kako više ne bi morala da trpi njegov podsmešljiv pogled.

- Nadam se da si uživao u svojoj šali. Zar si zaista pomislio da ću ti poverovati? - nastavila je Džesika nepromenjenim tonom.

- Uopšte se nisam šalio - reče Angelos tiho, ali tako odlučno i naizgled iskreno da se Džesiki učini kao da se tlo iznenada otvorilo pod njom, te se grčevito uhvatila za naslon kauča.

- Ma daj! Nemoj mi samo reći da si mislio ozbiljno kad si pomenuo partnerstvo! - povika Džesika ogorčeno.

- A zašto misliš da nisam?

Rekao je to takvim glasom da se Džesika osetila kao potpuna budala.

Pa svako je mogao da vidi da je sada bio iskren! Ponovo je okrenula glavu prema njemu i pogledala ga, duboko udahnuvši vazduh.

Pokušavala je da vidi barem tračak podsmešljivosti na njegovom licu i u njegovim crnim očima, nešto što bi joj ukazalo na to da je bila u pravu, uverena da se on sve vreme poigravao s njom poput mačke s mišem, sve dok se nije umorio i zadao joj konačan udarac.

Međutim, koliko god se trudila, Džesika nije uspevala da vidi ništa od svega toga. Na njegovom Iicu sada je videla samo prostodušnost i otvorenost, i ništa više. A to je moglo da znači samo jedno - da je zaista mislio ono što je rekao. Ali to nije bilo moguće, zar ne?

Džesika ponovo odbaci tu mogućnost, iako je sada bila izvesnija nego ikada.

- To čak nije bio ni ozbiljan predlog - rekla je razočarano. - Uostalom, kakvu vrstu partnerstva si uopšte nameravao da mi predložiš?

- Moja želja je da uvedem posed Menorfild u dvadeset prvi vek. Da bih to uradio, potrebna mi je saradnja lokalnog stanovništva, a pre svega farmera. Svi oni su tradicionalisti, ljudi koji ovde žive godinama, čije su porodice ovde živele vekovima. Oni rade stvari na način na koji su ih oduvek radili, i saraduju sa ljudima sa kojima su oduvek sarađivali.

Do sada, to su bili Marti i njegova porodica, kao i njegov otac i deda pre njega. Ali sada se sve promenilo.

- Da - promrmlja Džesika gorko. - Ti si to promenio. Ušao si u naše živote i preuzeo Menorfild. Više nikada ništa neće biti isto.

- Možda ne potpuno, ali može da bude delimično isto.

- Može? Kako?

Angelos joj uputi jedan očajnički, nestrpljiv pogled. Zar je moguće da ne znaš kako? govorio je. Kako ne možeš da vidiš nešto što ti je tu, pred očima?

- Ukoliko spojimo staro i novo, i zajedno poradimo na tome. Marti je tokom poslednjih nekoliko godina polako počeo da gubi kontrolu nad imanjem. Bio je zavistan od kockanja i duboko u dugovima, zbog čega nije uspevao da se usredsredi ni na šta drugo. Menorfild propada, i to gotovo nezaustavljivom brzinom. Potrebni su vredan rad, novac i vreme da imanje ponovo stane na noge. Ja imam novac i vreme, ali to nije dovoljno ukoliko nemam poverenje i odanost radnika.

- Ali... - ubaci se Džesika, pošto je Angelos na tre- nutak zastao, nakon čega je vrlo verovatno trebalo da usledi jedno ,,ali".

- Ali oni mi ne veruju. Ja sam za njih stranac koji je došao niotkuda, neko ko je prekinuo tradiciju i preoteo nasledstvo od osobe kojoj je, prema njihovom mišljenju, ono pripadalo.

- Od mene... - jedva čujno prošaputa Džesika.

- Od tebe - potvrdi Angelos. - Svi su te smatrali jedinom Martijevom naslednicom. Ja sam sada vlasnik imanja, ali u očima meštana, jedino si ti ta koja polaže pravo na njega. Tako tradicija nalaže. Ti možda nisi u krvnom srodstvu sa Martijem, ali prema njihovom mišljenju ti si njegova najbliža, i jedina porodica, i neko za koga su očekivali da će raditi.

- A to partnerstvo...

- To partnerstvo bilo bi spoj onog najboljeg iz oba sveta. Sa tobom pored sebe, mogao bih da očuvam tradiciju za koju su oni toliko vezani, dok bismo sa mojim novcem i tvojim znanjem mogli da podignemo Menorfild na noge i učinimo ga još uspešnijim nego što je ikada bio.

Gospode, ovo je zvučalo primamljivo, i tako bajkovito da se činilo gotovo nemogućim. Medutim, sa Angelosom na čelu, tako upornim i probitačnim, uspeh svakako ne bi izostao. Oduvek je volela Menorfild i znala je da bi joj odlazak odavde slomio srce. Ali...

- A to partnerstvo... - ponovila je. - Pretpostavljam da se odnosi samo na posao...

Džesika zastade u pola rečenice, ugledavši Angelosa kako odsečno odmahuje glavom.

- Ne samo na posao - rekao je. - Ne samo na posao, već i na zadovoljstvo.

- Zadovoljstvo? - upita Džesika zbunjeno, ne mogavši da veruje svojim ušima. Više joj ništa nije bilo jsano. - Kakvo zadovoljstvo?

Angelos još jednom uperi svoj pogled u njeno lice, ovaj put začudeno trepćući zbog njene naivnosti.

- Kakvo zadovoljstvo? - ponovio je lagano, promuklim muževnim glasom. - A kakvo zadovoljstvo može da bude osim seksualno, agapi mou? Govorim o po- slovnom i seksualnom partnerstvu. Tako ćemo uzeti ono najbolje iz oba sveta.

- Seksualno partnerstvo? Tražiš od mene da budem tvoja ljubavnica?

Opet je osetila gorčinu jer se po ko zna koji put ponadala njegovim dobrim namerama, dopustivši sebi da poveruje kako joj je zaista nudio istinsku poslovnu saradnju. Glas joj je drhtao od gadenja i neverice.

- A šta drugo? - uzvrati Angelos. - Nisi valjda očekivala da kleknem i zaprosim te?

Uprkos besu koji je osećala, Džesika nije mogla da odoli a da ne zamisli taj prizor, njegov umilan pogled i baršunast glas kojim je moli da se uda za njega, i sebe kako se hvata za grudi od uzbudenja, kako izgovara... A onda se trgnula, shvativši da je svet u koji je upravo odlutala ništa drugo do puki san, te se uspravi i ukrsti svoj ponosit pogled s njegovim.

- Ne tražim ženu - nastavi Angelos. - Ali mislim da ćeš mi kao ljubavnica sasvim odgovarati.

- Nikada! Ne dolazi u obzir!

Džesikin odgovor bio je isuviše oštar, isuviše nervozan, čak i u njenim sopstvenim ušima. Znala je da zvuči isuviše uznemireno, shvativši da je i Angelos zasigurno to primetio.

- Možeš barem da se potrudiš da budeš iskrena prema meni - uzvrati Angelos žustro. - Ja ti nudim priliku da ostaneš na Menorfildu, a ti se čak nisi udostojila ni da mi daš čestit odgovor.

- Iskrena sam... - promrmlja Džesika, ali odmah potom zastade, ne mogavši da ga pogleda u oči, te spusti glavu i zagleda se u izlizane šare na persijskom tepihu pod svojim nogama.

- Lažljivice. Čak i način na koji je Angelos ovo izgovorio, tako znalački i iskusan, bio je nepodnošljiv.

Znaš da je ono što se dešava medu nama nešto posebno. Nešto što veoma mali broj ljudi iskusi za svog života.

- Ja... - zaustila je nešto da kaže, ali on je prekide i nastavi dalje kao da Džesika nije ni otvorila usta.

- Lažeš i sebe i mene tim pretvaranjem da se ništa ne događa.

- Ja se ne pretvaram!

- Ne? Po prvi put od kad je potegnuo ovaj neprijatan razgovor, Angelos se trgnu iz svog hladnog, suzdržanog raspoloženja, naizgled opuštenog, pri čemu je sve vreme stajao na suprotnom kraju prostorije. Kretao se toliko brzo da ga je jedva videla kako se približava, možda za- to jer je to bila poslednja stvar koju je u tom trenutku očekivala. Džesika se zatetura na svojim nesigurnim nogama kada ju je čvrsto uhvatio za ruke i privukao k sebi, a potom je zagrlio i privio uza se. Osećala se zarobljeno, premda joj je prijala ta ušuškanost na njegovim širokim grudima.

- Ne? - ponovio je promuklim glasom. -I dalje čvrsto stojiš iza toga?

Onda ću morati da te podsetim na neke činjenice. Kako to da si se od zavodnice koja mi se sinoć žudno bacila u zagrljaj pretvorila u ovo sada?

Bila si toliko vrela da si nas umalo progutala žive svojom strastvenošću.

Mogu da se zakunem da si prethodne noći zaboravila na sve oko sebe zato što si osećala da je, kada smo zajedno, ceo svet naš, da nam ne treba niko drugi, i ništa drugo.

- Ja... - otpoče Džesika, boreći se neubedljivo protiv Angelosovog snažnog zagrljaja.

Istovremeno se borila i protiv sopstvenog očaja i nemoći, znajući, negde duboko u svojoj duši, da je ono što je Angelos govorio bila istina.

Bio je tako prokleto u pravu. Čak i sada, suočena sa pravom istinom, nije mogla da spreči svoje slabo, budalasto srce da sumanuto poželi te vrele, senzualne usne kojima ju je mamio.

Uprkos tome što je znala da on samo želi da je zavede, nije uspevala da mu se odupre. Negde u njoj po- stojala je žarka želja koja je na njegove reči reagovala poput cveta koji se otvara na dodir sunčevih zraka. On je nije voleo; nije pominjao ništa drugo osim strasti koju je osećao prema njoj, ali ona je i dalje bila luda za njim. Želela je da bude istinski voljena, da bude središte nečijeg života, pa makar to bilo samo u onom najosnovnijem, najprimitivnijem smislu.

Angelos je tako dobro pročitao kako se osećala dok su bili zajedno. Da, u tim trenucima okolni svet za nju nije postojao, jer ju je obavijala neka -

neobična izmaglica kroz koju nije mogla ništa da vidi, niti da čuje, niti da oseti...

Ništa osim Crnog anđela, naravno, onako pripijenog uz nju.

Njegov miris bio je svuda oko nje, i ona ga je upijala sa svakim udahom vazduha. Toplina njegovog tela prodirala je u njeno, grejući joj krv i ubrzavajući joj puls. Nije bila svesna trenutka kada je okrenula svoje lice prema njegovom. Njene usne bile su gotovo na njegovim i pre riego što je on sagnuo glavu kako bi je poljubio.

Bila je izgubljena. Razdvojila je usne i predala mu se, i dok se njegov vreo jezik poigravao sa njenim, Džesika oseti u sebi plimski talas požude, onaj zbog koga je gubila kontrolu i svaku sposobnost da se suzdrži. Angelos je bio u pravu, ponovila je u sebi po ko zna koji put, osećajući nepodnošljivu vrelinu medu svojim preponama. Ono što je postojalo izmedu njih bilo je zaista posebno. Bilo je jedinstveno, i tako moćno i prožimajuće da nikada neće biti u stanju da mu se odupre.

Zato je bila rodena, to je bio razlog njenog postojanja. Njen razum je mogao da vrišti i buni se, govoreći joj da putem kojim je pošla hrli u opasnost, pravo ka slomljenom srcu, ali ona ga nije slušala. Onaj instinktivni, suštinski deo nje žudeo je isključivo za tim da se preda toj moćnoj sili koja ju je neodoljivo privlačila. Želela je da uroni duboko u te penušave, uskomešane talase, i da više nikada ne izade na površinu, u stvarnost.

- Da... - prošaputa Angelos jedva čujno, i njegov topli dah se stopi s njenim. - Ovo je žena na koju sam mislio - žena kakvu želim. Ovo si ti kada si sa mnom, ali isključivo sa mnom, i ni sa kim više. Nikada pre, i nikada posle.

- Da...

Nije bilo načina da ovaj put izbegne priznanje. Nije bilo smisla ni da pokuša to da učini. On je jako dobro znao kako se ona oseća, bio je svestan svoje pobede, i bilo je nemoguće sakriti to od njega. Bila je izgubljena u njegovom zagrljaju, drhteći od žudnje čitavim svojim telom i čeznući za dodirom njegovih mekih vrelih usana. Kada je položio svoj dlan na njenu dojku, Džesika ispusti jedan tihi jecaj i pribi se još bliže uz njega, stavljajući mu time do znanja koliko ga želi.

A onda je iznenada sve bilo gotovo.

Sva ta vrelina i strast najednom su zaustavljene. Izmaglica koja ju je obavijala takode je nestala, a on više nije bio tu.

Poslao joj je poljubac usnama i udaljio se od nje, otišavši ponovo na suprotni kraj salona, tako da se otoman još jednom našao izmedu njih.

Bila je sama samcijata.

Nalet hladnog vazduha predstavljao je istinski udarac za njeno ugrejano telo. I dalje je drhtala, ali sada od hladnoće koja joj se polako ali uporno uvlačila u kosti, a ne od uzbuđenja, kao nekoliko trenutaka ranije. Van Angelosovog čvrstog zagrljaja osećala se izgubljeno i napušteno.

- Hoćeš li mi sad priznati istinu?

Pitanje je, naravno, bilo upućeno njoj, i svaka reč pogađala ju je poput metka, dok se borila da razbistri misli i prenebregne sve jači bol koji joj je prožimao či- tavo telo. Čak joj je i pogled bio zamućen, a sve što je videla bila je izdužena tamna mrlja koja je stajala nedaleko od nje. Iako nije uspevala da razazna Angelosove crte lica, Džesika je mogla da zamisli njegov izraz.

- Hoćeš li mi sada konačno priznati da je to što postoji izmedu nas snažnije od bilo kakvog razuma, od bilo kakve stvarnosti?

Džesika ispusti neki neartikulusan zvuk, koji je lako mogao da se protumači kao ,,da". Telo ju je i dalje nepodnošljivo bolelo, a srce joj je toliko znažno kucalo da je na trenutak pomislila kako će joj probiti grudni koš. Medutim, pošto je nekoliko puta duboko udahnula, pogled joj se konačno razbistrio i mogla je da vidi čoveka koji je stajao pred njom.

Mogla je da vidi kako se izazovan ton njegovog glasa ogleda u sjaju njegovih crnih očiju. Glava mu je bila blago nagnuta u stranu, a usne izvijene u smešak, čije značenje Džesika nije umela da protumači.

Izgledao je zadovoljno, kao da je dobio upravo ono što je želeo, postaviviši je na svoje mesto. Možda je ipak bilo isuviše kasno da razgovara s njim o prošlosti. Nameravala je da mu se izvini za ono što se desilo medu njima sedam godina ranije, da pokuša da mu objasni. Zato ga je, uostalom, i čekala. Zato je ostala budna do tako kasno u noć, iščekujući da se vrati kako bi mu konačno rekla ono što joj je toliko dugo ležalo na duši.

Ali ne sada. Više ne. Ovaj čovek nije zasluživao da se s njim razgovara, niti bilo kakve ustupke. Sada bi radije umrla nego što bi mu se izvinila.

- Svakako je snažnije od razuma - potvrdila je tihim glasom. - To je istina.

Začuvši njen nesiguran, promukao glas, Angelos se namršti. Uzeo je čašu vode sa poslužavnika i pružio joj.

- A da malo pročistiš grlo? Promukla si. Deluješ kao da ti je vruće.

I jeste, od stida, pomisli Džesika. I od besa zbog onoga što je rekao. I da, od lavine strasti koju su njegovi poljupci i dodiri pokrenuli u njoj.

Ali sada toga više nije bilo, sada je došlo do zatišja.

Sada je sva ta vrelina isparila, ostavivši za sobom samo jezu koja ju je celu prožimala. Led koji joj je optočio srce bio je taj koji ju je držao uspravno i naterao je da prihvati čašu koju joj je Angelos pružio. Taj koji joj je omogućio da mu se povrh svega još i Ijubazno osmehne.

Svaka budala mogla je da vidi da je taj sme- šak bio sve samo ne iskren.

- Hvala - rekla je.

Pažljivo je uzela čašu, postaravši se da pritom ne dotakne njegovu ruku. U stanju u kakvom se sada nalazila, uskomešanih osećanja koja su samo navirala jedno za drugim, ne bi mogla da podnese čak ni ovlašan dodir njegovih prstiju.

Znala je da, uprkos svemu, nc bi imala snage da mu se odupre, i da bi je to potpuno dotuklo. Bila je odlučna u nameri da je Angelos više nikada ne vidi takvu. Lagano je ispijala vodu, osećajući kako joj hladna tečnost prijatno klizi niz stegnuto grlo, polako ga opuštajući.

- Pa, jesi Ii donela odluku? - upita Angelos. - Šta kažeš na moj predlog?

- Da, donela sam odluku - odgovori Džesika.

Bila je oduševljena što joj je glas bio hladan i smiren, baš onakav kakav je priželjkivala da bude. Štaviše, zvučala je opušteno, čak i prijatno, što je Angelos takođe primetio, i Džesika opazi kako napetost u njegovim širokim ramenima vidljivo popušta.

- Priznajem da nisam previše razmišljala o tvom predlogu, ali nije ni bilo potrebe za tim.

Dok je to govorila, načinila je par koraka napred. Želela je ovo da uradi kako treba, bez greške. Imala je samo jednu priliku, i nije smela sebi da dopusti da je prokocka.

Angelos ju je sve vreme posmatrao svojim crnim očima, ne sluteći kakav odgovor ga očekuje. Gotovo da je mogla u njima da vidi onaj pobedonosan sjaj, tako svojstven njemu.

Pustila ga je da još malo uživa dok je lagano udisala i izdisala vazduh, okrećući čašu u ruci. Kada ju je namestila u odgovarajući položaj, sladunjavo se osmeh- nula i pogledala ga pravo u oči.

- Ovo je moj odgovor...

Jednim brzim, savršeno preciznim pokretom podigla je čašu i sasula mu njen sadržaj u lice, osetivši pobedonosni žar u srcu. Angelos je samo zbunjeno treptao, dok su mu se kapljice hladne vode cedile niz lice i kosu, natapajući besprekorno belu košulju koju je imao na sebi.

-To mislim o tebi i tvom predlogu! - uzviknu Džesika, uverivši Angelosa bojom svoga glasa da je upravo i mislila to što je rekla. Nikada neću biti tvoja Ijubavnica. Radije ću prihvatiti posao u konjušnici.

Na trenutak ju je hladan bes koji je izbijao iz njegovih očiju toliko uplašio, da se odmah pripremila na beg, u slučaju da on nešto pokuša.

Ali Angelos samo još žustrije zatrepta kako bi odagnao kapljice vode iz očiju. Potom je nadlanicom obrisao čitavo lice.

A onda se, na njeno neizmerno zaprepašćenje, nasmejao.

Bezosećajnim, hladnokrvnim, okrutnim osmehom.

- Nisam ni sumnjao - rekao je, istim takvim glasom. - Pretpostavljao sam da će to biti tvoj odgovor. Što se mene tiče, to je sasvim u redu.

I dok se ona borila da se suoči sa njegovom reakcijom, potpuno suprotnom od one koju je očekivala, ne uspevajući da prozbori ni jednu jedinu reč, on se elegantno okrenuo na peti, uputivši se prema vratima.

Bio je gotovo u predvorju kada je najednom zastao i osvrnuo se preko ramena.

- Posao je tvoj. Možeš već sutra da počneš.

10.

Džesika prebaci poslednju gomilicu prljave slame na kolica i položi grabulje preko njih. Protegnula se, zagladila dlanovima kosu i duboko uzdahnula.I tebe sam sredila, Saracenu.Potapšala je krupnog ždrepca po vratu, a potom je izašla iz njegovog boksa i pažljivo zabravila vratanca.- Sada je opet sve lepo i čisto.

Nenaviknuta na fizičke poslove, imala je upalu mišića čitavog tela. Bila je iscrpljena.

Ako ništa drugo, barem bi noćas mogla dobro da se naspava. To bi bio pravi blagoslov. Prošla su samo tri dana od kad je počela da radi u konjušnici, ali tri neprospavane noći već su počinjale da uzimaju danak.

I ne samo to, zapravo nije pošteno spavala od kako se Angelos vratio u njen život, uprkos tome što je zadržala udobnost svoje sobe i svog kreveta.

- Angelosove sobe i Angelosovog kreveta, u Angelosovoj kući, prokletstvo! - promrmljala je sebi u bradu dok je gurala kolica prema dvorištu. Ništa u Menor- fildu nije bilo njeno osim njene odeće i ličnih

stvari u fiokama u njenoj... u sobi u kojojje spavala Kada joj je dao ovaj posao, Džesika je očekivala da će Angelos insistirati na tome da takode živi u sobi iznad konjušnice. To joj se činilo kao savršena osveta. Bila bi to potpuna zamena uloga jer bi sada ona živela u sobici sa kupatilom u kojoj je on boravio pre sedam godina, kada je došao na Menorfild, gde je radio isti posao za koji je ona sada bila zadužena. Pretpostavljala je da će tako biti, ona u sobičku a on u velikoj kući, ne nadajući se ničem boljem nakon što je odbila Angelosovu ponudu da postane njegova ljubavnica, sasuvši mu čašu vode u lice.

Zato je bila veoma iznenađena kada joj je rekao da može da zadrži svoju sobu, barem dok se ona iznad konjušnice ne renovira.

- Trenutno nije podobna ni za psa, a kamoli za ljudsko biće - rekao je kada mu se obratila kako bi popriča- li o njenim zaduženjima, uslovima rada i plati.

- Taj prostor vapi za renoviranjem - takode je rekao.

- Bio si tamo? - upitala ga je Džesika.

Bila je iznenadena. Teško je mogla da ga zamisli kako se vraća u taj oskudno namešteni sobičak, a kada se prisetila svog detinjastog pokušaja da ga tamo zavede, Džesiki prode jeza niz kičmu. Sta li mu je prolazilo kroz glavu kada je posle toliko godina ponovo kročio na to mesto, za koje ga svakako nisu vezivale lepe uspomene? Da li se setio nje kako stoji tamo, obučena samo u čipkani beli donji veš, i u cipelama sa vrtoglavo visokim potpeticama koje su na njoj, onako mladanoj i nezreloj, izgledale pre svega smešno. Tada je bila ubeđena da izgleda sofisticirano i seksi, i tek sada je shva- tala koliko je bila groteskna, daleko od žene kakvu je on želeo, i kakvu verovatno još uvek želi.

- Da, bio sam tamo pre neki dan.

Zapazivši izraz na njenom licu i način na koji je zagrizla donju usnu svojim blještavobelim zubima, Angelos se zajedljivo nasmeja.

- Ne bih to nazvao nostalgičnom posetom, ako si na to mislila. Svratio sam tamo tokom obiiaska čitavog imanja. I tada sam video u kakvom je užasnom stanju.

- Ti si morao da živiš tamo - rekla je Džesika, ne mogavši da se suzdrži. - Mislila sam da ću i ja morati.

- Ono sam bio ja, tada, a ovo si ti, sada. To mesto jednostavno nije prikladno za život.

- Ti si poslednja osoba koja je tamo živela - dodala je još, boreći se protiv prisećanja na to kako još dugo nakon njegovog odlaska nije mogla a da ne pomisli na taj mračan prostor iznad staja svaki put kad bi dolazila da obide konje ili da ih osedla za jahanje. Zapravo je bila

ubedena da nikada više neće moći da prode pored vrata konjušnice a da se ne priseti Angelosovog okrutnog odbijanja i poniženja koje je doživela.

Savest joj je govorila da mora da mu se izvini, da kaže kako joj je žao zbog svega što se desilo. Ponela se istinski loše, bez obzira na to što se uplašila. Medutim, Angelos koji se vratio ovamo i preuzeo sve, koji se po- našao kao apsolutni gospodar, svakako nije bio neko kome je trebalo da se izvinjava, a pogotovo ne nakon sedam godina. Samo kad se seti da je povrh svega tražio od nje da bude njegova ljubavnica...

Između ostalih, i to je bio jedan od razgloga zašto noćima nije spavala.

Trenutak kada ju je upitao - ne, ne upitao, kada je izjavio kako bi trebalo da bude nje- gova ljubavnica, vrteo joj se po glavi svaki put kad bi legla u krevet i sklopila oči. U tami i tišini noći, sećanje na taj trenutak, kao i na one koji su usledili, nije joj davalo mira. Štaviše, progonilo ju je.

I svaki put bi se suočila sa istinom.

Jer istina je bila ta da je umalo rekla » da".

Ne, Džesika, suoči se sa činjenicama. Da nije bila onako uzrujana i zbunjena, sigurno bi rekla ,,da". Da ju je još samo malčice onako držao i strastveno ljubio. Bila je skroz njegova, i da se nije onako udaljio od nje i ostavio je na milost i nemilost zimi koja joj je naglo prodrla u srce, dobio bi odgovor koji je želeo da čuje, a ona bi živela u luksuzu, umesto što brine o tome hoće li sa svojom skromnom platom uspeti da poplaća sve račune koji su neprestano pristizali nakon otkazivanja venčanja sa Krisom.

- Ne! Žustro je zamahnula nogom i šutnula poveći kamen koji joj se našao pred nogama, a koji je potom udario o suprotan zid i odbio se od njega poput metka.

- Ne! Sada se protivila tome da bude u seksualnoj vezi sa Angelosom, ali sedam godina ranije, kada je poput prave šiparice izgubila glavu za najzgodnijim muškarcem koga je ikada videla u svom mladom životu, to je bilo sve o čemu je sanjala. Ali ona više nije bila obezgla- vljena tinejdžerka, već odrasla žena koja je znala da za vezu nije dovoljna samo seksualna privlačnost. Uprkos svemu, morala je da prizna da je uticaj koji je Angelos imao na sva njena čula bilo nemoguće ignorisati. Što je bio drugi razlog zbog koga nije spavala.

Samo to što su boravili u istoj kući i što ga je svaki dan sretala i posmatrala kako sedi u radnoj sobi, pažljivo proučavajući svu

dokumentaciju vezanu za imanje, sa ciljem da Menorfild ponovo učini uspešnim, bilo je toliko uznemiravajuće i nepodnošljivo da se jedva nosila s tim. Činilo se da nije uspevala da ga izbegne čak ni kad je bila na poslu, pošto bi i on tada bio u polju ili u konjušnici. Čudilo ju je što ga je tamo tako često viđala. I na kraju, kad bi se konačno dokopala svoje spavaće sobe, i ukoliko bi uspela da zaspi, u svojim snovima bi se ponovo susretala sa mračnom moćnom figurom čoveka koga je nekada davno prozvala Crni anđeo.

Začula je njištanje konja, i okrenuvši se, ugledala njoj tako dobro poznatu sivu glavu koja je provirivala iznad vrata jednog od boksova.

Džesikin izraz lica na- jednom smekša i ona joj pride smešeći se i ispruži ruku da je pomazi.

- Čarli...

Nežno je gladila njegov izvijeni vrat, trljajući potom jednu odredenu tačku iza njegovog uveta, da bi konačno začula zadovoljan topot Carlijevih kopita i osetila kako je blago gurka glavom.

- Znam, Čarli... Znam da si moj - rekla je, tražeći u džepu komadiće jabuke koje je čuvala samo za njega. - I ti to znaš. Ti ne pripadaš gospodinu Angelosu ,,ja sam gospodar svega" Rusakisu, ali kako to da ti dokažem? Prema ugovoru koji je sklopio s Martijem, njegovo je celo imanje, sa svim nepokretnostima i živim inventarom...

Sve je proverila. Čak je zamolila Sajmona Hiltona da pročešlja ugovor i vidi postoji Ii kakva rupa u zakonu, ali nje naravno nije bilo, i njen voljeni ždre- bac sada je bio vlasništvo Crnog anđela, poput svega ostalog. Kao što je i ona trebalo da bude.

- Ali barem dok sam ovde, dok imam posao u konjušnici, ja mogu da brinem o tebi - rekla je Džesika setno.

- Znači, zato si pristala da radiš ovde?

Glas - mračan, baršunast, muževan i tako bolno poznat - dolazio je iz pravca otvorenih vrata koja su vodila u dvorište, i ona se ukopa na mestu, dok Čarli poče nemirno da se rita.

- Nisam videla da ste ovde, gospodine.

Posebno je naglasila poslednju reč, pretvarajući je u nešto sasvim suprotno od izraza učtivosti, što je inače trebalo da bude. Bio je to prvi put da ga je tako oslovila.

- Naravno, bila si isuviše zauzeta svojim lepim drugarom.

Sada je stajao pored nje, a ona i dalje nije uspevala da se pomeri s mesta. Angelos ispruži ruku i potapša Čarlija po vratu svojim jakim, dugim četvrtastim prstima, koji potom skliznuše niz njegovu meku sivu grivu.

Doduše, to me ne iznenađuje. Ovo je zaista veoma prefinjena životinja.

Džesika na to samo klimnu glavom, ne skrećući pogled sa Čarlija. Sva je zadrhtala kada je videla tu ruku na Čarlijevom vratu, ali to što je u par navrata okrznula njenu bilo je gotovo nepodnošljivo. Osim toga, uštogljeni biznismen ili upravitelj imanja, kako je izgledao u proteklih nekoliko dana, sada je ustupio mesto muškarcu kakvog nije videla još od vremena kada su njihovi položaji bili potpuno zamenjeni, kada je Angelos radio u konjušnici umesto nje.

Njegova jednostavna bela majica izgledala je neverovatno bleštavo u odnosu na njegovu maslinastu kožu, a njegove duge mišićave ruke sada su bile otkrivene, i Džesika je krajičkom oka mogla da vidi crne dlačice koje su je ovlašno dodirivale. Prisetila se koliko je volela da se usredsredi na te ruke dok ga je posmatrala kako čisti staje, kao što je ona upravo radila. Skrivena iza bala sena, ili sedeći na vrhu stepenica koje su vodile na tavan, uživala je u tome da posmatra ples njegovih izduženih mišića, način na koji su se grčili i opružali dok je podizao teret ili posipao čisto seno po boksovima. Angelos je tada za nju bio čistokrvni sirovi seks na nogama, i nije joj padalo na pamet da bi jednoga dana mogao da postane moćan poslovan čovek u besprekorno skrojenom odelu, uštirkanoj košulji i sa svi- lenom kravatom.

Tada nije mogla da...

Uostalom, koga je ona pokušavala da zavara?

Nije postojalo nikakvo tada. Osetila je to od trenutka kada je prvi put ugledala Angelosa, i još uvek se tako osećala, omadijana njegovom pojavom. Sve što se u meduvremenu izdešavalo nije uspelo da promeni tu činjenicu, niti će je ikada promeniti, bila je ubedena u to. Kao da od tada nije prošlo čitavih sedam godina, Angelos je i dalje uspevao da je svede na nivo naivne šiparice.

Krajičkom oka takode je mogla da vidi kako je pored bele majice na sebi imao izlizane farmerice, spuštene na njegove uzane kukove, sa nogavicama pripijenim uz mišićave butine. Miris njegove kože mučio je njene nozdrve, ali nije se usudivala da okrene glavu i pogleda ga u lice, znajući da su joj njegove oštre crte, koje su je svake noći proganjale, ionako već urezane u sećanje, tako da više nikada ne budu izbrisane.

- Kažeš, on je zapravo tvoj - reče Angelos iznenada.

Sada više nije mogla da izdrži a da se ne okrene prema njemu, uputivši mu jedan zaprepašćen pogled.

- Čuo si me?

- Da. -

Angelos je sve vreme bio usredsređen na Čarlija, i kada je konj konačno okrenuo glavu prema njemu, on se osmehnu i dopusti mu da protrlja njušku o njegov dlan.

Taj osmeh iznenada je pokrenuo nekakvu lavinu u Džesikinom srcu.

Na trenutak ju je podsetio na nekog drugog, na...

Dah joj je zastao kada je shvatila da je prva osoba na koju je pomislila bio Marti. Prelepa životinja koja se nalazila pred njom bila je dokaz ljubavi njenog očuha prema njoj, i to je najverovatnije bio razlog zašto ga se sada setila. Uostalom, Marti i Angelos nisu mogli da budu fizički različitiji, te je stoga bila malčice zatečena.

Misli su joj bile uzburkane i osetila je kako joj suzc naviru na oči pri pomisli na svog dragog očuha. Iako joj je pogled sada bio zamagljen, mogla je da vidi kako su Angelosove oči i dalje uprte u njenog konja.

- Ovaj definitivno ne liči na Martijev izbor. I više je nego očigledno da je Saracen bio njegov. Čvrst, postojan, snažan. Ali ovaj ovde... Kako se zove? Čarli? On je konj kakvog bi Marti poklonio nekome koga jc veoma voleo, i to za posebnu priliku. Šta je bilo u pitanju? Rođendan?

- Da. Moj dvadeset prvi rodendan - odgovori Džesika poslušno.

Je li to zaista bio njen glas? Nije mogla da ga prepozna. Nije mogla da veruje kako neobično je zvučao, budući da joj je grlo bilo suvo i da ju je bolno grebalo dok je govorila. Sta je sve ovo značilo? Na šta je ciljao ovom pričom? Je Ii to bilo još jedno oružje koje je nameravao da upotrebi u psihološkom ratu koji je vodio protiv nje? Hoće li iskoristiti činjenicu da nije imala nikakvu dokumentaciju, nikakav dokaz da je konj njen?

- Reći ću Sajmonu da se pozabavi time.

- Molim? - upita Džesika zbunjeno.

Njegove reči nisu imale nikakvog smisla. Pričali su o Čarliju, o njenom dvadeset prvom rodendanu, o Martiju...

- Sajmon će se pobrinuti za to da dobiješ vlasnički list, te da Čarli bude i zvanično tvoj. Tako više nećeš morati da brineš.

Džesika je jedva uspevala da poveruje svojim ušima.

- Ti... Ti mi veruješ? Veruješ da je Čarli moj?

- Naravno. Zašto ne bih?

Radost kakvu odavno nije osetila sada je nadirala iz njenog srca, preplavljujući joj misli. Nakon proteklih nekoliko dana, tokom kojih se činilo kako sve ide u pogrešnom pravcu, te da će ostati bez svega što je volela, ovaj neočekivani Angelosov dar ju je toliko razveselio da je nesvesno poskočila od uzbudenja.

Poneta njime, i ne misleći na posledice, bacila se Angelosu u zagrljaj, čvrsto ga obavijajući rukama oko vrata.

- Hvala ti! Hvala ti! - ponavljala je.

On je samo mirno stajao, čvrst poput stene, ali Džesika to nije primećivala.

- Nisi mogao da učiniš ništa što bi me više obradovalo od ovoga!

Angelos ispruži ruke kako bi je zadržao. Barem je to bila njegova prvobitna namera. Ali, u trenutku kada su se njegove šake našle na njenim nežnim ramenima, znao je da će mu se plan promeniti.

Poslednje što je sada želeo bilo je da je zadrži i udalji od sebe.

- Džesika... - prošaputao je.

Njene usne pošle su prema njegovom obrazu, ali on naglo okrenu glavu i usne im se sretoše, gladne jedne drugih. Nije čak morao ni da je poljubi kako bi se privila uz njega, opuštajući se u njegovom zagrljaju, topeći se u njemu.

Kao da je sadašnjost najednom nestala, isparavajući usled naleta vreline koju je njegovo telo odašiljalo i odvodeći ga nazad u prošlost, u onu noć kada je, nakon što je spremio konje za počinak, otišao gore u svoj memljivi sobičak i zatekao nju kako ga čeka.

To sećanje još je bilo sveže u njegovim mislima jer je par dana ranije bio tamo. Stao je nasred te sumorne, oronule prostorije, prisetivši se kako je izgledala te večeri, njenog vitkog, dugonogog, još u potpunosti nerazvijenog tela u belom čipkanom grudnjaku i gaćicama. Ona je zasigurno mislila da u njima deluje prefinjeno i privlačno, a zapravo je izgledala tako mlado...

Smešno mlado.

Neverovatno mlado.

Opasno mlado.

Preteće mlado.

Trudio se iz petnih žila da se drži podalje od nje, ali ona je prelazila preko svih upozorenja i naredenja da ga se kloni. „Zar me ne doživljavaš kao ženu?", upitala ga je. „Zato što ja jesam žena, prava žena, i to ću ti dokazati."

A onda mu se bacila u zagrljaj, i on se potpuno izgubio. Njegova namera da je odgurne od sebe u trenutku je iščezla, i on nije bio u stanju ništa da učini.

Isto kao što ni sada nije mogao ništa protiv njihovih usana koje su se stapale i jezika koji su se strastveno preplitali. Srce mu je kucalo kao pomahnitalo i osećao je kako mu sva krv juri nadole, pripremajući njegovu muškost za ono što je tako dugo iščekivao, o čemu je godinama

maštao. Znao je da se i Džesika tako osećala, po načinu na koji se priljubila uz njega i na koji su se njene usne sretale s njegovim, po njenim prstima u njegovoj kosi, po tome kako se uvijala i privijala uz njega kako bi mogla da ga ljubi još dublje, još strastvenije. Ja jesam žena, prava žena... Ove reči odjekivale su u njegovoj glavi, poprimajući novo značenje sa svakim sledećim ponavljanjem. Bio je i više nego svestan da je telo koje je milovao svojim dodirima bilo telo prave žene, a ne devojčurka koji je tek stasavao u odraslu osobu. Ovoga puta nije bilo potrebe da je odguruje od sebe.

11.

I dalje je držeći privijenu uza se i ljubeći je, Angeios načini par koraka unazad, zatvori vrata konjušnice i ugasi svetlo, a samim tim i ostatak sveta, koji je za njih dvoje u tom trenutku prestao da postoji. Potom je odigao Džesiku nekoliko centimetara od poda i poneo je ka zadnjem delu, gde su stajale nagomilane bale čistog sena. Jednom rukom je svukao vuneno karirano ćebe sa kuke, dok je drugom pridržavao Džesiku blizu sebi.

Međutim, to čak i nije bilo neophodno, jer je ona bila toliko pripijena uz njega da je jedva disala. Jedna njena ruka i dalje je bila u njegovoj kosi dok je drugu prebacila preko njegovog ramena, čineći ga tako svojim zarobljenikom barem u istoj meri u kojoj je ona bila nje- gov.

Pošto je sada nosio ćebe pod miškom, Angelosov stisak blago popusti, što je Džesika iskoristila da zavuče ruku pod njegovu majicu, te poče da miluje zategnutu kožu na njegovim ledima.

Njen dodir ga je potpuno izludivao i on na trenutak zatvori oci, zamaio se saplevši na neravnom kame- nom podu.

- Džesika, agapi mou... budi pažljiva, inače ćemo oboje pasti.

Njen osmeh i topao dah na njegovom vratu doneli su novi talas uzbudenja, izoštravajući sva čula u Angelosovom telu.

- Zar to nije ono što želiš... ono što oboje želimo? - upita Džesika mazno.

- Da, jeste, ali ne moramo baš... Dozvoli mi...

Nekako je uspeo da spusti ćebe na svežu zlatastu slamu, raširivši ga koliko je mogao jer su njegov pogled i pokreti bili sputani Džesikinom figurom, i dalje tesno pripijenom uz njega. Njene vešte ruke sada su bile ispod njegove majice, pri čemu je jedna prelazila prsti- ma duž njegove kičme, dok se druga zavukla u pojas njegovih

farmerki, isprva na ledima, da bi potom polako počela da se kreće prema napred. Postao je svestan vreline i snage svoje erekcije istog trenutka kad i ona, jer joj je na par sekundi zastao dah.

Angelosu se učini kao da je srce na nekoliko trenutaka prestalo da mu kuca, kao da se vratio sedam godina unazad, očekujući da se žena u njegovom naručju uspaniči od straha i odgurne ga. Čak je pomislio da će se svetlo upaliti i da će...

Međutim, ako mu je bio potreban bilo kakav dokaz da žena koju je držao u svom zagrljaju više nije ona devojčica koja pre sedam godina nije umela da se izbori sa svojom probudenom seksualnošću, onda je on bio tu, u njenom opijenom osmehu i opuštenim znalačkim prstima kojima je sada klizila niz rajsferšlus na njegovim farmericama. Uzdasi kojima je Džesika uzvraćala na njegovo ubrzano disanje bili su otvoreni, smeli i glasni.

Ne, ovo više nije bio onaj neiskusni, uplašeni devojčurak. Ova Džesika je bila žena od giave do pete, u pravom smislu te reči, i Angelos na trenutak zatvori oči, čutke zahvaljujući nebesima na toj činjenici.

Nije znao je li primetila da je na kratko bio odsutan, ili se jednostavno saplela o neravnu kamenu površinu na kojoj su stajali, ali Džesika u jednom trenutku po- lete prema ćebetu, i dalje ga čvrsto držeći i padajući zajedno sa njim. I dok su se spuštali na meku postelju od slame, Angelos oseti njeno izvijeno telo pod sobom, njene oble dojke priljubljene uz njegove snažne grudi, i njene tople usne nadomak njegovim. Znao je da ovo može da ima samo jedan moguć završetak, i to upravo onaj o kome je godinama sanjao.

- Ovaj put ćemo dovršiti ono što smo započeli... - prošaputao je, osećajući ubrzani puls na njenom vratu, obavijenim njegovim toplim dahom dok je govorio. - Ovoga puta si moja, i samo moja. Niko i ništa ne može da stane između nas.

Ovoga puta si moja i samo moja.

I dok su ove reči odjekivale u njenim ušima, Džesika oseti kako joj srce poskakuje od radosti i ushićenja.

Ukoliko je želeo u potpunosti da je pridobije i osvoji, nije mogao da kaže ništa bolje od ovoga. Još jednom, osećaj da je željena, i to isključivo zbog nje same, opio ju je poput najfinijeg francuskog vina, doprinoseći uzbudenju koje je već bilo ovladalo čitavim njenim telom.

Ako je mislila da je već spoznala značenje reči „požuda" nekoliko dana ranije, to nije bilo ništa u od- nosu na suludu strast koja ju je sada zaposela, dok se predavala Angelosovim poljupcima. Bila ga je toliko željna da gotovo nije ni osetila kada je žustrim nestrpljivim pokretima

raskopčao košulju koju je imala na sebi. Postala je svesna da je ostala bez grudnjaka, i on bez svoje majice, tek kada je osetila prožimajuću vrelinu njegove kože i ovlašno trenje dlačica na njegovim grudima o njene nabrekle dojke. Tiho je ječala od zadovoljstva, privijajući se uz njega i obavijajući ga svojim dugim nogama.

Džesikine ruke su blago drhtale dok je pokušavala da otkopča Angelosov kaiš, i pošto joj to nije uspelo, čak ni iz nekoliko pokušaja, začula je sebe kako cokće od besa, ali ubrzo je osetila njegove nežne prste preko svojih, kako umiruju njene nestrpljive pokrete.

- Dopusti meni, kardia mou...

Nemoćno raširivši ruke, Džesika se prepusti njegovim poljupcima, dok je on istovremeno brzo i vešto spustio patent zatvarač, svukao pantalone i bacio ih u stranu, ni ne gledajući gde.

Suva slama pod grubim vunenim ćebetom je šuštala i pucketala dok joj je isprva ljubio usne, potom izvijeni labudi vrat i konačno, ružičaste otvrdle bradavice koje su vidno žudele za pažnjom tih toplih usana i nežnog jezika. I dok im je pružao ono za čime su čeznule, jednim naglim pokretom svukao je Džesikine farmerice, zajedno sa njenim gaćicama, bacivši ih na gomilu odbačene odeće na podu pored njih.

Jedna njegova ruka skliznula je nadole, milujući prvo unutrašnjost njenih butina, da bi zatim njegovi prsti zašli dublje u njeno medunožje.

Osetivši njenu toplu, vlažnu nutrinu, Angelos ispusti jedan divalj uzdah.

- Tako si spremna...

- Da...

To je bilo sve što je uspela da prozbori. Ukoliko je ponovo dodirne na istom mestu, izgubiće kontrolu, izgubiće sposobnost za govor, a postojalo je nešto što je želela da kaže - nešto što je morala da kaže kako bi mu stavila do znanja da je spremna za njega, da je samo njegova, i ničija više.

- Da, Angelose, da... Spremna sam za tebe - proša- putala je na njegovo uvo, pobrinuvši se tako za to da čuje svaku njenu reč kako bi znao šta joj je na pameti. - Ti si taj koga želim. Samo ti i niko drugi. Želim da me sada uzmeš... Uzmi me i učini me svojom... jer ja jesam tvoja... samo tvoja i ničija više...

Džesika nije stigla ni da dovrši svoje uzavrelo šaputanje, a Angelos je, ne mogavši više da izdrži, raširio njene noge svojima, otvarajući je za sebe. Gledajući u te duboke crne oči koje su je proždirale svojim pogledom, sve što je Džesika u njima mogla da vidi bila je uzavrela strast, prepoznatljiva i po njegovim zažarenim obrazima i jagodicama.

Susrela se sa tim moćnim pogledom sa svom otvorenošću i hrabrošću koju je sakupila u sebi, stavljajući mu time do znanja da je potpuno svesna toga ko je on, te da je upravo on jedini čovek koga je želela.

- Prodri u mene, Angelose... - molila ga je čeznutljivo, izvijajući se uvis pod njegovim snažnim telom, ohrabrujući ga, mameći ga, pozivajući ga. - Prodri u mene... Uzmi me, vo...

Poslednja reč ostala je neizgovorena, pretvorivši se u divlji krik zadovoljstva, jer ju je Angelos upravo u tom trenutku poveo u svoj svet, prodrevši u nju lagano, ali odlučno i moćno. Zabacila je glavu unazad i grčevito se uhvatila za njegova snažna ramena, konačno se prepuštajući čoveku koga je toliko želela, osećajući kako je ispunjava, osećajući se potpunom po prvi put u svom životu. Stenjala je od zadovoljstva, kružeći ritmično kukovima kako bi se prilagodila njegovim pokretima.

- Džesika, agapi mou... neverovatna si!

- I ti si, dragi moj...

Ispratila je jezikom krivudavu liniju njegovog uveta.

- I ti si... - tiho je prošaputala.

Ovo je bio novi Angelos - kakvog nikada ranije nije videla. Muškarac čije bi usne omekšale dok ju je ljubio, čije oči su blistale nekakvim posebnim žarom, dodatno naglašavajući crnilo njegovih raširenih zenica. Muškarac čije su nežne reči bile upućene isključivo njoj, jer su bili sami u svom svetu, u majušnom univerzumu koji su stvorili samo za sebe.

- Angelose...

Još jednom je spustila svoje usne na njegove, još jednom je podigla kukove uvis, zabacujući glavu unazad, osećajući vrelinu njegove moćne erekcije u sebi, a potom se vraćala nazad, potpuno mu se prepuštajući.

- Džesika...

Dok je izgovarao njeno ime, teško dišući, primetila je kako se Angelosov izraz menja. Sada je svaki mišić na njegovom licu bio zgrčen od napetosti, a usne čvrsto stisnute. Videla je kako meki sjaj iz njegovih očiju iščezava i kako ga, u skladu sa strašću koja ga je obuzimala, zamenjuje divalj, okrutan pogled mužjaka koji je u potpunosti izgubio glavu zbog blizine ženke i njenog neodljivog mirisa. Njegovo prodiranje u nju sada je bilo snažnije i odsečnije. Podizao ju je zajedno sa sobom i odvodio u svet u kome su postojala samo čula, njihova oznojena tela i oluja zadovoljstva koja jc besnela oko njih.

Džesika je već osećala prve nalete orgazma, koji su postajali sve moćniji i uporniji sa svakim pokretom koji bi načinila. Angelos je

takode polako gubio kontrolu. Isprekidano je disao, neprestano ponavljajući njeno ime gotovo nečujnim glasom.

Upravo joj je taj zvuk, zvuk njenog imena koji je dopirao do nje zajedno sa njegovim toplim dahom, pomo- gao da shvati da je ona, i samo ona, zaslužna za to što je ovaj neverovatan muškarac potpuno izgubio kontrolu i poludeo za njom. Načinio je još jedan snažan pokret, duboko prodrevši u nju, i Džesiku prože onaj vrišteći ugodni bol koji je ranije mogla samo da zamišlja, jer ga je sada po prvi put iskusila. I bilo je dobro, neverovatno dobro. Tiho je šaputala njegovo ime, nasladujući se njegovom milozvučnošću.

Kroz izmaglicu koja ju je obavijala mogla je da oseti nadolazak Angelosovog vrhunca. Njegovo snažno telo se zgrčilo, opustilo i konačno, zadrhtalo čitavom svojom dužinom, da bi se potom obrušilo na nju. Iscrpljen, spustio je glavu na njene grudi, uspevši da utisne još samo jedan ovlašan poljubac na njenu meku kožu.

Prošlo je dosta vremena pre nego što su otkucaji njegovog srca usporili, a disanje postalo ravnomerno. Do tog trenutka znoj na njihovim nagim telima već se bio osušio, i Džesiku prođe nekakva nesvakidašnja jeza. Otvorila je oči, a potom ih je opet zatvorila, tek sada postajući svesna onoga što se upravo desilo, i ne znaju- ći kako da se s tim suoči. Nije se usudivala da pogleda u Angelosovo lice, ne bi li pokušala da otkrije o čemu on razmišlja.

Nije mogla ni da pretpostavi šta će dalje biti, te se povukla u tamu iza svojih sklopljenih kapaka. Obuzela ju je blaga drhtavica dok je na svojoj koži osećala ledene ubode neizvesnosti.

- Izvini...

Na jedan užasavajuć trenutak, pomislila je kako joj se Angelos izvinjava zato što je vodio ljubav s njom, ali ispostavilo se da je to učinio jer je mislio da je podrhtavanje njenog tela uzrokovano hladnoćom, pa je posegnuo za svojom majicom, a zatim ju je pokrio, ušu- škao i privio bliže k sebi. Čvrsto ju je zagrlio, spustivši bradu na njeno teme.

- Jedna stvar, princezo... - rekao je, a naredbodavni ton u njegovom glasu je potpuno zbuni. - Nemoj više nikada da mi se obraćaš sa „gospodine".

Džesika oseti neverovatno olakšanje, ne znajući da li da zaplače, ili da se smeje. Još uvek je očekivala Angelosovu izjavu kako je sve ovo bila greška, nešto što ne bi smelo da se ponovi, tako da ju je ova opaska zatekla. Nije znala šta da kaže.

Zaista sam to rekla? - upitala je, pokušavajući da se vrati u vreme pre vatrene oluje strasti koja ju je zaposela, čineći je nesposobnom da razmišlja, i prepuštajući je isključivo osećanjima.

- Jesi... i zvučalo je kao najgora moguća uvreda koju si mogla da mi uputiš. Ukoliko ćemo biti ljubavnici, za reči poput te nema mesta u našoj vezi.

- Ako je tako, obećavam da više nikada neću...

Džesiki nije bilo jasno kako je uspela to da izgovori tako ravnim glasom, kad joj je srce tako snažno poskakivalo u grudima da je pomislila da će iskočiti.

Ukoliko ćemo biti Ijubavnici... rekao je, a te reči ima- le su toliko dvosmisleno značenje da nije znala kako da izade na kraj s njima, kako da se oseća povodom njih.

Ukoliko ćemo biti Ijubavnici značilo je da imaju nekakvu zajedničku budućnost, barem donekle. Ali samo donekle. Reč ljubavnici podrazumevala je privremeno stanje, i nije se mnogo razlikovala od partnerstva koje joj je ponudio kao alternativu za posao u konjušnici, s tim što je označavala jedan još uži i svedeniji odnos.

Džesika je bila bolno svesna činjenice da je taj „predlog" bio motivisan isključivo poslovnim razlozima, te da iza njega nisu stajala nikakva osećanja. Da li je zaista spremna da pristane na tako nešto, da se zadovolji samo time?

I dok je postavljala sebi to pitanje, odgovor koji se pomaljao u njenim mislima duboko je protresao njeno srce i dušu.

Reč Ijubavnici bila je motivisana požudom, a partnerstvo finansijskim razlozima. Koja je bila gora? Koju je bilo teže prihvatiti? Najužasnije od svega bilo je to što je Džesika sada bila spremna da prihvati i jedan i drugi predlog, ukoliko je to značilo da će ubuduće provoditi više vremena sa Angelosom. Medutim, činilo se da je priliku za partnerstvo već propustila. Sve što je Angelos sada bio spreman da joj ponudi bio je status ljubavnice, i ukoliko je želela da ostane uz njega, bila je bila prinuđena da ga prihvati.

Razmišljajući o stvarima koje je rekla, koje su joj se omakle u naletima strasti, mogla je da oseti kako joj u obraze nadolazi vrelina i kako se zažaruju od stida zbog sopstvenih izjava, nepažljivih i nepromišljenih.

Ako ništa drugo, bilo joj je drago što nije dovršila onu rečenicu. Toliko je bila izgubila kontrolu nad samom sobom da nije bila u stanju da je izgovori. Inače bi, pomislila je panično. „Prodri u mene... uzmi me", rekla je. „Prodri u mene... uzmi me, voli me", nameravala je da kaže.

-

A dobro je znala da to nisu bile reči koje je on želeo da čuje. Ljubav nije bila ono što je on želeo od nje.

Ali ona je osećala ljubav, shvatila je. To je bilo nemoguće, budalasto, opasno i besmisleno, ali da, ludo se zaljubila u Angelosa. Ili ga je možda oduvek volela. Možda. Od prvog trenutka kada je ugledala Crnog andela ovde, u konjušnici, gde ju je upravo imao, gde ju je obeležio za sva vremena, učinivši je svojom. Ili je možda oduvek bila njegova. A opet, bila je toliko glupa da pomisli da može da se uda za Krisa i bude srećna s njim. Kako je ono beše Angelos nazvao njenog bivšeg verenika, kao odgovor na optužbe koje mu je ljutito uputila? „Gospodin tako drugačiji od mene".

U osamnaestoj godini zaljubila se u Angelosa, a potom ju je, nakon što se on onako poneo prema njoj, i spoznavši koliko ljubav može da bude opasna i bolna, njen instinkt za samoočuvanjem nagnao da izabere čoveka koji je bio potpuna suprotnost Crnom anđelu, i to u svakom smisiu te reči. Međutim, trebalo je da zna da je takav muškarac nikada neće zadovoljiti, da ga nikada ne bi dovoljno želela, čak i da je nije onako izdao. Otkako se Angelos ponovo vratio u njen život, nije mogla ni da pogleda drugog muškarca, a kamoli da se uda za njega. Zauvek je bila žigosana moćnom muževnošću Angelosa Rusakisa, i znala je da mu nijedan muškarac nikada neće biti ni za prineti.

Najednom je iz misli trgnu šuštanje sena, te podiže glavu i ugleda Angelosa kako se lenjo proteže, provlačeći prste kroz svoju gustu blistavocrnu kosu i zalizujući je unazad, pošto su je njeni prsti prethodno potpuno umrsili u vihoru strasti.

- Moram da krenem... - rekao je.

Pogledao je oko sebe, ispruživši ruku kako bi dohvatio komade svoje odeće. Izgledao je kao da želi da ustane, i da što pre ode.

- Kuda ćeš? - upita Džesika zbunjeno.

- Nešto je iskrslo. To sam i došao da ti kažem...

Džesika se grčevito uhvati za majicu kojom je bila pokrivena, kao da time želi da ga spreči da ode, iako je već bio na nogama. Užurbano je navlačio farmerke, i njoj se učini kao da je već bio negde drugde, kao da je potpuno zaboravio na trenutke koje su donedavno delili i da je već zaokupljen nečim drugim.

- Moram u Grčku. Posao zove...

Grčku? Ali Grčka je bila daleko. Isuviše daleko.

- Hoćeš li se vratiti?

Angelos na trenutak prekinu oblačenje, okrenu svoju tamnokosu glavu prema njoj i zagleda se pravo u njeno iice. Pogled mu je bio tako prodoran da se činilo kao da može da zaviri u njenu dušu.

- Ne znam... Ti mi reci. Da li ću se vratiti? Želiš li da se vratim?

Da li je želela? To pitanje bilo je potpuno izlišno i ona je to vrlo dobro znala, a odgovor je bio u njoj, u njenom srcu. Ukoliko je imala bilo kakve sumnje, trebalo je samo da zaviri u njega i oseti kako se slama na samu pomisao da bi mogla da bude razdvojena od svoje prve i jedine ljubavi.

- Da. Da, želim. Vrati se, molim te.

Pogled koji joj je sada uputio bio je čudan, zamagljen i dalek, kao da se premišlja, kao da vaga nešto u sebi.

- E pa, onda imam još bolju ideju - rekao je iznenada. - Zašto ne bi pošla sa mnom?

-Ti...

Odgovor je bio da. Naravno da je bio da! Da, sva- kako! Ali nemoj odmah da staviš svoje srce na dlan, Džesika, upozoravala je samu sebe.

Vise nemaš osamnaest godina, pa nemoj tako ni da se ponašaš. Budi što je moguće vise smirena i suzdržana.

Nisam sigurna koliko je to dobra ideja - rekla je opušteno, ukoliko je to uopšte bilo moguće dok je ležala naga na postelji od sena, pokrivena samo majicom, i to njegovom. - Tek sam počela da radim ovaj posao, i sumnjam da mogu da uzmem slobodne dane ili odmor.

Nekako je uspela da pogodi pravi ton, baš onakav kakav je želela da postigne. Na njeno iznenađenje, Angelosove usne se izviše u jedan brz, saosećajan osmeh.

- A da porazgovaram sa tvojim gazdom? Šta misliš o tome? Siguran sam da mogu da ga ubedim da ti da nekoliko slobodnih dana.

- Ali zar tamo nećeš raditi? Rekao si da imaš posla.

- Imam, ali on mi neće oduzeti sve vreme. Biće vremena i za opuštanje.

Za opuštanje, čitaj seks, pomisli Džesika. Medutim, doguravši dovde, znala je da bi prihvatila svaku njegovu ponudu, ne tražeći ništa više, samo da bude s njim.

- Pa, ako uspeš da ubediš mog gazdu...

- Smatraj to rešenim. Bolje odmah počni da se pakuješ.

Da li je ovo trebalo da doživi kao unapređenje?, upitala se dok je sledila njegov primer, sakupljajući svoju razbacanu odeću. Od konjušara do ljubavnice. Problem je bio u tome što nije mogla tako lako da se prebaci sa osećanja na posao i obratno, kao što je to Angelos činio.

-

Povrh svega, nije postojalo unapredenje koje je moglo da je odvede bliže mestu na kome je tako žarko že lela da bude - u njegovom srcu.

12.

Džesika okrenu leđa moru i poče da šeta po mekom pesku prema niskoj vili okrečenoj u belo, smeštenoj na onižem uzvišenju sa savršenim pogledom na pučinu. Popodnevno sunce je upravo počinjalo da zalazi za daleki horizont. Angelos će se uskoro vratiti kući i provešće vreme zajedno, kao što su to činili svake večeri tokom prethodne nedelje, zapravo otkako su doputo- vali u Grčku.

To je bio njen omiljeni deo dana, onaj kada je Angelos prestajao da razmišlja o poslovima kompanije Rusakis Internešnal, postajući samo Angelos, čovek koga je volela.

Eto, ponovo je to rekla, barem u svojim mislima, u kojima je sebi dopuštala mnogo veću slobodu nego inače. Ta činjenica zapravo je postajala sve manje strašna sa svakim sledećim izgovaranjem. Kod kuće, u Engleskoj, a posebno na Menorfildu, to joj se činilo zastrašujućim, opasnim i beznadežnim, kao da za njih dvoje nema budućnosti, ali ovde, na jednom od suncem okupanih osrrvaca u Egejskom moru, sve je postajalo nekako suptilnije, manje napeto, opuštenije. Nakon što bi proveli dan šetajući po plaži i kupajući se u kristalnočistom moru, ili jednostavno leškareći pokraj bazena, gotovo da je uspevala da ubedi sebe kako je ovde na odmoru i kako je njena veza sa Angelosom - vrela, strastvena i neobavezna - ništa drugo do letnja avantura u kojoj je trebalo da uživa što je moguće više.

Imala je otprilike podjednake šanse da opstane kao i bilo koja druga letnja avantura, rekla je sebi dok je napuštala plažu, počinjući da se penje ka kući uskom strmom stazom oivičenom ružičastim bugenvilijama. Znala je da je Angelos želi, u onom putenom smislu. On to nikada nije tajio. Najveći deo vremena provodili su u krevetu, ili oporavljajući se od dugog strastvenog vođenja ljubavi koje ih je oboje iscrpljivalo. Međutim, on nikada nije pomenuo neka druga osećanja, niti je dao bilo kakav znak da bi njihov odnos mogao da preraste u nešto više od onoga što je već bio.

Bila bi glupa kad bi to očekivala od njega.

Obećala je sebi da će se zadovoljiti onim što ima, i ozbiljno je nameravala da to obećanje i održi. Uprkos tome, bilo joj je sve teže i teže da se nosi sa svakim narednim danom.

Angelos je danas kasnio. Nije bilo ni traga njegovom skorašnjem dolasku; nije se čuo zvuk helikoptera koji je svakog predvečerja parao plavetno nebo.

Uhvativši sebe kako razmišlja poput prave žene, Džesika se nasmeja sebi u bradu, odmahujući glavom dok je ulazila u vilu, odakle ju je zapahnula prijatna svežina koja je dolazila od klima-uređaja. Prošlo je samo nedelju dana otkako je doputovala ovde sa Angelosom, a već je bila naviknuta na neke stvari koje su se svakodnevno ponavljale.

Jedna od njih bio je i helikopter, kojim je Angelos odlazio u grad i dolazio iz njega. Naravno, s obzirom na to da su bili na ostrvu, helikopter je pre svega bio najpraktičnije prevozno sredstvo, a tek potom luksuz. Medutim, jedna od stvari na koju joj je trebalo najviše vremena da se navikne bila je ta da je ovo ostrvo zapravo pripadalo Angelosu, kao i avion kojim su leteli u Atinu i helikopter koji ih je dočekao na tamošnjem aerodromu i prebacio ih na ostrvo. Osećala se poput Pepeljuge, koja se najednom našla u bajci gde je samo trebalo nešto da zatraži, pa da to i dobije, budući da je Angelos bio veoma darežljiv ljubavnik.

Da bilo šta zatraži... Prisetila se događaja koji se desio samo dva dana po njihovom dolasku ovamo.

Angelos je doleteo iz Atine sa gomilom pošte pod miškom, među kojom je uglavnom bila ona vezana za Menorfild. Bilo je tu i par pisama za nju. Nakon što ih je pročitala, Džesika je duboko uzdahnula i prebledela.

- Šta nije u redu? - upitao je Angelos, odlažući sopstvenu poštu na stočić. - Džesika, reci mi - nastavio je naredbodavnim tonom, primetivši njeno oklevanje i posumnjavši da se nešto ozbiljno dešava.

- Samo neki računi... za venčanje - odgovorila je, videvši po izrazu njegovog lica da je znao da tu postoji još nešto, i da je očekivao da mu kaže šta.

- Nešto loše?

- Prilično...

Glas joj je podrhtavao jer se prisetila koliko novca je Marti nameravao da potroši na njeno venčanje, da bi tek nakon njegove smrti postala svesna da je to činio dok je Menorfild zapravo hrlio u propast, pretvarajući se da je sve u redu.

Da sam znala u kakvom je Marti položaju, insistirala bih na tome da venčanje bude jednostavnije. Ali on je bio uporan. A sada... lako je venčanje otkazano, treba platiti još mnogo štošta... Šta? - oštro je upitala, zureći u njegovu ispruženu ruku.

- Daj to meni - reče Angelos samouvereno. - Ja ću ih platiti.

Ne, ne mogu...

Naravno da možeš.

Pucnuo je prstima i kažiprstom pokazao na papire koje je držala u rukama.

- Možeš li ti da ih platiš? Očigledno ne možeš... - rekao je, dok je Džesika unezverenim pogledom iščitavala cifre ispisane crvenom bojom, osećajući kako joj lice bledi od straha i panike koja ju je u tom trenutku obuzela.

Angelos duboko uzdahnu, stavljajući joj do znanja da već polako počinje da gubi strpljenje.

- Džesika, ne budi tako prokleto tvrdoglava. Ja ću ih platiti. Zašto da ne? Platio sam sve ostale.

Džesika zatečeno zabaci glavu unazad i razrogači oči.

Ti? Kada? Zašto?

Angelos samo slegnu ramenima.

- Bili su na Martijevo ime, što znači da su predstavljali sastavni deo imanja...

Ponovo je ispružio ruku kako bi mu predala račune.

Platio sam te, platiću i ove.

Ali ja nikada neću moći da ti vratim taj novac.

Način na koji je podigao svoje guste crne obrve bio je hladan i zastrašujuć, i Džesiku podiđe jeza.

- Zar sam ja to tražio od tebe? Šta je bilo, Džesika? - upitao je, pošto je ona i dalje oklevala. - Još uvek te nešto vezuje za tvog bivšeg verenika?

Je li to u pitanju?

- Ne! Kako uopšte možeš da pomisliš tako nešto?

Samo ona je znala da tokom prethodnih nekoliko dana nije nijednom pomislila na Krisa. Angelos ga je tako uspešno izbrisao iz njenog sećanja, kao da nikada nije ni postojao.

- Onda mi daj račune. Treba ih sve poplaćati kako bi se konačno oslobodila svega što te vezuje za njega.

Rekao je to takvim glasom da joj nije ostavio nikakvog izbora, te je ćutke ispružila ruku i predala mu papire, znajući da bi ukoliko to ne učini Angelos mogao da posumnja da postoji neki tajni razlog zbog koga nije htela da ga posluša.

-

Ali gde je Angelos bio sada?

Džesika izade iz tuš kabine, gde je isprala pesak sa tela i morsku vodu iz kose, nakon što je gotovo celo popodne provela plivajući. Dohvativši jedan od velikih mekanih peškira, naredanih jedan na drugi u ormariću, obmotala ga je oko sebe, a potom je uzela još jedan i obavila ga oko svoje mokre kose, napravivši turban. Zatim je ušla u sobu i počela da se sreduje za veče.

Uvek bi se istušitala, presvukla i sredila frizuru pre nego što bi Angelos došao. On joj nikada nije rekao da mora da se sreduje za večeru, ali ona se jednostavno bolje osećala ukoliko bi to učinila. Zelela je da bude lepa za njega kad se vrati kući nakon napornog dana, premda je pretpostavljala da ju je on smatrao lepom u kakvom god izdanju bila.

Svake večeri osetila bi nelagodu na pomisao da je bila poput nekakve starinske konkubine, okupana i namirisana za svog ljubavnika, ili pak poput kakve device u šeikovom haremu, ali brzo bi je odbacila, jer nikako nije želela da ova pusti koren i počne da je proganja.

I premda je bilo istine u tim njenim mislima, Džesika je bila svesna da je sama izabrala ovaj put, da je to bila njena slobodna odluka, te da je, iako joj je bilo teško da to sebi prizna, uživala u svakoj noći provedenoj sa svojim voljenim čovekom.

Nakon što je obukla čipkani donji veš i isfenirala kosu tako da bude besprekorno glatka, svilenkasta i ravna, Džesika ode do prostranog ugradnog plakara na suprotnom kraju sobe. Kada su doputovali na ostrvo iz Engleske, garderoba koju je ponela sa sobom u jednom omanjem koferu delovala je u njemu veoma skromno, ali gotovo svaki put kada bi se vratio iz Atine, Angelos bi joj donosio barem jedan poklon, a često i više njih. Uglavnom se radilo o parfemima, nakitu i ponekad garderobi, te se sada, pošto je otvorila velika vrata sa ogledalima na unutrašnjoj strani, pred njom ukazao čitav niz dizajnirane odeće, od one kakvu sebi nikada nije mogla da priušti, pa čak ni dok je Marti bio živ.

Duboko uzdahnuvši, Džesika odabra jednu jednostavnu, dugu haljinu od muslina koju nije stigla da proba, ali je mogla da zamisli kako savršeno pristaje uz boju njenog tena i njenu vitku figuru. Tamnotirkizna tkanina istaći će njenu blago potamnelu kožu, a svilenkast materijal idealno će ispratiti liniju njenog tela, obrazujući nabore koji će se ležerno kovitlali oko njenih tankih članaka dok bude hodala. Bila je neverovatna, spektakularna, ali ona bi je, kao i bilo koji drugi skupocen poklon, rado menjala za barem jedan trenutak Angelosove istinske, iskrene ljubavi prema njoj.

Ali to je bila fantazija, a ovo ovde i sada je bila stvarnost, i ona nije smela sebi da dopusti da odluta daleko od nje. Čak i naivno sanjarenje moglo je da bude pogubno za njeno zaljubljeno srce.

Vešalica na kojoj je haljina visila se iz nekog razloga zaglavila, i Džesika je morala naglo da je povuče, kako bi je oslobodila.

- Hajde... - promrmljaia je nestrpljivo. - Hajde već jednom!

Ponovo ju je povukla prema sebi i konačno ju je držala u rukama, ali sa njom je ispala još jedna, zajedno sa Angelosovim sakoom koji je pao na pod plakara, preko cipela, istim onim koji je prethodnog dana nosio na posao.

- Prokletstvo...

Spustila je tirkiznu haljinu na krevet, a potom se sagnula kako bi podigla laneni sako pre nego što se izgužva. Ali dok je to radila, začula je šuškanje nečega što je ispalo iz njegovog džepa, te je kleknula na kolena kako bi medu cipelama potražila to nešto, ni sama nije znala šta.

- A sad još i ovo... - prošaputala je.

Pošto je ispod uredno poredanih cipela pronašla jedno penkalo i par koverti, Džesika je na trenutak zanemela. Koverte su bile adresirane na Angelosa, i na njegovu kompaniju Angelos Internešnal, ali rukopis na njima bio joj je uznemirujuće, bolno poznat. -Šta?

I dalje klečeći, zurila je u duguljaste bele koverte sa engleskim markicama i fahom pošte koja se nalazila svega nekoliko stotina metara niz put, nedaleko od Menorfilda. Ukoliko je pomislila da je možda oči varaju, na poleđini obe koverte sada je mogla da vidi pažljivo i uredno ispisano ime i adresu pošiljaoca.

Bili su to ime i adresa Krisa Etkinsona.

Džesika je nekoliko trenutaka buljila ispred sebe, ne mogavši da poveruje u ono što je upravo videla. Bez obzira na to koliko gledala i koliko puta trepnula kako bi joj se pomalo zamućena slika pred očima razbistrila, uvek bi na poledini koverata pročitala isto ime i prezime.

Kristofer Etkinson.

Zašto je njen bivši verenik pisao Angelosu? Jedan od datuma na poštanskom pečatu bio je od pre Mar- tijeve sahrane.

Od pre nego što je Angelos došao u Englesku.

I od pre nego što je Kris raskinuo njihovu veridbu.

Džesikin vid se opet zamagli i ruke počeše da joj se tresu dok je pokušavala da izvuče jedno od pisama iz koverte. Papir je podrhtavao medu njenim prstima, a reči pred njenim očima su poigravale dok se trudila da ih pročita.

Dragi gospodine Rusakis, zahvaljujem na čeku koji sam primio 23. ovog meseca...

Zašto bi Kris dobio bilo kakav ček od... ?

- Šta to radiš, do davola?

Bio je to Angelosov glas, mračan i ljutit, koji ju je iznenada trgao iz sveta u koji je neželjeno upala. Podigla je glavu i videla ga kako stoji na dovratku, lica crnog i pretećeg poput olujnog oblaka. Pošto je dolazio sa posla, iz svoje kompanije, na sebi je imao čeličnosivo odelo koje je tog jutra obukao, ali kravata na srebrno- crne pruge mu je sada labavo visila oko vrata, dok je poslednje dugme njegove besprekorno bele košulje bilo otkopčano, otkrivajući ukovrdžane dlačice na njegovim grudima.

Helikopter je sigurno sleteo dok je sušila kosu, te ga zato nije čula, a on je potom došao gore, tiho i neprimetno.

- Pitao sam te šta to, do davola, radiš? Preturaš mi po džepovima? upita Angelos srdito.

- Ja... Ja... — zamuckivala je Džesika, ali prisetivši se rukopisa na koverti i sadržaja pisma koje je pročitala, najednom je odlučila da umesto odbrambenog zauzme napadački stav. - Ne, ti meni reci šta se to kog đavola dešava! Zašto ti Kris piše? Zašto si mu davao novac?

Ukoliko je nameravala da ga uhvati nespremnog, to joj nije pošlo za rukom. Angelos trepnu samo jedanput, a zatim progovori hladnim, uravnoteženim tonom.

- Rekao sam ti, bilo je računa za vaše venčanje koji su pristizali na Menorfild. Neki od njih bili su i od Etkinsona.

Njegovo objašnjene zvučalo je savršeno razumno, ali neki crv sumnje joj i dalje nije davao mira. Bila je ubedena da joj Angelos nije sve rekao.

- Hoćeš li mi sada vratiti te papire, molim te?

Umalo je uspeo da je ubedi svojim prodornim očima i kontrolisanim besom koji se nazirao u njegovom baršunastom glasu. Zapravo je već bila presavila pismo i krenula je da ga vraća u kovertu, kada se najednom setila nečega.

- Ne... - prošaputala je.

Lagano je ustala i uspravila se. Angelos je bio isuviše veliki, isuviše nadmoćan dok je tako stajao, a ona klečala. Činio je da se oseća sićušnom i beznačajnom, i zato je morala da se pridigne na noge. Morala je da razbistri misli jer se ovde dešavalo nešto što joj je izmicalo.

Nešto što je morala da razume.

- Ne - ponovila je, odsečno odmahnuvši glavom, i njena duga glatka kosa se zatalasa. - Ne, ovde nešto nije u redu. Kris... ova pisma... Jedno od njih je napisano pre nego što je Kris raskinuo našu veridbu, pre nego

što si ti došao u Englesku. Šta je moj verenik... moj bivši verenik...

Kakve je on veze imao sa tobom pre nego...

Naglo prekinuvši tok svojih misli, Džesika se zagleda u čoveka koji je stajao pred njom. Nije se pomerio. Mogla je da se zakune da je čak i izraz njegovog lica ostao isti, a opet je delovao nekako napeto i oprezno, kao da se udaljio nekoliko koraka od nje.

- Zašto bi ti uopšte bio u kontaktu sa Krisom pre nego što si došao na Menorfild? Znao si ko je on... njegovo ime - prisetila se. - Zašto? Šta si još znao o njemu?

- Rekao sam ti, godinama sam pratio šta se dešava na Menorfildu.

- Ne bih rekla da si samo pratio šta se dešava! Davao si Krisu novac.

Zašto?

- Platio sam račune za vaše venčanje.

- Ali ovo je drugačije!

Džesika se sada prisetila Angelosovih reči od pre nekoliko dana: Treba

ih sve poplaćati kako bi se konačno oslobodila svega sto te vezuje za njega, pri tom misleći na račune za njihovo venčanje. Medutim, bila je toliko zbunjena i nesigurna da nije to mogla da poveže sa onim što se sada dešavalo. Pogledala je u Angelosa, ali njegova nepomična figura koja je i dalje stajala na dovratku nije joj bila ni od kakve pomoći.

- Ja... Ja spavam s tobom... Sta je Kris radio za tebe?

Angelos najednom prsnu u smeh, tako hladan i ciničan da u njemu nije bilo nimalo humora, ili barem ne onog na koji bi se Džesika nasmejala.

- Svakako me nije zadovoljavao.

- Zašto onda... ?

Na njeno iznenađenje, Angelos se naglo pomeri s mesta. Zakoračio je u sobu, a potom se u tren oka stvorio pokraj kreveta, sa koga je dohvatio njen beli frotirski bade mantil. Hitnuo ga je prema njoj, a ona je instinktivno podigla ruke i uhvatila ga.

- Obuci to - naredio joj je. - Ako ćemo već da vodimo ovaj razgovor, barem se pokrij. Ako ništa drugo, moći ću neometano da razmišljam.

Gledajući te ovakvu, to mi baš i ne polazi za rukom.

- A o čemu bi ti da razmišljaš? - upita Džesika izazivačkim tonom, ne poslušavši njegovo naredenje da se ogrne. - Pokušavaš nešto da sakriješ od mene?

Nešto zasvetluca u njegovim očima - nešto mračno, opasno i beskrajno preteće, nešto što je izazivalo onu dobro poznatu jezu koju je već u nekoliko navrata osetila u njegovoj blizini. Na trenutak je zaličio na

onog Crnog anđela od pre nekoliko godina, koji ju je prezrivo odgurnuo od sebe, ostavivši je da zauvek pati za njim.

- Već smo jednom bili u sličnoj situaciji, princezo - rekao je ravnim glasom. - Bila si isto ovako obučena... to jest neobučena, kao sada...

Njegov prodoran pogled sada je prelazio preko Džesikinog tela, na kome su samo njeni intimni delovi bili pokriveni belim čipkanim grudnjakom i gaćicama, i ona oseti peckanje na svakom mestu na kome bi se njegove opasne tamne oči zaustavile. Bio je to pogled koji ju je vratio sedam godina unazad, u maleni sobičak iznad konjušnice, u kome je onako nespretno pokušala da ga zavede.

- Tada sam izgubio...

- Da, jesi! - preseče ga Džesika neočekivano. - I da, pogrešila sam. Bila sam sebična i zbog mene si iz- gubio posao. Ali to je bio posao koji ti ionako nije trebao, zar ne?

- Otkud ti to? - upita je Angelos nekim sasvim no- vim, neprepoznatljivim glasom.

- Pa, pogledaj samo ovo...

Džesika načini jedan neodreden pokret rukom, obuhvativši njime spavaću sobu, otvorena vrata koja su vodila u luksuzno, mermerom popločano kupatilo, a potom i balkon, veliki ovalni bazen, baštu i konačno, čitavo ostrvo.

- Teško da ti je potreban novac... ili barem ne ona skromna suma koju si mogao da zaradiš kao konjušar na imanju. Pa ti poseduješ celo jedno ostrvo, za boga miloga! Nemoj mi reći da si pre samo sedam godina bio prinuden da radiš za mog očuha?

Nije mogla da pretpostavi kakav odgovor će dobiti od njega, ali njegovo ćutanje bilo je upravo ono što joj je bilo potrebno. Odalo ga je ne ono što je rekao, već ono što je prećutao.

- Vidiš!

- Zavisi šta podrazumevaš pod tim „prinuđen" - reče Angelos konačno, provlačeći prste jedne ruke kroz svoju sjajnu kosu. - Ali ne, nisam se tamo zaposlio radi novca.

- Znači...

Angelosova iskrenost natera Džesiku da zastane i porazmisli o onome što će reći. Griža savesti koja ju je toliko dugo morila konačno ju je saterala u ćošak, i ona odluči da mu kaže ono što joj je već godinama ležalo na duši.

- Angelose, priznajem da se one noći nisam ponela kako dolikuje, i žao mi je zbog toga. Nisam to sebi nikada oprostila. Bila sam budalasta, sebična, naivna... Znam da sam lagala, ali bila sam uplašena. Nisam

smela ni da zamislim kakva bi bila Martijeva reakcija da je saznao da sam zapravo ja tebe zavodila, i da sam ja kriva za sve. On mi nije bio pravi otac, ali ja sam ga tako doživljavala...

- Mogu to da razumem - ubaci se Angelos, ali Džesika je imala potrebu da nastavi dalje, da ga natera da shvati.

- Ali priznajem da sam takode rekla sebi da ćeš se ti izboriti s tim. Bio si stariji i iskusniji od mene.

- I mislila si da je to u redu?

- Naravno da nisam. Ali ti si priznao da ti taj posao nije bio potreban, Angelose!

- Nisam izgubio samo posao. Izgubio sam svoju čast i...

Njegov glas ju je uplašio. Bio je tako prigušen i mračan da ju je po ko zna koji put podišla jeza. Lice mu je bilo poput maske - bezizražajno, hladno, potpuno daleko. Atmosfera u prostoriji najednom je postala teška i zagušljiva, kao pred snažnu oluju. Bilo je toplo, ali Džesika je drhtala od zime, te je konačno uzela beli bade mantil koji je Angelos i dalje držao u ispruženoj ruci, i ogrnula se njime. Osećala se isuviše izloženo i ogoljeno dok su je njegove oči netremice posmatrale, i očajnički joj je trebala dodatna zaštita koju je beli frotir mogao da joj pruži.

- Čast? Ne znam šta je bilo nečasno u tome što si flertovao sa mnom i poljubio me, Angelose. Ja sam to želela. Znam da je Marti bio besan, ali...

- Pogazio sam svoje obećanje da ti neću prilaziti. Da ću, kao što je Marti rekao, držati ruke uza se, a svoje misli zaključane unutar svoje glave.

- Marti te je naterao da to obećaš? - upita Džesika zaprepašćeno, slabašnim glasom.

Angelos hitro klimnu glavom, potvrdivši njene reči.

- Rekao je da je video kako te gledam, kako ne mogu da skinem oči s tebe svaki put kad bih te ugledao. I rekao je kako to ne sme da se desi.

Ne između tebe i običnog konjušara.

Video je kako te gledam. Vratila se unazad, u prošlost, i ono hladno i cinično Angelosovo ophodenje prema njoj videla je na jedan sasvim drugi način. Njegovo zabavljanje sa Lusil, njegovo odbijanje i reči „Ja se ne igram sa malim devojčicama" sada je doživela u potpuno drugačijem svetlu.

- Ja... Sviđala sam ti se? - uspela je da prozbori, i Angelos ponovo prasnu u smeh. - Marti je bio u pravu?

- Potpuno.

Angelos još jednom provuče šake - obe šake - kroz kosu, i Džesika pomisli kako to čini da bi na trenutak sakrio svoje oči od nje i promenio dotadašnji izraz lica u neki sasvim novi. Taj pokret predstavljao je neku vrstu štita.

- Ne bih rekao da si mi se samo sviđala. Ludo sam te želeo. A ti si uvek bila tu negde. Stalno si se vrzmala po konjušnici. Bila si tako prokleto uporna. Nisam mogao da te se otarasim. Misliš da mi je bilo lako da se odreknem svoje želje, princezo? Da sam tek tako mogao da se isključim i zaboravim na sve? Ali dao sam svoju reč, a to je ono što se računa.

Misliš da mije bilo lako da se odreknem svoje želje, princezo? Da sam tek tako mogao da se isključim i zaboravim na sve?

Džesika se sada osećala kao na kakvoj divljoj vožnji u zabavnom parku. U jednom trenutku je bila radosna zbog saznanja da se tako osećao, dok je već u sledećem njeno raspoloženje kopnilo, zbog činjenice da se sve o čemu je on sada pričao odnosilo na prošlost. Ništa od svega toga nije imalo veze sa sadašnjošću.

- Ali taj posao ti nije bio potreban. Zašto ti je onda bilo toliko stalo do toga da održiš reč koju si dao Martiju?

Iznenadan bljesak u njegovim crnim očima upozorio ju je na to da se konačno, i to sasvim nesvesno, približila pravoj suštini problema.

Ponovo je u svojoj glavi čula reči koje je Angelos izgovorio nekoliko minuta ranije.

Nisam izgubio samo posao. Izgubio sam svoju čast i...

Ali ona ga je prekinula pre nego što je uspeo da dovrši rečenicu.

- Rekao si kako nisi izgubio samo posao, već i svoju čast i... - započela je Džesika. Ugledavši bolan izraz na njegovom licu, srce joj se stegnulo.

-I šta još, Angelose? Šta si još izgubio?

Ako joj je bio potreban bilo kakav dokaz da se približila stvarnom razlogu koji je stajao iza svega ovoga, onda je to bilo Angelosovo lice i način na koji se trgnuo, vrativši se nekoliko koraka unazad, da bi konačno stao pokraj velikih dvokrilnih vrata koja su vodila na balkon sa predivnim pogledom na more. Iza njega, sunce koje je polako zalazilo pretvorilo je njegovo izduženo snažno telo u siluetu, potpuno crnu.

Njegove oči i lice bili su skriveni od nje.

- Razmisli malo - rekao je. - Razmisli malo... Zbog koga bi bila u stanju da slediš bilo koji put, da ispoštuješ bilo kakvo, tiransko pravilo, samo da bi dobila naklonost te osobe? Zašto si ti lagala?

- Zbog Martija, rekla sam ti. Zato što sam ga volela. I sam znaš da mi je on bio poput oca koga nikada nisam imala.

Angelos naglo promeni položaj, kao da ga je nešto iznenada žacnulo, i Džesiki to nije promaklo. Pomerila se i stala tako da može da vidi njegove oči i izraz lica. Promena je bila šokantna. Izgledao je utučeno i napeto, a oko očiju su mu se pojavili tamni kolutovi.

- Angelose...

- Plašila si se da ne izgubiš čoveka koji ti je bio poput oca koga nikad nisi imala - ponovio je njene reči. - Mogu to da razumem. A znaš li zašto? Zato što sam se i ja plašio... da ne izgubim čoveka za koga sam znao da je moj otac.

Zato što sam se i ja plašio... da ne izgubim čoveka za koga sam znao daje moj otac.

Ne...

Džesika oseti kao da su joj njegove reči oduzele svu snagu iz nogu.

Nije mogla više da stoji, te je koraknula unazad i sela na krevet, zbunjeno odmahujući glavom.

- Ne...

Medutim, dok je to ponavljala, prisećala se načina na koji je Angelos gledao u Martija, kao u pravog pravcatog Boga, na to kako je bez reči prihvatao sva njego- va naredenja...

- Hoćeš da kažeš da je Marti bio tvoj otac?

Ni sama nije znala zašto je postavila to pitanje, kad je odgovor bio tako očigledan.

- Marti nije mogao da ima decu... - rekla je.

- Martijeva žena nije mogla da ima decu - ispravi je Angelos. - A Marti je mogao. Imao je kratku avanturu sa mojom majkom dok je bio u Grčkoj. Ja sam plod te veze. Kada je otkrila da je trudna, on se već bio vratio u Englesku i oženio se ženom za koju je sve vreme bio veren.

Nisam to znao sve do pred majčinu smrt. Tokom jednog od naših poslednjih razgovora, konačno mi je rekla ko je moj otac. Zato sam došao ovamo, da ga potražim.

- Zašto mu jednostavno nisi rekao ko si?

- Nisam želeo da ta vest bude kao grom iz vedra neba. Zato sam se zaposlio. Prihvatio sam bilo kakav posao, bilo mi je svejedno. Hteo sam da vidim kako se Marti odnosi prema svojim radnicima. Kako se ophodi prema podređenima. Osim toga, nisam bio siguran da uopšte želim da mu kažem ko sam. Hteo sam da ga bolje upoznam, i da on upozna mene. Zato sam došao na Menorfild.

Džesika ni jednog trenutka nije posumnjala u njegovu priču. Istina je bila tako vidljiva na njegovom licu. Prisetila se onog dana u konjušnici -

kada je, videvši Angelosa sa Čarlijem, pomislila koliko je podseća na Martija... na njegovog oca.

- A tamo si zatekao mene, Martijevo usvojeno dete. Zauzimala sam mesto koje je zapravo pripadalo tebi. Sigurno si bio besan.

- Možda bih i bio da se nije radilo o tebi. Čim sam te ugledao, poželeo sam te. Tog dana sam se triput zaljubio - u svog oca - u Menorfild - i u tebe.

Zaljubio, pomisli Džesika ogorčeno. Ponovo prošlo vreme. Zaljubio se.

A njeno budalasto, sebično ponašanje je sve to uništilo.

- Želeo sam te, ali istovremeno sam želeo i svog oca. Učinio bih sve, samo za priliku da ga upoznam.

Mogla je to savršeno da razume. Zar se i ona sama nije tako osećala kada je Marti ušao u njen život? Bio je jedini otac koga je ikada imala, i bila je u stanju da učini bilo šta za njega.

- Osim toga, mislio sam da ću, ukoliko budem strpljiv, jednog dana možda imati sve. I Martija, i Menorfild... i tebe.

- Ali ja sam sve upropastila. Srušila sam sve tvoje snove. Angelose, kada ti je rekao da odeš... Zašto mu nisi rekao ko si?

- Jesam. Nakon što te je odveo nazad u kuću, pošao sam za vama.

Sačekao sam da zaspiš, a onda sam ušao i rekao mu. Nije mi poverovao.

Rekao je kako je oduvek mislio da je on kriv što on i njegova prva žena nisu mogli da imaju decu i...

Angelos najednom zastade. Očigledno mu je bilo teško da izgovori ono što je trebalo da usledi.

- Rekao je da njegov sin nikada ne bi spopao mla- du devojku na način na koji sam ja nasrnuo na tebe.

- Nije bilo tako... To je bila samo moja bezočna laž... Tako mi je žao...

Poželela je da mu pride, da ga čvrsto zagrli i vrati onaj neodoljiv sjaj u njegove predivne crne oči. Ali sve u vezi s njim - način na koji se odmakao, izraz njegovog lica, napetost njegovih mišića - ukazivalo je na to da je želeo da se drži što dalje od nje.

Sada je sve razumela. Svaki njegov pogled, svaki njegov postupak.

- Mislio si da sam ti sve oduzela, te si odlučio da se osvetiš, oduzimajuće sve od mene. I uspeo si u tome. Oduzeo si mi dom i nasledstvo koje sam smatrala svojim. Potkupio si mog verenika kako bi raskinuo sa mnom. Čak si mi oduzeo i samopoštovanje, kad si me učinio svojom ljubavnicom.

- Nisam primetio da se braniš, niti da ti to ne prija. Sinoć se nisi bunila.

Angelos ljutito pokaza rukom na veliki bračni krevet na kome je svake noći vodila ljubav s njim, da bi potom ležala ušuškana u njegovom zagrljaju. To sećanje ju je proganjalo. Poželela je nekako da se zaštiti od bola koji je nailazio, ali umesto toga ponovo je zauzela odbrambeni stav.

- To što te želim ne znači da mi je stalo do tebe! - dobacila mu je uvredeno. - Uspeo si potpuno da me poniziš. Nadam se da si zadovoljan postignutim. Sada me samo zanima jesi li postigao sve što si naumio? Da li ti je dosta? Ili želiš još?

- Dosta? - ponovi Angelos. Svojim dugim prstima uhvatio se za kvaku, otvarajući vrata. - Da li mi je dosta? Odgovor na to pitanje, moja draga princezo, jeste ne, nikada. Kad si ti u pitanju, nikada mi te neće biti dosta. Ali za večeras jeste.

Bio je odlučan da ode, da pobegne odavde što je pre moguće, a Džesika nije imala snage, niti mentalne, niti fizičke, da ga zove da se vrati.

Nije se usudivala da to učini, shvatila je, pošto je Angelos snažno zalupio vrata za sobom. Da je ostao, zasigurno bi rekla nešto što bi je potpuno odalo. Da je on rekao još nešto, ne bi mogla da sakrije koliko joj je zapravo stalo do njega, te da je dobio mnogo više nego što je mogao da pretpostavi.

Nije smeo da sazna da je njeno srce bilo njegovo. Nikada. Ukoliko to shvati, njegova pobeda biće konačna.

13.

Džesiki je bilo potrebno prilično vremena da se sabere.

Isprva je samo šetkala po sobi, uzduž i popreko, suzbijajući suze i pokušavajući da pronade način da se izbori sa bolom koji su joj Angelosove reči nanele. Da je postojao način da sama napusti ostrvo, spakovala bi svoje stvari i otišla. Međutim, činjenica da je samo helikopter mogao da je prebaci na kopno, i da je on bio u potpunosti pod Angelosovom kontrolom, primorala ju je da ostane tu gde jeste.

Tada je shvatila da svojim odlaskom ne bi doprinela ničemu, te da bi takvim svojim postupkom svima odmogla.

Prisetila se one večeri na Menorfildu, kada je Angelos onako izleteo iz kuće. Te noći je znala šta mora da učini. Rekla je sebi da će se suočiti sa Angelosom, da neće više izigravati kukavicu i kriti se iza izgovora kojima je sebi zamazala oči sedam godina ranije. Tada ju je Marti odneo u sobu i uspavao, poput kakvog nevinog deteta, dok je Angelos snosio sve posledice njene laži.

Više to nije mogla da radi. Više nije bila dete. I više nije bilo Martija da je štiti.

Morala je da ode do Angelosa i suoči se sa njim kao odrasla osoba.

Priznaće mu da je pogrešila, i to strahovito. Samo tako je mogla da nastavi dalje i da se nada boljoj budućnosti, znajući da je dala sve od sebe.

Skinula je bade mantil, a potom je uzela tirkiznu haljinu sa kreveta i obukla je. To svakako nije bio komad odeće za teške razgovore, ali barem je malčice mogao da doprinese njenom samopouzdanju kad bude stala pred Angelosa. Ukoliko ga pronađe.

To se ispostavilo lakšim nego što je očekivala. Pogledavši kroz prozor, ugledala ga je kako stoji na plaži, ruku duboko zavučenih u džepove i blago povijenih leda, zagledanog u daleki horizont. Taj prizor podsetio ju je na poslednje reči koje joj je uputio pre nego što je izašao. Rekao je kako mu je za večeras bilo dosta nje.

Ali njoj nije bilo dosta njega.

I nije bio neki izgovor, ali jeste jedini koji je imala.

Već je bio mrak kada je sišla dole. Nije ga videla, i na trenutak je oklevala, ne znajući u kom pravcu da krene.

Angelose... - pozvala ga je slabašnim glasom.

Isprva nije bilo nikakvog odgovora, već samo tišina koju su remetili jedino neveliki talasi koji su zapljuskivali obalu.

- Ovde sam... - odazva se Angelos nakon nekoli- ko trenutaka.

Nije zvučao kao da je smatra dobrodošlom, ali Džesika to nije ni očekivala. Ako ništa drugo, nije zvučao svadalački, a to je već bilo nešto. Takode joj nije rekao ni da se gubi odatle, što je zapravo najviše očekivala. Šta hoćeš?

I dalje je stajao na obali, bosonog, dok mu je morska voda zapljuskivala stopala. Okrenuo se prema njoj, prikovavši oči za njeno lice. Nije mogla jasno da razazna njihov izraz, te nije mogla da zna je li njegov pogled bio ohrabrujuć ili ne.

Ovo je bila njena poslednja prilika i morala je da je iskoristi.

Duboko je udahnula, i počela.

- Došla sam da se izvinim, najiskrenije, zbog onoga što se dogodilo izmedu tebe i Martija. Znam da ne možemo da se vratimo nazad u prošlost, ali da me je Marti ponovo pitao šta se desilo, rekla bih mu istinu. Ali nije. Samo je kazao da si otišao, i da si se zakleo da se nikada nećeš vratiti. Takode me je zamolio da više ne pričamo o tome.

Angelos je i dalje nepomično stajao, kao da je uklesan u stenu koja se uzdizala nad njim.

- Nije lagao kada ti je rekao da sam se zakleo da se nikada neću vratiti - progovori Angelos iznenada. - Tada sam bio ubeđen u to. Imao sam samo dvadeset tri godine, bio sam tvrdoglav i davolski nadmen. Istinski sam verovao da više nikada neću poželeti da stupim u konakt s njim.

Uprkos tome, nešto mi nije davalo mira i pratio sam dešavanja na Menorfildu. Posle nekog vremena shvatio sam koliko mi je stalo. A onda sam dobio priliku da pomognem Martiju i otplatim njego- ve dugove. Nadao sam se da će me ovaj put saslušati...

Zastao je, zabacivši glavu unazad i prekrivši oči nadlanicom jedne ruke. Džesika je želela da otrči do njega, da ga uteši, ali znala je da to nije dobra ideja i da će je Angelos odgurnuti od sebe.

- Nije mi bilo ni na kraj pameti da će umreti od srčanog udara pre nego što stignem da popričam s njim.

- Kažeš da si pratio dešavanja na Menorfildu... Znači da si bio upućen u sve?

Džesika je skoro zaboravila na pisma koja je pronašla, ali sada je morala da sazna istinu o svemu. Negde duboko u sebi nadala se da je pogrešila, da je sve pogrešno shvatila, ali večerašnja Angelosova reakcija govorila joj je da je ipak u pravu.

- Držao si oko na Menorfildu i znao si šta se dešava. Znao si za mene... i za Krisa. Platio si mu popriličnu sumu novca pre nego što si došao u Englesku. Za šta si mu platio, Angelose? Šta si to kupio od njega?

Tvoju slobodu.

Glas mu je bio hladan i osoran.

- Platio sam mu da raskine veridbu sa tobom i da te ostavi na miru.

Da bi ti mogao da budeš sa mnom?

Nije bila svesna ogorčenosti koja je izbijala iz njenih reči. Pekle su joj jezik poput kakve kiseline.

- Želeo si sve za sebe - Martija, Menorfiid, mene... i postarao si se da to i dobiješ. Mora da si me zaista mrzeo. Razumem te, naravno, uništila sam ti priliku da dobiješ oca koga nikada nisi imao i...

- Ne, nije bilo tako - odbrusi Angelos, odmahujući žustro svojom tamnokosom glavom. - Nije bilo tako!

- Platio si Krisu da raskine našu veridbu. Potkupio si ga. Nije postojala nikakva druga žena.

- Naravno da je postojala. To sam iskoristio kako bih ga ucenio. Nije bio dovoljno dobar za tebe, Džesika. On je samo hteo da te iskoristi,

zato što si bila bo- gata naslednica. Nameravao je da se oženi tobom i da te napusti čim otplatiš sve njegove dugove novcem koji bi dobila od Martija kao svadbeni dar.

- Za razliku od tebe, koji se nisi čak ni pomučio da me oženiš kako bi dobio ono što hoćeš! Video si to kao savršen način da mi se osvetiš. Želeo si da skloniš Krisa s puta kako bi bila slobodna za tebe... i tvoje hirove.

- Nije istina! - povika Angelos besno, ali Džesika je osećala preveliki bol da bi čula srdžbu u njegovom glasu.

- Nije? Ali ja sam ti oduzela oca. Sigurno si me mrzeo zbog toga.

Angelos se na to samo ogorčeno nasmeja.

- Dragi bože, tako bi voleo da sam mogao da te mrzim - rekao je tihim glasom, kao za sebe. - Bilo bi mi mnogo lakše.

Lakše?

Je li ona to nešto pogrešno čula? Da li je bol u nje- nom srcu doprinosio tome da počne da umišlja stvari?

Kako lakše?

Pogled koji joj je uputio podsećao je na onaj divlje zveri kada je lovci sateraju u zamku. Bio je prezriv, besan... i očajnički izgubljen.

Najednom je shvatila da je sad trenutak da ga pritisne. Ovo je bila jedina prilika da otkrije šta mu je zaista prolazilo kroz glavu.

Kako lakše, Angelose? - ponovila je.

- Lakše nego da te volim, do đavola! - uzviknuo je, ne mogavši to više da suzbije u sebi. - Nego da te prokleto volim... Voleo sam te toliko da nisam mogao da razmišljam, nisam mogao da donosim odluke...

Setno je odmahnuo glavom.

- A to je bilo teško. Mržnja prema tebi bi mi znatno olakšala stvari.

Mislio sam da te mrzim kad sam se vratio na Menorfild. Da želim osvetu zbog načina na koji si mi oduzela oca... Ali prevario sam se.

Grdno sam se prevario.

Džesika oseti kako joj se grlo bolno steže. Kao da je neko stezao obruč oko njenog vrata, oduzimajući joj sposobnost da govori, i diše.

Medutim, i da je mogla, ne bi se usudila da nešto kaže, plašeći se da ne prekine tok njegovih misli sada kada je konačno odlučio da otvori dušu.

- Želeo sam tebe. Oduvek je tako bilo, i zauvek će tako biti. Prvu put sam dopustio da moja potreba za ocem prevlada tu želju, izmedu ostalog i zato što si tada bila veoma mlada, ali mislio sam da imam vremena...

Angelos ponovo zastade, duboko uzdahnuvši.

- Martijeva smrt mi je pokazala da nikada ne možemo da znamo koliko vremena nam je ostalo. Zato sam morao da dodem na Menorfild. Isprva sam pomislio da će biti dovoljno da odavde otplatim Martijeve dugove, da znam da sam sada ja vlasnik imanja i da si ti ostala bez nasledstva... ali morao sam da odem na Martijevu sahranu, i, čim sam te video, bio sam izgubljen. Nikada nisam uspeo da te izbacim iz svojih misli. Uvek sam te želeo, i još uvek te želim.

Džesika je sada morala nešto da kaže. Morala je da zna...

- Znači, nisi platio Krisu da raskine veridbu sa mnom kako bi mi se osvetio?

Znala je da je Angelos vrlo dobro shvatao važnost koju je odgovor na ovo pitanje imao za nju, što se videlo i po načinu na koji ju je pogledao svojim pro- dornim crnim očima.

- Ne, to nisam uradio iz osvete. Prozreo sam njegov plan i nisam smeo da mu dopustim da ga sprovede. Nisam mogao da stojim po strani i posmatram kako obmanjuje ženu koju volim...

- Ženu koju voliš?

Morala je i to da izgovori. Morala je da zna celu istinu. Osećala je da bi u suprotnom njeno srce prestalo da kuca, a njen mozak da funkcioniše.

Morala je da zna da li je govorio o prošlosti ili... molim te, bože, o sadašnjosti.

- Ženu koju si nekada voleo... ili...

Reči se zaglaviše u njenom grlu kada je ugledala Angelosa kako se kreće prema njoj. Uzeo je njenu ruku i prineo je svojim grudima.

- Ženu koju sam voleo, koju volim, i koju ću uvek voleti, kardia mou.

Džesika, ti si gospodarica moga srca, moje duše... svega onoga što je dobro u meni.

Džesika instinktivno ispruži drugu ruku, želeći da ga dodirne, da mu stavi do znanja da se i ona isto tako oseća, ali pre nego što ga je dotakla on nastavi dalje svoje izlaganje, te njena ruka ostade negde na pola puta izmedu nje i njega.

- Ti poseduješ čak i ono najgore u meni. Volim te i nikada neću prestati da te volim. Ti imaš sve - sve što sam ja. A da bih ti to dokazao...

Zavukao je ruku u džep pantalona, ali Džesika je sada morala da ga zaustavi. Položila je svoju ruku, koja je donedavno lebdela u prostoru između njih, na njegovu, dok je njena druga ruka i dalje počivala na njegovim grudima, neposredno iznad srca, i ona je mogla da oseti kako sumanuto kuca, kao da će iskočiti.

Ne, Angelose, nemoj... Ne pre nego što ja tebi kažem... Nije mi potreban nikakav dokaz, Angelose. Ne od tebe. Ne sada kada sam videla šta je u tvom srcu, i znajući šta je u mome. I ja tebe volim, ljubavi moja. Volim te svim svojim srcem i svom svojom dušom...

Tu je zastala zato što ju je Angelos privukao k sebi, čvrsto je zagrlio i spustio svoje usne na njene, spojivši ih u jedan dug, gladan i željan poljubac koji je učinio reči suvišnim jer je govorio apsolutno sve o onome što su osećali jedno za drugo.

Prošlo je dugo vremena pre nego su uspeli malčice da se razdvoje, ali i tada su se dodirivali čelima, dok su im prsti i dalje bili isprepleteni.

- Ja ipak želim nešto da ti dam - reče Angelos pro- muklim glasom.

- Već si mi dao sve što mi je potrebno - prošaputa Džesika. - Šta bih još mogla da poželim kad imam tebe?

Ali ono što je stavio u njenu ruku toliko ju je zaprepastilo da je počela ubrzano da trepće, ne mogavši da poveruje rodenim očima.

- Angelose... ovo je stari ključ od kapije Menorfilda, koji se prenosio s kolena na koleno...

Sada je tvoj, ljubavi. Menorfild je tvoj.

Ali ti voliš to mesto gotovo isto koliko i ja...

Angelos je prekide prislonivši kažiprst na njene usne.

- I ja sam mislio da je tako, ali shvatio sam da tebe volim više. Ono što sam zapravo želeo bilo je da budem na Menorfildu sa tobom. Ako ti nisi tamo, sve je besmisleno...

Džesiki navreše suze na oči.

- Bez tebe nijedno mesto ne može da bude dom. Tokom proteklih nekoliko dana, vraćajući se na ostrvo iz grada, shvatio sam gde je moj pravi dom. Moj dom si ti, gde god se nalazila. Kada si u mom zagrljaju, znam da sam došao kući. Danas sam odlučio da ti predam Menorfild kako bi uvek imala svoj dom, bez obzira na sve. I želeo sam još...

- Šta? - upita Džesika, pomalo uplašeno.

- Da te pitam da se udaš za mene. Da deliš život i dom sa mnom, gde god da smo, zauvek. Reci mi, agapi mou, hoćeš li da se udaš za mene?

Gledajući njegovo prelepo, muževno lice, opleme- njeno beskrajnom ljubavlju koju je osećao prema njoj, Džesika se nagnu napred i utisnu jedan nežan poljubac na Angelosove usne. Bio je to odgovor na njegovo pitanje, ali morala je i da izgovori te reči, želeći da mu stavi do znanja da je njena ljubav prema njemu podjednako duboka i snažna kao i njegova prema njoj.

- Angelose, dragi, ja sam već sada u svom domu, jer moj dom je s tobom, ti si moj život, a bez tebe ja sam samo napola živa. Tvoja ljubav -

je ta koja bilo koje mesto na ovoj planeti može da učini mojim domom, ona je ta koja moj život čini potpunim. I zato je, ljubavi moja, moj predivni Crni anđele, moj odgovor da. Da, udaću se za tebe.

By Voki