Sylvia day prepletena s tobom (3 dio)

Avada&Chiarissima

1

Avada&Chiarissima

Silvija Dej

PREPLETENA S TOBOM Treći deo serijala Krosfajer

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

2

Avada&Chiarissima

ZAHVALNICA

Zahvalna sam urednici Hilari Sers za sav napor i trud koje je uložila u roman Prepletena s tobom i u prethodna dva romana serijala Krosfajer. Bez nje, u knjizi bi se obreli mnoštvo nejasnih reči latinskog porekla, kratke digresije u istorijski žargon i ostale uvrede koje bi čitaocu odvratile pažnju od lepote Gidionove ljubavi prema Evi. Hilari, hvala ti od srca!

Silnu zahvalnost dugujem svom agentu Kimberli Vejlen i urednici Sindi Huang, zbog toga što su mi pomogle da ponovo uspostavim magiju Gidiona i Eve dok sam pisala priču. Kada mi je pomoć bila potrebna, one su bile tu za mene. Hvala vam, Kim i Sindi!

Hvala i mom publicisti Gregu Salivanu na tome što se postarao da uvek budem organizovana i što mi je mnogo pomogao pri poštovanju rasporeda.

Hvala mom agentu Džonu Kasiru iz CAA za sav trud i napor, kao i za strpljivo odgovaranje na moja pitanja.

Zahvalna sam svim svojim međunarodnim izdavačima, koji su mi pružili neizmernu podršku i pokazali entuzijazam povodom serijala Krosfajer.

I svojim čitaocima - ne mogu dovoljno da vam zahvalim na strpljivosti i podršci. Zahvalna sam na tome što s vama delim nastavak putovanja Gidiona i Eve.

3

Avada&Chiarissima

1

Njujorški taksisti su posebna sorta. Neustrašivi do koske, jurcaju i probijaju se kroz gužvu na raskrsnicama uz neprirodnu smirenost. Da bih sačuvala zdrav razum, naučila sam da se usredsredim na ekran svog smartfona umesto na automobile koji proleću svega nekoliko centimetara od mene. Kad god pogrešim i obratim pažnju na njih, završim tako što desnom nogom snažno pritiskam pod, a telo mi automatski krene da zgazi kočnicu. Ali bar jednom u životu nije mi bilo potrebno odvlačenje pažnje. Mokra sam od znoja posle treninga krav mage, a mozak mi bruji od razmišljanja o tome šta je čovek kojeg volim uradio.

Gidion Kros. Sama pomisao na njegovo ime šalje užarenu lavu čežnje kroz moje izuzetno napeto telo. Od trenutka kada sam ga ugledala prvi put - prodrevši pogledom kroz divnu i neverovatno lepu spoljašnjost do mračnog i opasnog muškarca iznutra - osetila sam da me vuče to što sam pronašla svoju drugu polovinu. Potreban mi je kao što je srcu potrebno da kuca, a on se izložio velikoj opasnosti, rizikovao je sve - radi mene.

Zvuk sirene me je prenuo i vratio me u sadašnjost.

Kroz vetrobran sam ugledala osmeh svog cimera, vredan milion dolara, kako blista s bilborda na autobusu. Usne Kerija Tejlora imaju one prevoje koji pozivaju na seks, a njegovo dugo, vitko telo zaprečilo je put. Taksista je legao na sirenu kao da će time napraviti prolaz.

Nema šanse. Keri se ne pomera, a ni ja. Baškari se na svojoj strani autobusa, golih grudi i bosonog, otkopčanih farmerki, vidi mu se rub donjeg veša i glatki obrisi mišića na stomaku.

Tamnosmeđa kosa razbarušena mu je na seksi način, a njegove smaragdne oči nestašno sijaju.

Iznenada mi pade na pamet da ću morati da krijem užasnu tajnu od svog najboljeg prijatelja.

Keri je moje merilo za sve, moj glas razuma, omiljeni oslonac - i brat u svakom smislu te reči.

Mrzim pomisao na to da ću morati da krijem od njega ono što je Gidion uradio za mene.

Očajnički želim da pričam o tome, treba mi pomoć da sve razjasnim u svojoj glavi, ali nikada neću moći nikome da ispričam. Čak bi i naš terapeut bio u moralnoj i pravnoj obavezi da prekine poverljivost informacija.

Pojavio se kršan policajac u neonskom prsluku i usmerio autobus u njegovu traku na autoritativan način, rukom u beloj rukavici i uzvikom s kojim nema šale. Mahanjem nas je uveo na raskrsnicu baš pre nego što se svetio na semaforu promenilo. Zavalila sam se u sedištu, rukama obgrlila struk i počela da se njišem.

Vožnja od Gidionovog penthausa u Petoj aveniji do mog stana u Gornjem Ist sajdu kratka je, ali meni je delovala kao večnost. Informacije koje je detektivka Seli Grejvs iz Njujorške policije podelila sa mnom pre nekoliko sati promenile su mi život.

Takođe su me naterale da napustim jedinu osobu s kojom mi je potrebno da budem.

Ostavila sam Gidiona samog jer nemam poverenja u motive detektivke Grejvs. Nisam smela da rizikujem da mi je poverila svoje sumnje samo da bi videla da li ću otrčati k njemu i dokazati da je raskid sa mnom bio samo dobro smišljena laž.

Bože. Srce mi dobuje od naleta emocija. Sada sam potrebna Gidionu - kao i on meni, ako ne i više - ali ipak sam otišla.

Pustoš u njegovim očima dok su nas vrata njegovog privatnog lifta razdvajala raznela me je iznutra.

Gidion.

4

Avada&Chiarissima

Taksi je skrenuo za ugao i zaustavio se pred mojom zgradom. Noćni čuvar je otvorio vrata taksija pre nego što sam uspela da kažem vozaču da se okrene i da me vrati, a lepljivi avgustovski vazduh se uvukao i oterao svežinu klime. „Dobro veče, gospođice Tramil.“ Vratar je propratio pozdrav dotakavši obod kape i strpljivo je sačekao da uzmem karticu. Kada sam završila s plaćanjem, prihvatila sam da mi pomogne da izađem i osetila kako pogledom diskretno prelazi preko mog lica umrljanog suzama.

Nasmešila sam se kao da je sve u redu u mom svetu, uletela u predvorje i krenula pravo ka liftu, nakratko mahnuvši osoblju na recepciji. „Evo!“ Okrenula sam glavu i ugledala gracioznu brinetu u modernoj suknji i bluzi kako ustaje iz čekaonice u holu. Gusta tamna kosa padala joj je preko ramena i široko se osmehivala usnama sjajnoružičaste boje. Namrštila sam se jer je nisam prepoznala. „Da?“, odgovorih, iznenada na oprezu. Pohlepan sjaj u njenim tamnim očima razljutio me je.

Ma koliko da sam se izmučeno osećala, a verovatno i izgledala, ispravila sam ramena i okrenula se pravo ka njoj. „Dijana Džonson“, reče ona i ispruži uredno manikiranu ruku. „Honorarni reporter.“ Izvila sam obrvu. „Zdravo.“ Nasmejala se. „Ne morate da budete toliko sumnjičavi. Samo sam htela da proćaskam s vama nekoliko minuta. Radim na jednoj priči i treba mi vaša pomoć.“ „Bez uvrede, ali ne znam o čemu bih imala da pričam s reporterom.“ „Čak ni o Gidionu Krosu?“ Naježila mi se koža na vratu. „Pogotovo ne o njemu.“ Kao jedan od dvadeset petorice najbogatijih muškaraca na svetu, s toliko nekretnina u Njujorku da ti se zavrti u glavi, Gidion je uvek novost. Ali novost je i to što me je ostavio i vratio se bivšoj verenici.

Dijana je skrstila ruke, što joj je naglasilo dekolte, a to sam primetila samo zato što sam je sada pomnije posmatrala. „Ma dajte“, navaljivala je. „Mogu da izostavim vaše ime iz ovoga, Evo. Neću napisati ništa što bi dovelo do vas. Ovo vam je prilika da i vi izvučete nešto za sebe.“ Osetila sam kamen u stomaku. Ona je baš Gidionov tip - visoka, vitka, tamnokosa i preplanula.

Toliko drugačija od mene. „Sigurni ste da želite da krenete tim putem?“, tiho upitah, instinktivno sigurna da se nekada tucala s mojim čovekom. „On nije osoba koju bih želela da naljutim.“ „Plašite ga se?“, odvrati ona. „Ja ne. Novac mu ne daje pravo da radi što god mu se prohte.“ Udahnula sam polako i duboko i setila se da je doktor Terens Lukas - još jedna osoba u sukobu s Gidionom - rekao nešto slično. Sada kada znam za šta je Gidion sposoban, koliko bi daleko otišao da bi me zaštitio, i dalje mogu da odgovorim iskreno i bez zadrške. „Ne, ne plašim se. Ali naučila sam da biram bitke. Krenuti dalje je najbolja osveta.“ Isturila je bradu. „Nemamo svi rok zvezde koje nas čekaju na vešalici.“ „Kako god.“ U sebi sam uzdahnula pri pominjanju mog bivšeg, Breta Klajna, frontmena benda u usponu i jednog od najseksepilnijih muškaraca koje sam ikada srela. Kao i kod Gidiona, i iz njega seksepil izbija kao vrelina. Za razliku od Gidiona, on nije ljubav mog života. Više nikada neću da čačkam to. „Slušajte“ - Dijana izvadi vizitkartu iz džepa suknje - „uskoro ćete shvatiti da vas je Gidion Kros iskoristio da bi napravio Korin Giru dovoljno ljubomornom da mu se vrati. Kad omirišete kafu, pozovite me. Čekaću.“

5

Avada&Chiarissima

Uzela sam vizitkartu. „Zašto mislite da znam bilo šta što bi vam koristilo?“ Stegla je bujne usne. „Zato što ste doprli do Krosa, šta god da ga je motivisalo da se spetlja s vama. Ledeni čovek se zbog vas malo otopio.“ „Možda, ali s tim je gotovo.“ „Evo, to ne znači da ne znate nešto. Mogu vam pomoći da shvatite šta je vredno vesti.“ „Šta vi imate od toga?“ Prokleta da sam ako budem mirno sedela dok neko napada Gidiona.

Ako je odlučila da mu bude pretnja, ja sam odlučila da je sprečim. „Taj čovek ima mračnu stranu.“ „Zar je nemamo svi?“ Šta je saznala o Gidionu? Šta je otkrio za vreme njihovog... druženja? Ako je bilo toga.

Nisam sigurna da ću ikada doći do tačke kada neću osetiti žestoku ljubomoru pri pomisli na to da je Gidion bio intiman s nekom ženom. „Da odemo nekud i popričamo?“, navaljivala je.

Bacila sam pogled na osoblje na recepciji, koje se trudilo da nas ljubazno ignoriše. Previše sam emotivno rovita da bih izlazila na kraj s Dijanom, a i dalje sam potresena od razgovora s detektivkom Grejvs. „Možda neki drugi put“, rekoh, ostavljajući tu mogućnost otvorenom jer nameravam da je držim na oku.

Kao da je osetio moju nelagodu, Čed, jedan od članova osoblja iz noćne smene, prišao je. „Gospođica Džonson upravo odlazi“, rekoh mu, svesno se opuštajući. Ako detektivka Grejvs nije uspela da pronađe nijedan dokaz protiv Gidiona, neće uspeti ni radoznala honorarna reporterka.

Nažalost, znam kakve informacije mogu da procure iz policije, kako se lako i koliko često to dešava. Moj otac Viktor Rejes je policajac i mnogo sam čula o tome.

Krenula sam ka liftu. „Laku noć, Dijana.“ „Biću u blizini“, viknu ona za mnom.

Ušla sam u lift i pritisnula dugme za svoj sprat. Dok su se vrata zatvarala, navalila sam se na priručje. Moram da upozorim Gidiona, ali nema šanse da kontaktiram s njim a da se tome ne uđe u trag. Bol u grudima mi se pojačao. Naša veza je sjebana. Ne možemo ni da razgovaramo.

Izašla sam iz lifta i ušla u stan, prošavši kroz prostranu dnevnu sobu da bih odložila tašnu na barsku stolicu u kuhinji.

Pogled na Menhetn kroz prozore u dnevnoj sobi koji sežu od poda do tavanice nije uspeo da me razgali. Previše sam uznemirena da bi me se ticalo gde sam. Jedina stvar koja je važna jeste to što nisam s Gidionom.

Dok sam išla hodnikom ka spavaćoj sobi, začula sam prigušenu muziku koja je dopirala iz Kerijeve sobe. Da li ima društvo? Ako ima, ko je to? Moj najbolji prijatelj pokušava da balansira između dve veze - sa ženom koja ga prihvata takvog kakav jeste i muškarcem koji mrzi to što Keri ima drugu.

Bacila sam odeću na pod kupatila na putu do tuša. Dok sam se sapunjala, nisam mogla a da ne pomislim na tuširanja s Gidionom, kada nas je požuda dovodila do snažnih erotskih susreta.

Mnogo mi nedostaje. Treba mi njegov dodir, njegova želja, njegova ljubav. Žudim za time, izjeda me kao glad, od toga sam nemirna i napeta. Nemam pojma kako ću zaspati kad ne znam kada ću ponovo imati priliku da razgovaram s Gidionom. Toliko toga je ostalo da se kaže.

Uvila sam se u peškir, izašla iz kupatila...

Gidion je stajao iza zatvorenih vrata moje spavaće sobe. Pogled na njega je izazvao iznenadnu reakciju nalik na fizički udarac. Dah mi je zastao a srce počelo uzbuđeno da udara, čitavo moje biće

6

Avada&Chiarissima

je odgovaralo na njegovu pojavu uz moćni nalet čežnje. Kao da su prošle godine, a ne jedan sat, otkako smo poslednji put bili zajedno.

Dala sam mu ključ, ali on je vlasnik zgrade. Uz takvu povlasticu, lako može da dođe do mene ne ostavljajući tragove... kao što mu je bilo lako da dođe i do Nejtana. „Opasno je po tebe da budeš ovde“, naglasih mu. To me nije sprečilo da ipak budem uzbuđena.

Upijala sam ga pogledom, gladno sam lutala po njegovom vitkom telu i širokim ramenima.

Nosio je crnu trenerku i voljenu kolumbija duksericu, kombinaciju u kojoj izgleda kao dvadesetosmogodišnjak, što i jeste, a ne kao milijarder tajkun, kakvog ga ostatak sveta zna. Jenki kačket je navukao do obrva, ali senka koju je obod bacao nije umanjila izvanredno plavetnilo njegovih očiju. Pomamno me je posmatrao, ljutito stisnuvši senzualne usne. „Nisam mogao da odolim.“ Gidion Kros je neverovatno divan muškarac, toliko lep da ljudi u prolazu zastaju da ga pogledaju. Nekada je za mene bio bog seksa, njegovo često - i puno entuzijazma - ispoljavanje junaštva to mi i potvrđuje, ali znam i da je čovek. Kao i ja, slomljen je.

Sve je protiv nas, pa nismo uspeli.

Grudi su mi se raširile od dubokog udaha, telo mi je reagovalo na njegovu blizinu. Mada stoji nekoliko koraka dalje, osećam opojnu privlačnost, magnet koji me vuče ka drugoj polovini moje duše. Tako je od prvog susreta, neumoljivo se privlačimo. Pomešali smo uzajamnu žestoku privlačnost s požudom, a onda smo shvatili da ne možemo da dišemo jedno bez drugog.

Suzbijala sam potrebu da mu se bacim u naručje, gde očajnički želim da budem. Ali on je previše miran, previše obuzdan. Napeto sam iščekivala da mi da znak.

Bože, toliko ga volim.

Stegao je šake u pesnice. „Trebaš mi.“ Utroba mi se stegla od reakcije na grubost u njegovom glasu, toplu i raskošnu hrapavost. „Ne moraš baš toliko da se raduješ zbog toga“, bez daha sam ga začikavala, pokušavajući da ga oraspoložim pre nego što me uzme pod svoje.

Divljački ga volim, volim ga i nežno. Uzela bih ga na bilo koji način, ali prošlo je toliko vremena... Koža me je već peckala i zategla se u iščekivanju, žudeći za gladnim strahopoštovanjem njegovog dodira. Strepela sam od onoga što bi se desilo da me uzme u punoj snazi kada toliko umirem za njegovim telom. Možda bismo se pokidali. „Ubija me“, promuklo reče. „To što sam bez tebe. Što mi nedostaješ. Imam osećaj da mi jebeni zdrav razum zavisi od tebe, Evo, a ti hoćeš da se radujem zbog toga?“ Jezikom sam oblizala suve usne, a on je prostenjao, od čega me je podišao drhtaj. ,,Pa....ja se radujem zbog toga.“ Napetost u telu vidljivo mu se smanjila. Mora da je mnogo brinuo zbog toga kako ću reagovati na to što je uradio radi mene. Iskreno, ja bih brinula. Da li to što sam zahvalna znači da sam uvrnutija nego što mislim?

Onda sam se setila ruku svog polubrata na telu... kako me svojom težinom pritiska na dušek... razornog bola medu nogama dok je navaljivao u mene iznova i iznova...

Zadrhtala sam od ponovnog besa. Ako sam uvrnuta zato što mi je drago zbog toga što je kreten mrtav, neka sam.

Gidion duboko uzdahnu. Podigao je ruku do grudi i protrljao se po srcu kao da ga boli. „Volim te“, rekoh dok su mi nove suze navirale. „Mnogo te volim.“ „Anđele.“ Došao je do mene brzim korakom, ispustivši ključeve, i zagnjurio mi obe ruke u vlažnu kosu. Tresao se, a ja sam plakala, preplavljena saznanjem da sam mu toliko potrebna.

7

Avada&Chiarissima

Nakrivila sam glavu onako kako želi, a Gidion mi je razornom posesivnošću uzeo usne, kušajući me laganim, dubokim poljupcima. Njegova strast i glad eksplodirale su mi po čulima i zajecala sam, uplićući ruke u njegovu duksericu. Odgovorio mi je stenjanjem koje je prostrujalo kroz mene i od kojeg su mi se bradavice ukrutile, a koža naježila.

Stopila sam se s njim, skinula sam mu kačket da bih zaronila prste u svilenkastu crnu grivu.

Utonula sam u poljubac, opijena jakom požudom koju sam u njemu osetila. Projecala sam. „Nemoj“, prodahta on i odvoji se da bi me uhvatio za vilicu. Pogledao me je u oči. „Ubija me kad plačeš.“ „Previše je.“ Zadrhtala sam.

Njegove prelepe oči bile su iscrpljene kao moje. Turobno je klimnuo glavom. „To što sam uradio...“ „Ne to. Nego to što osećam prema tebi.“ Protrljao je nos o mene, a ruke su mu uz strahopoštovanje klizile po mojim golim rukama - ruke umrljane krvlju, zbog čega ga još više volim. „Hvala ti“, prošaptah.

Zažmurio je. „Bože, kada si večeras otišla... nisam znao da li ćeš se vratiti... da li sam te izgubio...“ ,,I ti meni trebaš, Gidione.“ „Neću da se izvinjavam. Opet bih isto uradio.“ Stegao me je. „Druga mogućnost je bila zabrana prilaska, jače obezbeđenje, predostrožnost... do kraja tvog života. Ne bi bilo garancije da si bezbedna da Nejtan nije mrtav.“ „Oterao si me od sebe. Otkačio si me. Ti i ja...“ „Zauvek.“ Pritisnuo mi je vrhove prstiju na razdvojene usne. „Gotovo je, Evo. Ne raspravljaj o nečemu što se više ne može promeniti.“ Sklonila sam njegovu ruku. „Da li je gotovo? Da li sada možemo da budemo zajedno ili i dalje krijemo vezu od policije? Da li smo mi uopšte u vezi?“ Gidion me je pomno posmatrao, ništa nije krio, pustio me je da vidim njegov bol i strah. „Došao sam da te to pitam.“ „Da je do mene, nikada te ne bih pustila“, žestoko odvratih. „Nikada.“ Gidion spusti ruke s mog vrata na moja ramena, ostavljajući mi užareni trag na koži. „Hoću da to bude tačno“, blago reče. „Plašio sam se da ćeš pobeći... da ćeš se uplašiti. Mene.“ „Gidione, ne...“ „Nikada te ne bih povredio.“ Uhvatila sam ga oko struka i povukla ga, mada ne mogu da ga pomaknem. „Znam to.“ Fizički, nisam ni sumnjala; uvek je pažljiv sa mnom, uvek na oprezu. Ali emotivno, koristi moju ljubav protiv mene vrlo precizno. Borila sam se da pomirim potpuno poverenje u to da je Gidion svestan mojih potreba s opreznošću koja dolazi iz srca što se još oporavlja. „Stvarno?“ Prelazio mi je preko lica pogledom, usredsreden, kao i uvek, na neizrečeno. „Ubilo bi me da te pustim, ali neću da te povredim da bih te zadržao.“ „Ne želim nikuda da idem.“ Glasno je izdahnuo vazduh. „Sutra će moji advokati razgovarati s policajcima da bi videli kako stoje stvari.“ Zabacila sam glavu i nežno pritisnula svoje usne uz njegove. Dogovarali smo se kako da sakrijemo zločin i lagala bih kada bih rekla da mi to ozbiljno ne smeta - ipak sam ja ćerka policajca ali drugo rešenje je previše užasno da bismo ga razmotrili. „Moram da znam da možeš da živiš s onim što sam uradio“, blago reče i umota moju kosu oko svog prsta. „Mislim da mogu. A ti?“

8

Avada&Chiarissima

Opet je našao put do mojih usana. „Sve mogu da preživim ako te imam.“ Stavila sam mu ruke pod duksericu u potrazi za toplom, preplanulom kožom. Mišići su mu se napeli, osećala sam ih pod dlanovima, na tom izazovnom i muževnom telu, umetničkom delu.

Liznula sam mu usne i zubima uhvatila prevoj donje, a onda je nežno ugrizla. Gidion je prostenjao.

Zvuk njegovog zadovoljstva me je milovao. „Diraj me.“ Reči su bile naredba, ali ton je preklinjao. „Diram te.“ Posegao je iza sebe, uhvatio me za zglavak i povukao mi ruku. Besramno mi je gurnuo kurac u dlan i počeo da se trlja. Obavila sam ga prstima, dugačkog i debelog, a puls mi se ubrzao kad sam shvatila da ne nosi donji veš. „Bože“, prodahtah. „Kako me pališ.“ Plavim očima mi je žestoko fiksirao lice; obrazi su mu buknuli, a njegove izvajane usne su se razdvojile. Nikada nije pokušavao da sakrije kako delujem na njega, nikada se nije pretvarao da ima više kontrole nad svojom reakcijom na mene nego što ja imam nad njim. Zbog toga je njegova dominantnost u spavaćoj sobi još uzbudljivija, zato što znam da je jednako bespomoćan kada je posredi uzajamna privlačnost.

Grudi su mi se stegle. I dalje nisam verovala da je moj, da ga gledam takvog, tako otvorenog i gladnog i seksepilnog do bola...

Gidion mi je odmotao peškir. Oštro je udahnuo kada je peškir pao na pod, a ja ostala pred njim naga. „Ah, Evo.“ Glas mu je podrhtavao od emocija, od čega su oči počele da me peku. Skinuo je duksericu preko glave i bacio je u stranu. Onda je posegnuo za mnom, pažljivo ulazeći u mene, produžavajući trenutak kada će nam se naga tela dodirnuti.

Zgrabio me je za kukove, nemirno savijajući prste, dišući brzo i oštro. Prvo sam ga dodirnula vrhovima bradavica, od čega mi je telo prostrujalo. Uzdahnula sam. Povukao me je ka sebi stenjući, podigao me s poda i poveo unazad ka krevetu.

9

Avada&Chiarissima

2

Kukovima sam udarila o dušek i sletela na zadnjicu, padajući na leđa dok se Gidion naginjao nada mnom. Pomerio me je rukom obavijenom oko mojih leda, postavio me na sredinu kreveta, a onda legao preko mene. Odmah mi je stavio usne na grudi, tople i meke, i počeo da sisa brzo i halapljivo. Obuhvatio je njihovu težinu rukom, posesivno stiskajući. „Bože, kako si mi nedostajala“, prostenja. Koža mu je bila vrela naspram moje hladne, težina silno dobrodošla posle dugih noći provedenih bez njega. Obavila sam mu noge oko listova i ruke stavila iza njegovog struka da bih ga uhvatila za čvrstu, zategnutu guzu. Povukla sam ga u sebe, izvijajući kukove da bih osetila kurac kroz tkaninu koja nas je razdvajala. Zelela sam ga u sebi, da bih bila sigurna da je ponovo moj. „Kaži“, nagovarala sam ga, bile su mi potrebne reči za koje se on kune da su neprikladne.

Pridigao se i pogledao me, nežno mi sklanjajući kosu sa čela. Progutao je knedlu.

Izdižući se, zarobila sam mu predivno izrezbarene usne u poljupcu. „Kazaću ja prva: volim te.“ Zažmurio je i zadrhtao. Obuhvatio me je rukama i stegao toliko jako da sam jedva disala. „Volim te“, prošapta. „Previše.“ Ta vatrena izjava je odzvanjala kroz mene. Zarila sam lice u njegovo rame i zaplakala. „Anđele.“ Stegao mi je kosu pesnicom.

Podigla sam glavu, uzela mu usne, poljubac je imao slan ukus mojih suza. Očajnički sam pomerala usne preko njegovih, kao da će nestati svakog trenutka, a ja neću imati vremena da ga se zasitim. „Evo. Pusti me da...“ Obuhvatio mi je lice i duboko mi gurnuo jezik u usta. „Pusti me da te volim.“ „Molim te“, prošaptah, ukrštajući prste iza njegovog vrata da bih ga držala. Ukrućeni ud mu je, vreo i težak, ležao na mojim usminama, težina mi je savršeno pritiskala klitoris koji je pulsirao. „Nemoj da prestaješ.“ „Nikada. Ne mogu.“ Rukom mi je uhvatio zadnjicu i podigao me ka svojim umešnim kukovima.

Prodahtala sam od uzbuđenja koje je prostrujalo kroz mene, bradavice su mi se jako i snažno trljale o njegove grudi. Lagano golicanje kovrdžavih malja nepodnošljivo me je stimulisalo. Utroba me je bolela, moleći za snažno prodiranje njegovog kurca.

Noktima sam ga grebala od ramena do kukova. Izvio se ka grubom milovanju uz tiho stenjanje i zabacio glavu u sočnoj, erotskoj predaji. „Opet“, promuklo mi naredi, zajapurenog lica i razdvojenih usana.

Krenula sam nagore i zarila mu zube u grudi, tik iznad srca. Gidion je zašištao, počeo da drhti i uzeo me.

Nisam mogla da podnesem žestoku navalu emocija koje su tražile da se oslobode - ljubav i potreba, bes i strah. I bol. Bože, bol. I dalje sam ga intenzivno osećala. Zelela sam da prodrem u njega. Da ga kaznim i zadovoljim. Da ga nateram da oseti delić onoga što sam i ja osetila kada me je gurnuo od sebe.

Jezikom sam prelazila preko blagih neravnina koje sam napravila zubima, on je kukovima nasrtao na mene, klizeći kurcem kroz moje razdvojene usmine.

10

Avada&Chiarissima

„Sad ja“, mračno prošapta. Naslonivši se na ruku, jakih i divno izvajanih bicepsa, stegao mi je dojku drugom rukom. Spustio je glavu i usnama obuhvatio moju ukrućenu bradavicu. Usne su mu bile užarene, jezik grub somotski bič na mojoj nežnoj koži. Kada mi je zario zube u stegnuti vrh, viknula sam, a telo mi se trzalo dok mi se oštra potreba spuštala do utrobe.

Uhvatila sam se za njegovu kosu, previše uzbuđena da bih bila nežna. Obuhvatila sam ga nogama, stegla ga, odjekivala je moja potreba da polažem pravo na njega. Da ga posedujem. Da ga ponovo učinim svojim. „Gidione“, zaječala sam. Slepoočnice su mi bile vlažne od tragova suza, grlo stegnuto i bolno. „Tu sam, anđele“, prodahta on, grickajući preko dekoltea do druge dojke. Njegovi đavolski prsti vukli su me za vlažnu bradavicu koju je ostavio za sobom, nežno je štipkajući sve dok se nisam pridigla i pala mu u ruku. „Ne bori se sa mnom. Pusti me da te volim.“ Tada sam shvatila da ga vučem za kosu, pokušavajući da ga odgurnem čak i dok sam se borila da mu se približim. Bila sam pod Gidionovom opsadom, zavodio me je božanstvenom muškom savršenošću i intimnom spretnošću s mojim telom. A ja sam se predavala. Grudi su mi otežale, ženskost mi je ovlažila i nabrekla. Rukama sam nemirno lutala dok sam ga držala nogama.

Ali i dalje mi je izmicao, šapućući mi izazov po stomaku. Tako si mi nedostajala... trebaš mi... moram da te imam... Osetila sam vrelu vlažnost na koži, pogledala u njega i videla da i on plače, da mu je prelepo lice opustošeno istom prezasićenošću emocija koje su i mene preplavile.

Drhtavim prstima sam mu dodirnula obraz, pokušavajući da odagnam vlažnost koja bi se sledećeg trenutka vraćala. Pripijao mi se uz prste uz tiho, žalosno stenjanje, i ja to nisam mogla da podnesem. Teže mi je da se nosim s njegovim bolom nego sa svojim. „Volim te“, rekoh. „Evo.“ Pao je na kolena i pridigao se, kukova između mojih, debelog, čvrstog kurca koji mu se njihao pod težinom.

U meni se sve zateglo od halapljive pohlepe. Njegovo veliko telo je puno zategnutih mišića čvrstih kao kamen, preplanula koža svetluca mu od znoja. Tako je moćno elegantan, osim penisa koji je takav dobio rođenjem, debelih vena i širokog korena. I testisi su mu visili, veliki i teški. Bio bi lep kip, kao Mikelanđelov David, sa žestokom nijansom erotike. Zaista, Gidion Kros je stvoren za to da pojebe ženu do ludila. „Moj“, oštro rekoh, nasrćući i gurajući se besramno u njega, čvrsto pritiskajući trup uz njegov. „Moj si.“ „Anđele.“ Poljubio me je grubo, pun žudnje. Podigao me je, pomerio se i okrenuo nas tako da je leđima bio okrenut uzglavlju, a ja sam bila preko njega. Koža nam se dodirivala, klizava od znoja.

Rukama je išao svuda po meni, mišićavo telo mu se izvijalo nagore kao i moje. Obuhvatila sam mu lice rukama, brzo mu gurnuvši jezik u usta, pokušavajući da utolim glad za njim.

Posegao je rukama između mojih nogu, ponizno mi zarivajući prste u procep. Grubim vrhovima mi je mazio klitoris, obuhvatio je drhtav otvor moje ženskosti. Usana pritisnutih na njegove, zaječala sam kružeći kukovima. Natenane me je istraživao prstima, povećavajući mi želju, a poljupcem je nežno, polako i duboko počeo da mi tuca usta.

Nisam mogla da dišem od zadovoljstva, celo telo mi je drhtalo kada me je obuhvatio rukom i srednjim prstom lenjo ušao u mene. Dlanom mi je trljao klitoris, vrhom prsta gladeći moje nežno tkivo. Drugom rukom me je uhvatio za kuk, držeći me u mestu, zaustavljajući me.

Gidionova kontrola deluje apsolutno, zavođenje mu je opasno precizno, ali trese se jače nego ja i grudi mu se podižu snažnije. Zvuči koji mu se otimaju iz grla obojeni su kajanjem i preklinjanjem.

Povlačeći se, obema rukama sam ga jako stegla za kurac. I ja dobro poznajem njegovo telo, znam šta želi i šta mu treba. Drkala sam mu od korena do glavića, gde mu se pojavila gusta kapljica

11

Avada&Chiarissima

sperme pred ejakulaciju. Nabio se uz uzglavlje stenjući dok mu se prst izvijao u meni. Posmatrala sam, prikovanog pogleda, kako mu gusta kapljica klizi niz penis, a zatim do vrha moje pesnice. „Nemoj“, prodahta on. „Blizu sam.“ Opet sam ga mazila, a voda mi je pošla na usta kada mu je opet potekla sperma pred ejakulaciju. Divljački me je napalilo njegovo zadovoljstvo i to što znam da toliko snažno delujem na jedno tako seksualno stvorenje.

Dok je psovao, izvukao je prste iz mene. Uhvatio me je za kukove i oslobodio se mog stiska.

Povukao me je napred, pa nadole, cimnuo je kukovima nagore i divljački zario kurac u mene.

Viknula sam i uhvatila ga za ramena dok mi se ženskost stezala od dubokog prodiranja. „Evo.“ Vilica i vrat su mu se stegli od napora, počeo je da svršava, prskajući vrelo i jako u mene.

Nalet tečnosti me je otvorio, ženskost mi je klizila niz njegov ud koji je pulsirao dok me celu nije napunio. Noktima sam mu se zarila u krute mišiće, otvarajući usta da uzmem vazduh koji mi je očajnički bio potreban. „Uzmi ga“, procedi on, naginjući me nadole da bi došao do poslednjeg delića mene i zario se dokraja. „Uzmi me.“ Prostenjala sam i zdušno prihvatila poznatu razdražljivost koju osećam kada je toliko duboko u meni.

Orgazam me je protresao bez najave, leda su mi se izvila dok je vrelo zadovoljstvo prolazilo kroz mene.

Instinkt je preuzeo stvar, kukovi su mi se pomerali svojom voljom, butine su mi se stezale i opuštale dok sam se usredsređivala samo na trenutak, na ponovno osvajanje svog čoveka. Svog srca.

Gidion se pokorio mojim zahtevima. „Tako je, anđele“, promuklo me je podsticao, i dalje tvrd kao da nije ni bilo žestokog svršavanja.

Ruke su mu pale pored tela. Pesnicama je stegao ćebe. Dok se pomerao, bicepsi su mu se stezali i opuštali. Kad god bih se nabila dokraja, mišići na stomaku su mu se stezali, fina mrežica mišića svetlucala bi od znoja. Telo mu je dobro podmazana mašina koju ja dovodim do granica izdržljivosti.

Pušta me. Predaje mi se.

Njišući kukovima, uživala sam, prostenjala sam njegovo ime. Utroba mi se stezala u ritmu, drugi orgazam je prebrzo nailazio. Posrnula sam, čula su mi bila preplavljena. „Molim te“, prodahtah. „Gidione, molim te.“ Uhvatio me je iza vrata i za struk i skliznuo dok se nismo opružili po krevetu. Čvrsto me je prikovao, držao me je da se ne pomeram, gurao napred... iznova i iznova... zarivao mi se u ženskost brzim, moćnim zamasima. Trenje njegovog debelog penisa od trljanja i zarivanja bilo je previše za mene. Silovito sam se zatresla i ponovo svršila dok sam mu zarivala prste u bokove.

Gidion je zadrhtao i propratio me, stežući me rukama tako da sam jedva disala. Moja užarena pluća punila su se njegovim oštrim izdisajima. Potpuno me je posedovao, bila sam sasvim bespomoćna. „Bože, Evo.“ Zario mi je lice u grlo. „Trebaš mi. Tako mi trebaš. „Dušo.“ Privila sam ga uza se. I dalje sam se plašila da ga pustim.

Zatreptala sam ka plafonu i shvatila da sam zaspala. Onda me je spopala panika, užasno, neizbežno buđenje iz blaženog sna u noćnu moru stvarnosti. Skočila sam, uvlačeći vazduh u pretesne grudi. Gidione.

Maltene sam zajecala kada sam ga ugledala ispruženog pored sebe, usana ovlaš razdvojenih dok je ujednačeno i duboko disao. Ljubavnik zbog kojeg mi se srce slomilo vratio mi se.

12

Avada&Chiarissima

Bože...

Naslanjajući se na uzglavlje, naterala sam se da se opustim, da upijem retko zadovoljstvo posmatranja njega dok spava. Lice mu se izmeni kada spusti gard i podseti me na to koliko je zapravo mlad. To se lako da zaboraviti kada je budan i kada odiše moćnom snagom volje od koje sam doslovno pala na dupe kada smo se sreli prvi put.

Prstima sam mu ponizno sklonila mastiljavocrne pramenove kose s obraza i primetila nove bore oko očiju i usana. Primetila sam i da je smršao. Naša razdvojenost je uzela danak, ali on je to vrlo dobro skrivao. Ili sam ga ja možda videla kao bezgrešnog i nepovređenog. Ja uopšte nisam uspela da prikrijem koliko sam uništena. Verovala sam da je medu nama gotovo i to je video svako ko bi me pogledao, na šta je Gidion i računao sve vreme. Prihvatljivo poricanje, tako je on to nazvao.

Ja sam to nazvala paklom i, sve dok ne budemo smeli da prestanemo da se pretvaramo da smo raskinuli, i dalje ću živeti u tom paklu.

Pažljivo sam se promeškoljila, stavila sam glavu na ruku i proučavala dekadentnog muškarca koji mi je krasio krevet. Obgrlio je jastuk rukama, razmećući se izvajanim bicepsima i mišićavim leđima ukrašenim ogrebotinama i polumesečastim otiscima mojih noktiju. Stegla sam ga i za zadnjicu, luđački napaljena kad sam osetila kako se steže i opušta dok me neumorno tuca, zarivajući dugačak, debeli kurac duboko u mene.

Iznova i iznova...

Nemirno sam pomerila noge, uzbuđena od novog naleta gladi.

Iza sve te uglađene urbanosti, Gidion je neukroćeni vuk u jagnjećoj koži, ljubavnik koji me ogoli do duše uvek kada vodimo ljubav. Kada me dodiruje, ne mogu da se odbranim, bespomoćna sam da bih odolela opojnom zadovoljstvu širenja nogu za tako srčanog, strastvenog muškarca...

Otvorio je oči i zadivio me jarkoplavim dužicama. Lenjo i zavodnički je prešao pogledom preko mene, od čega mi je srce preskočilo. „Hmmm... Imaš onaj pojebi me pogled“, razvlačio je reči. ,,A to je zato što si ti ekstremno jebozovan“, uzvratih. „Probuditi se pored tebe, to je kao... kad otvaraš, poklone za Božić.“ Usne mu se izviše. „Eto, baš ti ide naruku, već sam raspakovan. Nisu ti potrebne baterije.“ Grudi su mi se stegle od užasne čežnje. Previše ga volim. Stalno me brine to da neću moći da ga zadržim. On je blesak u boci, san koji pokušavam da držim u rukama.

Drhtavo sam izdahnula vazduh. „Znaš, ti si sočna ekstravagantnost za ženu. Preslatka, od koje ti ide voda na usta...“ „Umukni.“ Prevrnuo se i povukao me pod sebe pre nego što sam shvatila šta namerava. „Đavolski sam bogat, ali ti želiš samo moje telo.“ Pogledala sam ga, diveći se tome kako mu tamna kosa uokviruje neverovatno lice. „Želim srce u tom telu.“ „Imaš ga.“ Povukao me je rukama sa strane i prepleo noge s mojima, dok su mi kovrdžave malje njegovih listova nadraživale hipersenzitivnu kožu.

Zauzdana sam. Poseduje me. Osećaj njegovog toplog, čvrstog tela na mom tako je dobar.

Uzdahnula sam i osetila kako mi pomalo jenjava zastrašujuće oklevanje. „Nije trebalo da zaspim“, tiho reče.

Mazila sam ga po kosi, znajući da je u pravu, da je opasno spavati s njim zbog njegovih noćnih mora i atipične seksualne parasomnije. Ponekad poludi u snu i, ako sam mu previše blizu, na meni iskali bes koji ključa u njemu. „Ipak, drago mi je što jesi.“

13

Avada&Chiarissima

Uhvatio me je za zglob i povukao moje prste ka usnama da bi ih poljubio. „Potrebno nam je da budemo zajedno kada se ne osvrćemo preko ramena.“ „O bože. Zamalo da zaboravim. Večeras je svraćala Dijana Džonson.“ Čim sam to rekla, zažalila sam jer su te reči napravile zid između nas.

Gidion je zatreptao i, u tom deliću sekunde, toplina mu se izgubila iz očiju. „Što dalje od nje.

Ona je reporter.“ Zagrlila sam ga. „Hoće krv.“ „Moraće da stane u red.“ „Zašto je to toliko zanima? Ona je honorarac. Niko je nije poslao tebi.“ „Pusti to, Evo.“ Izbegavanje teme me je razljutilo. „Znam da si je tucao.“ „Ne, ne znaš. Ono na šta ti treba da se usredsrediš jeste to da se spremam da tucam tebe.“ Postala sam odlučna. Pustila sam ga i odmakla se. „Lagao si.“ Trgao se kao da sam ga ošamarila. „Nikada te nisam lagao.“ „Rekao si mi da si imao više seksa otkako si sa mnom nego u poslednje dve godine, ali doktoru Pitersenu si rekao da si se kresao dva puta nedeljno. Šta je tačno?“ Okrenuo se na leđa i namrštio se ka plafonu. „Moramo li sada o tome? Noćas?“ Govor tela mu je bio toliko napet i odbramben da me je ljutina od toga što izbegava odgovor brzo napustila. Ne želim da se svađam s njim, pogotovo ne povodom prošlosti. Važno je to što je sada i budućnost. Moram da verujem da će biti veran. „Ne, ne moramo“, tiho rekoh, okrenuh se na stranu i stavih mu ruku na grudi. Kad sunce izađe, vraćamo se pretvaranju da nismo zajedno. Nemam pojma koliko dugo ćemo morati da glumatamo, niti kada ću ponovo biti s njim. „Samo sam htela da te upozorim da kopa. Pazi se nje.“ „Doktor Pitersen me je pitao za seksualne susrete, Evo“, reče on ujednačenim glasom, ,,a to ne mora da znači tucanje, koliko ja znam. Nisam mislio da je važno da precizno odgovorim na to pitanje. Pa da ti razjasnim: vodio sam žene u hotel, ali nisam ih uvek kresao. Kada jesam, to je bio izuzetak.“ Pomislila sam na njegov jebarnik, apartman pun seksualne opreme u jednom od njegovih poseda. Odustao je od njega, hvala bogu, ali ja ga nikada neću zaboraviti. „Možda je bolje da ne čujem ostatak.“ „Otvorila si vrata“, brecnu se on. „Sada ćemo proći kroz njih.“ Uzdahnula sam. „Pošteno.“ „Bilo je trenutaka kada nisam mogao da podnesem da budem sam sa sobom, ali nisam želeo da razgovaram. Nisam želeo da razmišljam, a kamoli da osetim nešto. Trebalo mi je da odvratim misli tako što ću se usredsrediti na nekog drugog, a korišćenje kurca značilo bi previše uplitanja. Da li to shvataš?“ Nažalost, shvatala sam, prisetivši se onoga kada sam se sagnula jednom liku samo da bih na neko vreme isključila mozak. Takvi susreti nikada nemaju veze s predigrom niti sa seksom. „I? Je l’ ona jedna od devojaka koje si tucao ili nije?“ Mrzim što sam postavila to pitanje, ali moramo to da raščistimo.

Okrenuo se da me pogleda. „Jednom.“ „Mora da je to za nju bilo baš dobro tucanje, kad je toliko uzrujana.“ „Ne bih znao“, promrmlja. „Ne sećam se.“ „Bio si pijan?“ „Ne. Gospode.“ Protrljao je lice. „Šta ti je ispričala, dođavola?“

14

Avada&Chiarissima

„Ništa lično. Pomenula je da imaš 'mračnu stranu'. Pretpostavljam da je to aluzija na seks, ali nisam se zanimala za detalje. Ponašala se kao da smo slične jer si nas obe odbacio. 'Sestrinstvo onih koje je šutnuo Gidion Kros'.“ Uputio mi je leden pogled. „Ne budi zajedljiva. Ne stoji ti.“ „Hej.“ Namrštila sam se. „Izvini. Nisam htela da budem totalna kučka. Samo malo. Mislim da na to imam pravo, kad se sve uzme u obzir.“ „Evo, šta je trebalo da radim, dodavola? Nisam znao da postojiš.“ Gidionov glas je postao dublji, grublji. „Da sam znao da si tamo negde, pošao bih u potragu za tobom. Ni sekund ne bih čekao da te nađem. Ali nisam znao i zadovoljio sam se manjim. Kao i ti. Oboje smo se trošili na pogrešne ljude.“ „Da, jesmo. Kreteni.“ Nastupila je stanka. „Jesi li ljuta?“ „Ne, dobro sam.“ Zurio je u mene.

Počela sam da se smejem. „Spremio si se za svađu, jelda? Možemo i tako ako hoćeš. Što se mene tiče, ja sam se ponadala da ćemo ponovo da se tucamo.“ Gidion je kliznuo preko mene. Osetila sam oštar bol u grudima od izraza na njegovom licu, mešavine olakšanja i zahvalnosti. Podsetio me je na to koliko je njemu važno da imam poverenja u njega da bi rekao istinu. „Ti si drugačija“, reče i dodirnu mi lice.

Jesam, naravno. Čovek kojeg volim ubio je zarad mene. Posle takve žrtve, mnogo šta postane beznačajno.

15

Avada&Chiarissima

3

„Anđele.“ Osetila sam miris kafe pre nego što sam otvorila oči. „Gidione?“ „Hm?“ „Ako nije bar sedam sati, nadrljao si.“ Od njegovog blagog smeha zgrčili su mi se nožni prsti. „Rano je, ali treba da razgovaramo.“ „Da?“ Otvorila sam jedno oko, pa drugo, da bih dokraja mogla da se divim njegovom trodelnom odelu. Izgleda toliko primamljivo da želim da mu ga skinem - zubima.

Smestio se na ivicu kreveta, otelotvorenje izazova. „Hoću da budem siguran da je sve u redu s nama pre nego što odem.“ Pridigla sam se i naslonila se na uzglavlje, ne trudeći se da pokrijem grudi jer ćemo završiti tako što ćemo razgovarati o njegovoj bivšoj verenici. Gadan sam igrač kada imam opravdanje za to. „Treba mi ta kafa za ovakav razgovor.“ Gidion mi pruži šolju, a zatim mi jagodicom palca prede preko bradavice. „Tako si lepa“, promrmlja. „Svaki delić tebe.“ „Pokušavaš da mi odvučeš pažnju?“ „Ti meni odvlačiš pažnju. Veoma uspešno.“ Da li je moguće da je opčinjen mojim izgledom i telom kao ja njegovim? Nasmešila sam se pri toj pomisli. „Nedostajao mi je tvoj osmeh, anđele.“ „Znam kako ti je.“ Kad god ga vidim a on mi ne podari osmeh, srce mi se iznova cepa sve dok ne počne neprestano da krvari. Samo li pomislim na takve situacije, u meni odjekuje bol. „Gde si skrivao odelo, šampione? Znam da ga nisi držao u džepu.“ Presvlačenjem se pretvorio u moćnog, uspešnog biznismena. Odelo je poručeno, a košulja i kravata besprekorno usklađene. Čak mu i manžetne sijaju od svedene elegancije. Ipak, tamna kosa koja pada oko kragne upozorava ostale da je daleko od pitomog. „To je jedna od stvari o kojoj treba da razgovaramo.“ Ispravio se, ali zadržao je toplinu u pogledu. „Iznajmio sam stan pored tebe. Moramo postepeno da idemo ka pomirenju, pa ću raditi na tome da sve izgleda normalno tako što ću uglavnom biti u svom penthausu, ali provodiću što je moguće više vremena kao tvoj novi komšija.“ „Je l’ to bezbedno?“ „Ja nisam osumnjičen, Evo. Čak ih i ne zanimam. Alibi mi je odličan i nemam motiv koji bi njima bio poznat. Samo ćemo pokazati poštovanje prema detektivima da im ne bismo vređali inteligenciju. Olakšaćemo im da potvrde svoje zaključke da su stigli do ćorsokaka.“ Otpila sam gutljaj kafe da bih sebi dala vremena da razmislim o tome što je rekao.

Opasnost možda nije neposredna, ali svojstvena je njegovoj krivici. Osećala sam pritisak te krivice, ma koliko on pokušavao da me razuveri.

Ali radimo na tome da se vratimo jedno drugom i osećam njegovu potrebu da me ubedi da ćemo se oporaviti od stresa i razdvojenosti poslednjih nekoliko nedelja.

Namerno sam odgovorila blagim tonom: „Dakle, moj bivši momak će biti u Petoj aveniji, ali imam novog, zgodnog komšiju s kojim mogu da se igram? To bi moglo da bude zanimljivo.“ On izvi obrvu. „Hoćeš igru po ulogama, anđele?“

16

Avada&Chiarissima

„Hoću da te zadovoljim“, priznadoh, brutalno iskrena. „Hoću da budem sve što si ikada našao u ženama s kojima si bio.“ U ženama koje je vodio u jebarnik s igračkama.

Dužice su mu bile boje ledene vatre, ali glas mu je bio umiljat i ujednačen. „Ne mogu da skinem ruke s tebe. Trebalo bi da ti je to dovoljno da shvatiš da mi ne treba više od toga.“ Posmatrala sam ga kako ustaje. Oduzeo mi je šolju i stavio je na noćni stočić, a zatim je uhvatio rub čaršava i vešto ga bacio u stranu, potpuno me otkrivši. „Brzo“, naredi mi. „Raširi noge.“ Puls mi se ubrzao kada sam se povinovala naređenju, kliznuvši na leđa i otvorivši butine. Imala sam instinktivnu potrebu da se pokrijem - osećaj ranjivosti u tom prodornom pogledu toliko je jak ali oduprla sam joj se. Bila bih neiskrena kada ne bih priznala da je divljački uzbudljivo biti potpuno naga dok je on neodoljiv u odelu koje je seksi do bola. Time je on odmah dobio moćno preimućstvo koje me je ozbiljno napalilo.

Prešao je prstom preko mojih usmina, izazovno klizeći preko klitorisa. „Ova prelepa pička je moja.“ Stomak mi je zadrhtao od hrapavosti njegovog glasa.

Obuhvatio me je dlanom i pogledi su nam se sreli. „Ja sam vrlo posesivan muškarac, Evo, a siguran sam da si to dosad primetila.“ Zadrhtala „sam kada mi je vrhom prsta obuhvatio stegnuti otvor. „Da.“ „Igra po ulogama, vezivanje, prevozna sredstva i različite lokacije... unapred se radujem tome što ću sve to iskusiti s tobom.“ Dok su mu oči sijale, veoma, veoma polako je kliznuo prstom u mene. Počeo je tiho da prede i uhvatio je donju usnu zubima, a taj krajnje erotičan izgled rekao mi je da je osetio svoju spermu u meni.

Na trenutak nisam mogla da govorim od tog prodiranja i nežnog zadovoljstva. „Sviđa ti se“, blago reče. „Mmm.“ Prst mu je krenuo dublje. „Proklet da sam ako svršiš od plastike, stakla, metala ili kože.

Vibrator i njegovi drugari moraće da pronađu drugu zabavu za sebe.“ Vrelina mi je oblila telo kao groznica. Razumeo me je.

Nagnuo se nada mnom i stavio jednu ruku na dušek, a onda spustio usne na moje. Palac je pritiskao na moj klitoris i vešto trljao, masirajući me iznutra i spolja. Zadovoljstvo od njegovog dodira se širilo, stezalo mi stomak i ukrutilo mi bradavice. Stegla sam gole grudi rukama, stiskala sam ih dok su postajale nabrekle. Njegov dodir i želja su magični. Kako sam ikada živela bez njega? „Žudim za tobom“, promuklo reče. „Stalno te želim. Pucneš prstima i meni se digne.“ Jezikom mi je prelazio preko donje usne, udisao je moje dahtanje. „Kad svršavam, svršavam za tebe. Zbog tebe i tvojih usana, ruku, nezasite pičkice. I obrnuto, tako je i kod tebe. Zbog mog jezika, prstiju, moje sperme u tebi. Samo ti i ja, Evo. Intimni i sirovi.“ Ne sumnjam da sam za njega centar sveta kada me dodiruje, da sam jedina koju vidi i na koju misli. Ali ne možemo sve vreme da budemo povezani fizički. Na neki način, morala sam da naučim da verujem u ono što ne vidim između nas.

Telo mi se besramno izvijalo dok sam mu jahala prst. Stavio je još jedan, a ja sam zarila pete, izvijajući se da mu krenem u susret. „Molim te.“ „Kad ti kapci otežaju a pogled postane snen, ja ću biti taj koji te je doveo do toga, a ne igračka.“ Grickao mi je vilicu, pa je prešao na grudi, usnama mi sklanjajući ruke. Nežno me je ugrizao za bradavicu, usnama obuhvatajući nežan vrh i polako je sisajući. Probadala me je žudnja koju mi stvara, glad podstaknuta osećajem da medu nama lebdi jaz, nešto što još nismo prepoznali i rešili. „Još“, dahtala sam; treba mi njegovo zadovoljstvo koliko i sopstveno.

17

Avada&Chiarissima

„Uvek“, promrmlja on i izvi usne u vragolast osmeh na mojoj koži.

Prostenjala sam od prikraćenosti. „Hoću tvoj kurac u sebi.“ „Tako i treba.“ Jezikom mi je kružio po drugoj bradavici, izazovno trepereći po njoj dok nije počela da boli od želje da je posisa. „Ti treba da žudiš za mnom, anđele, ne za orgazmom. Za mojim telom, mojim rukama. Na kraju, nećeš moći da svršiš a da moja koža ne dodiruje tvoju.“ Mahnito sam klimnula glavom jer su mi se usta previše osušila da bih govorila. Potreba se uvila kao opruga u mojoj utrobi, stezala se uz svaki pokret Gidionovog palca po mom klitorisu i uz svako prodiranje prstiju.

Pomislila sam na vibrator, na svog vernog prijatelja, i znala sam da me, ako Gidion sada prestane da me dodiruje, ništa neće zadovoljiti. Moja strast jeste za njim, moja želja se rasplamsava njegovom željom za mnom. Butine su mi zadrhtale. ,,S-svršiću.“ Prislonio je usne na moje, svoje prelepe usne, meke i primamljive. Ljubav u tom poljupcu dovela me je do vrhunca. Viknula sam i protresao me je brz, jak orgazam. Stenjanje mi je bilo dugo i isprekidano, telo mi se žestoko treslo. Gurnula sam mu ruke pod sako da bih ga uhvatila za leda, da bih ga približila sebi, da bih ga posedovala usnama sve dok razorno zadovoljstvo ne počne da jenjava.

Polizao je moje sokove s prstiju i promrmljao: „Kaži mi o čemu razmišljaš.“ Svesnim naporom sam pokušala da smirim dobovanje srca. „Ne razmišljam. Samo hoću da te gledam.“ „Ne želiš uvek. Ponekad zažmuriš.“ „Zato što voliš da pričaš u krevetu, a glas ti je tako seksi.“ Progutala sam knedlu prisećajući se bola. „Volim da te slušam, Gidione. Moram da znam da se zbog mene osećaš dobro kao i ja zbog tebe.“ „Posisaj mi ga sada“, prošapta. „Nateraj me da svršim za tebe.“ Bez daha i brzo, skliznula sam s kreveta i zdušno rukama posegla ka šlicu. Bio je ukrućen i debeo, u punoj erekciji. Podigla sam mu donji rub košulje, skinula mu bokserice i oslobodila ga.

Onako težak, pao mi je u ruke, debeli glavić je već sijao na vrhu. Polizala sam dokaz njegovog uzbuđenja, obožavala sam njegovu kontrolu, način na koji zna da obuzda svoju glad da bi zadovoljio moju.

Gledala sam ga kada sam usnama kliznula preko plišanog glavića. Posmatrala sam kako mu se usne razdvajaju dok oštro uvlači vazduh, kako mu kapci postaju teški kao da ga je zadovoljstvo opilo. „Evo.“ Prikovao je vreo pogled za moje lice. „Ah... Da. Tako. Bože, obožavam tvoja usta.“ Njegova pohvala mi je bila podsticaj. Uzela sam ga u usta najdublje što sam mogla. Obožavam to da mu radim, obožavam njegov jedinstveni muški miris i ukus. Usnama sam išla duž njega, nežno ga sisajući. S obožavanjem.

I ne osećam se loše zbog toga što obožavam njegovu muškost - zaslužila sam je. „Obožavaš ovo“, promuklo reče i zari mi prste u kosu da bi me uhvatio za glavu. „Isto koliko i ja.“ „Više. Želim da ti radim ovo satima. Da svršavaš opet i opet.“ U grudima mu se začulo stenjanje. „Bih. Ne mogu da se zasitim.“ Vrhom jezika sam pratila venu što je pulsirala do glavića, ponovo sam ga uzela u usta, izvijajući vrat da bih se spustila da sednem na pete, s rukama na kolenima, nudeći mu se.

Gidion me je pogledao očima koje su sijale od požude i nežnosti.

18

Avada&Chiarissima

„Nemoj da staješ.“ Raširio je noge. Gurnuo mi je kurac do grla, izvukao ga, na jeziku mi je ostao trag kremaste tečnosti pred ejakulaciju. Progutala sam, upijajući njegov raskošan ukus. Prostenjao je i rukama mi obuhvatio vilicu. „Nemoj da staješ, anđele. Iscedi me.“ Obrazi su mi ulegli kada smo uskladili ritam, naš ritam, kada smo sinhronizovali srca, disanje i želju do zadovoljstva.

Nije nam problem da preterano razmišljamo i da se uvalimo u nevolju, ali tela nam nikada ne pogreše. Kada se dokopamo jedno drugog, oboje znamo da smo tamo gde treba da budemo, s osobom s kojom treba da budemo. „Jebeno je dobro.“ Glasno je zaškripao zubima. „Ah, bože, teraš me da svršim.“ Kurac mu je nabrekao u mojim ustima. Stegao je ruku u mojoj kosi, povukao me i telo je počelo da mu se trese dok je snažno svršavao.

Gidion opsova dok sam gutala. Ispraznio se u velikim, vrelim mlazevima, puneći mi usta kao da čitave noći nije svršio. Kada je završio, ja sam već dahtala i drhtala. Podigao me je na noge i pali smo na krevet, priljubljeni jedno uz drugo. Pluća su mu se pomerala, grubim rukama me je privukao bliže. „Nisam ovo imao na umu kad sam ti doneo kafu.“ Pritisnuo mi je brz, grub poljubac na čelo. „Ipak, ne žalim se.“ Sklupčala sam se uz njega, zahvalna do neba na tome što mi je ponovo u naručju. „Hajde da se izvučemo s posla i nadoknadimo sve što smo propustili?“ Smeh mu je bio promukao od orgazma. Držao me je neko vreme, prolazeći mi prstima kroz kosu i nežno me mazeći po ruci. „Ubijalo me je“, tiho reče. „Dok sam gledao koliko si povređena i besna. Znajući da ti ja nanosim bol i da se udaljavaš od mene... Za oboje je to bio pakao, ali nisam smeo da rizikujem da budeš osumnjičena.“ Zgrčila sam se. Nisam pomislila na to. Mogli bi da dokažu da sam ja Gidionu bila motiv za ubistvo. A mogli bi da pretpostave i da znam za zločin. Moje potpuno i krajnje neznanje nije mi bilo jedina zaštita; pobrinuo se i za to da imam alibi. Uvek me štiti - po svaku cenu.

Povukao se. „Stavio sam ti pripejd telefon u tašnu. Programiran je tako da ima broj preko kojeg ćeš stupiti u kontakt s Angusom. Ako ti zatrebam, za bilo šta, možeš da me dobiješ.“ Šake su mi se stegle u pesnice - moram da dođem do momka preko vozača. „Mrzim sve ovo.“ ,,I ja. Prioritet broj jedan mi je da raščistim put do tebe.“ „Zar nije opasno da Angus bude umešan?“ „On je bivši MI6. Tajni pozivi su za njega dečja igra.“ Napravio je pauzu, a zatim je nastavio: „Potpuno razotkrivanje, Evo. Preko telefona mogu uvek da ti uđem u trag i to ću i da radim.“ ,,Šta?' Izvukla sam se iz kreveta i ustala. Misli su mi letele od MI6 - britanska tajna služba! - do praćenja mobilnog telefona i nisam bila sigurna za šta prvo da ga napadnem. „Nema šanse.“ I on je ustao. „Ako ne mogu da budem s tobom niti da razgovaram s tobom, moram bar da znam gde si.“ „Gidione, ne budi takav.“ Lice mu je odavalo odlučnost. „Nisam morao da ti kažem.“ „Stvarno?“ Odvukla sam se do ormara da bih uzela kućnu haljinu. ,,A rekao si da upozoriti nekoga na to da se ponaša glupavo nije izgovor.“ „O'ladi malo.“ Prostrelila sam ga pogledom, uvukla sam ruke u rukave crvene svilene kućne haljine i zavezala učkur. „Ne. Mislim da si luđak opsednut kontrolom koji voli da me prati.“

19

Avada&Chiarissima

Skrstio je ruke. „Volim da ostaneš živa.“ Sledila sam se. Tren kasnije, mozak mi se ponovo vratio na događaje iz proteklih nekoliko nedelja - sa sve Nejtanom.

Iznenada je sve imalo smisla: to kako je Gidion poludeo kad sam pešice krenula na posao jednog jutra, zašto me je Angus pratio kao senka po celom gradu, Gidionov bes kada je prisvojio lift u kojem sam se vozila...

Sve to vreme sam ga maltene mrzela jer je takav kreten, a on je hteo da me zaštiti od Nejtana.

Kolena su počela da mi klecaju i neotmeno sam pala na pod. „Evo.“ „Pusti me na trenutak.“ Dok smo bili razdvojeni, štošta sam već shvatila. Shvatila sam da Gidion nikada ne bi dozvolio da Nejtan jednostavno ušeta u njegovu kancelariju s fotografijama na kojima sam silovana i zlostavljana i da ga pusti da isto tako odšeta. Bret Klajn me je samo poljubio, a Gidion ga je pretukao. Nejtan me je godinama silovao i sve je to zabeležio fotografijama i videosnimcima. Mora da je Gidion nasilno reagovao kada je prvi put sreo Nejtana.

Mora biti da je Nejtan došao u Krosfajer onog dana kada sam zatekla Gidiona sveže istuširanog sa crvenom mrljom na manžetni košulje. Ono za šta sam prvo pomislila da je karmin bila je Nejtanova krv. Sofa i jastučići su bili razbacani zbog tuče, a ne zbog podnevnog seksa na brzaka s Korin. Žestoko namrgođen, kleknuo je preda mnom. „Jebote. Misliš li da želim da te kontrolišem svakog sekunda? Postoje olakšavajuće okolnosti. Imaj malo poverenja u mene zato što pokušavam da pronađem ravnotežu između tvoje nezavisnosti i tvoje bezbednosti.“ Opa. Realnost nije samo razjasnila stvari; odalamila me je posred glave i naučila me pameti. „Razumem.“ „Mislim da ne razumeš. Ovo je“ - nestrpljivo je rukama pokazao na sebe - „samo jebena maska.

Ti si ono što me vodi, Evo. Da li to možeš da shvatiš? Ti si moje srce i duša. Ako ti se ikada nešto desi, to će i mene ubiti. To što tebe čuvam za mene je samoodržanje! Toleriši to zarad mene, ako nećeš radi sebe.“ Skočila sam na njega i oborila ga na leđa. Snažno sam ga poljubila dok mi je srce dobovalo, a krv ključala u ušima. „Ne bih da te prestravim“, promrmljah između očajničkih poljubaca, „ali potpuno si lud za mnom.“ Prostenjao je i jako me stegao. „Dakle, sve je u redu?“ Nabrala sam nos. „Možda ne što se tiče telefona. Uhođenje mobilnim je glupavo. Stvarno.

Nimalo nije kul.“ „To je samo privremeno.“ „Znam, ali...“ Stavio mi je ruku preko usta. „Ostavio sam ti u tašni uputstva za praćenje mog telefona.“ Ostala sam bez teksta od te vesti.

Gidion se smeškao. „Nije loše kad okrenemo ploču.“ „Umukni.“ Skliznula sam s njega i cmoknula ga u rame. „Krajnje smo disfunkcionalni.“ „Više volim izraz selektivno devijantni'. Ali zadržaćemo to za sebe.“ Napustila me je toplina, zamenio ju je talas panike kada me je podsetio da skrivamo vezu.

Koliko će vremena proći pre nego što ga ponovo vidim? Dani? Ne mogu da ponavljam ovih poslednjih nekoliko nedelja svog života. Pripadne mi muka pri samoj pomisli na to da ću biti bez njega čak i nakratko.

Morala sam da progutam bolnu knedlu i upitam: „Kada ćemo opet da budemo zajedno?“

20

Avada&Chiarissima

„Večeras. Evo.“ Prelepe oči su me progonile. „Ne mogu da podnesem taj izraz na tvom licu.“ „Samo budi sa mnom“, prošaptah dok su oči ponovo počinjale da me peku. „Trebaš mi.“ Gidion nežno kliznu prstima niz moj obraz. „Bila si sa mnom. Sve vreme. Nije prošao ni sekund da mi nisi bila u mislima. Poseduješ me, Evo. Gde god da sam, šta god da radim, pripadam tebi.“ Naslonila sam se na njega, pustivši sebe da upijem njegov dodir i odagnam zebnju. „Bez Korin.

Ne mogu više to da podnesem.“ „Više ne“, saglasi se on i to me je zapanjilo. „Već sam joj rekao. Nadao sam se da možemo da ostanemo prijatelji, ali ona želi ono što smo nekada imali, a ja želim tebe.“ „One noći kada je Nejtan umro... ona ti je bila alibi.“ Nisam mogla da izgovorim ostatak. Boli me kad pomislim na to kako je ispunio sve te sate s njom. „Ne, požar u kuhinji mi je alibi. Veći deo noći smo proveli s vatrogasnom službom i osiguravajućim društvom i pravili smo hitne narudžbine hrane. Korin je bila tu neko vreme, a kada je otišla, bilo je dosta osoblja koje može da posvedoči o tome gde sam se nalazio.“ Mora da mi se na licu videlo da mi je laknulo, jer je Gidionov pogled postao blaži i pun kajanja koje sam toliko puta videla.

Ustao je i pružio ruku i meni. „Tvoj novi komšija bi voleo da te pozove na kasnu večeru.

Recimo, u osam. Naći ćeš ključ - i ključ od penthausa - na svom privesku za ključeve.“ Prihvatila sam njegovu ruku i pokušala da ublažim atmosferu izazovnim odgovorom. „Stvarno je zgodan. Pitam se da li kreće u akciju na prvom sastanku.“ Uzvratio mi je toliko nestašnim osrnehom da sam se okrenula kao na ringišpilu. „Mislim da imaš velike šanse da se kresneš.“ Dramatično sam uzdahnula. „Baš romantično!“ „Daću ti romantiku.“ Povukao me je k sebi i presavio me kao lakoćom. Pritisnuta uz njega od kuka do članka na nozi i izvijena u kako mi se kućna haljina otvara i otkriva mi grudi. Savijao me je sve njegovu tvrdu butinu i nisam mogla a da ne postanem preterano oslonca i za moju i za njegovu težinu.

da plešemo s besprekornom savitljivom luku, osetila sam dok mi ženskost nije obgrlila svesna snage njegovog tela,

Tako me je brzo zaveo. Uprkos satima zadovoljstva i skorašnjem orgazmu, bila sam spremna za njega u tom trenutku, uzbuđena njegovom veštinom, jačinom i samopouzdanjem, kontrolom nad sobom i nada mnom.

Jahala sam mu nogu klizeći lagano, oblizujući usne. Prostenjao je i oblio mi bradavicu vlažnom vrelinom svojih usta, jezikom mi mučeći ukrućeni vrh. Držao me je bez napora, uzbuđivao me, posedovao me. Zažmurila sam i zaječala od predaje.

Zahvaljujući vlažnom i vrelom vremenu, odlučila sam da obučem laganu lanenu haljinu, a plavu kosu sam svezala u konjski rep. Dodala sam i zlatne alke i diskretno se našminkala.

Sve se promenilo. Gidion i ja smo ponovo zajedno. Sada živim u svetu u kojem ne postoji Nejtan Barker. Nikada više neću skrenuti za ugao i naleteti na njega. Nikada mi se neće pojaviti na vratima niotkuda. Više ne moram da brinem o tome da će Gidion saznati za neke stvari iz moje prošlosti koje bi mogle da nas razdvoje. Sve već zna, a i dalje me želi.

Ali tek začet mir koji je donela ta nova stvarnost propraćen je strahom za Gidiona - moram da znam da ga neće krivično goniti. Kako konačno mogu da ga proglase nevinim za zločin koji jeste počinio? Da li ćemo morati da živimo u stalnom strahu da će nam se njegova dela osvetiti? I kako je sve to promenilo nas? Nema šanse da budemo ono što smo nekada bili. Ne posle nečega toliko ozbiljnog.

Izašla sam iz sobe i krenula na posao, radujući se tome što će mi sati provedeni u firmi „Voters Fild end Limen“, jednoj od vodećih reklamnih kompanija u zemlji, odvratiti pažnju. Kada sam

21

Avada&Chiarissima

otišla do trpezarije da uzmem tašnu, zatekla sam Kerija u kuhinji. Očigledno je da je bio zauzet s velikim Z, kao i ja.

Naslonio se na radnu površinu, rukama se držeći za ivicu, a njegov momak, Trej, obuhvatio mu je lice rukama i strasno ga ljubio. Trej je bio u farmerkama i majici, a Keri je nosio samo donji deo sive trenerke koji mu se spuštao preko vitkih kukova na seksi način. Obojica su žmurili i toliko se behu izgubili jedan u drugom da nisu primetili da više nisu sami.

Nepristojno je zuriti, ali nisam mogla da se suzdržim. Prvo, oduvek mi je fascinantno kad vidim da se dva zgodna muškarca ljube. Drugo, Kerija je poza odala. Dok mu je lepo lice vidljivo ranjivo, činjenica da se drži za radnu površinu, a ne za čoveka kojeg voli, odala je distancu medu njima.

Uzela sam tašnu i, najtiše što sam mogla, na prstima izašla iz stana.

Nisam htela da se sva istopim dok pešice stignem na posao, te sam uzela taksi. Sa zadnjeg sedišta sam videla kako se pomalja Gidionov Krosfajer. Svetlucavi i istaknuti safirni toranj dom je i „Kros indastriza“ i firme „Voters Fild end Limen“.

Imam posao iz snova - pomoćnik sam mlađem menadžeru računovodstva Marku Geritiju. Dok neki - tačnije moj očuh, megakapitalista Ričard Stanton - ne razumeju zašto sam pristala na toliko nizak položaj imajući u vidu svoje veze i imovinsko stanje, ja sam zaista ponosna na to što gradim svoj put ka uspehu. Mark je divan šef, u svakom smislu te reči, što znači da mnogo učim i slušajući njegova uputstva i sopstvenim radom.

Taksi je skrenuo za ugao i zaustavio se iza crnog bentlija koji vrlo dobro poznajem. Srce mi je preskočilo kada sam ga ugledala, znajući da je Gidion blizu.

Platila sam taksisti i izašla iz hladnog vozila na sparni vazduh ranog jutra. Pogled sam prikovala za bentli u nadi da ću spaziti Gidiona. Ludo je koliko me je pomisao na to uzbudila, pogotovo posle noći provedene u valjanju s njim, u svoj njegovoj obnaženoj veličanstvenosti.

Izvila sam usne u osmeh, prošla kroz obrtna vrata bakarnog okvira i ušla u prostran hol Krosfajera. Ako zgrada može da bude otelotvorenje čoveka, Krosfajer je otelotvorenje Gidiona.

Mermerni podovi i zidovi nose auru moći i izobilja, dok je spoljašnjost od kobaltnog stakla divna kao Gidionovo odelo. Sve skupa, Krosfajer je uglađen i seksi, mračan i opasan - kao i čovek koji ga je stvorio. Obožavam to što radim ovde.

Prošla sam kroz sigurnosna vrata i liftom otišla do dvadesetog sprata. Kada sam izašla, spazila sam Megumi - s recepcije - kako sedi za pultom. Propustila me je kroz staklena sigurnosna vrata i ustala dok sam joj prilazila. „Hej“, pozdravi me; izgledala je šik u crnim pantalonama i svilenoj bluzi bez rukava zlatne boje. Tamne oči boje gloginja sijale su joj od uzbuđenja, a lepe usne je nakarminisala smelom crvenom bojom. „Htela sam da te pitam šta radiš u subotu uveče.“ „O...“ Htela sam da provedem vreme s Gidionom, ali nema garancije za to. „Ne znam. Još nemam plan. Zašto?“ „Jedan Majklov prijatelj se ženi i pravi momačko veče u subotu. Poludeću ako ostanem kod kuće.“ „Majki s kojim si imala sastanak naslepo?“, upitah jer sam znala da se vida s momkom kojeg joj je nabacila cimerka. „Aha.“ Megumino lice se obasja na trenutak, pa se ponovo smrknu. „Stvarno mi se sviđa i mislim da se i ja njemu sviđam, ali...“ „Nastavi“, ohrabrih je.

Na čudan način je slegnula jednim ramenom i odvratila pogled. „Plaši se vezivanja. Znam da mu se dopadam, ali stalno govori da to nije ozbiljno i da se samo zabavljamo. Ali provodimo mnogo vremena zajedno“, pobunila se. „Svakako je preuredio život da bi češće bio sa mnom. I to ne samo fizički.“

22

Avada&Chiarissima

Snuždeno sam izvila usne jer poznajem taj tip muškarca. Teško je prekinuti takvu vezu.

Pomešani signali održavaju dramatičnost i podižu adrenalin, a mogućnost da će biti divno jer on možda i prihvati rizik teško je odbaciti. Koja to devojka ne želi da dostigne nedostižno? „Računaj na mene u subotu“, rekoh, jer sam želela da budem uz nju. „Sta si planirala?“ „Da pijemo, igramo, da se otkačimo.“ Megumi se ponovo osmehnu. „Možda ti nađemo nekog zgodnog momka da se oporaviš.“ „Uh...“ Jaoj. Neprijatno. ,,U stvari, skroz mi je dobro.“ Ona izvi obrvu. „Izgledaš umorno.“ Celu noć sam provela zakucana za krevet s Gidionom Krosom... „Juče sam imala iscrpljujući trening krav mage.“ „Šta? Nije važno. Kako god bilo, ne škodi da bacimo oko na okolinu, zar ne?“ Pomerila sam ručke tašne na ramenu. „Bez momaka za oporavak“, insistirala sam. „Hej.“ Stavila je ruke na vitke kukove. „Samo predlažem da se otvoriš za to da ćeš možda sresti nekoga. Znam da je veoma teško pratiti Gidiona Krosa, ali veruj mi: najbolja osveta je ako kreneš dalje.“ To me je nasmejalo. „Imaću to na umu i biću otvorena“, napravih kompromis.

Telefon na pultu je zazvonio i ja joj mahnuh u znak pozdrava, pa krenuh ka svojoj kancelariji.

Treba mi malo vremena da razmislim o logistici igranja uloge samice kad sam i više nego zauzeta.

Ako ja imam Gidiona, on mene poseduje. Ne mogu ni da zamislim da pripadam nekom drugom.

Baš kad sam se zabavljala pitanjem kako da saopštim Gidionu za subotu uveče, Megumi me je pozvala. Okrenula sam se. „Imaš poziv na čekanju“, reče ona. ,,I nadam se da je lično, jer mu je glas jebeno seksi. Zvuči kao S-E-K-S uvaljan u čokoladu i preliven šlagom.“ Potiljak mi se naježio od nervoznog uzbuđenja. „Da li se predstavio?“ „Aha. Bret Klajn.“

23

Avada&Chiarissima

4

Došla sam do svog stola i spustila se na stolicu. Dlanovi su mi se oznojili od same pomisli na razgovor s Bretom i pripremala sam se na naboj koji ću osetiti kada mu čujem glas, kao i na grižu savesti koja će uslediti. Nije da želim da mu se vratim niti da želim da budem s njim. Stvar je u tome što delimo zajedničku prošlost i seksualnu privlačnost koja je bila čisto hormonske prirode. Ne mogu to da izbacim iz sebe, ali nemam baš nikakvu želju da učinim nešto povodom toga.

Spustila sam tašnu i torbu s cipelama za hodanje u fioku u stolu, milujući pogledom kolaž svojih i Gidionovih zajedničkih fotografija. Poklonio mi ih je da bi mi uvek bio u mislima - kao da je ikada van njih. Čak ga i sanjam.

Telefon je zazvonio. Prebačen poziv s recepcije. Bret nije odustao. Rešena da budem sva poslovna da bih ga podsetila na to da sam na radnom mestu i da nisam dostupna za neprikladne privatne razgovore, javila sam se: „Kancelarija Marka Geritija, Eva Tramil na vezi.“ „Evo. Tu si. Bret ovde.“ Zažmurila sam dok sam upijala „S-E-K-S uvaljan u čokoladu i preliven šlagom“ glas. Zvučao je još seksepilnije nego kad peva, što je doprinelo tome da se njegov bend, Šest devetina, vine do zvezda. Sada imaju ugovor s „Vidal rekordsom“, muzičkom kompanijom koju vodi Gidionov očuh Kristofer Vidal stariji - kompanijom čiji je većinski vlasnik Gidion, na neobjašnjiv način.

Kako je svet mali. „Ćao“, pozdravih ga. „Kako ide turneja?“ „Nestvarno. Još pokušavam da se saberem.“ „To si oduvek hteo i zaslužio si. Uživaj.“ „Hvala.“ Ćutao je jedan minut i tada sam ga zamislila. Kada sam ga videla poslednji put, izgledao je sjajno: kosa natapirana u šiljke s platinastim vrhovima, smaragdne oči mračne i vrele od želje za mnom. Visok je i mišićav a da nije previše razbacan, telo mu je u formi od stalne aktivnosti i zahteva koje mu nameće status rok zvezde. Preplanula koža prekrivena mu je tetovažama, a u bradavicama ima pirsing koji sam naučila da sisam kada sam htela da mu se kurac ukruti u meni...

Ali nije ni prineti Gidionu. Mogu da se divim Bretu kao svaka zdrava žena, ali Gidion je kategorija za sebe. „Slušaj“, reče Bret, „znam da radiš, pa neću da te zadržavam. Vraćam se u Njujork i voleo bih da te vidim.“ Sktstila sam članke ispod stola. „Mislim da to nije dobra ideja.“ „Promovišemo spot za Zlatnu na Tajms skveru“, nastavi on. „Voleo bih da budeš tamo sa mnom.“ „Tamo sa... opa.“ Masirala sam čelo. Začas zatečena njegovim pozivom, odabrala sam da razmišljam o tome kako bi me mama grdila zbog toga što trljam lice jer se kune da se od toga dobijaju bore. „Stvarno sam polaskana, ali moram da znam - da li je u redu da budemo samo prijatelji?“ „Jebote, ne.“ Počeo je da se smeje. „Nemaš momka, zlatna devojko. Krosov gubitak je moj dobitak.“ O sranje. Prošle su skoro tri nedelje otkako su se u trač--rubrikama pojavile fotografije Gidiona i Korin s promocije. Očigledno je da su svi odlučili da mi je vreme da krenem dalje s nekim novim. „Nije baš toliko jednostavno. Brete, nisam spremna za novu vezu.“

24

Avada&Chiarissima

„Pozvao sam te na sastanak, ne na obavezivanje do kraja života.“ „Brete, stvarno...“ „Evo, moraš da budeš tamo.“ Stišao je glas do zavodničkog tona od kojeg bih uvek skinula gaćice za njega. „To je tvoja pesma. Ne prihvatam 'ne' kao odgovor.“ „Moraš.“ „Gadno ćeš me povrediti ako ne dođeš“, tiho reče. ,,I to ozbiljno mislim. Ići ćemo kao prijatelji, ako tako mora, ali potrebna si mi tamo.“ Teško sam uzdahnula, s glavom na stolu. „Ne želim da te zavlačim.“ Niti da razbesnim Gidiona... „Obećavam da ću na to gledati kao na prijateljsku uslugu.“ Ma kako da ne. Nisam ništa rekla na to.

Nije odustajao. Možda nikada neće odustati. „Važi?“, navaljivao je.

Pored lakta mi se stvorila šolja kafe, a kada sam podigla glavu, ugledala sam Marka kako stoji iza mene. „Važi“, saglasih se, najviše zbog toga da bih mogla da se vratim poslu. „Tooo.“ U glasu mu se začuo trijumf koji je zvučao kao da je propraćen gestikuliranjem pesnicom. „Biće u četvrtak ili petak uveče; još nisam siguran. Daj mi broj mobilnog da ti pošaljem poruku kad saznam.“ Na brzinu sam mu izdiktirala broj. „Zapisao? Moram da idem.“ „Želim ti lep dan na poslu“, reče i ja se osetih loše zbog toga što ga požurujem i što sam neljubazna. On je oduvek bio fin momak i mogao bi da bude odličan prijatelj, ali sve sam to upropastila kada sam ga poljubila. „Hvala. Brete... zaista sam srećna zbog tebe. Zdravo.“ Vratila sam slušalicu na mesto i nasmešila se Marku. „Dobro jutro.“ „Sve u redu?“, upita me, smeđih očiju zaklonjenih blagim mrštenjem. Nosio je mornarskoplavo odelo i tamnoljubičastu kravatu koja mu je odlično pristajala uz tamnoputu kožu. „Da. Hvala za kafu.“ „Nema na čemu. Jesi li spremna za posao?“ Nasmejala sam se. „Uvek.“ Nije mi trebalo mnogo da shvatim da nešto nije u redu s Markom. Bio je odsutan i ćudljiv, što nimalo ne liči na njega. Radimo na kampanji za softver za učenje stranih jezika, ali on uopšte nije usredsređen. Predložila sam da porazgovaramo o kampanji za holfuds lokalždere, ali nije pomoglo. „Je l’ sve u redu?“, konačno upitah, uz nelagodu se prebacujući u drugarsku zonu u koju smo se trudili da ne upadamo dok smo na poslu. Svake druge nedelje stavljamo posao sa strane kada me pozove na ručak sa svojim partnerom, Stivenom, ali pazimo na to da i dalje zadržimo odnos šef radnik. To veoma cenim, imajući u vidu da Mark zna da mi je očuh bogataš. Ne želim da dobijem bilo šta na lepe oči. „Šta?“ Pogledao me je, a zatim prošao rukom kroz kratko podšišanu kosu. „Izvini.“ Stavila sam laptop u krilo. „Izgleda da te nešto muči.“ Slegnuo je ramenima i zanjihao se u aeron stolici. ,,U nedelju je meni i Stivenu sedam godina otkako smo zajedno.“ „To je strava“, nasmejala sam se. Od svih parova koje sam srela, Mark i Stiven su najstabilniji i najzaljubljeniji. „Čestitam.“ „Hvala.“ Uspeo je da se slabašno osmehne. „Izlazite li? Imate rezervacije ili hoćeš da ja to sredim?“ Odmahnuo je glavom. „Nismo još odlučili. Ne znam šta bi bilo najbolje.“ „Hajde da se bacimo na razmišljanje. Ja nisam imala mnogo godišnjica, nažalost, ali moja mama je majstor u tome. Pohvatala sam nekoliko stvari.“

25

Avada&Chiarissima

Posle izigravanja domaćice za tri bogata muža, Monika Tramil Barker Mičel Stanton bi bila profesionalni organizator događaja kad bi morala da zarađuje za život. „Hoćeš nešto privatno?“, predložila sam, „samo vas dvojica? Ili zabavu za prijatelje i porodicu?

Da li dajete poklon jedan drugom? „Ja hoću da se oženim!“, planu on. „O. Okej.“ Zavalila sam se u stolici. „Što se romantike tiče, to je moj maksimum.“ Mark se neveselo nasmeja i uputi mi žalostan pogled. „Trebalo bi da bude romantično. Bog zna da je, kada me je Stiven zaprosio pre nekoliko godina, bilo srca i cveća na sve strane. Znaš da mu je drugo ime drama. Dao je sve od sebe.“ Zapanjeno sam trepnula. „Odbio si ga?“ „Rekao sam 'ne još'. Baš sam počinjao da se ustaljujem ovde, u agenciji, on je počeo da dobija dobre ponude, a i oporavljali smo se od bolnog raskida. Činilo mi se da je trenutak pogrešan i nisam bio siguran da želi da se oženi mnome iz ispravnih pobuda.“ „To niko nikada ne zna zasigurno“, rekoh blago, koliko njemu toliko i sebi. „Ali nisam hteo da misli da sam sumnjičav u vezi s nama“, nastavi Mark kao da ništa nisam rekla, „pa sam za svoje odbijanje okrivio instituciju braka, kao totalni kreten.“ Potisnula sam osmeh. „Nisi kreten.“ „Tokom poslednje dve godine, mnogo puta mi je rekao da sam bio u pravu kad nisam pristao.“ „Ali ti ga nisi odbio. Samo si rekao 'ne još', zar ne?“ „Ne znam. Bože, ne znam šta sam rekao.“ Nagnuo se, stavio laktove na sto i spustio lice u dlanove. Glas mu je bio tih i prigušen. „Uspaničio sam se. Imao sam dvadeset četiri godine. Možda su neki ljudi u to vreme spremni za obaveze, ali ja... ja nisam bio.“ ,A sada imaš dvadeset osam i spreman si?“ Istih je godina kao Gidion.

Zadrhtala sam od pomisli na to, delimično zbog toga što sada imam godina koliko je i Mark imao kada je rekao „ne još“ i što ga razumem. „Da.“ Mark podiže glavu i pogleda me. „I više nego spreman. Kao da neki tajmer odbrojava minute, a ja sam svakog sata sve nestrpljiviji. Ali bojim se da će reći 'ne'. Možda je njegovo vreme bilo pre četiri godine, a sada se završilo.“ „Ne bih da zvučim otrcano, ali nećeš znati dok ne pitaš.“ Uputila sam mu osmeh podrške. „Voli te. Mnogo. Mislim da imaš vrlo dobre šanse da ti kaže 'da'.“ Nasmešio se i otkrio ljupko krive zube. „Hvala ti.“ „Javi mi za te rezervacije.“ „Znači mi to.“ Pribrao se. „Izvini što sve ovo pominjem kad ti prolaziš kroz težak raskid.“ „Ne brini za mene. Dobro sam.“ Mark me je proučavao jedan minut, a zatim je klimnuo glavom. „Jesi li za ručak?“ Podigla sam pogled i ugledala ozbiljno lice Vila Grejndžera. Vil je novi pomoćnik u firmi „Voters Fild end Limen“ i ja mu pomažem da se snađe. Ima zulufe i crne naočari četvrtastog okvira, što mu daje retro izgled predstavnika bit generacije, a to mu odlično pristaje. On je prava opuštencija i dopada mi se. „Naravno. Šta ti se jede?“ „Testenine i hleb. I torta. Možda i pečeni krompiri.“ Podigla sam obrve. ,,U redu. Ali ako upadnem u komu od ugljenih hidrata i nađu me onesvešćenu na stolu dok mi cure bale, bolje bi ti bilo da mi rešiš probleme s Markom.“ „Evo, ti si svetica. Natali drži neku dijetu s minimalnim unosom ugljenih hidrata, a ja ne mogu više ni dana da izdržim bez škroba i šećera. Raspadam se. Pogledaj me.“

26

Avada&Chiarissima

Prema njegovoj priči, Vil i njegova devojka još iz srednjoškolskih dana, Natali, imaju veoma dobru vezu. Ne sumnjam da bi skočio u vatru za nju, a izgleda da i ona vodi računa o njemu, mada se on dobronamerno žali na to što ona voli da pravi haos. „Važi se“, rekoh i iznenada osetih setu. Za mene je mučenje to što nisam s Gidionom. Pogotovo zbog toga što sam okružena prijateljima koji su posvećeni svojim vezama.

Podne se bližilo i, dok sam čekala Vila, na brzinu sam poslala SMS Šoni - Markovoj maltene svastici - da je pitam da li je slobodna za žensko druženje u subotu uveče. Baš kad sam poslala poruku, zazvonio mi je telefon u kancelariji.

Odsečno sam se javila: „Kancelarija Marka Geritija...“ „Evo.“ Prsti na nogama su mi se zgrčili od zvuka Gidionovog tihog, promuklog glasa. „Ćao, šampione.“ „Kaži mi da je sve u redu s nama.“ Ugrizla sam se za donju usnu dok mi se srce stezalo u grudima. Sigurno oseća isti nemir i jaz između nas koji i mene muče. „Jeste. Ti ne misliš tako? Je l’ sve u redu?“ „Da.“ Napravio je pauzu. „Samo sam morao opet da čujem.“ „Nisam bila dovoljno jasna sinoć?“ Kada sam te grebala po leđima... „Ili jutros?“ Kada sam bila na kolenima... „Morao sam da čujem to kada me ne gledaš.“ Gidionov glas mi je milovao čula. Pocrvenela sam od stida. „Izvini“, prošaptah jer sam se osećala neprijatno. „Znam da te nervira kada te žene posmatraju kao objekat. Ne treba to da trpiš zbog mene.“ „Nikada se ne bih žalio da budem ono što želiš, Evo. Gospode.“ Glas mu postade osoran. „Strašno mi je drago što ti se dopada to što vidiš, jer bog zna da ja jebeno obožavam da gledam tebe.“ Zažmurila sam pod naletom čežnje. Svest o tome šta sam sada uradila - koliko on misli da mu značim - još više mi je otežala održavanje odstojanja. „Mnogo mi nedostaješ. A čudno je jer svi misle da smo raskinuli i da treba da krenem dalje...“ „Ne!“ Ta reč je eksplodirala u slušalici, toliko oštra da sam se trgla. „Jebote. Čekaj me, Evo. Ja sam tebe čekao celog života.“ Progutala sam knedlu i otvorila oči baš na vreme da vidim Vila kako ide ka meni. Stišala sam glas. „Zauvek bih te čekala, sve dok si moj.“ „Neće biti doveka. Radim sve što mogu. Veruj mi.“ „Verujem.“ U pozadini mu se začuo drugi telefon. „Videćemo se tačno u osam“, odsečno reče Gidion. „Da.“ Veza se prekinula i istog trenutka sam se osetila usamljeno. „Spremna za klopu?“, upita Vil, trljajući ruke u iščekivanju. Megumi ide na ručak sa svojim „vezofobom“, tako da je odustala. Tu smo Vil, ja i sve testenine koje može da pojede za jedan sat.

Pomislivši da bi mi osam učenost od ugljenih hidrata baš dobro došla, ustala sam i rekla: „Nego šta.“ Uzela sam energetsko piće bez ugljenih hidrata u prodavnici „Dvejn Rid“ kada smo se vraćali s ručka. Do pet sati po podne, već sam znala da idem na traku za trčanje posle posla.

Plaćam članarinu u „Ekvinoksu“, ali baš mi se ide u teretanu „Kros-trejner“. Intenzivno osećam jaz između Gidiona i sebe. Pomoći će mi vreme provedeno na mestu koje čuva naše dobre uspomene. Pride, osećam odanost. Gidion je moj čovek. Uradiću sve što mogu da ostatak života provedem s njim. Za mene to znači da ga podržavam u svemu što radi.

27

Avada&Chiarissima

Otišla sam kući, više se ne obazirući na to da li ću se istopiti jer ću se ionako uprljati u teretani.

Kada sam izašla iz lifta na svom spratu, zatekla sam sebe kako mi pogled luta ka vratima pored mog stana. Prstima sam se poigravala ključevima koje mi je Gidion dao. Intrigantna mi je bila pomisao na to da uđem i vidim kakav je stan. Da li podseća na njegov penthaus u Petoj aveniji? Ili je sasvim drugačiji?

Gidionov penthaus je predivan, urađen u stilu predratne arhitekture i sa starinskim šarmom. To je mesto koje odiše izobiljem, ali ipak je toplo i primamljivo. Tu mogu, uz istu lakoću, da zamislim i decu i inostrane predstavnike visokog društva.

Kako li mu izgleda privremena gajba? Malo nameštaja, nepostojeća umetnost, kuhinja bez elemenata? U kojoj je fazi useljenja?

Stajala sam ispred svog stana, gledala u njegova vrata i premišljala se. Na kraju sam odolela iskušenju. Želim da me on uvede.

Ušla sam u dnevnu sobu i začula ženski smeh. Nisam se iznenadila kad sam zatekla dugonogu plavušu sklupčanu pored Kerija na mom belom kauču, s rukom u njegovom krilu, kako ga mazi preko trenerke. I dalje ne noseći majicu, zagrlio je Tatjanu Šerlin i prstima joj odsutno prelazio po bicepsima. „Hej devojčice“, pozdravi me on uz osmeh. „Kako je bilo na poslu?“ „Kao i uvek. Ćao, Tatjana.“ Ona mi otpozdravi pokretom brade. Prelepa je, što se i može očekivati čim je manekenka. Izgled na stranu, nije mi se posebno dopala tokom prvih nekoliko susreta, a i dalje je tako. Međutim, kada vidim Kerija, moram da priznam da je možda to sada dobro po njega.

Modrice su mu se povukle, ali i dalje se oporavlja od brutalnih batina, od zasede koju je Nejtan postavio i koja je dovela do događaja što me sada razdvajaju od Gidiona. „Idem da se presvučem, pa ću u teretanu“, rekoh i krenuh ka hodniku.

Iza sebe sam čula kako Keri kaže Tatjani: „Sačekaj sekund, treba da porazgovaram sa svojom devojčicom.“ Ušla sam u sobu i bacila tašnu na krevet. Preturala sam po ormaru kada se Keri pojavio na pragu. „Kako si?“, upitah ga. „Bolje.“ Zelene oči su mu vragolasto sijale. „A ti?“ „Bolje.“ Skrstio je ruke preko obnaženih grudi. „Je l’ to zahvaljujući onome koji te je protresao noćas?“ Zatvorila sam ormar kukom i odvratila: „Ma nemoj? Ja tebe ne mogu da čujem u sobi. Kako to da ti mene možeš?“ On lupnu prstima po slepoočnici. „Radar za seks. Imam ga.“ „Šta to znači? Da ja nemam radar za seks?“ „Pre će biti da ti je strujno kolo pregorelo za vreme onih seksatona s Krosom. I dalje ne mogu da zaboravim njegovu izdržljivost. Voleo bih da se meni nađe na putu i da iscrpe mene.“ Gađala sam ga sportskim brusthalterom.

Vešto ga je uhvatio i počeo da se smeje. ,,I? S kim si bila?“ Ugrizla sam se za usnu jer nisam želela da lažem jedinu osobu koja je uvek iskrena prema meni, čak i kada boli. Ali moram. ,,S momkom koji radi u Krosfajeru.“ Izbledelog osmeha, Keri uđe u sobu pa zatvori vrata. ,,A ti si tek tako odlučila da ga dovedeš kući i da ga cele noći tucaš do ludila? Mislio sam da si bila na treningu krav mage.“ „Jesam. On živi blizu, naletela sam na njega posle treninga. I malo-pomalo...“

28

Avada&Chiarissima

„Treba li da se zabrinem?“, tiho upita, proučavajući izraz mog lica dok mi je vraćao brusthalter. „Odavno se nisi kresnula s nekim tek tako.“ „Nije tako.“ Prisilila sam sebe da izdržim njegov pogled jer sam znala da mi, ako to ne uradim, nikada neće poverovati. „Mi... viđamo se. Večeras idemo na večeru.“ „Da li ću ga upoznati?“ „Naravno. Samo ne danas. Idem kod njega.“ On napući usne. „Nešto mi prećutkuješ. Hajde, istinu na sunce.“ Izbegla sam odgovor. „Videla sam te jutros kad si se ljubio s Trejom u kuhinji.“ „Okej.“ „Je l’ sve u redu između vas dvojice?“ „Ne žalim se.“ Jaoj. Kad se Keri namerači na nešto, neće da pusti. Opet sam počela da vrdam. „Danas sam razgovarala s Bretom“, rekoh najnehajnije što sam mogla, pokušavajući da ne pridajem tome previše značaja. „Pozvao me je na posao. I ne, nije on bio ovde sinoć.“ Podigao je obrve. „Šta hoće?“ Izuvši cipele, krenula sam do kupatila da skinem ostatke šminke. „Vraća se u Njujork zbog premijere spota za Zlatnu. Pozvao me je da pođem s njim.“ „Evo...“, poče on onim tihim glasom upozorenja koji roditelji čuvaju za razmaženu decu. „Hoću da i ti pođeš.“ To ga je donekle primirilo. „Kao pratilja? Zar nemaš poverenja u sebe?“ Pogledala sam ga u odrazu u ogledalu. „Keri, ne vraćam mu se. Doduše, mi nikada i nismo bili zajedno odistinski, tako da nema potrebe da brineš. Hoću da pođeš jer mislim da će ti biti zabavno i zato što ne želim da dajem Bretu lažnu nadu. Pristao je da idemo kao prijatelji, ali mislim da to mora da mu se utuvi u glavu, tek da bih bila sigurna. I pravedna.“ „Trebalo je da kažeš 'ne'.“ „Pokušala sam.“ „'Ne' je 'ne', devojčice. Nije baš toliko teško.“ „Umukni!“ Trljala sam jedno oko tupferom za skidanje šminke. „Dovoljno mi je loše zbog toga što me je griža savesti naterala da pristanem! Ti si mislio da će mi biti zabavno ako odem na onaj koncert ne znajući koga ću sresti. Ne moram da trpim tvoja sranja.“ Jer sam ih dosta istrpela od Gidiona...

Keri se namršti. „Zašto, dodavola, ti osećaš grižu savesti?“ „Bret je dobio batine zbog mene!“ „Neee, dobio je batine zato što je poljubio prelepu devojku a da nije razmišljao o posledicama.

Trebalo je da pretpostavi da si zauzeta. I koji je tebi đavo, molim te?“ „Ne želim da mi držiš predavanja o Bretu, u redu?“ Treba mi Kerijevo mišljenje o vezi s Gidionom i brigama koje imam, ali ne smem da se obratim svom najboljem prijatelju. Zbog toga me sve loše u mom životu još više uznemirava. Osećam se sasvim samom i lišenom cilja. „Rekla sam ti, ne vraćam se više na to.“ „Drago mi je što to čujem.“ Rekla sam mu istinu koliko sam mogla jer sam znala da me neće osuđivati. ,,I dalje volim Gidiona.“ „Naravno da ga voliš“, jednostavno se saglasi on. „Štaviše, siguran sam da se i on izjeda zbog raskida.“ Zagrlila sam ga. „Hvala ti.“ „Za šta?“

29

Avada&Chiarissima

„Za to što si to što jesi.“ Frknuo je. „Ne kažem da treba da ga čekaš. Ono što Kros radi, šta god to bilo, nije važno - sam brlja, sam ispravlja greške. Ali mislim da nisi spremna da uskočiš u krevet s nekim drugim. Evo, ti nisi za seks bez obaveza. Tebi to nešto znači; zato si toliko sjebana kad digneš ruke.“ „Nikad ne upali“, saglasila sam se, odmakavši se da bih dokraja očistila lice. „Hoćeš li da pođeš sa mnom na premijeru spota?“ „Aha, idem.“ „Želiš li da povedeš Treja ili Tatjanu?“ Odmahnuo je glavom, okrenuo se ka ogledalu i namestio kosu uvežbanim pokretima. „Tako bi ličilo na sastanak učetvoro. Bolje je da budem trinaesto prase. To ostavlja jači utisak.“ Posmatrala sam njegov odraz i izvila usne u blagi smešak. „Volim te.“ Poslao mi je poljubac. „Onda vodi računa o sebi, devojčice. Samo to želim.“ Povodom useljenja, najviše volim da poklanjam voterford čaše za martini. Za mene je to prava kombinacija luksuza, zabave i praktičnosti. Poklonila sam komplet prijatelju s koledža koji nije imao pojma šta je voterford kristal ali koji voli martini od jabuke, i poklonila sam komplet majci, koja ne pije martini ali obožava voterford. Nije me sramota da to poklonim i Gidionu Krosu, čoveku koji ima više novca nego što mogu da zamislim. Ali kada sam pokucala na njegova vrata, u rukama nisam imala čaše.

Od nervoze sam se premeštala s noge na nogu i rukom sam poravnala haljinu na kukovima.

Doterala sam se posle teretane, posvetivši vreme svojoj nova eva frizuri i senci zadimljene nijanse.

Nanela sam vodootporni bledoružičasti karmin i obukla malu crnu haljinu na šniranje s dubokim dekolteom i još dubljim izrezom na leđima.

Kratka haljina mi je prilično otkrivala noge, koje sam naglasila džimi ču cipelama otvorenih prstiju. U uši sam stavila dijamantske alke koje sam nosila i na našem prvom sastanku i prsten koji mi je poklonio, predivan komad nakita s prepletenim zlatnim trakama obgrljenim slovima X od dijamanata - X predstavlja Gidiona koji se upliće u moje različite niti.

Kada su se vrata otvorila, blago sam se zateturala zadivljena prelepim, grešno seksi muškarcem koji me je pozdravio. Mora da je i Gidion sentimentalan. Nosi crni džemper koji je nosio u noćnom klubu kada smo prvi put stvarno izašli u provod. Sjajno mu stoji - savršena kombinacija spontanog i elegantnog scksepila. Uz grafitnosive pantalone i bosa stopala, utisak koji je ostavio na mene jeste čista, uzavrela želja. „Gospode“, proštenja. „Izgledaš fantastično. Sledeći put me upozori pre nego što otvorim vrata.“ Nasmešila sam se. „Zdravo, mračni i opasni.“

30

Avada&Chiarissima

5

Gidion izvi usne u razorni osmeh dok mi je pružao ruku. Kada sam mu prstima dodirnula dlan, uhvatio me je i uvukao me unutra, a onda me je stegao uza se i nežno prislonio usne na moje. Vrata su se zatvorila i on ih je zaključao, ostavljajući svet za nama.

Rukom sam mu stegla džemper. „Nosiš moj omiljeni džemper. „Znam.“ Iznenada se graciozno savio i stavio moju ruku sebi na rame. „Hajde da te udobno smestimo, anđele. Nisu ti potrebne te štikle dok ne budeš spremna da te tucam.“ Utroba mi se stegla u iščekivanju. „Šta ako sam spremna sada?“ „Nisi. Znaćeš kad je pravo vreme.“ Dok mi je Gidion skidao cipele, premestila sam se s jedne noge na drugu. „Hoću? Kako?“ Pogledao me je tim izrazito plavim očima. Maltene je bio na kolenima dok mi je skidao cipele, a ipak je gospodario i sobom i mnome. „Gurnuću kurac u tebe.“ Premestila sam se s noge na nogu, sada iz drugačijih pobuda. Da, molim te...

Ispravio se i ponovo se nadvio nada mnom. Vrhovima prstiju mi je prešao preko obraza. „Šta je u kesi?“ „A.“ U sebi sam odagnala seksualne čini koje je bacio na mene. „Poklon za useljenje.“ Pogledala sam oko sebe. Prostor je slika i prilika mog. Stan je divno i udobno primamljiv.

Delimično sam očekivala polusređen prostor, uglavnom samo s osnovnim stvarima. Umesto toga, prilično podseća na dom. Dom obasjan samo svetlošću sveće koja baca topli, zlatni odsjaj na nameštaj koji sam prepoznala jer je Gidionov i moj.

Zapanjena, jedva da sam primetila kada mi je oduzeo kesu i tašnu. Bosonoga sam krenula za njim i ugledala svoj stočić za kafu i ostale stočiće oko sofe i stolice; moj centar za zabavu s njegovim sitnicama i uramljenim fotografijama nas dvoje; moje draperije s neosvetljenim podovima i stonim lampama.

Na zidu, gde je moj televizor ravnog ekrana, nalazi se ogromna fotografija na kojoj mu šaljem poljubac, dobrano veća verzija one koju sam mu poklonila, a koju drži na stolu u kancelariji u Krosfajeru.

Polako sam se okrenula, pokušavajući da sve upijem. Već me je jednom ovako šokirao, kada je preslikao moju spavaću sobu u svom penthausu, jer je želeo da mi pruži poznato mesto gde mogu da se sklonim kada stvari postanu previše teške. „Kada si se uselio?“ Veoma mi se dopada. Kombinacija moje moderne tradicionalnosti s njegovom elegancijom starog doba na čudan način je savršena. Uspeo je da spoji prave komade da bi napravio mesto koje predstavlja... nas. „One nedelje kad je Keri bio u bolnici.“ Bacila sam pogled na njega. „Ozbiljno?“ Tada je Gidion počeo da se udaljava od mene i da me odbacuje. Ponovo je počeo da se vida s Korin i bilo je teško doći do njega.

Mora da je bio zauzet i sređivanjem ovog stana. „Morao sam da budem blizu tebe“, reče on odsutno, gledajući u kesu. „Morao sam da se osiguram da mogu brzo da stignem do tebe. Pre Nejtana.“

31

Avada&Chiarissima

Kroz telo mi je prozujao šok. U vreme kada sam mislila da se Gidion sve više udaljava od mene, bio mi je fizički blizu. Pazio je na mene. „Kada sam te pozvala iz bolnice“ - progutah knedlu u sasušenom grlu - „neko je bio s tobom...“ „Raul. On je bio zadužen za useljenje. Morao sam sve da završim pre nego što se ti i Keri vratite kući.“ Pogledao me je. „Peškiri, anđele?“, upita, i više nego zabavljen.

Iz kese je izvukao bele peškire za ruke s izvezenim monogramom teretane. Uzela sam ih u teretani. Tada sam zamišljala da mu je gajba prazna, momačka. Sada deluju smešno. „Izvini“, rekoh, i dalje se oporavljajući od toga što mi je ispričao za stan. „Ja sam drugačije zamišljala sve ovo.“ Sklonio je peškire kada sam posegla da ih uzmem. „Tvoji pokloni su uvek promišljeno odabrani. Kaži mi o čemu si razmišljala kada si ih kupila.“ „Razmišljala sam o tome da će te podsećati na mene.“ „Svakog minuta svakog dana“, promrmlja on. „Da razjasnim: ja - sva vrela, znojava i očajna za tobom.“ „Mmm... fantazija koju često imam.“ Iznenada mi je palo na pamet sećanje na Gidiona kako se samozadovoljava pod mojim tušem.

Nema reči koje bi opisale kako je to jebeno dobro bilo. „Misliš li na mene kada ga drkaš?“ „Ja ne masturbiram.“ „Šta? Ma daj. Svi muškarci to rade.“ Gidion me uhvati za ruku i preplete prste s mojima, a zatim me povede ka kuhinji iz koje je dopirao božanstven miris. „Porazgovaraćemo o tome uz vino.“ „Pokušavaš da me napiješ?“ „Ne.“ Pustio me je i ostavio kesu na radnoj površini. „Znam da put do tvog srca vodi preko stomaka.“ Spustila sam se u barsku stolicu kakvu sam i ja imala u stanu, ganuta jedinstvenim načinom na koji mu polazi za rukom da se osećam kao kod kuće. „Put do mog srca? Ili u moje pantalone?“ Nasmejao se dok je sipao crno vino iz boce koju već beše otvorio. „Ne nosiš pantalone.“ „Ne nosim ni gaćice.“ „Pažljivo, Evo.“ Gidion me prostreli neumoljivim pogledom. „Ili ćeš osujetiti moj pokušaj da te zavedem kako treba pre nego što te zajašem na svakoj ravnoj površini ovog stana.“ Usta su mi se osušila. Od pogleda u njegovim očima kada mi je doneo čašu, buknula sam i osetila vrtoglavicu. „Pre tebe“, promrmlja usnama na rubu čaše, „drkao sam svaki put kada sam se tuširao. To mi je bio ritual kao i pranje kose.“ U to verujem. Gidion je veoma seksualan muškarac. Kad smo bili zajedno, tucao me je pred spavanje, odmah ujutru, a ponekad i na brzaka tokom dana. „Otkako sam s tobom, samo jednom“, nastavi on. ,,I tada si bila sa mnom.“ Stala sam sa čašom na pola puta do usta. „Stvarno?“ „Stvarno.“ Otpila sam gutljaj dok sam sređivala misli. „Zašto si prestao? Poslednjih nekoliko nedelja...

Dugo nismo bili zajedno.

Na usnama mu se pojavio sablasni osmeh. „Ako hoću da idem u korak s tobom, ne smem da proćerdam nijednu kap.“ Spustila sam čašu vina i lupila ga po ramenu. „Uvek me opisuješ kao nimfomanku!“

32

Avada&Chiarissima

„Anđele, ti voliš seks“, počeo je da prede. ,,U tome nema ničeg lošeg. Pohlepna si i nezasita i ja to obožavam. Obožavam to što znam da, kad uđem u tebe, ima da me celog iscediš. A onda hoćeš ponovo.“ Osetila sam kako crvenim. „Za tvoju informaciju, ja se nijednom nisam samozadovoljavala dok smo bili razdvojeni. Nisam ni osetila potrebu jer nismo zajedno.“ Naslonio se na radnu površinu i stavio lakat na hladan crni granit. „Hm.“ „Volim da se tucam s tobom zato što si ti ti, a ne zato što sam drolja željna kurca. Ako ti se to ne dopada, skupi muda ili prestani da se tuširaš ili već nešto.“ Skliznula sam sa stolice. „Ili samo kaži 'ne', Gidione.“ Krenula sam u dnevnu sobu, pokušavajući da odagnam nemir koji me je pratio čitavog dana.

Gidion me je rukama obuhvatio otpozadi i zaustavio me usred koraka. „Prekini“, reče poznatim autoritativnim tonom, koji me uvek napali.

Pokušala sam da se oslobodim stiska. „Hajde, Evo.“ Odustala sam, ruke su mi pale sa strane i uhvatila sam se za haljinu. „Objasni mi šta se sad desilo, dođavola“, reče on smireno.

Pognula sam glavu i ćutala jer nisam znala šta da kažem. Posle trenutka ćutanja, on se pomerio.

Uzeo me je u naručje i odneo me do kauča. Seo je i stavio me u krilo. Ušuškala sam se uz njega.

Spustio mi je bradu na teme. „Hoćeš li da se svađaš, anđele?“ „Ne“, promumlah. „Dobro. Neću ni ja.“ Mazio me je rukom duž leđa. „Hajde onda da razgovaramo.“ Pritisla sam nos uz njegov vrat. „Volim te.“ „Znam.“ Zabacio je glavu, puštajući me da se ugnezdim. „Nisam zavisna od seksa.“ „Ne vidim zašto bi bio problem i da jesi. Bog mi je svedok da najviše od svega volim da vodim ljubav s tobom. U stvari, ako ikada poželiš da te češće zadovoljavam, odvojio bih vremena za seks i tokom dana.“ „O bože!“ Gricnula sam ga i on se blago nasmeja.

Gidion je obavio moju kosu oko pesnice i povukao mi glavu unazad. Posmatrao me je nežno i ozbiljno. „Ne muči tebe naš fantastičan seksualni život. Ima tu nečeg drugog.“ Uzdahnula sam i priznala: „Ne znam šta je. Samo sam... odsutna.“ Namestio me je u krilu i privukao me u svoju toplotu, da se ugnezdim još više. Savršeno pristajemo jedno drugom, moje obline prate njegove izvajane crte. „Dopada li ti se stan?“ „Mnogo.“ „Dobro.“ Glas mu je bio ispunjen zadovoljstvom. „Očigledno je primer - odvučen u krajnost.“ Srce mi je malo poskočilo. „Onoga kako bi izgledao naš stan?“ „Počećemo iz početka, naravno. Sve novo.“ Ganula me je njegova objava. Ali morala sam da dodam: „Velik je rizik ovo što si uradio. To što si se uselio, ulazio u zgradu i izlazio iz nje. Nervozna sam i od same pomisli na to.“ „Na papiru, neko ovde živi. I, naravno, doneo je nameštaj, dolazio i odlazio. Ulazi kroz garažu, kao i ostali iz zgrade koji imaju kola. Kad sam on, oblačim se malo drugačije, idem stepenicama i proveravam kamere da bih video da li ću naleteti na nešto.“ Zavrtelo mi se u glavi od toliko planiranja, ali ipak je on uvežbao da dode do Nejtana ne ostavljajući trag. „Sva ta muka i sav taj novac. Za mene. Ne mogu - ne znam šta da kažem.“

33

Avada&Chiarissima

„Kaži da planiraš da živiš sa mnom.“ Upijala sam talas zadovoljstva koji me je preplavio od tih reči. „Smislio si kada treba da počnemo lepo, iz početka?“ „Čim to bude moglo da nam prođe.“ Nežno me je stegao za butinu.

Stavila sam ruku preko njegove. Mnogo šta se isprečilo na našem putu ka zajedničkom životu: stalno prisutna trauma naše prošlosti; moj tata, koji ne voli bogataše i misli da je Gidion prevarant; i ja, jer volim svoj stan i verujem da snalaženje u novom gradu znači da budeš samostalan koliko je to moguće.

Ali ipak sam prešla na ono što je za mene najveći problem. „Šta ćemo s Kerijem?“ ,,U penthausu postoji gostinski apartman.“ Brzo sam se odmakla i pogledala ga. „Uradio bi to za Kerija?“ „Ne, uradio bih to za tebe.“ „Gidione, ja...“ Reči su mi se izgubile jer nisam znala šta da kažem.

Obuzelo me je strahopoštovanje. Nešto se u meni pokrenulo. „Dakle, ne brine te stan“, reče on. „Nešto drugo ti je na pameti.“ Odlučila sam da Breta ostavim za kraj. „U subotu idem u ženski provod.“ Primirio se. Možda neko ko ga ne poznaje koliko ja ne bi ni primetio taj suptilan, oštar i oprezan gest, ali ja jesam. „Šta to tačno znači?“ „Ples. Piće. Uobičajeno.“ „Je l’ to lov na muškarce?“ „Ne.“ Oblizala sam suve usne, opčinjena promenom u njemu. Iz intimno razigranog je prešao u intenzivno usredsređenog. „Sve smo zauzete. Bar mislim da je tako. Nisam sigurna za Meguminu cimerku, ali Megumi ima momka, a znaš za Šonu i njenog kuvara.“ Iznenada se sav uozbiljio kada je rekao: „Ja ću sve da vam sredim - automobil, vozača i obezbeđenje. Ako ideš po mojim klubovima, obezbeđenje će biti u automobilu. Ako odeš nekud drugo, idu s tobom.“ Trepnula sam od iznenađenja i rekla: „Važi.“ Iz kuhinje se začuo tajmer mikrotalasne.

Gidion je, držeći me u naručju, ustao jednim moćno gracioznim pokretom. Razrogačila sam oči.

Krv mi je brujala kroz vene. Zagrlila sam ga oko vrata i pustila ga da me odvede u kuhinju. „Volim tvoju snagu.“ „Tebe je lako zadiviti.“ Smestio me je na barsku stolicu i poljubio me pre nego što je krenuo do pećnice. „Ti si kuvao?“ Ne znam zašto me je ta pomisao iznenadila, ali jeste. „Ne. Arnoldo je poslao polugotove lazanje i salatu.“ „Zvuči odlično.“ Jela sam u restoranu poznatog kuvara Amolda Ričija, tako da znam da hrana ubija koliko je dobra.

Uzela sam čašu i iskapila divno vino da bih skupila hrabrost jer sam mislila da je vreme da mu kažem ono što ne želi da čuje. Odvažila sam se i rekla: „Bret me je danas pozvao na posao.“ Minut-dva sam mislila da me Gidion nije čuo. Stavio je rukavicu, otvorio rernu i izvadio lazanje ne pogledavši me. Tek kada je ostavio činiju i pogledao me, bila sam sigurna da je čuo sve što sam rekla.

Bacio je rukavicu na radnu površinu, uzeo bocu vina i krenuo ka meni. Smireno je uzeo čašu iz moje ruke i napunio je, a onda je rekao: „Očekujem da će hteti da se vidite kada se vrati u Njujork sledeće nedelje.“

34

Avada&Chiarissima

U isti mah sam odgovorila. „Znao si da se vraća!“, optužih ga. „Naravno.“ Da li zato što Bretov bend ima ugovor s „Vidal rekordsom“ ili zato što ga Gidion drži na oku ne znam. Oba razloga su mi sasvim opravdana. „Jesi li pristala da se vidite?“ Glas mu je bio ujednačen i blag. Samim tim i opasan.

Ne obraćajući pažnju na treperenje nerava u stomaku, nisam odvratila pogled. „Da, za premijeru novog spota Šest devetina. Keri ide sa mnom.“ Gidion klimnu glavom i ostavi me da brinem ne znajući kako se oseća. Skliznula sam sa stolice i otišla do njega. Zagrlio me je i stavio mi obraz na teme. „Otkazaću“, brzo rekoh. „Ionako mi se ne ide.“ „U redu je.“ Njihao se s jedne strane na drugu, ljuljajući me, a zatim prošapta: „Slomio sam ti srce.“ „Nisam zbog toga pristala!“ Podigao je ruke i zagladio mi kosu sa čela i obraza tako nežno da su mi potekle suze. „Evo, ne možemo jednostavno da zaboravimo poslednjih nekoliko nedelja. Silno sam te povredio i još krvariš.“ Tada mi je sinulo da nisam spremna da pokupim krhotine naše veze kao da se ništa nije dogodilo. Deo mene je i dalje kivan i Gidion je to shvatio.

Izmigoljila sam mu se iz zagrljaja. „Šta pričaš?“ „Da nemam pravo da te ostavim i povredim - ma kakve moje pobude bile - a da potom očekujem da zaboraviš kako se osećaš i da mi oprostiš preko noći.“ „Ubio si čoveka zarad mene!“ „Ništa mi ne duguješ“, odvrati on. „Moja ljubav prema tebi nije obaveza.“ Opet me je raznela njegova izjava ljubavi, kao i svaki put, uprkos tome što to stalno potkrepljuje delima.

Glas mi je bio blaži kada sam rekla: „Gidione, ne želim da te povredim.“ „Onda nemoj.“ Poljubio me je srceparajuće nežno. „Hajde da jedemo pre nego što se ohladi.“ Presvukla sam se u majicu s natpisom „Kros indastriz“ i donji deo Gidionove pidžame, koji sam podvrnula do članaka. Doneli smo sveće na stočić za kafu i jeli na podu skrštenih nogu. Gidion je i dalje nosio džemper koji mi je najdraži, ali pantalone je zamenio šljampavim crnim pantalonama.

Polizala sam sos od paradajza s usne i ispričala mu kako sam provela ostatak dana. „Mark skuplja hrabrost da zaprosi momka.“ „Ako se dobro sećam, dugo su zajedno.“ „Od koledža.“ Gidion izvi usne. „Pretpostavljam da je i dalje teško postaviti to pitanje, čak i kad si siguran u odgovor.“ Pogledala sam u tanjir. „Je l’ Korin bila nervozna kada te je zaprosila?“ „Evo.“ Sačekao je da podignem glavu posle duže tišine. „Nećemo o tome.“ „Zašto?“ „Zato što nije važno.“ Proučavala sam mu izraz lica. „Kako bi se osećao kada bi postojao neko kome sam rekla 'da'?

Teoretski.“ Uputio mi je iznerviran pogled. „To je nešto drugo jer ti nikada ne bi pristala ako ti taj neko stvarno ne znači. Ja sam osetio... paniku. Taj osećaj me je držao sve dok nije raskinula veridbu.“ „Jesi li joj kupio prsten?“ Povredila me je pomisao na to kako drugoj ženi kupuje prsten.

Pogledala sam u svoju ruku, u prsten koji je meni kupio. „Ni nalik na taj“, tiho reče.

Stegla sam šaku u pesnicu, sakrivajući ga.

35

Avada&Chiarissima

Gidion stavi desnu ruku preko moje. „Korin sam kupio prsten u prvoj zlatari na koju sam naišao. Ništa mi nije padalo na pamet, pa sam odabrao jedan koji podseća na prsten njene majke.

Složićeš se da su okolnosti bile drugačije?“ „Da.“ Nisam dizajnirala prsten koji Gidion nosi, ali obišla sam šest zlatara pre nego što sam pronašla odgovarajući. Od platine je, s crnim dijamantima, i podseća me na mog ljubavnika, koji poseduje hladnu, muževnu eleganciju i hrabar, dominantan stil. „Izvini“, rekoh, ustuknuvši. „Ja sam kreten.“ Podigao je moju ruku do usana i poljubio mi zglobove. „I ja sam ponekad.“ To me je nasmejalo. „Mislim da Mark i Stiven savršeno pristaju jedan drugom, ali Mark ima teoriju da muškarci dobiju želju da se ožene, pa da ta želja izbledi ako se sve ne obavi dovoljno brzo.“ „Ja bih pre rekao da to zavisi od prave osobe, a ne od pravog trenutka.“ „Držim im palčeve da uspeju.“ Podigla sam čašu vina. „Hoćeš li da gledamo televiziju?“ Gidion se zavali u sofu. „Anđele, jedino što želim jeste da budem s tobom. Nije važno šta radimo.“ Počistili smo zajedno posle jela. Kada sam posegnula za obrisanim tanjirom, koji mi je pružio da bih ga stavila u mašinu za pranje sudova, prešao me je. Uhvatio me je za ruku i vešto spustio tanjir na radnu površinu. Obuhvatio me je oko struka i počeli smo da plešemo. Iz dnevne sobe sam začula krasan, očaravajući ženski glas. „Ko je to?“, upitah, već bez daha od Gidionovog moćnog tela prislonjenog uz moje. Buktala je želja koja se uvek rasplamsa između nas i osećala sam se ustreptalo i živo. Svaki nervni završetak se pokrenuo, pripremajući se za dodir. Glad se čvrsto spajala s iščekivanjem. „Nemam pojma.“ Okrenuo me je oko središnjeg pulta i odveo me u dnevnu sobu.

Predala sam se njegovom majstorskom vodstvu jer volim to što delimo strast prema plesu, zadivljena očiglednom radošću koju oseća zbog toga što je sa mnom. Isto zadovoljstvo ključa i u meni i koraci su mi postajali sve laganiji dok nismo počeli da klizimo. Kako smo se približavali zvučnicima, muzika se pojačavala. Začula sam reči mračan i opasan u tekstu pesme i saplela se od iznenađenja. „Previše vina, anđele?“, zadirkivao me je Gidion, privlačeći me sebi.

Ali ja sam pažnju usmerila na muziku. Pevačicin bol. Mučna veza koju poredi s ljubavlju prema duhu. Tekst me je podsetio na dane kada sam verovala da sam zauvek izgubila Gidiona i srce me je zabolelo.

Pogledala sam ga. Posmatrao me je tamnim očima koje su sijale. „Izgledala si veoma srećno kada si plesala s tatom“, reče i znala sam da želi takve dragocene uspomene i na nas dvoje. „Srećna sam i sada“, uveravala sam ga iako su me oči pekle od prizora njegove žudnje, čežnje koju lično poznajem. Da duše mogu da budu par sa željama, naše bi bile prepletene kao u lavirintu.

Uhvatila sam ga za zatiljak i privukla njegove usne na svoje. Kada su se dodirnule, ritam mu se prekinuo. Stao je i zagrlio me toliko jako da me je odigao s poda.

Za razliku od pevačice slomljenog srca, ja ne volim duha. Ja volim muškarca od krvi i mesa, onog koji pravi greške ali se uči na njima, muškarca koji se svojski trudi da bude bolji za mene, muškarca koji želi da mi uspemo koliko i ja. „Najsrećnija sam kada sam s tobom“, rekoh mu. „Ah, Evo.“ Oduzeo mi je dah poljupcem. „Klinac je“, rekoh.

36

Avada&Chiarissima

Gidion mi je vrhovima prstiju šarao po pupku. „To je bolesno.

Ispružili smo se po kauču i gledali moju omiljenu detektivsku seriju. On je bio iza mene, s bradom na mom ramenu, a noge su nam se preplitale. „Tako to ide“, rekoh mu. „Šokantni obrt i tome slično.“ „Mislim da je u pitanju baba.“ „0 bože.“ Nakrivila sam glavu da bih ga pogledala. ,,A to nije bolesno?“ Nasmejao se i cmoknuo me u obraz. „Hoćeš da se kladimo? „Ne kockam se.“ „Ma daj.“ Iskrivio je ruku na mom stomaku da bi me zadržao dok se ne pridigne na lakat da bi me pogledao. „Jok.“ Osetila sam ga na prevojima zadnjice, čvrstog, teškog i dugog. Nije u erekciji, ali ipak mi privlači pažnju. Radoznalo sam stavila ruku između nas i uhvatila ga.

Odmah se ukrutio. Gidion podiže tamnu obrvu. „Hvataš me bez dozvole, anđele?“ Nežno sam ga stisnula. „Sada sam napaljena i brine me to što moj novi komšija nikako da napravi prvi korak.“ „Možda ne želi da bude navalentan i da te uplaši.“ Pri svetlosti televizijskog ekrana, Gidionu su oči sijale. „Tako, znači?“ Nosom me je pomazio po slepoočnici. „Ako ima pola mozga, neće te pustiti da odeš.“ Oh... „Možda ja treba prva da krenem“, prošaptah i obavih mu prste oko zglavka. „Ali šta ako pomisli da sam laka?“ „Biće previše zauzet razmišljanjem o tome koliko mu se posrećilo.“ ,,E pa onda...“ Promeškoljila sam se da bih se okrenula ka njemu. „Zdravo, komšija.“ Vrhom prsta mi je prešao preko obrve. „Zdravo. Zaista mi se sviđa pogled.“ „Ni gostoprimstvo nije loše.“ „O? Dosta peškira?“ Gurnula sam ga u rame. „Hoćeš da se žvalavimo ili ne?“ „Žvalavimo?“ Zabacio je glavu i počeo da se smeje dok su mu se grudi tresle o mene. Bio je to požudan, bogat zvuk i prsti na nogama su mi se zgrčili. Gidion se vrlo retko smeje.

Stavila sam ruke pod njegov džemper i prešla mu preko tople kože. Usnama sam krenula ka njegovoj vilici. „Da li to znaci 'ne'?“ „Anđele, žvalavio bih ti svaki deo tela kojeg se dočepam.“ „Počni odavde.“ Ponudila sam mu usne i on ih prihvati, nežno pritisnuvši svoje na njih.

Jezikom je išao po rubu, a onda ga je gurnuo, počeo da liže i izaziva.

Zagnjurila sam se u njega i prostenjala kada se pomerio da napola legne preko mene. Rukama sam mu prelazila preko leđa i podigla sam nogu da bih mu je prebacila preko butine. Zubima sam mu uzela donju usnu i vrhom jezika gladila prevoje.

Toliko je erotski zastenjao da sam ovlažila.

Izvila sam leđa kada mi je zavukao ruku pod majicu i uhvatio me za golu dojku, trljajući mi bradavicu između palca i kažiprsta. „Tako si meka“, promrmlja. Ljubio me je do slepoočnice, a onda mi je zagnjurio lice u kosu. „Obožavam da te diram.“ „Savršen si.“ Zavukla sam ruku i uhvatila ga za golu zadnjicu. Opijali su me miris i vrelina njegove kože, bila sam pijana od požude i želje. „San snova.“

37

Avada&Chiarissima

„Ti si moj san. Bože, tako si lepa.“ Prekrio mi je usne svojima. Stavila sam mu ruku u kosu, privukavši ga sebi dok sam ga grlila nogama.

Svet mi se sveo samo na njega. Na osećaj njega. Na zvuke koje ispušta. „Volim koliko me želiš“, promuklo reče. „Ne bih podneo da sam sam u ovome.“ ,,S tobom sam, dušo“, obećah mu, grozničavo ga ljubeći. „Jako sam s tobom.“ Gidion me je jednom rukom uhvatio iza vrata, drugom oko struka. Smestio se na mene, poravnao svoju jačinu s mojom mekanošću, kurac s mojom ženskošću, i počeo da kruži kukovima.

Prodahtala sam i zarila mu nokte u zadnjicu čvrstu kao stena. „Da“, besramno sam prostenjala. „Tako te dobro osećam.“ „Bolje bi me osećala u sebi“, počeo je da prede.

Gricnula sam ga za ušnu resicu. „Pokušavaš da me nagovoriš da idemo do kraja?“ „Ne moramo nikuda da idemo, anđele.“ Nežno mi je sisao grlo, od čega mi se ženskost halapljivo stezala. „Mogu da ti ga stavim ovde. Obećavam da će ti biti dobro.“ „Ne znam. Promenila sam se. Nisam više taj tip devojke.“ Od struka je krenuo rukom i skinuo mi pidžamu. Promeškoljila sam se na dobro poznat način, kako scenario i nalaže, i ispustila blag zvuk protesta. Koža mi je bridela tamo gde bi me dotakao, telo mi se budilo na njegove zahteve. „Pssst.“ Ovlaš mi je usnama dodirnuo usne i prošaptao: „Ako ti se ne sviđa kad uđem u tebe, obećavam da ću ga izvaditi.“ „Je l’ ta fora ikada upalila s nekim?“ „Ne prodajem ti fore. Mislim sve što kažem.“ Stegla sam mu čelične prevoje zadnjice i počela da se njišem uz njega, vrlo dobro znajući da mu fore nisu potrebne. Njemu je dovoljan prevoj prsta da tuca koga god poželi.

Na sreću, želi samo mene.

Uživajući u njegovoj igri, izazivala sam ga: „Kladim se da to pričaš svim devojkama.“ „Kojim devojkama?“ „Bije te takav glas, znaš.“ „Ali ti si ta koja nosi moj prsten.“ Kada je podigao glavu, vrhovima prstiju mi je sklonio kosu sa slepoočnice. „Dan prvi mog života je dan kada sam te sreo.“ Te reči su me pogodile kao šamar. S mukom sam progutala knedlu i prošaptala: ,,U redu, pobedio si. Možeš da mi ga staviš.“ Sena mu je nestala s lica i nasmešio se. „Bože, lud sam za tobom.“ Uzvratila sam mu osmeh. „Znam.“

38

Avada&Chiarissima

6

Probudila sam se oblivena hladnim znojem dok mi je srce žestoko tuklo. Ležala sam u bračnom krevetu, dahćući, a mozak mi se budio iz dubokog sna. „Sklanjaj se s mene!“ Gidion. Bože. „Nemoj da me pipaš, jebote!“ Zbacila sam posteljinu sa sebe, izvukla se iz kreveta i potrčala hodnikom do gostinske sobe.

Mahnito sam pokušavala da pronađem prekidač na zidu i pogodila ga unutrašnjom stranom dlana.

Svetlost je blesnula i ugledah Gidiona kako se grči na krevetu, nogu upletenih u posteljinu. „Nemoj, o bože...“ Izvio je leđa s kreveta i pesnicama udarao o čaršav. „Boli me?' „Gidione!“ Žestoko se trgao. Otrčala sam do kreveta i srce mi se steglo kada sam videla koliko je buknuo i natopio se znojem. Stavila sam mu ruku na grudi. „Nemoj da me pipaš, jebote!“, procedi, uhvati me za zglavak i stegnu me toliko jako da sam vrisnula od bola. Oči su mu bile otvorene ali neusredsređene, i dalje zarobljene u noćnoj mori. „Gidione!“ Borila sam se da se iskobeljam.

Skočio je napred, divljačkog pogleda, a grudi su mu se nadimale. „Evo.“ Pustio me je kao da se opekao o mene, sklonio je vlažnu kosu s lica i iskočio iz kreveta. „Gospode. Evo... jesam li te povredio?“ Držala sam zglavak drugom rukom i odmahivala glavom. „Daj da vidim“, promuklo reče i posegnu ka meni drhtavim rukama.

Spustila sam ruke i zakoračila do njega, zagrlila ga najjače što sam mogla i pritisla mu obraz na znojave grudi. „Anđele.“ Držao me je dok se tresao. „Izvini.“ „Pssst, dušo. U redu je.“ „Daj da te držim“, prošapta i pade na pod sa mnom. „Ne puštaj me.“ „Nikada“, obećah, prošaptavši mu u kožu. „Nikada.“ Napunila sam trouglastu kadu vodom i zajedno smo ušli. Sela sam iza njega na najviši stepenik, prala sam mu kosu i sapunjavim rukama ga mazila po grudima i leđima, spirajući ledeni znoj noćne more. Prestao je da drhti od vreline vode, ali nije toliko jednostavno izbrisati mračnu pustoš iz njegovog pogleda. „Jesi li ikada porazgovarao s nekim o ovim noćnim morama?“, upitah dok sam mu cedila toplu vodu iz sunđera na rame.

Odmahnuo je glavom. „Vreme ti je“, blago rekoh. ,,A ja sam tvoj čovek.“ Trebalo mu je mnogo vremena da progovori. „Evo, kad imaš noćne more... da li više podsećaju na rekonstrukciju stvarnih događaja? Ili ti ih mozak preokrene? Promeni ih?“ „Uglavnom su sećanja. Na stvarne događaje. Tvoje nisu?“ „Ponekad. Ponekad su drugačije. Plod mašte.“ Upijala sam to jedan minut, poželevši da budem obučena da mu zaista pomognem. Umesto toga, mogu samo da ga volim i da ga saslušam. Nadam se da je to dovoljno jer me njegove noćne more sasvim uništavaju, kao i njega. „Menjaju li se nabolje? Ili nagore?“ „Uzvraćam udarac“, blago reče. „A on te i dalje povređuje?“

39

Avada&Chiarissima

„Da, i dalje pobeđuje, ali bar ga držim podalje koliko god mogu.“ Ponovo sam umočila sunđer i iscedila vodu na njega, pokušavajući da uhvatim umirujući ritam. „Ne treba da prebacuješ sebi. Bio si dete.“ „Kao i ti.“ Čvrsto sam zažmurila kad sam se setila da je Gidion video fotografije i snimke koje je Nejtan napravio. „Nejtan je bio sadista. Prirodno je boriti se protiv fizičkog bola, što sam i uradila. To nije hrabrost.“ „Voleo bih da me je povređivao još više“, proceđi on. „Mrzim to što me je naterao da uživam.“ „Nisi uživao. Osetio si zadovoljstvo, a to nije isto. Gidione, naša tela instinktivno reaguju, čak i kada mi to svesno ne želimo.“ Zagrlila sam ga s leđa i stavila bradu na njegovo teme. „On je bio pomoćnik tvog terapeuta, neko kome je trebalo da veruješ. Obučen je da ti se zajebava s mozgom.“ „Ne razumeš.“ „Onda mi objasni.“ „On me je... zaveo. A ja sam mu dozvolio. Nije mogao da me natera da želim, ali pobrinuo se za to da ne mogu da odolim.“ Pomerila sam se i stavila mu obraz uz slepoočnicu. „Plaši te pomisao da si biseksualac? I da jesi, neće me to prepasti.“ „Ne.“ Okrenuo je glavu i ovlaš prešao usnama preko mojih, dok je vadio ruke iz vode da bismo prepleli prste. „Nikada me nisu privlačili muškarci. Ali to što bi me ti prihvatila i takvog... Sada te volim toliko da boli.“ „Dušo.“ Slatko sam ga poljubila dok su nam usne bile razdvojene i priljubljene. „Samo hoću da budeš srećan. Ako može, sa mnom. I stvarno hoću da prestaneš da povređuješ sebe zbog toga što ti se dogodilo. Silovan si. Bio si žrtva, sada si preživeli. Tu nema mesta sramoti.“ Okrenuo se i povukao se dublje u vodu.

Smestila sam se pored njega, s rukom na njegovoj butini. „Možemo li da porazgovaramo o nečemu? Seksualnom?“ „Uvek.“ „Jednom si mi rekao da ne upražnjavaš analni seks.“ Osetih kako se stegao. ,Ali jesi... mi smo...“ „Stavio sam ti prste i jezik“, dovrši on, proučavajući me. Promenio se kako se i tema promenila, a oklevanje je ustupilo mesto smirenom autoritetu. „Uživala si.“ „A ti?“, upitah pre nego što me napusti snaga.

Teško je disao, jagodica sjajnih od vrele vode, lica ogoljenog zbog zalizane crne kose.

Posle nekoliko dugih trenutaka, uplašila sam se da mi neće odgovoriti. „Gidione, volela bih da ti pružim to, ako želiš.“ Zažmurio je. „Anđele.“ Stavila sam mu ruku među noge i uhvatila ga za teške testise. Srednji prst sam ispružila ispod njega i baršunastim pokretima sam prelazila preko smežuranog otvora. Žestoko se trgao, skupio je noge i voda se prosula preko kade. Na podlaktici sam osetila da mu se kurac ukrutio kao stena.

Oslobodila sam stegnutu ruku i uhvatila mu ud, mazila sam ga, spuštajući usne na njegove kada je prostenjao. „Sve ću uraditi za tebe. Nema granica u našem krevetu. Nema sećanja. Samo mi.

Ti i ja. I ljubav. Mnogo te volim.“ Uronio mi je jezik u usta, napao me je gladno i pomalo kivno.

Stegao mi je ruku oko struka, drugom je prekrio moju i naterao me da ga stegnem jače.

Dok sam mu drkala, ivicu kade su zapljuskivali nežni talasi. Od njegovog stenjanja su mi se ukrutile bradavice.

40

Avada&Chiarissima

„Ja sam vlasnik tvog zadovoljstva“, prošaptah mu u usne. „Sama ću ga uzeti ako ne želiš da mi ga pružiš.“ Zastenjao je i glava mu je pala unazad. „Nateraj me da svršim.“ „Na koji god način hoćeš“, zarekla sam se. „Stavi plavu kravatu. Onu što ti se slaže uz oči.“ Imala sam direktan pogled na otvoren ormar iz kojeg je Gidion birao odelo koje će obući za kraj radne nedelje.

Bacio je pogled na rub bračnog kreveta, gde sam sedela držeći šolju kafe u rukama. Usne mu se iskriviše u popustljiv osmeh. „Obožavam tvoje oči“, rekoh mu, lagano slegnuvši ramenima. „Divne su.“ Skinuo je kravatu s police i ušao u sobu noseći grafitnosivo odelo preko podlaktice. Na sebi je imao samo crne bokserice, pružajući mi zadovoljstvo da se divim njegovom vitkom vretenastom telu i zategnutoj preplanuloj koži. „Čudno je to koliko nam se često mišljenja podudaraju“, reče. „Odabrao sam ovo odelo zato što me boja podseća na tvoje oči.“ Od toga se nasmeših. Njihala sam nogama, previše ispunjena ljubavlju i srećom da bih mirno sedela.

Gidion je ostavio odeću na krevetu i prišao mi. Zabacila sam glavu da bih ga pogledala dok mi je srce jako i sigurno dobovalo.

Uhvatio me je za glavu i palčevima prešao preko mojih obrva. „Predivna, olujnosiva boja. I toliko izražajna.“ „Krajnje nepoštena prednost za tebe. Čitaš me kao knjigu, a imaš najbolje pokeraško lice koje sam ikada videla.“ Nagnuo se i poljubio me u čelo. ,,A opet mi ništa ne prolazi kod tebe.“ „To ti misliš.“ Posmatrala sam ga kako se oblači. „Slušaj, hoću da mi učiniš nešto.“ „Bilo šta.“ „Ako ti treba pratnja, a to ne mogu da budem ja, povedi Ajerlend.“ Zaustavio se, dopola zakopčavši košulju. „Evo, ona ima sedamnaest godina.“ „Pa? Tvoja sestra je prelepa mlada dama sa stilom koja te obožava. Bićeš ponosan zbog nje.“ Uzdahnuo je i uzeo pantalone. „Mogu da je zamislim kako se dosađuje na nekoliko događaja koji su primereni njenim godinama.“ „Rekao si da će joj biti dosadno kod mene na večeri, pa si pogrešio.“ „Ti si bila tamo“, pobuni se on, navlačeći pantalone. „Bilo joj je zanimljivo s tobom.“ Otpila sam gutljaj kafe. „Rekao si da tražim bilo šta“, podsetih ga. „Nije mi problem da idem bez pratnje, Evo. A i rekao sam ti da se više neću viđati s Korin.“ Posmatrala sam ga preko ruba šolje, ali ništa nisam rekla.

Gidion uvuče košulju u pantalone, očigledno frustriran. „Dobro.“ „Hvala.“ „Mogla bi da se suzdržiš od tog mačkastog smeškanja“, promumla. „Mogla bih.“ Umirio se i suženim pogledom klizio po mom telu do mesta gde mi se kućna haljina povukla s obnaženih nogu. „Nemoj da ti svašta pada na pamet, šampione. Već smo se seksali jutros.“ „Imaš li pasoš?“, upita.

Namrštila sam se. „Da? Sto?“ Odsečno je klimnuo glavom i uzeo kravatu koju obožavam. „Trebaće ti.“

41

Avada&Chiarissima

Podilazilo me je uzbuđenje. „Zašto?“ „Za putovanje.“ „Ma nemoj.“ Skliznula sam s kreveta na noge. „Putovanje kuda?“ U očima mu je bio opak sjaj dok je brzo i umešno vezivao kravatu. „Nekuda.“ „Otpremaš me u nepoznate predele?“ „I te kako bih to voleo“, promumla. „Ti i ja na pustom tropskom ostrvu gde bi ti stalno bila gola, a ja mogao da uđem u tebe u svakom trenutku.“ Stavila sam ruku na bok i prostrelila ga pogledom. „Izgorela od sunca i iskrivljenih nogu.

Seksi.“ Počeo je da se smeje i prsti na tepihu su mi se zgrčili. „Želim da te vidim večeras“, reče dok je oblačio prsluk. „Ma ti samo želiš da mi ga opet staviš.“ „Pa ti si mi rekla da ne prestajem. Stalno si ponavljala.“ Frknula sam, spustila kafu na noćni stočić i skinula kućnu haljinu. Obnažena, krenula sam po sobi i izmakla se kada je posegao da me uhvati. Otvorila sam fioku da uzmem divni kerin gilson grudnjak i gaćice koje mi je pripremio, a on se našao iza mene i uhvatio mi grudi obema rukama. „Mogu da te podsetim“, počeo je da prede. „Zar ne moraš da ideš na posao? Ja moram.“ Gidion mi se stisnu uz leda. „Dođi da radiš sa mnom.“ ,,I da ti donosim kafu dok čekam da me tucaš?“ „Ozbiljan sam.“ ,,I ja.“ Okrenula sam se ka njemu toliko brzo da sam oborila tašnu na pod. „Imam posao koji mnogo volim. Znaš to.“ ,,I dobra si u tome.“ Uhvatio me je za ramena. „Budi dobra u tome za mene.“ „Ne mogu, iz istih pobuda nisam prihvatila pomoć od očuha. Hoću sama da uspem!“ „Znam. Poštujem to kod tebe.“ Mazio mi je ruke. ,,I ja sam sebi krčio put dok je prezime Kros pokušavalo da me uništi. Nikada ti to ne bih oduzeo. Ništa ne bi dobila ako sama ne zaradiš.“ Ugušila sam ubod saosećanja koje osećam prema Gidionovoj patnji zbog oca, prevaranta u Poncijevoj šemi koji se ubio da ne bi otišao u zatvor. „Da li misliš da će neko poverovati da nisam dobila posao samo zato što sam se spanđala s tobom?“ „Umukni.“ Protresao me je. „Besna si i to je u redu, ali nemoj da govoriš o tome na taj način.“ Gurnula sam ga. „Svi ostali hoće.“ Zarežao je i pustio me. „Odabrala si članstvo u 'Kros-trejneru' iako imaš 'Ekvinoks' i krav magu.

Objasni mi zašto.“ Krenula sam po gaćice jer nisam želela da se raspravljam gola. „To je nešto drugo.“ „Nije.“ Opet sam ga pogledala stavši na stvari koje su mi ispale iz tašne, što me je samo još više razbesnelo. „'Voters Fild end Limen' nisu konkurencija 'Kros indastrizu'! I sam koristiš usluge naše agencije.“ „Misliš li da nikada nećeš raditi na kampanji za nekog od mojih konkurenata?“ Dok je tako stajao nezakopčanog prsluka i besprekorne kravate, bilo mi je teško da bistro razmišljam. Prelep je i strastven i sve što sam ikada želela i zato ne mogu maltene ništa odbijem. „Nije u tome poenta. Gidione, neću biti srećna“, rekoh tiho i iskreno. „Dođi.“ Ispružio je ruke i prigrlio me u naručje. S usnama na mojoj slepoočnici, rekao je: „Jednog dana, 'Kros' u imenu 'Kros indastriz' neće se odnositi samo na mene.“

42

Avada&Chiarissima

Proključala sam od besa i frustracije. „Možemo li da ne pričamo sada o tome?“ „Još nešto: možeš da se prijaviš za mesto kao i svi ostali, ako ti to treba. Neću da se mešam. Ako dobiješ posao, radićeš na drugom spratu Krosfajera i sama ćeš se peti uz lestvicu uspeha. Koliko god da postigneš, to neće zavisiti od mene.“ „Tebi je to važno.“ To nije bilo pitanje. „Naravno. Naporno radimo da izgradimo zajedničku budućnost. Ovo je prirodan korak u tom pravcu.“ Preko volje sam klimnula glavom. „Moram da budem nezavisna.“ Uhvatio me je iza vrata i privukao me bliže. „Ne zaboravi šta je najvažnije. Ako budeš naporno radila i pokazala stručnost i talenat, ljudi će na osnovu toga obrazovati mišljenje o tebi.“ „Moram da se spremim za posao.“ Gidion me je posmatrao, a onda me je nežno poljubio.

Pustio me je i sagla sam se da podignem tašnu. Onda sam primetila da sam stala na ogledalce i polomila kutiju. Nije mi se slomilo srce jer uvek mogu da kupim drugo u „Sefori“ kad se budem vraćala kući. Ono od čega mi se krv sledila bila je električna žica koja je virila iz polomljene plastike.

Gidion se sagao da mi pomogne. Pogledala sam ga. „Šta je to?

Uzeo je ogledalce od mene i odlomio još jedan delić da bi izašao mikročip s malom antenom. „Možda bubica. Ili uređaj za praćenje.“ Užasnuto sam ga pogledala. Sricala sam usnama, ne izgovarajući reči. Policija? „Imam predajnike u stanu“, reče on, što me je još više šokiralo. ,,I ne. Nema šanse da bi bilo koji sudija odobrio da te prisluškuju. Nemaju opravdanje za to.“ „Isuse.“ Pala sam na zadnjicu jer mi je pripala muka. „Daću svojim ljudima da provere šta je to.“ Spustio se na kolena i sklonio mi kosu s lica. „Da nije tvoja majka?“ Bespomoćno sam ga gledala. „Evo...“ „Bože, Gidione.“ Zadržala sam ga podignutom rukom, dok sam drugom uzimala telefon.

Pozvala sam Klensija, telohranitelja mog očuha i, čim se javio, rekla: „Da li je bubica u mom ogledalcetu tvoja?“ Nastupila je pauza, a zatim: „Uređaj za praćenje, nije bubica. Da.“ „Jebem li mu sve, Klensi!“ „To mi je posao.“ „Posao ti je odvratan“, odvratih, zamislivši ga. Klensi je sav u mišićima. Ima vojnički podšišanu prljavoplavu kosu i odiše smrtonosnom opasnošću. Ali ja ga se ne plašim. „Ovo je usrano i ti to znaš.“ „Kada se Nejtan Barker ponovo pojavio, tvoja bezbednost je postala veća briga. Bio je mutljavina, pa sam morao da pokrivam i tebe i njega. Čim je potvrđeno da je mrtav, isključio sam predajnik.“ Jako sam zažmurila. „Ovde nije reč o prokletom sistemu za praćenje! S tim nemam problem.

Ono što je pogrešno jeste to što ste me držali u mraku. Klensi, osećam se zlostavljanom.“ „Ne krivim te, ali gospođa Stanton nije htela da brineš.“ „Ja sam odrasla osoba! Ja odlučujem da li ću brinuti ili ne.“ Prostrelila sam Gidiona pogledom kada sam to izgovorila jer se to odnosi i na njega.

Izvio se i shvatila sam da je razumeo. „Ja se ne protivim tome“, osorno reče Klensi. „Dužan si mi“, rekoh, i tačno sam znala kako ću mu naplatiti. ,,I to mnogo.“

43

Avada&Chiarissima

„Znaš gde možeš da me nadeš.“ Prekinula sam vezu i poslala SMS mami: Treba da porazgovaramo.

Ramena su mi se povila od razočaranja i frustracije. „Anđele.“ Prostrelila sam Gidiona pogledom koji ga je upozorio da me ne izaziva više. „Da se nisi usudio da smišljaš izgovore - za sebe ili za nju.“ Oči su mu bile blage i pod senkom, ali vilica mu je odavala odlučnost. „Bio sam tamo kada su ti rekli da je Nejtan u Njujorku. Video sam izraz na tvom licu. Svako ko te voli uradio bi isto što i oni da te zaštiti.“ A meni je zaista teško da se nosim s tim jer ne mogu da poreknem da mi je bilo drago što nisam znala za Nejtana sve dok nije ubijen. Ali ne želim ni da me izoluju od loših stvari. One su deo života.

Uhvatila sam ga za ruku i jako ga stegla. „I ja isto osećam prema tebi.“ „Ja sam se pobrinuo za svoje demone.“ „I za moje.“ Ali i dalje spavamo razdvojeni. „Hoću da ponovo počneš da posećuješ doktota Pitersena“, tiho rekoh. „Išao sam u utorak.“ „Jesi?“ Nisam mogla da sakrijem iznenađenost time što poštuje zakazane termine. „Aha, jesam. Preskočio sam samo jednom.“ Kada je ubio Nejtana...

Palcem mi je prešao preko nadlanice. „Sada smo samo ti i ja“, reče, kao da mi je pročitao misli. Želela sam da verujem u to.

* Vukla sam se kada sam stigla na posao, što nije dobar predznak za ostatak dana. Bar je petak i mogu da se razvlačim tokom vikenda, što će mi verovatno biti potrebno u nedelju ujutru ako preteram s provodom u subotu uveče. Sto godina nisam izašla samo u ženskom društvu i osećala sam potrebu za nečim alkoholnim.

Tokom prethodnih četrdeset osam sati, saznala sam da je moj momak ubio čoveka koji me je silovao, da se moj bivši nada da će me odvesti u krevet, da se bivša mog momka nada da će ga rastrgnuti u novinama i da me majka prati kao prokletog psa.

Zaista, koliko devojka može da podnese? „Spremna za sutra?“, upita me Megumi kada me je propustila kroz staklena vrata. „Nego šta. Drugarica Šona mi je poslala poruku jutros da kaže da ide i ona.“ Uspela sam da se osmehnem od srca. „Sredila sam nam klupsku limuzinu. Znaš... one što te voze do svih VIP mesta, a u cenu je uračunata i pratnja.“ „Šta?“ Nije uspela da sakrije uzbuđenje, ali morala je da pita: „Koliko to košta?“ „Nada. Prijatelj mi čini uslugu.“ ,,I to kakvu uslugu.“ Njen smeh je i mene razveselio. „Biće strava\ Moraš da mi ispričaš detalje za ručkom.“ „Važi. Očekujem da i ti meni ispričaš o jučerašnjem ručku.“ „Znaš, pomešani signali“, požalila se. „Samo se zabavljamo, ali dođe mi na posao? Ja nikada ne bih banula kod momka u kancelariju bez najave za vreme ručka ako se samo krešemo.“ „Muškarci“, brecnuh se saosećajno, mada priznajem da sam zahvalna na onom koji je moj.

Otišla sam do svog stola i počela da se pripremam za radni dan. Kada sam ugledala uramljene fotografije Gidiona i sebe u fioci, preplavila me je potreba da ga pozovem. Deset minuta kasnije, zamolila sam Angusa da naruči ruže sorte crna magija i da ih pošalje Gidionu u kancelariju uz poruku:

44

Avada&Chiarissima

Bacio si čini na mene. I dalje mislim na tebe.

Mark mi je prišao baš kada sam zatvorila prozor na pretraživaču. Po izrazu na njegovom licu, zaključila sam da nije baš raspoložen. „Kafa?“, upitah.

Klimnuo je glavom i ja ustadoh. Zajedno smo krenuli do prostorije za pauzu. „Šona je svraćala ovamo sinoć“, poče on. „Rekla mi je da izlazite sutra uveče.“ „Da. Je l’ to i dalje okej što se tebe tiče?“ „Da li je šta okej?“ „Da se tvoja svastika i ja družimo“, podsetila sam ga. ,,A... aha. Naravno. Samo napred.“ Nemirnom rukom je prošao kroz kratke tamne kovrdže. „Mislim da je to kul.“ „Super.“ Znala sam da mu je još nešto na pameti, ali nisam htela da navaljujem. „Biće zabavno.

Jedva čekam.“ ,,I ona.“ Uzeo je dve kesice kafe, a ja sam donela šolje s police. „Jedva čeka da se i Dag vrati. I da je zaprosi.“ „Opa. E to je kul! Dva venčanja u tvojoj porodici za godinu dana. Osim ako ne planiraš dugu veridbu...“ Dao mi je šolju kafe, a ja sam otišla do frižidera po pola-pola. „Evo, nema ništa od toga.“ Mark je zvučao utučeno, a kada sam se okrenula ka njemu, glava mu je bila pognuta.

Potapšala sam ga po ramenu. „Jesi li ga zaprosio?“ „Ne. Nema svrhe. Pitao je Šonu da li ona i Dag planiraju da odmah imaju decu, s obzirom na to da ona i dalje ide u školu vanredno, a kada je rekla da ne planiraju, počeo je da joj drži predavanje o tome kako je brak za parove koji su spremni da osnuju porodicu. U suprotnom je bolje ne komplikovati stvari. Isto ono sranje koje sam ja njemu pričao.“ Obišla sam ga i zasladila kafu. „Mark, nećeš znati Stivenov odgovor dok ga ne pitaš.“ „Plašim se“, priznade, pogleda prikovanog za kafu koja se pušila. „Želim više od onoga što imamo, ali ne želim to da uništim. Ako je njegov odgovor 'ne' i ako misli da želimo različite stvari od veze...“ „Trčiš pred rudu, šefe.“ „Šta ako ne budem mogao da živim s odbijanjem?“ Ah... to mogu da razumem. „Možeš li da živiš bez prave istine?“ Odmahnuo je glavom. „Onda moraš da mu kažeš sve što si meni ispričao“, neumoljivo rekoh.

Usne su mu zaigrale. „Izvini što te davim ovim. Ali ti si uvek dobra u sagledavanju stvari.“ „Znaš šta treba da radiš. Samo ti treba neko da te šutne u zadnjicu da kreneš. Ja sam uvek za šut u zadnjicu.“ Široko se osmehnuo. „Hajde da danas ne radimo na kampanji advokata za brakorazvodne parnice.“ „Šta kažeš na avio-kompaniju?“, predložih. „Imam neke ideje.“ „U redu, može. Bacimo se na posao.“ Naporno smo radili tokom jutra i napredovanje mi je davalo energiju. Želela sam da Mark bude što zauzetiji da ne bi brinuo. Meni je rad lek za sve, a uskoro mi je postalo jasno da je lek i za njega.

Baš kad smo napravili pauzu za ručak i kad sam zastala kod stola da ostavim laptop, ugledala sam

45

Avada&Chiarissima

internu kovertu na stolu. Puls mi je skočio od uzbuđenja i ruke su mi se pomalo tresle kad sam je otvorila i izvadila karticu.

TI SI MAGIJA. TI OSTVARUJEŠ SNOVE. X Privila sam karticu na grudi, poželevši da umesto nje držim pošiljaoca. Zamišljala sam naš krevet posut laticama ruža kada mi je zazvonio telefon. Nisam se preterano iznenadila kada sam začula zadihan majčin glas seks-bombe. „Evo. Klensi mi je ispričao. Molim te, nemoj da se ljutiš! Moraš da shvatiš...“ „Razumem.“ Otvorila sam fioku i stavila Gidionovu dragocenu poruku u tašnu. „Slušaj me sada. Nejtan ti više nije izgovor. Ako si postavila još neke bubice ili predajnike ili šta god po mojim stvarima, bolje je da odmah priznaš. Obećavam ti da će naš odnos biti nepopravljivo uništen ako pronađem još nešto.“ Uzdahnula je. „Možemo li da razgovaramo u četiri oka, molim te? Vodim Kerija na ručak i sačekaću da dođeš kući.“ ,,U redu.“ Razdraženost koja me je izjedala iščezla je brzo kao što je i naišla. Volim to što se moja majka prema Keriju ponaša kao prema mom bratu, što on meni i jeste. Pruža mu majčinsku ljubav koju nikada nije imao. A toliko su slični u pogledu izgleda i mode da se uvek odlično provode. „Volim te, Evo. Više od svega na svetu.“ Uzdahnula sam. „Znam, mama. Volim i ja tebe.“ Videla sam da svetio trepće zbog još jednog poziva s recepcije, pa sam se pozdravila s majkom i javila se. „Hej.“ Megumin glas je bio tih i prigušen. „Ona riba što je već svraćala, pa nisi htela da se vidiš s njom, opet je ovde, traži te.“ Namrštila sam se i trebao mi je samo sekund da se setim o kome govori. „Magdalen Perez?“ „Aha. Ta. Šta da radim?“ „Ništa.“ Ustala sam. Za razliku od prošlog puta kada je Gidionova prijateljica koja bi volela da bude nešto više dolazila, sada sam spremna da se suočim s njom. „Stižem.“ „Mogu li da gledam?“ „Ha! Eto me za minut. Neću dugo, pa ćemo na ručak.“ Sujeta me je navela da nanesem još malo sjaja za usne pre nego što sam uzela tašnu i krenula dole. Razmišljanje o Gidionovoj poruci izmamilo mi je osmeh na lice, kojim sam pozdravila Magdalen kada sam je našla u čekaonici. Ustala je kad sam naišla i izgledala je toliko dobro da nisam mogla da joj se ne divim.

Kada sam je upoznala, imala je dugu i ispeglanu tamnu kosu, kao Korin Giru. Sada ima paž frizuru uz koju njena egzotična lepota dolazi do izražaja. Nosi bež pantalone i crnu bluzu bez rukava s ogromnom mašnom na boku. Elegantan izgled upotpunjuju biseri na ušima i oko vrata. „Magdalen.“ Rukom sam joj pokazala da ponovo sedne, a ja sam sela prekoputa stočića, u fotelju. „Šta te dovodi ovamo?“ „Izvini što ti ovako upadam dok radiš, Evo, ali bila sam u poseti Gidionu, pa sam pomislila da i ovamo svratim. Moram nešto da te pitam.“ „O?“ Spustila sam tašnu pored sebe i skrstila noge, poravnavši suknju boje burgundskog vina.

Prezirala sam je zbog toga što otvoreno može da provodi vreme s mojim momkom, dok ja ne mogu.

Tu nema pomoći.

46

Avada&Chiarissima

„Danas mi je u kancelariju svraćala reporterka i postavljala mi je lična pitanja o Gidionu.“ Prsti su mi se zgrčili u jastučetu na priručju. „Dijana Džonson? Nisi odgovarala, jelda?“ „Nisam, naravno.“ Magdalen se nagnula napred i stavila laktove na kolena. Tamne oči su joj se smračile. „Već je razgovarala s tobom.“ „Pokušala je.“ „Ona je njegov tip“, istakla je, proučavajući me. „Primetila sam“, rekoh. „Tip s kojim se on ne zadržava dugo.“ Žalosno je izvila pune crvene usne. „Rekao je Korin da je bolje da ostanu prijatelji na daljinu, da se ne pojavljuju u javnosti. Ali pretpostavljam da to već znaš.“ Osetih talas zadovoljstva od toga što čujem. „Odakle bih ja znala?“ „O, sigurna sam da si našla načina.“ Magdalenine oči su zasjale od poznate radosti. Čudno, ali osetila sam se opuštenom s njom. Možda zato što je ona opuštena, što se pri našim ranijim susretima nije dešavalo. „Deluješ kao da ti dobro ide.“ „Idem ka tome. Imala sam nekoga u životu koga sam smatrala prijateljem, ali u stvari je bio otrovan. Bez njega, ponovo mogu normalno da razmišljam.“ Ispravila se. „Počela sam da se viđam s nekim.“ „Odlično.“ U tom pogledu joj želim sve najbolje. Kristofer, Gidionov brat, gadno ju je iskoristio.

Ne zna da ja znam za to. „Nadam se da ćete uspeti.“ ,,I ja. Gejdž je mnogo drugačiji od Gidiona. On je onaj filozofski, umetnički tip.“ „Duboka duša.“ „Da. Mislim da je baš duboka. Nadam se da ću to i saznati.“ Ustala je. „Elem, ne želim da te zadržavam. Zabrinula sam se zbog reporterke i htela sam da popričam s tobom.“ Ispravila sam je dok sam ustajala. „Zabrinula si se da ću pričati reporterki o Gidionu.“ Nije porekla. „Zdravo, Evo.“ „Zdravo.“ Posmatrala sam je dok je izlazila kroz staklena vrata. „Nije bilo loše“, reče Megumi kada mi se pridružila. „Niste se grebale, niti ste siktale.“ „Videćemo koliko dugo će to potrajati.“ „Spremna za ručak?“ „Umirem od gladi. Idemo.“ KADA SAM UŠLA u svoj stan pet i po sati kasnije, dočekali su me Keri, mama i bleštava, srebrna, svečana nina riči haljina na sofi. „Zar nije fantastična?“, prenemagala se mama, i sama fantastična u uzanoj haljini u stilu pedesetih s miš-rukavima i dezenom trešnje. Plava kosa uokvirivala joj je prelepo lice u gustim sjajnim kovrdžama. Moram to da joj priznam; ona ume da učini svako doba glamuroznim. Čitavog života mi govore da ličim na nju, ali imam očeve sive oči, a ne plave poput različka, a i zanosne obline sam povukla na Rejesove. Imam zadnjicu koju ne skida nikakva vežba i grudi koje mi ne dozvoljavaju da nosim bilo šta bez potpore. I dalje me zadivljuje to što je Gidionu moje telo neodoljivo jer su ga pre mene privlačile samo visoke i vitke brinete.

Spustila sam torbu i tašnu na barsku stolicu i upitala: „Šta je povod?“ „Prikupljanje novca za sklonište, nedelju dana od četvrtka.“ Pogledala sam Kerija u potrazi za potvrdom da će ići sa mnom. Klimnuo je glavom, te sam slegnula ramenima i rekla: „Važi.“ Moja majka je zablistala, sva je zračila. U moju čast, podržava humanitarne organizacije koje se staraju o zlostavljanim ženama i deci. Kada su zabave formalne, uvek plati mesto za Kerija i mene. „Vino?“, upita Keri, očigledno aludirajući na moj nemir.

Uputila sam mu pogled zahvalnosti. „Molim te.“

47

Avada&Chiarissima

Kada je otišao do kuhinje, mama se pridigla na seksi crvenim sandalama i povukla me u zagrljaj. „Kako ti je prošao dan?“ „Uvrnuto.“ Zagrlila sam je. „Drago mi je što se završio.“ „Imaš planove za vikend?“ Odmakla se i oprezno me osmotrila.

To me je razljutilo. „Imam neke.“ „Keri mi reče da se viđaš s nekim novim. Ko je on? Čime se bavi?“ „Mama.“ Prešla sam na stvar. „Jesmo li ti i ja sad u redu? Mir--mir-mir, niko nije kriv i tako to?

Ili hoćeš da mi kažeš nešto?“ Počela je da vrda, samo što nije počela da lomi ruke. „Evo. Nećeš me razumeti dok sama ne budeš imala decu. Užasno je. A da sigurno znaš da su u opasnosti...“ „Mama.“ „A tu su i dodatne opasnosti zato što si prelepa žena“, požuri ona da kaže. „Vezana si za moćne muškarce. To znači da nisi uvek bezbedna...“ „Gde su ti muškarci, mama?“ Prasnula je. „Ne moraš tim tonom da razgovaraš sa mnom. Samo pokušavam...“ „Možda bi trebalo da odeš“, hladno sam je sasekla jer mi je bes iz tela prešao u reči. „Tvoj roleks“, odvrati ona i kao da me je ošamarila.

Zateturala sam se korak unazad, desnom rukom automatski prekrivajući sat na levoj, dragocen poklon za diplomu od Stantona i majke. Imala sam šašavu zamisao da ga ostavim ćerki, ako budem imala sreće da je imam. „Zajebavaš me?“ Prstima sam otkopčala sat i pao je na tepih uz prigušen udarac. To uopšte nije bio poklon. Bio je okov na mojoj ruci. „Stvarno si prešla svaku granicu!“ Pocrvenela je. „Evo, preteruješ. Nije...“ „Preterujem? Ha! Bože, to je smešno. Stvarno.“ Unela sam joj dva prsta u lice. „Ovoliko mi treba da pozovem policiju. A razmišljam i da te tužim za kršenje privatnosti.“ „Ja sam ti majka!“ Glas joj se izgubio, počela je da preklinje. „Moj je posao da te pazim.“ „Imam dvadeset četiri godine“, hladno rekoh. „Po zakonu, mogu sama da brinem o sebi.“ „Evo Loren...“ „Nemoj.“ Podigla sam ruke, pa sam ih spustila. „Molim te, nemoj. Idem sada jer sam toliko besna da ne mogu očima da te gledam. I ne želim da te čujem, ukoliko se ne javiš da se iskreno izviniš. Dok ne priznaš da nisi u pravu, ne mogu da se uzdam u to da mi nećeš ponovo uraditi isto.“ Krenula sam u kuhinju, zgrabila tašnu i srela se s Kerijevim pogledom kada je izlazio noseći poslužavnik s napola punim čašama vina. „Vraćam se kasnije.“ „Ne možeš samo tako da odeš!“, viknula je moja majka, očigledno na ivici jednog od svojih histeričnih napada. Ne mogu da se bavim time. Ne sada. „Vidiš da mogu“, promumlah sebi u bradu.

Prokleti roleks. Sama pomisao na to bolela me je kao sam đavo jer mi je taj poklon toliko značio.

Sada mi ne znači baš ništa. „Pusti je, Monika“, reče Keri tihim, umirujućim glasom. On bolje od bilo koga zna da se nosi s histerijom. Usrano je što ga ostavljam sa svojom majkom, ali moram da odem. Ako odem u sobu, ona će samo da plače i da me moli dok mi se ne smuči. Mrzim to što je gledam ovakvu, mrzim to što se zbog mene tako oseća.

Izašla sam iz stana i otišla u susedni Gidionov stan, požurivši da uđem dok me ne stignu suze ili dok majka ne krene za mnom.

48

Avada&Chiarissima

Nemam kuda da odem. Ne mogu da se pojavim u javnosti ucveljena i uplakana. Ne drži me samo majka pod prismotrom. Moguće je da je tu i policija, Dijana Džonson, možda i paparaci.

Uspela sam da stignem samo do Gidionovog kauča, ispružila sam se preko jastuka i pustila da suze poteku.

49

Avada&Chiarissima

7

Anđele.“ Gidionov glas i njegove ruke na meni prenuli su me iz sna. Promumlala sam u znak protesta kada me je pomerio na moju stranu, a onda sam osetila kako mi greje leđa. Jednu mišićavu ruku stavio mi je oko struka i privukao me bliže.

U njegovom zagrljaju, s bicepsom njegove druge ruke pod obrazom, zapala sam u san.

Kada sam se opet probudila, imala sam osećaj da su prošli dani. Nekoliko dugih minuta, ležala sam na kauču zatvorenih očiju, upijajući toplinu Gidionovog moćnog tela i disanja koje miriše na njega. Nešto kasnije, shvatila sam da će me još spavanja samo još više poremetiti. Otkako smo ponovo zajedno, često ostajemo dokasno a ustajemo rano i to je već počelo da uzima danak. „Plakala si“, promumla on i zari mi lice u kosu. „Kaži mi šta nije u redu.“ Zagrlila sam ga i ušuškala se uz njega. Ispričala sam mu za sat. „Možda sam preterala“, dovrših priču. „Bila sam umorna, a od toga postajem razdražljiva. Ali bože... boli kao đavo. Sasvim je uništilo poklon koji mi je mnogo značio, znaš?“ „Mogu da zamislim.“ Prstima mi je nežno kružio po stomaku, mazeći me kroz svilenu bluzu. „Žao mi je.“ Pogledala sam ka prozorima i videla da se smrklo. „Koliko je sati? „Tek je prošlo osam.“ „Kad si ti stigao?“ ,,U pola sedam.“ Pomerila sam se da bih ga pogledala. „Rano za tebe.“ „Čim sam saznao da si ovde, nisam mogao da se držim podalje. Hteo sam da budem s tobom otkako sam dobio cveće.“ „Dopalo ti se?“ Nasmejao se. „Moram da priznam da je čitanje tvojih reči napisanih Angusovim rukopisom bilo... zanimljivo.“ „Pokušavam da igram na sigurno.“ Poljubio me je u vrh nosa. ,,A i da me razmaziš pored toga.“ „Želim to. Želim da te uništim za druge žene.“ Prešao mi je palcem preko donje usne. „To si uradila čim sam te prvi put ugledao.“ „Laskavče.“ Depresija mi se povlačila od jednostavnog saznanja da sam s Gidionom i da je sada sasvim usredsređen na mene. „Opet pokušavaš da mi se uvučeš u pantalone?“ „Ne nosiš pantalone.“ „Da li to znači 'ne'?“ „To znači 'da', hoću da ti se uvučem pod suknju.“ Pogled mu se smračio kada sam mu gricnula palac. ,,I u vrelu, vlažnu, usku pičkicu. Želim to ceo dan. Želim svakog dana. Želim i sada, ali sačekaćemo da ti bude bolje.“ „Možeš da ljubiš da prođe.“ „Gde tačno da ljubim?“ „Sve. Svuda.“

50

Avada&Chiarissima

Znala sam da lako mogu da se naviknem na to da ga imam celog za sebe. Znam da to želim. To, naravno, nije moguće.

Hiljade njegovih delića su posvećene hiljadama ljudi, projekata i obaveza. Ako sam išta naučila iz majčinih brakova s uspešnim biznismenima, to je da su žene često ljubavnice, maltene uvek zauzimaju drugo mesto jer su im muževi oženjeni poslom. Postoji razlog za to što muškarac postane majstor svog zanata - daje sve od sebe. Žena u njegovom životu dobija ono što je ostalo.

Gidion mi stavi kosu iza uha. „Želim ovo. Da se tebi vraćam kući.“ Uvek me zapanji kada izgleda kao da mi je pročitao misli. „Da li bi bilo bolje da me zatekneš bosonogu u kuhinji?“ „Ne bih se bunio, ali najbolje mi je da te nađem golu u krevetu. „Dobro kuvam, ali ti samo želiš moje telo.“ Nasmejao se. „To je ukusan paket u kojem je sve ostalo što želim.“ „Pokazaću ti svoj, ako ti meni pokažeš svoj.“ „Sa zadovoljstvom.“ Vrhovima prstiju nežno mi je prešao preko obraza. „Ali prvo hoću da se uverim da si se smirila posle rasprave s majkom.“ „Preboleću.“ „Evo.“ Ton njegovog glasa upozorio me je na to da neće odustati.

Uzdahnula sam. „Oprostiću joj, uvek joj opraštam. Nemam izbora, zaista, jer je volim i znam da mi misli dobro, čak i kad pravi ozbiljne greške. Ali ovo sa satom...“ „Nastavi.“ Protrljala sam grudi, koje su me bolele. „Uništilo je nešto u našem odnosu. I kako god da nastavimo dalje, uvek će postojati ta krhotina koje nekada nije bilo. To je ono što boli.“ Gidion je dugo ćutao. Jednu ruku mi je zavukao u kosu, dok je drugom posesivno kružio po mom boku. Čekala sam da mi kaže šta mu je na umu. ,,I ja sam nešto uništio u našoj vezi“, konačno reče sumornim glasom. „Bojim se da će to uvek biti između nas.“ Tuga u njegovim očima prešla je na mene i zabolela me je. „Čekaj da ustanem.“ Nevoljno pristavši, oprezno me je posmatrao dok sam ustajala. Oklevala sam pre nego što sam otkopčala suknju. „Gidione, sad znam kako je izgubiti te. Koliko boli. Ako me odbaciš, verovatno ću se malo uspaničiti. Samo moraš o tome da vodiš računa, a ja moram da verujem da će tvoja ljubav potrajati.“ Klimnuo je glavom jer je shvatao i prihvatao, ali videla sam da ga to izjeda. „Magdalen je svraćala danas“, rekoh da bih ga odvukla od jaza koji lebdi medu nama.

Ukočio se. „Rekao sam joj da to ne radi.“ ,,U redu je. Verovatno je brinula da sam puna besa, ali mislim da je shvatila da te previše volim da bih te povredila.“ Pridigao se u sedeći položaj kada sam pustila suknju da padne na pod. Ostala sam u halterima i čarapama, od čega je on tiho prošištao kroz zube. Vratila sam se na kauč i zajahala ga, grleći ga oko vrata. Dah mu je bio vreo kroz svilu moje bluze i krv mi je ključala. „Hej.“ Obema rukama sam mu prošla kroz kosu i pomazila ga obrazom. „Prestani da brineš za nas. Mislim da treba da brinemo o Dijani Džonson. Šta je najgore što može da iskopa o tebi?“ Zabacio je glavu i skupio oči. „Ona je moj problem. Ja ću se pobrinuti za nju.“ „Mislim da je u potrazi za nečim stvarno sočnim. Neće biti dovoljno da te samo nazove plejbojem bez srca.“

51

Avada&Chiarissima

„Prestani da brineš. Jedini razlog za to što je meni stalo jeste to što ne želim da ti saspe moju prošlost u lice.“ „Previše si samouveren.“ Prstima sam otišla do njegovog prsluka i počela da ga otkopčavam.

Ostao je u košulji, odvezala sam mu kravatu i pažljivo je spustila preko sofe. „Hoćeš li da razgovaraš s njom?“ „Ignorisaću je.“ „Da li je to pravi način za rešavanje problema?“ Nastavila sam da mu skidam košulju. „Ona hoće da mi privuče pažnju; neće uspeti.“ „Onda će pronaći drugi način.“ Još više se zavalio i iskrivio je vrat da bi me pogledao. „Jedini način da mi žena privuče pažnju jeste da bude ti.“ „Šampione.“ Poljubila sam ga, povlačeći ga za donji deo košulje. Pomerio se da bih mu je lakše izvukla iz pantalona. „Moraš da mi razjasniš to s Dijanom“, promumlah. „Šta ju je toliko razjarilo?“ Uzdahnuo je. „Ona je bila greška u svakom smislu te reči. Jednom je bila dostupna, a za mene je pravilo da drugi put izbegavam previše lake žene.“ ,,I zbog toga uopšte ne deluješ kao kreten.“ „Ne mogu da promenim to što je bilo“, hladno odvrati.

Videla sam da se postideo. Može da bude drkadžija kao i svi ostali muškarci, ali nikada se ne diči time. „Dijana je radila na priči o En Lukas kada mi je zagorčavala život“, nastavi on. „Koristio sam Dijanu da mi En ne bi prilazila. Posle toga se nisam osećao dobro i nisam dobro izlazio na kraj s tim.“ „Kapiram.“ Skinula sam mu košulju i obnažila njegovu toplu, zategnutu kožu.

Setila sam se kako je reagovao posle našeg prvog seksa, tako da mogu da zamislim kako je izlazio na kraj s Dijanom. Sa mnom se odmah zatvorio i odbacio me je, ostavivši me s osećanjem da sam iskorišćena i bezvredna. Potom se borio da me vrati, ali reporterka nije bila te sreće. „Ne želiš da je zavlačiš nikakvim kontaktiranjem“, izvela sam zaključak. „Verovatno se i dalje prima na tebe.“ „Sumnjam. Ne verujem da sam s njom razmenio više od desetak reči.“ ,,I prema meni si bio kreten. Ipak sam te zavolela.“ Zaljubljeno sam prešla rukama preko njegovih čvrstih grudi, milujući paperjaste tamne malje do tankog, svilenkastog dela koji vodi do struka. Stomačni mišići su mu se trzali od mog dodira, a ritam disanja mu se promenio.

Sela sam mu u krilo, diveći se njegovom telu. Palčevima sam kružila oko malih vrhova njegovih bradavica i posmatrala kako reaguje, čekajući da podlegne suptilnom zadovoljstvu mog dodira.

Spustila sam glavu i pritisnula mu poljubac na vrat, osećajući kako mu puls skače pod mojim usnama i udišući muževan miris njegove kože. Ne uspevam dovoljno da uživam u njemu jer se on uvek usmeri na moje zadovoljstvo.

Gidion je prostenjao i uhvatio me za kosu. „Evo.“ „Obožavam kako reaguješ na mene“, prošaptah, zavedena time što mi se taj besramno seksualni muškarac sasvim prepušta na milost i nemilost. „Kao da ne možeš da odoliš.“ „Ne mogu.“ Pustio je da mu moji pramenovi umršeni od spavanja prođu kroz prste. „Dodiruješ me kao da me obožavaš.“ „Obožavam te.“ „Osećam ti to u rukama... na usnama. U načinu na koji me gledaš.“ Progutao je knedlu dok sam ga posmatrala.

52

Avada&Chiarissima

„Nikada ništa nisam želela kao ovo.“ Mazila sam mu torzo, prateći pločice, zatim i obris svakog rebra. Kao vrsni poznavalac koji se divi neprocenjivom umetničkom delu. „Hajde da igramo jednu igru.“ Jezikom je lagano prešao preko usne i ženskost mi se stegla od ljubomore. I on to primećuje.

Vidim kako mu oči opasno sijaju. „Zavisi od pravila.“ „Noćas si moj, šampione.“ „Uvek sam tvoj.“ Otkopčala sam bluzu i skinula je, pokazujući mu beli, čipkasti polugrudnjak i istu takvu tangu. .Anđele“, prodahta, pogleda toliko požudnog da sam ga osećala na obnaženoj koži. Posegao je rukama da me dodirne, ali uhvatila sam ga za zglavke i zaustavila ga. „Prvo pravilo: pušiću ti, diraću te i izazivaču te celu noć. Svršavaćeš dok ne izgubiš snagu.“ Uhvatila sam ga za ud preko pantalona, mazeći ga krutog dlanom. „Drugo pravilo: ti ćeš samo da ležiš i uživaš.“ „Ne uzvraćajući uslugu?“ „Ne uzvraćajući.“ „Nema šanse“, odlučno reče.

Nadurila sam se. „Molim te.“ „Anđele, devedeset devet posto zabave za mene je da te zadovoljim.“ „Ali onda sam previše zauzeta svršavanjem da bih uživala u tebi!“, pobunih se. „Samo jednom jednu noć - hoću da budeš sebičan. Hoću da se otkačiš, da budeš životinja, da svršavaš samo zato što ti je dobro i zato što si spreman.“ Stegao je usne. „Ne mogu to bez tebe. Potrebna si mi.“ „Znala sam da ćeš to da kažeš.“ Zato što sam mu jednom rekla da je za mene okidač kada me muškarac koristi samo da bi sebe zadovoljio. Treba mi i da osetim da sam potrebna i voljena. Da ne budem samo žensko telo u koje se neko istresa, već Eva, konkretna žena kojoj je uz seks potrebna i istinska naklonost. „Ali ovo je moja igra i igra se po mojim pravilima.“ „Nisam pristao na igru.“ „Saslušaj me.“ Gidion polako izbaci vazduh. „Evo, ne mogu to.“ ,,S drugim ženama si mogao“, bunila sam se. „Njih nisam voleo!“ Istopila sam se. Ne mogu da odolim. „Dušo... želim to“, prošaptah. „Mnogo jako.“ Ispustio je zvuk očaja. „Pomozi mi da shvatim.“ „Kad se borim za vazduh, ne mogu da čujem kako ti srce udara. Ne mogu da osetim kako se treseš kada se i ja tresem. Ne mogu da te okusim kada mi se usta osuše od preklinjanja da me zadovoljiš.“ Prelepo lice mu se smekšalo. „Poludim svaki put kad svršim u tebe. Neka to bude dovoljno.“ Odmahnula sam glavom. „Rekao si mi da sam ti ja omiljen vlažni san koji se ostvario. Nema šanse da si u svim tim snovima samo ti zadovoljavao devojku. Šta je s pušenjem? Drkanjem?

Obožavaš moje sise. Zar ne želiš da ih tucaš dok ne svršiš svuda po meni?“ „Gospode, Evo.“ Kurac mu se ukrutio u mojoj ruci.

Ovlaš sam prešla usnama preko njegovih i vešto mu otkopčala pantalone. „Hoću da budem tvoja najperverznija fantazija“, prošaptah. „Hoću da budem perverzna za tebe.“ „Ti si već sve ono što želim“, smrknuto reče. „Jesam?“ Lagano sam mu prešla noktima sa strane i ugrizla se za donju usnu kada je zašištao. „Onda mi učini to. Obožavam one trenutke kada me zadovoljiš i kreneš za svojim orgazmom. Kada

53

Avada&Chiarissima

ti se ritam i fokus promene i kad podivljaš. Znam da tada samo razmišljaš o tome kako ti je dobro, koliko si napaljen i kako ćeš jako svršiti. Obožavam osećaj da sam te dovela do toga. Hoću da me cele noći drži taj osećaj.“ Stegao mi je butine rukama. „Pod jednim uslovom.“ „Kojim?“ „Ti dobijaš noćas. Sledećeg vikenda, ja vodim igru.“ Vilica mi je pala. „Ja dobijem jednu noć, a ti ceo vikend?“ „Mmm... ceo vikend da te zadovoljavam.“ „Čoveče“, promumlah, „opasan si ti igrač.“ Osmeh mu je bio oštar kao žilet. „Takav je plan.“ „Mama kaže da je naš tata prava seks-mašina.“ Gidion me pogleda i nasmeši se pored mene na podu. „Imaš uvrnut repertoar filmskih replika u toj svojoj lepoj glavi, anđele.“ Otpila sam gutljaj flaširane vode i progutala baš na vreme da odrecitujem sledeću repliku iz filma Policajac iz vrtića. „Moj tata je ginekolog i po ceo dan gleda vagine.“ Njegov smeh me je toliko usrećio da sam poletela. Bio je radosniji i opušteniji nego ikada. Uzrok tome beše to što sam mu odmah popušila na kauču, a zatim mu dugo, lagano, klizavo drkala pod tušem. Ali glavni razlog tome sam ja, znam.

Kada sam dobro raspoložena, i on je. Gidion je sila prirode, njegova magnetna prisebnost je toliko moćna da svi oko njega potpadaju pod njegovu senku. Svakoga dana to vidim i osećam strahopoštovanje, ali ne jako kao što to osećam prema šarmantnom, uvrnuto zabavnom ljubavniku kojeg imam samo za sebe kada smo sami. „Hej“, rekoh, „nećeš se smejati kad tvoja deca to budu rekla učiteljici za tebe.“ „Pošto će to samo od tebe moći da čuju, znaću kome stvarno treba da isprašim zadnjicu.“ Okrenuo je glavu da bi nastavio da gleda film, kao da me upravo nije oborio s nogu. Gidion je muškarac koji živi sasvim samotnjačkim životom, ali toliko me je primio u svoj svet da može da zamisli budućnost čijeg se zamišljanja ja bojim. Ja se toliko plašim da sebe pripremam za slomljeno srce koje neću moći da vratim u život. Primetivši moje ćutanje, stavio mi je ruku na obnaženo koleno i opet me pogledao. ,,I dalje si gladna?“ Pogled mi je bio prikovan za kutije poručene kineske hrane na stočiću za kafu pred nama i za ruže crna magija koje je Gidion doneo s posla da bismo uživali u njima tokom vikenda. Nisam želela da preuveličavam nameru koju je imao kad je to rekao, pa sam samo odgovorila: „Samo tebe.“ Stavila sam mu ruku u krilo i osetila njegov mekani kurac u crnim boksericama, za koje sam mu dozvolila da ih nosi za vreme večere. „Ti si opasna žena“, promumla on i nagnu se bliže.

Brzo sam se pomerila, uhvatila mu usta svojima i počela da mu sisam donju usnu. „Moram da budem“, promrmljah, „da bih te pratila. Mračni i opasni.“ Nasmejao se. „Moram ponovo da se čujem s Kerijem“, rekoh uz uzdah. „Da vidim da li je mama otišla.“ „Si dobro?“ „Aha.“ Naslonila sam mu glavu na rame. „Ništa bolje od malo Gidionove terapije za obnavljanje.“ „Jesam li spomenuo da idem i po kućama? Sedam dana u nedelji, non-stop.“ Zarila sam mu zube u biceps. „Sačekaj da obavim ovo, pa ću te ponovo naterati da svršiš.“ „Dobro mi je, hvala“, uzvrati, očigledno se zabavljajući. „Ali još se nismo igrali s devojkama.“ Sagnuo se i zagnjurio mi lice u dekolte. „Zdravo, devojke.“

54

Avada&Chiarissima

Počela sam da se smejem, lupila sam ga po ramenima, a on me je gurnuo unazad dok se nisam opružila po podu između sofe i stočića za kafu. Nadvio se nada mnom, ruku zategnutih i čvrstih od pridržavanja. Pogled mu je lutao, milujući mi grudnjak, pa obnažen stomak, a onda tangu i haltere.

Komplet koji sam obukla posle tuširanja vatrenocrven je, odabrala sam ga da bih držala Gidiona spremnog. „Ti si moja amajlija“, reče.

Stegla sam ga za bicepse. „Stvarno?“ „Aha.“ Liznuo mi je gornji deo nabrekle dojke. „Magično si ukusna.“ „O bože!“ Počela sam da se smejem. „Smešno je.“ Oči su mu se smeškale. „Upozorio sam te na romantiku u mojoj izvedbi.“ „Lagao si. Ti si najromantičniji muškarac s kojim sam bila. Ne mogu da poverujem da si stavio one kros-trejner peškire u kupatilo.“ „Kako da ne stavim? I ne šalim se kad kažem da si mi amajlija.“ Poljubio me je. „Radio sam na udelu u kazinu u Milanu. Ove crna magija ruže su stigle baš kad mi je licitator ponudio malu vinariju u Bordou na koju sam bacio oko. Pogodi kako se zove... La Rose Noir“ „Vinarija za kazino, a? Dakle, ostaješ bog seksa, poroka i rekreacije.“ „Trud koji mi pomaže da te zadovoljim, moja boginjo želje, zadovoljstva i otrcanih replika od jedne rečenice.“ Rukama sam mu krenula niz telo i kliznula mu prstima ispod struka. „Kada ću probati vino?“ „Kada mi pomogneš da sastavim reklamnu kampanju za to.“ Uzdahnula sam i rekla: „Ne odustaješ, jelda?“ „Kada nešto želim, ne odustajem.“ Pridigao se na kolena i pomogao mi da sednem. ,,I želim tebe. Veoma, veoma jako.“ „Imaš me“, rekoh, koristeći njegove reči. „Imam tvoje srce i nenormalno seksi telo. Sada želim i tvoj mozak. Želim sve.“ „Moram nešto da sačuvam i za sebe.“ „Ne. Uzmi mene umesto toga.“ Gidion mi je obuhvatio obnaženu zadnjicu rukama. „Ali dobitak, nažalost, nije jednako kvalitetan.“ „Ti danas pregovaraš kao lud.“ „Giru je zadovoljan dogovorom. I ti ćeš biti, obećavam.“ „Giru?“ Srce je počelo da mi dobuje. „Nema veze s Korin?“ „Njen muž. Doduše, rastali su se i čekaju razvod, kao što znaš“. „Ne pričaj. Posluješ s njenim mužem?“ Vragolasto je izvio usne. „Prvi put. Najverovatnije i poslednji, mada sam mu rekao da sam u vezi s posebnom ženom - a da nije njegova.“ „Problem je to što te ona voli.“ „Ona me ne poznaje.“ Uhvatio me je za potiljak i protrljao nos o moj. „Požuri, zovi Kerija. Ja ću da počistim od večere. Onda ćemo da se žvalavimo.“ „Zlotvore.“ „Seksice.“ Ustala sam da bih otišla do tašne i uzela telefon. Gidion me je uhvatio za halter i povukao ga, od čega mi je kroz kožu prošao šokantan talas uzbuđenja. Neočekivano napaljena tim bolom, pljesnula sam ga po ruci i sklonila se iz njegovog vidokruga.

Keri se javio posle drugog zvona. „Hej devojčice! I dalje si dobro?“ „Da. A ti si i dalje najbolji prijatelj na svetu. Je l’ mama još tu?

55

Avada&Chiarissima

„Otišla je pre sat vremena, otprilike. Ti si kod ljubavnika?“ „Aha, ukoliko ti nisam potrebna.“ „Ne, dobro mi je. Trej je krenuo ovamo.“ Od toga mi je bilo bolje jer već drugu noć provodim van stana. „Pozdravi ga od mene.“ „Naravno. I poljubiću ga za tebe.“ „Pa, ako je za mene, neka ne bude previše vrelo i vlažno.“ „Kvarizabavo. Hej, sećaš li se da si mi tražila da nađem nešto o dobrom doktoru Lukasu? Do sada nisam našao ama baš nada. Izgleda da ne radi ništa posebno sem lekarske prakse. Nema decu. I žena mu je doktor. Psihijatar.“ Bacila sam pogled na Gidiona, oprezno proveravajući da li je čuo. „Ozbiljno?“ „Zašto? Je l' to važno?“ „Ne, valjda nije. Samo... pretpostavljam da psiholozi dobro procenjuju karakter.“ „Poznaješ je?“ „Ne.“ „Evo, šta se dešava? Sva si puna misterije u poslednje vreme i to počinje da me ljuti.“ Popela sam se na barsku stolicu i razjasnila mu koliko sam mogla. „Upoznala sam doktora Lukasa na dobrotvornoj večeri, a onda sam ga opet srela kada si bio u bolnici. Oba puta mi je ispričao gadne stvari vezane za Gidiona i ja samo pokušavam da saznam šta mu je na umu.“ „Ma daj, Evo. Šta može da bude osim toga da mu je Kros kresao ženu?“ Ne mogući da otkrivam prošlost koja nije ni moja da bih je podelila, ništa nisam odgovorila. „Biću u stanu sutra po podne. Izlazim s devojkama. Siguran si da nećeš s nama?“ „Samo napred, menjaj temu“, poče Keri da me dribla. „Da, siguran sam da neću s vama. Nisam spreman da se pojavim u javnosti. Podilazi me jeza i kad pomislim na to.“ Nejtan je napao Kerija ispred kluba i Keri se i dalje fizički oporavlja. Nekako sam zaboravila da se glava najsporije oporavlja. Ponaša se baš kul, ali trebalo je da znam. „Za vikend posle sledećeg, hoćeš li da odemo avionom do San Dijega? Da vidimo mog tatu, prijatelje... možda i doktora Travisa ako si za to?“ „Suptilno, Evo“, osorno reče. „Ah da, zvuči dobro. Možda ćeš morati da mi pozajmiš malo love jer sada ne radim.“ „Nema problema. Ja ću sve da rezervišem, pa ćemo se posle raskusurati.“ „Hej, pre nego što prekineš vezu. Jedna tvoja prijateljica je zvala - Dijana. Zaboravio sam da ti kažem kad smo pričali malopre. Ima neke novosti i hoće da je pozoveš.“ Prostrelila sam Gidiona pogledom. Primetio je i mora da me je izraz lica odao, jer su mu oči poprimile poznat čeličan sjaj. Krenuo je ka meni onim svojim dugim, hitrim korakom, s ostacima večere uredno vraćenim u kutije. „Jesi li joj rekao nešto?“, tiho upitah Kerija. „Rekao nešto? Šta, na primer?“ „Na primer, nešto što ne bi želeo da ispričaš reporteru, jer ona to jeste.“ Gidionovo lice je poprimilo kameni izraz. Prošao je pored mene da bi bacio smeće, a onda se vratio do mene. „Družiš se s reporterima?“, upita Keri. „Jesi li ti normalna?“ „Ne, nije mi prijateljica. Nemam pojma odakle joj broj fiksnog, ukoliko pak nije zvala s recepcije.“ „Šta hoće ona, dođavola?“ „Ekspoze o Gidionu. Počinje da mi staje na žulj. Napala ga je kao krpelj.“ „Otkačiću je ako ponovo pozove.“

56

Avada&Chiarissima

„Ne, nemoj.“ Posmatrala sam Gidiona. „Samo joj nemoj davati nikakve informacije. Šta si joj rekao, gde sam?“ „Rekao sam da si izašla.“ „Odlično. Hvala, Keri. Pozovi me ako ti zatrebam.“ „Želim ti dobro kresanje.“ „Gospode, Keri.“ Zavrtela sam glavom i prekinula vezu. „Zvala te je Dijana Džonson?“, upita Gidion, ruku skrštenih na grudima. „Aha. A ja ću sada pozvati nju.“ „Ne, nećeš.“ „Umukni, pećinski čoveče. Nisam za ta sranja 'ja Kros, ti Krosova mala žena“', obrecnuh se. „Za slučaj da si već zaboravio, imamo dogovor. Ti imaš mene, ja imam tebe. Ja štitim svoje.“ „Evo, nemoj da biješ moje bitke. Umem da brinem o sebi.“ „Znam. Radiš to celog života. Sada imaš mene. Mogu ovo da rešim.“ Nešto mu se promenilo u izrazu lica toliko brzo da nisam razabrala da li je besan. „Ne želim da ti rešavaš moju prošlost.“ „Ti si rešio moju.“ „To je nešto drugo.“ „Pretnja je pretnja, šampione. Zajedno smo u ovome. Ona ide za mnom, što znači da ja najlakše mogu da saznam šta je naumila.“ Podigao je ruku, razdražen, a onda je prošao njome kroz kosu.

Morala sam da privolim sebe da me ne ometa to što mu se čitav torzo stegao od uznemirenosti stomačni mišići su mu se zgrčili, bicepsi učvrstili. „Jebe mi se za to šta je ona naumila. Ti znaš istinu i ti si jedina koja je važna.“ „Ako misliš da ću da sedim skrštenih ruku dok te ona čereči po štampi, moraćeš ponovo da razmisliš.“ „Ne može da me povredi ako ne povredi tebe, a moguće je da to namerava.“ „Nećemo znati ako ne porazgovaram s njom.“ Uzela sam Dijaninu vizitkartu iz tašne, blokirala identifikaciju poziva i okrenula njen broj. „Evo, jebote!“ Uključila sam interfon i stavila telefon na radnu površinu. „Dijana Džonson“, odsečno se javila. „Dijana, Eva Tramil na vezi.“ „Evo, zdravo.“ Glas joj se promenio i poprimio ton prijateljske ljubaznosti koju još nismo izgradile. „Kako si?“ „Dobro. Ti?“ Proučavajući Gidiona, pokušala sam da vidim da li će ikako reagovati na njen glas. Prostrelio me je pogledom, sočno besan. Pomirila sam se sa činjenicom da mi je uvek neodoljiv, kako god da je raspoložen. „Stvari se zahuktavaju. U mom poslu je to uvek dobro.“ „Kao i da imaš istinite podatke.“ „Baš sam te zato i zvala. Iz poverljivih izvora sam saznala da je Gidion naleteo na trojku u kojoj ste bili ti, tvoj cimer i neki tip, i da je pobesneo. Tip je završio u bolnici i sada ga tuži. Da li je to tačno?“ Sledila sam se i uši su mi zujale od ključale krvi. One večeri kad sam upoznala Korin, zatekla sam Kerija u stanu u četvorci u kojoj je učestvovao i momak po imenu Ijan. Kada mi je Ijan raskalašno - i go - predložio da im se pridružim, Gidion ga je odbio pesnicom.

Pogledala sam u Gidiona i stomak mi se zgrčio. Tačno je. Tužiće ga. Videla sam mu dokaz na licu, bez emocija, misli skrivenih pod besprekornom maskom. „Ne, nije tačno“, odgovorih. „Koji deo?“ „Nemam ništa da kažem o tome.“

57

Avada&Chiarissima

„Takođe iz poverljivih izvora, čujem o svađi između Gidiona i Breta Klajna, navodno zato što te je uhvatio u strasnom klinču s Klajnom. Da li je to istina?“ Toliko sam snažno stegla radnu površinu da su mi zglobovi pobeleli. „Cimer ti je skoro napadnut“, nastavi ona. „Da li Gidion ima veze s tim?“ O bože... „Ti nisi normalna“, hladno odvratih. „Na snimku na kojem se ti i Gidion svađate u Brajant parku vidi se da je vrlo agresivan i fizički grub prema tebi. Da li te Gidion Kros zlostavlja? Da li je nasilan, neobuzdanog temperamenta? Evo, da li ga se plašiš?“ Gidion se okrenu na peti i ode niz hodnik u svoju radnu sobu. „Jebi se, Dijana“, procedih. „Uništićeš reputaciju nevinom čoveku zato što ne znaš da se nosiš sa seksom bez obaveza? Zaista si primer sofisticirane, moderne žene.“ „Javio se na telefon“, prosikta ona, „pre nego što je završio. Javio se na jebeni telefon i počeo da priča o inspekciji koja mu je banula. Usred razgovora me je pogledao dok sam ležala i čekala ga i rekao mi: 'Možeš da ideš.' Tek tako. Ophodio se prema meni kao prema kurvi, osim što mi nije platio. Ni piće mi nije ponudio.“ Zažmurila sam. Gospode. „Žao mi je, Dijana. Zaista tako mislim. I ja sam sretala takve kretene, koji su se prema meni poneli kao on prema tebi. Ali to što radiš pogrešno je.“ „Nije pogrešno ako je istina.“ ,Ali nije.“ Uzdahnula je. „Evo, žao mi je što si se našla usred svega toga.“ „Ne, nije ti žao.“ Prekinula sam vezu i stajala pognute glave, držeći se za radnu površinu dok se soba vrtela oko mene.

58

Avada&Chiarissima

8

Zatekla sam Gidiona kako, kao lav u kavezu, kruži iza radnog stola. U jednom uhu bio mu je predajnik. Slušao je nekoga ili čekao, s obzirom na to da nije govorio. Uhvatio mi je pogled, teškog i nepopustljivog izraza. Čak ni u boksericama ne deluje ranjivo. Čovek bi bio budala kad bi to pomislio. Njegova fizička moć vidi se na svakoj pločici njegovog tela. Iza toga, odiše nemilosrdnom pretnjom od koje su mi žmarci prošli niz kičmu.

Nestao je bezbrižan, dobro zadovoljen muškarac s kojim sam večerala, a zamenio ga je urbani predator koji dominira konkurencijom. Ostavila sam ga u tom svetu.

Treba mi Gidionov laptop i pronašla sam ga u njegovoj aktovki. Bio je zaštićen šifrom i dugo sam zurila u ekran, previše zapanjena da bih shvatila da se tresem. Događa se sve čega sam se bojala. „Anđeo.“ Podigla sam pogled i spazila ga kada se pojavio iz hodnika. „Šifra“, objasni on. „Anđeo“ O. Sav bes je ispario iz mene, ostala sam isceđena i umorna. „Gidione, trebalo je da mi kažeš za tužbu.“ „Trenutno tužba ne postoji, samo mi preti time“, reče bez promene u glasu. „Ijan Hejger hoće novac, ja hoću da me ne prijavi. Privatno ćemo se dogovoriti i završićemo s tim.“ Utonula sam u kauč i spustila laptop na butine. Posmatrala sam ga kako mi prilazi, upijajući ga.

Njegov izgled lako zaslepljuje, dovoljno da se ne primeti koliko je usamljen u duši. Ali krajnje je vreme da uključi i mene kada se suočava s teškoćama. „Ne zanima me da li je tužba u povoju“, pobunih se. „Trebalo je da mi kažeš.“ Skrstio je ruke na grudima. „Nameravao sam.“ „Nameravao si?“ Skočila sam na noge. „Ispričala sam ti da sam slomljena zbog toga što mi je majka prećutala nešto, a ti ni reči o svojim tajnama?“ Na trenutak je ostao miran i odlučnog izraza. Onda je opsovao sebi u bradu i otvorio se. „Ranije sam došao kući jer sam nameravao da ti kažem, ali ti si mi onda ispričala o mami i mislio sam da ti je dovoljno sranja za jedan dan.“ Ispumpala sam se i ponovo pala na kauč. „Šampione, veza ne funkcioniše tako.“ „Evo, tek sam počeo da te vraćam. Ne želim da sve zajedničko vreme provodimo u priči o onome što nije u redu i o tome koliko su nam životi sjebani!“ Lupnula sam jastuk pored sebe. „Dođi.“ Umesto toga je seo na stočić za kafu ispred mene i raširio noge oko mojih. Uhvatio me je za ruke i podigao ih do usana da bi mi poljubio zglobove. „Izvini.“ „Ne krivim te. Ali ako imaš još nešto da mi kažeš, sada je pravo vreme za to.“ Gurnuo se napreci i morala sam da se ispružim na kauču. Legao je preko mene i prošaptao: „Zaljubljen sam u tebe.“ Uza sve loše što se dešava, to je jedina stvar koja je sasvim ispravna.

I dovoljna je.

Zaspali smo na kauču zagrljeni. Ja sam se budila na mahove i ponovo zapadala u san izmučena od brige i zato što mi se ritam poremetio od pređašnje duge dremke. Bila sam dovoljno budna da osetim promenu u Gidionu, da čujem njegovo ubrzano disanje, posle čega me je stegao. Telo mu se žestoko trglo i protreslo me. Njegovi jecaji su mi slamali srce.

59

Avada&Chiarissima

„Gidione.“ Izmigoljila sam se da bih ga pogledala i moji uzrujani pokreti su ga probudili.

Zadremali smo ostavivši svetio uključeno i bilo mi je drago zbog toga što se probudio u osvetljenoj prostoriji.

Srce mu je dobovalo pod mojim dlanom, tanka izmaglica znoja orosila mu je kožu. „Šta?“, prodahta. „Šta nije u redu?“ „Mislim da je počinjala noćna mora.“ Ovlaš sam ga izljubila po vrelom licu, poželevši da moja ljubav bude dovoljna da mu izbriše sećanja. Pokušao je da se pridigne, a ja sam ga jače stegla da bih ga zadržala. „Jesi li dobro?“ Prešao je rukom preko mene, istražujući. „Jesam li te povredio?“ „Dobro sam.“ „Bože.“ Opet je legao i prekrio oči podlakticom. „Ne smem više da zaspim pored tebe. I zaboravio sam da uzmem lekove. Jebote, ne smem da budem toliko nemaran.“ „Hej.“ Namestila sam se na lakat i drugom rukom mu prešla preko grudi. „Ništa se nije desilo.“ „Evo, nemoj da ublažavaš ovo.“ Okrenuo je glavu i pogledao me prodornim pogledom. „Ovo ne.“ „Nikada ne bih.“ Bože, izgleda veoma iscrpljeno, ima tamne podočnjake i duboke bore oko opasno senzualnih usana. „Ubio sam čoveka“, turobno reče. „Ti nikada nisi bila bezbedna kad bi zaspala pored mene, a pogotovo nisi sada.“ „Gidione...“ Iznenada sam shvatila zašto su njegove noćne more postale učestalije.

Racionalizovao je to što je uradio, ali to mu nije skinulo teret sa savesti.

Sklonila sam mu guste pramenove kose sa čela. „Ako se boriš, treba da razgovaraš sa mnom.“ „Samo želim da budeš bezbedna“, promumla. ,,S tobom se osećam najbezbednije. Hoću da prestaneš da kažnjavaš sebe zbog svega.“ „Ja sam kriv.“ „A tvoj život je bio savršeno nekomplikovan pre nego što si mene sreo?“, podbadala sam ga.

Prostrelio me je pogledom. „Izgleda da imam talenta za komplikovano.“ „Onda prestani da drviš o tome. I ne pomeraj se, odmah se vraćam.“ Otišla sam do glavne spavaće sobe, skinula podvezice, čarape i grudnjak, pa obukla šljampavu kros indastriz majicu. Uzela sam prekrivač od velura s kreveta, svratila do Gidionove sobe i ponela mu lekove.

Posmatrao me je dok sam ostavljala prekrivač i lekove, a onda sam otišla do kuhinje po flaširanu vodu. Ukratko, ušuškala sam ga, uvukla se pored njega pod ćebe i isključila najveći deo svetla.

Privila sam se uz njega i prebacila nogu preko njegove. Gidiona neće izlečiti lekovi koje je dobio za parasomniju, ali revnosno ih uzima. Još više ga volim zbog toga jer to radi za mene. „Znaš li šta si sanjao?“, upitah. „Ne. Šta god bilo, voleo bih da sam sanjao tebe.“ ,,I ja.“ Spustila sam mu glavu na grudi i slušala lagane otkucaje srca. „Da si sanjao o meni, kakav bi to san bio?“ Osetila sam kako se opušta, uranjajući u sofu i mene. „Bio bi vedar dan na plaži na Karibima“, promrmlja. „Privatna plaža, baldahin na belom pesku, zatvoren s tri strane, otvoren ispred nas. Ti si ispružena na ležaljci. Gola.“ „Naravno.“

60

Avada&Chiarissima

„Topla si od sunca i lenja, kosa ti leprša na povetarcu. Imaš onaj osmeh kao kada svršiš.

Nemamo kuda da idemo, niko nas ne čeka. Samo nas dvoje, imamo sve vreme sveta.“ „Zvuči kao raj“, promrmljah i osetih da mu telo otežava. „Nadam se da se kupamo goli.“ „Mmm...“ Zevnuo je. „Moram u krevet.“ „Hoću i pivo koje se hladi u kofi“, rekoh, pokušavajući da ga zadržim dovoljno dugo da mi zaspi u naručju. ,,S limunom. Iscediću ti sok na pločice i polizaću ga.“ „Bože, obožavam tvoja usta.“ „Onda sanjaj o njima. I o svim perverznim stvarima koje ti rade.“ „Daj mi neki primer.“ Dala sam mu mnogo primera, govoreći tihim, umirujućim glasom i mazeći ga po koži. Zaspao je uz dubok izdisaj. Čvrsto sam ga držala dugo posle svitanja. gidion je spavao do jedanaest, a ja sam do tada već satima smišljala strategije, tako da me je zatekao u svojoj radnoj sobi, a na njegovom stolu bila je gomila beležaka i crteža. „Hej“, pozdravila sam ga i napućila usne da me poljubi kada je obišao sto. Izgledao je razbarušeno od spavanja i seksi u boksericama. „Dobro jutro.“ Pogledao je sto. „Šta radiš?“ „Hoću da uneseš kofein pre nego što ti objasnim.“ Protrljala sam ruke, uzbuđena. „Hoćeš li da se na brzinu istuširaš dok ti skuvam kafu? Onda ćemo da se bacimo na ovo.“ Pogledom mi je prešao preko lica i mamurno se osmehnuo. ,,U redu. Ipak, ja predlažem da se bacim na tebe pod tušem. Onda ćemo da pijemo kafu i radimo.“ „Sačuvaj tu ideju - i libido - za noćas.“ O?“ „Izlazim, sećaš se?“, podsetih ga. ,,I previše ću da popijem, a od toga se napalim. Ne zaboravi da uzmeš vitamine, šampione.“ Usne su mu se trgle. „Pa dobro, onda.“ „Nego šta. Daj bože da sutra možeš da se izvučeš iz kreveta“, upozorila sam ga. „Onda ću da se potrudim da budem dovoljno hidriran.“ „Dobra ideja.“ Ponovo sam usmerila pažnju na laptop, ali morala sam da bacim pogled na njegovu divnu zadnjicu dok je izlazio iz sobe.

Kada se vratio, kosa mu je bila vlažna i nosio je crnu trenerku koja mu je toliko padala na kukove da sam znala da je pripravan ispod nje. Naterala sam sebe da se usredsredim na planove, dala sam mu stolicu i stala pored njega. „Dakle“, počela sam, „vodeći se izrekom da je napad najbolja odbrana, proučila sam tvoju sliku u javnosti.“ Otpio je gutljaj kafe. „Ne gledaj me tako“, upozorila sam ga. „Nisam ni obratila pažnju na tvoj privatni život jer sam ja tvoj privatni život.“ „Dobra devojčica.“ U znak odobravanja, potapšao me je po zadnjici.

Isplazila sam mu se. „Najviše razmišljam o tome kako da se izborim s lošom kampanjom usmerenom na tvoj temperament.“ „Od pomoći je to što me dosad nisu poznavali takvog“, osorno reče.

Dok mene nisi sreo... „Užasno utičem na tebe.“ „Ti si najbolja stvar koja mi se ikada desila.“ Zbog tih reči sam ga hitro cmoknula u slepoočnicu. „Trebalo mi je mnogo vremena da saznam za Fondaciju 'Krosrouds'.“

61

Avada&Chiarissima

„Nisi znala gde da tražiš.“ „Program za pretragu ti je odličan“, ispravila sam ga i otvorila sajt. ,,A postoji samo ova uvodna stranica koja je lepa, ali smešno prazna. Gde su linkovi i informacije o dobrotvornim organizacijama kojima pomažeš? Gde je odeljak O nama, vezan za fondaciju i buduće planove?“ „Podrobne informacije o tome dvaput godišnje šaljemo dobrotvornim organizacijama, bolnicama i univerzitetima.“ „Odlično. Sada ću te upoznati s internetom. Zašto fondacija nije povezana s tobom?“ „'Krosrouds' nije o meni, Evo.“ „Đavola nije.“ Podigao je obrve, što sam i ja učinila, i stavila sam spisak stvari koje treba uraditi pred njega. „Deaktiviraćemo Dijaninu bombu pre nego što eksplodira. Veb-sajt treba obnoviti do ponedeljka ujutru i treba dodati stranice i informacije koje sam pomenula.“ Gidion je pogledao papir, a onda je uzeo solju i zavalio se u stolicu. Pažljivo sam se usredsredila na šolju umesto na njegov divni torzo. „Sajt 'Kros indastriza treba da vodi do fondacije u delu Biografija, nastavila sam. „Kojoj takođe treba obnavljanje i apdejt.“ Stavila sam drugi papir pred njega.

Uzeo ga je i počeo da čita nacrt biografije koji sam pripremila. „Očigledno je da je ovo napisao neko ko je zaljubljen u mene.“ „Gidione, nemoj da se stidiš. Ponekad moraš da budeš sirov i da jednostavno kažeš 'Super sam'.

Ti si mnogo više od prelepog lica, zgodnog tela i nenormalne želje za seksom. Ali hajde da se usredsredimo na stvari koje želim da podelim sa svetom.“ Gidion se nasmeši i upita: „Koliko si kafe popila od jutros?“ „Dovoljno da te oborim na strunjaču, zato se pazi.“ Lupnula sam ga po ruci bokom. „Takođe mislim da treba da objaviš u štampi da si dobio La Rose Noir, da se tvoje ime poveže s Giruom.

Podseti ljude na to da Korin - s kojom su te često viđali u poslednje vreme - ima muža, kako Dijana ne bi mogla da te predstavi kao krajnje lošeg momka koji je šutnuo Korin. Ako odluči da krene tim putem.“ Uhvatio me je nespremnu i povukao me u krilo. „Anđele, ubijaš me. Uradiću sve što hoćeš, ali moraš da shvatiš da Dijana nema ništa. Ijan Hejger neće rizikovati da ne dobije finu nadoknadu zbog objavljivanja priče. Potpisaće što treba, uzeće novac i otići će.“ „Ali šta je sa...“ „Šest devetina neće hteti da se njihova Zlatna vezuje za drugog muškarca. To uništava ljubavnu priču u pesmi. Razgovaraću s Klajnom i dogovorićemo se.“ „Pričaćeš s Bretom?“ „Zajedno smo u poslu“, istakao je iskrivivši usne, „tako da hoću. A Dijana blefira kad pominje napad na Kerija. I ti i ja znamo da tu neće naći ništa.“ Razmotrila sam sve to. „Misliš da me samo cima. Zašto?“ „Zato što sam tvoj, a ako je imala propusnicu za bilo koji događaj na kojem smo se pojavili zajedno, i ona to zna.“ Naslonio je čelo na moje. „Kad sam s tobom, ne mogu da sakrijem osećanja i zbog toga si postala meta.“ „Od mene si ih veoma dobro sakrio.“ „Zaslepila te je nesigurnost.“ To je tačno. „Dakle, prestravi me pretnjom da će objaviti priču. Šta dobija time?“ Zavalio se. „Razmisli. Samo što se nije odigrao skandal vezan za tebe i mene. Kako se to najbrže može prekinuti?“ „Tako što ćeš se držati podalje od mene. To bi tebi savetovali. Udaljavanje od izvora skandala jeste osnovna lekcija kriznog menadžmenta.“

62

Avada&Chiarissima

„Ili tako što ću postupiti suprotno i oženiti se tobom“, blago reče.

Sledila sam se. „Jc l’ to...? Da li me to...?“ Progutala sam knedlu s mukom i prošaptala: „Nemoj sada. Nemoj ovako.“ „Ne, ne ovako“, saglasi se Gidion, trljajući usne o moje. „Anđele, veruj mi da ćeš znati kada te budem zaprosio.“ Grlo mi se steglo. Uspela sam samo da klimnem glavom. „Diši“, nežno mi naredi. „Još jednom. Sada me ubedi da se nisi uspaničila.“ „Ne baš. Ne.“ „Evo, pričaj sa mnom.“ „Samo...“ Brzo sam rekla: „Hoću da me zaprosiš onda kad budem mogla da kažem 'da'.“ Telo mu se steglo. Zavalio se, mrštenjem skrivajući povređenost u pogledu. „Sada ne možeš da kažeš 'da'?“ Odmahnula sam glavom.

Usne su mu se odlučno stisnule. „Kaži šta ti treba od mene da bi pristala.“ Obgrlila sam ga oko ramena da bih osetila međusobnu povezanost. „Mnogo šta ne znam. To ne znači da treba da saznam još nešto da bih odlučila, jer me ništa neće sprečiti da te volim. Ništa.

Samo mislim da ti nisi spreman jer oklevaš da podeliš tajne sa mnom.“ „Mislim da sam to razumeo“, promumla. „Ne mogu da rizikujem da ne želiš zauvek da ostaneš sa mnom. Ni ja ne bih preživela, Gidione.“ „Šta želiš da znaš?“ „Sve.“ Ispustio je zvuk razdraženosti. „Budi konkretna. Počni od nečega.

Izgovorila sam ono što sam najpre pomislila, jer sam čitavo jutro provela zagnjurena u njegov posao. „'Vidal rekords'. Zašto upravljaš očuhovom kompanijom?“ „Zato što je počela da propada.“ Vilica mu se stegla. „Moja majka je već doživela finansijski poraz; nisam hteo da dozvolim da se to ponovi.“ „Šta si uradio?“ „Uspeo sam da je nagovorim da ubedi Krisa i Kristofera da kompanija pređe u javno vlasništvo, a onda mi je ona prodala Ajerlendine akcije. Uz ono što sam već stekao, postao sam većinski vlasnik.“ „Opa.“ Stegla sam mu ruku. Upoznala sam i Kristofera Viđala starijeg - Krisa - i Kristofera Viđala mlađeg. Iako fizički liče, iako imaju istu kovrdžavu tamnu kosu i sivkastozelene oči, pretpostavljam da su veoma različiti. Sigurno znam da je Kristofer kreten. Mislim da njegov otac nije. Bar se nadam. „Kako je to prošlo?“ Gidionov pogled ispod obrva rekao mi je sve. „Kris je tražio savete od mene, ali Kristofer ih je stalno odbijao, a očuh nije hteo da stane ni na čiju stranu.“ ,,I onda si uradio ono što se mora.“ Poljubila sam ga u vilicu. „Hvala ti što si to podelio sa mnom.“ „To je sve?“ Nasmejala sam se. „Nije.“ Baš kad sam htela da mu postavim još pitanja, čula sam da mi telefon zvoni melodijom koju sam postavila za majčine pozive. Iznenadilo me je to što je toliko čekala da me pozove; uključila sam zvuk na smartfonu oko deset. Zarežala sam i rekla: „Moram da se javim.“

63

Avada&Chiarissima

Pustio me je i pomazio me po zadnjici dok sam odlazila.

Kada sam se okrenula na vratima, videla sam da gleda moje beleške i predloge. Nasmejala sam se.

Dok sam stigla do stola u trpezariji, telefon je prestao da zvoni, ali odmah je ponovo zazvonio. „Mama“, javila sam se, prekinuvši je pre nego što prsne. „Doći ću danas, važi? I razgovaraćemo.“ „Evo. Nemaš pojma koliko brinem! Ne možeš ovo da mi radiš!“ „Stići ću za sat“, upala sam joj u reč. „Treba da se obučem.“ „Sinoć ni oka nisam sklopila, bila sam veoma uznemirena.“ „Aha, pa ni ja nisam mnogo spavala“, prekorila sam je. „Mama, nisi uvek ti u centru pažnje. Ja sam ta kojoj je privatnost narušena. Ti si samo ona koja je uhvaćena na delu.“ Tišina.

Retko s majkom postupam odlučno jer ona uvek izgleda veoma krhko, ali došlo je vreme da ponovo definišemo naš odnos ili da se raziđemo. Pogledala sam u ruku da bih videla koliko je sati, setila se da sat više nemam i bacila pogled na sat pored televizora. „Doći ću oko jedan.“ „Poslaću auto po tebe“, tiho reče. „Hvala. Videćemo se uskoro.“ Prekinula sam vezu.

Baš kad sam posegla da vratim telefon u tašnu, dobila sam poruku od Šone: Šta nosiš večeras?

Kroz glavu mi je prošlo hiljadu kombinacija, od opuštene varijante do žestoke.

Mada naginjem žestokom, pomislila sam na Dijanu. Moram da razmišljam o tome kako ću izgledati u tabloidima.

MCH, odgovorila sam joj jer smatram da je mala crna haljina klasik iz opravdanih razloga.

Divlje štikle. Previše nakita.

Okej! Videćemo se u 7, odgovorila je ona.

Na putu do spavaće sobe, stala sam kod Gidionove radne sobe i naslonila se na dovratak da ga gledam. Satima mogu da ga gledam; toliko uživam u tome. I mnogo mi je seksi kad je zaokupljen.

Bacio je pogled na mene uz blago izvijanje usana i znala sam da zna da ga posmatram. „Ovo je veoma dobro“, pohvalio me je, pokazujući na sto. „Pogotovo stoga što si sve uradila za nekoliko sati.“ Malo sam se šepurila, uzbuđena zbog toga što sam zadivila biznismena koji je svojom pronicljivošću postao jedan od najuspešnijih ljudi na svetu. „Evo, hoću da radiš za 'Kros indastriz'.“ Telo mi je reagovalo na nepokolebljivu odlučnost u njegovom glasu, koja me je podsetila na ono kad je rekao: Evo, hoću da te tucam, kada mi se prvi put nabacivao. ,,I ja tebe hoću tamo“, rekoh. „Na tvom stolu.“ Oči su mu zasjale. „Možemo tako da proslavimo.“ „Volim svoj posao. Volim kolege. Volim da znam da sam sama došla do svakog uspeha.“ „Mogu da ti pružim to i mnogo više.“ Prstima je dobovao po šolji za kafu. „Pretpostavljam da si odabrala advertajzing zbog dinamičnosti. Šta fali odnosima s javnošću?“ „Previše liče na propagandu. U advertajzingu bar odmah znaš koje su predrasude posredi.“ „Jutros si pomenula krizni menadžment. A očigledno je“ - pokaza rukom na sto - „da si talentovana za to. Dozvoli mi da to iskoristim.“ Skrstila sam ruke. „Krizni menadžment je deo odnosa s javnošću i ti to znaš.“ „Ti si dobra u rešavanju problema. Ja mogu da te učinim još boljom, da ti dam prave probleme da ih rešavaš, sa sve rokovima. Da stalno budeš aktivna i da nailaziš na nove izazove.“

64

Avada&Chiarissima

„Ma hajde.“ Lupnula sam nogom. „Koliko kriznih situacija imaš nedeljno?“ „Nekoliko“, veselo reče. „Hajde, zaintrigiralo te je. Vidim ti na licu.“ Ispravila sam se i rekla: „Ti već imaš ljude zadužene za to.“ Gidion se zavalio u stolici i nasmejao se. „Hoću još. Kao i ti. Hajde da to bude zajedno.“ „Ti si pravi đavo, znaš? I silno si tvrdoglav. Kažem ti, loša je ideja da ti i ja radimo zajedno.“ „Vidiš da već radimo i dobro nam ide.“ Odmahnula sam glavom. „Zato što si se saglasio s mojim procenama i predlozima, a pride sam ti sedela u krilu i 'vatao si me za dupe. Neće biti isto kada nam se mišljenja raziđu i kada se budemo raspravljali u tvojoj kancelariji pred ostalim ljudima. Onda ćemo tu ljutnju morati da donesemo i kući i da izlazimo s time na kraj.“ „Možemo da se dogovorimo da posao ne nosimo kući.“ Pogledom je prešao preko mene, zadržavajući se na nogama, koje su se gotovo cele obnažile kad mi se kućna haljina otvorila. „Nemam problem s tim da mislim na mnogo lepše stvari.“ Prevrnula sam očima i izašla iz sobe. „Seks-manijak.“ „Volim da vodim ljubav s tobom.“ „To nije fer“, pobunila sam se jer protiv toga ne mogu da se borim. Nema odbrane od njega.

Gidion se nasmejao. „Nikada nisam ni rekao da sam fer igrač.“ KADA SAM UŠLA u svoj stan petnaest minuta kasnije, osećala sam se čudno. Razmeštaj je isti kao u Gidionovom susednom stanu, ali obrnut. Kombinacija mog i njegovog nameštaja kod njega čini da se osećam kao da je prostor naš, ali kad uđem u svoj stan, to isto me tera da se osećam... kao stranac. „Hej Evo.“ Okrenula sam se i ugledala Treja u kuhinji kako sipa mleko u dve čaše. „Hej“, uzvratih. „Kako si?“ „Bolje.“ Tako i izgleda. Plava kosa, koja mu je inače neuredna, sada je fino sređena - za to je Keri talentovan. Trejove kestenjaste oči sijaju, a ima i šarmantan osmeh ispod nekada slomljenog nosa. „Drago mi je što te češće viđam ovde“, rekoh. „Malo sam preuredio raspored.“ Pokazao mi je mleko, ali odmahnula sam glavom, pa ga je sklonio. „Kako si ti?“ „Izbegavam reportere, nadam se da će šef da mi se veri, planiram da održim bukvicu majci, dok se uklapam da pozovem oca, i radujem se tome što večeras izlazim s devojkama.“ „Strava si.“ „Šta da ti kažem?“ Nasmejala sam se. „Kako škola? I posao?“ Znam da Trej studira za veterinara i da radi svašta da bi to finansirao. Tako je i upoznao Kerija, kada je honorarno radio kao pomoćnik fotografa.

Zgrčio se. „Brutalno, i jedno i drugo, ali isplatiće se jednog dana.“ „Kad budeš imao vremena, možemo opet svi zajedno da odemo na picu i u bioskop.“ Nisam mogla a da ne stanem na Trejovu stranu dok se Keri premišlja između njega i Tatjane. Možda samo uobražavam, ali ona uvek deluje neprijateljski prema meni. I nije mi se dopalo kako se nabacivala Gidionu kada su se upoznali. „Naravno. Videću kakve planove ima Keri.“ Požalila sam što sam prva to pomenula, umesto Kerija, jer mu se pogled blago zamračio. Znala sam da razmišlja o tome kako će Keri uklopiti njega i Tatjanu. „Pa, ako ne pristane, uvek možemo da idemo bez njega.“ Jedan kraj usne mu se izvio. „Zvuči odlično.“

65

Avada&Chiarissima

U deset do jedan, zatekla sam Klensija kako me već čeka ispred zgrade. Mahnuo je pored čuvara i otvorio mi vrata linkolna, ali niko ne bi poverovao da je samo vozač kad bi ga video. Nosi se isto kao i oružje koje nosi i, za sve ove godine koliko ga poznajem, ne sećam se da sam ga ikada videla nasmejanog. Čim je seo za volan, isključio je radio-skener koji uvek sluša i spustio naočari za sunce taman toliko da me vidi u retrovizoru. „Kako si?“ „Bolje od mame, valjda.“ Prevelik je profesionalac da bi mu se bilo šta pročitalo na licu.

Umesto toga je ponovo navukao naočari i povezao moj telefon s blututom u automobilu da bi pustio moju plejlistu. Onda je krenuo.

Setivši se njegove brižnosti, rekla sam: „Hej. Izvini što sam se istresla na tebe. Ti radiš svoj posao i nisi zaslužio da ti drvim zbog toga.“ „Ti nisi samo posao, gospođice Tramil.“ Nakratko sam zaćutala, upijajući njegove reči. Klensi i ja imamo prijatan odnos na distanci.

Dosta se viđamo jer ima obavezu da me vozi i čeka posle treninga krav mage u Bruklinu. Ali nikada nisam pomislila da on nalazi bilo šta lično u tome što mi je telohranitelj, mada to ima smisla. Klensi se ponosi svojim poslom. „Ali nije samo to posredi“, objasnila sam mu. „Mnogo šta se dogodilo i pre tebe i Stantona.“ „Izvinjenje prihvaćeno.“ Taj kratak odgovor toliko liči na njega da sam se nasmejala.

Udobnije sam se smestila u sedište i pogledala kroz prozor u grad koji sam prihvatila i strastveno zavolela. Na trotoaru pored mene, neznanci su stajali rame uz rame nad malim pultom, jedući svako po parče pice. Koliko god bili blizu, udaljeni su, svako od njih je oličenje Njujorčanina koji uspeva da bude priča za sebe u gomili ljudi. Pešaci su proletali pored njih u oba pravca, izbegavajući čoveka koji deli religiozne flajere i malog psa kraj njegovih nogu. Živost grada ima luđački puls, zbog kojeg vreme kao da teče brže nego na drugim mestima. To je sušta suprotnost razvučenoj senzualnosti južne Kalifornije, gde živi moj tata i gde sam pohađala školu. Njujork je gospodarica koja hara, pucketajući opakim bičem i kažnjavajući svakim porokom.

Tašna mi je zavibrirala na butini i izvadila sam telefon. Bacila sam pogled i videla da me zove tata. Subotom kontaktiramo i uvek se radujem zajedničkom ćaskanju, ali moram da pustim da se uključi govorna pošta da bih se sabrala. Previše sam ljuta na mamu, a tata ionako previše brine za mene otkako je poslednji put dolazio u Njujork.

Bio je sa mnom kada su detektivi došli u stan da mi jave da je Nejtan u Njujorku. Gađali su me time pre nego što su mi rekli da je Nejtan ubijen, a ja nisam uspela da sakrijem strah pri pomisli da mi je blizu. Od tada me tata stalno zapitkuje zato što sam žestoko reagovala. „Hej“, javila sam se, najviše zbog toga što nisam htela da budem u zavadi s oba roditelja istovremeno. „Kako si?“ „Nedostaješ mi“, odgovori dubokim glasom punim samopouzdanja, koji obožavam - Moj tata je savršen muškarac - mračno zgodan, samouveren, pametan i čvrst kao stena. „A ti?“ „Ne žalim se mnogo.“ „Dobro, onda se požali malo. Slušam te.“ Blago sam se nasmejala. „Mama me malo izluđuje.“ „Šta je sada uradila?“, upita, uz popustljivu toplinu u glasu. „Meša se u moje stvari.“ „Ah. Mi, roditelji, radimo to ponekad kad brinemo za svoja čeda.“ „ Ti to nikada nisi uradio“, naglasih.

66

Avada&Chiarissima

„Nisam još“, precizirao je. „To ne znači da neću ako se previše zabrinem. Samo se nadam da ću te ubediti da mi oprostiš.“ „Pa, krenula sam kod mame. Da vidimo koliko je ona ubedljiva. Pomoglo bi da prizna da je pogrešila.“ „Nek ti je sa srećom.“ „Ha! Znam.“ Uzdahnula sam. „Mogu li da te pozovem sutra?“ „Naravno. Dušo, je l’ sve u redu?“ Zažmurila sam. Policijski instinkt udružen s očinskim instinktom uvek znači da retko uspem da sakrijem nešto od Viktora Rejesa. „Aha. Samo što nisam stigla kod mame. Javiću ti kako je prošlo. A da, i moj šef će se možda veriti. Kako god bilo, imam svašta da ti pričam.“ „Možda ću svratiti do stanice ujutru, ali možeš da me pozoveš na mobilni kad god hoćeš. Volim te.“ Odjednom me je obuzela nostalgija. Koliko god da volim Njujork i svoj novi život, mnogo mi nedostaje tata. ,,I ja tebe volim, tata. Čućemo se sutra.“ Prekinula sam vezu, pogledala u ruku i, kad sam videla da nema sata, setila sam se suočavanja koje me čeka. Ljuta sam na majku zbog prošlosti, ali najviše me brine budućnost. Toliko dugo me je nadzirala zbog Nejtana da nisam sigurna da ume da se ponaša drugačije. „Hej.“ Nagnula sam se napred jer sam morala da razjasnim nešto što me muči. „Onog dana kad smo se mama, Megumi i ja vraćale u Krosfajer i kad je mama napravila haos... Videli ste Nejtana?“ „Da.“ „Već je svraćao i Gidion Kros ga je izudarao. Zašto se vratio?“ Pogledao me je u retrovizoru. „Moje mišljenje? Da bude viđen. Čim su počeli da ga prepoznaju, dizao je pritisak sve više. Isto tako je očekivao da će uplašiti tebe, ali uspeo je da isprepada gospođu Stanton. Efikasno u svakom slučaju.“ ,A meni niko nije rekao“, tiho kazah. „To ne mogu da prebolim.“ „Hteo je da se uplašiš. Niko nije želeo da mu pruži to zadovoljstvo.“ Oh. Nisam tako razmišljala o tome. „Najviše žalim“, nastavi on, „zbog toga što nisam Kerija držao na oku. Napravio sam pogrešnu procenu i on je platio za to.“ Ni Gidion nije predvideo da će Nejtan napasti Kerija. A Bog mi je svedok da i ja zbog toga osećam grižu savesti - Keri se izložio opasnosti zato što mi je prijatelj.

Ali zaista me je ganulo to što je Klensiju stalo. Čujem mu to u grubom glasu. U pravu je; ja za njega nisam samo posao. On je dobar čovek koji se sav predaje svemu što radi. Stoga sam se zapitala: koliko mu je ostalo za privatan život? „Klensi, imaš li devojku?“ „Oženjen sam.“ Osetila sam se kao kreten zbog toga što to ne znam. Kakva je žena udata za toliko teškog, razboritog čoveka? Za čoveka koji svakog dana nosi sako da bi sakrio oružje koje mu je uvek pri ruci. Da li je mekši prema njoj, ispoljava li nežnost? Da li je žestoko štiti? Da li bi ubio zarad nje? „Koliko daleko bi otišao da je zaštitiš?“, upitah.

Usporili smo kod semafora i on se okrenuo da me pogleda. „Koliko daleko ne bih otišao?“

67

Avada&Chiarissima

9

„Šta je njemu falilo?“, upita Megumi, posmatrajući momka koji je odlazio. „Ima rupice u obrazima.“ Prevrnula sam očima i ispila votku s ribizlom. „Prajmal“, četvrta stanica na našem spisku klubova, vrveo je. Red se protezao iza bloka, a težak zvuk gitare sasvim je odgovarao nazivu kluba; muzika je udarala kroz mračno mesto primitivnim, zavodljivim ritmom. Dekor je pažljivo odabrana kombinacija poliranog metala i tamnog drveta, s raznobojnim osvetljenjem koje pravi tigraste siluete.

Drugde bi to bilo preterano, ali, kao i sve što je Gidionovo, i ovo mesto je suzdržano dekadentno. Atmosfera je hedonistička i od toga mi ludi libido, već zagrejan od alkohola. Nisam mogla mirno da sedim, nogama sam lupala o prečage stolice.

Megumina cimerka Lejsi je zarežala ka plafonu. Divim se njenoj razbarušenoj tamnoplavoj kosi. „Zašto ti ne flertuješ s njim?“ „Mogla bih“, reče razbuktala Megumi, sjajnih očiju i veoma zgodna u nabranoj zlatnoj haljini bez rukava. „Možda on hoće vezu.“ „Šta tražiš ti od veze?“, upita Šona, uz piće vatrenocrveno kao njena kosa. „Monogamiju?“ „Monogamija je precenjena.“ Lejsi skliznu s barske stolice pored visokog stola i zanjiha zadnjicom, dok su cirkoni na njenim farmerkama sijali u polutami kluba. „Ne, nije.“ Megumi se nadurila. „Eto, ja volim monogamiju.“ „Spava li Majki s drugim ženama?“, upitah, nagnuvši se da ne bih morala da vičem.

Odmah sam se uspravila jer je konobarica donela drugu turu i sklonila čaše koje smo iskapile.

Sve konobarice nose crne cipele s potpeticama i ružičaste mini-haljine bez bretela, te se lako daju prepoznati u gužvi i pozvati. Ta uniforma je pride zaista seksi - kao i konobarice. Da li je Gidion učestvovao u odabiru? I ako jeste, da li mu je neka pozirala? „Ne znam.“ Megumi uze novo piće i, tužnog lica, poče da pije kroz slamčicu. „Bojim se da pitam.“ Uzela sam jednu od četiri tekile sa sredine stola i krišku limuna i viknula: „Hajde da pijemo na eks i da igramo!“ „To, jebote!“ Šona je iskapila svoj patron ne sačekavši nas i gurnula limun u usta. Bacila je koru u čašu i pogledala nas. „Požurite, zabušanti.“ Ja sam popila sledeća, stresavši se kad mi je tekila sprala ukus ribizle. Lejsi i Megumi su zajedno iskapile, nazdravivši uz ,,Kanpai!“ Zajedno smo otišle na podijum za igru. Šona je bila voda u električnoplavoj haljini koja je, pod crnim svetlima, sijala maltene jednako jako kao uniforme konobarica. Progutala nas je masa plesača i ubrzo smo se stisle između znojavih muških tela.

Ja sam se otkačila, prepuštajući se udarnom ritmu muzike i sparnoj atmosferi kluba koji se ljuljao. Podigla sam ruke uvis i njihala se, oslobađajući se nagomilanog stresa posle dugog, beskorisnog popodneva s majkom. U jednom trenutku sam izgubila poverenje u nju. Koliko god da mi obećava da će sad, kad nema Nejtana, sve biti drugačije, ne mogu da joj poverujem. Previše puta je prešla svaku granicu. „Prelepa si“, viknu mi neko pored uha.

Pogledala sam preko ramena u tamnokosog momka koji mi se naslonio na leda. „Hvala!“

68

Avada&Chiarissima

To je laž, naravno. Kosa mi je slepljena uz znojave slepoočnice i vrat i umršena. Baš me briga.

Muzika udara, pesme se stapaju jedna u drugu.

Uživala sam u potpunoj senzualnosti tog mesta i besramnom nagonu za seksom bez obaveza kojim su svi odisali. Stisnula sam se između jednog para - devojka mi je bila iza leđa, a njen momak ispred mene - kada sam spazila poznato lice. Mora da me je prvi ugledao jer se već probijao da dođe do mene. „Martine!“, viknuh, izvlačeći se iz napadnog „sendviča“.

U prošlosti sam se viđala sa Stantonovim nećakom samo za vreme praznika. Videli smo se jednom otkako sam se doselila u Njujork, ali nadala sam se da ćemo se videti još koji put. „Evo, ćao!“ Zagrlio me je, a onda se odmakao da me osmotri. „Izgledaš fantastično. Kako si?“ „Hajdemo po piće!“, viknuh, previše žedna da bih vikala usred gužve.

Uhvatio me je za ruku i poveo me iz gužve, a ja mu pokazah gde je moj sto. Čim smo seli, konobarica se stvorila s votkom i ribizlom.

Tako je bilo čitave večeri, mada sam primetila da mi pića postaju tamnija kako sati odmiču, siguran znak da votka-ribizla sve više postaje samo ribizla. Znala sam da je to urađeno namerno i bila sam impresionirana Gidionovom sposobnošću da šalje instrukcije od kluba do kluba. S obzirom na to da me niko nije zaustavio da pijem tekilu na eks, nisam se mnogo bunila. „I“, počeh, uzevši dobrodošli gutljaj pre nego što sam ledenom čašom prešla preko čela. „Kako si?“ „Odlično.“ Nasmejao se i izgledao je baš zgodno u majici s V-izrezom boje kamilje kože i crnim farmerkama. Tamna kosa nije mu baš duga kao Gidionu, ali privlačno mu pada preko čela i uokviruje oči za koje znam da su zelene, mada se to ne vidi pod svetlima u klubu. „Kako ide s advertajzingom?“ „Obožavam svoj posao!“ Nasmejao se zbog mog entuzijazma. „Kad bismo svi to mogli da kažemo.“ „Mislila sam da voliš da radiš za Stan tona.“ „Volim. Volim i novac. Ali ne mogu da kažem da volim i posao.“ Konobarica mu je donela viski s ledom i kucnuli smo se. ,,S kim si ovde?“, upitah ga. ,,S nekim prijateljima“, pogledao je okolo, „koji su se izgubili u džungli. Ti?“ „Isto.“ Uhvatila sam Lejsin pogled s podijuma i podigla je oba palca u znak odobravanja. „Viđaš li se s nekim, Martine?“ Još šire se osmehnuo. „Ne.“ „Voliš li plavuše?“ „Nabacuješ mi se?“ „Ne baš.“ Podigla sam obrve ka Lejsi i glavom pokazala na Martina. Na trenutak je delovala iznenađeno, a onda se nasmejala i pohitala ka nama.

Upoznala sam ih i osetila se baš dobro videvši kako im je krenulo.

Martin je uvek zabavan i šarmantan, a Lejsi je živahna i privlačna na jedinstven način - više je harizmatična nego lepa.

Megumi se vratila i okrenule smo još jednu turu tekile pre nego što je Martin pozvao Lejsi da plešu. „Imaš li još nekog zgodnog tipa u džepu?“, upita Megumi kada su se njih dvoje odmakli.

Poželela sam da mi je smartfon u džepu. „Očajna si, devojko.“ Dugo me je gledala. Onda je izvila usne. „Pijana sam.“ ,,I to. Hoćeš li još jednu tekilu?“

69

Avada&Chiarissima

„Zašto da ne?“ Dovršile smo po jednu tekilu baš kad se Šona vratila s Lejsi, Martinom i njegova dva prijatelja, Kurtom i Andreom. Kurt je prelep, ima kosu boje peska, četvrtastu vilicu i nadmen osmeh. I Andre je sladak, s vragolastim sjajem u tamnim očima i dredovima do ramena. Usredsredio se na Megumi, što ju je odmah razveselilo.

Ubrzo smo se svi smejali kao ludi. ,A kad se Kurt vratio iz toaleta“, dovršavao je priču Martin, „zamudio je ceo restoran.“ Andre i Martin su počeli da vrište od smeha. Kurt ih je gađao limetama. „Šta to znači?“, upitah, smeškajući se iako nisam ukapirala foru. „To je kad muda ostanu da ti vise jer nisi zakopčao šlic“, objasni Andre. „Prvo ljudi ne shvataju šta vide, a onda se pitaju da li si svestan da ti se njišu na povetarcu. Niko ništa ne govori.“ „Nemoj da pričaš?“ Šona je maltene pala sa stolice.

Toliko smo galamili da nas je konobarica zamolila da budemo tiši - uz osmeh. Uhvatila sam je za lakat kad je krenula. „Imate li neki telefon ovde?“ „Pitajte nekog od šankera“, reče ona. „Kažite im da je Denis - menadžer - odobrio i daće vam telefon.“ „Hvala.“ Skliznula sam sa stolice kada je otišla do drugog stola. Nemam pojma ko je Denis, ali čitave večeri idem kako me voda nosi znajući da je Gidion sve besprekorno rešio. „Hoće li neko vodu?“, upitah društvo.

Počeli su da viču „uaaa“ i gađali su me salvetama. Uz smeh sam otišla do šanka i sačekala svoj red da naručim pelegrino i pitam za telefon.

Okrenula sam Gidiona na mobilni jer sam taj broj zapamtila. Mislim da je to bezbedno jer zovem s javnog mesta čiji je on vlasnik. „Kros“, odsečno se javio. „Ćao, šampione.“ Naslonila sam se na šank i prekrila drugo uho rukom. „Pijana sam i zovem te.“ „Vidim.“ Glas mu se promenio zbog mene, postavši sporiji i topliji. Očarao me je i pored muzike. „Je l’ dobar provod?“ „Da, ali nedostaješ mi. Jesi li uzeo vitamine?“ Čula sam osmeh u njegovom glasu kad je upitao: „Anđele, jesi li napaljena?“ „Ti si kriv za to! Ovaj klub je kao vijagra. Gorim, znojava sam i vrvim od feromona. A i bila sam nevaljala devojčica, znaš. Igrala sam kao da nemam momka.“ „Nevaljale devojčice se kažnjavaju.“ „Onda bi možda trebalo da budem stvarno nevaljala. Da bude vredno kazne.“ Zarežao je. „Dođi kući da budeš nevaljala sa mnom.“ Još više sam ga poželela pomislivši na njega kod kuće kako me čeka spreman. „Zaglavljena sam ovde dok devojke ne budu gotove, a to neće biti skoro.“ „Mogu ja da dođem. Za dvadeset minuta, moj kurac može da bude u tebi. Hoćeš?“ Pogledala sam po klubu dok mi je celo telo vibriralo od jake muzike. Stegla sam se od iščekivanja kada sam ga zamislila tu, kako me tuca na tom mestu bez zadrške. „Da. Hoću.“ „Vidiš li platformu?“ Okrenula sam se, podigla pogled i ugledala viseći deo oko zida. Otprilike pet metara iznad podijuma, ljudi su plesali i trljali se preko odeće. „Da.“ „Postoji deo gde skreće za jedan ugao s ogledalima, videćemo se tamo. Evo, budi spremna“, naredi mi. „Hoću da ti pička bude gola i vlažna kad dođem.“

70

Avada&Chiarissima

Zadrhtala sam od poznatog naređenja, znajući da to znači da će biti grub i nestrpljiv. Baš ono što želim. „Nosim...“ „Anđele, milion ljudi te ne bi sakrilo od mene. Pronašao sam te jednom. Uvek ću te pronaći.“ Čežnja mi je prošla venama. „Požuri.“ Nagnula sam se da vratim slušalicu na mesto, uzela mineralnu vodu i iskapila celu bočicu.

Onda sam krenula do toaleta, gde sam čitavu večnost čekala u redu da se spremim za Gidiona.

Vrtelo mi se u glavi od pića i uzbuđenja zbog toga što bi moj momak - nesporno jedan od najzauzetijih muškaraca na svetu - ostavio sve da bi me... uslužio.

Oblizala sam usne i premestila se s noge na nogu.

Požurila sam kroz toalet ka kabini, skinuvši gaćice pre nego što sam otišla do lavaboa i ogledala da se osvežim vlažnim ubrusom.

Veći deo šminke mi se istopio i imala sam mrlje oko očiju, a obrazi su mi buknuli od vrućine i napora. Kosa mi je bila u haosu, divljački zamršena i slepljena za lice. Čudno, ali ne izgledam loše. Izgledam seksualno i spremno.

Lejsi je čekala u redu i stala sam pored nje dok sam išla kroz gužvu. „Provodiš li se lepo?“, upitah. „Aha!“ Nasmejala se. „Hvala što si me upoznala s rođakom.“ Nisam je ispravljala. „Nema na čemu. Mogu li da te pitam nešto? U vezi s Majklom?“ Slegnula je ramenima i rekla: „Samo napred.“ „Ti si prva izašla s njim. Šta ti se nije svidelo kod njega?“ „Nema hemije. Tip dobro izgleda. Uspešan je. Nažalost, nisam poželela da ga tucam.“ „Prosledi ga ovamo“, ubaci se devojka ispred nas. „Već jesam.“ „Okej.“ Poštujem kada se veza ne nastavlja usled nedostatka seksualne privlačnosti, ali i dalje* me je čitava ta situacija uznemiravala. Ne volim da vidim Megumi toliko utučenu. „Idem da se trljam o nekog zgodnog tipa.“ „Samo napred, devojko“, reče Lejsi i klimnu glavom.

Krenula sam u potrazi za stepenicama do platforme. Našla sam ih. Tu je bio izbacivač koji je određivao koliko ljudi može da se popne. Pred njim je bio red i snuždeno sam gledala u njega.

Dok sam razmišljala o tome koliko ću čekati, izbacivač je spustio moćne ruke, koje beše skrstio na grudima, pa je jednom rukom duboko utisnuo prijemnik u uho, očigledno se usredsređujući na to što sluša. Možda je Samoanac ili Maor, tamnoput je, obrijane glave i ogromnih isturenih grudi i bicepsa. Ima bebi-fejs i bio je sav božanstven kada je grimasu mrštenja zamenio širokim osmehom.

Spustio je ruku s uha i uperio prst u mene. „Ti Eva?“ Klimnula sam glavom.

Posegao je rukom iza sebe i odvezao somotsko uže ispred stepeništa. „Penji se.“ Ljudi koji su čekali u redu počeli su da se bune i da viču. Uputila sam im osmeh izvinjenja, a onda sam požurila uz metalne stepenice koliko su mi štikle dozvoljavale. Kada sam došla do vrha, propustila me je žena izbacivač i pokazala mi na levu stranu. Videla sam ugao koji je Gidion pomenuo, gde se spajaju dva zida pod ogledalima, a platforma izvija u oblik slova L. Probijala sam se kroz tela koja su se uvijala, a puls mi se ubrzavao svakim korakom. Ovde je muzika malo tiša, a vazduh vlažniji. Znoj sija na koži i izdignutost pruža osećaj opasnosti, mada je stakleni gelender na platformi u visini ramena. Bila sam skoro stigla do dela s ogledalima kada me je neki muškarac uhvatio oko struka i povukao na kukove kojima je mešao.

71

Avada&Chiarissima

Pogledala sam preko ramena i ugledala momka s kojim sam već plesala, onog koji mi je rekao da sam prelepa. Nasmejala sam se i počela da igram, zažmurivši da bih se izgubila u muzici. Kada je rukama počeo da mi klizi preko struka, uhvatila sam ih i vratila ih na kukove. Počeo je da se smeje, savio se u kolenima i prilagodio se mojoj visini.

Odigrali smo tri pesme kada sam osetila talase koji su mi govorili da je Gidion u blizini. Kroz kožu mi je prolazio elektricitet, pojačavajući svaku senzaciju. Iznenada se muzika pojačala, temperatura porasla, senzualnost kluba postala osetnija.

Nasmejala sam se, otvorila oči i primetila da ide ka meni. Odmah me je napalio, dok sam ga proždirala u tamnoj majici i farmerkama, kose sklonjene s lica koje oduzima dah. Niko ne bi mogao da ga poveže s Gidionom Krosom, međunarodnim tajkunom. Ovaj momak deluje mlađe i grublje, ističe se jedino po tome što je neverovatno zgodan i seksi. Oblizala sam usne u iščekivanju, naslanjajući se na momka iza sebe i halapljivo trljajući zadnjicu o kukove kojima je mešao.

Gidion je stegao ruke u pesnice u agresivnom i predatorskom stavu. Nije usporio dok je išao ka meni, maltene izazivajući sudar. Okrenula sam se i poletela ka njemu u poslednjem koraku. Tela su nam se sudarila, zagrlila sam ga oko ramena i povukla mu glavu da ga vlažno i gladno poljubim.

Uz režanje, Gidion me je uhvatio za zadnjicu i jako me povukao na sebe tako da me je odigao s poda. Gnječio mi je usne žestinom svoje strasti, duboko i jako mi je zarivao jezik u usta, što me je upozorilo na agresivnost njegove požude.

Momak s kojim sam igrala prišao mi je otpozadi i stavio mi ruke u kosu a usne na lopatice.

Gidion se odmakao, besnog izraza na prelepom licu. „Gubi se.“ Pogledala sam u momka i slegnula ramenima. „Hvala za ples.“ „Kad god poželiš, lepotice.“ Uhvatio je za kukove neku devojku u prolazu i krenuo dalje. „Anđele.“ Uz režanje, Gidion me je pritisnuo uz ogledalo i stavio mi jaku butinu među noge. „Ti si nevaljala devojčica.“ Besramna i željna, zajahala sam ga, dahćući od osećaja teksasa na svojoj nežnoj koži. „Samo za tebe.“ Uhvatio me je za obnaženu zadnjicu pod haljinom, podstičući me.

Zubima me je uhvatio za uho dok su mi srebrne viseće minđuše mazile vrat. Disao je teško, tiho vibrirajući u grudima. Mirisao je divno i moje telo je reagovalo, naučeno da taj miris povezuje s najdivljijim, najvrelijim zadovoljstvom.

Plesali smo, stegnuti, tela su nam se pokretala kao da nemamo odeću na sebi. Muzika je dobovala oko nas, kroz nas, a on je pomerao fantastično telo uz nju, opčinjavajući me. Već smo plesali, ali na klasičan način, nikada ovako. Nikada se nismo trljali ovako znojavo i perverzno. Bila sam iznenađena, napaljena, još više sam se zaljubila.

Gidion me je posmatrao ispod obrva, zavodeći me svojom potrebom i nesuzdržanim pokretima.

Izgubila sam se u njemu, obavijena oko njega, dok sam ga privlačila još bliže.

Uhvatio me je za dojku kroz tanki, crni materijal moje haljine s bretelama. Grudnjak sa žicama nije mu predstavljao prepreku. Mazio ju je prstima, a zatim je povukao ukrućenu bradavicu.

Prostenjala sam i naslonila glavu na ogledalo. Oko nas su desetine ljudi, ali baš me briga. Hoću samo njegove ruke na sebi, njegovo telo uz svoje, njegov dah na koži. „Želiš me“, oštro reče, „ovde.“ Zadrhtala sam od pomisli na to. „Hoćeš?“ „Želiš da nas gledaju. Želiš da vide kako ti kurcem tucam nezasitu pičkicu dok sperma ne počne da curi. Želiš da dokažem da si moja.“ Zario mi je zube u rame. „Da osetiš to.“ „Hoću da dokažem da si ti moj“, uzvratih, uvlačeći ruke u zadnje džepove njegovih farmerki da bih osetila kako mu se zadnjica grči. „Želim da svi znaju.“

72

Avada&Chiarissima

Gidion mi je stavio ruku pod zadnjicu i pridigao me, a drugom je lupio o odbojnik na zidu pored ogledala. Čula sam tiho pištanje, a zatim su se vrata u ogledalu otvorila iza mene i zakoračili smo u skoro potpuni mrak. Skriveni ulaz se zatvorio za nama i zaglušio muziku. Nalazili smo se u kancelariji s radnim stolom, stolicama i pogledom na klub pod uglom od sto osamdeset stepeni kroz dvosmerna ogledala.

Spustio me je i zavrteo, okrećući me ka providnoj strani stakla. Klub se našao ispred mene, plesači na platformi su bili udaljeni samo nekoliko centimetara. Uvukao mi je ruke pod haljinu, do pojasa, prstima je kliznuo u moj procep i uvrtao mi bradavicu.

Opkolio me je. Ogromnim telom me je prekrio, zagrlio, torzo je stavio na moje butine, zarivši mi zube u rame da me zadrži. Posedovao me je. „Kaži mi ako ti bude previše“, promrmlja, pomerajući usne po mom vratu. „Izgovori lozinku pre nego što te uplašim.“ Emocije su me preplavile, zahvalnost za to što taj čovek uvek - uvek - prvo misli na mene. „Izazvala sam te. Hoću da me uzmeš. Hoću da poludiš.“ „Obožavaš ovo“, počeo je da prede i brzo i snažno je gurnuo prste u mene. „Stvorena si za tucanje.“ „Stvorena za tebe“, prodahtala sam i zamaglila staklo. Gorim za njim, želja se preliva iz mene, iz bunara ljubavi koji ne mogu da obuzdam. „Jesi li zaboravila na to večeras?“ Sklonio mi je ruku sa ženskosti da bi otkopčao šlic. „Kad su te drugi muškarci pipali, kad su se trljali o tebe? Jesi li zaboravila da si moja?“ „Nikada. Nikada ne zaboravljam.“ Zažmurila sam kad sam osetila njegov ukrućeni, topli ud na obnaženoj zadnjici. I on ovo obožava. Obožava mene. „Pozvala sam tebe. Tebe sam poželela.“ Usnama mi je prešao preko kože, praveći užareni trag do mojih usana. „Onda me uzmi, anđele“, podsticao me je, izazovno mi ližući jezik. „Stavi me u sebe.“ Izvila sam leđa i kroz svoje noge ga uhvatila tako debelog. Savio se u kolenima i izravnao se sa mnom.

Zastala sam i okrenula glavu da prislonim obraz uz njegov. Obožavam to što imam sve ovo s njim... to što mogu sve ovo s njim. Kružeći kukovima, mazila sam klitoris njegovim širokim glavićem, vlažeći ga svojim uzbuđenjem.

Gidion mi je stegao nabrekle grudi i počeo da ih stiska. „Nagni se na mene, Evo. Odmakni se od stakla.“ Stavila sam dlan na dvosmerno staklo, odgurnula se i stavila mu glavu na rame. Uhvatio me je za vrat i za kuk i toliko mi ga je jako gurnuo da sam podigla noge s poda. Držao me je zarobljenu u rukama, ispunjenu kurcem, dok je njegovo stenjanje strujalo mojim čulima.

S druge strane stakla, klub je bio u zanosu. Prepustila sam se bezobrazno intenzivnom zadovoljstvu naizgled egzibicionističkog seksa, zabranjenoj fantaziji koja nas je uvek dovodila do ludila.

Izvila sam se, ne mogavši da podnesem razvratni pritisak. Spustila sam ruku između nogu niže i uhvatila ga za testise. Bio je zategnut i pun, tako spreman. I u meni... „O bože. Tako si čvrst. „Stvoren sam da te tucam“, prošapta, od čega je kroz mene prošao drhtaj uživanja. „Uradi mi to.“ Stavila sam obe ruke na staklo, luda od želje. „Uradi mi to odmah.“ Gidion me je spustio na noge, držeći me da bih se savila u struku i otvorila se da bi mogao duboko da ude. Oteo mu se tih, prodoran zvuk kada me je uhvatio za kukove i povio, znajući tačno kako da me namesti da bi mu odgovaralo. Prevelik je za mene, predugačak i previše debeo. Sirenje je bilo jako. Sočno.

73

Avada&Chiarissima

Procep mi je zadrhtao i očajnički se stegao oko njega. Ispustio je grub zvuk zadovoljstva, malo ga je izvukao, a onda ga je ponovo gurnuo lagano. Opet i opet. Širokim glavićem mi je masirao splet nerava duboko iznutra, do kojeg je samo on uspevao da dosegne.

Stenjala sam, prstima nemirno grebući po zamagljenom staklu i ostavljajući tragove na njemu.

Bila sam bolno svesna udaljenog dobovanja muzike i gomile ljudi, koje sam videla jasno kao da su u prostoriji s nama. „Tako je, anđele“, brzo je rekao. „Da čujem koliko ti se sviđa.“ „Gidione.“ Noge su počele da mi se tresu od posebno veštog pokreta, podupiralo me je jedino staklo i njegov siguran stisak.

Nesnosno sam se uzbudila, bila sam gladna, osećala sam i koliko sam mu potčinjena u toj pozi i koliko dominiram jer me opslužuje. Nisam mogla ništa drugo osim da uzmem to što mi Gidion pruža, ritmično guranje i izvlačenje, zvuke njegove gladi. Osećala sam kako me njegove farmerke grebu po butinama i znala da ih je spustio taman toliko da izvadi kurac, što znači da je nestrpljiv, i to me je uzbudilo.

Sklonio je ruku s mog kuka i stavio mi je na zadnjicu. Osetila sam kako mi jagodicom palca, vlažnom od njegovih usana, trlja stegnuti analni otvor. „Ne“, molila sam, uplašena da ću izgubiti razum. Ali to nam nije lozinka - Krosfajer- i otvorila sam se za njega, popuštajući pod njegovim pritiskom.

Zarežao je dok mi je napadao to mračno mesto. Popeo se na mene, drugom rukom je posegao da prstima ude u moju ženskost, da me raširi i trlja pulsirajući klitoris. „Moja“, grubo reče. „Moja si.“ To je bilo previše. Svršila sam uz vrisak, žestoko sam se tresla i počela da škripim po staklu dok su mi znojavi dlanovi klizili. Počeo je da pumpa ekstazu u mene, neodoljivo me je mučio palcem u analnom otvoru i veštim prstima na klitorisu, što me je izludilo. Jedan orgazam je prešao u drugi, ženskost mi se nabirala na kurcu kojim je ulazio u mene.

Ispustio je grub zvuk želje i nabrekao u meni, krenuvši za vrhuncem. Prodahtala sam: „Nemoj da svršiš! Ne još.“ Gidion je usporio, teško dišući u tami. „Kako me želiš?“ „Hoću da te gledam.“ Zaječala sam kada mi se utroba ponovo stegla. „Hoću da ti vidim lice.“ Povukao se i ispravio me. Okrenuo me je i podigao. Pritisnuo me je na staklo i jako mi ga gurnuo. U tom trenutku posedovanja, pružio mi je sve što mi je potrebno. Staklast pogled bespomoćnog zadovoljstva, trenutnu ranjivost pre nego što je kontrolu preuzela požuda. „Hoćeš da me gledaš kako se gubim“, promuklo reče. „Da.“ Spustila sam bretele s ramena i obnažila grudi, podizala sam ih i spuštala, igrala se bradavicama. Staklo mi je pod leđima vibriralo od muzike; Gidion mi je vibrirao na prednjem delu tela, jedva kontrolišući telo.

Pritisla sam usne na njegove, upijajući njegov isprekidani dah. „Pusti se“, prošaptah.

Držeći me bez napora, povukao se i prešao debelim glavićem preko hipersenzitivnog tkiva u meni. Onda se zario u mene i poveo me do mojih granica. „Ah. bože.“ Izvijala sam mu se u naručju. „Tako si duboko.“ „Evo.“ Tucao me je žestoko, gurajući ga u mene kao da ga je nešto zaposelo. Držala sam se, drhteći, širom otvorena za nemilosrdne nalete njegovog ukrućenog uda. Izgubio se u instinktu, u nepopustljivoj želji za parenjem. Ispuštao je zvuke sirovog stenjanja, od čega sam se toliko napalila i ovlažila da mi se telo nimalo nije opiralo, prihvatajući njegovu očajničku potrebu.

Bilo je grubo, perverzno i seksi do bola. Izvio je vrat i prodahtao moje ime.

74

Avada&Chiarissima

„Svrši za mene“, naredih mu dok sam ga stezala nogama.

Celo telo mu se žestoko trzalo, a onda se stresao. Usta je iskrivio u grimasu blaženstva u agoniji, a pogled mu se izgubio kako je vrhunac nailazio.

Gidion je svršio uz životinjski urlik, prskajući u mene toliko jako da sam to osetila. Iznova i iznova, palio mi je vatru iznutra gustim mlazevima sperme.

Svuda sam ga ljubila dok sam ga rukama i nogama čvrsto držala.

Srušio se na mene, a grudi su mu se podizale dok se borio za vazduh.

I dalje svršavajući.

75

Avada&Chiarissima

10

Prvo što sam ugledala kada sam se u nedelju ujutru probudila bila je tamnožuta bočica na kojoj je starovremskim rukopisom bilo ispisano ,,lek za mamurluk“. Oko grlića je bila mašna od kanapa, a čep je služio tome da sadržaj od kojeg se prevrće želudac ostane u dobrom stanju. „Lek“ deluje, što sam saznala prošlog puta.

Gidion mi je to dao, ali bočica me je podsetila na to koliko sam popila prethodne noći.

Stisnula sam oči, prostenjala i zarila glavu u jastuk, terajući se da ponovo zaspim.

Krevet se pomerio. Niz nagu kičmu su mi prošle tople, čvrste usne. „Dobro jutro, anđele moj.“ „Zvučiš nenormalno zadovoljno sobom“, promumlah. ,,U stvari, zadovoljan sam tobom.“ „Zlotvore.“ „Mislio sam na tvoje predloge iz kriznog menadžmenta, ali, naravno, i seks je bio fenomenalan, kao i uvek.“ Zavukao je ruku u čaršav, obavio je oko mog struka i stegao me za zadnjicu.

Podigla sam glavu i zatekla ga kako sedi uz uzglavlje s lap-topom na butinama. Kao i obično, krenula mi je voda na usta kad sam videla kako izgleda, potpuno opušten u šljampavim pantalonama s učkurom. Sigurna sam da ja nisam ni blizu toliko privlačna. Vratila sam se kući limuzinom, s devojkama, a onda sam došla u Gidionov stan. Maltene je svanulo kad sam završila s njim i bila sam toliko umorna da sam zaspala s kosom i dalje vlažnom od tuširanja na brzinu.

Podišlo me je zadovoljstvo zbog toga što je pored mene.

Spavao je u gostinskoj sobi i ima svoju radnu sobu. Činjenica da je odabrao da radi u krevetu u kojem ja spavam znači, da jednostavno želi da bude pored mene, čak i kad nisam pri svesti.

Okrenula sam se da pogledam na sat pored kreveta, ali pogled mi je pao na zglavak. „Gidione...“ Sat koji mi je stavio oko zglavka dok sam spavala očarao me je. Komad inspirisan art dekoom svetlucao je od stotine sićušnih dijamanata. Kaiš je krem boje, od satena, a sedef je kombinacija dva brenda, patek filip i tifani&co. „Predivan je.“ „Takvih na svetu ima još samo dvadeset pet, ni blizu tome koliko si ti jedinstvena, ali šta se uopšte s tobom i može porediti?“ Nasmešio mi se. „Mnogo mi se sviđa.“ Popela sam se na kolena. „Volim te.“ Sklonio je laptop baš kad sam krenula da ga opkoračim i čvrsto ga zagrlim. „Hvala“, promumlah, ganuta njegovom pažnjom. Otišao je da ga kupi dok sam bila kod majke ili možda kada sam otišla s devojkama. „Mmm. Kaži mi kako da zaradim po jedan takav goli zagrljaj svakog dana.“ „Samo budi to što jesi, šampione.“ Protrljala sam obraz o njegov. „Ti si sve što mi treba.“ Izvukla sam se iz kreveta i otišla do kupatila noseći tamno-žutu bočicu u ruci. Progutala sam tečnost stresavši se, oprala zube i kosu, a onda se umila. Ogrnula sam kućnu haljinu i vratila se u spavaću sobu, zatekavši otvoren laptop na krevetu, ali ne i Gidiona.

Našla sam ga u radnoj sobi kako stoji raskrečen i skrštenih ruku, okrenut ka prozoru. Pred njim se prostirao grad. Ne pogled kakav ima u kancelariji u Krosfajeru ili penthausu, već još bliži.

Temeljniji i tik pred njim. Povezanost s gradom je intimnija. „Ne delim tvoju zabrinutost“, odsečno reče u prijemnik u uhu. „Svestan sam rizika... Prestani da pričaš. O tome nema rasprave. Sastavi ugovor kako sam zahtevao.“

76

Avada&Chiarissima

Prepoznala sam taj poslovni ton od čelika u njegovom glasu i nastavila.

I dalje nisam bila sigurna šta se tačno nalazi u bočici, ali mislim da su to vitamini i neki alkohol.

Klin. Ugrejao mi je stomak i počela sam da osećam letargiju, te sam otišla u kuhinju da skuvam kafu.

Pošto sam se opskrbila kofeinom, sela sam na kauč i proverila poruke na smartfonu. Namrštila sam se kada sam videla tri propuštena poziva od tate, sva tri pre osam sati ujutru po kalifornijskom vremenu. Takođe sam videla i da me je mama zvala desetak puta, ali odlučila sam da ću se tek u ponedeljak ponovo suočiti s njom. Bio je tu i SMS od Kerija: POZOVI ME! Prvo sam pozvala tatu, pokušavajući da na brzinu otpijem gutljaj kafe pre nego što se javi. „Evo.“ Zabrinut način na koji me je tata oslovio rekao mi je da nešto nije u redu. Uspravila sam se na kauču. „Tata... Je l’ sve u redu?“ „Zašto mi nisi rekla za Nejtana Barkera?“ Glas mu je bio promukao i pun bola. Naježila sam se.

O sranje. On zna. Ruka mi se toliko zatresla da sam prosula vrelu kafu na ruku i butinu. Nisam je ni osetila; toliko sam se uspaničila od tatine agonije. „Tata, ja...“ „Ne mogu da verujem da mi nisi rekla. Ni Monika. Bože... trebalo je nešto da mi kaže. Trebalo je da mi ispriča.“ Drhtavo je uzeo vazduh. „Imao sam pravo da znam!“ Tuga mi se razlivala grudima kao kiselina. Moj tata - čovek koji poseduje samokontrolu kao Gidion - zvučao je kao da plače.

Spustila sam šolju na stočić za kafu, dišući brzo i plitko.

Nejtanov zapečaćen maloletnički dosije, otvoren posle njegove smrti, otkriva užase moje prošlosti svakome ko može da dode do njega. Kao policajac, tata je uspeo to da uradi. „Ništa nisi mogao da uradiš“, rekoh zapanjeno, ali pokušavajući da ostanem pribrana zbog njega. Smartfon je zapištao jer sam imala poziv, ali ignorisala sam ga. „Ni pre toga, ni posle toga.“ „Mogao sam da budem tu za tebe. Mogao sam da vodim računa o tebi.“ „Tata, vodio si računa. Povezao si me s doktorom Travisom i to mi je promenilo život. Do tada se ni sa čim nisam uhvatila ukoštac. Ne mogu da ti opišem koliko si mi pomogao.“ Prostenjao je tihim, mučnim zvukom. „Trebalo je da se borim s tvojom majkom za tebe. Trebalo je da ostaneš sa mnom.“ „O bože.“ Stomak mi se zgrčio. „Ne možeš mamu da kriviš. Dugo nije znala šta se dešava. A kad je saznala, uradila je sve...“ „Nije mi rekla!“, viknu on, od čega sam poskočila. „Trebalo je da mi kaže, jebote. I kako je mogla da ne zna? Mora da je bilo znakova... Kako ih nije videla? Gospode. Ja sam ih video kad si došla u Kaliforniju.“ Počela sam da jecam, ne uspevši da sakrijem tugu. „Molila sam je da ti ne kaže. Naterala sam je da mi obeća.“ „Evo, nije na tebi bilo da odlučiš. Bila si dete. Trebalo je da bude pametnija.“ „Izvini!“, viknula sam. Planula sam zbog neprestanog, neumoljivog pištanja smartfona. „Mnogo mi je žao. Samo nisam htela da Nejtan povredi nekoga koga volim.“ „Dolazim da te vidim“, reče, iznenada smiren. „Hvatam sledeći avion. Pozvaću te kad sletim.“ „Tata... „Volim te, dušo. Ti si mi sve.“ Prekinuo je vezu. Slomljena, sedela sam ošamućeno. Znala sam da će tatu živog pojesti to što je saznao, ali nisam znala kako da se borim s tom tamom.

77

Avada&Chiarissima

Telefon je počeo da mi vibrira u ruci, a ja sam samo zurila u ekran, na kojem je pisalo da me zove majka, ne mogavši da razmislim o tome šta da radim.

Ustala sam na nesigurne noge i bacila telefon na nizak sto kao da me je opekao. Ne mogu sada da razgovaram s njom. Ne želim ni sa kim da razgovaram. Želim samo Gidiona.

Teturala sam se hodnikom, klizeći ramenom po zidu. Čula sam Gidionov glas kada sam se približila radnoj sobi, suze su počele brže da mi padaju, a koraci su mi se ubrzali. „Cenim to što si mislila na mene, ali ne“, govorio je tihim, odlučnim glasom, drugačijim nego malopre. Bio je nežniji, intimniji. „Prijatelji smo, naravno. Znaš ti zašto... Ne mogu da ti pružim to što hoćeš od mene.“ Skrenula sam do radne sobe i zatekla ga za stolom kako sluša pognute glave. „Prekini“, hladno je rekao. „Ne želiš na meni da primenjuješ tu taktiku, Korin.“ „Gidione“, prošaptah, grčevito se hvatajući za dovratak, pobelelih zglobova.

Podigao je pogled, a onda se brzo ispravio i skočio na noge. Namrštenosti je nestalo. „Moram da idem“, reče, izvuče prijemnik iz uha i baci ga na sto kada ga je obišao. „Šta nije u redu? Je l' ti muka?“ Uhvatio me je kad sam požurila ka njemu, bio mi je potreban. Kada me je povukao ka sebi i čvrsto me zagrlio, preplavilo me je olakšanje. „Tata je saznao.“ Pritisla sam lice na njegove grudi dok mi je glava odzvanjala od tatinog bola. „On zna.“ Gidion me je ljuljao u rukama. Telefon mu je zazvonio. Opsovao je sebi u bradu i izašao iz sobe.

U hodniku sam čula kako moj telefon tandrče na stočiću za kafu. Još više me je uznemirio razdražljiv zvuk dva telefona istovremeno. „Kaži mi ako treba da se javiš“, reče. „Mama. Sigurno ju je tata već zvao, a toliko je ljut. Bože... Gidione. Očajan je.“ „Razumem kako mu je.“ Odneo me je u gostinsku sobu i nogom zatvorio vrata. Spustio me je na krevet, uzeo daljinski s noćnog stočića i uključio televizor, utišavajući ga taman toliko da se ne čuje ništa osim mog isprekidanog jecanja. Onda je legao pored mene i zagrlio me, mazeći me po leđima. Plakala sam dok mi suze nisu presušile, dok se nisam iscrpla. „Kaži mi šta da radim“, reče kada sam se smirila. „Dolazi. U Njujork.“ Stomak mi se zgrčio pri pomisli na to. „Mislim da će danas pokušati da uhvati avion.“ „Kad budeš saznala, idem s tobom da ga pokupimo.“ „Ne možeš.“ „Đavola ne mogu“, reče bez žestine.

Ponudila sam mu usne i uzdahnula kada me je poljubio. „Stvarno treba da odem sama.

Povređen je. Ne želi da ga još neko vidi takvog.“ Gidion klimnu glavom. „Uzmi moj auto.“ „Koji?“ „Aston martin DB9 novog komšije.“ „A?“ Slegnuo je ramenima. „Znaćeš koji je kad ga vidiš.“ U to ne sumnjam. Kakav god da je, auto je uglađen, brz i opasan - kao i vlasnik. „Plašim se“, promumlah, još više uplićući noge s njegovim. Toliko je jak i čvrst. Htela sam da ga nikad ne pustim.

Prošao mi je prstima kroz kosu. „Čega?“

78

Avada&Chiarissima

„Situacija je već sjebana između mame i mene. Ako se moji roditelji posvađaju, ne želim da budem između njih. Znam da neće to dobro podneti - posebno mama. Ludo su zaljubljeni jedno u drugo.“ „Nisam to znao.“ „Nisi ih video zajedno. Sve pršti među njima“, objasnila sam, setivši se da Gidion i ja nismo bili zajedno kada sam shvatila da je seksualna privlačnost između mojih roditelja i dalje jaka. „A tata mi je priznao da je i dalje zaljubljen u nju. Tuga me hvata kad pomislim na to.“ „Zato što nisu zajedno?“ „Da, ali ne zato što ja hoću veliku, srećnu porodicu“, objasnila sam. „Jednostavno mi je mrska pomisao na to da ideš kroz život bez osobe koju voliš. Kada sam te izgubila...“ „Nikada me nisi izgubila.“ „... kao da je deo mene umro. Provesti ceo život na takav način... „Bio bi pakao.“ Gidion me je pomazio po obrazu i ugledala sam mu setu u očima, pohodio ga je Nejtanov duh. „Pusti da se ja pobrinem za Moniku.“ Zatreptala sam. „Kako?“ Iskrivio mu se rub usana. „Pozvaću je da pitam kako se držiš i kako si. Počeću javno ponovo da krčim put do tebe.“ „Zna da sam ti sve ispričala. Možda će se obrušiti na tebe.“ „Bolje na mene nego na tebe.“ To me je maltene nasmejalo. „Hvala.“ „Odvući ću joj pažnju da bi skrenula misli na drugu stranu.“ Uhvatio me je za ruku i dodirnuo moj prsten.

Svadbena zvona. Nije izgovorio, ali shvatila sam. Moja mama će, naravno, pomisliti na nešto takvo. Čovek Gidionovog statusa ne vraća se ženi posredstvom njene majke - pogotovo ne onakve kakva je Monika Stanton - ukoliko njegove „namere“ nisu ozbiljne.

To je stvar s kojom ćemo se hvatati ukoštac nekog drugog dana.

Tokom sledećeg sata, Gidion se ponašao kao da me ne drži na oku. Bio mi je blizu, prateći me iz sobe u sobu pod raznim izgovorima.

Kada mi je stomak zakrčao, odmah me je odveo u kuhinju, pa je izvadio tanjir sa sendvičima i čips i spremio mi salatu od makarona.

Jeli smo za trpezarijskim stolom i pustila sam da me umiri udobnost njegove pažnje. Koliko god okolnosti bile loše, on je pored mene i mogu da se oslonim na njega. Tako mogu da premostim mnoge nevolje s kojima se suočavamo. Šta to mi ne možemo da postignemo sve dok smo zajedno? „Šta hoće Korin?“, upitah. „Osim tebe.“ Ukočio se. „Ne želim da razgovaram o Korin.“ Kopkala me je oštrina u njegovom glasu. „Da li je sve u redu?“ „Šta sam ti upravo rekao?“ „Nešto glupavo, što ću da ignorišem.“ Ispustio je zvuk očaja, ali popustio je. „Uznemirena je.“ „Uznemirena i vrišti? Ili uznemirena i plače?“ „Zar je važno?“

79

Avada&Chiarissima

„Da. Postoji razlika između toga da si besna na muškarca i da plačeš zbog njega. Na primer: Dijana je besna i može da smisli način da te uništi; ja sam plakala i jedva ustajala iz kreveta svakog dana.“ „Bože. Evo.“ Stavio je ruku preko moje. „Izvini.“ „Prestani već jednom da mi se izvinjavaš! Nadoknadićeš mi tako što ćeš izaći na kraj s mojom majkom. I? Je l' Korin besna ili uplakana?“ „Plakala je.“ Gidion se zgrči. „Gospode. Bila je histerična.“ „Žao mi je zbog toga što prolaziš kroz to. Ali ne dozvoli da ti ona izaziva grižu savesti.“ „Iskoristio sam je“, tiho reče, „da bih te zaštitio.“ Spustila sam sendvič i pogledala ga skupljenih očiju. „Jesi li joj rekao da možeš da joj ponudiš samo prijateljstvo ili nisi?“ „Znaš da jesam. Ali namerno sam ostavljao utisak da možemo da budemo i više od toga, zbog medija i policije. Slao sam joj pomešane signale. Zbog toga osećam grižu savesti.“ „Slobodno možeš da prestaneš. Ta kučka je pokušala da me ubedi da si je tucao“ - podigla sam dva prsta - „dvaput. Prvi put me je toliko bolelo da se još oporavljam. Pride je udata, jebote. Nema šta da se nabacuje mom čoveku kad ima svog.“ „Da se vratimo na onaj deo o tucanju. O čemu govoriš?“ Opisala sam mu incidente - katastrofu s karminom na manžetni u Krosfajeru i nenajavljenu posetu Korin u stanu, kad se pretvarala da su se upravo tucali. „Pa to mnogo menja situaciju“, reče. „Ona i ja nemamo više šta da kažemo jedno drugom.“ „Hvala ti.“ Stavio mi je kosu iza uha. „Na kraju ćemo se naći s druge strane svega ovoga.“ „Šta ćemo onda nas dvoje?“, promumlah. „O, siguran sam da ću smisliti nešto.“ „Seks, jelda?“ Odmahnula sam glavom. „Stvorila sam čudovište.“ „Ne zaboravi posao - zajednički.“ „O bože. Ti ne odustaješ.“ Uzeo je čips i progutao ga. „Kad budemo ručali, hoću da vidiš povampirene sajtove 'Krosroudsa' i Kros indastriza'.“ Obrisala sam usne salvetom. „Stvarno? Baš brzo. Impresionirana sam.“ „Pogledaj ih, pa onda reci da li zaista tako misliš.“ Gidion me dobro poznaje. Rad je za mene beg i on me je uposlio. Doneo mi je laptop u dnevnu sobu, prekinuo je zvonjavu telefona i otišao u radnu sobu da pozove moju majku.

Pošto me je ostavio samu, prvih nekoliko minuta sam slušala njegovo tiho mumlanje i pokušavala da se usredsredim na sajtove koje je otvorio, ali nisam uspela. Previše sam rasejana. Na kraju sam pozvala Kerija. „Jebote, gde si ti?“, zagrmeo je umesto pozdrava. „Znam da nisam normalna“, brzo rekoh, ne sumnjajući da su i majka i otac zvali u stan kada se nisam javila na mobilni. „Izvini.“ Na osnovu buke u pozadini, shvatila sam da je Keri na ulici. „Hoćeš li da mi kažeš šta se dešava? Svi me zovu - tvoji roditelji, Stanton, Klensi. Svi te traže, a ti se ne javljaš na mobilni. Precrko sam od brige gde si!“ Sranje. Zažmurila sam. „Tata je čuo za Nejtana.“

80

Avada&Chiarissima

Ćutao je i jedino sam po sirenama automobila znala da je i dalje na vezi. Onda je rekao: „Jebem ti sranje. O devojčice. Užas.“ Grlo mi se steglo od saosećanja u njegovom glasu. Nisam više želela da plačem.

Buka u pozadini se odjednom stišala, kao da je ušao u neko mirno mesto. „Kako je?“, upita Keri. „Uništen je. Bože, Keri, bilo je strašno. Mislim da je plakao. I besan je na mamu. Verovatno me zato ona i zove toliko.“ „Šta će da uradi?“ „Leti za Njujork. Ne znam kad, ali rekao je da će me pozvati kad stigne.“ „Leti sada? Misliš, danas?“ „Mislim da leti“, ojađeno rekoh. „Ne znam kako je uspeo da toliko brzo dobije slobodne dane.“ „Srediću gostinsku sobu kad stignem u stan, ako ti već nisi.“ „Ja ću. Gde si ti?“ „Idem na ručak i na predstavu sTatjanom. Morao sam malo da izađem.“ „Izvini zbog toga što si primao moje pozive.“ „Nema veze“, reče on na svoj uobičajen način. „Najviše sam brinuo. U poslednje vreme te nema. Ne znam šta radiš, niti koga obrađuješ. Nisi sva svoja.“ Od note optuživanja u njegovom glasu osetila sam još jače kajanje, ali nisam smela ništa da mu pričam. „Izvini.“ Sačekao je, verovatno objašnjenje, a onda je rekao nešto sebi u bradu. „Vraćam se za dva sata.“ „Dobro. Videćemo se onda.“ Prekinula sam vezu, a zatim pozvala očuha. „Evo.“ „Zdravo, Ričarde.“ Odmah sam prešla na stvar. „Je l' moj tata zvao mamu?“ „Samo trenutak.“ Nakon minut-dva tišine, čula sam kako se vrata zatvaraju. „Zvao ju je, da.

Bilo je... neprijatno za tvoju majku. Ovaj vikend joj je teško pao. Nije dobro i brinem.“ „Teško nam je svima“, rekoh. „Htela sam da te obavestim da tata dolazi u Njujork i da mi treba da budem sama s njim.“ „Treba da porazgovaraš s Viktorom o tome da bi valjalo da pokaže malo više razumevanja za ono kroz šta je tvoja majka prošla. Bila je samohrana majka s detetom koje je preživelo traumu.“ „Ti treba da shvatiš da moramo da mu damo vremena da se pomiri s time“, uzvratih. Ton mi je bio oštriji nego što sam nameravala, ali tako sam se osećala. Neću da me nateraju da zauzmem bilo čiju stranu. ,,I moraćeš da izađeš na kraj s mamom i da je nateraš da prestane da zove mene i Kerija non--stop. Razgovaraj i s doktorom Pitersenom ako budeš morao“, predložih, misleći na maminog terapeuta. „Monika sada razgovara telefonom. Popričaću s njom kad bude imala vremena.“ „Nemoj samo da popričaš. Uradi nešto. Ako treba, sakrij telefone.“ „To je odlaženje u krajnost. I nije neophodno.“ „Jeste ako ne prestane!“ Lupala sam prstima o stočić za kafu. ,,I ti i ja smo krivi za to što idemo na prstima kada je mama u pitanju - o ne, nemoj da nerviraš Moniku! - zato što nam je lakše da se prepustimo nego da se suočimo s njenim histerijama. Ali to je emotivna učena, Ričarde, i ja sam završila s time.“ Ćutao je, pa je rekao: „Ti si sada pod velikim stresom i...“ „Misliš?“ Vrištala sam u sebi. „Kaži mami da je volim i da ću je pozvati kad budem mogla. Ali ne danas.“

81

Avada&Chiarissima

„Klensi i ja smo tu ako ti nešto zatreba“, kruto reče. „Hvala, Ričarde. Cenim to.“ Prekinula sam vezu i odolela nagonu da razbijem telefon o zid.

Uspela sam da se smirim dovoljno da odem na sajt „Krosroudsa“ pre nego što se Gidion vratio iz radne sobe. Izgledao je iscrpljeno i malo ošamućeno, što sam i očekivala. Razgovor s mojom majkom kada je uznemirena za svakog predstavlja izazov, a Gidion nema baš mnogo iskustva koje bi mu pomoglo da se snađe u svemu tome. „Upozorila sam te“, rekoh.

Podigao je ruke iznad glave i proteglio se. „Biće dobro. Mislim da je jača nego što misli.“ „Oduševila se kad te je čula, jelda?“ Iskezio se.

Prevrnula sam očima. „Ona misli da mi treba bogataš koji će da brine o meni i da me čuva.“ „Imas ga. „Pretpostaviću da ne misliš to na neandertalski način.“ Ustala sam. „Moram da se spremim za tatin dolazak. Moraću da budem u stanu noću dokle god on bude tu i mislim da nije pametno da se ušunjaš u moj stan. Ako pomisli da si provalnik, ne piše ti se dobro.“ „A i to bi bilo nepoštovanje. Iskoristiću to vreme za to da me vide u penthausu.“ „Dakle, dogovorili smo se.“ Ustala sam i protrljala lice, a onda sam stala da se divim novom satu. „Imam i divan način da brojim minute dok se ponovo ne vidimo.“ Prišao mi je i uhvatio me za zatiljak. Po vratu mi je kružio palcem. „Moram da znam da si dobro.“ Klimnula sam glavom. „Umorna sam od toga da mi Nejtan upravlja životom. Krećem ka novom početku.“ Zamislila sam budućnost u kojoj me mama ne uhodi, tata se oporavio, Keri je srećan, Korin negde daleko, a prošlost ne vlada mnome i Gidionom.

I konačno sam spremna da se za to i borim.

82

Avada&Chiarissima

11

Ponedeljak. ujutro. Vreme za posao. Nisam se čula s tatom, pa sam počela da se spremam.

Preturala sam po ormaru kada sam začula kucanje na vratima spavaće sobe. „Slobodno“, viknula sam.

Minut kasnije, čula sam Kerija kako mi dovikuje: „Gde si, dođavola?“ „Unutra sam.“ Njegova senka je prekrila vrata. ,Je l’ ti se javljao tata?“ Pogledala sam ga. „Još nije. Poslala sam mu SMS, ali nije mi odgovorio.“ „Dakle, i dalje je u avionu.“ „Ili nema signal. Ko zna?“ Namrštena, posmatrala sam odeću. „Evo.“ Ušao je i izvadio sive lanene suknja-pantalone s donje police i crnu čipkastu bluzu sa čamac-izrezom. „Hvala.“ I zato što je blizu, zagrlila sam ga.

Uzvratio mi je zagrljaj takvom žestinom da sam ostala bez vazduha. Zatečena tim izlivom, dugo sam ga držala, obraza naslonjenog na njegove grudi.

Prvi put za nekoliko dana, nosio je farmerke i majicu i, kao i uvek, uspeo je da izgleda i fantastično i skupo. „Sve u redu?“, upitah. „Nedostaješ mi, devojčice“, promrmlja mi u kosu. „Samo se trudim da ti se ne smučim.“ Pokušala sam da zvučim kao da ga zadirkujem, ali mučio me je njegov ton. Nije bilo one živosti na koju sam navikla. „Idem taksijem na posao, pa imam malo vremena. Hoćeš li da popijemo kafu?“ „Aha.“ Pustio me je i nasmešio se; izgledao je dečački lepo. Uzeo me je za ruku i poveo me od ormara. Bacila sam odeću na fotelju pre nego što smo krenuli u kuhinju. „Izlaziš?“, upitah. „Imam snimanje danas.“ ,,E pa to su dobre vesti!“ Otišla sam do aparata za kafu, a on do frižidera da uzme pola-pola. „Zvuči kao još jedna prilika da se baciš na slučaj kristal.“ „Nema šanse“, rugao se. „Ne sada, kad se sve ovo dešava s tvojim tatom.“ „Šta ćemo drugo da radimo? Da sedimo i da se gledamo? Nema više šta da se uradi. Nejtan je mrtav, a i da nije, ono što mi je uradio bilo je davno.“ Pružila sam mu šolju kafe i sipala sebi. „Spremna sam da gurnem sećanje na njega u hladnu, tamnu rupu i da ga zaboravim.“ „Gotovo je za tebe.“ Zasladio mi je kafu i dodao mi je. „Za tvog tatu je to novost. Želeće da priča o tome.“ „Neću da pričam o tome s tatom. Neću nikada više da pričam o tome.“ „Mislim da se on neće saglasiti s tim.“ Okrenula sam se ka njemu i naslonila se na radnu površinu, držeći šolju u rukama. „Njemu samo treba da vidi da sam dobro. To se ne tiče njega. Tiče se mene, a ja preživljavam. I to prilično dobro, mislim.“ Promešao je kafu zamišljenog izraza.

83

Avada&Chiarissima

„Da, preživljavaš“, reče posle nekoliko sekundi. „Hoćeš li da mu ispričaš o svom tajanstvenom muškarcu?“ „Nije tajanstven. Samo ne mogu da pričam o njemu i to nema veze s našim prijateljstvom.

Verujem ti, volim te i računam na tebe kao i uvek.“ Preko šolje me je prekorno gledao zelenim očima. „Ne deluje mi tako.“ „Ti si mi najbolji prijatelj. Kad ostarim i osedim, i dalje ćeš mi biti najbolji prijatelj. To se neće promeniti zato što ne pričam o tipu s kojim se viđam.“ „Kako da se ne osećam kao da mi ne veruješ? Šta je to s tim tipom kad ne možeš ni ime da mi kažeš?“ Uzdahnula sam i delimično mu rekla istinu. „Ne znam kako se zove.“ Keri se umirio, gledajući me. „Zezaš me.“ „Nikada ga nisam pitala.“ Koliko god da sam izbegavala priču tim odgovorom, bio je idealan za preispitivanje. Keri mi je uputio dug pogled. ,,I ja ne bi trebalo da brinem?“ „Ne. Dobro mi je ovako. Oboje dobijamo što nam treba i brine o meni.“ Proučavao me je. „Kako ga zoveš kad svršavaš? Sigurno vičeš nešto ako je dobar u seksu. A pretpostavljam da jeste jer je očigledno da se ne upoznajete putem razgovora.“ „Uh...“ To me je omelo. „Mislim da kažem samo 'O bože!'.“ Zabacio je glavu i počeo da se smeje. „Kako tebi ide sedenje na dve stolice?“, upitah. „Dobro.“ Stavio je ruku u džep i zanjihao se na petama. „Mislim da su Tat i Trej blizu monogamiji koliko i ja. Zasad mi ide.“ Čitava ta situacija me je opčinjavala. „Brineš li nekad da ćeš da vikneš pogrešno ime kad svršavaš?“ Zelene oči su mu zasjale. „Ne. Samo ih zovem dušo.“ „Keri.“ Odmahnula sam glavom. Nepopravljiv je. „Hoćeš li da upoznaš Tatjanu i Treja?“ Slegnuo je ramenima. „Mislim da to nije najbolja ideja.“ „Ne?“ „Tatjana je prava kučka, a Trej je fin momak. Po mom mišljenju, to nije dobra kombinacija.“ „Jednom si mi rekao da ti se Tatjana ne sviđa mnogo. Da li se to promenilo?“ „Ona je to što jeste“, reče, odbacujući tu temu. „Mogu da živim s tim.“ Gledala sam ga. „Evo, potreban sam joj“, reče tiho. „Trej me želi, mislim i da me voli, ali nisam mu potreban.“ To razumem. Ponekad je lepo da budeš potreban nekome. „Kapiram. Ko kaže da na svetu postoji samo jedna osoba koja može sve da nam pruži?“ Frknuo je. „Nisam siguran da ću da progutam to. Pogledaj samo sebe i bezimenog.“ „Možda ta situacija s više ljudi funkcioniše za nekoga ko nije ljubomoran. Meni to ne bi pošlo za rukom.“ „Da.“ Ispružio je šolju i kucnuo njome o moju. „Dakle, kristal i...?“ „Hmmm...“ Napućio je usne. „Tapas?“ Trepnula sam. „Hoćeš da izvedeš mog tatu?“ „Loša ideja?“ „Super ideja, ako ga ubedimo da pristane“, nasmejala sam se. „Keri, najbolji si.“

84

Avada&Chiarissima

Namignuo mi je i malo sam se smirila.

U mom životu sve izgleda poljuljano, pogotovo moj odnos s ljudima koje najviše volim. Za mene je to teško jer se oslanjam na njih da bih ostala prisebna. Ali možda ću biti malo jača kad se sve smiri. Možda ću se malo više oslanjati na sebe.

Onda bi sav ovaj haos i bol bili vredni toga. „Hoćeš li da ti sredim frizuru?“, upita Keri.

Klimnula sam glavom. „Molim te.“ KAD SAM STIGLA na posao, razočarala sam se jer sam zatekla Megumi veoma nesrećnu.

Utučeno mi je mahnula kada me je propustila i vratila se u stolicu. „Devojko, treba da otkačiš Majkla“, rekoh. „Tebi to ne ide.“ „Znam.“ Sklonila je duge šiške svoje asimetrične paž frizure. „Reći ću mu kad se budemo videli sledeći put. Nismo se čuli od petka i izluđujem sebe razmišljajući o tome da li je pokupio neku na onoj momačkoj večeri u baru.“ „Fuj.“ „Znam, vidiš? Jednostavno nije kul brinuti ako momak s kojim spavaš kreše neku drugu.“ Nisam mogla a da se ne prisetim pređašnjeg razgovora s Kerijem. „Ben i džeri i ja smo samo jedan telefonski poziv daleko. Viči ako ti zatrebamo.“ „Je l’ u tome tvoja tajna?“ Kratko se nasmejala. „Šta te je nateralo da zaboraviš Gidiona Krosa?“ „Nisam ga prebolela“, priznadoh.

Mudro je klimnula glavom. „Znam. Ali dobro si se provela u subotu, jelda? Uzgred, on je budala. Jednog dana će to shvatiti i vratiće ti se na kolenima.“ „Zvao je moju mamu za vikend“, rekla sam, nagnuvši se preko stola i spustivši glas. „Pitao je za mene.“ „Opa.“ I Megumi se nagnula. „Šta je rekao?“ „Ne znam detalje.“ „Hoćeš li se pomiriti s njim?“ Slegnula sam ramenima. „Ne znam. Zavisi od toga koliko dobro puzi.“ „Totalno.“ Bacila mi je kosku. „Uzgred, kosa ti je divna.“ Zahvalila sam i krenula ka svojoj kancelariji, u sebi se pripremajući da zatražim slobodne sate ako tata pozove. Baš kad sam zašla za ugao hodnika, Mark je izleteo iz svoje kancelarije širokog osmeha. „O bože.“ Zastala sam usred koraka. „Izgledaš ludo srećno. Da pogađam. Verio si se!“ „Jesam!“ „Jej!“ Spustila sam tašnu i torbu na pod i pljesnula rukama. „Baš sam uzbuđena! Čestitam.“ Sagnuo se i podigao moje stvari. „Dođi u kancelariju.“ Pokazao mi je rukom da krenem ispred njega i zatvorio staklena vrata za nama. „Je l’ bilo teško?“, upitah kada sam sela za njegov sto. „To je nešto najteže što sam ikada uradio.“ Mark mi pruži torbe. Seo je i počeo da se njiše u stolici. „A Stiven me je pustio da se preznojavam. Možeš li da poveruješ? Sve vreme je znao da ću da ga zaprosim. Rekao je da je provalio po tome koliko sam rasejan.“ Nasmejala sam se. „Dobro te poznaje.“ ,,I čekao je minut-dva da mi odgovori. Da ti kažem nešto: kao da sam satima čekao.“ „Mogu da zamislim. Dakle, sva ona priča protiv braka je bila gard?“

85

Avada&Chiarissima

Klimnuo je glavom, i dalje se smešeći. „Kad sam ga prvi put odbio, uvredio se i hteo je malu osvetu. Kaže da je oduvek znao da ću na kraju doći na njegovo. Kad se to konačno desilo, hteo je da se pomučim.“ To i liči na Stivena, razigranog i vickastog. ,,I? Gde si ga zaprosio?“ Počeo je da se smeje. „Nisam mogao negde gde ima ljudi, jelda? Na primer, u restoranu pod svetlošću sveća ili za finim, zamračenim šankom posle predstave. Ne, morao sam da sačekam da nas limuzina doveze kući na kraju večeri, stajali smo na pločniku i znao sam da ću propustiti priliku. Zato sam sve istrtljao na ulici.“ „Mislim da je to zaista romantično.“ „Mislim da si ti romantična“, odvrati on. „Koga briga za vino i ruže? To može svako. Pokazati nekome da ne možeš da živiš bez njega?

To je romantika.“ „Kao i obično, u pravu si.“ Dunula sam u nokte i protrljala ih o bluzu. „Šta da ti kažem?“ „Stiven će ti ispričati detalje u sredu za vreme ručka. Toliko puta je već ponovio priču da se uvežbao.“ „Jedva čekam da ga vidim.“ Uzbuđena kao Mark, sigurna sam da Stiven skače od sreće.

Krupni, mišićavi izvođač radova živahan je kao njegova crvena kosa. „Oduševljena sam zbog vas dvojice.“ „Uvući će te da pomogneš Šoni, to znaš, jelda?“ Uspravio se i stavio laktove na sto. „Osim sestre, angažuje svaku ženu koju zna. Siguran sam da će napraviti ludnicu od toga.“ „Zvuči zanimljivo!“ „Sada tako pričaš“, upozorio me je dok su mu se tamne oči i dalje smeškale. „Hajde da uzmemo kafu i počnemo da radimo, može?“ Ustala sam. „Ovaj, ne volim što moram da pitam, ali tata mi ove nedelje dolazi zbog hitnih obaveza. Nisam sigurna kad sleće. Možda danas. Treba da ga pokupim i smestim kad stigne.“ „Treba ti slobodno?“ „Samo da ga smestim u stan. Najviše nekoliko sati.“ Mark klimnu glavom. „Rekla si 'hitno'. Je l’ sve u redu?“ „Biće.“ „Važi. Nije mi problem da uzmeš slobodno kad ti treba.“ „Hvala.“ Kada sam spustila stvari na svoj sto, pomislila sam - po hiljaditi put - koliko volim svoj posao i svog šefa. Razumem to što Gidion silno želi da mu budem blizu i cenim to što ima viziju o tome da nešto stvorimo zajedno, ali moj posao me hrani kao individuu. Ne želim da se odreknem toga i ne želim da ga na kraju omrznem ako nastavi da me pritiska. Moram da smislim razlog koji će Gidion prihvatiti.

Počela sam da radim na tome kad smo Mark i ja krenuli u prostoriju za pauzu.

Mada se Megumi još nije oprostila od Majkla, izvela sam je na ručak do obližnjeg fast fuda s ukusnom hranom i dobrim izborom ben i džeri sladoleda. Ja sam uzela ćanki manki, ona čeri garsiju i uživale smo u osveženju u vrelom danu.

Sele smo za mali metalni sto pozadi, s ostacima ručka pred sobom. Fast fud nije pretrpan u podne kao većina restorana u kraju, i to nam je odgovaralo. Mogle smo da razgovaramo ne vičući. „Mark lebdi“, reče ona i oliza kašiku. Nosila je haljinu boje limete koja joj se odlično slaže uz tamnu kosu i bledu kožu. Megumi se uvek oblači smelo i u jarke boje. Zavidim joj na tome što to zna dobro da iznese. „Znam.“ Nasmejala sam se. „Sjajno je kad vidiš da je neko toliko srećan.“ „Sreća bez griže savesti. Za razliku od ovog sladoleda.“

86

Avada&Chiarissima

„Šta je griža savesti tu i tamo?“ „Debelo dupe?“ Zarežala sam. „Hvala na podsećanju da moram danas da odem do teretane. Danima nisam vežbala.“ Ako se ne računa gimnastika u krevetu... „Kako ostaješ motivisana?“, upita me. „Ja znam da treba da odem, ali uvek nađem izgovor da to ne uradim.“ „A i dalje održavaš tako dobru liniju?“ Odmahnula sam glavom. „Muka mi je od tebe.“ Izvila je usne. „Gde vežbaš?“ „Idem naizmenično u običnu teretanu i na treninge krav mage u Bruklinu.“ „Ideš pre ili posle posla?“ „Posle posla. Nisam ranoranilac“, rekoh. „San je moj drugar. „Mogu li da ti se pridružim nekad? Nisam sigurna za taj krav šta god, nego u teretani. Gde ideš?“ Progutala sam komadić čokolade i, baš kad sam zaustila da odgovorim, zazvonio je telefon. „Hoćeš li da se javiš?“, upita Megumi i tada sam shvatila da to zvoni moj telefon.

Pripejd mobilni, zato ga nisam ni prepoznala. Brzo sam ga pronašla i javila se bez daha: „Halo?“ „Anđele.“ Na trenutak sam upijala Gidionov promukli glas. „Hej. Šta ima? „Advokati su mi upravo javili da imaju osumnjičenog.“ „Šta?“ Srce mi je stalo. Stomak je počeo da se buni od ručka. „O bože.“ „Nisam ja.“ Ne sećam se kako sam stigla do kancelarije. Kad me je Megumi pitala za naziv teretane, morala je da ponovi pitanje. Osetila sam strah kao nikada u životu. Mnogo je gore kad osetiš strah zbog nekoga koga voliš.

Kako policija uopšte može da sumnja na nekog drugog?

Imala sam užasan osećaj da policija samo hoće da protrese Gidiona. Da protrese mene.

Ako to nameravaju, uspeli su. Bar što se mene tiče. Za vreme kratkog razgovora, Gidion je zvučao smireno i pribrano. Rekao mi je da se ne nerviram, da samo hoće da me upozori na to da će policija možda doći da me još ispituje. A možda i neće.

Isuse. Polako sam išla ka stolu, pokidanih živaca. Imala sam osećaj da sam popila bure kafe.

Ruke su mi se tresle, a srce mi je prebrzo lupalo.

Sela sam za sto i pokušala da se usredsredim na posao, ali nisam uspela. Gledala sam u ekran, ali ništa nisam videla. Šta ako policija stvarno ima osumnjičenog, a to nije Gidion? Šta ćemo da radimo? Ne možemo da dozvolimo da nevin čovek ode u zatvor.

A tu je i glasić u mojoj glavi koji mi šapuće da će Gidion biti oslobođen suđenja ako okrive nekog drugog za zločin. Čim mi je to palo na pamet, pripala mi je muka. Pogledala sam fotografiju svog oca. Na njoj je u uniformi i izgleda veoma lepo pored policijskog automobila.

Silno sam zbunjena, silno uplašena.

Skočila sam kad mi je smartfon zavibrirao na stolu.

Na ekranu sam ugledala tatin broj. Brzo sam se javila. „Hej! Gde si?“ ,,U Sinsinatiju. Presedam u drugi avion.“

87

Avada&Chiarissima

„Sačekaj da zapišem koji je to avion.“ Uzela sam hemijsku i zapisala. „Čekaću te kad sletiš.

Jedva čekam da te vidim.“ „Da... Evo. Dušo.“ Duboko je uzdahnuo. „Videćemo se uskoro.“ Prekinuo je vezu, a tišina koja je usledila bila je zaglušna. Tada sam znala da najviše oseća grižu savesti. To mu se čulo u glasu i od toga me je bolelo u grudima.

Ustala sam i otišla do Markove kancelarije. „Upravo sam se čula s tatom. Sleće na La Gvardiju za dva sata.“ Pogledao me je, namrštio se i stao da me proučava. „Onda idi kući, spremi se i otiđi da ga pokupiš.“ „Hvala.“ Ta reč bi trebalo da bude dovoljna. Izgleda da Mark shvata da ne želim da ostanem da ćaskamo.

Poslala sam SMS pripejd telefonom iz taksija, kada sam krenula kući: Idem na aerodrom. Tata stiže za sat vremena. Možeš li da pričaš?

Moram da znam šta Gidion misli... kako se oseća.

Ja sam slomljena i ne znam šta da radim.

Kada sam stigla u stan, presvukla sam se u jednostavnu, laganu letnju haljinu i sandale.

Odgovorila sam Martinu na poruku, potvrdivši da je i meni drago zbog toga što smo se dobro proveli u subotu uveče i da treba da ponovimo. Dvaput sam proverila kuhinju da vidim da li je tu sve što tata najviše voli da jede. Ponovo sam proverila gostinsku sobu, mada sam je sredila prethodnog dana. Otišla sam na internet i proverila tatin let.

Gotovo. Ostalo mi je dovoljno vremena da izludim samu sebe.

Na Guglu sam ukucala „Korin Giru i muž“, tražeći posebno fotografije.

Otkrila sam da Žan-Fransoa Giru izgleda stvarno dobro. U stvari, seksi. Nije seksi kao Gidion, ali ko jeste?

Gidion je kategorija za sebe, ali i za Giruom se okreću. Ima tamnu, talasastu kosu i oči boje bledog žada. Preplanuo je i ima bradicu koja mu stvarno dobro stoji. On i Korin su divan par.

Pripejd telefon je zazvonio i brzo sam skočila na noge, spotičući se oko stočića za kafu da bih se javila. Izvadila sam ga iz tašne i rekla: „Halo?“ ,,U susednom stanu sam“, reče Gidion. „Nemam mnogo vremena.“ „Stižem.

Uzela sam tašnu i izašla. Jedna komšinica je otključavala vrata i uputila sam joj učtiv osmeh na distanci, pretvarajući se da čekam lift. Kad sam čula da je ušla u stan, potrčala sam ka Gidionovim vratima. Otvorio je pre nego što sam uzela ključeve.

Gidion me je dočekao u farmerkama, majici i s kačketom. Uhvatio me je za ruku i povukao me unutra, skinuo je kačket i prislonio usne na moje. Poljubac mu je bio iznenađujuće sladak, usne čvrste i tople.

Ispustila sam tašnu i zagrlila ga, privijajući se uz njega. Njegova snaga mi je smirila nervozu taman toliko da duboko udahnem. „Zdravo“, promrmlja. „Nisi morao da dolaziš kući.“ Mogu da zamislim kako mu je to poremetilo dan. Presvlačenje, put tamo i ovamo... „Da, morao sam. Potreban sam ti.“ Prešao mi je rukama preko leđa i odmakao se samo da bi me pogledao. „Evo, ne brini za ovo. Ja ću sve da rešim.“ „Kako?“

88

Avada&Chiarissima

Plave oči su mu bile hladne, izraz na licu samouveren. „Trenutno čekam da dobijem još informacija. Koga pikiraju? Zašto ga pikiraju? Velike su šanse da neće uspeti. Znaš to.“ Gledala sam ga. „Šta ako uspeju?“ „Da li ću dozvoliti da neko drugi plati za moj zločin?“ Vilica mu se stegla. „To me pitaš?“ „Ne.“ Zagladila sam mu obrvu prstima. „Znam da nećeš to dozvoliti. Samo se pitam kako ćeš to da sprečiš.“ Još više se namrštio. „Tražiš od mene da predvidim budućnost, Evo. Ne mogu. Moraš da mi veruješ.“ „Verujem ti“, žestoko obećah. „Ali i dalje sam uplašena. Ne mogu da ne ludim.“ „Znam. I ja brinem.“ Prešao mi je palcem preko donje usne. „Detektivka Grejvs je veoma inteligentna žena.“ To sam odmah shvatila. ,,U pravu si. Od toga mi je bolje.“ Ne poznajem Seli Grejvs, ne baš. Međutim, tokom onih nekoliko susreta sam shvatila da je inteligentna i da ima uličnu pamet. Nisam je uzela u obzir u jednačini, a trebalo je. Čudno je to što sam u poziciji da joj se i divim i da se plašim onoga što jeste. „Spremila si sve za tatu?“ Od toga me je ponovo podišla jeza. „Sve je spremno. Osim mene.“ Pogled mu je smekšao. „Imaš li ideju kako ćeš da se ponašaš? „Keri se danas vratio na posao, pa ćemo proslaviti uz šampanjac, a onda idemo na večeru.“ „Misliš li da će mu biti do toga?“ „Ne znam da li je meni do toga“, priznadoh. „Sjebano je planirati da piješ kristal i digneš sve četiri uvis kad se sve ovo dešava. Ali šta drugo da radim? Ako tata ne vidi da sam dobro, neće preboleti ono što je saznao o Nejtanu. Moram da mu dokažem da je ta grozota ostala u prošlosti.“ „A meni ćeš da prepustiš ostalo“, podsetio me je. „Ja ću da se pobrinem za tebe, za nas. Na neko vreme se usredsredi na porodicu.“ Koraknula sam unazad, uzela ga za ruku i povela ga do kauča. Čudno mi je to što sam kod kuće toliko rano. Sjaj popodnevnog sunca koje je bojilo grad kroz prozore navelo me je da osetim kako sam ispala iz koloseka, pojačavajući utisak da smo ukrali vreme da bismo ga proveli zajedno.

Sela sam, savila noge i okrenula se ka njemu, posmatrajući ga kako se namešta pored mene.

Toliko smo slični, uključujući i prošlost. Da li i on mora jasno i glasno da priča sa svojom porodicom? Da li mu je to potrebno da bi se sasvim izlečio? „Znam da moraš da se vratiš na posao“, rekoh, „ali drago mi je što si došao kući zbog mene. U pravu si - bilo mi je potrebno da te vidim.“ Podigao je moju ruku do svojih usana. „Znaš li kad ti se tata vraća za Kaliforniju?“ „Ne.“ „Ionako bih sutra kasno došao zbog razgovora s doktorom Pitersenom.“ Gidion me je posmatrao uz smešak. „Naći ćemo način da budemo zajedno.“ To što je blizu... što ga dodirujem... vidim njegov osmeh... čujem te reči. Sve mogu da preživim samo da bude tu na kraju napornog i dugog dana. „Mogu li da dobijem pet minuta?“, upitah. „Anđele, možeš da dobiješ što god hoćeš“, blago reče. „Samo ovo.“ Primakla sam se i privila se uz njega.

Gidion me je obgrlio. Uhvatili smo se za ruke na krilu. Napravili smo savršen krug. Nije bio sjajan kao prstenje koje nosimo, ali bio je jednako dragocen.

Trenutak kasnije, osetila sam kako se naslanja na mene. Uzdahnuo je. ,,I meni je ovo trebalo.“

89

Avada&Chiarissima

Zagrlila sam ga jače. ,,U redu je ako sam ti potrebna, šampione.“ „Voleo bih da mi budeš potrebna manje. Taman toliko da bude podnošljivo.“ „Šta bi tu bilo zabavno?“ Blago se nasmejao i još više sam se zaljubila u njega.

Gidion je bio u pravu za DB9. Dok sam posmatrala radnika na parkingu kako zaustavlja metalik-sivi aston martin ispred mene, pomislila sam kako je to Gidion na točkovima. Seks s papučicom za gas, elegancije toliko brutalne da su mi se prsti na nogama maltene zgrčili. Silno sam se plašila da sednem za volan.

Vožnja po Njujorku nije ni nalik na vožnju po južnoj Kaliforniji. Oklevala sam pre nego što sam uzela ključeve od radnika s kravatom, razmišljajući da li bi bilo pametnije da pozovem taksi.

Pripejd telefon je zazvonio i brzo sam ga izvadila. „Halo?“ „Samo uradi to“, počeo je da prede Gidion. „Prestani da brineš i vozi.“ Okrenula sam se i pretražila pogledom sigurnosne kamere. Od svesnosti me je podišla jeza.

Osećala sam Gidionov pogled na sebi. „Šta radiš?“ „Želim da budem tu, pored tebe. Voleo bih da te prostrem na haubu i da te polako tucam. Da ti gurnem kurac duboko. Da protresem taj mehanizam. Mmm. Bože, digao mi se.“ A ja sam ovlažila. Mogu da ga slušam neprestano; obožavam njegov glas. „Plašim se da ću ti sjebati lep auto.“ „Jebe mi se za auto, brinem samo za tvoju bezbednost. Izgrebi ga koliko hoćeš, samo nemoj da se povrediš.“ „Ako je to trebalo da me smiri, nisi uspeo.“ „Možemo da se seksamo preko telefona dok ne svršiš, to bi trebalo da pomogne.“ Suzila sam pogled ka radniku s parkinga koji se pretvarao da me ne gleda. „Da li treba da se zapitam šta te je napalilo toliko brzo po mom odlasku?“ „Pali me kad te zamislim kako voziš DB9.“ „Ma nemoj?“ Susprezala sam smeh. „Podseti me, molim te: kome od nas je prevoz fetiš?“ „Sedi za volan“, nagovarao me je. „Zamisli da sam na mestu suvozača. Ruka mi je između tvojih nogu. Prstima ti tucam mekanu, vlažnu pičku.“ Približila sam se kolima drhtavih nogu i promumlala: „Moram da ti ispunim želju na samrti.“ „Izvadio bih kurac i drkao ga dok te tucam prstima, oboje bismo se napalili i bilo bi nam dobro.“ „Tvoje nepoštovanje presvlaka u ovom vozilu je grozno.“ Sela sam za volan i čitav minut razmišljala kako da krenem.

Glas mu je promuklo odzvanjao kroz zvučnike u kolima. „Kakav je osećaj?“ Podrazumeva se da je povezao moj pripejd telefon s blututom u kolima. Gidion uvek misli o svemu. „Skup“, odgovorih. „Lud si jer me puštaš da ga vozim.“ „Lud sam za tobom“, odgovori i kroz telo mi prođe milina. ,,La Gvardija ti je obeležena na GPSu.“ Dobro sam se osećala zbog toga što se toliko oraspoložio kada je došao da me vidi. Tačno znam kako se oseća. Mnogo mi znači to što se oseća isto.

Izvadila sam GPS i pritisnula dugme da bih pokrenula auto. „Znaš šta, šampione? Hoću da ti popušim dok voziš ovo čudo. Da stavim jastuk preko menjača i da ti sisam kurac kilometrima.“ „Držim te za reč. Kaži mi kakav je auto.“

90

Avada&Chiarissima

„Uglađen. Moćan.“ Mahnula sam radniku dok sam izlazila s parkinga u podrumu. „Brzo reaguje.“ „Baš kao i ti“, promrmlja. „Naravno, tebe najviše volim da vozim.“ „Ooo, dušo, to je baš slatko. A ti si meni omiljeni džojstik.“ Polako sam se uključivala u saobraćaj.

Počeo je da se smeje. „Bolje bi bilo da sam ti jedini džojstik.“ „Ali ja nisam jedina koju voziš“, naglasila sam i silno sam ga volela u tom trenutku, znajući da me gleda i da se uverava da sam dobro. U Kaliforniji mi je vožnja bila kao disanje, ali nisam sela za volan otkako sam se preselila u Njujork. „Ti si jedina u kojoj uživam kad je gola“, reče. „To je dobro po tebe, jer sam veoma posesivan.“ „Znam.“ Glas mu je bio ispunjen muževnim zadovoljstvom. „Gde si?“ „Na poslu.“ „Sigurna sam da obavljaš više zadataka istovremeno.“ Pritisnula sam gas i pomolila se kad sam ušla u raskrsnicu. „Šta je malo, smirujuće ometanje tvoje devojke u zabavnom svetu dominacije?“ „Zaustavio bih svet za tebe.“ Ta smešna fora me je na čudan način ganula. „Volim te.“ „Svidelo ti se, jelda?“ Nasmejala sam se, zapanjena i zadovoljna njegovim apsurdnim smislom za humor.

Bila sam previše svesna okruženja. Na sve strane su bili znaci zabrane. Vožnja po Menhetnu je brz put ni do čega. „Hej, ne mogu da skrenem ni levo, ni desno, mislim da idem ka Midtaun tunelu.

Možda ću te izgubiti.“ „Anđele. Nikada me nećeš izgubiti“, zakleo se. „Kud god da odeš, ma koliko daleko, biću tu s tobom.“ Kada sam ugledala tatu ispred dela za uzimanje prtljaga, nestala je sva samouverenost koju mi je Gidion usadio otkako sam otišla s posla. Crvenih očiju i neobrijan, tata je izgledao ispijeno i iscrpljeno.

Osetila sam kako me oči peku od suza dok sam išla ka njemu, ali odagnala sam ih, odlučna da ga smirim. Raširila sam ruke, a on je spustio prtljag i zagrlio me toliko jako da sam ostala bez vazduha. „Ćao, tata“, rekoh uz drhtaj u glasu za koji se nadam da ga nije primetio. „Evo.“ Snažno mi je pritisnuo usne na slepoočnicu. „Izgledaš umorno. Kada si poslednji put spavao?“ „Kad smo izašli iz San Dijega.“ Odmakao se i pogledao me sivim očima kakve su moje.

Proučavao mi je lice. „Imaš li još stvari?“ Odmahnuo je glavom, i dalje me proučavajući. „Jesi li gladan?“, upitah. „Jeo sam u Sinsinatiju.“ Konačno je prestao da me gleda i uzeo je torbu. „Ali ako si ti gladna...“ „Ne. Dobro sam. Ali mislila sam da kasnije izvedemo Kerija na večeru, ako se slažeš. Danas se vratio na posao.“ „Naravno.“ Stao je s torbom u ruci, pomalo izgubljen i nesiguran. „Tata, dobro sam.“ „Ja nisam. Želim da povredim nešto, a nemam u šta da udaram.

To mi je dalo ideju.

Uhvatila sam ga za ruku i povela ga s aerodroma. „Zapamti gde si stao.“

91

Avada&Chiarissima

12

Baš je iscimao Dereka“, primeti Parker dok je brisao znoj s obrijane glave peškirom za ruke.

Okrenula sam se i videla svog oca kako se rve s instruktorom koji je dvaput veći od njega, a moj tata nije sitan čovek. Visok metar osamdeset dva i težak devedeset kilograma, čvrstih mišića, Viktor Rejes je opasan protivnik. Pride mi je rekao da će proveriti šta je to krav maga kada sam mu rekla da treniram i izgleda da je to i uradio - neke pokrete je baš dobro uvežbao. „Hvala što si mi dozvolio da ga ubacim.“ Parker me je pogledao onim svojim smirenim tamnim očima. Pored odbrane, podučava me mnogo čemu. Naučio me je i da se usredsredim na poteze koje vučem, a ne na strah. „Uglavnom govorim da trening nije mesto gde izbacuješ bes“, reče, „ali Dereku je bio potreban izazov.“ Mada me nije pitao, osetila sam neizgovoreno pitanje u vazduhu. Shvatila sam da je najbolje da mu odgovorim jer mi je Parker učinio uslugu time što je dozvolio mom tati da ima instruktora samo za sebe. „Upravo je saznao da me je neko povredio davno. Sada je prekasno da učini bilo šta povodom toga i teško mu je da se nosi s tim.“ Sagnuo se i uzeo bočicu vode koja je stajala pored strunjače. Minut kasnije je rekao: „Imam ćerku. Mogu da zamislim kako se oseća.“ Kad me je pogledao pre nego što je otpio gutljaj, videla sam razumevanje u tim tamnim očima s gustim trepavicama i bila sam sigurna da sam dovela tatu na pravo mesto.

Parker je opušten, ima divan osmeh i jedan je od najiskrenijih ljudi koje sam srela. Ali ostavlja utisak osobe s kojom treba pažljivo postupati. Odmah se vidi da bi čovek napravio veliku glupost kad bi pokušao da ga pređe. Ulična škola je očigledna kao i njegove tetovaže tribala. „Pa si ga dovela ovamo“, reče, „pustila da se isprazni i da vidi da vodiš računa o svojoj bezbednosti. Dobra ideja.“ „Nisam znala šta drugo da uradim“, priznadoh. Parkerov studio se nalazi u delu Bruklina koji se renovira. Studio je preuređen magacin, a cigla i ogromna klizna vrata magacina pojačavaju atmosferu teškog šika. To je mesto na kojem osećam samopouzdanje i kontrolu. „Imam ja neke ideje.“ Nasmejao se i bradom pokazao na strunjaču. „Hajde da mu pokažemo šta umeš.“ Stavila sam peškir preko svoje bočice vode i klimnula glavom. „Hajde.“ Nisam videla nikoga od osoblja na parkingu kada sam ušla u podzemnu garažu svoje zgrade.

Pošto sam ionako htela da meni pripadne ta čast, to mi je odgovaralo. Odvezla sam DB9 na prazno mesto i isključila motor. „Sjajno. Baš pored lifta.“ „Vidim“, reče tata. ,Je l' ovo tvoj auto?“ Čekala sam da me to upita. „Ne. Komšijin je.“ „Ljubazan neki komšija“, suvo reče. „Zlatan je. Ovo je aston martin. Ali sve je to isto, jelda?“ Pogledala sam ga uz osmeh.

Izgledao je veoma umorno i iscrpljeno, i to ne od treninga. Iznurenost je dolazila iznutra i ubijala me je.

Isključila sam auto, skinula pojas i okrenula se da ga pogledam. „Tata. Ja... Ubija me što te to toliko kida. Ne mogu to da podnesem.“ Izbacio je vazduh i rekao: „Treba mi vremena.“ „Nikada nisam želela da saznaš.“ Uhvatila sam ga za ruku. „Ali ako možemo da ostavimo Nejtana iza sebe, biće mi drago što si saznao.“

92

Avada&Chiarissima

„Pročitao sam izveštaje...“ „Bože. Tata...“ Progutala sam gomilu sluzi. „Ne želim da ti te slike budu u glavi.“ „Znao sam da nešto nije u redu.“ Gledao me je s toliko tuge i bola u pogledu da me je bolelo da ga pogledam. „Kako je Keri otišao da sedne pored tebe kada je detektivka Grejvs izgovorila ime Nejtana Barkera... Znao sam da mi nešto prećutkuješ. Nadao sam se da ćeš mi ispričati.“ „Mnogo sam se trudila da ostavim Nejtana u prošlosti. Ti si jedna od nekoliko stvari u mom životu koje on nije zarazio. Htela sam da ostane tako.“ Jače me je stegao za ruku. „Kaži mi istinu. Jesi li dobro?“ „Tata. Ja sam ista ona ćerka koju si video pre dve nedelje. Ista ćerka koja je bila s tobom u San Dijegu. Dobro sam.“ „Bila si trudna...“ Glas mu je pukao i niz obraz mu se slila suza.

Obrisala sam je, ignorišući svoju. ,,I opet ću biti jednog dana. Možda i više nego jednom. Možda nećeš moći da se otreseš unučica.“ „Dođi.“ Nagnuo se preko menjača i zagrlio me. Dugo smo sedeli u kolima i plakali. Izbacili smo to iz sebe.

Da li me je Gidion gledao preko kamera i pružao mi prećutnu podršku? Možda i jeste i to me je utešilo. večera nije bila bučna kakva je uvek kad smo Keri, tata i ja zajedno, ali nije bila ni onoliko strašna koliko sam se plašila da će biti. Hrana je bila odlična, vino bolje, a Keri se bacio na priču. „Bila je gora od Tatjane“, reče, pričajući o manekenki s kojom je tog dana snimao. „Sve vreme je blebetala o svojoj 'dobroj strani', za koju sam mislio da je njeno dupe kad je izlazila.“ „Snimaš s Tatjanom?“, upitah, pa objasnih tati: „To je devojka s kojom se Keri vida.“ „O da.“ Keri oliza crno vino s donje usne. „Zapravo, dosta radimo zajedno. Ja sam Tatjanin ukrotitelj. Dobije ona svoj napad, a ja je smirujem.“ „Kako... Nije važno“, brzo rekoh. „Ne želim da znam kako.“ „Već znaš.“ Namignuo mi je.

Pogledala sam u tatu i prevrnula očima. ,,A ti, Viktore?“, upita Keri kada je uzeo zalogaj pasiranih pečuraka. „Viđaš li se s nekim?“ Tata slegnu ramenima. „Ništa ozbiljno.“ To je njegov izbor. Videla sam kako se žene ponašaju pred njim - padaju s nogu da bi privukle njegovu pažnju. Tata je zgodan, ima sjajno telo, prelepo lice i latinoameričku senzualnost.

Imao je žena i znam da nije svetac, ali izgleda da nikada nije upoznao neku koja ga je osvojila.

Skoro sam shvatila da je to zato što je moja majka prva to uradila. „Misliš li da ćeš imati još dece?“, upita Keri, iznenadivši me.

Odavno sam se pomirila s tim da sam jedinica.

Tata odmahnu glavom. „Nisam protiv toga, ali Eva je više nego što sam ikada mislio da ću imati u životu.“ Pogledao me je s toliko ljubavi da mi se grlo steglo. ,,I savršena je. Sve čemu sam se nadao. Nisam siguran da imam mesta u srcu za još nekog.“ „Jao, tata.“ Naslonila sam mu glavu na rame. Bilo mi je silno drago zbog toga što je sa mnom, čak i najgorim mogućim povodom.

Kada smo se vratili u stan, odlučili smo da odgledamo film pre spavanja. Otišla sam u sobu da se presvučem i oduševio me je predivan buket belih ruža na stočiću. Maltene mi se zavrtelo u glavi od kartice ispisane Gidionovim upečatljivim i veštim rukopisom.

93

Avada&Chiarissima

MISLIM NA TEBE, KAO I UVEK. I TU SAM. TVOJ G Sela sam na krevet i zagrlila karticu, sigurna u to da baš tog trenutka misli na mene. Takode sam počela da shvatam da je mislio na mene svakog trenutka i kada smo bili razdvojeni.

Te noći sam zaspala na kauču posle filma Dred. Nakratko sam se probudila jer me je neko podigao i odneo me u sobu, pospano se smeškajući kada me je tata ušuškao u krevet kao dete i poljubio me u čelo. „Volim te, tata“, promumlah. ,,I ja tebe volim, dušo.“ Sledećeg jutra sam se probudila pre alarma i osetila sam se bolje nego što sam se osećala u poslednje vreme. Ostavila sam tati poruku na trpezarijskom stolu da me pozove ako hoće da zajedno ručamo. Nisam bila sigurna da li je nešto planirao za taj dan. Znam da Keri ima snimanje po podne.

Dok sam se vozila na posao taksijem, odgovorila sam Šoni na SMS da sam presrećna zbog toga što se njen brat verio s Markom. Mnogo sam srećna zbog svih vas, napisala sam.

Ti učestvuješ!, uzvratila je.

Nasmejala sam se. Šta? Gubi se signal... ne mogu da pročitam...

Kada se taksi zaustavio ispred Krosfajera, uzbudio me je, kao i obično, pogled na bentli parkiran uz ivičnjak. Kada sam izašla, pogledala sam na prednja sedišta i mahnula jer sam videla Angusa unutra.

Izašao je i namestio šofersku kapu. Kao ni s Klensijem, ne možeš da znaš da nosi oružje kad ga pogledaš; nosi ga veoma prirodno. „Dobro jutro, gospođice Tramil“, pozdravi me. Mada nije mlad i mada mu je crvena kosa prošarana sedinama, nikada nisam sumnjala u to da je sposoban da zaštiti Gidiona. „Zdravo, Anguse. Drago mi je što te vidim.“ „Danas izgledate divno.“ Pogledala sam svoju svetložutu haljinu. Odabrala sam je jer izgleda veselo i razdragano, a takav utisak hoću da ostavim na tatu. „Hvala. Želim ti divan dan.“ Krenula sam ka obrtnim vratima. „Videćemo se kasnije!“ Ljubazno me je pogledao svetloplavim očima kada je dodirnuo kapu u znak pozdrava.

Kada sam se popela, videla sam da se Megumi malo pribrala. Osmeh joj je bio širok i iskren, a oči su joj sijale, što volim da vidim svakog jutra.

Stala sam pored njenog stola. „Kako si?“ „Dobro. Idem s Majklom na ručak i raskinuću. Na fin i civilizovan način.“ „Odlično si se sredila“, rekoh, diveći se smaragdnozelenoj haljini. Uska je i ima kožne obode, tako da je seksi baš koliko treba.

Ustala je i pokazala mi čizme do kolena. „Kao Kalinda Sarma“, rekoh. „Moliće te da ostaneš s njim.“ „Ma da“, podsmehnula se. „Ove čizme su stvorene za šetnju. Tek me je sinoć pozvao, skoro četiri dana se nismo čuli. Nije sasvim nerazumno, ali spremna sam da nađem nekoga ko će biti lud za mnom. Momka koji misli na mene koliko i ja na njega i koji mrzi kad ne možemo da budemo zajedno.“ Klimnula sam glavom, pomislivši na Gidiona. „Vredi potražiti takvog. Hoćeš li da te pozovem za vreme ručka da bi imala razlog da odeš?“ Nasmejala se. „Ne. Ali hvala.“ „Dobro. Javi ako se predomisliš.“

94

Avada&Chiarissima

Otišla sam za svoj sto i odmah se bacila na posao, rešena da nadoknadim sve što sam juče propustila. I Mark je bio uzbuđen i napravio je pauzu samo da bi mi rekao da Stiven ima rokovnik pun svadbenih ideja koje godinama prikuplja. „Zašto me to ne iznenađuje?“, rekoh. „Ne bi trebalo da iznenađuje ni mene.“ Mark izvi usne od ljubavi. „Sve vreme ga je čuvao u svojoj kancelariji da ne bih saznao.“ „Jesi li ga pogledao?“ „Sve smo pregledali zajedno. Trajalo je satima.“ „Imaćete venčanje veka“, zadirkivala sam ga. „Aha.“ Bilo je u toj reči malo više od očaja, ali zadržao je veseo izraz i nisam mogla da prestanem da se smeškam.

Tata me je pozvao nešto pre jedanaest. „Hej dušo“, reče kada sam ga pozdravila na uobičajen način. „Kako provodiš dan?“ „Odlično.“ Zavalila sam se u stolicu i pogledala njegovu fotografiju. „Kako si spavao?“ „Loše. I dalje pokušavam da se probudim.“ „Zašto? Vrati se u krevet i izležavaj se.“ „Zovem da ti kažem da moramo da odložimo ručak za drugi dan. Ići ćemo sutra. Danas moram da porazgovaram s tvojom mamom.“ „O.“ Poznajem taj ton. Koristi ga kad zaustavi ljude - to je savršena kombinacija autoriteta i neodobravanja. „Slušaj. Neću da se mešam u vaše stvari. Oboje ste odrasli i neću da biram stranu.

Ali moram da ti kažem da je mama htela da ti ispriča. „Trebalo je.“ „Bila je sama“, nastavila sam, nemirno lupkajući nogama o tepih, „prolazila je kroz razvod i suđenje Nejtanu, i brinula je o mom oporavku. Sigurna sam da joj je očajnički trebalo da se osloni na nekog - znaš kakva je. Ali davila se u griži savesti. Tada sam mogla da je nagovorim da uradi sve što poželim, što sam i iskoristila.“ Ćutao je s druge strane žice. „Samo želim da imaš to na umu kada budete razgovarali“, završih. „Dobro. Kada stižeš kući?“ „Nešto posle pet. Hoćeš li u teretanu? Ili ponovo kod Parkera?“ „Videćemo kako ću se osećati kad budeš došla“, reče. „Važi.“ Naterala sam sebe da ignorišem nervozu zbog predstojećeg razgovora svojih roditelja. „Pozovi me ako ti zatrebam.“ Završili smo razgovor i vratila sam se na posao, zahvalna na tome što mi posao odvlači pažnju.

Kad se približilo vreme za ručak, odlučila sam da uzmem nešto na brzinu i donesem u kancelariju da bih nastavila da radim. Usudila sam se da izađem u saunu i odem do lokalne prodavnice „Dvejn Rid“ po dimljenu govedinu i zdrav napitak. Prilično često preskačem vežbe otkako sam ponovo s Gidionom i shvatila sam da je vreme da platim kaznu za to.

Pomišljala sam da Gidionu pošaljem karticu s porukom „Mislim na tebe“ kada sam prošla kroz obrtna vrata Krosfajera. Samo da mu zahvalim za cveće uz koje sam lakše podnela težak dan.

Onda sam ugledala ženu koju nikada više ne želim da vidim - Korin Giru. I to kako razgovara s mojim čovekom držeći dlan na njegovim grudima na intiman način.

Stajali su po strani, stubom zaklonjeni od mase koja je ulazila i izlazila kroz obrtna vrata. Duga crna duga kosa padala je Korin gotovo do struka, sjajna griva koja se isticala čak i naspram klasične crne haljine. I ona i Gidion su mi bili okrenuti profilom i nisam joj videla oči, ali znam da su divne

95

Avada&Chiarissima

boje akvamarina. Ona je prelepa žena i zajedno su divan par. Posebno sada, kada su oboje u crnom, osim što Gidion nosi plavu kravatu. Onu koja mi je najdraža.

Iznenada, Gidion je okrenuo glavu i ugledao me, kao da je osetio da ga posmatram. Čim su nam se pogledi sreli, osetila sam kako me probada prepoznavanje iz dubine duše, ona primitivna svesnost koju samo s njim osećam. Prosto u sebi znam da je moj. Znam to otkako sam ga ugledala prvi put.

A neka druga žena drži ruke na njemu.

Podigla sam obrve u nemom Šta je ovo?. U tom trenutku je Korin ispratila njegov pogled. Nije joj bilo drago zbog toga što sam zastala nasred ogromnog hodnika, zureći u njih.

Sreća njena što nisam otišla tamo i za kosu je odvukla od njega.

Onda ga je uhvatila za vilicu, ponovo usmerila njegovu pažnju na sebe i pridigla se na prste da bi ga poljubila u čvrste usne, pa sam pomislila da zaista odem do njih. Čak sam koraknula napred.

Gidion je trgao glavom pre nego što je postigla cilj, pa ju je uhvatio za ruke i odgurnuo je.

Dok sam obuzdavala bes, izdahnula sam izbacivši nervozu i ostavila ga da sam reši situaciju.

Ne mogu da kažem da nisam ljubomorna, jesam, naravno - Korin sme da se javno pojavljuje s njim, a ja ne. Ali nije mi, kao nekada, pripala muka od straha, nisam osetila onu užasnu nesigurnost koja mi je govorila da ću izgubiti čoveka kojeg volim najviše na svetu.

Uvrnuto mi je bilo to što ne paničim. U glavi me je glasić i dalje upozoravao da ne budem previše samouverena, da je bolje da se plašim, da se zaštitim od povređivanja. Ali konačno sam uspela da ga ignorišem. Posle svega što smo Gidion i ja preživeli, svega što još preživljavamo, svega što je uradio za mene... teže je ne verovati nego verovati. Uprkos svemu, jači smo nego ikad.

Ušla sam u lift i krenula u kancelariju, a misli su mi se preusmerile na roditelje. Odabrala sam da shvatim kao dobar znak to što ni majka ni Stanton nisu zvali da se žale na tatu. Držala sam palčeve i nadala se da ćemo Nejtana moći zauvek da ostavimo za nama kad stignem kući. Spremna sam na to. I više nego spremna da počnem sledeću etapu života, kakva god ona bila.

Lift je usporio i stao na desetom spratu, a vrata su se otvorila uz glasno zujanje bušilica i ritmično udaranje čekića. Tik ispred lifta, s plafona je visila plastična cerada. Nisam znala da se nešto u Krosfajeru gradi i gvirila sam preko ljudi ispred sebe, pokušavajući da bacim pogled. „Izlazi neko?“, upita mladić do vrata, gledajući preko ramena.

Ispravila sam se i odmahnula glavom, mada se nije obratio meni. Niko se nije pomerio. Čekali smo da se vrata zatvore i utišaju buku.

Ali ni ona se nisu pomerala.

Kada je momak počeo uzalud da pritiska dugme, shvatila sam šta se događa. Gidion.

Nasmešila sam se i rekla: „Izvinite, molim vas.“ Ljudi u liftu su se pomerili da prođem, a sa mnom je izašao još jedan momak. Vrata su se zatvorila i lift se pokrenuo. „Šta je, bre, ovo?“, reče momak i namršti se kad se okrenuo da pogleda ostala tri lifta. Malo je viši od mene, ne mnogo, i nosi pantalone, košulju kratkih rukava i kravatu.

Buka je maltene zaglušila zvuk drugog lifta koji je stigao. Kada su se vrata otvorila, izašao je Gidion, sav sladak, divan i iznerviran.

Poželela sam da ga zaskočim, toliko je seksi. Osim toga, priznajem da me napali kad se ponaša kao alfa mužjak.

Zaustavio bih svet za tebe. Ponekad kao da to radi.

Momak u košulji je, gunđajući sebi u bradu, ušao u lift iz kojeg je Gidion izašao i odvezao se.

96

Avada&Chiarissima

Gidion se podbočio jednom rukom, a sako mu se pomerio i otkrio uglađeno odelo. Sva tri dela su crna, uz suptilan sjaj, i bez sumnje je skupo. Košulja je crna, a manžetne su poznate zlatne boje i boje oniksa.

Obučen je kao i kad sam ga videla prvi put. Tada sam poželela da skočim na njega tako divnog i da ga pojebem do ludila.

Ni posle toliko nedelja, to se nije promenilo. „Evo“, poče onim svojim seksi glasom od kojeg mi se grče prsti na nogama. „Nije to što misliš.

Korin je svratila zato što joj ne odgovaram na pozive...“ Podigla sam ruku da bih ga zaustavila i bacila sam pogled na svoj poklon, prelep sat, na drugoj ruci. „Imam pola sata. Radije bih te tucala nego što bih pričala o tvojoj bivšoj, ako nemaš ništa protiv.“ Ćutao je i mirno stajao dug trenutak, posmatrajući me i pokušavajući da dokuči kako sam raspoložena. Gledala sam kako mu mozak i telo iz razdražljivosti prelaze u svesnost. Pogled mu se suzio, oči su mu potamnele. Premestio je težinu kada mu je krv proključala a kurac se ukrutio, seksualnost mu se pokretala kao panter koji se tegli posle dremeža.

Skoro da sam osećala kako seksualnost pucketa među nama, kako se budi. Reagovala sam na to kako sam i naučila, omekšala sam i ubrzala se, utroba mi se nežno stegla. Molila je za njim. Gužva oko nas još više me je napalila i srce je počelo jače da mi lupa.

Gidion je iz unutrašnjeg džepa sakoa izvadio telefon. Okrenuo je brzo biranje i podigao telefon do uha, ne skidajući pogled s mojih očiju. „Kasniću pola sata. Ako Andersonu ne odgovara, zakaži drugo vreme.“ Prekinuo je vezu i nehajno vratio telefon u džep. „Toliko te želim sad“, rekoh glasom promuklim od želje.

Namestio se i prišao mi užarenog pogleda. „Hajde.“ Ruku mi je stavio na donji deo leda kao što volim, a od pritiska i topline osetila sam kako me podilaze žmarci iščekivanja. Pogledala sam ga preko ramena i videla mu smešak na usnama, dokaz da zna šta mi radi tim nevinim dodirom.

Provukli smo se kroz plastičnu ceradu i ostavili liftove za sobom. Ispred nas su bili sunce, cement i viseće ploče svuda okolo. Kroz plastiku sam videla iskrivljene, zamagljene senke radnika. Čula sam muziku koju je gotovo zaglušila buka i ljude kako viču.

Gidion me je proveo kroz plastiku, poznavao je put. Njegovo ćutanje me je podsticalo, iščekivanje je raslo svakim korakom. Stigli smo do vrata, otvorio ih je i uveo me u prostoriju koja bi mogla da bude nečija kancelarija u ćošku.

Preda mnom se prostirao grad, pogled na modernu, urbanu džunglu posutu zgradama ponosnim na svoju istoriju. Para se talasala po vedrom, plavom nebu u neredovnim intervalima, a automobili su tekli po ulicama kao pritoke. Čula sam zaključavanje vrata i okrenula se ka Gidionu, koji je skidao sako. Bilo je nameštaja u prostoriji.

Sto i stolice i čekaonica u ćošku. Sve je bilo prekriveno ceradom, i dalje nezavršeno.

Metodično i smišljeno je skinuo prsluk, kravatu i košulju. Posmatrala sam ga, opsednuta njegovim muževnim savršenstvom. „Mogu da nas prekinu“, reče. „Ili da nas čuju.“ „Smeta ti to?“ „Samo ako i tebi smeta.“ Prišao mi je otkopčanog šlica, videle su mu se bokserice. „Provociraš me. Ne bi ti nikada rizikovao da nas prekinu.“ „Ne bih ni prestao. Ne znam šta bi moglo da me prekine kad uđem u tebe.“ Uzeo mi je tašnu iz ruke i stavio je na stolicu. „Imaš previše odeće na sebi.“

97

Avada&Chiarissima

Zagrlio me je, pa je vešto otkopčao rajsferšlus na mojim leđima, dok mi je šaputao na usnama. „Pokušaću da te ne uprljam mnogo.“ „Volim kad me uprljaš.“ Skinula sam haljinu i, baš kad sam posegla da otkopčam grudnjak, prebacio me je preko ramena.

Zaskičala sam od iznenađenja, udarajući ga po zategnutoj zadnjici obema rukama.

Pljesnuo me je toliko jako da me je zabolelo, a onda je bacio moju haljinu u stranu tako da je savršeno sletela na njegov sako. U hodu mi je spustio gaćice ispod zadnjice.

Uhvatio je deo cerade s kauča i skinuo je, a onda me je spustio i kleknuo preda me. Dok mi je skidao gaćice preko štikli s kaišićima, upitao me je: „Sve u redu, anđele?“ „Aha.“ Nasmejala sam se i dodirnula ga po obrazu, znajući da misli na sve, od mojih roditelja do posla. Uvek proverava gde su mi misli pre nego što se baci na moje telo. „Sve je dobro.“ Gidion mi je povukao kukove do kraja sofe. Obe noge su mi bile oko njega i pogled mu se pružao pravo na moj procep. „Kaži mi: šta je danas nateralo ovu lepu pičku da bude toliko gladna?“ „Ti.“ „Odličan odgovor.“ Gurnula sam ga u rame. „Nosiš odelo koje si nosio kad smo se upoznali. Tada sam silno želela da te tucam, ali nisam mogla ništa da uradim. Sada mogu.“ Nežnim rukama mi je raširio butine i palcem mi prešao preko klitorisa. Ženskost mi je zadrhtala kada me je oblio talas zadovoljstva. „A sada mogu i ja“, promrmlja i spusti tamnokosu glavu.

Očajnički sam zgrabila jastuk ispod sebe i stomak mi se stegao kada mi je jezikom nehajno prešao preko procepa. Kružio je po mojoj drhtavoj, otvorenoj ženskosti, izazivajući me pre nego što je gurnuo jezik u mene. Žestoko sam se izvila dok mi je mučio nežnu kožu. „Da ti ispričam kako sam te ja zamišljao tog dana“, počeo je da prede kružeći mi jezikom po klitorisu i zadržavajući me kad bih poskočila od lizanja. „Raširenu ispred mene na crnom, satenskom čaršavu, kose rasute oko lica, očiju divljih i vrelih dok ti nabijam kurac u tu uzanu, svilenkastu pičku.“ „Bože. Gidione“, prostenjala sam zavedena prizorom njega kako me tako intimno upija. To je ostvarenje fantazije - mračan i opasan bog seksa u predivnom odelu zadovoljava me izvajanim usnama, stvorenim za to da izlude žene. „Zamislio sam da te držim za zglavke“, nastavi on grubo, „terajući te da ga primiš opet i opet.

Tvrde, male bradavice otečene su ti od mojih usta. Usne su ti crvene i mokre od pušenja mog kurca.

Sobu ispunjavaju oni tvoji seksi zvuci koje ispuštaš... ono bespomoćno cviljenje kad ne možeš da prestaneš da svršavaš.“ I tada sam zacvilela i ugrizla se za usnu dok mi je razvratnim jezikom lepršao po klitorisu.

Stavila sam mu nogu na obnažena ramena, a vrelina njegove kože opekla mi je nežno mesto iza kolena. „Želim ono što i ti želiš.“ Nasmejao se. „Znam.“ Sisao me je, uvlačeći uzan splet nerava. Dostigla sam vrhunac vrišteći bez daha, dok su mi se noge tresle od naleta.

I dalje sam drhtala od zadovoljstva kada me je položio na kauč i nagnuo se nada mnom, dok mu je kurac visio iz bokserica koje je samo malo skinuo.

Posegla sam ka njemu jer sam želela da ga osetim u ruci, ali uhvatio me je za zglavke i zarobio me rukama. „Sviđaš mi se ovako“, smrknuto reče. „Zarobljenica moje požude.“

98

Avada&Chiarissima

Gidion me je pomno gledao dok su mu usne sijale od mog vrhunca, a grudi mu se nadimale.

Opčinila me je razlika između muževnog muškarca koji se sprema da me uzme kao životinja i civilizovanog biznismena koji me je, najpre, i naveo da osetim razornu požudu. „Volim te“, rekoh, dahćući kad mi je širokim glavićem snažno prešao preko otečenog procepa.

Odgurnuo se i otvorio me. „Anđele.“ Stenjući, zario mi je lice u vrat i debelim, dugačkim i krutim penisom počeo da ulazi sve dublje. Prodahtao mi je ime, trljao je kukove o mene, pokušavao da uđe još dublje, gurao i kružio, tucao me. „Bože, trebaš mi.“ Iznenadio me je očaj u njegovom glasu. Želela sam da ga dodirnem, ali držao me je, neumorno mešajući kukovima. Izluđivalo me je to što ga osećam u sebi, toliko vrelog, dok me trlja i masira širokim glavićem. I ja sam njega tucala, nisam mogla da stanem, oboje smo se istezali.

Prešao mi je usnama preko slepoočnice. „Kada sam te malo pre video u predvorju, u toj lepoj žutoj haljini, izgledala si tako veselo i divno. Tako savršeno.“ Grlo mi se steglo. „Gidione.“ „Sunce je sijalo iza tebe i pomislio sam da ne možeš biti stvarna.“ Borila sam se da oslobodim ruke. „Pusti me da te diram.“ „Krenuo sam za tobom jer nisam mogao da budem udaljen, a kada sam te pronašao, želela si me.“ Jednom rukom me je držao za oba zglavka, a drugom mi je uhvatio zadnjicu. Podigao me je kada ga je izvadio, a onda ga je gurnuo duboko.

Zaječala sam, kružeći oko njega, a ženskost mi je halapljivo proždirala njegovu debljinu. „O bože, tako si dobar. Tako te dobro osećam...“ „Hoću da svršim svuda po tebi, da svršim u tebe. Hoću te na kolenima i na leđima. A ti mene hoćeš ovako.“ „Potreban si mi ovako.“ „Gurnem ga u tebe i ne mogu da izdržim.“ Spustio je usne na moje i počeo erotično da ih sisa. „Tako mi jako trebaš.“ „Gidione. Pusti me da te diram.“ „Zarobio sam anđela.“ Poljubac mu je bio divalj i vlažan, strastven. Stavio je usne na moje, tucao me je jezikom duboko i brzo. ,,I stavljam pohlepne ruke svuda po tebi. Skrnavim te. I ti to voliš.“ „Volim tebe.“ Zario se u mene i izvila sam se dok su mi butine prihvatale kukove kojima je mešao. „Tucaj me.

Oh, Gidione. Tucaj me jako.“ Uglavio je kolena i dao mi ono za šta ga molim, nasrnuo je na mene. Gurao mi je kurac ponovo i ponovo, šapućući mi grozničave reči u uho i stenjući.

Utroba mi se stegla, a klitoris mi je pulsirao od svakog udarca njegove karlice o moju. Udarao mi je o zadnjicu teškim testisima, a kauč je lupao o beton i pomerao se dok je Gidion jurišao u mene a svaki se mišić na njegovom telu savijao.

Bestidni zvuci žestokog seksa preplavili su svest o tome da su radnici svega nekoliko metara dalje. Oboje nas je vodila trka za vrhuncem, tela su tražila da se oslobode žestine emocija. „Svršiću ti u usta“, zarežao je dok mu se znoj slivao niz slepoočnicu.

Sama pomisao na to bila je dovoljna. Ženskost mi se zgrčila od orgazma, stezala se i grabila njegov kurac, beskrajni udari orgazma izbijali su mi kroz prste na rukama i nogama. A on i dalje nije prestajao, kružio je i mešao kukovima, vešto me zadovoljavajući dok se nisam srušila pod njim. „Evo. Sad.“ Povukao se i krenula sam za njim, pala sam na kolena i usnama mu uzela kurac u erekciji, koji se presijavao.

99

Avada&Chiarissima

Čim sam ga prvi put povukla, počeo je da svršava, prosipajući mi spermu po jeziku u moćnim mlazevima. Sve vreme sam gutala, pila, uživala u grubim zvucima zadovoljstva koji su mu brujali iz grudi.

Ruke mi je stavio u kosu, nagnuvši glavu nad mene dok mu je znoj sijao na stomačnim mišićima. Pomerala sam usta gore--dole po njegovom kurcu, uvlačeći obraze od sisanja. „Dosta“, prodahtao je i sklonio me. „Opet mi se diže.“ Nije mu se ni spuštao, ali nisam htela da ga ispravljam.

Gidion mi je uzeo lice u ruke i poljubio me, a ukusi su nam se pomešali. „Hvala.“ „Za šta mi zahvaljuješ? Ti si obavio čitav posao.“ „Tucati tebe nije nikakav posao, anđele.“ Sporo se osmehivao kao pravi, sit muškarac. „Zahvalan sam na tome što imam tu privilegiju.“ Sela sam na pete. „Ubijaš me. Ne možeš da budeš toliko lep i seksi i da mi pričaš takve stvari.

Previše je. Pregoreće mi mozak. Sva se istopim.“ Široko se osmehnuo i ponovo me poljubio. „Znam taj osećaj.“

100

Avada&Chiarissima

13

Možda zato što sam se upravo kresnula, prepoznala sam znake i na Megumi. Ili je posredi moj radar za seks, kako ga je Keri nazvao, koji ponovo radi. Šta god bilo posredi, znala sam da mi je prijateljica spavala s momkom s kojim je nameravala da raskine i videla sam da nije srećna zbog toga. „Jeste li zajedno ili niste?“, upitah naginjući se preko pulta. „O, raskinula sam“, reče turobno. „Ali prvo smo se kresnuli. Shvatila sam da će me to osloboditi. Osim toga, ko zna koliko ću dugo biti bez seksa.“ „Da li se sad predomišljaš?“ „Ne baš. On je bio sav povređen, kao da sam ga iskoristila za seks. Valjda i jesam, ali on ne voli da se vezuje. Mislila sam da mu jedan kres u podne bez obaveza neće teško pasti.“ ,,I sada si sva sjebana.“ Uputila sam joj osmeh saosećanja. „Seti se da je to momak koji te nije zvao od petka. Ručao je s prelepom devojkom i doživeo orgazam, nije mu loše.“ Nakrivila je glavu. „Da.“ „Da.“ Raspoloženje joj se vidno popravilo. „Evo, vežbaš li večeras?“ „Trebalo bi, ali tata mi je u gradu, pa pratim njegov plan. Ako odemo, slobodno nam se pridruži, ali znaću tek posle posla.“ „Ne želim da se namećem.“ „Da li to čujem izgovor?“ Stidljivo se nasmešila. „Izgovorčić, možda.“ „Ako hoćeš, kreni posle posla sa mnom da ga upoznaš. Ako bude hteo da vežba, pozajmiću ti nešto da obučeš. Ako ne, smislićemo kako ćemo provesti vreme.“ „Volela bih to.“ „Važi, dogovoreno.“ Bilo bi to dobro i za nju i za mene. Tata bi se još više uverio da vodim normalan život, a Megumi ne bi mučila sebe mislima o Majklu. „Krećemo u pet.“ „Ovde živiš?“ Megumi zabaci glavu da bi pogledala zgradu. „Fino.“ Kao i ostale zgrade u ulici oivičenoj drvoredom, i ta ima istoriju i razmeće se arhitektonskim detaljima koje građevinci više ne koriste. Zgrada je obnovljena i sada iznad ulaza ima modernu, staklenu nadstrešnicu. Taj dodatak se neočekivano dobro usaglasio s fasadom. „Hajde“, rekoh, nasmešivši se Polu kada nam je otvorio vrata.

Kada smo izašle iz lifta na mom spratu, privolela sam sebe da ne gledam u Gidionova vrata.

Kako bi bilo da dovedem prijateljicu u stan koji delim s Gidionom? Želim to. Želim da izgradim to s njim.

Otključala sam vrata i uzela Meguminu tašnu kad je ušla. „Raskomoti se. Idem da kažem tati da smo stigle.“ Širom otvorenih očiju, posmatrala je otvorenu dnevnu sobu i kuhinju. „Ovo je ogromno.“ ,,U stvari, ne treba nam sav taj prostor.“ Nasmejala se. „Ali ko se žali?“ „Da.“ Krenula sam ka hodniku koji vodi do gostinske sobe kada se mama pojavila iz prolaza što vodi do moje i Kerijeve spavaće sobe, prekoputa dnevne. Stala sam, zapanjena time što nosi moju suknju i bluzu. „Mama? Šta radiš ovde?“

101

Avada&Chiarissima

Crvene oči je usmerila nekud iznad mog struka, tena toliko bledog da se videlo da je previše našminkana. Tada sam shvatila da je koristila i moju kozmetiku. Mada ponekad misle da smo sestre, ja sam sive oči i maslinastu kožu nasledila od tate i koristim drugačiju paletu boja.

Mučni osećaj mi se razlio po stomaku. „Mama?“ „Moram da idem.“ Nije htela da me pogleda. „Nisam znala da je toliko kasno.“ „Zašto nosiš moje stvari?“, upitah, mada sam znala. „Prosula sam nešto na haljinu. Vratiću ti ih.“ Požurila je da me obiđe i iznenada stala kad je videla Megumi.

Nisam mogla da se pomerim; noge su mi se prikovale za tepih. Ruke sam stegla u pesnice.

Znam hod srama kad ga vidim. Grudi su mi se stegle od besa i razočaranja. „Zdravo, Monika.“ Megumi je prišla da je zagrli. „Kako si?“ „Megumi. Zdravo.“ Mama je očigledno smišljala šta još da kaže. „Drago mi je što te vidim.

Volela bih da ostanem i družim se s vama, ali moram da požurim.“ „Je l' Klensi tu?“, upitah jer nisam obratila pažnju na vozila kad sam stigla. „Ne. Uzeću taksi.“ I dalje me nije gledala u oči, mada se okrenula ka meni. „Megumi, da li bi mogla da kreneš taksijem s mamom? Izvini što te ispaljujem, ali odjednom mi nije dobro.“ „O, naravno.“ Gledala me je i videla sam da je primetila kako mi se raspoloženje promenilo. „Nema problema.“ Tada me je mama pogledala i nisam znala šta da joj kažem. Bilo mi je muka i od griže savesti na njenom licu i od pomisli da je prevarila Stantona. Ako će već tako, treba da preuzme i odgovornost.

Tata je odabrao taj trenutak da nam se pridruži. Ušao je u sobu u farmerkama i majici, bosonog i kose još vlažne od tuširanja.

Kao i uvek, nisam imala sreće. „Tata, ovo je moja drugarica Megumi. Megumi, ovo je moj tata, Viktor Rejes.“ Dok je tata prilazio Megumi da se rukuje, oba moja roditelja su se držala na upadljivom odstojanju. Tom predostrožnošću nisu uspeli da sakriju elektricitet medu sobom. „Mislila sam da provedemo vreme zajedno“, rekoh mu da bih prekinula iznenadnu neprijatnu tišinu, „ali sada mi nije do toga.“ „Moram da pođem“, ponovo reče mama i uze tašnu. „Megumi, htela si da kreneš taksijem s mnom?“ „Da, molim te.“ Drugarica me je zagrlila u znak pozdrava. „Pozvaću te kasnije da vidim kako si.“ „Hvala.“ Uhvatila sam je za ruku i stisnula je pre nego što se odmakla. Čim su se vrata za njima zatvorila, krenula sam u svoju sobu. Tata je pošao za mnom. „Evo, čekaj.“ „Ne želim sada da pričam s tobom.“ „Ne ponašaj se kao dete.“ „Molim?“ Okrenula sam se ka njemu. „Moj očuh plaća ovaj stan. Hteo je da imam mesto s dobrim obezbeđenjem da me sačuva od Nejtana. Jesi li pomislio na to dok si mu tucao ženu? „Vodi računa o jeziku. I dalje si mi ćerka.“ „U pravu si. I znaš šta?“ Krenula sam ka hodniku. „Sada me je prvi put sramota zbog toga.“ Ležala sam na krevetu i gledala u plafon, želeći da budem s Gidionom, ali znala sam da je kod doktora Pitersena.

Poslala sam SMS Keriju: Trebaš mi. Dođi kući brzo.

Bilo je oko sedam kad je neko pokucao na vrata.

102

Avada&Chiarissima

„Devojčice? Ja sam. Pusti me da uđem.“ Požurila sam da mu otvorim i zagrlila sam ga jako. Podigao me je s poda i uneo me u sobu, zatvarajući vrata nogom.

Spustio me je na krevet i seo pored mene, s rukom na mojim ramenima. Dobro je mirisao, na poznati parfem. Naslonila sam se na njega, zahvalna na bezuslovnom prijateljstvu.

Nekoliko minuta kasnije, rekla sam mu: „Moji roditelji su se poševili.“ „Aha, znam.“ Nakrivila sam glavu da bih ga pogledala. Napravio je grimasu. „Čuo sam ih kad sam danas krenuo na snimanje.“ „Fuj.“ Stomak mi se okrenuo. „Aha, ni meni nije bilo prijatno“, promumla. Prošao mi je prstima kroz kosu. „Tata ti je na kauču, izgleda utučeno. Jesi li mu rekla nešto?“ „Nažalost. Bila sam zlobna i sad se grozno osećam zbog toga. Treba da porazgovaram s njim, ali čudno mi je jer najviše odanosti osećam prema Stantonu. A on mi se uglavnom i ne sviđa.“ „Dobar je prema tebi i mami. A varanje nikad nije lepo.“ Prostenjala sam. „Manje bih poludela da su otišli nekud drugo. Mislim, i dalje ne bi bilo u redu, ali ovo je Stantonov stan. Zbog toga je još gore.“ „Da“, saglasi se on. „Šta kažeš na preseljenje?“ Podigao je obrve. „Zato što su ti se roditelji kresnuli ovde?“ „Ne.“ Ustala sam i počela da koračam. „Ovamo smo se doselili zbog obezbeđenja. Imalo je smisla da Stanton pomogne kada je Nejtan predstavljao pretnju i kad je bezbednost bila prioritet, ali sada...“ Pogledala sam ga. „Sada je sve drugačije. Više mi to ne deluje kao ispravna stvar.“ „Gde da se preselimo? Ovde negde, u Njujorku, gde možemo sebi da priuštimo stanarinu? Ili van Njujorka?“ „Ne želim da odem iz Njujorka“, uverila sam ga. „Radiš ovde. I ja.“ I Gidion.

Keri slegnu ramenima. „Dobro. Kako god. Ja sam za.“ Došla sam do kreveta i zagrlila ga. „Hoćeš li da naručiš nešto za večeru dok ja popričam s tatom?“ „Nešto posebno?“ „Ne. Iznenadi me.“ Došla sam kod tate na kauč. Surfovao je po internetu, ali sklonio je laptop kad sam sela. „Izvini za ono što sam malopre rekla“, počela sam. „Nisam tako mislila.“ „Jesi.“ Umorno se počešao po zatiljku. „I ne krivim te. Ne ponosim se sobom sada. I nemam izgovor. Trebalo je da budem pametniji. I ona.“ Povukla sam noge ka sebi i sela okrenuta ka njemu, spuštajući rame na sofu. „Mnogo je hemije između vas dvoje. Znam kako je to.“ Uputio mi je upitni pogled, olujnih i ozbiljnih sivih očiju. „Ti to imaš s Krosom. Video sam to kad je dolazio na večeru. Hoćeš li da pokušaš da središ situaciju s njim?“ „Volela bih. Da li ti to predstavlja problem?“ „Da li te voli?“ „Da.“ Iskrivila sam usne. „Ali još više od toga, ja sam... neophodna sam mu. Sve bi uradio za mene.“ „Zašto onda niste zajedno?“ „Pa... komplikovano je.“

103

Avada&Chiarissima

„Zar nije uvek?“, reče tužno. „Slušaj. Treba da znaš... Zavoleo sam tvoju majku kada sam je prvi put ugledao. Ono što se danas dogodilo nije trebalo da se desi, ali meni to znači.“ „Razumem.“ Uhvatila sam ga za ruku. ,,I šta se dešava sada?“ „Sutra idem kući. Da pokušam da se vratim u kolosek.“ „Keri i ja smo razgovarali o tome da dođemo do San Dijega za vikend posle sledećeg. Mislili smo da svratimo i da se družimo. Da se vidimo s tobom i s doktorom Travisom.“ „Jesi li pričala s Travisom o onome što ti se desilo?“ „Da. Spasao si mi život kad si me povezao s njim“, iskreno rekoh. „Ne mogu dovoljno da ti zahvalim za to. Mama me je slala kod gomile učmalih psihijatara, ali nisam uspela da uspostavim vezu ni sa jednim. Osećala sam se kao studija slučaja. Doktor Travis je učinio da se osećam normalno. Pride sam upoznala Kerija.“ „Jeste li vas dvoje završili s pričom o meni?“ Kao na znak, Keri je ušao u sobu i počeo da maše menijem. „Znam da sam fascinantan, ali možda biste mogli da sačuvate vilice za tajlandsku hranu koja stiže. Naručio sam gomilu.“ Tata je uhvatio let u jedanaest, pa sam morala da prepustim Keriju da ga isprati. Pozdravili smo se pre nego što sam krenula na posao i obećali jedno drugom da ćemo isplanirati put u San Dijego kad se budemo čuli sledeći put.

Taksijem sam se vozila na posao kada me je pozvao Bret. Na trenutak sam pomislila da pustim da se uključi govorna pošta, ali ipak sam se javila: „Hej, zdravo.“ „Zdravo, lepotice.“ Glas mu se prelivao po mojim čulima kao topla čokolada. „Spremna za sutra?“ „Biću. Kad se pušta spot? Kad treba da budemo na Tajms skveru?“ „Treba da stignemo u šest.“ „Dobro. Ne znam šta da obučem.“ „Šta god da obučeš, izgledaćeš divno.“ „Nadajmo se. Kako ide turneja?“ „Provodim se kao nikad u životu.“ Počeo je da se smeje i taj promukli, seksi glas vratio mi je uspomene. „Daleko smo dogurali od 'Pita'.“ „Ah, 'Pit'.“ Nikada neću zaboraviti taj bar, mada se nekih noći sećam samo kroz maglu. „Jesi li uzbuđen zbog sutrašnjeg dana?“ „Da, videću te. Jedva čekam.“ „Nisam na to mislila i ti to znaš.“ „Uzbuđen sam i zbog spota.“ Opet je počeo da se smeje. „Voleo bih da te vidim večeras, ali kasno stižem na aerodrom. Za sutra planiraj večeru.“ „Može li i Keri da pođe? Već sam ga pozvala na premijeru. Vas dvojica se poznajete, pa sam mislila da ti neće smetati. Bar ne mnogo.“ Frknuo je. „Ne treba ti pratnja, Evo. Mogu da se obuzdam.“ Taksi je stao ispred Krosfajera i vozač je zaustavio taksimetar. Pružila sam mu novac kroz pleksiglas i izašla, ostavljajući otvorena vrata za momka koji je požurio da ude. „Mislila sam da ti se Keri dopada.“ „Dopada mi se, ali ne toliko koliko te želim samo za sebe. Šta kažeš na kompromis: Keri dolazi na ručak, a ti na večeru sama? ,,U redu.“ Mislila sam da će Gidionu biti lakše jer ću odabrati restoran čiji je on vlasnik. „Šta kažeš na to da ja rezervišem? „Strava.“

104

Avada&Chiarissima

„Moram da požurim. Stigla sam na posao.“ „Pošalji mi adresu SMS-om da znam gde da te pokupim.“ „Hoću.“ Prošla sam kroz obrtna vrata i krenula ka rampi. „Čućemo se sutra.“ „Jedva čekam. Videćemo se oko pet.“ Ostavila sam telefon i ušla u najbliži otvoreni lift. Kada sam se popela i prošla kroz staklena vrata, Megumi mi je nabila svoj telefon u lice. „Možeš li da poveruješ?“, upita.

Odmakla sam se dovoljno da pogledam ekran. „Tri propuštena poziva od Majkla.“ „Mrzim takve“, žalila se. „Zgodne, hladne i nedosledne. Žele te dok te ne dobiju, a onda žele neku drugu.“ „Onda mu to i kaži.“ „Stvarno?“ „Direktno. Možeš da izbegavaš pozive, ali to će te izluditi. Ali nemoj da pristaješ da se vidite.

Bilo bi loše da opet dođe do seksa.“ „Da.“ Megumi klimnu glavom. „Seks je loš, čak i kad je veoma dobar.“ Počela sam da se smejem i krenula ka kancelariji. Imam još posla pored izigravanja sudije u nečijem ljubavnom životu. Mark je radio na nekoliko naloga istovremeno, tri kampanje su se bližile završnici. Na stolu je imao materijal i makete. To mi je omiljeni deo - kada se svaka kockica strategije poklopi.

Do deset sati, Mark i ja smo već duboko zagazili u razmišljanje o različitim pristupima kampanji za brakorazvodne parnice. Pokušavali smo da pogodimo pravu kombinaciju saosećanja za nekoga ko prolazi kroz težak period i najboljih kvaliteta advokata - mogućnosti da bude lukav i nemilosrdan. „Meni ovo nikada neće biti potrebno“, reče Mark s neba pa u rebra. „Ne“, odgovorih kada sam shvatila da misli na advokate za razvod. „Neće nikada. Umirem od želje da čestitam Stivenu za vreme ručka. Stvarno sam uzbuđena zbog vas dvojice.“ Mark se nasmeši i otkri pomalo krive zube, koji su meni slatki. „Nikada nisam bio srećniji.“ Bilo je blizu jedanaest i prešli smo na kampanju za proizvođača gitara kada mi je zazvonio telefon na stolu. Otišla sam do kancelarije, a uobičajeni pozdrav je prekinulo cičanje. „O bože, Evo! Upravo sam saznala da obe idemo sutra na Šest devetina!“ „Ajerlend?“ „Ko drugi?“ Gidionova sestra je bila toliko uzbuđena da je zvučala kao da ima manje od sedamnaest godina. „Obožavam Šest devetina. Bret Klajn je tako seksi. I Darin Ramsfeld. On je bubnjar. Uh, kako je dobar.“ Počela sam da se smejem. „Sviđa li ti se i njihova muzika?“ „Pfff. To se podrazumeva. Slušaj...“ - glas joj je postao ozbiljan - „mislim da bi trebalo da popričaš sutra s Gidionom. Znaš ono, da dođeš i kažeš 'ćao'. Ako otvoriš vrata, on će da ih provali, kunem se. Luđački mu nedostaješ.“ Zavalila sam se u stolici i prihvatila igru. „Misliš?“ „Očigledno je.“ „Stvarno? Kako?“ „Ne znam. Glas mu se promeni kad priča o tebi. Ne mogu to da objasnim, ali kažem ti, umire da ti se vrati. Ti si mu rekla da me sutra povede, jelda?“ „Ne baš...“ „Ha! Znala sam, uvek radi ono što mu kažeš.“ Počela je da se smeje. ,,I hvala.“

105

Avada&Chiarissima

„Zahvali njemu. Ja samo jedva čekam da te opet vidim.“ Ajerlend je jedina u porodici koju Gidion voli bez zadrške, mada se trudi da to ne pokazuje.

Mislim da se možda plaši da će se razočarati ili da će to nekako uništiti. Nisam sigurna šta je posredi, ali Ajerlend obožava brata, a on se drži na odstojanju, iako mu je ljubav očajnički potrebna. „Obećaj mi da ćeš pokušati da razgovaraš s njim“, nagovarala me je. ,,I dalje ga voliš, jelda?“ „Više nego ikada“, žestoko rekoh. Ćutala je jedan minut, a onda reče: „Promenio se otkako te je upoznao.“ ,,I ja mislim. I ja sam se promenila.“ Uspravila sam se kad je Mark izašao iz svoje kancelarije. „Moram da se vratim na posao, nadoknadićemo sutra. I napravi planove za onaj ženski provod o kojem smo pričale.“ „Kul. Čućemo se kasnije!“ Prekinula sam vezu, zadovoljna zbog toga što me je Gidion poslušao i napravio planove s Ajerlend. Napredujemo, i zajednički i svako za sebe. „Korak po korak“, prošaptah. Onda sam se vratila na posao.

U podne smo Mark i ja otišli da se vidimo sa Stivenom u francuskom bistrou. Čim smo ušli u restoran, lako smo našli Markovog partnera, uprkos tome što je mesto veliko i što je gužva.

Stiven Elison je krupan muškarac - visok, širokih ramena i sav u mišićima. Ima svoju građevinsku firmu i voli da sa svojom grupom radi na gradilištu. Ali ono što zaista upada u oči jeste njegova veličanstvena crvena kosa. Njegova sestra Šona ima istu kosu - i iste su naravi, vole da se zabavljaju. „Hej ti!“ Pozdravila sam ga poljupcem u obraz jer sam s njim mogla da budem prisnija nego sa šefom. „Čestitam.“ „Hvala, draga. Mark će konačno napraviti od mene poštenog čoveka.“ „Za to ti treba mnogo više od braka“, uzvrati Mark i izvuče mi stolicu. „Kad to nisam bio iskren prema tebi?“, pobuni se Stiven. „Hm, da vidim.“ Mark me je smestio, a onda je seo pored mene. „Onda kada si rekao da brak nije za tebe.“ ,Ah, nikada nisam rekao da nije za mene.“ Stiven mi namignu, vragolastih plavih očiju. „Samo da nije za većinu ljudi.“ „Stvarno je bio sav uzrujan zbog toga što treba da te zaprosi“, rekoh. „Bilo mi ga je žao.“ „Da.“ Mark je prelistavao meni. „Ona je svedok tvoje okrutne i neobične kazne.“ „Žali mene“, oštro uzvrati Stiven. „Ja sam pokušavao vinom, ružama i violinistima. Danima sam vežbao kako ću ga zaprositi. A opet me je odbio.“ Prevrnuo je očima, ali videla sam da je u njemu rana koja nije sasvim zacelila. Kada ga je Mark uhvatio za ruku i stegao je, znala sam da sam u pravu. ,,I? Kako te je zaprosio?“, upitah, mada mi je Mark već ispričao.

Konobarica nas je prekinula pitanjem da li želimo vodu. Usput smo naručili i hranu, a onda je Stiven počeo da prepričava tu noć kada im je bila godišnjica. „Preznojavao se kao lud“, nastavi. „Na svaka dva minuta je brisao znoj s lica.“ „Leto je“, promumla Mark. „A u restoranima i pozorištima imaju klimu“, uzvrati Stiven. „Čitave večeri je bio takav i na kraju smo krenuli kući. Mislio sam da neće ništa uraditi. Da će se veče završiti a da on opet neće izgovoriti te proklete reči. I tako sam se pitao da li da ja njega ponovo zaprosim, samo da završimo s tim. A ako me opet odbije...“ „Nisam te odbio prvi put“, ubaci se Mark.

106

Avada&Chiarissima

„... ima da ga udarim. Da ga šutnem u dupe, stavim u avion i da odemo za Vegas, jer ovde ne postajem nimalo mladi.“ „A svakako ni blaži s godinama“, progunđa Mark.

Stiven ga pogleda. „Onda smo izašli iz limuzine i, dok sam ja pokušavao da se setim one svoje fantastične prosidbe, on me je zgrabio za lakat i bubnuo: 'Stive, jebote, moraš da se oženiš mnome.'„ Počela sam da se smejem, naslanjajući se na stolicu dok je konobarica stavljala salatu pred mene. „Tek tako.“ „Tek tako“, reče Stiven, naglašeno klimajući glavom. „Veoma iskreno.“ Pokazala sam Marku palac u znak odobravanja. „Super si.“ „Vidiš?“, reče Mark. „Obavio sam to.“ „Je l’ sami pišete zavete?“, upitah. „Zato što bi to bilo vrlo zanimljivo.“ Stiven se grohotom nasmejao i privukao pažnju svih u restoranu.

Progutala sam čeri-paradajz i rekla: „Znaš da umirem od želje da vidim tvoj rokovnik za svadbu, zar ne?“ „Ovaj, evo, baš...“ „Nisi valjda.“ Mark je odmahnuo glavom kada se Stiven sagnuo i iz poštarske torbe pored stolice izvadio veliki rokovnik.

U njemu je bilo toliko papira da su štrcali sa strane, gore i dole. „Da vidiš što sam pronašao tortu.“ Stiven skloni korpu s hlebom da bi stavio rokovnik na sto.

Ujela sam se za usnu da se ne nasmejem kada sam videla šta je obeleženo, kao i sastojke. „Nećemo imati tortu u obliku oblakodera s kranovima i bilbordima“, odlučno reče Mark. „Stvarno?“, upitah zaintrigirano. „Da vidim.“ Kada sam te večeri stigla kući, ostavila sam tašnu i torbu na uobičajenom mestu, izula se i otišla pravo do kauča. Opružila sam se i gledala u plafon. U pola sedam se nalazim s Megumi u „Krostrejneru“ i nemam mnogo vremena, ali treba mi predah. Prethodnog dana sam dobila menstruaciju i na ivici sam razdraženosti i džangrizavosti, a da sve bude još gore, iscrpljena sam.

Uzdahnula sam znajući da ću u jednom trenutku morati da se suočim s mamom. Imamo gomilu sranja koje treba da resimo i počinje da mi smeta to što odlažemo. Volela bih da se s njom mogu raspraviti lako kao s tatom, ali to nije izgovor za izbegavanje. Ona mi je majka i volim je. Teško mi je kada nismo u dobrim odnosima.

Onda sam pomislila na Korin. Trebalo je da shvatim da žena koja ostavlja muža i seli se iz Pariza u Njujork zbog drugog neće lako odustati. Trebalo bi da poznaje Gidiona toliko da zna da joj proganjanje neće pomoći.

A Bret... Šta da radim s njim?

Interfon je zazvonio. Namrštila sam se, ustala i otišla da se javim. Da li je Megumi pogrešno shvatila, pa misli da treba ovde da se nađemo? Nije da mi smeta, ali... „Da?“ „Zdravo, Evo“, veselo reče momak s recepcije. „Ovde su Mišna i Grejvs, detektivi Njujorške policije.“ Sranje. U tom trenutku je sve postalo beznačajno. Preplavio me je ledeni strah.

Hoću da advokat bude ovde. Previše toga je na kocki.

Ali nisam želela da delujem kao da nešto krijem.

Dva puta sam progutala knedlu pre nego što sam uspela da odgovorim. „Hvala. Možeš li da ih pošalješ gore, molim te?“

107

Avada&Chiarissima

14

Srce mi je dobovalo kad sam požurila da uzmem tašnu i utišam pripejd telefon, a onda sam ga stavila u džep koji se zakopčava. Okrenula sam se i pogledala da li je sve na mestu, treba li da sakrijem nešto. U sobi je cveće i kartica.

Ipak, detektivi će primetiti samo ono što budu videli oko sebe, ukoliko pak nemaju nalog za pretres.

Potrčala sam da zatvorim vrata, a onda sam otišla da zatvorim i Kerijeva. Kada se začulo zvono, teško sam disala. Morala sam da se nateram da usporim i smireno odem do dnevne sobe. Kada sam stigla do ulaznih vrata, udahnula sam duboko i mirno i otvorila. „Zdravo, detektivi.“ Prva je išla Grejvsova, tanka kao šipka, strogog lica i lisičjih plavih očiju. Njen partner Mišna, debeljuškast stariji čovek proredene sede kose, mirniji je od nje. Između njih postoji ritam Grejvsova je babaroga koja ispituje i izbacuje ljude iz ravnoteže. Mišna je očigledno dobar u tome da sve pregleda i ništa ne propusti. Stopa uspešnosti sigurno im je veoma visoka. „Možemo li da uđemo, gospođice Tramil?“, upita Grejvsova onim tonom kojim se pitanje pretvara u zahtev. Zavezala je kovrdžavu smeđu kosu i nosi jaknu da bi sakrila pištolj u futroli. U ruci je držala torbu. „Naravno.“ Otvorila sam vrata još više. „Želite li nešto? Kafu? Vodu?“ „Može voda“, reče Mišna.

Odvela sam ih u kuhinju i uzela flaširanu vodu iz frižidera. Detektivi su čekali za trpezarijskim stolom - Grejvsova nije skidala pogled s mene, a Mišna je osmatrao okolinu. „Sad ste se vratili s posla?“, upita on.

Shvatila sam da znaju odgovor na to pitanje, ali ipak sam odgovorila. „Pre nekoliko minuta.

Hoćete li da sednemo u dnevnu sobu?“ „Dobro nam je i ovde“, reče Grejvsova na svoj nema zezanja način i stavi pohabanu kožnu torbu na radnu površinu. „Postavili bismo vam još nekoliko pitanja ako nemate ništa protiv. I hoćemo da vam pokažemo neke fotografije.“ Umirila sam se. Da li bih podnela da vidim fotografije koje je Nejtan snimio? U jednom trenutku izbezumljenosti, pomislila sam da će mi pokazati fotografije s mesta zločina ili s autopsije. Ipak, znala sam da su izgledi za to mali. „O čemu je reč?“ „Imamo nove informacije koje možda mogu da se povežu sa smrću Nejtana Barkera“, reče Mišna. „Pratimo sve tragove, pa nam možda možete pomoći.“ Udahnula sam duboko i potreseno. „Naravno, volela bih da pokušam. Ali ne vidim kako.“ „Da li vam je poznat Andrej Jedemski?“, upita Grejvsova.

Namrštila sam se. „Ne. Ko je to?“ Iz torbe je izvadila svežanj fotografija dimenzija devet puta trinaest centimetara i stavila ih ispred mene. „Ovaj čovek. Da li ste ga nekad videli?“ Drhtavim prstima sam uzela prvu fotografiju. Na njoj se nalazio čovek u kišnom mantilu, u razgovoru s drugim čovekom koji je upravo ulazio u taksi. Bio je privlačan, svetloplave kose i preplanuo. „Ne. Ne bih zaboravila ovakvog čoveka.“ Pogledala sam je. „Da li bi trebalo da ga poznajem?“

108

Avada&Chiarissima

,,U njegovoj kući smo pronašli vaše fotografije. Uhvaćeni ste na ulici, kako dolazite i odlazite.

Barker je imao iste takve fotografije.“ „Ne razumem. Kako je došao do njih?“ „Verovatno preko Barkera“, reče Mišna. „To je rekao taj Jedemski? Zašto bi mu Nejtan davao moje fotografije?“ „Jedemski ništa nije rekao“, reče Grejvsova. „Mrtav je. Ubijen.“ Osetila sam da glava počinje da me boli. „Ne razumem. Ne znam ništa o tom čoveku i nemam pojma zašto je znao bilo šta o meni.“ „Andrej Jedemski je bio poznati član ruske mafije“, objasni Mišna. „Pored krijumčarenja alkohola i oružja, bio je osumnjičen i za trafiking. Moguće je da je Barker pravio planove da vas proda u belo roblje.“ Odmakla sam se od radne površine, odmahujući glavom, ne mogući da obradim sve te informacije. Mogu da poverujem u to da me je Nejtan uhodio. Mrzeo me je iz dna duše, mrzeo je to što mu se otac ponovo oženio umesto da žali za njegovom majkom zauvek. Mrzeo me je zato što sam ga poslala na psihijatrijsko lečenje i što sam dobila pet miliona dolara odštete, što je on smatrao svojim nasleđem. Ali ruska mafija? Belo roblje? Nikako nisam mogla to da shvatim.

Grejvsova je pregledala fotografije dok nije našla jednu s platinastom safirnom narukvicom.

Imala je okvir u obliku slova L - bez sumnje, forenzički snimak. „Da li prepoznajete ovo?“ „Da. Pripadala je Nejtanovoj majci. Preradio ju je da bi mogao da je nosi. Nikuda nije išao bez nje.“ „Jedemski ju je nosio kada je ubijen“, reče ona ne okolišajući. „Verovatno kao uspomenu.“ „Na šta?“ „Na ubistvo Barkera.“ Gledala sam u Grejvsovu, za koju sam znala da je pametnija od toga. „Hoćete da kažete da je Jedemski možda odgovoran za ubistvo Nejtana? Ko je, onda, ubio Jedemskog?“ Nije skidala pogled s mene i shvatila je motiv za moje pitanje. „Likvidirali su ga njegovi ljudi.“ „Sigurni ste?“ Morala sam da znam da oni znaju da Gidion nije umešan. Da, ubio je zarad mene - da bi me zaštitio - ali nikada ne bi ubio čoveka samo da bi izbegao zatvor.

Mišna se namrštio zbog mog pitanja. Grejvsova je odgovorila: „Nema sumnje. Zabeleženo je na sigurnosnoj kameri. Jednom od pomoćnika se nije dopalo to što Jedemski spava s njegovom maloletnom ćerkom.“ Preplavila me je nada, a zatim ledeni strah. ,,I šta će biti sada? Šta ovo znači?“ „Znate li nekoga ko je povezan s ruskom mafijom?“, upita Mišna. „Bože, ne“, žustro rekoh. „To je... drugi svet. Teško mi je da poverujem i da je Nejtan imao veze s njima. Ali prošle su godine otkako ga znam...“ Protrljala sam stegnute grudi i pogledala Grejvsovu. „Hoću da ostavim to za sobom. Hoću da to prestane da mi uništava život. Da li će se to ikada dogoditi? Da li će me i mrtav progoniti?“ Brzo je pokupila fotografije, bezizražajnog lica. „Uradili smo sve što smo mogli. Kako ćete nadalje, zavisi od vas.“ Stigla sam u „Kros-trejner“ u šest i petnaest. Otišla sam jer sam obećala Megumi, a već sam je jednom ispalila. Pride sam bila silno uznemirena, pa sam morala da se bacim na neku aktivnost da ne bih izludela. Čim su detektivi otišli, poslala sam Gidionu SMS u kojem sam napisala da moramo da se vidimo kasnije, ali nije mi odgovorio do dolaska u teretanu.

Kao i sve što Gidion poseduje, „Kros-trejner“ zadivljuje i veličinom i udobnošću. U trospratnom klubu - jednom od stotinu klubova širom države - postoji sve što zaljubljenik u fitnes može poželeti, kao i spa centar i bar s gustim sokovima.

109

Avada&Chiarissima

Megumi se malo pogubila i bila joj je potrebna pomoć s mašinerijom visoke tehnologije, pa je odabrala vežbe za nove članove i goste pod nadzorom trenera. Ja sam otišla na traku za trčanje.

Počela sam brzim hodom, zagrejala se, pa počela da trčim. Čim sam uhvatila ritam, i misli su počele da mi lutaju.

Da li je moguće da smo Gidion i ja slobodni da pokupimo ono što je ostalo od naših života i krenemo dalje? Kako? Zašto? Mozak mi je vrveo od pitanja koja moram da postavim Gidionu nadajući se da, kao ni ja, on nema pojma ni o čemu. Nije moguće da je umešan u smrt Jedemskog.

Ne verujem.

Trčala sam dok me butine i listovi nisu zaboleli, dok znoj nije počeo da mi se sliva niz telo, a pluća me zabolela od udisanja.

Megumi me je prekinula, mašući rukama dok je išla ka traci. „Zadivljena sam. Ti si mašina.“ Usporila sam do džogiranja, pa do hoda i konačno sam se zaustavila. Uzela sam peškir i flaširanu vodu i sišla, osetivši koliko sam dugo i naporno vežbala. „Mrzim trčanje“, priznala sam, i dalje zadihana. „Kako je tebi prošlo vežbanje?“ Megumi je izgledala šik čak i obučena za teretanu. Gornji deo biciklističke majice s rajsferšlusom imao je svetloplave niti koje su se uklapale s helankama od spandeksa. Odeća je bila letnje vesela i moderna.

Udarila je ramenom o moje. „Zbog tebe se osećam kao da ništa ne znam. Upravo sam bila na krugu i odmerila zgodne momke. Instruktorka mi je dobra, ali volela bih da sam dobila onog.“ Pratila sam njen prst. „To je Danijel. Hoćeš li da vas upoznam?“ „Da!“ Krenula sam s njom do strunjača u sredini i mahnula Danijelu kada je podigao pogled i spazio nas.

Megumi je brzo skinula traku s glave, mada je meni i s trakom izgledala sjajno. Ima prelepu kožu i zavidim joj na usnama. „Evo, drago mi je što te vidim.“ Danijel mi pruži ruku. „Ko je ovo s tobom?“ „Moja drugarica Megumi. Danas nam se pridružila.“ „Video sam da vežbaš s Tarom.“ Blistavo se osmehnuo Megumi. „Ja sam Danijel. Ako ti zatreba pomoć, obrati mi se.“ „Držim te za reč“, upozori ga ona kada su se rukovali. „Slobodno. Imaš li neki poseban cilj u fitnesu?“ Kada su se udubili u priču, pogled je počeo da mi luta. Gledala sam opremu, tražeći nešto lagano čime ću se zabaviti dok oni proćaskaju. Umesto toga sam ugledala poznato lice.

Prebacila sam peškir preko ramena i ugledala ne baš omiljenu reporterku na podu. Duboko sam udahnula i krenula ka njoj, gledajući kako radi sklekove s tegovima od četiri i po kilograma.

Tamnosmeđu kosu je vezala u riblju kost, noge je prikazivala u veoma uzanom šortsu, a stomak joj je bio zategnut i ravan. Izgleda odlično. „Zdravo, Dijana.“ „Pitala bih te da li često svraćaš ovamo“, odgovori ona, ostavi tegove na policu i ustade, „ali to je preveliki kliše. Kako si, Evo?“ „Dobro. Ti?“ Osmehnula se na onaj način koji me uvek natera da navučem gard. „Zar te ne brine to što Gidion Kros zakopava svoje grehe u gomili novca?“ Dakle, Gidion je bio u pravu kad je rekao da će Ijan Hejger nestati čim dobije novac. „Da stvarno verujem da tragaš za istinom, rekla bih ti je.“ „Sve je to istina, Evo. Pričala sam s Korin Giru.“ „O? Kako joj je muž?“

110

Avada&Chiarissima

Dijana poče da se smeje. „Gidion bi trebalo da te unajmi da brineš o njegovom imidžu u javnosti.“ To me je pogodilo jer je blizu istine. „Zašto jednostavno ne odeš do njegove kancelarije i ne obrušiš se na njega? Zašto mu ne očitaš bukvicu? Zašto mu ne prospeš piće u lice ili ga ne ošamariš?“ „Ne bi ga bilo briga. Bilo bi mu sasvim svejedno.“ Obrisala sam znoj koji mi je curio niz slepoočnice i priznala sebi da je co verovatno tačno.

Prokleto dobro znam da Gidion može da bude hladnokrvni kreten. „Svakako bi se osećala mnogo bolje.“ Dijana uze peškir s klupe. „Znam ja tačno od čega bih se osećala bolje. Uživaj u vežbanju, Evo. Sigurna sam da ćemo uskoro ponovo razgovarati.“ Otišla je, a ja sam imala osećaj da nešto smera. Uznemiravalo me je to što nisam znala šta. „Okej, gotova sam“, reče Megumi kada mi se pridružila. „Ko je to bio?“ „Niko bitan.“ U tom trenutku mi je stomak zakrčao i glasno objavio da je svario goveđi gulaš koji sam pojela za ručak. ,,I ja uvek ogladnim od vežbanja. Hoćeš li na večeru?“ „Može.“ Krenule smo ka tuševima, obilazeći opremu i ostale članove. „Pozvaću Kerija da vidim da li hoće da nam se pridruži. „O da.“ Oblizala se. „Jesam li ti rekla da mislim da je sladak?“ „Više puta.“ Mahnula sam Danijelu pre nego što smo izašle.

Stigle smo u svlačionicu, a Megumi je bacila peškir u kantu ispred ulaza. Pre nego što sam i sama to uradila, zastala sam i palcem prešla preko izvezenog logoa „Kros-trejnera“. Pomislila sam na peškire u Gidionovom kupatilu.

Možda ću sledeći put pozvati i njega da sa mnom i društvom krene na večeru.

Možda je najgore prošlo.

Pronašle smo indijski restoran blizu teretane, a Keri i Trej su nam se pridružili držeći se za ruke.

Seli smo za sto tik pored prozora koji gleda na ulicu kraj ulaza, tako da nam je večera bila obojena pulsom grada.

Seli smo na jastuke na podu, popili malo više vina i pustili Kerija da komentariše prolaznike.

Maltene sam videla srculenca u Trej ovim očima dok je gledao u mog najboljeg prijatelja, i radovalo me je to što vidim Kerija kako otvoreno uzvraća naklonost. Kada je Keri stvarno zainteresovan za nekoga, suzdržava se od dodira. Namerno sam odabrala da verujem da to učestalo, spontano dodirivanje s Trejom znači da postaju bliski, a ne da Keri gubi interesovanje.

Dok smo jeli, Majki je ponovo pozvao Megumi, ali ona se nije javila. Kada ju je Keri pitao da li tvrdi pazar, ispričala mu je celu priču. „Ako ponovo pozove, daj meni da se javim“, reče. „O bože, ne“, prostenjala sam. „Šta?“ Keri je trepnuo kao nevinašce. „Mogu da mu kažem da je vezana i da ne može da se javi, a Trej može da viče seksualne naredbe u pozadini.“ „Đavolski.“ Megumi je protrljala ruke. „Majki nije za to, ali držim te za reč ubuduće, s obzirom na to kakve sam sreće s muškarcima.“ Odmahnula sam glavom i krišom otvorila tašnu da nađem pripejd telefon. Zapanjila sam se videvši da Gidion još nije odgovorio.

Keri je gvirio preko stola da ga svi vide. „Očekuješ poziv na seks od ljubavnika?“ „Šta?“ Megumi otvori usta. „Viđaš se s nekim, a nisi mi rekla?“

111

Avada&Chiarissima

Prostrelila sam Kerija pogledom. „Komplikovano je.“ „Sasvim suprotno od komplikovanog“, otezao je Keri, ljuljajući se na jastuku. „Čista požuda.“ „Šta je s Krosom?“, upita ona. ,,S kim?“, uzvrati Keri.

Megumi je bila uporna. „Želi da mu se vrati.“ Sada je Keri mene prostrelio pogledom. „Kad si pričala s njim?“ Odmahnula sam glavom. „Zvao je mamu. I nije rekao da želi da mu se vratim.“ Keri se podmuklo osmehnuo. „Da li bi šutnula novog ljubavnika zbog Krosa, maratonca?“ Megumi me lupi po nozi. „Gidion Kros je maratonac u krevetu? Jebote... A i izgleda tako.

Gospode.“ Hladila se rukom. „Da li možemo da prestanemo da pričamo o mom ljubavnom životu, molim vas?“, promumlah i pogledah u Treja, tražeći podršku.

Ubacio se. „Keri mi reče da vas dvoje sutra idete na premijeru. Nisam znao da su spotovi i dalje popularni.“ Zahvalno sam se uhvatila za slamku spasa. „Vidiš? I ja sam iznenađena.“ ,,A tu je i dobri stari Bret“, reče Keri i nagnu se preko stola ka Megumi kao da hoće da joj oda tajnu. „Zvaćemo ga 'momak iz bekstejdža'. Ili sa zadnjeg sedišta auta.“ Uronila sam prste u čašu i poprskala ga vodom. „O Evo. Ovlažio sam.“ „Samo nastavi“, upozorih ga, „i bićeš mokar.“ Kada smo stigli u stan u petnaest do deset, Gidion se još nije bio javio. Megumi je metroom otišla kući, a Keri, Trej i ja smo taksijem došli do stana. Njih dvojica su otišla pravo u Kerijevu sobu, ali ja sam ostala u kuhinji pomišljajući da odem do susednog stana i vidim da li je Gidion tamo.

Baš kad sam posegla da uzmem ključeve iz tašne, Keri je ušao u kuhinju, bosonog i bez majice.

Uzeo je šlag iz frižidera i zastao pre nego što je izašao. „Si dobro?“ „Aha, dobro sam.“ „Jesi li se čula s mamom?“ „Ne, ali planiram.“ Naslonio je bok o radnu površinu. „Imaš li još nešto na umu?

Počela sam da ga teram. „Idi i zabavi se. Dobro sam. Možemo sutra da pričamo.“ ,,U vezi s tim: kad da budem spreman?“ „Bret hoće da nas pokupi u pet, možeš li da dođeš po mene u Krosfajer?“ „Nema problema.“ Nagnuo se i poljubio me u teme. „Lepo spavaj, devojčice.“ Čekala sam da čujem Kerija kako zatvara vrata, a onda sam uzela ključeve i otišla u susedni stan. Čim sam ušla u mračan i tih stan, znala sam da Gidion nije tu, ali ipak sam sve proverila.

Nisam mogla da se oslobodim osećaja da nešto nije... kako treba.

Gde je?

Odlučila sam da pozovem Angusa, pa sam se vratila u svoj stan, uzela pripejd telefon i odnela ga u spavaću sobu.

I zatekla Gidiona zarobljenog u noćnoj mori.

Zapanjena, zatvorila sam vrata i zaključala ih. Bacao se po mom krevetu, leđa su mu se izvijala od bola, cvileo je. I dalje je nosio farmerke i majicu, a njegovo krupno telo bilo je prebačeno preko prekrivača kao da je zaspao čekajući me. Laptop je oborio na pod, i dalje otvoren, a papiri su šuškali od siline njegovih pokreta.

112

Avada&Chiarissima

Pohitala sam ka njemu pokušavajući da smislim kako da ga probudim a da sebe ne dovedem u opasnost; znala sam da će mrzeti sebe ako me slučajno povredi.

Zarežao je, ispustivši tih, životinjski zvuk agresije. „Nikada“, procedi. „Nikada je više nećeš pipnuti.“ Sledila sam se.

Telo mu se žestoko trglo, a onda je zaječao i sklupčao se drhteći.

Zvuk njegovog bola me je pokrenuo. Popela sam se na krevet i dodirnula ga po ramenu.

Sledećeg trena sam se našla na leđima, zarobljena njim odozgo. Pogled mu je bio fiksiran i slep.

Paralisala sam se od straha. „Sad ćeš da vidiš kako je“, opasno prošapta i zalete se kukovima u mene u bolesnom oponašanju ljubavi koju delimo.

Okrenula sam glavu i ujela ga za biceps, jedva ostavivši trag u jakom mišiću. „Jebem ti!“ Cimnuo se i odbranila sam se onako kako me je Parker naučio, bacila sam ga u stranu, pobegla s kreveta i počela da bežim. „Evo!“ Okrenula sam se ka njemu u borbenom stavu.

Kliznuo je s kreveta i maltene pao na kolena pre nego što je uspostavio ravnotežu i uspravio se. „Izvini. Zaspao sam... Gospode, izvini.“ „Dobro sam“, rekoh uz lažnu smirenost. „Opusti se.“ Prošao je rukom kroz kosu dok su mu se grudi nadimale. Lice mu je bilo znojavo, oči krvave. „Bože.“ Koraknula sam k njemu, boreći se sa strahom koji je lebdeo u meni. Ovo je deo našeg života.

Oboje moramo da se suočimo s tim. „Da li se sećaš sna?“ Gidion proguta uz muku i odmahnu glavom. „Ne verujem ti.“ „Jebote. Moraš da...“ „Sanjao si Nejtana. Koliko ti se često to dešava?“ Uzela sam ga za ruku. „Ne znam.“ „Nemoj da me lažeš.“ „Ne lažem!“, obrecnu se nakostrešen. „Retko pamtim snove.“ Povukla sam ga u kupatilo, namerno ga pomerajući napred i fizički i mentalno. „Detektivi su danas dolazili u posetu.“ „Znam.“ Promuklost u njegovom glasu me je zabrinula. Koliko dugo je spavao i sanjao? Ranila me je pomisao da ga muči sopstveni mozak, da je sam i da trpi bol. „Jesu li bili i kod tebe?“ „Ne. Ali postavljali su pitanja.“ Upalila sam svetlo i stao je, a onda je uhvatio i mene da bi me zaustavio. „Evo.“ „Upadaj pod tuš, šampione. Pričaćemo kad završiš.“ Obuhvatio mi je lice rukama i palčevima prešao preko mojih jagodica. „Juriš mnogo. Uspori.“ „Neću previše da se unosim kad god imaš noćnu moru.“ „Stani na trenutak“, promrmlja i spusti čelo na moje. „Uplašio sam te. Ja sam uplašen. Hajde da zastanemo na trenutak i da se suočimo s tim.“ Smekšala sam i stavila mu ruku na srce koje je ubrzano lupalo.

Zagnjurio mi je nos u kosu. „Daj da te pomirišem, anđele. Da te osetim. Da ti kažem da mi je žao.“ „Dobro sam.“ „Nije dobro“, pobuni se, i dalje tihog i ubedljivog glasa. „Trebalo je da te sačekam u našem stanu.“ Spustila sam mu obraz na grudi jer mi se mnogo dopala ideja o „našem“ stanu.

113

Avada&Chiarissima

„Cele večeri sam proveravala telefon, čekajući SMS ili govornu poruku.“ „Radio sam dokasno.“ Uvukao mi je ruke pod majicu i pomazio mi leda. „Onda sam došao ovamo. Hteo sam da te iznenadim... da vodim ljubav s tobom...“ „Mislim da smo možda slobodni“, prošaptah kada sam ga uhvatila za majicu. „Detektivi...

Mislim da ćemo biti okej.“ „Objasni.“ „Nejtan je stalno nosio jednu narukvicu...“ „Safirnu. Veoma ženstvenu.“ Pogledala sam ga. „Da.“ „Nastavi.“ „Pronašli su je na ruci nekog ubijenog lika iz bande. Ruska mafija. Imaju teoriju da je posredi kriminal koji je krenuo po zlu.“ Gidion je stajao veoma miran, skupljenih kapaka. „To je zanimljivo.“ „Uvrnuto je. Pričali su o mojim fotografijama i belom robiju, a to mi nimalo ne ide uz...“ Prstima mi je pritisnuo usne i ućutkao me. „Zanimljivo je zato što je Nejtan nosio tu narukvicu kada sam ga ubio.“ Gledala sam Gidiona kako se tušira dok sam prala zube. Sapunjavim rukama je prelazio preko tela nezainteresovano, žustrim i grubim pokretima. Nigde intimnog obožavanja uz koje ga ja dodirujem, nigde divljenja ni ljubavi. Završio je za nekoliko minuta, izašao u svoj svojoj obnaženosti, a onda uzeo peškir i obrisao se.

Prišao mi je otpozadi, uhvatio me za kukove i poljubio me u potiljak. „Nemam nikakve veze s podzemljem“, promrmlja.

Isprala sam usta i pogledala ga u ogledalu. „Da li ti smeta što to moraš da mi naglasiš?“ „Bolje da ti kažem nego da me pitaš.“ „Neko se baš potrudio da te zaštiti.“ Okrenula sam se ka njemu. „Možda Angus?“ „Ne. Kaži mi kako je mafijaš umro.“ Vrhovima prstiju sam mu prešla preko mišića na stomaku, obožavajući način na koji se stežu od mog dodira. „Ubio ga je njegov čovek. Osveta. Bio je pod prismotrom, tako da Grejvsova kaže da imaju dokaze.“ „Dakle, to je neko ko je u vezi s njima. Ili s mafijom, ili s vlastima, ili i s jednima i s drugima. Ko god da je odgovoran, odabrali su glinenog goluba koji će da preuzme krivicu i ne plati za to.“ „Ne zanima me ko je to naručio sve dok si ti bezbedan.“ Poljubio me je u čelo. „Treba da brinemo“, blago reče. „Da bi me zaštitili, moraju da znaju šta sam uradio.“

114

Avada&Chiarissima

15

Tek što je prošlo pet, probudila sam se za tren oka. I dalje sam bila pod utiskom sna, onog u kojem i dalje mislim da smo Gidion i ja raskinuli. Obuzele su me usamljenost i tuga i na nekoliko minuta me prikovale za krevet. Poželela sam da Gidion bude pored mene. Da mogu samo da se okrenem i da se stisnem uz njega.

Prethodne večeri nije bilo seksa delimično zbog moje menstruacije. Umesto toga smo uživali u jednostavnoj udobnosti toga što smo zajedno. Sklupčali smo se u krevetu i gledali televiziju dok nisam zaspala od umora izazvanog trakom za trčanje.

Obožavam te mirne trenutke kada se samo držimo. Kad seksualna privlačnost ključa tik ispod površine. Obožavam njegov dah na koži i to kako mi se obline podudaraju s njegovim mišićima kao da smo stvoreni jedno za drugo.

Uzdahnula sam jer sam znala šta me je uznemirilo. Četvrtak je i Bret dolazi u Njujork, ako već nije stigao.

Gidion i ja samo što smo uhvatili novi ritam i sada je najgori trenutak za to da se Bret vrati u moj život. Brinula sam da će nešto poći po zlu, da će neki pokret ili pogled biti pogrešno shvaćen i da će to izazvati nove probleme Gidionu i meni.

Ovo je prvi put da se Gidion i ja zajedno pojavljujemo u javnosti posle „raskida“. To će biti mučenje. Stajati pored Breta dok mi je srce kod Gidiona.

Izašla sam iz kreveta, otišla do kupatila i umila se, a zatim navukla šorts i majičicu. Moram da budem s Gidionom. Moramo da provedemo neko vreme zajedno pre nego što dan počne.

Tiho sam otišla do njegovog stana i osetila se pomalo perverzno zbog toga što trčim hodnikom do njegovih - naših - ulaznih vrata.

Kad sam ušla, bacila sam ključeve na trpezarijski sto i hodnikom krenula ka gostinskoj sobi.

Nisam ga našla tamo i rastužila sam se, ali nastavila sam da ga tražim jer sam ga osetila. Tu peckavu svesnost osećam samo kada je on blizu.

Našla sam ga u glavnoj sobi, kako rukama grli moj jastuk dok delimično spava na stomaku.

Posteljina mu se obavila oko kukova, pa su mu se videla moćna leda, izvajane ruke i tek početak fantastične zadnjice.

Izgledao je kao ostvarenje erotske fantazije. I moj je.

Toliko ga volim.

I hoću da se makar jednom probudi zadovoljan zbog mene, a ne uplašen, tužan i uz kajanje.

Tiho sam se svukla pri svetlosti svitanja, smišljajući kako da zadovoljim svog čoveka. Htela sam da ga svuda diram i ljubim, da ostane bez daha i postane vreo, da osetim kako mu telo drhti. Htela sam da opet uspostavim vezu medu nama, da mu pokažem da sam mu sasvim i bezuslovno posvećena dok nas ne proguta surova realnost.

Kad sam kolenom stala na dušek, pomerio se. Dopuzala sam do njega, pritisnula usne na početak leda i lagano nastavila nagore. „Mmm. Evo“, reče promuklim glasom, malo se proteglivši ispod mene. „Bolje bi ti bilo da se nadaš da sam ja, šampione.“ Gricnula sam ga za lopaticu. ,,U suprotnom će se završiti loše po tebe.“

115

Avada&Chiarissima

Spustila sam se na njega i prekrila ga telom. Njegova toplina je bila božanstvena i na trenutak sam je upijala. „Rano ti je“, promumla i lagano se opusti, zadovoljan koliko i ja zbog toga što se dodirujemo. „Mnogo“, saglasila sam se. „Grliš moj jastuk.“ „Miriše na tebe. Pomaže mi da zaspim.“ Sklonila sam mu kosu i pritisnula mu usne na vrat. „Divno je to što kažeš. Volela bih da ceo dan ležim ovako s tobom.“ „Seti se da te vodim na putovanje ovog vikenda.“ „Da.“ Rukom sam mu prešla preko bicepsa, prstima sam išla po jakom mišiću. „Jedva čekam.“ „Krenućemo čim dođeš s posla u petak i vratićemo se taman za posao u ponedeljak. Ne treba ti ništa sem pasoša.“ „I tebe.“ Poljubila sam mu rame, a onda počela nervozno i brzo da govorim. „Želim te i došla sam spremna da te imam, ali možda će biti malo prljavo. Mislim, maltene je kraj menstruacije, možda i neće, ali ako nisi u fazonu seksa za vreme menstruacije - što potpuno razumem, jer ja nikad nisam volela...“ „Ti si u mom fazonu, anđele. Uzeo bih te kako god mogu.“ Pomerio se, upozorivši me da će se okrenuti. Kliznula sam u stranu i posmatrala kako mu se telo okreće uz mreškanje mišića. „Sedi za mene“, rekoh, pomislivši kako je divniji nego što sam mislila. Ili napaljeniji, što mu nikada ne bih uzela za zlo. „Nasloni se na uzglavlje.“ Namestio se kako sam tražila, snen i seksi, s bradicom. Popela sam mu se u krilo i opkoračila ga. Malo duže sam upijala privlačnost medu nama, sočnu i provokativnu nijansu opasnosti koju je odavao čak i miran. Gidion nije ukroćen i nikada to neće biti. Baš kao što panter ima kandže čak i kad ih ne vidiš.

To mi je jedno od zadovoljstava. Postaje nežan zbog mene, ali ostaje svoj. I dalje je čovek u kojeg sam se zaljubila - težak i pomalo grub - ali se i promenio. On mi je sve, sve što sam želela i tražila u nesavršenom muškarcu.

Sklonila sam mu kosu s lica i vrhom jezika prešla preko njegove donje usne. Veoma toplim i jakim rukama, uhvatio me je za kukove. Otvorio je usta i jezici su nam se dodirnuli. „Volim te“, prošaptah. „Evo.“ Nakrivio je glavu, preuzeo poljubac i produbio ga. Pritisnuo je meke a jake usne na moje. Pomerao je jezik duboko, kušao me je. Pomalo hrapavim jezikom, dodirivao mi je nežnu unutrašnjost usana i osetila sam talas žmaraca po telu. Kurac je počinjao da mu se diže između nas, svilenkasta koža na donjem delu mog stomaka.

Bradavice su mi se stegle, zabolele su me i počela sam da ih trljam o njegove grudi.

Jednom rukom me je uhvatio za potiljak, zarobivši me dok me je strastveno ljubio. Iskosio je usne, jurišao je proždrljivo, sisao mi je usne i jezik. Prostenjala sam i izvila se ka njemu, hvatajući ga za crnu kosu. „Gospode, kako me pališ“, prostenjao je i povukao kolena ka sebi. Okrenuo me je, pridržavajući me telom. Uhvatio me je za grudi i palčevima stao da kruži po mojim krutim bradavicama. „Pogledaj se. Jebeno si prelepa.“ Obuzela me je toplina. „Gidione...“ „Ponekad si hladna, suzdržana plavuša.“ Stegao je vilicu i stavio mi ruku među noge, nežno klizeći prstima po procepu. „A onda postaneš ovakva. Vrela i zahtevna. Želiš moje ruke svuda po telu, moj kurac u sebi.“ „Takva sam za tebe. Ti mi to radiš. To mi radiš otkako smo se upoznali.“

116

Avada&Chiarissima

Gidion me je obuhvatio pogledom i rukom. Dok mi je vrhovima prstiju mazio obrise dojke i istovremeno mi prelazio preko klitorisa, drhtala sam. „Želim te“, grubo reče. „A ja ovde - gola.“ Usne su mu se izvile u lagan, seksi osmeh. „Ne mogu to da propustim.“ Vrhom prsta mi je prešao preko otvora. Malo sam se pridigla da bi imao bolji pristup, obgrlivši ga. „Ali nisam pričao o seksu“, promrmlja. „Mada i to želim.“ „Sa mnom.“ „Samo s tobom“, saglasio se. Lagano mi je prešao prstom preko bradavice. „Uvek i zauvek.“ Prostenjala sam i uhvatila mu kurac, a onda počela da klizim rukom gore-dole. „Pogledam te, anđele, i želim te jako. Želim da budem s tobom, da te slušam, da pričam s tobom. Želim da te čujem kako se smeješ i da te držim kada plačeš. Želim da sedim pored tebe, da udišemo isti vazduh, delimo isti život. Želim da se budimo svakog jutra zajedno kao danas, zauvek. Želim tebe.“ „Gidione.“ Nagnula sam se i nežno ga poljubila. „I ja tebe želim.

Nadraživao mi je vrh bradavice, uvrtao ju je i vukao. Protrljao mi je klitoris i oteo mi se tihi zvuk. Gidionu se digao u mojim rukama, telo mu je reagovalo na moju sve jaču želju.

Soba je polako postajala svetlija od sunca, ali spoljašnji svet kao da je bio udaljen kilometrima.

Intimnost trenutka je bila i vrela i slatka, ispunjavala me je zadovoljstvom.

Nežno i pomno sam mu drkala, a moj jedini cilj bio je da ga zadovoljim i da mu pokažem koliko ga volim. Dodirivao me je na isti način, u očima sam mu videla povredenu dušu kojoj sam potrebna koliko je i on potreban meni. „Srećan sam s tobom, Evo. Činiš me srećnim.“ „Činiću te srećnim do kraja života“, obećah. Kukovi su mi se uskomešali, vrela i jaka želja kolala mi je venama. „To želim najviše na svetu.“ Gidion se nagnuo i prešao mi preko bradavice vrhom jezika, od čega sam osetila oštar bol u grudima. „Obožavam tvoje sise. Jesi li znala to?“ „Ah, dakle, na to si pao - na dude.“ „Nastavi da me izazivaš, anđele. Daj mi razlog da te išljepkam po guzi. Volim i tvoje dupe.“ Pritisnuo mi je ruku na leđa i približio me usnama. Osetila sam vlažnu vrelinu na osetljivom vrhu dojke. Duboko ju je usisao i ženskost je odjeknula kao i njegova usta, gladna za njegovim kurcem.

Osećala sam ga svuda oko sebe i u sebi. Njegovu vrelinu i toplotu. Njegovu strast. U rukama sam držala njegov čvrst i pulsirajući kurac, plišani glavić je sijao od sperme pred ejakulaciju. „Kaži mi da me voliš“, molila sam. Gidion me je pogledao. „Znaš da je tako.“ „Zamisli da ti to nikada nisam rekla. Da nikada nisi čuo to od mene.“ Grudi su mu se raširile od dubokog udaha. „Krosfajer.“ Ruke su mi se ukočile na njemu.

Progutao je knedlu. „To je tvoja reč kad ti je previše, kad postane prejako. Ali to je i moja reč, jer ti činiš da se tako osećam. Sve vreme.“ „Gidione, ja...“ Ostala sam bez teksta. „Kada ti to kažeš, znači 'prestani'.“ Sklonio mi je ruku s grudi i pomazio me po obrazu. „Kada ja to kažem, znači 'nikada nemoj da prestaneš'. Šta god da mi radiš, potrebno mi je da nastaviš.“ Podigla sam se iznad njega. „Dozvoli mi.“ „Da.“ Sklonio mi je prste s procepa i, sekund kasnije, ispunio me je kurcem, šireći mi osetljivo tkivo užarenim glavićem.

117

Avada&Chiarissima

„Polako“, blago naredi, pogleda zaklonjenog dok je lizao prst dugim, senzualnim pokretom jezika. Izgledao je tako opako, tako besramno bezobrazno. „Pomozi mi.“ Uvek mi je teže da ga uzmem tako, koristeći samo gravitaciju i težinu svog tela.

Koliko god me očajnom činio, i dalje sam preuska.

Uhvatio me je za kukove, pokrećući me gore-dole spontano, nabijajući me na debeo ud. „Oseti svaki centimetar, anđele“, mumlao je. „Oseti kako mi ga dižeš.“ Butine su mi zadrhtale kada je protrljao nežan deo u meni. Stegla sam ga za zglavke dok mi se ženskost mreškala. „Nemoj da svršiš“, upozorio me je onim autoritativnim tonom koji ću sigurno poslušati. „Ne dok me celog ne uzmeš.“ „Gidione.“ Izluđivalo me je lagano, neprestano trenje njegove pažljive penetracije. „Misli o tome kako je dobro kada sam u tebi, anđele. Kada tvoja halapljiva pičkica ima oko čega da se stegne dok svršavaš.“ Stegla sam se oko njega, zavedena laskavim, hrapavim glasom. „Požuri.“ „Ti si ta koja treba da me pusti unutra.“ Oči su mu sijale koliko se zabavljao. Naveo me je da se izvijem i promenio mi ugao. Kliznula sam na njega i nabila se dokraja finim, vlažnim pokretom. ,,Oh!“ „Jebote.“ Zabacio je glavu, dišući brzo i grubo. „Fantastična si. Stežeš me kao pesnica.“ „Dušo.“ Nisam mogla da sakrijem molbu u glasu. Bio je tako krut i debeo u meni, toliko duboko da sam jedva hvatala vazduh...

Uputio mi je užaren pogled. „Želim ovo. Ti i ja, ništa između nas.“ „Ništa“, rekoh žestoko, dahćući. Koprcajući se. Gubeći razum. Silno mi treba da svršim. „Pssst. Imam te.“ Gidion je podigao palac do usta, liznuo ga, a onda počeo njime da mi trlja klitoris uz vesto određen pritisak. Preplavila me je vrelina u izmaglici znoja, širila se dok me nije uhvatila groznica.

Svršila sam uz užareni nalet zadovoljstva, a ženskost mi se jako i očajnički stezala. Ispustio je životinjski urlik, kurac mu je otekao u odgovor na požudno ceđenje mog tela. Ali nije svršio i zbog toga je moj orgazam bio još intimniji.

Bila sam otvorena, ranjiva, rastrgnuta od želje. A on me je gledao kako se raspadam tim plavim očima koje uhode, sasvim vladajući sobom. To što se nije pomerao, već je samo ostao duboko, pojačalo je osećaj međusobne povezanosti.

Od orgazma su me preplavila osećanja i suza mi je kliznula niz obraz. „Dođi“, promuklo reče, uhvati me za leđa i povuče me ka sebi. Olizao mi je suzu, a onda me je slatko dotakao vrhom nosa. Grudi sam pritisla uz njegove, zagrlila sam ga oko struka i kliznula između njega i uzglavlja. Držala sam ga uza se dok mi se telo treslo od zakasnelih naleta. „Tako si lepa“, promrmlja. „Tako meka i slatka. Poljubi me, anđele.“ Nakrivila sam glavu i ponudila mu usne. Spajanje je bilo vrelo i vlažno, erotska kombinacija njegove nezasite želje i moje nezaustavljive ljubavi.

Zavukla sam mu ruke u kosu i zadržala ga da se ne pomera. I on je to meni uradio, sporazumevali smo se bez reči. Pritisnuo je usne na moje, tucao me je jezikom iako mu se kurac u meni nije pomerao.

Osetila sam skrivenu napetost u njegovom poljupcu i dodiru i znala sam da i on brine zbog događaja pred nama. Izvila sam leđa, naslonila se na njega i poželela da budemo neodvojivi.

Zubima mi je uhvatio donju usnu i nežno zagrizao natečeni prevoj. Zajecala sam i on promrmlja, tešeći me ritmičnim pokretima jezika.

118

Avada&Chiarissima

„Ne pomeraj se“, promuklo reče, držeći me za potiljak. „Hoću da svršim samo tako što te osećam.“ „Molim te“, prodahtala sam. „Svrši u mene. Daj mi da te osetim.“ Potpuno smo se prepleli, dahtali smo i vukli se, kurac mu je stajao u meni ukrućen, ruke su nam bile u kosi onog drugog, usne i jezici mahnito su nam se parili.

Gidion je moj, potpuno. I dalje sam delimično zapanjena time što ga imam na ovaj način, što je obnažen u krevetu koji delimo, u stanu koji delimo, što je u meni, deo mene, što uzima svaki delić moje ljubavi i strasti, a zauzvrat mi pruža i više od toga. „Volim te“, zaječala sam, stežući ga oko uda. „Toliko te volim.“ „Evo. Bože.“ Stresao se i svršio. Prostenjao mi je u usta, rukama, me stežući za glavu, osećala sam njegov težak dah na usnama. Osetila sam kako prska u mene, kako me puni i zadrhtala sam od još jednog orgazma dok mi je zadovoljstvo nežno prolazilo kroz telo.

Ruke su mu neumorno prelazile preko mog tela, trljao mi je leda gore-dole, poljubac mu je bio ona savršena mešavina ljubavi i želje. Osećala sam njegovu zahvalnost i potrebu, prepoznala sam ih jer se i sama tako osećam. Čudo je što sam ga pronašla, što čini da se ovako osećam, što mogu da volim muškarca toliko duboko, potpuno i seksualno uz sav teret koji nosim. I što zauzvrat mogu da mu ponudim isto takvo utočište.

Prislonila sam mu obraz na grudi, slušajući kako mu srce dobuje, a njegov znoj se mešao s mojim. „Evo.“ Oštro je izbacio vazduh. „Oni odgovori koje hoćeš od mene... moraš da mi postaviš pitanja.“ Držala sam ga jedan minut, čekajući da nam se tela oporave a da se moja panika stiša. I dalje je bio u meni. Bliži smo nego ikada, ali to mu nije dovoljno. Mora da dobije više, na svakom polju.

Neće stati dok ne bude posedovao svaki deo mene i dok se ne bude ubacio u svaki kutak mog života.

Odmakla sam se i pogledala ga: „Gidione, ne idem nikud. Ne moraš da teraš sebe ako nisi spreman.“ „Spreman sam.“ Gledao me je pogledom punim moći i odlučnosti. „Treba mi da ti budeš spremna. Uskoro ću ti postaviti pitanje, Evo. I treba mi da dobijem pravi odgovor.“ „Prerano je“, prošaptah stegnutog grla. Malo sam se podigla, pokušavajući da napravim distancu, ali povukao me je i zadržao me. „Ne znam da li mogu.“ „Ali ne ideš nikud“, podseti me stegnute vilice. ,,A ni ja. Zašto odlagati ono što je neizbežno?“ „Ne treba tako da gledaš na to. Imamo previše okidača. Ako ne budemo pažljivi, jedno od nas će se zatvoriti, ili oboje, odgurnućemo ono drugo od sebe...“ „Pitaj me, Evo“, naredi mi. „Gidione...“ „Sada.“ Razdražena njegovom tvrdoglavošću, pušila sam se jedan minut, a onda sam shvatila da, kakav god bio razlog tome, postoje pitanja na koja treba odgovoriti bez obzira na sve. „Doktor Lukas. Da li znaš zašto je lagao tvoju majku?“ Stezao je zube, a pogled mu je postao težak i hladan. „Štitio je šuraka.“ „Šta?“ Uspravila sam se u sedeći položaj dok su mi misli letele. „Eninog brata? Žene s kojom si spavao?“ „Koju sam tucao“, oštro me ispravi. „Svi u Eninoj porodici bave se mentalnim zdravljem. Cela sjebana familija. Ona je psihijatar. Jesi li našla to kada si kopala po Guglu?“

119

Avada&Chiarissima

Odsutno sam klimnula glavom, više zabrinuta zbog žestine s kojom je rekao psihijatar, maltene ispljunuvši tu reč. Da li se zbog toga nije obratio za pomoć ranije? I koliko me voli kad se pomučio i otišao doktoru Pitersenu uprkos mržnji? „Nisam to odmah znao“, nastavi on. „Nisam shvatao zašto Lukas laže. On je pedijatar, pobogu.

Trebalo bi da vodi računa o deci.“ „Jebeš to. Trebalo bi da bude čovek!“ Preplavio me je bes, užasna želja da nađem Lukasa i da ga povredim. „Ne mogu da verujem da me je gledao u oči i pričao mi sva ona sranja.“ Krivio je Gidiona za sve... pokušavao je da napravi jaz među nama... „Tek kad sam tebe upoznao, počeo sam da shvatam“, reče i stegnu me oko struka. „On voli En. Možda koliko i ja tebe. Dovoljno da joj oprosti prevaru i da zaštiti njenog brata kako bi je poštedeo istine. Ili poniženja.“ „On ne bi trebalo da se bavi medicinom.“ „Slažem se.“ „Zašto je onda njegova ordinacija u tvojoj zgradi?“ „Ja sam kupio zgradu jer je tamo imao ordinaciju. Pomaže mi da ga držim na oku i vidim koliko mu ide... ili ne ide.“ Nešto u načinu na koji je rekao „ili ne ide“ navelo me je da se zapitam: da li on ima veze s tim što je Lukas neko vreme gubio profit? Setila sam se kako je, kad je Keri bio u bolnici, sve sredio za njega i mene, jer je Gidion velikodušni dobročinitelj. Koliko uticaja ima?

Ako postoji način da se nanese šteta Lukasu, sigurna sam da ga Gidion zna. ,,A šurak?“, upitah. „Šta se desilo s njim?“ Gidion podiže bradu i suzi pogled. „Slučaj je zastario, ali suočio sam se s njim, rekao sam mu da ću, ako ikada bude radio u struci ili pipnuo još neko dete, osnovati fond neograničenog budžeta kojim će biti gonjen i civilno i krivično u ime žrtava. Ubrzo potom se ubio.“ To poslednje je rekao bez zadrške, od čega mi se potiljak naježio. Zadrhtala sam od hladnoće koju sam osetila.

Trljao mi je ruku gore-dole, pokušavajući da me ugreje, ali nije me privukao sebi. „Hju je bio oženjen. Imao je dete. Sina. Starog nekoliko godina.“ „Gidione.“ Zagrlila sam ga, shvatajući. I njemu se otac ubio. „Nisi ti kriv za to što je Hju odlučio da uradi. Nisi odgovoran za njegove odluke.“ „Nisam?“, upita onim ledenim glasom. „Ne, nisi.“ Stegla sam ga najjače, udahnula sam ljubav u njegovo napeto, stegnuto telo. ,,A dečak... možda je smrt njegovog oca sprečila da mu se desi što i tebi. Jesi li pomislio na to?

Grudi su mu se podigle i grubo spustile. „Da, pomislio sam. Ali on ne zna kakav mu je otac bio.

On samo zna da tate nema, da je on tako odabrao, i da ga je ostavio. Misliće da tati nije dovoljno stalo, pošto je otišao.“ „Dušo.“ Povukla sam njegovu glavu ka sebi da bi je spustio. Nisam znala šta da kažem. Ne mogu da smišljam izgovore za Džefrija Krosa, a znam da Gidion misli na njega i na sebe kao dečaka kakav je nekada bio. „Nisi ništa pogrešno uradio.“ „Evo, treba mi da ostaneš“, prošapta, konačno me zagrlivši. ,,A ti uzmičeš. Izluđuje me to.“ Nežno sam se njihala i ljuljala ga. „Oprezna sam jer si mi toliko važan.“ „Znam da nije fer da te pitam da budeš sa mnom“ - zabacio je glavu - „kad ne možemo ni da spavamo u istom krevetu, ali voleću te bolje od bilo koga. Brinuću o tebi i usrećiću te. Znam da mogu.“ „Možeš.“ Sklonila sam mu kosu sa slepoočnica i poželela da zaplačem kada sam mu videla čežnju na licu. „Hoću da veruješ da ću ostati s tobom.“

120

Avada&Chiarissima

„Plašiš se.“ „Ne plašim se tebe.“ Uzdahnula sam, pokušavajući da smislim reći koje će imati smisla. „Ne mogu... Ne mogu da ti budem samo dodatak.“ „Evo.“ Lice mu je smekšalo. „Ne mogu da promenim ono što jesam, a ne želim da menjam ni tebe. Samo želim da budemo to što jesmo - zajedno.“ Poljubila sam ga. Nisam znala šta da kažem. I ja želim da živimo isti život, da budemo zajedno u svakom smislu. Ali takode verujem da ni on ni ja nismo spremni za to. „Gidione.“ Opet sam ga poljubila, ostavivši usne na njegovima. „Ti i ja jedva da smo jaki sami.

Svakim danom nam je sve bolje, ali još nismo uspeli. Nisu samo noćne more posredi.“ „Onda mi kaži o čemu je reč.“ „O svemu. Ne znam... Meni više nije u redu da živim u stanu koji Stanton plaća, sada kada mi Nejtan više nije pretnja. A posebno sada kada su mi se roditelji spanđali.“ Podigao je obrve. „Molim?“ ,Aha“, potvrdih. „Težak haos.“ „Useli se kod mene“, reče, trljajući mi leda da bi me utešio. „Dakle... da preskočim samostalan život? Da li ću uvek živeti na tuđoj grbači?“ „Jebem li mu.“ Ispustio je zvuk razdraženosti. „Hoće li ti biti bolje ako budeš plaćala pola stanarine?“ „Ha! Kao da ja mogu da priuštim sebi tvoj penthaus čak i da plaćam trećinu. Nema šanse ni da bi Keri to mogao.“ „Onda ćemo se preseliti ovamo ili u susedni stan, ako hoćeš, i preuzećemo stanarinu. Evo, nije mi važno gde smo.“ Gledala sam ga, želela sam to što nudi, ali bojala sam se da nas čeka klopka koja će nas povrediti. „Došla si k meni čim si se probudila jutros“, naglasio je. „Ni ti ne voliš da budemo odvojeni.

Zašto bismo se mučili? Zajednički život trebalo bi da nam bude najmanji problem.“ „Ne želim da sjebem ovo“, rekoh dok sam mu prstima prelazila preko grudi. „Potrebno mi je da uspemo, Gidione.“ Uhvatio me je za ruku i pritisnuo je na svoje srce. ,,I meni to treba, anđele. I hoću ovakva jutra i večeri kao sinoć.“ „Niko ne zna ni da se viđamo. Kako ćemo od raskida da se prebacimo na zajednički život?“ „Počinjemo danas. Ti vodiš Kerija na premijeru. Ja ću da vam priđem s Ajerlend, da kažem 'zdravo'...“ „Pozvala me je“, prekinuh ga, ,,i rekla mi da ti priđem. Hoće da opet budemo zajedno.“ „Ona je pametna devojka.“ Nasmejao se i osetila sam blago uzbuđenje pri pomisli da se možda otvara prema njoj. „Dakle, neko će prići nekom, ćaskaćemo, javiću se i Keriju. Ti i ja ne moramo da glumimo privlačnost. Sutra ću da te izvedem na ručak. Idealno bi bilo da odemo u 'Brajant park gril'. Da se malo pokažemo.“ Sve to zvuči divno i lako, ali... „Da li je bezbedno?“ „Pronašli su Nejtanovu narukvicu na lešu kriminalca, što otvara vrata razumnoj sumnji. Samo nam to i treba.“ Pogledali smo se dok smo delili osećaj nade, uzbuđenja i očekivanja u budućnosti koja je delovala još nesigurnije nego juče.

Dodirnuo mi je obraz. „Rezervisala si 'Tablo jedan' za večeras.

121

Avada&Chiarissima

Klimnula sam glavom. „Aha, morala sam da iskoristim tvoje ime da bi me stavili na spisak, ali Bret me je pozvao na večeru i htela sam da odem na mesto koje ima veze s tobom.“ „Ajerlend i ja smo rezervisali u isto vreme. Pridružićemo vam se.“ Promeškoljila sam se od neprijatnosti, nervozna i pri samoj pomisli na to, a Gidion se ukrutio u meni. „Uh...“ „Ne brini“, promrmlja, očigledno se prebacujući na vrelije misli. „Biće zanimljivo.“ „Ma da.“ Gidion me je obuhvatio oko kukova i lopatica, podigao me i pomerio, prevrnuo i stavio ispod sebe. „Veruj mi.“ Htela sam da odgovorim, ali ućutkao me je poljupcem i pojebao me do besvesti.

Istuširala sam se i obukla kod Gidiona, a onda sam požurila hodnikom do svog stana da uzmem tašnu i torbu, pokušavajući da ne delujem kao da se šunjam. Bilo mi je lako da se spremim kod Gidiona jer u kupatilu ima sve što mi treba od kozmetike, a i kupio je toliko odeće i donjeg veša da nikad više ne moram da otvorim svoj ormar. Previše je, ali on je takav.

Ispirala sam šolju od kafe koju sam na brzinu popila kada je Trej ušao u kuhinju.

Stidljivo se osmehnuo. Delovao je opušteno u Kerijevoj trenerci i svojoj majici koju je nosio prethodne večeri. „Dobro jutro.“ ,,I tebi.“ Stavila sam šolju u mašinu za sudove i okrenula se ka njemu. „Drago mi je što si došao na večeru.“ „I meni. Lepo sam se proveo.“ „Kafa?“, upitah. „Molim te. Moram da se spremim za posao, ali vučem se kao prebijena mačka.“ „Imam i ja takve dane.“ Skuvala sam mu kafu i pružila mu šolju.

Uzeo ju je i podigao je da bi nazdravio. „Smem li da te pitam nešto?“ „Samo napred.“ „Da li se i tebi sviđa Tatjana? Je l’ ti čudno što oboje dolazimo?“ Slegnula sam ramenima. „Da budem iskrena, ne poznajem Tatjanu baš dobro. Ne druži se sa mnom i Kerijem kao ti.“ ,,O.“ Krenula sam ka vratima i stegla ga za rame u prolazu. „Želim ti lep dan.“ ,,I ja tebi.“ Proverila sam telefon kada sam taksijem krenula na posao. Skoro da sam poželela da prošetam jer je taksista otvorio prednje prozore i očigledno imao nešto protiv stavljanja dezodoransa. Jedino što je bolje jeste to što smo stigli brže nego da sam išla pešice.

Bret mi je poslao poruku oko šest ujutru: Sleteo. Jedva čekam da te vidim!

Poslala sam mu smajli.

Megumi je izgledala dobro kada sam stigla na posao, što je i mene razveselilo, ali Vil je izgledao utučeno. Kada sam stavila tašnu u fioku, došao je do mene i stavio ruke na donji deo zida. „Šta nije u redu?“, upitah gledajući ga iz stolice. „Pomoć. Potrebni su mi ugljeni hidrati.“ Počela sam da se smejem, odmahujući glavom. „Meni je baš slatko to što se patiš dijetom zbog devojke.“ „Ne bi trebalo da se žalim“, reče. „Smršala je oko dva i po kilograma - mada ne znam zašto - i izgleda sjajno, puna je energije. Ali bože... Osećam se kao izduvani balon. Nije moje telo stvoreno za ovo.“ „Da li me ti to zoveš na ručak?“ „Molim te.“ Sklopio je ruke kao da se moli. „Ti si jedna od retkih žena koje znam a koje stvarno uživaju u hrani.“

122

Avada&Chiarissima

„Što mi se vidi i po dupetu“, jadno rekoh. ,Ali naravno. Može.“ „Najbolja si, Evo.“ Okrenuo se i naleteo na Marka. „Ups. Izvini.

Mark se nasmeja. „Nema problema.“ Vil se vratio u svoju kancelariju, a Mark mi se osmehnuo. ,,U pola deset nam stiže tim iz 'Drajsdela'„, podsetila sam ga. „Da. A imam jednu ideju koju bih voleo da razradimo pre nego što stignu.“ Uzela sam laptop i ustala, pomislivši kako se trkamo s vremenom. „Živiš na ivici, šefe.“ „To je jedini način. Hajde.“ Dan je proleteo i ja sam se potpuno posvetila poslu, puna neumorne energije. To što sam ustala rano a onda pojela piroge za ručak nije me usporilo.

Završila sam tačno u pet i brzo se presvukla u toaletu, skinuvši suknju i bluzu i obukavši svetloplavu pamučnu haljinu. Obula sam sandale s platformom, zamenila dijamantske minduše srebrnim alkama i odvezala rep, pa napravila nehajnu pundu. Onda sam krenula do prizemlja.

Dok sam išla ka obrtnim vratima, ugledala sam Kerija napolju kako razgovara s Bretom.

Usporila sam i pustila sebe da jedan minut upijam staru ljubav.

Bretova kratka kosa je prirodno tamnoplava, ali vrhove je ofarbao u platinasto i to mu dobro stoji, uz preplanulu kožu i prelepe smaragdnozelene oči. Na sceni uglavnom ne nosi majicu, ali danas nosi crne vojničke pantalone i krvavocrvenu majicu; ruke su mu tetovirane.

Onda se okrenuo, pogledao unutra i ja sam ponovo krenula, osetivši leptiriće u stomaku kada me je primetio, a njegovo veoma lepo lice je smekšalo kada se nasmejao, uz ubitačne rupice u obrazima.

Gospode, seksi je do bola.

Osetila sam se previše izloženom, pa sam izvukla naočari za sunce i stavila ih. Duboko sam udahnula kada sam prošla kroz obrtna vrata, bacajući pogled na bentli parkiran iza Bretove limuzine.

Bret zviznu. „Opa, Evo. Sve si lepša svaki put kad te vidim.“ Uputila sam Keriju usiljen osmeh dok mi se puls luđački ubrzavao. „Hej.“ „Devojčice, izgledaš super“, reče i uhvati me za ruku.

Krajičkom oka sam videla kako Angus izlazi iz bentlija. U tom deliću sekunde, nisam videla da je Bret krenuo ka meni. Onda sam osetila ruke na struku, shvatila da namerava da me poljubi i jedva uspela da okrenem glavu na vreme. Okrznuo mi je krajičak usana toplim i poznatim dodirom.

Zateturala sam se i saplela se o Kerija, koji me je uhvatio za ramena.

Rumena od stida i pometena, nisam smela da pogledam u Breta.

Onda sam ugledala Gidionove ledene plave oči.

Sleđen ispred obrtnih vrata, Gidion me je gledao takvim intenzitetom da sam zaškiljila.

Izvini, sricala sam, osećaj ući se užasno, znajući kako bih se ja osećala da ga je Korin juče poljubila. „Zdravo“, pozdravi me Bret, previše usredsreden na mene da bi primetio mračnu figuru stegnutih pesnica i vilice svega nekoliko metara dalje. „Hej.“ Osećala sam da me Gidion posmatra i bolelo me je to što ne mogu da odem do njega. „Spreman?“ Ne čekajući Kerija i Breta, otvorila sam vrata limuzine i ušla. Jedva da sam sela, a već sam izvadila pripejd telefon i hitro poslala Gidionu: Volim te.

Bret je seo pored mene, a onda je i Keri ušao. „Čoveče, svuda viđam tvoje lepo lice“, reče Bret, obraćajući se Keriju.

123

Avada&Chiarissima

„Aha.“ Keri mi uputi iskrivljen osmeh. Izgledao je divno u iznošenim farmerkama i markiranoj majici, s kožnim narukvicama koje su mu se slagale uz čizme.

124

Avada&Chiarissima

16

„Jesu li i ostali iz benda došli u Njujork?“, upitah. „Aha, svi su tu.“ Bret me ponovo počasti osmehom s rupicama u obrazima. „Darin je zaspao čim smo stigli u hotel.“ „Ne znam kako može satima da lupa u bubnjeve. Iscrpljuje me i kad gledam.“ „Kada te na sceni udari adrenalin, energija nije problem.“ „Kako je Erik?“, upita Keri, zainteresovan više nego što bi trebalo da bude, i zapitala sam se - i to ne prvi put - da li su on i basista nekad bili zajedno. Koliko ja znam, Erik je strejt, ali tu i tamo sam videla sitne znakove koji su mi govorili da je možda malo eksperimentisao s mojim najboljim prijateljem. „Erik rešava neke probleme koji su iskrsli na turneji“, odgovori Bret. ,,A Lans se smuvao s devojkom koju je upoznao kad smo bili u Njujorku prošli put. Videćete ih sve za nekoliko minuta.“ „Život rok zvezde“, zadirkivala sam ga.

Bret je slegnuo ramenima i nasmejao se.

Odvratila sam pogled i zažalila zbog toga što sam povela Kerija, zato što njegovo prisustvo znači da ne mogu da kažem Bretu šta mislim - da volim drugog i da za nas nema nade. Veza s Bretom bi bila sasvim drugačija od ove s Gidionom. Imala bih mnogo slobodnog vremena dok je on na turnejama. Mogla bih da radim sve ono što sam i mislila da treba da radim dok se nisam skrasila - da živim sama i provodim vreme nevezana za prijatelje i sama sa sobom. Najbolje od oba sveta: da imam momka, ali da uživam u svojoj individualnosti.

Ipak, mada sam se bojala da pravo iz fakultetske veze uskočim u vezivanje do kraja života, ne sumnjam da je Gidion taj kojeg želim. Samo nam se vreme ne podudara - ja mislim da nema potrebe da žurimo, a on misli da nema potrebe da čekamo. „Stigli smo“, reče Bret i pogleda kroz prozor u gužvu.

Uprkos sparnom danu, Tajms skver je pun kao i uvek. Rubin-crvene staklene stepenice na Dafi skveru pune su ljudi koji su se fotografisali, a pešaci su zakrčili pretrpane trotoare. Na ćoškovima su stajali policajci i pazili da neko ne napravi problem. Ulični izvođači su se nadglasavali i mešali su se mirisi sa štandova s hranom i manje lepi mirisi same ulice.

Masivni elektronski bilbordi na zgradama borili su se za pažnju, a bio je tu i onaj s Kerijem kojeg manekenka grli otpozadi. Kamermani i operateri zvuka su se muvali oko pokretnih videoekrana, montiranih na pokretnu platformu ispred tribina za sedenje.

Bret je prvi izašao iz limuzine, dočekan uzbuđenim vrištanjem vatrenih obožavalaca - mahom devojaka. Uputio im je onaj svoj ubitačan osmeh i mahnuo, a onda mi je pružio ruku da bi mi pomogao da izađem. Mene su dočekali manje srdačno, pogotovo kada me je Bret uhvatio oko struka. Međutim, kada je Keri izašao, začulo se mumlanje. Kada je stavio naočari za sunce, i on je dobio uzbuđene povike i mjaukanje.

Preplavile su me sve te senzacije, ali brzo sam se usredsredila kada sam ugledala Kristofera Vidala mlađeg kako priča s voditeljem tračerske emisije. Gidionov brat je bio poslovno obučen: košulja, kravata i mornarskoplave pantalone. Njegova tamnokestenjasta kosa je upadala u oči čak i pri senkama rane večeri koje su bacale okolne zgrade. Kada me je ugledao, mahnuo mi je, pa se i voditelj okrenuo ka meni. Mahnula sam i ja.

125

Avada&Chiarissima

Ostali članovi Šest devetina su stajali ispred tribina i davali autograme, očigledno uživajući u pažnji. Pogledala sam Breta. „Idi, radi svoj posao.“ „Da?“ Proučavao me je, pokušavajući da se uveri da ću biti dobro ako me napusti. „Da.“ Mahnula sam rukom. „Ovo je za tebe. Uživaj. Biću ovde kad počne premijera.“ „Važi.“ Nasmejao se. „Ne idi nikud.“ Otišao je. Keri i ja smo došli do šatora s logom „Vidal rekordsa“. Zaštićen od mase privatnim obezbeđenjem, bio je mala oaza u svoj toj ludnici Tajms skvera. „Pa, devojčice, imaćeš s njim pune ruke posla. Zaboravio sam kako je bilo kad ste bili zajedno.“ „'Bilo' je tačna reč“, naglasih. „Drugačiji je nego pre“, nastavi on. „Više je... smireniji je.“ „Super za njega. S o obzirom na sve što mu se sada dešava u životu.“ Odmerio me je. „Zar te nimalo ne zanima da saznaš da li i dalje može da te pojebe do ludila?“ Prostrelila sam ga pogledom. „Hemija je hemija. I sigurna sam da je imao mnogo vremena da uvežba ionako odlične veštine.“ „Uvežba, ha-ha.“ Pokazao je na mene obrvama. „Izgledaš pribrano.“ „Ah, e to je iluzija.“ „Gle, vidi ko je ovde“, promumla i ja ugledah Gidiona, koji nam je prilazio s Ajerlend. ,,I ide pravo k nama. Ako počne tuča zbog tebe, gledaću s tribina.“ Lupila sam ga. „Hvala.“ Zapanjilo me je to što Gidion može da izgleda veoma kul u odelu a da i dalje bude toliko seksi.

Ajerlend je izgledala sjajno u lepršavoj suknji spuštenog struka i uzanoj majičici, otkrivenog stomaka. „Evo!“, viknu ona, potrča i ostavi brata iza sebe. Zagrlila me je, a onda se odmakla da me pogleda. „Strava! Mora da se jede iznutra.“ Pogledala sam u Gidiona, tražeći mu na licu neki znak da je ljut zbog Breta. Ajerlend se okrenula i zagrlila i Kerija, iznenadivši ga. Za to vreme, Gidion je krenuo pravo ka meni, pa me je nežno uhvatio za ramena i poljubio me u oba obraza na francuski način. „Zdravo, Evo.“ Glas mu je bio blago promukao i prsti na nogama su mi se zgrčili. „Drago mi je što te vidim.“ Trepnula sam jer uopšte nisam morala da glumim zapanjenost. „Ovaj, zdravo, Gidione.“ „Zar ne izgleda njam?“, upita Ajerlend bez imalo suptilnosti.

Gidion me je i dalje posmatrao. „Uvek tako izgleda. Evo, imaš li minut da porazgovaramo nasamo?“ „Naravno.“ Uputila sam Keriju pogled koji je pitao „Šta je, bre, ovo?“ i krenula za Gidionom do ćoška šatora. Napravili smo nekoliko koraka kada sam rekla: „Jesi li ljut? Molim te, ne ljuti se.“ „Ljut sam, naravno“, reče ujednačenim tonom. „Ali ne na tebe niti na njega.“ „Dobro.“ Nisam imala pojma šta to znači.

Stao je i pogledao me, prošavši rukom kroz divnu kosu. „Ova situacija je nepodnošljiva. Trpeo sam kad nije bilo drugog izbora, ali sada...“ Prikovao me je pogledom. „Moja si. Hoću da svet to zna.“ „Rekla sam Bretu da te volim. I Keriju. I tati. I Megumi. Nikada nisam lagala o tome šta osećam prema tebi.“ „Evo!“ Kristofer mi je prišao i poljubio me u obraz. „Baš mi je drago što te je Bret poveo. Znaš, nisam imao pojma da ste vas dvoje bili zajedno.“ Uspela sam da se osmehnem, previše svesna Gidionovog pogleda. „To je bilo davno.“

126

Avada&Chiarissima

„Ne baš toliko davno.“ Nasmejao se. „Ovde si, zar ne?“ „Kristofere“, reče Gidion umesto pozdrava. „Gidione.“ Kristofer se i dalje smeškao, ali primetno se ohladio. „Nisi morao da dolaziš. Sve sam sredio.“ Polubraća su, ali jedva da liče fizički. Gidion je viši, krupniji i nesumnjivo mračniji, i tenom i ponašanjem. Kristofer je lep muškarac sa seksi osmehom, ali nema nimalo Gidionovog magnetizma što ključa. „Ovde sam zbog Eve“, reče Gidion nehajno, „ne zbog premijere.“ „Stvarno?“ Kristofer me pogleda. „Mislio sam da ste se ti i Bret pomirili.“ „Bret mi je prijatelj“, odgovorih. „Evin privatni život te se ne tiče“, reče Gidion. „Ne bi trebalo ni tebe da se tiče.“ Kristofer ga je pogledao toliko neprijateljski da mi je bilo neprijatno. „To što je Zlatna napisana po istinitoj priči i to što su Bret i Eva došli zajedno jeste odlična reklama za 'Vidal' i za bend.“ „Pesma je kraj te priče.“ Kristofer se namršti i izvadi smartfon iz džepa. Pogledao je ekran, a onda je uputio mrk pogled bratu. „Pozovi Korin, hoćeš? Pokušava da te dobije kao luda.“ „Razgovarao sam s njom pre sat vremena“, reče Gidion. „Prestani da joj šalješ pomešane signale“, obrecnu se Kristofer. „Ako nećeš da pričaš s njom, sinoć nije trebalo da ideš kod nje.“ Stegla sam se i puls mi se ubrzao. Pogledala sam u Gidiona, koji je stegao vilicu, i setila se kako sam čekala da mi odgovori na SMS. Bio je kod mene kada sam se vratila, ali nije mi objasnio zašto mi nije poslao SMS. Sasvim sigurno nije pominjao da je išao kod Korin.

I zar nije rekao da ne prima njene pozive?

Odmakla sam se dok mi se stomak vezivao u čvor. Čitav dan sam van koloseka i ta grozna netrpeljivost između Gidiona i Kristofera bila je previše za mene. „Izvinite me.“ „Evo“, oštro reče Gidion. „Drago mi je što smo se videli“, promumlah, igrajući svoju ulogu, a onda sam krenula ka Keriju.

Gidion me je sustigao posle drugog koraka, uhvatio me za lakat i prošaptao mi u uho: „Zove me na telefon i na posao po čitav dan. Morao sam da porazgovaram s njom.“ „Trebalo je da mi kažeš.“ „Imali smo važnije teme za razgovor.“ Bret je bacio pogled na nas. Bio je predaleko da bih videla izraz na njegovom licu, ali stav mu je bio napet. Ljudi su navalili i opkolili ga, ali on je i dalje gledao u mene.

Jebem ti. Video me je s Gidionom i to kvari divno iskustvo, što ova premijera treba da bude za njega. Kao što sam se i bojala, čitava ova situacija je pravi metež. „Gidione“, napeto reče Kristofer iza nas. „Nisam završio razgovor s tobom.“ Gidion ga pogleda. „Vraćam se za minut.“ „Razgovaraćemo sada.“ „Skloni se, Kristofere.“ Gidion je posmatrao brata tako hladno da sam zadrhtala uprkos vrućini. „Pre nego što napraviš scenu i ukradeš svu pažnju koju sada privlače Šest devetina.“ Kristofer se pušio jedan minut, a onda je shvatio da se njegov brat ne šali. Opsovao je sebi u bradu i okrenuo se, a onda je naišao na Ajerlend.

127

Avada&Chiarissima

„Ostavi ih na miru“, reče ona, podbočivši se. „Hoću da se pomire.“ „Ti se ne mešaj u ovo.“ „Kako god.“ Nabrala je nos. „Provedi me malo okolo.“ Stao je i pogled mu se suzio. Onda je uzdahnuo, uhvatio je za lakat i odveo je. Shvatila sam da su bliski. Rastužilo me je to što Gidion nije na isti način povezan s njima.

Gidion mi je privukao pažnju prešavši mi prstima po obrazu, blagim dodirom kojim je pokazao ljubav... i posedovanje. Svi koji su nas gledali shvatili su to. „Kaži mi da znaš da se ništa nije desilo s Korin.“ Uzdahnula sam. „Znam da ništa nisi uradio s njom.“ „Dobro. Nije sva svoja. Nikada je nisam video tako... Jebote. Ne znam. Zahtevnu. Iracionalnu.“ „Opustošenu?“ „Možda. Da.“ Lice mu je smekšalo. „Nije bila ovakva kad je raskinula veridbu.“ Bilo mi je žao i nje i njega. Ružni rastanci nikome nisu zanimljivi. „Tada je ona otišla od tebe. Sada ti odlaziš. Uvek je teže kad si ostavljen.“ „Pokušavam da je smirim, ali moraš da mi obećaš da se neće isprečiti između nas.“ „Neću joj to dozvoliti. A ti nećeš brinuti zbog Breta.“ Trebalo mu je nekoliko sekundi da bi konačno rekao: „Brinuću, ali izaći ću na kraj s tim.“ Videla sam da mu nije lako da to prizna.

Stisnuo je usne. „Idem da porazgovaram s Kristoferom. Jesmo li okej?“ Klimnula sam glavom i rekla: „Ja sam dobro. Ti?“ „Dokle god te Klajn ne ljubi.“ Jasno sam čula upozorenje u njegovom glasu. „To važi i za tebe.“ „Ako me bude poljubio, sleduje mu pesnica.“ Nasmejala sam se. „Znaš ti na šta sam mislila.“ Uhvatio me je za ruku i palcem prešao preko mog prstena. „Krosfajer.“ Srce me je zabolelo na najbolji način. ,,I ja tebe volim, šampione.“ Bret se odvojio od obožavalaca i krenuo ka šatoru turobnog lica. „Zabavljaš li se?“, upitah, nadajući se da će ostati bodar. „On želi da te ponovo pridobije“, tupo reče. Nisam okolišala. „Da.“ „Ako ćeš mu pružiti još jednu šansu, trebalo bi da je pružiš i meni.“ „Brete...“ „Znam da je teško zato što sam stalno na putu...“ ,,I živiš u San Dijegu“, nadovezah se. „... ali mogu često da dolazim, a i ti uvek možeš da mi se pridružiš, da vidiš nova mesta. Osim toga, turneja se završava u novembru. Mogu da provedem praznike ovde.“ Gledao me je onim svojim zelenim očima i među nama se osećala privlačnost. „Tata ti je i dalje u južnoj Kaliforniji, tako da imaš više od jednog razloga da dođeš.“ „Ti bi bio dovoljan razlog. Ali Brete... Ne znam šta da kažem. Zaljubljena sam u njega.“ Skrstio je ruke, bezobrazno sladak kakav i jeste. „Baš me briga. Nećete uspeti, a ja ću biti blizu, Evo.“ Posmatrajući ga, shvatila sam da ga ništa osim vremena neće ubediti.

Bret je koraknuo k meni i pomazio me niz ruku. Stajao je iznad mene, telo mu se izvilo uz moje.

Setila sam se kako smo nekada tako stajali, nekoliko trenutaka pre nego što bi me prislonio uz nešto i jako me tucao. „Biće dovoljno samo jednom“, promrmlja mi u uho, glasa grešnog kao i uvek. „Samo jednom da uđem u tebe da se setiš kako nam je bilo.“

128

Avada&Chiarissima

Progutala sam knedlu, suvog grla. „To se neće desiti, Brete.“ Izvio je usne u blag osmeh, otkrivajući bezobrazne rupice u obrazima. „To ćemo još da vidimo.“ „Ne mogu da verujem da su uživo još više seksi“, reče Ajerlend, gledajući u članove benda koji su davali intervju voditelju televizijske emisije. „I ti, Keri.“ Nasmejao se i blesnuo belim zubima. „Pa hvala ti, draga.“ „I...“ Pogledala me je plavim očima koje mnogo podsećaju na Gidionove. „Ti si bila s Bretom Klajnom?“ „Ne baš. Iskreno, bila je to veza bez obaveza.“ „Jesi li ga volela?“ Nakratko sam porazmislila o tome. „Mislim da sam možda bila blizu toga. Zaljubila bih se u njega pod određenim okolnostima. On je sjajan momak.“ Napućila je usne. „A ti?“, upitah. „Viđaš li se s nekim?“ „Da.“ Tužno je izvila usne. „Stvarno mi se sviđa - mnogo - ali čudno je jer ne sme da kaže roditeljima da je sa mnom.“ „Zašto?“ „Njegovi baba i deda su izgubili veći deo novca zbog prevare Gidionovog oca.“ Pogledala sam Kerija, koji je podigao obrve iznad naočara za sunce. „Nisi ti kriva za to“, rekoh, ljuta u njeno ime. „Rik kaže da njegovi roditelji misle da nije ni čudo što je Gidion sada bogat“, promrmlja ona. „Nije ni čudo? Misle da nije ni čudo?“ „Anđele.“ Okrenula sam se čuvši Gidionov glas, ne shvatajući da je bio iza mene. „Šta?“ Samo me je gledao. Bila sam toliko razdražena da mi je bio potreban minut da primetim smešak na njegovom licu. „Ne počinji“, rekoh i skupih oči upozoravajući ga. Okrenula sam se ka Ajerlend. „Kaži Rikovim roditeljima da potraže Fondaciju 'Krosrouds'.“ „Ako si završila s vređanjem u moje ime“, reče Gidion i toliko mi se približi s leđa da se očešao o mene, „ostalo je još pet minuta do premijere.“ Pogledom sam potražila Breta, koji se vratio masi, i videla da mi maše.

Pogledala sam Kerija. „Idi“, reče pokazujući mi bradom. „Ostaću ovde s Ajerlend i Krosom.“ Otišla sam do benda, smeškajući se zbog toga što su toliko uzbuđeni. „Veliki trenutak, momci“, rekoh im. „Pa dobro“, nasmeja se Darin. „Sve ovo je isplanirano da bismo se pojavili u ovoj TV emisiji i radi simultane radio-difuzije na internetu. To je bio jedini način da ih 'Vidal' natera da nas medijski proprate. Nadamo se da će se isplatiti jer je ovde pakleno vruće, jebote.“ Voditelj je najavio ekskluzivnu premijeru spota, a onda se na videobimu, umesto logoa emisije, pojavio početak spota i začuli su se prvi akordi pesme.

Crni ekran se iznenada obasjao i prikazao Breta kako, pri svetlosti reflektora, sedi na stolici ispred mikrofona, kao na onom koncertu. Počeo je da peva dubokim i grubim glasom. Ludo seksi.

Kao i uvek, njegov glas je na mene delovao odmah i moćno.

Kamera se polako udaljila od Breta i prikazala podijum ispred bine na kojoj je pevao. Ljudi su igrali, ali bili su crno--beli, a u centru pažnje je bila zanosna plavuša.

Ukočila sam se kad me je preplavio šok. Kamera se potrudila da snimi samo pozadinu devojke i njen profil, ali ona je nesumnjivo predstavljala mene. Bila je moje visine, s frizurom kakva je bila moja pre nego što sam se ošišala. Imala je moje oblo dupe i kukove, a profil nam je toliko sličan da su svi odmah shvatili koga predstavlja.

129

Avada&Chiarissima

Sledeća tri minuta svog života provela sam u izmaglici strahote.

Zlatna je pesma puna seksualnog naboja, a glumica je radila sve o čemu je Bret pevao - bila je na kolenima ispred glumca koji liči na Breta, ljubila se s njim u toaletu bara i mazila ga po krilu na zadnjem sedištu mustanga iz 1967. kakav ima Bret. Ta intimna sećanja su se preplitala sa snimcima pravog Breta koji peva na bini s ostalim članovima benda.

Bilo mi je malo bolje zbog toga što nas drugi ljudi glume, ali jedan pogled na Gidionovo skamenjeno lice rekao mi je da njemu to nije važno. Gledao je neke od najdivljijih trenutaka mog života kako se ponovo odigravaju pred njegovim očima i za njega je to dovoljno stvarno.

Spot se završio scenom u kojoj Bret izgleda emotivno i izmučeno dok mu jedna suza klizi niz obraz.

Okrenula sam se i pogledala ga.

Osmeh mu je lagano izbledeo kada je dobro osmotrio moje lice. Nisam mogla da poverujem da je spot toliko intiman. Poludela sam zbog toga što će ga videti milioni ljudi. „Opa“, reče voditelj i nagnu se ka bendu s mikrofonom u ruci. „Brete, prevazišao si sebe ovim.

Da li je to pesma koja je ponovo spojila tebe i Evu?“ „Na zaobilazan način - da.“ „Evo, da li ti glumiš u spotu?“ Trepnula sam kada sam shvatila da me je prozvao kao Evu iz spota na nacionalnoj televiziji. „Ne, nisam to ja.“ „Šta misliš o Zlatnoj?“ Oblizala sam suve usne. „Odlična pesma odličnog benda.“ „O odličnoj ljubavnoj priči.“ Voditelj se nasmeja u kameru i nastavi da priča, ali ja sam se isključila, pogledom tražeći Gidiona. Nigde ga nisam videla.

Voditelj je još malo porazgovarao s bendom, a ja sam otišla u potragu.

Prišao mi je Keri, koji je vodio Ajerlend. „Kakav spot“, otezao je.

Očajno sam ga pogledala pre nego što sam se okrenula ka Ajerlend. „Znaš li gde ti je brat?“ „Kristofer tračari. Gidion je otišao.“ Ustuknula je izvinjavajući se. „Rekao je Kristoferu da me odvede kući.“ „Sranje.“ Izvadila sam pripejd telefon iz tašne i hitro napisala: Volim te. Kaži mi da ćemo se videti večeras. Čekala sam odgovor. Kada ga nisam dobila ni posle nekoliko minuta, nastavila sam da držim telefon, terajući ga da zavibrira.

Bret mi je prišao. „Gotovi smo? Ideš li?“ „Naravno.“ Okrenula sam se ka Ajerlend. „Sledeća dva vikenda nisam u gradu, hajde da se vidimo posle toga.“ „Važi“, reče i jako me zagrli.

Okrenula sam se ka Keriju, stegla ga za ruku i rekla: „Hvala ti što si došao.“ „Zezaš me? Dugo se nisam ovako dobro proveo.“ On i Bret su se rukovali na neki komplikovan način. „Odlično ste odradili, čoveče, drago mi je zbog vas.“ „Hvala ti što si bio. Videćemo se kasnije.“ Bret mi je stavio ruku na donji deo leda i otišli smo.

130

Avada&Chiarissima

17

Gidion nije došao u „Tablo jedan“. Na neki način, bila sam mu zahvalna zbog toga jer nisam htela da Bret pomisli da sam isplanirala upad. Na stranu njegove dugoročne nade da ćemo opet biti zajedno, Bret je neko ko mi je nekada značio i želim da ostanemo prijatelji ako je moguće.

Ipak, obuzeta sam onim što Gidion misli i oseća.

Prebirala sam po tanjiru, previše nervozna da bih jela. Kada je Arnoldo Riči prišao da nas pozdravi, veoma lep i zgodan u belom kuvarskom mantilu, bilo mi je žao zbog toga što je na mom tanjiru ostalo toliko njegove dobre hrane.

Poznati kuvar je Gidionov prijatelj. Gidion je prećutni partner u „Tablou jedan“, te sam zato i odabrala taj restoran. Ako se iole pita kako će proći večera s Bretom, ima ljude od poverenja koje može da pita.

Naravno, nadala sam se da Gidion ima dovoljno poverenja u mene da bi meni verovao, ali znam da imamo problema u vezi i da je jedan od njih uzajamna posesivnost. „Evo, drago mi je što te vidim“, reče Arnoldo divnim italijanskim naglaskom.

Poljubio me je u obraz, a onda je izvukao stolicu i seo za naš sto.

Arnoldo pruži ruku Bretu. „Dobro došao u 'Tablo jedan'.“ „Arnoldo je fan Šest devetina, objasnih. „Išao je na koncert sa mnom i s Gidionom.“ Bret tužno stisnu usne kad su se rukovali. „Drago mi je. Jeste li propratili oba nastupa?“ Aludirao je na tuču s Gidionom. Arnoldo je shvatio. „Jesam. Eva mnogo znači Gidionu.“ „I meni znači“, reče Bret i uze zamagljenu kriglu nastro acuro piva. „Pa dobro“, nasmeja se Arnoldo. „Che vinca il migliore. Neka bolji pobedi.“ „Uf.“ Zavalila sam se u stolici. „Ja nisam nagrada. Ili treba da kažem: nisam nagrada.“ Arnoldo me prostreli pogledom. Očigledno je da umnogome misli kao ja. Ne krivim ga; zna da sam poljubila Breta i video je kako je Gidion to podneo. „Evo, da li je hrana u redu?“, upita Arnoldo. „Da ti se dopada, tanjir bi već bio prazan.“ „Obroci su veliki“, reče Bret. „A Eva obožava da jede.“ Bret me pogleda. „Stvarno?“ Slegnula sam ramenima. Da li shvata koliko se malo poznajemo? „Jedna od mojih brojnih mana.“ „Ne za mene“, reče Arnoldo. „Kako je prošla premijera?“ „Mislim da je bilo dobro.“ Bret me pogleda kada je odgovorio.

Klimnula sam glavom jer nisam htela da kvarim proslavu bendu. Što je bilo, bilo je. Ne krivim Breta za namere, samo za dela. „Na dobrom su putu da postanu megazvezde.“ „A ja mogu da se pohvalim da vas znam od početka.“ Arnoldo se nasmeši Bretu. „Kupio sam vaš singl na Ajtjunsu kada je to bio vaš jedini singl.“ „Čoveče, hvala na podršci“, reče Bret. „Ne bismo uspeli bez fanova.“ „Ne biste uspeli da niste toliko dobri.“ Arnoldo me pogleda. „Hoćeš li desert? I još vina.“

131

Avada&Chiarissima

Kad se Arnoldo zavalio u stolici, shvatila sam da namerava da nam bude pratnja. Pogledala sam Breta i po njegovom lukavom osmehu shvatila da je i on to razumeo. ,,I“, poče Arnoldo, „kaži mi kako je Šona, Evo.“ Uzdahnula sam u sebi. Arnoldo je bar bebisiter kojeg je zabavno gledati. bretov unajmljeni vozač dovezao me je do stana posle deset.

Pozvala sam Breta da svrati jer nisam znala kako da to izbegnem a da ne deluje nepristojno.

Iznenađeno je upijao unutrašnjost zgrade, kao i noćnog čuvara i recepciju. „Sigurno imaš odličan posao“, reče kada smo krenuli ka liftu.

Neko je u štiklama trčao po mermeru iza mene. „Evo!“ Zgrčila sam se od zvuka Dijaninog glasa. „Pažnja, reporter“, prošaptah pre nego što sam se okrenula. „Je l’ to loše?“, reče on i okrenu se i sam. „Zdravo, Dijana“, pozdravih je uz usiljen osmeh. „Zdravo.“ Tamnim očima je odmerila Breta od glave do pete, a onda mu je pružila ruku. „Bret Klajn, je l' tako? Dijana Džonson.“ „Drago mi je, Dijana“, reče uključujući šarm. „Šta mogu da učinim za tebe?“, upitah dok su se rukovali. „Izvini što ti prekidam sastanak. Nisam znala da ste opet zajedno dok vas nisam videla danas na premijeri.“ Nasmejala se Bretu. „Pretpostavljam da nema posledica tvoje svađe s Gidionom Krosom?“ Bret podiže obrve. „Ne razumem.“ „Čula sam da ste se ti i Kros potukli.“ „Neko baš ima bujnu maštu.“ Da li je Gidion razgovarao s njim, ili su mediji naučili Breta koje zamke da izbegne?

Bilo mi je mrsko to što nas je Dijana posmatrala na premijeri. Preciznije, to što je posmatrala Gidiona. Na njega se ona ustremila. Kod mene samo ima lakši pristup.

Slabašno se osmehnula. „Loš izvor informacija, izgleda.“ „Dešava se“, nehajno reče on.

Opet je usmerila pažnju na mene. „Evo, videla sam danas Gidiona s tobom. Moj fotograf je napravio nekoliko baš dobrih snimaka. Svratila sam da uzmem izjavu, ali sad, kad vidim s kim si, da li bi prokomentarisala status veze s Bretom?“ Meni je uputila pitanje, ali Bret se ubacio, nasmejao se i pokazao rupice u obrazima. „Mislim da je Zlatna sve rekla. Imamo istoriju i prijateljstvo.“ „Divan citat, hvala.“ Dijana me je odmeravala. Uzvratila sam joj istom merom. „U redu. Ne želim da vas zadržavam. Hvala vam što ste odvojili vreme.“ „Nema na čemu.“ Uhvatila sam Breta za ruku i povukla ga. „Laku noć.“ Požurili smo do lifta i nisam se opustila dok se vrata nisu zatvorila. „Mogu li da pitam zašto reporterku toliko zanima s kim se viđaš?“ Pogledala sam ga. Naslonio se na priručje, držeći se za mesing s obe strane. Ta poza je svakako bila seksi, ali u mislima sam bila s Gidionom. Žudela sam za tim da budem i razgovaram s njim. „To je Gidionova bivša koja je besna.“ ,,A tebi to nije znak za uzbunu?“ Odmahnula sam glavom. „Ne onako kako verovatno misliš.

132

Avada&Chiarissima

Izašli smo iz lifta i povela sam ga ka stanu, a nije mi godilo to što smo morali da prođemo pored Gidionovog stana. Da li se i on ovako oseća kad je s Korin? Da li ga muče krivica i briga?

Otvorila sam vrata i zažalila zbog toga što nisam zatekla Kerija na kauču. Nije ni bilo znakova da mi je cimer kod kuće. Svetla su bila isključena, a to sigurno znači da nije tu. Uvek ostavlja svetio uključeno kad ode na spavanje.

Uključila sam svetio i okrenula se baš na vreme da vidim Breta kako posmatra stan. Uvek se osećam čudno kad ljudi shvate da imam novca.

Namršten, pogledao me je. „Razmišljam o promeni karijere.“ „Ne plaćam ovo od posla. Očuh plaća. Bar zasad.“ Otišla sam u kuhinju i spustila tašnu i torbu na barsku stolicu. „Ti i Kros se krećete u istim krugovima?“ „Ponekad.“ „Jesam li ja previše drugačiji za tebe?“ Pitanje me je uznemirilo, mada je bilo na mestu. „Ne cenim ljude zbog novca, Brete. Hoćeš li da popiješ nešto?“ „Ne, u redu je.“ Pokazala sam rukom na kauč i seli smo. ,,I, nije ti se dopao spot“, reče i stavi ruku preko sofe. „Nisam to rekla!“ „Nisi ni morala. Video sam ti izraz na licu.“ „Samo je veoma... ličan.“ Zelene oči su mu bile toliko užarene da sam pocrvenela. „Evo, nisam zaboravio ništa vezano za tebe. Spot je to i dokazao. „To je zato što i nemaš mnogo čega da se sećaš“, naglasila sam. „Misliš da te ne poznajem, ali kladim se da sam video neke tvoje strane koje Kros nije video, niti će ih videti.“ „I obrnuto.“ „Možda“, priznao je dok je prstima tiho dobovao po jastuku. „Treba da putujem ranom zorom sutra, ali uhvatiću kasniji let. Pođi sa mnom. Imamo koncerte u Sijetlu i San Francisku za vikend.

Možeš da se vratiš u nedelju uveče.“ „Ne mogu. Imam planove.“ „Sledećeg vikenda bićemo u San Dijegu. Svrati.“ Prešao mi je prstima po ruci. „Biće kao nekad, ali s još dvadeset hiljada ljudi.“ Trepnula sam. Koliki su izgledi da u isto vreme budemo kod kuće? „Nameravam da tada budem u južnoj Kaliforniji. Samo Keri i ja.“ „Onda ćemo se družiti sledećeg vikenda.“ „Videćemo se“, ispravih ga i ustadoh jer je i on ustao. „Odlaziš?“ Približio mi se. „Zoveš li me da ostanem?“ „Brete...“ „Da.“ Uputio mi je tužan osmeh i srce mi se ubrzalo. „Videćemo se sledećeg vikenda.“ Zajedno smo otišli do vrata. „Hvala ti što si me pozvao danas“, rekoh, i na čudan način mi je bilo žao zbog toga što već odlazi. „Žao mi je što ti se spot nije dopao.“ „Dopada mi se.“ Uhvatila sam ga za ruku. „Da. Odlično si to obavio. Samo mi je čudno da sebe posmatram sa strane, znaš?“ „Aha, kapiram.“ Uhvatio mi je obraz drugom rukom i sagnuo se da me poljubi.

Okrenula sam glavu i dodirnuo me je nosom po obrazu. Blag miris njegovog parfema pomešan s mirisom njegove kože dražio mi je čula i vraćao vrela sećanja. Bolno sam prepoznala osećaj njegovog tela uza se.

Nekada sam bila ludo zaljubljena u njega. Želela sam da i on to oseća, a sada, kada se to događa, i teško mi je i slatko.

133

Avada&Chiarissima

Bret me je uhvatio za rame i tiho prostenjao, vibrirajući mi kroz telo. „Sećam se kako je kad te osetim“, prošapta dubokim i promuklim glasom. „Iznutra. Jedva čekam da te ponovo osetim tako.“ Disala sam previše brzo. „Hvala za večeru.“ Iskrivio mi je usne na obrazu. „Zovi me. Ja ću tebe zvati bez obzira na sve, ali bilo bi lepo da i ti mene nekad pozoveš. Važi?“ Klimnula sam glavom i progutala knedlu pre nego što sam rekla: „Važi.“ Onda je otišao, a ja sam pohitala ka tašni da uzmem pripejd telefon. Nije bilo poruke od Gidiona. Ni propuštenih poziva.

Uzela sam ključeve, izašla iz stana i požurila u njegov, ali bio je mračan i beživotan. Čim sam ušla, znala sam da nije tu, ne moravši ni da pogledam u umetnički obojenu staklenu činiju gde ostavlja sitnice iz džepova.

Osećala sam da nešto nije u redu i vratila sam se u svoj stan. Stavila sam ključeve na radnu površinu i otišla u sobu, krenuvši pravo u kupatilo, pod tuš.

Uznemirenost u stomaku nije prestajala čak ni dok sam sa sebe spirala lepljivost i prašinu vrelog dana. Utrljala sam šampon u kosu i u mislima preživljavala ceo dan, sve besnija jer je Gidion ko zna gde, radi ko zna šta, umesto da bude ovde sa mnom i da rešavamo situaciju.

A onda sam ga osetila.

Isprala sam oči, okrenula se i videla kako skida kravatu ulazeći. Izgledao je umorno i iscrpljeno, što me je uznemirilo još više od sopstvenog besa. „Hej“, pozdravih ga.

Pogledao me je dok se svlačio brzim, metodičnim pokretima.

Veličanstveno obnažen, ušao je pod tuš i povukao me u jak zagrljaj. „Hej“, ponovih i zagrlih ga. „Šta je bilo? Iznerviran si zbog spota?“ „Spot je odvratan“, reče ne okolišajući. „Trebalo je da filtriram spot kad sam saznao da govori o tebi.“ „Izvini.“ Odmakao se i pogledao me je. Isparenje mu je polako vlažilo kosu. Beskrajno je seksepilniji od Breta. A ono što oseća prema meni - i ja prema njemu - beskrajno je dublje. „Korin je pozvala pre nego što se spot završio. Bila je... histerična. Van sebe. Zabrinuo sam se i otišao da je vidim.“ Duboko sam udahnula, boreći se s ljubomorom. Nemam pravo da se tako osećam, pogotovo zato što sam provela vreme s Bretom. „Kako je prošlo?“ Zabacio mi je glavu nežnim prstima. „Zažmuri.“ „Gidione, pričaj sa mnom.“ „Hoću.“ Dok mi je ispirao kosu, rekao je: „Mislim da sam shvatio u čemu je problem. Uzima antidepresive, ali nisu joj prepisali prave.“ „O, opa.“ „Trebalo je da javi doktoru kako deluju, ali ni ona nije shvatala koliko se bizarno ponaša. Satima sam pričao s njom da bi shvatila, a onda sam shvatio i zašto.“ Ispravila sam se i obrisala oči, pokušavajući da zaustavim sve jači bes prema ženi koja prisvaja pažnju mog čoveka. Pomislila sam da možda i izmišlja probleme samo da bi Gidion provodio vreme s njom.

Zamenili smo mesta i Gidion je stao pod tuš.

Voda mu se slivala niz divno telo, fino prelazeći preko prevoja i zategnutih mišića. „I šta sada?“, upitah.

Turobno je slegnuo ramenima. „Sutra ide kod doktora da joj prekine tu terapiju i možda joj prepiše nešto drugo.“

134

Avada&Chiarissima

„Da li ti treba da prolaziš s njom kroz to?“, požalih se. „Nisam odgovoran za nju.“ Gledao me je i bez reči rekao da razume moj strah, brigu i bes. Kao što me uvek i razume. „To sam joj i rekao. Onda sam pozvao Girua i rekao i njemu. Treba da dode da vodi računa o svojoj ženi.“ Uzeo je gel za tuširanje sa staklene police gde su bile njegove ostale stvari za kupanje. Preneo je svoje stvari kod mene čim sam pristala da budemo zajedno, kao što je i kod sebe imao sve sitnice koje ja svakodnevno koristim. „Mada, Evo, izazvana je. Dijana je došla kod nje večeras s fotografijama tebe i mene s premijere.“ „Fantastično“, promumlah. „To objašnjava zašto mi je Dijana ovde napravila zasedu.“ „Stvarno?“, počeo je opasno da prede i osetih žaljenje prema Dijani - na pola sekunde. Sama sebi kopa grob. „Verovatno je fotkala i tebe kako dolaziš kod Korin i htela je da me razbesni.“ Skrstila sam ruke. „Uhodi te.“ Gidion zabaci glavu da bi se isprao, a mišići su mu se pomerali dok je prstima prolazio kroz kosu.

Tako je bezobrazno, seksualno, prelepo muževan.

Oblizala sam se, uzbuđena njegovim prizorom uprkos razdraženosti zbog njegovih bivših.

Smanjila sam razdaljinu među nama i sipala malo njegovog gela za tuširanje u ruku. Onda sam mu prešla preko grudi.

Prostenjao je i pogledao me. „Obožavam da osetim tvoje ruke na sebi.“ „To je dobro jer ne mogu da ih skinem s tebe.“ Dodirnuo mi je obraz blagog pogleda. Proučavao mi je lice, možda se pitajući da li imam onaj pojebi me izraz. Mislim da nemam. Želim ga, to nikada ne prestaje, ali hoću i da uživam i u tome što sam samo s njim. Teško mi to pada kada me toliko pali. „Trebalo mi je ovo“, reče. „Da budem s tobom.“ „Baš nam je svašta palo na leđa, jelda? Ne možemo da predahnemo. Ako nije jedno, onda je drugo.“ Prstima sam mu prelazila preko zategnutog stomaka. Želja je treperila među nama, kao i taj divan osećaj da si blizu nekoga ko ti je toliko dragocen i neophodan. „Ali sve je u redu s nama, zar ne?“ Usnama mi je dodirnuo čelo. „Držimo se dosta dobro, rekao bih. Ali jedva čekam da te odvedem sutra. Da pobegnemo malo odavde, od svih, i da te imam samo za sebe.“ Nasmejala sam se, oduševljena idejom. ,,I ja jedva čekam.“ Probudila sam se kad se Gidion izvukao iz kreveta.

Trepnula sam i videla da je televizor i dalje uključen, mada utišan. Zaspala sam sklupčana pored njega, uživajući u tome što smo sami posle toliko sati i dana koje smo morali da provedemo razdvojeni. „Kuda ćeš?“, prošaptah. ,,U krevet.“ Dodirnuo me je po obrazu. „Baš mi se spava.“ „Nemoj da ideš.“ „Ne traži da ostanem.“ Uzdahnula sam jer sam razumela njegov strah. „Volim te.“ Nagnuo se nada mnom i pritisnuo usne na moje. „Ne zaboravi da staviš pasoš u tašnu.“ „Neću zaboraviti. Siguran si da ne treba ništa da ponesem?“ „Ništa.“ Opet me je poljubio i zadržao usne na mojima. Onda je otišao.

135

Avada&Chiarissima

U petak sam za posao obukla laganu pamučnu haljinu na preklop da bih mogla da putujem u njoj. Nemam pojma koliko me daleko Gidion vodi, ali znam da će mi svakako biti udobno.

Kada sam stigla na posao, zatekla sam Megumi na telefonu, pa smo mahnule jedna drugoj i otišla sam pravo u kancelariju. Gospođa Fild mi je prišla kad sam sela.

Gospoda Fild, izvršni rukovodilac firme „Voters Fild end Limen“, izgledala je moćno i samouvereno u svetlosivom odelu. „Dobro jutro, Evo“, reče. „Kaži Marku da dođe do moje kancelarije kad stigne.“ Klimnula sam glavom, diveći se trostrukoj ogrlici od crnih bisera. „Hoću.“ Kada sam, pet minuta kasnije, prenela poruku Marku, odmahnuo je glavom. „Kladim se da nismo dobili posao od Adrijane Vajnjards.“ „Misliš?“ „Mrzim te neprofesionalne zahteve za predlog. Oni ne traže kvalitet i iskustvo. Samo hoće nekoga ko je dovoljno gladan da predstavi njihove usluge.“ Ostavili smo sve da bismo na vreme završili zahtev za predlog, što je Marku povereno na upravljanje jer je odlično obavio posao s kingsmen votkom. „Njihov gubitak“, rekoh. „Znam, ali opet... Hoću sve da ih dobijem. Poželi mi sreću da grešim.“ Podigla sam palčeve u znak odobravanja i on ode u kancelariju Kristine Fild.

Telefon u kancelariji je zazvonio kad sam krenula po kafu. „Kancelarija Marka Geritija“, rekoh. „Eva Tramil na vezi.“ „Evo, dušo.“ Izdahnula sam vazduh začuvši majčin plačni glas. „Zdravo, mama. Kako si?“ „Hoćeš li da se vidimo? Možemo li na ručak?“ „Naravno. Danas?“ „Ako možeš.“ Udahnula je vazduh, ali to je više zvučalo kao jecaj. „Stvarno moram da te vidim.“ „Važi.“ Stomak mi se zgrčio od brige. Mrzim da čujem majku toliko uznemirenu. „Hoćeš li da se nađemo negde?“ „Klensi i ja ćemo doći po tebe. Ručak ti je u podne, jelda?“ „Da. Čekaću vas kod trotoara.“ „Dobro.“ Napravila je pauzu. „Volim te.“ „Znam, mama. I ja tebe volim.“ Prekinula sam vezu i gledala u telefon.

Kako će moja porodica sada nastaviti dalje?

Brzo sam poslala poruku Gidionu i obavestila ga da odlažemo ručak. Moram da popravim odnos s mamom.

Znala sam da mi treba još kafe da preguram dan i otišla sam da je sipam.

Izašla sam tačno u podne i krenula u predvorje. Kako su sati prolazili, bivala sam sve uzbuđenija zbog toga što ću otputovati s Gidionom. Što dalje od Korin, Dijane i Breta.

Baš kad sam prošla kroz sigurnosna vrata, ugledala sam ga. Žan-Fransoa Giru je stajao na recepciji i delovao izuzetno evropski i veoma privlačno. Talasasta tamna kosa duža mu je nego na slikama, lice mu je manje preplanulo, a usne čvršće, sa sve bradicom. Uživo ima još lepše svetlozelene oči, mada su krvave od iscrpljenosti. Sudeći po malom koferu kraj njegovih nogu, pretpostavila sam da je pravo s aerodroma došao u Krosfajer. „Mon Dieu. Koliko su spori liftovi u ovoj zgradi?“, upita obezbeđenje s blagim francuskim naglaskom. „Nije moguće da mu treba dvadeset minuta da siđe.“

136

Avada&Chiarissima

„Gospodin Kros stiže“, nepokolebljivo odgovori radnik obezbeđenja, ne ustajući iz stolice.

Kao da je osetio da ga gledam, Giru okrenu glavu ka meni i suzi pogled. Odmakao se od recepcije i krenuo ka meni.

Nosio je odelo uže od Gidionovog, suženije u struku i oko listova. Stekla sam utisak da je previše krut i uredan, muškarac koji pokazuje moć tako što poštuje pravila. „Eva Tramil?“, upita i zapanji me prepoznavanjem. „Gospodine Giru.“ Pružila sam ruku.

Rukovali smo se, a onda me je iznenadio poljubivši me u oba obraza. Automatski, odsutan poljubac, ali nije u tome stvar. To je previše intiman gest čak i za Francuza jer ga uopšte ne poznajem.

Kada se odmakao, pogledala sam ga podignutih obrva. „Imate li vremena da porazgovaramo?“, upita, i dalje me držeći za ruku. „Danas ne, nažalost.“ Nežno sam se povukla. Anonimnost se dobija time što si na ogromnom mestu gde je gužva, ali pošto Dijana vreba na svakom ćošku, moram da pazim s kim me viđaju. „Imam dogovoren ručak, a odmah posle posla odlazim. „Možda sutra?“ „Neću biti u gradu za vikend. Vratiću se u ponedeljak.“ „Van grada. S Krosom?“ Nakrivila sam glavu dok sam ga proučavala, pokušavajući da ga pročitam. „To vas se nimalo ne tiče, ali da.“ Rekla sam istinu da bi znao da u Gidionovom životu postoji žena koja nije Korin. „Zar vam ne smeta“, reče, primetno hladnijim tonom, „to što mi je iskoristio ženu da bi vas napravio ljubomornom i pridobio vas?“ „Gidion hoće da on i Korin budu prijatelji. Prijatelji provode vreme zajedno.“ „Vi ste plavuša, ali nije moguće da ste naivni toliko da poverujete u to.“ „Pod stresom ste“, uzvratih, „ali sigurna sam da znate da se ponašate kao kreten.“ Opazila sam Gidiona kad je prišao, a onda je stavio ruku na moju. „Giru, sada ćeš se izviniti“, ubaci se uz opasnu mekotu. ,,I to iskreno.“ Giru ga prostreli pogledom toliko punim mržnje i besa da sam se nemirno premestila s noge na nogu. „To što si me ostavio da čekam sasvim je lišeno stila, Krose, čak i za tebe.“ „Da sam namerno hteo da te uvredim, znao bi.“ Gidion je stisnuo usne u liniju oštru kao sečivo. „Izvinjenje, Giru. Ja sam uvek ljubazan i pun poštovanja prema Korin. I ti ćeš biti takav prema Evi.“ Njegov stav bi slučajnom prolazniku delovao opušteno i nehajno, ali ja sam osetila bes u njemu.

Osetila sam ga u obojici - kod jednog užaren, kod drugog hladan kao led, a napetost je rasla. Kao da se prostor oko nas zatvarao, što je smešno jer je predvorje široko i veliko a plafon visok.

Uplašila sam se da će se na licu mesta potući, bez obzira na sav taj svet, pa sam uhvatila Gidiona za ruku i nežno ga stegla.

Giru pogleda naše prepletene ruke, a onda podiže pogled ka meni. „Pardonnez moi“, reče i pokaza glavom na mene. „Vi ovde niste ni za šta krivi.“ „Nećemo da te zadržavamo“, promrmlja mi Gidion i pređe mi palcem preko zglobova.

Ipak sam ostala, bilo mi je mrsko da odem. „Trebalo bi da budete sa ženom“, rekoh Giruu. „Ona bi trebalo da bude sa mnom“, ispravi me.

Podsetila sam sebe da nije krenuo za njom kada ga je napustila. Bio je previše zauzet svaljivanjem krivice na Gidiona da bi spašavao brak.

137

Avada&Chiarissima

„Evo“, pozva me mama, koja je ušla da me nađe. Prošla je u bež lubuten cipelama, vitka u mekanoj, svilenoj haljini s bretelama iste boje. Bila je jedina sjajna stvar u predvorju od tamnog mermera. „Ispratiću te, anđele“, reče Gidion. „Samo trenutak, Giru.“ Oklevala sam pre nego što sam krenula. „Dovidenja, gospodine Giru.“ „Gospođice Tramil“, reče, sklanjajući pogled s Gidiona. „Do sledećeg viđenja.“ Otišla sam jer nisam imala izbora, ali to mi se nije dopalo. Gidion me je ispratio do mame, a ja sam ga pogledala jer sam htela da mi vidi zabrinutost na licu.

Njegov pogled me je utešio. Videla sam istu latentnu moć i beskompromisnu kontrolu koje sam prepoznala kada sam ga ugledala prvi put. Može da izađe na kraj s Giruom. Sa svime može da izađe na kraj. „Uživajte u ručku“, reče Gidion i poljubi moju mamu u obraz pre nego što se okrenuo ka meni i brzo i snažno me poljubio u usta.

Gledala sam ga kako odlazi, razdražena intenzitetom s kojim ga je Giru posmatrao.

Mama me je uhvatila za ruku i skrenula pažnju na sebe. „Zdravo“, rekoh, pokušavajući da se oslobodim nemira. Čekala sam da me pita da li će nam se njih dvojica pridružiti jer više od svega voli da provodi vreme s bogatim, zgodnim muškarcima, ali nije to učinila. „Ti i Gidion se mirite?“, upita umesto toga. „Da.“ Pogledala sam je pre nego što sam krenula ispred nje kroz obrtna vrata. Izgledala je krhkije nego ikad, bila je bleda, a u njenim očima nije bilo uobičajenog sjaja. Sačekala sam da izađemo, boreći se da se prilagodim promeni jer sam iz hladnog, pećinskog predvorja stupila u sparinu i eksplozivnu buku i užurbanost ulice.

Nasmešila sam se Klensiju kada mi je otvorio zadnja vrata limuzine. „Hej Klensi.“ Kada je moja mama graciozno ušla pozadi, uzvratio mi je osmeh.

Bar mislim da je to bio osmeh. Usne su mu se samo malo trgle. „Kako si?“, upitah ga.

U znak odgovora, odsečno je klimnuo glavom. „A ti?“ „Držim se.“ „Bićeš dobro“, reče baš kad sam sela pored mame. Zvučao je mnogo samouverenije nego što sam se ja osećala.

Tokom prvih nekoliko minuta ručka, vladala je neprijatna tišina.

Sunce je obasjalo novoamerički restoran koji je mama odabrala i tako je nelagoda između nas dve postala još očiglednija. Čekala sam da mama počne jer je ona htela da razgovaramo. Imam mnogo šta da joj kažem, ali prvo hoću da vidim šta je njoj najvažnije. Da li je to poverenje koje je uništila kada mi je stavila uređaj za praćenje u roleks? Da li to što je prevarila Stantona s mojim tatom? „Divan ti je sat“, reče, gledajući u poklon. „Hvala.“ Prekrila sam ga rukom, zaštitivši ga. Sat je za mene dragocen i duboko ličan predmet. „Gidion mi ga je kupio.“ Izgledala je užasnuto. „Nisi mu valjda rekla za praćenje?“ „Mama, sve mu pričam. Među nama nema tajni.“ „Možda ih ti nemaš. Šta je s njim?“ „Dobro se držimo“, rekoh samouvereno. „Svakim danom smo sve jači.“ „O.“ Klimnula je glavom i kratke kovrdže su joj se blago zanjihale. „To je... divno, Evo. On može dobro da brine o tebi.“

138

Avada&Chiarissima

„Već to radi onako kako meni treba, a to uopšte nema veze s njegovim parama.“ Majka je stisnula usne zbog mog ogorčenog tona. Nije se baš namrštila, jer je to vešto izbegavala da bi sačuvala savršenu kožu. „Evo, nemoj toliko brzo da odbacuješ novac. Nikada ne znaš kada će ti ili zašto zatrebati.“ Počela sam da se nerviram. Čitavog života stavlja novac na prvo mesto, ne pazeći koga će time povrediti - kao mog oca - dok to radi. „Ne“, pobunih se. „Jednostavno, neću da dozvolim da mi pare gospodare životom. I pre nego što istrtljaš nešto poput 'O, lako je tebi da pričaš', garantujem ti da bih bila s Gidionom i kada bi izgubio sve pare.“ „Previše je pametan da bi sve izgubio“, reče stegnuto. „A ako budeš imala sreće, nikada ti se neće desiti ništa što će te uništiti finansijski.“ Uzdahnula sam, očajna zbog teme. „Znaš, nikada ti i ja nećemo gledati isto na te stvari.“ Prešla je preko drške noža divno manikiranim prstom. „Baš si ljuta na mene.“ „Da li shvaćaš da ce tata voli? Toliko te voli da ne može da nastavi dalje. Mislim da se nikada neće oženiti. Nikada neće imati stabilnu vezu ni ženu koja će voditi računa o njemu.“ S mukom je progutala knedlu i suza joj je kliznula niz obraz. „Ni slučajno nemoj da plačeš“, naredih joj i nagnuh se ka njoj. „Ovo nije vezano za tebe. Nisi ti ovde žrtva.“ „Ja ne smem da osećam bol?“, prekorila me je, glasa jačeg nego ikad. „Ne smem da plačem zbog slomljenog srca? I ja volim tvog oca. Sve bih dala da bude srećan.“ „Ne voliš ga dovoljno.“ „Sve što sam uradila bilo je iz ljubavi. Sve.“ Nasmejala se neveselo. „Bože... Ne znam kako možeš da podneseš da budeš sa mnom kad imaš toliko nisko mišljenje o meni.“ „Ti si mi majka i uvek si bila na mojoj strani. Uvek pokušavaš da me zaštitiš, čak i kad to radiš na pogrešan način. Volim i tebe i tatu. On je dobar čovek i zaslužuje da bude srećan.“ Drhtavo je otpila gutljaj vode. „Da nema tebe, poželela bih da ga nikad nisam srela. Oboje bismo bili srećniji. Sada ne mogu ništa da učinim povodom toga.“ „Možeš da budeš s njim. Da ga usrećiš. Izgleda da si ti jedina žena koja to može.“ „To nije moguće“, prošapta. „Zašto? Zato što nije bogat?“ „Da.“ Stavila je ruku na vrat. „Zato što nije bogat.“ Brutalno iskreno. Srce mi je potonulo. U njenim plavim očima sam videla turobnost kakve nikada nije bilo. Šta ju je navelo na to da toliko očajnički želi novac? Da li ću ikada saznati ili razumeti? „Ali ti si bogata. Zar to nije dovoljno?“ Posle tri razvoda, nakupila je milione dolara. „Ne.“ Zurila sam u nju u neverici.

Skrenula je pogled, a njene dijamantske minduše od tri karata presijavale su se u duginim bojama. „Ne razumeš.“ „Onda mi objasni, mama. Molim te.“ Opet me je pogledala. „Možda jednog dana. Kada ne budeš toliko ljuta na mene.“ Uspravila sam se u stolici i osetila kako glava počinje da me boli. „Dobro. Ljuta sam zato što ne razumem, a ti nećeš ništa da objašnjavaš zato što sam ljuta. Putujemo za nedođiju, i to brzo.“ „Izvini, dušo.“ Preklinjala me je pogledom. „To što se desilo između tvog oca i mene...“

139

Avada&Chiarissima

„Viktor. Zašto ga nikada ne zoveš po imenu?“ Trgla se. „Koliko dugo ćeš da me kažnjavaš?“, tiho upita. „Ne pokušavam da te kaznim. Samo ne razumem.“ Nije normalno to što sedimo na osvetljenom, prepunom mestu i rešavamo bolna, lična sranja.

Više bih volela da smo otišle kod nje, u dom koji deli sa Stantonom. Ali mislim da je ona htela publiku da ne bih sasvim odlepila. „Slušaj“, rekoh, osetivši umor. „Keri i ja se selimo iz stana, naći ćemo nešto svoje.“ Mama ispravi ramena. „Šta? Zašto? Evo, ne budi nepromišljena! Nema potrebe...“ „Ima. Nejtana više nema. A Gidion i ja hoćemo da provodimo više vremena zajedno...“ „Kakve to veze ima sa selidbom?“ Oči su joj se napunile suzama. „Izvini, Evo. Šta još da ti kažem?“ „Mama, nije reč o tebi.“ Stavila sam kosu iza uha i počela da se vrpoljim jer me njeno plakanje uvek potrese. „Dobro, iskreno, jeste mi čudno da živim u stanu koji Stanton plaća posle onog što se desilo s tobom i tatom, ali više od toga Gidion i ja hoćemo da živimo zajedno. Za nas ima smisla da počnemo sve iz početka na drugom mestu.“ „Da živite zajedno?“ Majčine suze su presušile. „Pre braka? Evo, ne. To bi bila strašna greška. Šta je s Kerijem? Ti si ga dovela u Njujork sa sobom.“ ,,I ostaće sa mnom.“ Nije mi se pričalo o tome da Kerija još nisam obavestila da će biti cimer s Gidionom, ali verovala sam da će pristati. Više ću biti kod kuće, a lakše je plaćati stanarinu kad je podelimo na tri dela. „Biće nas troje.“ „Ne živi se sa čovekom kakav je Gidion Kros ako nisi udata za njega.“ Nagnula se ka meni. „Veruj mi. Sačekaj prsten.“ „Ne žurim da se udam“, rekoh, mada sam palcem trljala po prstenu. „O bože.“ Majka odmahnu glavom. „Šta to govoriš? Voliš ga.“ „Prerano je. Previše sam mlada.“ „Imaš dvadeset četiri godine. Idealno doba.“ Majka je ispravila kičmu, sva odlučna. To mi bar jednom u životu nije smetalo, jer se malo povratila. „Evo, neću dozvoliti da to uništiš.“ „Mama...“ „Ne.“ Oči su počele da joj sijaju od kalkulacija. „Veruj mi i uspori. Ja ću to da sredim.“ Sranje. Nimalo me ne teši to što je na Gidionovoj strani povodom braka, a ne na mojoj.

140

Avada&Chiarissima

18

Idalje sam razmišljala o mami kada sam izašla iz Krosfajera u pet sati. Bentli me je čekao ispred zgrade i, dok sam prilazila, Angus je izašao i nasmešio mi se. „Dobro veče, Evo.“ „Zdravo.“ Uzvratila sam osmehom. „Kako si, Anguse?“ „Odlično.“ Obišao je automobil i otvorio mi zadnja vrata.

Proučavala sam izraz njegovog lica. Koliko zna o Nejtanu i Gidionu? Da li zna koliko i Klensi?

Ili čak i više?

Ušla sam na hladno sedište, izvadila smartfon i pozvala Kerija. Dobila sam govornu poštu, pa sam ostavila poruku. „Hej, samo da te podsetim da nisam tu za vikend. Hoćeš li da mi učiniš uslugu i razmisliš o tome da se preselimo negde s Gidionom, možemo da porazgovaramo o tome kad se vratim? Neki novi stan koji svi možemo da priuštimo sebi. Ne da on brine o svemu“, dodala sam jer sam zamislila Kerijev izraz lica. „Okej. Ako ti zatrebam, a ne možeš da me dobiješ na telefon, pošalji mi imejl. Volim te.“ Baš kad sam poslala poruku, vrata su se otvorila i Gidion mi se pridružio. „Zdravo, šampione.“ „Zdravo, anđele“, grubo reče. „Opa.“ Usne su mu se izvile. „Kako je prošao ručak s mamom?“ Prostenjala sam. „Toliko dobro, a?“ Uhvatio me je za ruku. „Ispričaj mi.“ „Ne znam. Bilo je čudno.“ Angus je ušao u kola i krenuo na raskrsnicu. „Čudno?“, podsticao me je Gidion. „Ili neprijatno?“ „I jedno i drugo.“ Pogledala sam kroz zatamnjen prozor dok smo se polako uključivali u saobraćaj.

Trotoari su bili zakrčeni ljudima, ali oni su se odsečno kretali. Automobili su napravili zastoj. „Toliko je usmerena na pare. Ništa novo, ali navikla sam da se ponaša kao da je želja za finansijskom sigurnošću stvar zdravog razuma. Danas je izgledala... tužno. Pomireno.“ Utešno mi je prelazio palcem preko zglobova. „Možda oseća grižu savesti zbog prevare.“ ,,I treba! Ipak, mislim da nije to posredi. Mislim da je reč o nečemu drugom, ali nemam pojma šta je to.“ „Hoćeš li da ja saznam?“ Okrenula sam glavu ka njemu. Nisam odmah odgovorila, razmišljala sam. „Da, hoću. Ali osećam se grozno zbog toga. Proveravala sam tebe, doktora Lukasa, Korin... Kopam po tajnama umesto da direktno pitam ljude.“ „Onda je pitaj“, reče on na onaj nehajan muški način. „Jesam. Rekla je da ćemo razgovarati o tome kad ne budem nervozna.“ „Žene“, reče podrugljivo, s toplinom u očima. „Šta je Giru hteo? Jesi li znao da dolazi?“ Odmahnuo je glavom. „Hoće da nađe krivca za probleme u svom braku. Ja mu baš dobro dođem za to.“ „Zašto ne prestane da traži krivca i ne počne da rešava probleme? Njih dvoje treba da odu do terapeuta.“

141

Avada&Chiarissima

„Ili da se razvedu.“ Ukočila sam se. „Je l’ to ono što ti hoćeš?“ „Ja hoću tebe“, počeo je da prede, pa je pustio moju ruku i povukao me u krilo. „Zlotvore.“ „Nisi ni svesna. Imam đavolje planove za ovaj vikend s tobom.“ Od vrelog pogleda koji mi je uputio, misli su mi odlutale u perverznijem pravcu. Povukla sam mu glavu da ga poljubim kada se bentli okrenuo i odjednom se sve zamračilo. Pogledala sam oko sebe i shvatila da smo ušli u garažu. Vozili smo se dva nivoa, stali, a onda opet krenuli.

S još četiri crna bentlija. „Šta se dešava?“, upitah kada smo krenuli ka izlazu s dva bentlija ispred nas i dva bentlija iza nas. „Šibicarenje“, reče, trljajući mi se o vrat.

Vratili smo se na raskrsnicu i krenuli svi u različitim pravcima. „Da li nas neko prati?“, upitah. „Samo sam oprezan.“ Nežno mi je zario zube u kožu i bradavice su mi se ukrutile. Držeći me za leđa rukom, palcem druge mi je prešao preko dojke. „Ovaj vikend je naš.“ Poljubio me je dubokim, baršunastim poljupcem kada smo ušli u drugu garažu. Stali smo i vrata su se otvorila. Pokušavala sam da shvatim šta se zbiva, a onda je Gidion savio noge u stranu i izašao iz bentlija čvrsto me držeći u naručju, pa smo odmah ušli u drugi auto.

Nije prošao ni minut a već smo ponovo bili na putu. Bentli je krenuo ispred nas i otišao u suprotnom smeru. „Ovo nije normalno“, rekoh. „Mislila sam da idemo van zemlje.“ „Idemo. Veruj mi.“ „Verujem.“ Nežno me je gledao. „Znam da veruješ.“ Više se nismo zaustavljali sve do aerodroma. Prešli smo na makadam posle kratke provere obezbeđenja, a ja sam krenula ispred Gidiona malim stepenicama u njegov privatni mlažnjak.

Kabina je bila luksuzna, mada je skrivala eleganciju sa sofom na desnoj strani i stolom i stolicama na levoj. Stjuard je bio zgodan mladić u crnim pantalonama i prsluku s logom „Kros indastriza“ i imenom - Erik. „Dobro veče, gospodine Krose. Gospođice Tramil“, pozdravi nas Erik uz osmeh. „Hoćete li da popijete nešto pred poletanje?“ „Za mene kingsmen i ribizla“, rekoh. „Isto“, odgovori Gidion, skinu sako i pruži ga Eriku, koji je sačekao da Gidion skine i prsluk i kravatu. Posmatrala sam ga procenjivački i zviznula. „Već mi se sviđa ovo putovanje.“ „Anđele.“ Odmahnuo je glavom, sa osmehom u očima.

U avion je ušao gospodin u mornarskoplavom odelu. Srdačno je pozdravio Gidiona, rukovao se sa mnom kada sam predstavljena i zatražio naše pasoše.

Otišao je brzo kao što je i došao i vrata kabine su se zatvorila. Gidion i ja smo se vezali i sedeli smo za stolom s pićem kada je avion počeo da klizi po pisti. „Da li ćeš da mi kažeš kuda idemo?“, upitah i digoh čašu da nazdravim.

Kucnuli smo se kristalnim čašama. „Zar ne želiš da to bude iznenađenje?“ „Zavisi od toga koliko dugo ćemo putovati. Možda ću poludeti od radoznalosti dok ne sletimo.“ „Mislim da ćeš biti previše zauzeta da bi mislila o tome.“ Usne su mu se iskrivile. „Ipak je ovo prevozno sredstvo.“

142

Avada&Chiarissima

„O.“ Bacila sam pogled iza sebe i ugledala mali hodnik s vratima u zadnjem delu aviona. Jedna vrata su sigurno vrata toaleta, druga su vrata kancelarije, a treća vrata spavaće sobe. Preplavilo me je iščekivanje. „Koliko vremena treba da ubijemo? „Sate“, počeo je da prede.

Prsti na nogama su mi se zgrčili. „O šampione. Šta ću sve da ti radim.“ Odmahnuo je glavom. „Zaboravila si da je ovo moj vikend i da ću te imati onako kako ja poželim. Tako smo se dogovorili.“ „Na putovanju? To nije fer.“ „Već si to rekla jednom.“ ,,I tada je bilo tačno.“ Još šire se osmehnuo i otpio gutljaj. „Čim kapetan da znak za kretanje, hoću da odeš u spavaću sobu i da skineš sve sa sebe. Onda lezi na krevet i sačekaj me.“ Podigla sam obrvu. „Ti mnogo voliš da se prevrćem gola i čekam da me tucaš.“ „Da, volim. Koliko se sećam, obrnuta situacija je tvoja fantazija.“ „Hmmm.“ Otpila sam gutljaj uživajući u tome kako mi votka klizi niz grlo hladna i glatka, a onda mi greje stomak.

Avion se poravnao i kapetan je nakratko objavio da možemo slobodno da se krećemo po kabini.

Gidion mi je uputio pogled koji je govorio: ,,I? Kreni odmah.“ Suzila sam oči, ustala i ponela piće. Hodala sam polako, izazivajući ga. I uzbuđivala sebe još više. Obožavam da mu se prepustim na milost i nemilost. Koliko god da volim da izgubi razum zbog mene, ne mogu da poreknem da me njegova kontrola veoma pali. Znam da ta kontrola može da bude nepomućena, što mi omogućava da mu dokraja verujem. Mislim da ne postoji ništa što mu ne bih dozvolila da mi uradi.

To je ubedenje koje ćemo proveriti kad-tad, shvatila sam kada sam ušla u spavaću kabinu i ugledala crvene lisice od svile i velura koje su fino ležale na belom prekrivaču.

Okrenula sam glavu i videla da je Gidion nestao. Praznu čašu je ostavio na stolu, a kockice leda su sijale kao dijamanti.

Srce je počelo jače da mi udara. Ušla sam u sobu i popila ostatak pića. Ne mogu da podnesem da budem sputana za vreme seksa, osim s Gidionom. Dok me drži rukama ili težinom svog tela punog mišića. Nikada nećemo pokušati više od toga. Nisam sigurna da mogu.

Spustila sam praznu čašu na noćni stočić dok mi se ruka pomalo tresla.

Nisam znala da li je uzrok tome strah ili uzbuđenje.

Znam da me Gidion nikada ne bi povredio. Toliko se trudio da me uveri da se nikada ne plašim. Ali šta ako ga razočaram? Šta ako ne mogu da mu pružim to što želi? I ranije je spominjao vezivanje i znam da mu je jedna od fantazija da me celu veže i da mu se otvorim, bespomoćna i prepuštena njemu na korišćenje. Shvatam tu njegovu želju, potrebu da oseti potpuno i bezgranično posedovanje. I ja to osećam prema njemu.

Svukla sam se. Radila sam to polako i pažljivo jer mi je puis već bio ubrzan. Maltene sam dahtala, iščekivanje je bilo bolno. Okačila sam odeću na vešalicu u malom ormaru, a onda sam se oprezno popela na krevet. Držala sam lisice u rukama, a kroz glavu su mi prolazile razne sumnje i preispitivanja. Gidion je ušao. „Ne ležiš“, nežno reče, zaključavajući vrata za sobom. Podigla sam lisice. „Napravljene su po tvojoj meri.“ Prišao mi je, hitrim prstima već otkopčavajući košulju. „Crveno je tvoja boja.“ Gidion se skidao polako kao ja, pa sam mogla da se divim svakom delu nage kože. Znao je da će mreškanje mišića ispod grube svile njegovog preplanulog tela za mene biti afrodizijak. „Jesam li ja spremna za ovo?“, upitah tiho.

143

Avada&Chiarissima

I dalje me je gledao dok je skidao pantalone. Kada se uspravio, samo u crnim boksericama, izbočenog debelog kurca, odgovorio je: „Nikada više nego što možeš da podneseš, anđele.

Obećavam.“ Udahnula sam duboko, legla i stavila lisice na stomak. Prišao mi je lica zategnutog od požude.

Seo je na krevet do mene, podigao mi ruku do usana i poljubio mi zglavak. „Puls ti je ubrzan.“ Klimnula sam glavom jer nisam znala šta da kažem.

Uzeo je lisice, vešto odvezujući traku od crvene svile. „Vezivanje ti pomaže da se predaš, ali ne mora da bude doslovno. Treba samo da bude dovoljno da te drži u željenom položaju.“ Stomak mi je zadrhtao kada je stavio traku preko njega. Položio je jednu lisicu na butinu i podigao drugu. „Daj mi ruku, anđele.“ Pružila sam je, a dah mi se ubrzavao dok je stezao i nameštao kožu. Osećaj primitivnog materijala na ubrzanom pulsu neočekivano me je uzbudio. „Nije previše stegnuto?“, upita. „Nije.“ „Treba dovoljno da osećaš stezanje da bi sve vreme bila svesna toga, ali ne treba da te povreduje.“ Progutala sam. „Ne povreduje me.“ „Dobro.“ Na isti način mi je vezao i drugi zglob, a onda se ispravio da bi se divio svom remekdelu. „Odlično“, promrmlja. „Podseća me na onu crvenu haljinu koju si nosila kada sam te prvi put imao. To me je osvojilo, znaš. Raznela si me. Odatle nema povratka.“ „Gidione.“ Zebnje je nestalo, odagnala ju je toplina njegove ljubavi i želje. Ja sam za njega dragocena. Nikada me ne bi naterao da radim nešto što ne mogu. „Uhvati se za jastuk“, naredi mi.

Tako sam i uradila, a stezanje ruku me je nateralo da postanem još svesnija lisica. Osetila sam se vezanom. Zarobljenom. „Osećaš?“, upita i shvatila sam.

Toliko sam ga volela u tom trenutku da je bolelo. „Da.“ „Sad ću ti reći da zatvoriš oči“, nastavi on, ustade i skide i bokserice. Čvrsto mu se digao, debeli kurac se pomerao pod težinom tela, glavić je sijao od sperme pred ejakulaciju. Krenula mi je voda na usta, glad mi se širila telom. Toliko me želi, tako me je gladan, a opet mu se to ne čuje u glasu niti u smirenosti kojom odiše.

Ovlažila sam od njegove savršene pribranosti. Gidion je sve najbolje za mene, muškarac koji me žestoko želi - što mi upravo treba da bih osećala sigurnost - ali dovoljno pribran da me ne preplavi. „Hoću da žmuriš ako možeš“, nastavi on tihog i umirujućeg glasa, ,,a ako sve postane prejako za tebe, otvori oči. Ali prvo kaži lozinku.“ ,,U redu.“ Podigao je satensku traku i lagano prešao njome preko moje kože. Hladan metal držača na jednoj strani uhvatio mi se za bradavicu i nadražio je. „Evo, da razjasnimo. Tvoja lozinka nije za mene. Za tebe je. Samo treba da mi kažeš ne ili prestani, ali kao što lisice čine da se osetiš vezanom, izgovaranje lozinke pomaže da se osećaš dobro.

Da li me razumeš?“ Klimnula sam glavom jer mi je postajalo sve udobnije i bivala sam sve željnija. „Zažmuri.“ Poslušala sam naređenje. Maltene istog trenutka, osetila sam pritisak na zglavcima. Vibriranje i zujanje motora aviona postali su jači. Razdvojila sam usne. Disanje mi se ubrzalo.

144

Avada&Chiarissima

Trakom mi je prešao preko dekoltea do druge dojke. „Tako si lepa, anđele. Savršena si. Nemaš pojma šta mi radiš dok te gledam ovakvu.“ „Gidione“, prošaptah, očajnički zaljubljena u njega. „Kaži mi.“ Raširenim prstima mi je dotakao vrat, a onda je počeo da klizi ka trupu. „Srce mi lupa kao tvoje.“ Izvila sam se i stresla se od njegovog pomalo golicavog dodira. „Dobro.“ „Toliko mi se digao da me boli.“ „Ja sam ovlažila.“ „Pokaži mi“, grubo reče. „Raširi noge.“ Prste mi je zaronio u procep. „Da. Vlažna si i vrela, anđele.“ Ženskost mi se gladno stegla, čitavo telo mi je reagovalo na njegov dodir. ,Ah, Evo. Imaš najhalapljiviju pičku na svetu. Do kraja života ću da je zadovoljavam.“ „Onda počni odmah.“ Blago se nasmejao. „U stvari, počinjemo tvojim ustima. Hoću da mi popušiš da bih mogao da te tucam sve dok ne sletimo.“ „O bože“, prostenjala sam. „Molim te, kaži mi da let ne traje deset sati.“ „Možda ću zbog toga morati da te ispljeskam“, počeo je da prede. „Ali ja sam dobra devojčica!“ Dušek je ulegao kada se popeo na njega. Osećala sam kako ide ka meni dok mi nije kleknuo pored ramena. „Evo, budi sada dobra devojčica. Okreni se ka meni i otvori usta.“ Zdušno sam ga poslušala. Prešao mi je svilenkasto mekim glavićem preko usana i ja sam ih još više otvorila, upijajući šok od zadovoljstva koje sam osetila kada je bolno prostenjao. Stavio mi je ruke u kosu i uhvatio me za zatiljak. Držao me je kako on želi. „Bože“, prodahta. „Usta su ti jednako halapljiva.“ Položaj u kojem sam bila, na leđima s rukama na jastuku, sprečavao me je da uzmem u usta više od debelog glavića. Pušila sam mu, jezikom prelazeći preko osetljive rupice na vrhu, uzbuđena time što sam usredsređena na Gidiona. Za mene nije nesebično da mu popušim. U stvari, to toliko volim najviše zbog sebe. „Tako je“, ohrabrivao me je, mešajući kukovima da bi mi tucao usta. „Tako mi puši kurac... tako si dobra, anđele. Teraš me da svršim jako.“ Udisala sam ga, osećajući kako mi telo reaguje na njegov miris, instinktivno. Svih čula prezasićenih Gidionom, prepustila sam se uzajamnom zadovoljstvu.

Sanjala sam da padam i trgla sam se iz sna.

Srce mi je dobovalo od uzbuđenja, a onda sam shvatila da je avion iznenada propao.

Turbulencija. Dobro sam. Kao i Gidion, koji spava pored mene. To mi je izmamilo osmeh. Maltene sam se onesvestila kada mi je konačno pružio orgazam posle tucanja toliko temeljnog da sam še izbezumila od potrebe da svršim. Pošteno je da i on bude malo iscrpljen.

Brzo sam pogledala na sat i shvatila da letimo skoro tri sata. Mislim da smo dremnuli dvadesetak minuta, možda i manje. Prilično sam sigurna da je bio u meni skoro dva sata. I dalje sam osećala odjek njegovog debelog kurca kako ulazi u mene i izlazi, trljajući mi i masirajući osetljive delove.

Pažljivo sam se izvukla iz kreveta jer nisam želela da ga probudim, a posebno sam bila tiha kada sam zatvorila vratanca toaleta u sobi.

Od tamnog drveta i s hromiranom armaturom, toalet je i muževan i elegantan. Toaletna školjka ima naslone za ruke, pa izgleda kao tron, a mlečni prozori puštaju sunce unutra. U tuš-kabini, koja

145

Avada&Chiarissima

je tik do ulaza, postoji pokretni tuš, vrlo primamljiv, ali crvene lisice i dalje su mi na rukama. Stoga sam obavila nuždu, oprala ruke, a onda ugledala kremu za ruke u jednoj od fioka.

Miris je bio nežan ali divan. Dok sam je utrljavala, na pamet mi je pala luda ideja. Uzela sam tubu i ponela je u sobu.

Od prizora koji me je dočekao zastao mi je dah.

Gidion je ležao opružen na ogromnom krevetu, prekrivši ga svojim prelepim, preplanulim telom. Jednu ruku je prebacio preko glave, drugu preko grudi. Jednu nogu je savio i pala mu je na stranu, a druga mu je, ispružena, visila s dušeka. Kurac mu je svom težinom ležao na donjem delu stomaka, a glavić je dosezao gotovo do pupka.

Bože, kako je muževan. Neverovatno. I moćan, čitavo njegovo telo je primer fizičke snage i gracioznosti.

A opet ga ja bacam na kolena. To me pokorava.

Probudio se kada sam se popela na krevet i trepnuo ka meni. „Hej“, reče hrapavim glasom. „Dođi.“ „Volim te“, rekoh i spustih mu se u zagrljaj. Koža mu je kao topla svila i zagnjurila sam se u njega. „Evo.“ Poljubio me je slatko i gladno. „Nisam još završio s tobom.“ Duboko sam udahnula da bih skupila hrabrost, a onda sam mu stavila tubu kreme na stomak. „Hoću da uđem u tebe, šampione.“ Pogledao je u tubu, namrštio se, a onda se umirio. Maltene sam osetila kako mu se disanje menja. „Nismo se tako dogovorili“, obazrivo reče. „Mislim da treba ponovo to da razmotrimo. I dalje je petak, tako da još nije vikend.“ „Evo...“ „Napalim se već dok mislim na to“, prošaptah, obavih mu noge oko butine i počeh da se trljam o njega, puštajući ga da oseti da sam vlažna. Zaječala sam od grubih dlaka koje su me mazile po osetljivoj ženskosti i od osećaja da sam besramna i nevaljala. „Kaži kad da prestanem i tako će biti.

Samo me pusti da probam.“ Glasno je zaškripao zubima.

Poljubila sam ga. Privila sam mu se uz telo. Dok me je Gidion vodio kroz nova iskustva, pričao je. Ali s njim priča nije uvek odgovor. Ponekad je najbolje pomoći mu da se isključi. „Anđele...“ Popela sam se na njega, opkoračila ga i sklonila kremu u stranu da ne bi previše razmišljao o njoj. Ako ga povedem u novo iskustvo, ne želim da razmišljamo previše. A ako osećaj nije prirodan, neću to ni da radim. Ovo što imamo previše je dragoceno da bismo to upropastili.

Prešla sam mu rukama preko grudi, umirivala ga, pustila ga da oseti ljubav prema njemu.

Koliko ga obožavam. Nema te stvari koju ne bih uradila za njega, osim odustajanja.

Jednu ruku mi je stavio u kosu, drugu na donji deo leđa i privukao me bliže. Otvorio je usne za mene, ližući i kušajući jezikom. Utonula sam u poljubac, nakrivivši glavu da bih se bolje namestila.

Između nas mu se kurac ukrutio, osetila sam ga na stomaku. Podigao je kukove, povećao pritisak između nas i prostenjao mi u usta.

Pomerala sam se preko obraza do njegovog vrata, parala ga zubima, obeležavala ga. Držao me je za potiljak, a grubi zvuči zadovoljstva strujali su mi na usnama.

Odmakla sam se i pogledala svetlocrvenu šljivicu koju sam mu napravila. „Moj“, prošaptah. „Tvoj“, grubo se zavetovao, vrelog i suženog pogleda.

146

Avada&Chiarissima

„Svaki centimetar tebe.“ Spustila sam se, pronašla ravne bradavice i počela da mu ih izazivam.

Lizala sam šiljate vrhove, pa oko njih, lagano ih dodirujući dok nisam počela da sisam.

Gidion je zašištao kada sam napravila udubljenje u obrazima i usisala ga, ruke su mu pale i zgrabio je prekrivač obema rukama. „Iznutra i spolja“, rekoh blago dok sam prelazila na drugu bradavicu i posvetila joj istu pažnju.

Dok sam klizila po njegovom ukrućenom telu, osetila sam kako mu napetost raste.

Kada sam mu jezikom dodirnula pupak, žestoko se trgao. „Pssst“, umirila sam ga i protrljala mu obraz o kurac koji je pulsirao.

Istuširao se posle malopređašnjeg seksa i mirisao je čisto i prijatno. Testisi su mu svom težinom visili između nogu, satenske kože glatke od pažljivog brijanja. Volim to što je gladak kao ja. Kada je u meni, sasvim smo povezani u svakom smislu, a senzacija se naglašava dodirima kože o kožu.

S rukama na unutrašnjoj strani njegovih butina, pokazala sam mu da se još raširi i da mi napravi mesta da se udobno smestim. Onda sam mu jezikom prešla duž zategnutih testisa.

Gidion je zarežao. Taj neukroćen, životinjski zvuk prozujao mi je kroz telo kao iščekivanje. Ali nisam prestala. Ne mogu. Previše ga želim,.

Koristeći samo usta, obožavala sam ga, lagano ga sisajući i mazeći jezikom. Onda sam mu testise podigla palcem da bih došla do osetljive kože ispod njih. Muda su mu se podigla, koža se zategla i povukla se ka telu. Jezikom sam kliznula malo niže u istraživačkom napadu pre nego stignem do cilja. „Evo. Prestani.“ Dahtao je. „Ne mogu. Nemoj.“ Um mi je divljao dok sam ga i dalje dodirivala, hvatala ga za kurac i drkala ga. Još je previše u svojim mislima, previše je usredsređen na ono što se sprema umesto na sadašnji trenutak.

Ali znam kako ću ga navesti na to da se usredsredi na nešto drugo. „Šampione, hajde da ovo radimo zajedno.“ Pomerila sam se, okrenula se i opkoračila ga otpozadi.

Uhvatio me je za kukove pre nego što sam uspostavila ravnotežu i povukao mi ženskost ka željnim ustima. Viknula sam od zadovoljstva kada je počeo gladno da mi sisa klitoris. Otečena i osetljiva od malopre, jedva sam izdržala iznenadni nalet zadovoljstva. Bio je divalj i grabljiv, strasti podstaknute frustracijom i strahom.

Obavila sam mu kurac usnama i pružila mu isto što i on meni.

Dok sam mu snažno sisala glavić, njegovo stenjanje mi je strujalo klitorisom i zamalo sam svršila. Držao me je, zarivši mi prste u kukove jačinom od koje ostaju modrice.

Obožavam to. Neobuzdan je i, mada se boji onoga što to znači, uzbuđuje me. Ne veruje sebi kad je sa mnom, ali ja verujem njemu. To je nivo poverenja do kojeg smo došli uz mnogo napora, prolivši i suze i krv, i to cenim najviše od svega.

Stegla sam mu kurac, pumpala sam ga, polizala sam spermu pred ejakulaciju. Shvatila sam da se trese tek kada nas je oborio u stranu i namestio tako da budemo jedno uz drugo, a ne jedno na drugom.

Lizao me je jako i brzo, zarivajući mi jezik u ženskost i izluđujući me žestokim nasrtajima.

Dodirnula sam mu analni otvor vrhom prsta dok sam mu ustima grozničavo pušila kurac. Stresao se i ispustio tih zvuk od kojeg mi se naježila koža orošena znojem.

Mešala sam kukovima protiv volje, trljajući vlažnu ženskost o njegova usta, koja su se pomerala. Ječala sam nekontrolisano, utroba mi je treperila od blagog podrhtavanja od užitka. Tako me je dobro tucao jezikom... izluđivao me je.

A onda je počeo da me oponaša vrhom prsta, trljajući me po analnom otvoru. Slobodnom rukom sam počela da pipam unaokolo da bih našla kremu.

147

Avada&Chiarissima

Gidion mi je stavio tubu u ruku i time mi dao pristanak koji mi je preko potreban.

Jedva da sam skinula poklopac kada je gurnuo prst u mene. Dok sam izvijala leđa, kurac mi je ispao iz usta i prodahtala sam njegovo ime, a telo mi je upijalo šok od nenadane penetracije.

Namazao je prst, a onda mi je pružio tubu.

Na trenutak me je preplavio. Bio je svuda - oko mene, u meni, zalepljen za mene. I nije bio nežan. Stavljao mi je prst u analni otvor i vadio ga, tucajući me žestinom i dalje obojenom besom.

Gurala sam ga da ide kuda ne želi i kažnjava me zadovoljstvom koje prebrzo nailazi.

Ja sam s njim postupala nežnije. Otvorila sam usta i počela da mu pušim kurac. Pustila sam da mi se krema zagreje na prstima pre nego što sam ih protrljala o njega. I čekala sam da krene ka meni, da se otvori, pre nego što sam mu gurnula jedan prst.

Zvuk koji mu se oteo dotad nisam čula. Bio je to krik ranjene zveri, ali pun dubokog bola.

Ukočio se, teško mi dišući u ženskost, prsta duboko zarivenog, dok mu je zategnuto telo drhtalo.

Pustila sam ga i počela da pevušim: ,,U tebi sam, dušo. Veoma ti dobro ide. Nateraću te da se osećaš dobro.“ Prodahtao je kada sam gurnula prst malo dublje i prešla mu preko prostate. „Evo!“ Kurac mu je još više nabrekao, pocrveneo, debele vene su mu iskočile, a sperma pred ejakulaciju prsnula mu je na donji deo stomaka. Bio je čvrst kao stena, izvio se do pupka. Nikada ga nisam videla toliko napaljenog i to je i mene silno napalilo. ,,U redu je.“ Nežno sam ga gladila iznutra, jezikom prelazeći preko uzavrelog kurca. „Mnogo te volim, Gidione. Volim da te ovako dodirujem... da te vidim ovakvog.“ „Ah, bože.“ Žestoko je zadrhtao. „Tucaj me, anđele. Sad“, procedi kad sam opet počela da ga trljam. „Jako.“ Progutala sam mu kurac i dala mu to što traži. Masirala sam ga iznutra, od čega je počeo da psuje i da se uvija, a telo mu se borilo s bujicom senzacija. Pustio me je i izvio se, ali ja sam ga držala usnama i rukama i vukla ga napred. „Ah, bože“, zajeca i pocepa prekrivač; zvuk cepanja je odzvanjao u zatvorenom prostoru. „Prestani. Evo. Ne više. Jebote!“ Pritisnula sam ga iznutra istog trenutka kada sam mu jako stegnula kurac ustima i počeo je da svršava tako žestoko da sam se zagrcnula od vrele bujice. Prskao mi je preko usana dok sam se sklanjala, preko svog stomaka i mojih grudi, oslobađao se u poplavnoj bujici, pa mi je bilo teško da poverujem da je pre nekoliko sati svršio već dva puta. Osećala sam kontrakcije oko prsta, stezanje i pulsiranje koje mu je teralo spermu iz kurca.

Tek kad mu se telo smirilo, sklonila sam se i drhtavo se okrenula da ga privučem u zagrljaj. Bili smo znojavi i prljavi i volim što nam to nije bilo važno.

Gidion mi je zario znojavo lice u grudi i zaplakao.

148

Avada&Chiarissima

19

Lokacija koju je Gidion odabrao bila je raj. Pilot nas je poveo preko Vindvardskih ostrva, nisko je leteo iznad nestvarno lepe plave vode mirnih Kariba i sleteo na privatni aerodrom nedaleko od naše konačne destinacije, odmarališta Krosvinds.

Oboje smo i dalje bili blago uzdrmani kada je avion sleteo.

Ipak je Gidion doživeo orgazam života. Kad su nam overili pasoše, kosa nam je i dalje bila vlažna i čvrsto smo se držali za ruke. Skoro da nismo ni govorili, ni s drugima, ni međusobno.

Mislim da smo oboje bili previše roviti za to.

Ušli smo u limuzinu koja nas je čekala i Gidion je sipao sebi žestoko piće. Ništa mu se nije dalo pročitati s lica, navukao je neprobojan gard. Odmahnula sam glavom kada mi je ćutke ponudio kristalnu čašu. Seo je pored mene i zagrlio me.

Privila sam se uz njega i prebacila mu noge preko krila. „Jesmo li okej?“ Pritisnuo mi je snažan poljubac na čelo. „Da.“ „Volim te.“ „Znam.“ Iskapio je piće i spustio praznu čašu u držač.

Više nismo govorili tokom duge vožnje s aerodroma do odmarališta. Kad smo stigli, već je pao mrak, ali otvoreno predvorje bilo je jako osvetljeno. Oivičena bujnim biljkama i ukrašena tamnim drvetom i šarenim keramičkim pločicama, recepcija je dočekivala goste opušteno ali u elegantnom stilu.

Menadžer hotela je čekao na kružnoj stazi ispred hotela kada smo se zaustavili. Bio je besprekorno doteran, širokog osmeha. Videlo se da je uzbuđen zbog toga što Gidion odseda kod njega, a još više zato što mu Gidion zna ime - Klod.

Klod je živahno pričao, a mi smo ga pratili čvrsto se držeći za ruke. Pri pogledu na Gidiona, niko ne bi pogodio koliko smo bili intimni i otvoreni jedno prema drugom svega sat ranije. Meni se kosa osušila i umrsila, ali on je izgledao prelepo i seksi kao i uvek. Odelo mu je bilo besprekorno ispeglano i dobro ga je nosio, a moja haljina se malo oklembesila od dugog dana. Šminku sam isprala prilikom tuširanja, pa mi je lice bilo bledo, a mrlje oko očiju kao u rakuna.

Ipak, Gidionova posesivnost jasno se videla u načinu na koji me je držao i uveo u apartman ispred sebe, držeći me za donji deo leđa. Činio je da se osećam sigurno i prihvaćeno, iako on deluje poslovno, a ja nisam u najboljem izdanju, što se odražava i na njega.

Volim ga zbog toga.

Samo bih volela da nije toliko ćutljiv. To me brine. I tera me da posumnjam u to što sam odlučila da nastavim kada mi je više od jedanput rekao da prestanem. Šta, dođavola, ja znam o tome šta njemu treba da bi mu bilo bolje?

Menadžer je i dalje govorio Gidionu, a ja sam polako išla kroz ogromni dnevni boravak sa širom otvorenom terasom i belim kaučima na podu od bambusa. Glavna spavaća soba je jednako impresivna, s velikim krevetom zaklonjenim mrežom protiv komaraca i još jednom terasom što vodi pravo do privatnog bazena koji deluje beskrajno, kao deo svetlucavog okeana pozadi.

Naišao je topao povetarac, pomilovao mi lice i prošao mi kroz kosu. Mesec je ostavljao trag preko okeana, a od udaljenih zvukova smeha i regea osetila sam se usamljenom na ne baš prijatan način.

Ništa nije u redu kad Gidion nije raspoložen.

149

Avada&Chiarissima

„Da li ti se dopada?“, tiho me upita.

Okrenula sam se ka njemu i čula kako se ulazna vrata u drugoj sobi zatvaraju. „Fantastično je.“ Kratko je klimnuo glavom. „Naručio sam da nam donesu večeru. Tilapija i pirinač, sveže voće i sir.“ „Strava. Umirem od gladi.“ „Imaš odeću u ormaru i po fiokama. Imaš i bikini, ali bazen i plaža su privatni, pa ti i ne treba ako ne želiš. Ako ti nešto zafali, javi mi da kažem da donesu.“ Gledala sam ga i primetila da stoji metar-dva dalje od mene. Oči su mu sijale na blagoj prigušenoj svetlosti koja je dopirala od lampi na noćnom stočiću. Nervozan je i drži se na odstojanju, i osetila sam kako mi se suze skupljaju u grlu. „Gidione...“ Ispružila sam ruke ka njemu. „Jesam li napravila grešku? Jesam li uništila nešto između nas?“ „Anđele.“ Uzdahnuo je. Prišao mi je toliko da može da me uhvati za ruku i da je podigne do usana. Izbliza sam videla kako mu pogled luta, kao da mu je teško da me pogleda. Pripala mi je muka. „Krosfajer.“ Toliko je tiho izgovorio tu jednu reč da sam pomislila da umišljam.

Onda me je privukao u zagrljaj i slatko me poljubio. „Šampione.“ Pridigla sam se na prste, uhvatila ga za potiljak i poljubila ga najjače što mogu.

Brzo se odmakao. „Hajde da se presvučemo za večeru pre nego što stigne. Prijalo bi mi manje odeće.“ Nevoljno sam se odmakla, shvativši da mu je sigurno vrućina u odelu, ali i dalje sam osećala da nešto nije u redu. To osećanje se pogoršalo kada je Gidion izašao iz sobe da se presvuče i kada sam shvatila da nećemo deliti spavaću sobu.

Stavila sam cipele u ormar u kojem je bilo previše odeće za jedan vikend. Veći deo je bele boje.

Gidion voli kad nosim belo. Mislim da je razlog tome to što me vidi kao svog anđela.

Da li i dalje tako misli o meni? Ili sam sada đavo? Sebična kučka koja ga je naterala da se suoči s demonima koje bi radije zaboravio?

Presvukla sam se u jednostavnu crnu haljinu od pamuka, koja je odražavala moje pogrebno raspoloženje. Osećala sam da je nešto umrlo između nas.

Gidion i ja smo se spotakli mnogo puta, ali nikada nisam osetila da se toliko povukao od mene, niti takvu neprijatnost i nemir.

Osetila sam to s drugim muškarcima kada su se spremali da mi kažu da više ne žele da budu sa mnom.

Večera je stigla i fino je postavljena na stolu na terasi s pogledom na skrivenu plažu. Videla sam beli baldahin na pesku i setila se Gidiona kako sanja o tome da se izležavamo na ležaljci za dvoje pored vode, vodimo ljubav.

Srce me je zabolelo.

Ispila sam dve čaše reskog, voćnog belog vina i počela da jedem, mada sam izgubila apetit.

Gidion je sedeo prekoputa mene samo u prijatnim, belim lanenim pantalonama s učkurom, tako prokleto seksi da nisam mogla da ne zurim u njega. Ali bio je udaljen kilometrima. Ćutljivo, usiljeno prisustvo zbog kojeg sam osetila želju svakim delom duše.

Emotivni jaz medu nama postajao je sve veći. Nisam mogla da doprem do njega.

Odmakla sam tanjir kada sam sve pojela i shvatila da Gidion jedva da je okusio hranu. Samo je prebirao po tanjiru i pomogao mi da iskapimo bocu vina.

Duboko sam udahnula i rekla: „Izvini. Trebalo je... Nisam...“ Uz muku sam progutala knedlu. „Izvini, dušo“, prošaptah.

150

Avada&Chiarissima

Ustala sam od stola uz glasnu škripu stolice po pločicama i požurila s terase. „Evo! Čekaj.“ Pod nogama sam osetila topli pesak i potrčala ka okeanu, skidajući haljinu i sudarajući se s vodom koja je bila topla kao kupka. Nekoliko metara je bila plitka, a onda je iznenada postala dublja i dosegla mi do vrata. Savila sam se u kolenima i zaronila, zahvalna na tome što sam pod vodom i sakrivena kada sam počela da plačem.

Bestežinsko stanje mi je smirivalo teret na srcu. Kosa je plutala oko mene i osećala sam blago golicanje riba koje su plivale pored mene pošto sam upala u njihov tih, miran svet.

Povučena u stvarnost, počela sam da mlataram i prskam oko sebe. „Anđele.“ Gidion zareža i poljubi me jako i žestoko dok je izlazio iz vode i vraćao se ka plaži.

Odveo me je do baldahina i spustio me na ležaljku, a onda me je pokrio telom pre nego što sam propisno uzela vazduh.

I dalje sam osećala vrtoglavicu kada je zagrmeo i rekao: „Udaj se za mene.“ Ipak, nisam zbog toga rekla: „Da.“

*** Gidion je krenuo u vodu po mene u pantalonama. Natopljena tkanina zalepila mu se za noge kada je legao preko mene i poljubio me kao da umire od žeđi koju jedino ja mogu da utolim.

Rukama me je držao za kosu da bih bila mirna. Usne su mu bile pomamne, otečene kao i moje, jezik halapljiv i posesivan.

Ležala sam pod njim ne pomerajući se. Šokirana. Mozak mi se brzo povratio od zapanjenosti.

On je bio u agoniji zato što je smišljao kako da me zaprosi, a ne zato što hoće da me ostavi. „Sutra“, procedi i protrlja obraz o moj. Bradica je počela da mu raste i od tog dodira sam postala svesnija mesta gde se nalazimo i onoga što on želi.

Ja...“ Mozak mi se opet blokirao. „Reč je da, Evo.“ Pridigao se i uputio mi žestok pogled. „Sasvim jednostavno - da.“ Teško sam progutala. „Ne možemo sutra da se venčamo.“ „Možemo“, saosećajno reče, ,,i hoćemo. Treba mi to, Evo. Treba mi zakletva, zakon... ludim bez toga.“ Osetila sam kako se svet okreće oko mene, kao da sam na nekoj spravi za vožnju u luna-parku koja se okreće toliko brzo da se zalepiš za zid od sile kada ti se noge podignu. „Prerano je“, pobunih se. „Možeš to da kažeš posle ovog leta?“, obrecnu se. „Evo, jebeno me poseduješ. Neka sam proklet ako i ja ne posedujem tebe.“ „Ne mogu da dišem“, prodahtah, neobjašnjivo uspaničena.

Gidion se okrenuo, stavio me na sebe i zagrlio me. Posedovao me je. „Ti to želiš“, navaljivao je. „Voliš me.“ „Da.“ Stavila sam mu čelo na grudi. „Ali juriš...“ „Misliš li da bih te ovo pitao tek tako? Zaboga, Evo, poznaješ me bolje. Planiram ovo već nedeljama. Samo na to mislim.“ „Gidione... ne možemo samo da pobegnemo i da se venčamo. „Đavola ne možemo.“ „Šta je s porodicama? Ili s prijateljima?“

151

Avada&Chiarissima

„Ponovo ćemo se venčati za njih. I ja to želim.“ Sklonio mi je mokru kosu s obraza. „Hoću naše fotografije po novinama, časopisima... svuda. Ali za to su potrebni meseci. Ne mogu toliko da čekam. Ovo je za nas. Ne moramo nikome da kažemo, ako ne želiš. Možemo da nazovemo ovo veridbom. Neka to bude naša tajna.“ Gledala sam ga ne znajući šta da kažem. Njegovo navaljivanje je i romantično i užasavajuće. „Pitao sam tvog tatu“, nastavi on, opet me zapanjivši. „Nije imao...“ „Šta? Kad?“ „Kada je bio u gradu. Imao sam priliku i iskoristio sam je.“ Neznano zašto, to me je zabolelo. „Nije mi rekao.“ „Rekao sam mu da ti ne kaže. Rekao sam mu da se to neće odmah desiti. Da još radim na tome da se pomirimo. Snimio sam sve, mogu da ti pustim razgovor ako mi ne veruješ.“ Trepnula sam. „Snimio si?“, ponovih. „Ništa nisam hteo da prepustim slučaju“, reče ne izvinjavajući se. „Rekao si mu da to neće biti odmah. Slagao si ga.“ Njegov osmeh je rezao kao žilet. „Nisam ga slagao. Prošlo je nekoliko dana.“ „O bože. Ti si lud.“ „Možda. Ako jesam, ti si me takvim napravila.“ Jako me je poljubio u obraz. „Ne mogu da živim bez tebe, Evo. Ne mogu da zamislim ni da pokušam. Sama pomisao na to me izluđuje.“ „Ovo izluđuje.“ „Zašto?“ Namrštio se. „Znaš da ni za tebe ni za mene ne postoji niko drugi. Šta čekaš?“ Kroz glavu su mi prolazili argumenti. Svi razlozi za čekanje i sve moguće zamke bili su jasni kao dan. Ipak, ništa nisam rekla. „Nemaš izbora“, odlučno reče i ustade držeći me u naručju. „Uradićemo to, Evo. Uživaj u poslednjim satima koje provodiš kao neudata žena.“ „Gidione“. prodahtah dok mi se u glavi okretalo od orgazma.

Njegov znoj mi je curio na grudi, kukovima je neumorno mešao i nabijao mi veličanstven penis iznova i iznova, uvijao se i okretao, plitko pa duboko. „Tako je“, promuklo me pohvali, „tako mi stiskaj kurac. Tako si dobra, anđele. Opet ću da svršim.“ Borila sam se za vazduh, iscrpljena i umorna od njegovih neumoljivih zahteva.

Već me je dva puta probudio, uzevši me vešto i precizno, utisnuvši u moj mozak i telo to da pripadam njemu. Da sam njegova i da može da mi radi sve što poželi.

To me je silno napalilo. „Mmm...“ Počeo je da prede, nabijajući mi kurac duboko. „Tako si vlažna od moje sperme.

Volim da te osetim kad sam u tebi celu noć. Celog života ovako, Evo. Neću da stanem nikada.“ Obavila sam mu nogu oko kuka i privukla ga. „Poljubi me.“ Bezobrazno izvajanim usnama prešao je preko mojih. „Voli me“, naredih mu i zarih nokte u njegove kukove dok se izvijao u meni. „Da, anđele“, prošapta i osmehnu se još šire. „Da.“ Kada sam se probudila, nisam ga zatekla.

Proteglila sam se umotana u posteljinu koja je mirisala na seks i Gidiona i udahnula sam slan povetarac koji je dopirao kroz otvorena vrata terase.

Malo sam ležala i razmišljala o prethodnom danu i noći. Onda i o prethodnim nedeljama i mesecima, otkako sam upoznala Gidiona. Onda i o prethodnima. O Bretu i ostalima s kojima sam se

152

Avada&Chiarissima

viđala. Vratila sam se u vreme kada sam bila sigurna da nikada neću naći muškarca koji će me voleti zbog onoga što jesam, sa svim mojim emotivnim ožiljcima, teretom iz prošlosti i zahtevnošću. Šta sam mogla da kažem osim „da“, sada kada sam ga nekim čudom pronašla?

Ustala sam i osetila uzbuđenje pri pomisli na to da sam pronašla Gidiona i bez zadrške pristala na brak. Dopada mi se ideja da pobegnemo i izgovorimo prve zakletve u privatnosti, dok oko nas nema nikoga podozrivog, nikoga kome se to ne dopada ili ko nam želi loše. Posle svega što smo preživeli, razumljivo je da naš novi početak treba bude ispunjen samo ljubavlju, nadom i srećom.

Trebalo je da znam da je sve savršeno isplanirao, od privatnosti do ekskluzivne destinacije.

Naravno, venčaćemo se na plaži. Plaže čuvaju lepa zajednička sećanja, ne samo zbog prošlog puta kada smo bili u severnoj Kaliforniji.

Kada sam ugledala poslužavnik s doručkom na stočiću za kafu u spavaćoj sobi, nasmešila sam se. Preko stolice je bila prebačena bela kućna haljina od svile.

Gidion ništa ne prepušta slučaju.

Navukla sam kućnu haljinu i sipala kafu - kofein mi je potreban pre nego što ga potražim u apartmanu i dam mu odgovor. Tada sam ugledala predbračni ugovor ispod pokrivenog tanjira s doručkom.

Ruka mi se ukočila kada sam posegla da uzmem bokal. Ugovor je bio fino namešten ispod crvene ruže u uzanoj beloj vazi, a srebrni pribor za jelo svetlucao je iz umetnički savijene salvete.

Ne znam zašto sam bila toliko iznenađena i... slomljena. Gidion je, naravno, sve podrobno isplanirao - počevši od predbračnog ugovora. Zar nije i našu vezu pokušao da počne ugovorom?

Sva vrtoglava radost namah me je napustila. Izduvana, okrenula sam se od poslužavnika i krenula pod tuš. Polako sam se prala, lagano se trljajući. Odlučila sam da ću radije reći „ne“ nego pročitati pravni dokument koji određuje cenu našoj ljubavi. Ljubavi koja je za mene dragocena i nema cenu.

Međutim, bojala sam se da je prekasno, da je šteta već naneta. Samo to što znam da je napravio ugovor menja sve i ne krivim ga. Zaboga, on je Gidion Kros. Jedan od dvadeset petoro najbogatijih ljudi na svetu. Nepojmljivo bi bilo da ne zahteva predbračni ugovor. A ja nisam naivna. Trebalo bi da znam da ne sanjam o princu na belom konju i zamkovima na nebu.

Pošto sam se istuširala i obukla laganu letnju haljinu, vlažnu kosu sam vezala u konjski rep i otišla po kafu. Sipala sam kafu, dodala šlag i zasladivač, a onda uzela ugovor i izašla na terasu.

Dole, na plaži, odvijale su se pripreme za venčanje. Pored obale je postavljen luk od cveća, a preko peska je stavljena upletena bela traka koja obeležava improvizovani oltar.

Odlučila sam da sednem i okrenem leda, jer mi je bilo previše bolno da gledam. Otpila sam gutljaj kafe, pustivši da me preplavi, a onda i drugi. Kad sam ispila pola šolje, skupila sam dovoljno hrabrosti da pročitam proklete zakonske zavrzlame. Na prvih nekoliko strana bio je spisak stvari koje imamo zasebno pre braka. Stresla sam se od Gidionove imovine. Odakle mu vreme za spavanje? Mislim da je pogrešio u vrednosti u dolarima koju je meni pripisao, a onda sam shvatila koliko dugo je moj novac bio prepušten investicijama.

Stanton je uzeo mojih pet miliona i udvostručio ih.

Tada mi je palo na pamet da sam glupa zato što samo sedim na tom novcu umesto da ga uložim u nešto što će nekome moći da pomogne. Ponašala sam se kao da taj krvav novac ne postoji umesto da raspolažem njime. Podsetila sam sebe da se bacim na to čim se vratim u Njujork.

Posle toga, ugovor je postao zanimljiv.

Prvi Gidionov zahtev je bio da uzmem prezime Kros. Mogu da zadržim Tramil kao srednje ime, ali bez crtice u prezimenu. Eva Kros - pod moranje. To veoma liči na njega. Moj dominantan ljubavnik se ne izvinjava za to što se ponaša kao pećinski čovek.

153

Avada&Chiarissima

Drugi zahtev je da posle venčanja prihvatim njegovih deset miliona dolara, da udvostručim ličnu imovinu samo time što sam rekla „da“. Svake naredne godine, davaće mi još. Dobijaću bonus za svako dete koje mu rodim, plaćaće me i za to što odlazim na terapiju s njim. Ja pristajem na savetovanje i posredovanje ako dođe do razvoda. Ja prihvatam da delim boravište s njim, odmor na svaka dva meseca, izlaske noću... Što sam više čitala, više sam shvatala. Predbračni ugovor uopšte ne štiti Gidionovu imovinu.

On je daje, idući toliko daleko da kaže da pedeset posto svega što stekne u braku neopozivo pripada meni. Osim ukoliko me prevari. Ako se desi, prevara će ga papreno koštati.

Predbračni ugovor je sastavljen tako da zaštiti njegovo srce, da me obaveže i podmiti da ostanem s njim bez obzira na sve. On daje sve što ima.

Pridružio mi se na terasi kada sam stigla do poslednje strane, samo u delimično zakopčanim farmerkama. Znala sam da savršen tajming nije slučajan. Posmatrao me je odnekud, proučavajući moju reakciju.

Obrisala sam suze s obraza namerno nonšalantno. „Dobro jutro, šampione.“ „Jutro, anđele.“ Savio se i poljubio me u obraz, a onda je seo na kraj stola s moje leve strane. Član osoblja je došao noseći doručak i kafu, brzo i efikasno sve postavio, a onda otišao brže nego što je došao.

Pogledala sam Gidiona, kako ga tropski povetarac obožava i igra se njegovom seksi grivom.

Dok je tako sedeo, sav muževan i opušten, nimalo nije ličio na suve dolare koje je predstavio u predbračnom ugovoru.

Pustila sam stranice da se vrate na početak, spustila ruku na njegovu i rekla: „Ništa u ovom dokumentu neće me naterati da ostanem u braku s tobom.“ Udahnuo je brzo i duboko. „Onda ćemo ga prepraviti. Kaži svoje uslove.“ „Neću tvoj novac. Hoću ovo“, pokazah na njega. „Posebno ovo.“ Nagnula sam se i stavila mu ruku na srce. „Gidione, ti si jedino što može da me zadrži.“ „Ne znam kako to da uradim, Evo.“ Uhvatio me je za ruku i pritisnuo je uz grudi. „Sve ću sjebati. A ti ćeš poželeti da pobegneš.“ „Više ne“, pobunih se. „Zar nisi primetio?“ „Primetio sam da si sinoć pobegla do okeana i potonula kao prokleti kamen!“ Nagnuo se, ne skidajući pogled s mene. „Nemoj da se buniš protiv ugovora iz principa. Ako ti ništa ne smeta u njemu, živi s tim. Radi mene.“ Zavalila sam se u stolici. „Tebe i mene čeka dug put“, blago rekoh. „Dokument ne može da nas natera da verujemo jedno drugom. Pričam o poverenju, Gidione.“ „Da, pa...“ Oklevao je. „Ja sebi ne verujem da neću sve sjebati, a ti ne veruješ da imaš ono što meni treba. Jedno drugom sasvim fino verujemo. Ostalo možemo zajedno da rešavamo.“ „U redu.“ Videla sam kako mu se pogled obasjao i znala da sam donela pravu odluku, iako sam i dalje delimično ubedena da je prerano. „Imam jednu ispravku.“ „Kaži.“ „Prezime.“ „Povodom toga nema pregovora“, reče ujednačenim tonom, saosećajno mašući rukom.

Podigla sam obrvu. „Ne budi jebeni neandertalac. Hoću da nosim i tatino prezime. On to oduvek želi i to ga muči čitavog života. Ovo mi je prilika da to sredim.“ „Znači, Eva Loren Rejes Kros?“ „Eva Loren Tramil Rejes Kros.“

154

Avada&Chiarissima

„Dugačko je, anđele“, otezao je u govoru, „ali radi što te čini srećnom. Samo to želim.“ „Ja želim samo tebe“, rekoh i pružih mu usne za poljubac. Usnama je dodirnuo moje. „Hajde da to ozvaničimo.“ Venčala sam se s Gidionom Džefrijem Krosom bosonoga na plaži na Karibima. Jedini svedoci su bili menadžer hotela i Angus Maklaud. Nisam znala da je Angus tu, ali bila sam zadovoljna što jeste.

Bila je to brza, divno jednostavna ceremonija. U blistavim osmesima sveštenika i Kloda videla sam da im je čast da budu svedoci Gidionovom venčanju.

Ja sam nosila najlepšu haljinu koju sam našla u ormaru. Bez bretela i nabrana od grudi do kukova, s laticama od organdina sve do poda, bila je to slatka ali i seksi romantična haljina. Kosu sam vezala elegantno i nehajno i u nju stavila crvenu ružu. Od hotela sam dobila buket jasmina uvezanih belom trakom.

Gidion je nosio grafitnosive pantalone i belu svečanu košulju koju nije uvukao u njih.

I on je bio bos. Plakala sam kad je ponovio zakletvu, jakog i sigurnog glasa, mada mu je u očima bilo uzavrele želje. Mnogo me voli. Čitava ceremonija je bila intimna i duboko lična. Savršena.

Nedostajali su mi mama, tata i Keri. Nedostajali su mi Ajerlend, Stanton i Klensi. Ali kada se Gidion sagnuo da me poljubi, prošaptao je: „Ponovićemo ovo. Koliko god puta poželiš.“ Mnogo ga volim.

Angus je prišao i poljubio me u oba obraza. „Baš mi je drago što vas oboje vidim toliko srećne.“ „Hvala, Anguse. Dugo si dobro vodio računa o njemu.“ Nasmejao se i oči su mu zasjale kada se okrenuo ka Gidionu. Rekao mu je nešto s teškim škotskim naglaskom, tako da nisam ni sigurna da je to ličilo na engleski jezik. Šta god to bilo, i Gidionu su zasjale oči. Koliko je Angus Gidionu godinama bio zamena za oca? Uvek ću mu biti zahvalna na tome što Gidionu pruža podršku i naklonost kada mu je to očajnički potrebno.

Isekli smo malu tortu i nazdravili uz šampanjac na terasi našeg apartmana. Potpisali smo se u sveštenikovu knjigu, a potpisali smo i sertifikat o venčanju. Gidion je s poštovanjem prešao prstima preko njega. „Je l' ti to trebalo?“, zadirkivala sam ga. „Ovo parče papira?“ „Ti mi trebaš, gospođo Kros.“ Privukao me je sebi. „Ovo sam hteo.“ Angus je poneo sertifikat i predbračni ugovor kada je krenuo. Oba dokumenta su zavedena kod menadžera hotela i završiće tamo gde Gidion drži takve stvari, gde god to bilo. Što se Gidiona i mene tiče, završili smo ispod baldahina nagih, prepletenih tela. Pijuckali smo ohlađen šampanjac, dodirivali se vragolasto i halapljivo i lenjo se ljubili dok je dan odmicao.

I to je bilo savršeno. ,,I šta ćemo povodom ovoga kad se vratimo kući?“, upitah dok smo večerali uz svetlost sveća u trpezariji apartmana. „Kako će glasiti objašnjenje za to što smo pobegli i venčali se?“ Gidion slegnu ramenima i poliza maslac s palca. „Kako god ti hoćeš.

Uzela sam mesnati deo krabe i počela da razmatram mogućnosti. „Keriju svakako hoću da kažem. I mislim da će tata to dobro prihvatiti. Pomenula sam nešto malopre kad smo se čuli i rekao mi je da si ga pitao, tako da je pripremljen. Mislim da Stantonu to nije ni važno, bez uvrede.“ „Nisam se uvredio.“ „Ali brinem za mamu. Situacija je već napeta između nas dve. Biće oduševljena kad čuje da smo se venčali“ - zastala sam na minut, upijajući to po milioniti put - „ali ne želim da misli da sam je izostavila zato što sam ljuta na nju.“

155

Avada&Chiarissima

„Hajde da kažemo i njoj i svima da smo se verili.“ Umočila sam krabu u maslac i pomislila kako želim da se veoma naviknem na to da je Gidion bez majice, sit i opušten. „Dobiće napad histerije ako budemo živeli zajedno pre braka.“ „Pa onda će morati brzo da planira“, reče on suvo. „Ti si mi žena, Evo. Baš me briga da li to neko zna ili ne - ja znam. I hoću tebi da se vraćam kući, da ujutru s tobom pijem kafu, da ti zakopčavam haljinu i da je otkopčavam noću.“ Dok je odlamao meso krabe, upitala sam: „Hoćeš li da nosiš burmu?“ „Jedva čekam.“ To mi je izmamilo osmeh. Zaćutao je i pogledao me. „Šta?“, upitah ga kada ništa nije rekao. „Imam li maslac na licu?“ Zavalio se u stolici uz dubok uzdah. „Prelepa si. Volim da te gledam.“ Osetila sam kako mi lice bukti. „Nisi ni ti loš.“ „Počinje da odlazi“, promrmlja.

Osmeh mi je izbledeo. „Šta? Šta odlazi?“ „Briga... Osećamo sigurnost, jelda?“ Otpio je gutljaj vina. „Skrasili smo se. To je dobar osećaj.

Dopada mi se. Mnogo.“ Nisam imala dovoljno vremena da naviknem na to da sam udata, ali kada sam se zavalila u stolici i stvarno razmislila o tome, morala sam da se saglasim. Moj je. U to više niko ne može da sumnja. „I meni se dopada.“ Podigao je ruku do usana. Svetlost sveća je pala na prsten koji mi je dao i prsten je zasvetlucao raznobojnom vatrom. To je veliki ašer dijamant, izrađen s ukusom, na starinski način. Mnogo mi se dopala bezvremena prefinjenost, a najviše to što je tim prstenom njegov otac venčao njegovu majku.

Mada je Gidion duboko ranjen izdajom oba roditelja, njihov zajednički život utroje predstavlja poslednje trenutke istinske sreće koje se seća pre nego što je sreo mene. A kune se da nije romantičan.

Uhvatio me je kako se divim prstenu. „Dopada ti se.“ „Da.“ Pogledala sam ga. „Jedinstven je. Mislila sam da nešto slično uradimo i s našim domom.“ „O?“ Stegao mi je ruku i nastavio da jede. „Razumem to što moramo odvojeno da spavamo, ali ne želim vrata i zidove između nas.“ „Ni ja, ali tvoja bezbednost je najpreča.“ „Šta kažeš na bračni apartman s dve spavaće sobe povezane kupatilom bez vrata? Samo svodovi i prolazi. To znači da ćemo biti u istom otvorenom prostoru.“ Razmišljao je o tome jedan minut, a onda je klimnuo glavom. „Napravi nacrt i pozvaćemo projektanta da sve sredi. Zasad ćemo ostati na Gornjem Ist sajdu dok se penthaus bude renovirao.

Keri može da pogleda svoj deo s jednom spavaćom sobom i da istovremeno napravi izmene koje želi.“ Bosim stopalom sam protrljala zadnji deo njegovog lista u znak zahvalnosti. Na večernjem vetru je lebdeo zvuk muzike, podsećajući me na to da nismo sami na pustom ostrvu.

Da li se i Angus negde provodi? Ili je zakopan pred vratima apartmana? „Gde je Angus?“, upitah. „Tu je negde.“ „Da li je Raul ovde?“ „Ne. U Njujorku je, istražuje odakle Nejtanova narukvica tamo gde su je našli.“ „O.“ Iznenada sam izgubila apetit. Uzela sam salvetu i obrisala prste. „Treba li da brinem?“

156

Avada&Chiarissima

Bilo je to retoričko pitanje jer nisam ni prestala da brinem. Misterija vezana za to ko je poslao policiju u drugom pravcu uvek je tu, stalno mi je na umu. „Neko mi je dodelio kartu besplatnog neodlaska u zatvor“, reče ujednačenim tonom i oliza donju usnu. „Očekivao sam da će me to koštati, ali niko mi se nije obratio - još. Zato ću se ja obratiti njemu.“ „Čim ga nadeš.“ „O, naći ću ga“, opasno promrmlja. „Onda ćemo saznati zašto.“ Ispod stola sam obavila nogu oko njegove i držala ga.

Plesali smo na plaži pod svetlošću mesečine. Izražena vlažnost je noću senzualna i uživali smo u tome. Te noći, Gidion je spavao sa mnom u krevetu, mada sam videla koliko mu je teško da rizikuje. Nisam mogla da zamislim da prve bračne noći spavam sama i verovala sam da će mu prepisani lekovi u kombinaciji s nedostatkom sna od prethodne noći pomoći da duboko zaspi. I jesu.

U nedelju mi je ponudio da biram između odlaska do divnog vodopada, iznajmljivanja katamarana iz odmarališta da bismo plovili i splavarenja po reci u džungli.

Nasmejala sam se i rekla da ćemo to ostaviti za sledeći put, a onda sam odabrala da vreme provedemo na perverzan način. Čitavog dana smo se izležavali, kupali se goli u privatnom bazenu i dremali kad nam je bilo do toga. Krenuli smo posle ponoći i bilo mi je žao. Vikend mi je bio previše kratak. „Imamo sve vikende života pred sobom“, promrmlja on dok smo se vozili ka aerodromu, jer mi je pročitao misli. „Sebična sam s tobom. Želim te celog za sebe.“ Kada smo ušli u mlažnjak, poneli smo i odeću koju smo dobili u odmaralištu. Nasmejala sam se jer sam pomislila na to koliko smo malo vremena proveli odeveni tokom ta dva dana.

Odnela sam neseser s kozmetikom u spavaću sobu da operem zube pre spavanja za vreme leta.

Tada sam, prikačenu za prtljag, ugledala karticu od kože i mesinga na kojoj je bilo izgravirano Eva Kros.

Gidion je ušao u toalet iza mene i poljubio me u rame. „Hajde da spavamo, anđele. Treba da se naspavamo za posao.“ Pokazala sam mu karticu i rekla: „Da li je moj pristanak na brak bio toliko poznat zaključak odranije?“ „Spremio sam se da te držim kao taoca dok ne pristaneš.“ Nisam ni sumnjala. „Polaskana sam.“ „Udata si.“ Lupio me je po zadnjici. „Sad požuri, gospodo Kros.“ Požurila sam i uvukla se u krevet pored njega. Odmah me je zagrlio otpozadi i privio me uza se. „Slatki snovi, dušo“, prošaptah, grleći mu ruke.

Iskrivio mi je usne na vratu. „Moji snovi su se već ostvarili.“

157

Avada&Chiarissima

20

Bilo mi je čudno kada sam u ponedeljak otišla na posao a niko nije znao da mi se život iz temelja promenio. Ko bi rekao da nekoliko reči i stavljanje metalnog prstena može da promeni sliku osobe o sebi?

Nisam samo Eva, pridošlica u Njujorku koja pokušava da uspe u velikom gradu s najboljim prijateljem. Ja sam žena tajkuna. Imam čitav dijapazon novih odgovornosti i očekivanja. Sama pomisao na to me je prestravila.

Megumi je ustala kada me je propustila kroz vrata kompanije „Voters Fild end Limen“. Bila je neuobičajeno mirna, a nosila je crnu haljinu bez rukava asimetričnog ruba i svetloružičaste potpetice. „Opa! Kako si pocrnela! Zavidim ti.“ „Hvala. Kako si provela vikend?“ „Sve po starom. Majki je prestao da zove.“ Nabrala je nos. „Nedostaje mi to maltretiranje.

Osećala sam da sam željena.“ Odmahnula sam glavom. „Ti si luda.“ „Znam. I? Kaži mi kako je tebi bilo. Jesi li išla s rok zvezdom ili s Krosom?“ „Ćutim kao zalivena.“ Ipak, osetila sam iskušenje da joj sve otkrijem. Jedino što me je zaustavilo jeste to što Keriju još nisam ispričala, a on mora da bude prvi. „Nema šanse!“ Skupila je tamne oči. „Stvarno nećeš da mi kažeš?“ „Hoću, naravno.“ Namignula sam. „Samo ne sada.“ „Znam gde radiš, znaš“, viknula je za mnom kada sam hodnikom krenula do kancelarije.

Kad sam stigla do stola, pripremila sam se za to da hitro pošaljem SMS Keriju, a onda videla da je on meni tokom vikenda poslao nekoliko poruka koje su stigle sa zakašnjenjem. Sasvim sigurno nisu bile tu kada sam, kao i obično, pozvala tatu u subotu.

Hoćeš na ručak?, napisala sam u poruci.

Pošto mi nije odmah odgovorio, utišala sam telefon i stavila ga u gornju fioku. „Gde si provela vikend?“, upita me Mark kada je stigao na posao. „Divno si pocrnela.“ „Hvala. Izležavala sam se na Karibima.“ „Stvarno? Ja gledam na kojem bismo ostrvu mogli da provedemo medeni mesec. Da li bi preporučila to mesto gde si odsela?“ Nasmejala sam se, srećna kao što dugo nisam bila. Možda i nikad. „Nego šta.“ „Daj detalje. Staviću to mesto na spisak mogućnosti.“ „Ti si zadužen za medeni mesec?“ Ustala sam da odemo po kafu pre nego što počnemo da radimo. „Aha.“ Mark izvi usne u stranu. „Stivenu ostavljam da organizuje venčanje jer je to toliko dugo planirao. Ali medeni mesec je moj.“ Zvuči veoma srećno, tačno znam kako se oseća. Dan mi je još bolje počeo zbog njegovog dobrog raspoloženja.

Odličan posao je priveden kraju kada me je Keri pozvao u kancelariju posle deset. „Kancelarija Marka Geritija“, javih se. „Eva Tramil...“ „... zaslužila je dobre batine“, dovrši Keri. „Ne sećam se kad sam poslednji put bio ovoliko ljut na tebe.“

158

Avada&Chiarissima

Namrštila sam se i steglo mi se u stomaku. „Keri, šta nije u redu?“ „Neću da pričam o važnim sranjima preko telefona, Evo, za razliku od nekih koje poznajem.

Videćemo se na ručku. I, samo da znaš, otkazao sam intervju za danas samo da bih se video s tobom, jer to prijatelji rade“, Ljutito reče. „Naprave mesta u svom rasporedu da bi razgovarali o onome što je važno. Ne ostavljaju slatkaste poruke na govornoj pošti misleći da će time sve rešiti!“ Veza se prekinula. Sedela sam u šoku i pomalo uplašena.

Sve u mom životu iznenada se prekinulo. Keri je moje utočište. Kada nešto nije u redu između nas, brzo se raspadnem. Znam da je i s njim tako. Kada nismo u kontaktu, on počinje da pravi sranja.

Izvadila sam mobilni i pozvala ga. „Šta?“, obrecnu se. Ali dobar znak je to što se javio. „Ako sam nešto sjebala“, brzo rekoh, „izvini, ispraviću. Okej?“ Ispustio je grub zvuk. „Jebeno me ljutiš, Evo.“ ,Aha, pa ja sam dobra u tome, ako nisi primetio, ali mrzim kad to uradim tebi.“ Uzdahnula sam. „Poludeću, Keri, dok ne rešimo sve ovo. Znaš da mi treba da budemo u dobrim odnosima.“ „U poslednje vreme se ne ponašaš kao da ti je to važno“, grubo reče. „Ja sam ti na poslednjem mestu i to jebeno boli.“ „Uvek mislim na tebe. Ako ti to nisam pokazala, moja greška.“ Ništa nije rekao. „Volim te, Keri. Čak i kad pogrešim.“ Izdahnuo je vazduh u slušalicu. „Vrati se na posao i ne nerviraj se zbog ovoga. Razgovaraćemo na ručku.“ „Izvini. Stvarno.“ „Videćemo se u podne.“ Prekinula sam vezu i pokušala da se usredsredim, ali nisam uspevala. Jedno je to što je Keri ljut na mene; potpuno je drugo to što znam da sam ga povredila. Ja sam jedna od retkih osoba u njegovom životu na koje računa da ga neće izneveriti.

U pola dvanaest sam dobila manju hrpu kancelarijskih koverti. Oduševila sam se kad sam u jednoj pronašla poruku od Gidiona.

MOJA DIVNA, SEKSI ŽENO, NE PRESTAJEM DA MISLIM NA TEBE. TVOJ, X Nogom sam odigrala mali ples sreće ispod stola. Poremećen dan malčice mi se popravio.

Napisala sam mu:

Mračni i opasni, Ludo sam zaljubljena u tebe.

Tvoj okov i lanac, Gospođa X Stavila sam poruku u kovertu i spustila je u kutiju za slanje.

Sastavljala sam odgovor umetniku koji radi na kampanji za poklon-čestitke kada mi je telefon u kancelariji zazvonio. Javila sam se na uobičajen način i začula odgovor s poznatim francuskim naglaskom. „Evo, ovde Žan-Fransoa Giru.“ Zavalila sam se u stolici i rekla: „Bonjour, monsieur Giru.“

159

Avada&Chiarissima

„Kada vam odgovara da se vidimo danas?“ Šta, dodavola, hoće od mene? Pretpostavila sam da, ako želim da saznam, moram da igram po njegovim pravilima. „Pet? Blizu Krosfajera je vinski bar.“ „Odgovara mi.“ Dala sam mu smernice i prekinuo je vezu, a ja sam ostala pomalo zatečena pozivom. Ljuljala sam se u stolici i razmišljala. Gidion i ja pokušavamo da nastavimo sa životom, ali ljudi i stvari iz naše prošlosti i dalje nas koče. Da li će objava našeg braka, možda čak i veridbe, to promeniti?

Bože, nadam se. Ali da li je išta toliko lako?

Pogledala sam na sat, ponovo se usredsredila na posao i počela da pišem imejl.

Bila sam u predvorju pet minuta posle dvanaest, ali Keri još ne beše stigao.

Dok sam ga čekala, nervi su mi zaigrali. Iznova i iznova sam ponavljala u sebi Kerijev i svoj razgovor i on je u pravu. Ubedila sam sebe da će mu odgovarati da živimo s Gidionom jer ne mogu da zamislim da se suočim s alternativom - da moram da biram između najboljeg prijatelja i momka.

A sada nemam izbora. Udata sam. I ushićena.

Ali opet sam zahvalna sebi na tome što sam stavila burmu u džep tašne. Ako Keri oseća sve veću distancu među nama, neće mu pomoći saznanje da sam se venčala tokom vikenda.

Stomak mi se zgrčio. Sve je više tajni između nas. Ne mogu to da podnesem. „Evo.“ Trgla sam se iz misli začuvši glas svog najboljeg prijatelja.

Išao je ka meni u širokom vojničkom šortsu i majici s V-izrezom. Nije skinuo naočari za sunce i držao je ruke u džepovima, pa je delovao daleko i hladno. Glave su se okretale dok je hodao, ali on to nije primetio, usmerivši pažnju na mene.

Krenula sam. Pojurila sam ka njemu i jako se zaletela, izbivši mu vazduh iz pluća. Zagrlila sam ga i pritisnula obraz na njegove grudi. „Nedostajao si mi“, rekoh, i osećala sam to svim srcem, mada on ne zna zašto.

Promrmljao je nešto sebi u bradu i zagrlio me. „Ponekad si dosadna, devojčice.“ Odmakla sam se i pogledala ga. „Izvini.“ Prepleli smo prste i izašli iz Krosfajera. Otišli smo u restoran s odličnim takosima, gde smo bili i kad smo prošlog puta ručali zajedno. Imaju i odlične blage bezalkoholne margarite koje su kao stvorene za sparan letnji dan.

Pošto smo desetak minuta čekali u redu, naručila sam samo dva takosa jer dugo nisam bila u teretani. Keri je naručio šest. Seli smo za sto baš kad su neki ljudi ustali i Keri je omirisao takos pre nego što sam uspela da otvorim slamčicu. „Izvini za govornu poštu“, rekoh. „Ti ne kapiraš.“ Obrisao je salvetom usne od kojih, kada se osmehne, normalne žene postanu kikotave devojčice. „Evo, reč je o čitavoj situaciji. Ostavljaš mi poruku da razmislim o stanovanju s Gidionom, pošto ispričaš mami da je to gotova stvar, i pre nego nestaneš s lica zemlje za vikend.

Pretpostavljam da te baš zabole za to kako se ja osećam.“ „To nije tačno!“ „Šta će ti cimer kad ionako živiš s momkom?“, upita, očigledno se zagrevajući. ,,I odakle ti to da hoću da budem trinaesto prase?“ „Keri...“ „Ne treba mi jebena milostinja, Evo.“ Skupio je smaragdne oči. „Imam gde da prespavam, druge ljude kojima mogu da budem cimer. Nemoj da mi činiš usluge.“ Steglo me je u grudima. Nisam još spremna da pustim Kerija. Jednom ćemo krenuti različitim putevima, možda ćemo se viđati samo u posebnim prilikama. Ali to vreme nije sada. Ne može da bude. Glava me zaboli samo kad pomislim na to.

160

Avada&Chiarissima

„Ko kaže da to radim zbog tebe?“, uzvratih. „Možda samo ne mogu da podnesem pomisao na to da mi nisi blizu.“ Frknuo je i zagrizao takos. Ljutito je žvakao i gutao hranu otpijajući velike gutljaje slamčicom. „Šta sam ja, trogodišnji čip koji obeležava tvoj oporavak? Tvoj slavljenički token za 'Eva anonimne'?“ „Izvini, molim te.“ Nagnula sam se ka njemu. „Besan si, kapiram. Izvinila sam se. Volim te i volim da te imam u životu, ali neću da sedim ovde i da me drndaš samo zato što sam zajebala stvar.“ Ustala sam od stola. „Videćemo se kasnije.“ „Ti i Kros ćete se venčati?“ Stala sam i pogledala ga. „Zaprosio me je. Rekla sam 'da'.“ Keri klimnu glavom kao da nije iznenađen i zagrize takos. Uzela sam tašnu sa stolice. „Plašiš li se da živiš sama s njim?“, upita između dva zalogaja.

To misli, naravno. „Ne. Spavaće u svojoj sobi.“ „Je l' spavao u odvojenoj sobi i ovih poslednjih nekoliko vikenda dok si se kresala s njim?“ Zurila sam u njega. Da li stvarno zna da je Gidion „ljubavnik“ s kojim provodim vreme? Ili opipava teren? Ne zanima me. Umorna sam od laganja. „Uglavnom, da.“ Spustio je takos. „Konačno istina. Počeo sam da mislim da si zaboravila kako je biti iskren.“ „Jebi se.“ Nasmejao se i pokazao na moju stolicu. „Vrati guzicu na mesto, devojčice. Nismo završili razgovor.“ „Kreten si.“ Osmeh mu je izbledeo, a pogled postao grublji. „Postao sam nervozan jer me lažeš nedeljama.

Sedi.“ Sela sam i prostrelila ga pogledom. „Evo. Srećan?“ „Jedi. Imam još svašta da kažem.“ Izdahnula sam vazduh, razdražena, opet stavila tašnu na stolicu i pogledala ga podignutih obrva. „Ako misliš“, poče on, „da to što sam se otreznio i što radim non-stop znači da ne umem da prepoznam sranja, sada vidiš da si pogrešila. Znao sam da se ponovo krešeš s Krosom od prvog dana.“ Zagrizla sam takos i uputila mu podozriv pogled. „Evo, dušo, zar misliš da ja, da u Njujorku postoji još neki muškarac koji može da kreše celu noć kao Kros, dosad ne bih našao tog tipa?“ Zakašljala sam se i maltene ispljunula hranu. „Niko nije te sreće da nade dvojicu takvih zaredom“, počeo je da razvlači. „Čak ni ti. Trebalo je da nastupi period kad ne spavaš ni sa kim ili naiđeš na bar dvojicu koji loše krešu.“ Gađala sam ga omotom slamčice, a on se izmakao uz smeh.

Onda se uozbiljio. „Da li si mislila da ću te osuđivati zbog toga što si mu se vratila, a on te je šutnuo?“ „Keri, nije to toliko jednostavno. Situacija je... haotična. Bilo je mnogo pritiska. I dalje ima toga, sad kad ona reporterka uhodi Gidiona...“ „Uhodi?“ „Skroz. Samo nisam htela...“ Da te razotkrijem. Da budeš ranjiv. Da postaneš saučesnik kad saznaš. „Morala sam da pustim da se sve polako odvija“, završih neubedljivo.

Razmislio je o tome, a onda je klimnuo glavom. „A sada ćeš se udati za njega.“ „Da.“ Uzela sam piće jer sam morala da progutam knedlu koja mi je stajala u grlu. „Ali ti si jedini koji zna osim nas.“

161

Avada&Chiarissima

„Konačno tajna koju si samo sa mnom podelila.“ Pućio se nekoliko sekundi. ,,A i dalje hoćeš da živim s tobom.“ Opet sam se nagnula i pružila mu ruku. „Znam da možeš da uradiš nešto drugo, da odeš nekud drugo. Ali volela bih da ne bude tako. Još nisam spremna da budem bez tebe, udata ili ne.

Toliko mi je jako stegao ruku da su mi se kosti spojile. „Evo...“ „Čekaj“, brzo rekoh. Odjednom se previše uozbiljio. Ne želim da me prekine pre nego što kažem sve što imam. ,,U Gidionovom penthausu postoji apartman sa spavaćom sobom, koji on ne koristi.“ „Apartman sa spavaćom sobom. U Petoj aveniji.“ „Aha. Super, jelda? Samo tvoj. Tvoj prostor, ulaz i pogled na Central park. Ali povezan sa mnom. Najbolje od oba sveta.“ Požurila sam, nadajući se da ću reći nešto na šta će se upecati. „Malo ćemo ostati na Gornjem Ist sajdu, dok ne preuredim penthaus. Gidion kaže da možemo da napravimo izmene kakve god želiš u tvom apartmanu.“ „Moj apartman.“ Gledao me je i još više sam se unervozila.

Muškarac i žena su pokušali da se provuku između našeg stola i jedne zauzete stolice koja je previše zauzimala prolaz, ali ja sam ih ignorisala. „Ne govorim o milostinji“, uverih ga. „Pomišljala sam da iskoristim pare na kojima samo sedim. Da osnujem fondaciju ili nešto slično da bih odlučila kako da ga uložim u svrhe i dobrotvorne organizacije u koje verujemo. Treba mi tvoja pomoć. I platiću ti. Ne samo za pomoć već i za tvoje lice. Hoću da budeš PR fondacije.“ Keri popusti stisak.

Unezvereno sam stegla ruku. „Keri?“ Ramena su mu se opustila. „Tatjana je trudna.“ „Šta?“ Osetila sam kako mi boja nestaje s lica. Mali restoran vrvi od ljudi, uzvikuju se narudžbine iza pulta, jedva se čujemo od zveckanja poslužavnika i pribora, ali pohvatala sam ono što je Keri rekao kao da je viknuo. „Šališ se?“ „Kamo sreće.“ Povukao je ruku i sklonio šiške iz oka. „Nije da ne želim dete. Taj deo je kul.

Ali... jebi ga. Ne sad, znaš? I ne s njom.“ „Kako je zatrudnela, dođavola?“ Keri se odlično štiti jer veoma dobro zna da vodi rizičan život. „Pa stavio sam joj kurac, gurao...“ „Umukni“, procedih. „Ti si oprezan.“ „Aha, ali kondom nije sto posto siguran“, reče ojađeno, ,,a Tat ne uzima pilule jer kaže da je od njih neraspoložena i da previše jede.“ „Gospode.“ Oči su počele da me peku. „Siguran si da je tvoje?

Frknuo je. „Ne, ali to ne znači da nije. Trudna je šest nedelja, tako da je moguće.“ Morala sam da pitam. „Hoće li da rodi?“ „Ne znam. Razmišlja.“ „Keri...“ Nisam mogla da zaustavim suzu koja mi je kliznula niz obraz. Srce me je bolelo zbog njega. „Šta ćeš da radiš?“ „Šta mogu da radim?“ Zavalio se u stolici. „Odluka je njena.“ Bespomoćnost ga sigurno ubija. Pošto ga je rodila, i to kao dete koje nije želela, njegova majka je kao kontraceptivno sredstvo koristila abortus. Znam da ga to progoni. Rekao mi je. „A ako odluči da rodi? Uradićeš test utvrđivanja očinstva, jelda?“ „Bože, Evo.“ Pogledao me je krvavih očiju. „Nisam razmišljao toliko unapred. Šta, dođavola, da kažem Treju? Baš kad smo počeli da izglađujemo odnos, da mu kažem ovo? Šutnuće me. Gotovo je.“

162

Avada&Chiarissima

Duboko sam udahnula i ispravila se u stolici. Ne mogu da dozvolim da se Keri i Trej raziđu.

Sada kada smo Gidion i ja dobro, vreme je da popravim druge delove života, koje sam zanemarila. „Rešavaćemo to korak po korak, kako situacije budu nailazile. Prebrodićemo to.“ Progutao je s mukom. „Trebaš mi.“ ,,I ti meni. Držaćemo se zajedno i rešićemo sve.“ Uspela sam da se osmehnem. „Ne idem nikuda, kao ni ti. Sem u San Dijego za vikend“, brzo se ispravih i podsetih sebe da treba da porazgovaram s Gidionom o tome. „Hvala bogu.“ Keri se opet uspravi. „Šta bih dao za koševe s doktorom Travisom sad.“ „Aha.“ Ne igram košarku, ali znam da bi mi dobro došla jedna igra jedan na jedan s doktorom Travisom. Šta bi rekao kada bi saznao šta smo sve preživeli za ovih nekoliko meseci u Njujorku? Imali smo velike snove kad smo poslednji put bili zajedno. Keri je želeo da učestvuje u Superboulu, a ja sam želela da budem iza kulisa te reklame. Sada se on suočava s mogućnošću bebe, a ja sam udata za najkomplikovanijeg čoveka kojeg poznajem. „Doktor Trav će da flipne“, promrmlja Keri, pročitavši mi misli.

Ko zna zašto, počeli smo da se smejemo dok nam suze nisu krenule.

Kada sam se vratila za sto, zatekla sam još jednu gomilicu kancelarijskih koverti. Zagrizavši donju usnu, tražila sam dok nisam našla onu kojoj sam se nadala.

SVAŠTA Ml PADA NA PAMET ZA TAJ LANAC, GOSPOĐO X. U SVEMU ĆEŠ NEIZMERNO UŽIVATI. TVOJ, X Nekoliko crnih oblaka koji se behu navukli za vreme ručka razišlo se.

POSLE KERlJEVOG RAZORNOG priznanja, susret s Giruom posle posla jedva da sam registrovala na skali stvari koje još mogu da krenu po zlu.

Već je bio u baru kada sam stigla. Obučen u savršeno ispeglane kaki pantalone i svečanu belu košulju podvijenih rukava, otkopčanu oko vrata, izgledao je dobro. Nehajno. Ali nije zbog toga izgledao opuštenije. Čovek je napet kao struna, vibrira od tenzije i svega što ga izjeda. „Evo“, pozdravi me. S onom otvorenom srdačnošću koja mi se ni prvi put nije dopala, ponovo me je poljubio u oba obraza. „Enchante.“ „Nisam previše plava za vas danas, je li?“ „Ah.“ Osmehnuo se, ali nije bilo osmeha u njegovim očima. „Zaslužio sam.“ Pridružila sam mu se za stolom pored prozora i uskoro su nas uslužili.

Mesto izgleda kao da je veoma staro. Na plafonu su limene pločice, a staro tvrdo drvo i složeno izrezbaren šank ukazuju na to da je to nekada bio pab. Modernizovan je uz hromiranu armaturu i stalak za vina iza šanka koji može da bude i apstraktna skulptura.

Giru me je otvoreno proučavao dok nam je konobar sipao vino. Ne znam šta traži, ali svakako traži nešto.

Kada sam otpila gutljaj divne sire, udobno se smestio u stolici vrteći vino u čaši. „Upoznali ste moju ženu.“ „Jesam. Prelepa je.“ „Da, jeste.“ Pogledao je vino. „Šta još mislite o njoj?“ „Zašto je važno šta ja mislim?“ Opet me je pogledao. „Da li je vidite kao suparnicu? Ili pretnju?“

163

Avada&Chiarissima

„Ništa od toga.“ Uzela sam gutljaj i primetila kako crni bentli staje pored ivičnjaka, tik do prozora kraj kojeg sam sedela.

Angus je za volanom i izgleda da ne haje za to što piše Zabranjeno parkiranje. „Toliko se uzdate u Krosa?“ Opet sam usmerila pažnju na Girua. „Da. Ali to ne znači da ne želim da spakujete ženu i da je odvedete u Francusku.“ Izvio je usnu u turoban osmeh. „Zaljubljeni ste u Krosa, da?“ „Da.“ „Zašto?“ To me je nasmejalo. „Ako mislite da ćete shvatiti šta Korin vidi u njemu po onome što ja vidim u njemu, zaboravite. On i ja, mi smo... drugačiji jedno prema drugom nego što smo s drugim ljudima.“ „Video sam to. S njim.“ Giru uze gutljaj vina, uživajući u njemu pre nego što je progutao. „Oprostite, ali ne znam zašto sedimo ovde. Šta hoćete od mene? „Jeste li uvek tako direktni?“ „Da.“ Slegnula sam ramenima. „Postajem nestrpljiva kada me zbunjuju.“ „Onda ću i ja biti direktan.“ Uhvatio me je za levu ruku. „Imate linije od sunčanja od prstena. I to velikog, kako vidim. Možda verenički prsten?“ Pogledala sam ruku i videla da je u pravu. Taj deo prsta je bio za nekoliko nijansi svetliji od ostatka kože. Za razliku od majke, koja je bleda, ja sam nasledila tatinu boju i lako pocrnim. „Imate veoma dobru moć opažanja. Ali bila bih vam zahvalna ako biste svoja nagađanja zadržali za sebe.“ Nasmejao se, i to iskreno, prvi put. „Možda ću ipak da vratim ženu.“ „Mislim da možete, ako pokušate.“ Uspravila sam se jer sam odlučila da je vreme da pođem. „Znate li šta mi je vaša žena jednom rekla? Rekla je da ste ravnodušni. Umesto što čekate da vam se vrati, treba jednostavno da je vodite nazad. Mislim da ona to želi.“ Ustao je kad i ja i nadvio se nada mnom. „Jurila je Krosa. Mislim da ženi koja juri za nekim neće biti zanimljiv muškarac koji je juri.“ „Za to ne znam.“ Izvadila sam dvadeset dolara iz džepa i stavila ih na sto, uprkos tome što se on namrštio. „Pristala je da se uda za vas, zar ne? Šta god da ste tada radili, uradite to ponovo.

Doviđenja, Žan-Fransoa.“ Zaustio je da kaže nešto, ali ja sam već bila na pola puta do izlaza.

Kada sam izašla. Angus je čekao pored bentlija. „Hoćete li kući, gospođo Kros?“, upita kada sam sela pozadi.

Nasmejala sam se zbog tog pozdrava. U kombinaciji s malo pređašnjim razgovorom s Giruom, dao mi je ideju. ,,U stvari, hoću da svratim na jedno mesto, ako nemaš ništa protiv.“ „Naravno.“ Dala sam mu smernice, a onda se zavalila i uživala u iščekivanju koje je raslo.

Bilo je pola sedam kada sam odlučila da sam završila s obavezama za taj dan, ali kada sam pitala Angusa gde je Gidion, rekao mi je da je još u kancelariji. „Hoćeš li me odvesti do njega?“, upitah. „Naravno.“ Bilo je čudno vratiti se u Krosfajer posle radnog vremena. Mada je bilo još ljudi u predvorju, drugačiji je osećaj nego danju. Kada sam stigla do poslednjeg sprata, zatekla sam staklena sigurnosna vrata koja vode do „Kros indastriza“ otvorena i čistačice kako prazne kante za smeće, brišu staklo i usisavaju.

164

Avada&Chiarissima

Otišla sam pravo u Gidionovu kancelariju i primetila mnogo praznih stolova, uključujući i sto njegovog pomoćnika Skota. Gidion je stajao iza svog stola s prijemnikom u uhu, a njegov sako je visio na čiviluku u ćošku. Podbočen i usredsređen, razgovarao je dok su mu se usne brzo pomerale.

Zid prekoputa njega prekriven je ravnim ekranima na kojima se prikazuju vesti iz celog sveta. S desne strane je bar s bocama od dragulja na svetlim staklenim policama koje su, za razliku od ostalih crnih, belih i sivih stvari u kancelariji, jedine u boji. Tri odvojena dela za čekanje pogodna su za manje formalne sastanke, a Gidionov crn sto je čudo moderne tehnologije i služi kao razvodna kutija za svu elektroniku koja se tu nalazi.

Okružen skupim igračkama, moj muž izgleda sasvim jestivo. Lepo skrojeni rubovi prsluka i pantalona pokazuju savršenost njegovog tela, a pri pogledu na njega u njegovom komandnom centru, dok rukuje moći kojom je izgradio imperiju, srce mi poludi. Prozori od poda do tavanice s obe njegove strane pružaju pogled na grad i odaju impozantnu pozadinu, ali nimalo ne umanjuju njegovu veličanstvenost.

Gidion je gospodar svega što nadgleda i to se vidi.

Otvorila sam mali džep na tašni i izvadila prstenje, a onda stavila svoj. Zatim sam se približila staklenom zidu i dvostrukim vratima koja ga odvajaju od ostalih.

Okrenuo se ka meni i pogled mu je postao uzavreo kada me je ugledao. Pritisnuo je dugme na stolu i dvostruka vrata su se automatski otvorila.

Trenutak kasnije, staklo se zatamnilo i osiguralo da niko ko je ostao u kancelariji ne može da nas vidi.

Ušla sam. „Slažem se“, reče sagovorniku. „Završi to i dostavi mi izveštaj.

Dok je vadio prijemnik iz uha i stavljao ga na sto, sve vreme me je gledao. „Lepo iznenađenje, anđele. Kaži mi kako je protekao susret s Giruom.“ Slegnula sam ramenima. „Otkud znaš?“ Iskrivio je usne i uputio mi pogled koji je govorio: Stvarno? Zar treba da pitaš? „Jesi li dugo ovde?“, upitah. „Imam konferencijski razgovor s japanskim sektorom za pola sata i onda sam gotov. Posle toga, idemo na večeru.“ „Hajde da naručimo nešto za poneti i da jedemo s Kerijem. Dobiće bebu.“ Gidion podiže obrve. „Molim?“ „Pa, možda će imati bebu.“ Uzdahnula sam. ,,U haosu je zbog toga i želim da budem uz njega.

Osim toga, treba ponovo da se navikne na tebe.“ Procenjivao me je pogledom. ,,I ti si u haosu zbog toga. Dođi.“ Obišao je sto i raširio ruke. „Daj da te zagrlim.“ Spustila sam tašnu na pod, skinula potpetice i došla do njega. Zagrlio me je i pritisnuo svoje čvrste i tople usne na moje čelo. „Smislićemo nešto“, promrmlja. „Ne brini.“ „Volim te, Gidione.“ Zagrlio me je jače.

Odmakla sam glavu da bih ga pogledala u lepo lice. Oči su mu veoma plave, još plavlje, rekla bih, od sunca s putovanja. „Imam nešto za tebe.“ „O?“ Odmakla sam se i uhvatila ga za levu ruku da me ne bi pustio. Držeći je, stavila sam mu prsten koji sam upravo kupila za njega i namestila ga lepo. Sve vreme je bio miran. Kada sam mu pustila

165

Avada&Chiarissima

ruku da bi ga bolje pogledao, nije je pomerio. Ostala je tamo gde sam je držala, kao da se ukopao u mestu. Nakrivila sam glavu, diveći se, i pomislila kako prsten ostavlja upravo onaj utisak koji sam htela da postignem. Međutim, pošto je trenutak prošao a on i dalje ćutao, pogledala sam ga i videla da zuri u ruku kao da je nikada ranije nije video.

Srce mi se steglo. „Ne dopada ti se.“ Nozdrve su mu se raširile od dubokog udaha i okrenuo je ruku da bi pogledao prsten i s druge strane. Prsten je isti sa svih strana.

Platinasta burma prilično podseća na prsten koji nosi na desnoj ruci. Ima iste iskošene brazde u dragocenom metalu, što mu daje sličan industrijski, muževan izgled. Ali burma ima rubine koje je nemoguće ne primetiti. Krvavocrvena boja se ističe na njegovoj preplanuloj koži i tamnom odelu upadljiv znak mog pripadanja. „Previše je“, tiho rekoh. „Uvek je previše“, promuklo reče. A onda se našao na meni, pa me je uhvatio za glavu i žestoko me poljubio.

Uhvatila sam ga za zglavke, ali on se brzo pomerao. Podigao me je držeći me oko struka tako da su mi se noge odigle od zemlje, a zatim me je poveo do onog kauča na kojem je prvi put legao preko mene, mnogo nedelja ranije. „Nemaš vremena za ovo“, prodahtah.

Postavio me je da sednem na kraj sofe. „Neće dugo trajati.“ Nije se šalio. Stavio mi je ruke ispod suknje, skinuo mi gaćice, a onda mi raširio noge i spustio glavu.

Tu, u kancelariji, gde sam se upravo divila njegovoj moći i kontroli, Gidion Kros je kleknuo između mojih butina i, s nemilosrdnom veštinom, počeo da me liže. Jezikom mi je prelazio po klitorisu dok se nisam zgrčila od potrebe da svršim, ali zapravo me je sam prizor - on u odelu, u kancelariji, temeljno me opslužuje - doveo do vrhunca dok sam mu uzvikivala ime.

Tresla sam se od zadovoljstva dok me je lizao unutra, osetljivo tkivo je drhtalo od plitkog zarivanja njegovog bezobraznog, veštog jezika. Kada je otkopčao šlic i pokazao da je u erekciji, očajnički sam ga poželela, telo mi se izvilo ka njemu u besramnom, tihom preklinjanju.

Gidion uze težak kurac u ruku i poče da debelim glavićem mazi moj procep, mažući se vlažnošću od mog orgazma. Još uzbudljivije je jer smo i dalje obučeni, skinuli smo samo ono što nam je potrebno. „Hoću da se predaš“, mračno reče. „Presavij se i raširi. Tucaću te duboko.“ Oteo mi se jecaj pri pomisli na to i požurila sam da se pokorim.

Svesna toga koliko je visok, pomerila sam se na stranu kauča i legla preko naslona za ruke, a onda povukla suknju.

Nije oklevao. Uz moćno pomeranje kukova, zario se u mene, šireći me. „Evo.“ Dok sam dahrala, noktima sam se držala za jastučiće. Bio je debeo, ukrućen i veoma, veoma duboko. Stomaka pritisnutog uz naslon za ruke, kunem se, osetila sam kako me iznutra pritiska prema spolja.

Legao je preko mene, obgrlio me i zario mi zube u vrat. Od primitivnog napada, ženskost mi se stegla oko njega, milujući ga.

Zarežao je i prešao usnama preko mene, pomalo me grebući bradicom. „Tako si dobra“, promuklo reče. „Obožavam da te tucam.“ „Gidione.“ „Daj mi ruke.“

166

Avada&Chiarissima

Nisam bila sigurna šta želi, ali primakla sam ruke sebi i on me je prstima uhvatio za zglavke i povukao mi ruke na leda.

Onda me je tucao. Zarivao mi se u ženskost neumorno, vukući mi ruke dok je radio kukovima.

Njegovi teški testisi su udarali o moj klitoris, a ritmično pljeskanje me je teralo na još jedan orgazam.

Režao je pri svakom zarivanju, oponašajući moje uzvike.

Njegova trka ka orgazmu bila je divlje uzbudljiva dok mi je potpuno kontrolisao telo. Mogla sam samo da ležim i da ga primam, da primam njegovu požudu i glad, da ga služim onako kako je on mene služio. Trenje od njegovih nasrtaja je bilo sočno, neprestano trljanje i izvlačenje od kojeg sam osećala ludu želju.

Volela bih da mogu da ga vidim; da mu vidim oči kad izgube fokus i kad ga obuzme zadovoljstvo, s izrazom agonije i ekstaze na licu. Volim to što toliko žestoko utičem na njega, što mi se telo tako dobro oseća s njim, što mu seks sa mnom slama odbrambeni mehanizam.

Stresao se i opsovao. Kurac mu se izdužio i stvrdnuo kad su mu se muda zategla i povukla. „Evo... Gospode. Volim te.“ Osetila sam spermu u sebi, vrelu i gustu. Ugrizla sam se za usnu da bih prigušila krik. Toliko sam napaljena, toliko sam blizu.

Pustio mi je zglavke, obgrlio me i prstima ušao u moj procep, a onda počeo da mi trlja nabrekli klitoris. Svršila sam dok se on i dalje zarivao u mene, ženskost mi je muzla kurac iz kojeg je prskalo dok se praznio u mene. Usne su mu bile na mom obrazu, dah vreo i vlažan na mojoj koži, iz grudi mu je dopiralo tiho brujanje dok je snažno i dugo svršavao.

Oboje smo dahtali kad nam je orgazam oslabio i naslonili se jedno na drugo.

S mukom sam progutala i bez daha rekla: „Pretpostavljam da ti se sviđa prsten.“ Njegov grub smeh ispunio me je radošću. pet minuta kasnije, ležala sam malaksala i sita na kauču i nisam mogla da se pomerim.

Gidion je sedeo za stolom na pređašnji, savršen način, odišući zdravljem i vitalnošću muškarca koji je dobro tucao.

Obavio je telekonferenciju bez zastoja, govoreći uglavnom na engleskom, ali na početku i na kraju na japanskom, glasa dubokog i ujednačenog. Tu i tamo bi bacio pogled na mene i izvio usne u blag osmeh pun nesumnjivog muškog trijumfa.

Pretpostavljam da na to ima pravo, s obzirom na to da mi je toliko postorgazmičnih endorfina strujalo telom da sam se osećala maltene pijanom.

Gidion je završio razgovor i ustao, opet skinuvši sako. Sjaj u očima rekao mi je i zašto.

Skupljajući energiju da podignem obrve, upitah: „Ne idemo?“ „Idemo, naravno. Ali ne još.“ „Možda treba da smanjiš malo te vitamine, šampione.“ Usne su mu se trzale dok je otkopčavao prsluk. „Proveo sam previše dana zamišljajući kako te tucam na tom kauču. Nismo ostvarili ni pola mojih fantazija.“ Protegla sam se, namerno ga izazivajući. „Možemo li i dalje da budemo nevaljali sad kad smo se venčali?“ Po iskri u njegovim prelepim očima, shvatila sam šta misli o tome.

Pre nego što smo krenuli iz Krosfajera, skoro u devet sati, Gidion mi je sasvim jasno odgovorio na to pitanje.

167

Avada&Chiarissima

21

Gidion i ja smo sedeli na podu moje dnevne sobe i jeli picu u trenerkama kada je Keri došao, malo posle deset. Tatjana je bila s njim. Nagnula sam se preko Gidiona da uzmem parmezan i prošaptala: „Bebina mama.“ Zgrčio se. „Ova je nevolja. Jadan on.“ Upravo sam i ja to pomislila kada je visoka plavuša ušla i nepristojno nabrala nos gledajući u picu. Onda je spazila Gidiona i uputila mu osmeh nabacivanja.

Duboko sam udahnula i rekla sebi da pustim to. „Hej Keri“, pozdravi Gidion mog najboljeg prijatelja, a onda me zagrli i zari lice u moj vrat. „Hej“, reče Keri. „Šta gledate?“ „Poslednju stražu“ odgovorih. „Baš je dobar film. Hoćete li da nam se pridružite?“ „Naravno.“ Keri uhvati Tatjanu za ruku i povede je do kauča. Ona se nije udostojila ni da sakrije neslaganje.

Udobno su se smestili na kauč, očigledno naviknuti na to. Gidion im pruži kutiju s picom. „Uzmite ako ste gladni.“ Keri je uzeo parče, a Tatjana se požalila kako je gura. Meni je smetalo to što ne može da se opusti u društvu.

Ako će roditi Kerijevo dete, biće i u mom životu, a mrzim pomisao na to da će naš odnos biti neprijatan.

Na kraju, nisu dugo ostali u dnevnoj sobi. Ona je sve vreme pričala da joj je muka od snimaka kamere izbliza i Keri ju je odveo u sobu. Malo kasnije, učinilo mi se da sam je čula kako se smeje i pomislila sam da je njen najveći problem to što hoće Kerija samo za sebe. Razumem tu nesigurnost.

Poznata mi je iz iskustva. „Opusti se“, promrmlja Gidion i nasloni me na grudi. „Rešićemo to s njima. Daj im malo vremena.“ Uhvatila sam ga za levu ruku preko svog ramena i počela da se igram njegovim prstenom.

Pritisnuo mi je usne na slepoočnicu i odgledali smo film do kraja.

Mada je Gidion spavao u susednom stanu, došao je dovoljno rano da mi zakopča haljinu na preklop i da mi skuva kafu. Baš kad sam stavila biserne minduše i ušla u hodnik, Tatjana se pojavila iz pravca kuhinje noseći dve boce vode u ruci. Bila je gola.

Poludela sam, ali trudila sam se da mi glas bude miran. Trudnoća se ne vidi, ali to što znam da je trudna bilo mi je dovoljno da preskočim vikanje. „Izvini. Moraćeš da se obučeš ako hoćeš da šetaš po mom stanu.“ „Ovo nije samo tvoj stan“, uzvrati ona i zabaci smeđu grivu preko ramena obilazeći me.

Stavila sam ruku na drugi zid hodnika i zaprečila joj put. „Tatjana, ne želiš da igraš igre sa mnom.“ „Ili šta?“ „Izgubićeš.“ Dugo me je gledala. „Izabraće mene.“ „Ako do toga dođe, prezreće te, tako da opet gubiš.“ Spustila sam ruku. „Razmisli o tome.“ Keri otvori vrata iza mene. „Tat, jebote, šta to radiš?“ Okrenula sam glavu i videla najboljeg prijatelja na vratima, odevenog samo u bokserice. „Daje ti odličan razlog za to da joj kupiš lepu kućnu haljinu, Keri.“

168

Avada&Chiarissima

Stegao je vilicu i mahnuo mi rukom da odem, a onda je raskrilio vrata i prećutno naredio Tatjani da dovuče golu guzicu u sobu.

Nastavila sam ka kuhinji, stežući zube. Raspoloženje mi se pogoršalo kada sam zatekla Gidiona u kuhinji, naslonjenog na radnu površinu, kako opušteno pije kafu. Nosio je crno odelo i svetlosivu kravatu i izgledao je nepodnošljivo zgodno. „Uživaš u predstavi?“, stegnuto upitah. Mrzim to što je video drugu ženu golu. I to ne bilo koju ženu, već manekenku vitkog tela kakvo voli, znam.

Nehajno je slegnuo jednim ramenom. „Ne baš.“ „Ti voliš te visoke i mršave.“ Uzela sam šolju kafe koja me je čekala na radnoj površini pored njega.

Gidion stavi levu ruku preko moje. Rubini na burmi su svetlucali od svetlosti u kuhinji. „Kad sam poslednji put proverio, žena kojoj ne mogu da odolim bila je sitna i raskošna. I to na spektakularan način.“ Zažmurila sam, pokušavajući da odagnam ljubomoru. „Da li znaš zašto sam odabrala tvoj prsten?“ „Crveno je naša boja“, tiho reče. „Crvene haljine u limuzini. Crvene pojebi me potpetice na baštenskim zabavama. Crvena ruža u tvojoj kosi kada si se udavala za mene.“ Umirilo me je to što razume. Privila sam se uz njega. „Mmm“, počeo je da prede i zagrlio me je jače. „Ti si mekana, slatka, pune ruke posla, anđele.“ Odmahnula sam glavom i bes je prešao u očaj.

Pomazio me je nosom po obrazu. „Volim te.“ „Gidione.“ Nakrivila sam glavu, ponudila mu usne i pustila ga da mi poljupcem odagna loše raspoloženje.

Od dodira njegovih usana uvek mi se zgrče prsti na nogama. Bila sam pomalo ošamućena kada se odmakao i promrmljao: „Večeras imam zakazano kod doktora Pitersena. Pozvaću te kad završim da vidimo šta ćemo za večeru.“ „Važi.“ Nasmejao se zbog mog božanstveno nonšalantnog odgovora. „Mogu da zakažem da zajedno odemo kod njega u četvrtak.“ „Neka to bude sledećeg četvrtka, molim te“, rekoh, otreznivši se. „Ne volim da propuštam seanse, ali mama hoće da Keri i ja odemo na dobrotvorno gala veče ovog četvrtka. Kupila mi je haljinu i sve. Bojim se da će pogrešno shvatiti ako ne odem.“ „Ići ćemo zajedno.“ „Stvarno?“ Gidion u smokingu je afrodizijak za mene. Naravno, palim se na Gidiona u bilo čemu i ni u čemu. Ali u smokingu... Blagi bože, pršti koliko je seksi. „Da. Sada je najbolje vreme za to da nas vide zajedno. I da objavimo veridbu.“ Oblizala sam se. „Smem li da te iskoristim u limuzini?“ Oči su mu se smejale. „Svakako, anđele moj.“ Kada sam došla na posao, Megumi nije bila za stolom, pa nisam videla kako je. To mi je, na neki način, bio izgovor da pozovem Martina i vidim kako ide njemu i Lejsi posle divlje noći u „Prajmalu“.

Izvadila sam smartfon da namestim podsetnik i videla da mi je mama ostavila poruku na govornoj pošti prethodne večeri. Odslušala sam je na putu do svog stola. Hoće da vidi da li ću se frizurom i šminkom baviti pre večere u četvrtak i predlaže da ona dođe sa šminkerom i frizerom da bismo obe mogle da se skockamo.

169

Avada&Chiarissima

Kada sam stigla do stola, napisala sam joj poruku da mi se ideja dopada, ali da nemam mnogo vremena pošto s posla krećem u pet.

Baš kad sam se spremala da otpočnem radni dan, naišao je Vil. „Imaš li planove za ručak?“, upita, sladak u kariranoj košulji koja samo njemu može dobro da stoji i s mornarskoplavom kravatom. „Samo bez još jedne gozbe s ugljenim hidratima, molim te. Moje dupe to ne može da podnese.“ „Ne.“ Nasmejao se. „Natali je prošla brutalnu fazu dijete, tako da je sad bolje. Mislio sam da odemo na supu i salatu.“ Nasmešila sam se. „Ja sam za. Da vidim da li Megumi hoće s nama?“ „Nije došla danas.“ „O? Bolesna je?“ „Ne znam. Čuo sam zato što sam ja pozvao agenciju da je neko zameni.“ Namrštivši se, zavalila sam se u stolici. „Pozvaću je za vreme pauze da vidim kako je.“ „Pozdravi je.“ Kucnuo je o moj zid i otišao.

Ostatak, dana je prošao u izmaglici. Tokom pauze sam ostavila poruku Megumi, a onda sam opet pokušala da je dobijem posle posla, dok me je Klensi vozio u Bruklin na trening krav mage. „Neka me Lejsi pozove ako ti je mnogo loše“, rekla sam u poruci na govornoj pošti. „Samo hoću da znam da si dobro.“ Prekinula sam vezu, a onda se zavalila u sedištu i divila se veličanstvenosti Bruklinskog mosta.

Prolazak kroz masivne kamene svodove iznad Ist Rivera uvek je kao put u drugi svet. Ispod njega, voda je puna trajekata s putnicima i usamljenih jedrilica koje uplovljavaju u njujoršku luku što vrvi od gužve.

Stigli smo do dugačke rampe za manje od jednog minuta i opet sam obratila pažnju na telefon.

Pozvala sam Martina. „Evo“, veselo se javio, očigledno prepoznavši broj. „Drago mi je što te čujem.“ „Kako si?“ „Dobro. Ti?“ „Držim se. Treba da se vidimo neki put.“ Nasmešila sam se policajki koja je vešto usmeravala saobraćaj na komplikovanim raskrsnicama u Bruklinu. Održavala je red pištaljkom u ustima i uvežbanim pokretima ruke, sva ozbiljna i opaka. „Možemo da popijemo piće posle posla ili da učetvoro odemo na večeru.“ „Može. Viđaš se s nekim?“ „Gidion i ja radimo na vezi.“ „Gidion Kros? Pa, ako neko može njega da nahvata, to si ti.“ Nasmejala sam se i poželela da nosim prsten. Njemu nije važno ko zna da je zauzet, ali ja imam ostale u životu kojima treba da kažem. „Hvala ti što mi podstičeš samopouzdanje. Šta je s tobom?

Viđaš li se s nekim?“ „Lejsi i ja se viđamo. Sviđa mi se. Baš je zabavna.“ „Super. Drago mi je što to čujem. Slušaj, ako se čuješ s njom danas, možeš li da je zamoliš da mi javi kako je Megumi?

Bolesna je i hoću da se uverim da je sve u redu i da joj ništa ne treba.“ „Važi.“ Odjednom sam čula buku i shvatila da je izašao. „Lejsi je van grada, ali treba da me pozove večeras.“

170

Avada&Chiarissima

„Hvala. Cenim to. Ti si u žurbi, tako da neću da te zadržavam. Hajde da isplaniramo da se vidimo sledeće nedelje, dogovorićemo se podrobno tokom sledeća dva dana.“ „Zvuči odlično. Drago mi je što si pozvala.“ Nasmejala sam se. ,,I meni.“ Prekinuli smo vezu i osetila sam potrebu da se čujem s još nekim, pa sam poslala poruku Šoni i Bretu. Samo jedno „zdravo“ sa smajlijem.

Kada sam podigla pogled, videla sam da me Klensi posmatra u retrovizoru. „Kako je mama?“, upitah. „Biće dobro“, reče na svoj uobičajen ozbiljan način.

Klimnula sam glavom i pogledala kroz prozor, a onda videla sjajan čelik autobuskog stajališta na kojem je bio bilbord s Kerijem. „Znaš, porodica je baš naporna nekad.“ „Znam.“ „Imaš li brata ili sestru, Klensi?“ ,,I brata i sestru.“ Kakvi su? Da li su jaki i smrtonosni kao Klensi? Ili je on crna ovca? „Jeste li bliski, ako ti ne smeta što pitam?“ „Vezani smo. Sestra mi živi van zemlje, pa je ne viđam često, ali čujemo se telefonom bar jednom nedeljno. Brat mi je u Njujorku, pa se češće viđamo.“ „Kul.“ Pokušala sam da zamislim opuštenog Klensija kako ispija pivo s nekim ko liči na njega, ali nisam uspela. „Da li i on radi kao obezbeđenje?“ „Još ne.“ Usta su mu se malo trgla na onaj njegov način, skoro da se nasmešio. „Zasad je u FBIju.“ „Da li je tvoja sestra predstavnik zakona?“ „Ona je u mornarici.“ „Opa. Strava.“ „Da, jeste.“ Proučavala sam njega i vojničku frizuru. ,,I ti si bio u toj službi, jelda?“ „Jesam.“ Ništa drugo nije odao.

Kada sam zaustila da ga još malo ispitam, skrenuli smo i shvatila sam da smo stigli do bivšeg skladišta gde se nalazi Parkerov studio.

Uzela sam sportsku torbu i izašla pre nego što je Klensi uspeo da mi otvori vrata. „Videćemo se za sat vremena!“ „Razbij ih, Evo“, reče, gledajući me dok sam ulazila.

Vrata jedva da su se zatvorila za mnom kada sam ugledala poznatu brinetu koju nisam želela ponovo da vidim. Nikad više. Stajala je po strani, pored strunjača, skrštenih ruku. Nosila je crnu trenerku sa svetloplavom prugom sa strane, koja joj se slagala uz uzanu bluzu dugih rukava.

Kovrdžavu smeđu kosu nepopustljivo je vezala u konjski rep.

Okrenula se. Duboko sam udahnula i prišla joj. „Detektivko Grejvs.“ „Evo.“ Odsečno je klimnula glavom. „Divna boja.“ „Hvala.“ „Kros te je vodio na put za vikend?“ To baš i nije uobičajeno pitanje. Ispravila sam leđa. „Imala sam slobodne dane.“ Iskrivila je tanke usne. ,,I dalje oprezna. Dobro. Šta tvoj tata misli o Krosu?“ „Mislim da tata veruje mojoj proceni.“ Grejvsova klimnu glavom. „Da sam na tvom mestu, stalno bih mislila na narukvicu Nejtana Barkera. Doduše, postajem nervozna od nerešenih problema.“

171

Avada&Chiarissima

Od nemira me je podišla jeza. I ja postajem nervozna od svega ovoga, ali s kim da pričam?

Samo s Gidionom, a njega dovoljno poznajem da znam da će uraditi sve što može da reši misteriju. „Treba mi partner za sparing“, iznenada reče detektivka. „Ti si slobodna.“ „Uh, šta?“ Trepnula sam. „Je l’ to...? Da li mi možemo...?“ „Slučaj se ohladio, Evo.“ Stala je na strunjaču i počela da se isteže. „Požuri. Nemam celu noć.“ Grejvsova me je dobro isprebijala. Za toliko koščatu ženu, tanku poput grane, zaista ima snage.

Bila je usredsređena, precizna i nemilosrdna. U stvari, mnogo sam naučila od nje za pola sata sparinga, pogotovo to da nikada ne spuštam gard. Bila je brza kao munja i odmah bi iskoristila svaku prednost.

Kada sam se dovukla u stan nekoliko minuta posle osam, odmah sam otišla u kadu. Potopila sam se u vodu s mirisom vanile, okružena svećama, i nadala se da će se Gidion pojaviti pre nego što se smežuram.

Došao je baš kad sam se umotala u peškir, a po vlažnoj kosi i farmerkama shvatila sam da se istuširao pošto se video s trenerom. „Zdravo, šampione.“ „Zdravo, ženo.“ Prišao mi je, odmotao peškir i spustio mi glavu na dojku.

Ostala sam bez vazduha kada je počeo da mi sisa bradavicu u ritmu, ne prestajući sve dok se nije stvrdnula.

Ispravio se i počeo da se divi onome što je izazvao. „Bože, kako si seksi.“ Podigla sam se na prste i poljubila ga u bradu. „Kako je bilo večeras?“ Pogledao me je s lukavim osmehom na usnama. „Doktor Pitersen nam je čestitao, a onda nastavio da priča o tome kako je važno da zajedno dolazimo na terapiju.“ „Misli da smo se prerano venčali.“ Gidion poče da se smeje. „Evo, on nije hteo ni da imamo seks.“ Nabrala sam nos, ponovo se obavila peškirom i uzela češalj. „Daj meni“, reče, uze češalj i povede me do kade. Postavio me je da sednem.

Dok me je češljao, ispričala sam mu da sam videla detektivku Grejvs na treningu krav mage. „Advokati su mi rekli da je slučaj arhiviran“, reče Gidion. „Kako se osećaš zbog toga?“ „Bezbedna si. To je jedino važno.“ Nije bilo zadrške u glasu, što mi je govorilo da je to njemu mnogo važnije nego što mi je priznao. Znala sam da ga, negde duboko, progoni Nejtanovo ubistvo - zato što mene progoni ono što je Gidion uradio zbog mene, a mi smo dve polovine iste duše.

Zato je Gidion toliko jako hteo da se venčamo. Ja sam njegova sigurna luka. Ja sam jedina osoba koja zna njegovu mračnu, mučnu tajnu, a opet ga očajnički volim. A njemu treba ljubav kao nikome koga sam dosad srela.

Osetila sam vibraciju na ramenu i počela da ga zadirkujem: „Je l’ ti to neka nova igračka u džepu, šampione?“ „Trebalo je da isključim ovu glupost“, promumla i izvadi telefon. Pogledao je u ekran, a onda se odsečno javio: „Kros.“ Začula sam uznemiren ženski glas, ali nisam razabrala šta govori. „Kada?“ Posle odgovora, rekao je: „Gde? Da. Stižem.“ Prekinuo je vezu i prošao rukom kroz kosu.

Ustala sam. „Šta nije u redu?“

172

Avada&Chiarissima

„Korin je u bolnici. Majka mi kaže da je loše.“ „Obući ću se. Šta se desilo?“ Gidion me pogleda. Naježila sam se. Nikada ga nisam videla tako... raznetog. „Pilule“, promuklo reče. „Progutala je celu bočicu.“ Odabrali smo DB9. Dok smo čekali da nam radnik doveze auto, Gidion je pozvao Raula i rekao mu da dođe do bolnice da preuzme aston martin.

Kada je Gidion seo za volan, vozio je napeto usredsređen; svaki okretaj volana i pritisak gasa bio je vešt i precizan.

Dok sam sedela u uzanom prostoru s njim, znala sam da se zatvorio.

Emotivno je nepristupačan. Kada sam mu stavila ruku na koleno da bih mu pružila utehu i podršku, nije se ni pomerio. Nisam sigurna ni da je osetio.

Raul nas je čekao kada smo stali kod hitne službe.

Otvorio mi je vrata, a onda je otišao do vozačkog mesta kada je Gidion izašao. Sjajan auto je pomeren sa staze pre nego što smo prošli kroz automatska vrata.

Uzela sam Gidiona za ruku, ali nisam sigurna ni da je to osetio. Pažnju je usmerio na majku, koja je stajala u privatnom delu na koji su nas uputili. Elizabet Vidal jedva da me je pogledala, krenula je pravo ka sinu i zagrlila ga.

Nije joj uzvratio. Ali nije se ni odmakao. Stegao me je za ruku.

Gospoda Vidal me nije ni pozdravila. Okrenula mi je leđa i pokazala na par koji je sedeo blizu.

To su očigledno Korinini roditelji. Razgovarali su s Elizabet kada smo Gidion i ja ušli, što mi je bilo čudno jer je Žan-Fransoa Giru stajao pored prozora sam i izgledao kao autsajder, a tako sam se ja osećala zbog Elizabet.

Gidion je popustio stisak kada ga je majka povukla ka Korininoj porodici. Bilo mi je neprijatno zbog toga što stojim sama u dovratku, pa sam otišla do Girua.

Tiho sam ga pozdravila. „Mnogo mi je žao.“ Pogledao me je mrtvim očima, izgledajući decenij ama starije nego prethodnog dana, kada smo se videli. „Šta radiš ovde?“ „Gospoda Vidal je pozvala Gidiona.“ „Naravno.“ Pogledao je čekaonicu. „Pomislio bi čovek da joj je on muž, a ne ja.“ Pratila sam njegov pogled. Gidion je čučao ispred Korininih roditelja i držao njenu majku za ruku. Pripala mi je muka i postalo mi je hladno. „Radije bi umrla nego živela bez njega“, reče bezglasno.

Pogledala sam ga. Iznenada sam shvatila. „Rekao si joj, jelda? Za našu veridbu.“ ,,I vidiš kako je dobro podnela novosti.“ Gospode. Drhtavo sam koraknula ka zidu u potrazi za osloncem.

Kako može da ne zna kako će na Gidiona uticati pokušaj samoubistva? Nije moguće da je toliko slepa. Ili sve vreme cilja na njegovu reakciju, na grižu savesti? Pripala mi je muka od toga što neko može da bude takav manipulator, ali nesumnjivo je dobila što je htela. Gidion je opet na njenoj strani. Bar zasad. Ušla je doktorka, ljubazna žena kratke srebrnoplave kose i bledih plavih očiju. „Gospodine Giru?“ „Oui.“ Žan-Fransoa koraknu napred. „Ja sam doktorica Stajnberg. Lečim vašu ženu. Možemo li da porazgovaramo nasamo na trenutak?“ Korinin otac ustade. „Mi smo njena porodica.“

173

Avada&Chiarissima

Doktorka Stajnberg se nežno osmehnu. „Razumem. Međutim, treba da popričam s Korininim mužem. Mogu vam reći da će Korin biti dobro posle odmora od nekoliko dana.“ Ona i Giru su izašli i nismo ih više čuli, ali videli smo ih kroz stakleni zid.

Giru se nadvio nad mnogo nižom doktorkom, ali ono što mu je govorila, šta god to bilo, očigledno ga je razorilo. Napetost u čekaonici postala je nepodnošljiva. Gidion je stajao pored majke, usmerivši pažnju na srceparajuću scenu pred našim očima.

Doktorka Stajnberg je stavila ruku preko Giruove ruke dok je govorila. Tren kasnije, otišla je.

On je ostao da stoji, gledajući u pod, a ramena je pognuo kao da ga pritiska veliki teret.

Htela sam da krenem ka njemu, ali Gidion je pošao prvi. Čim je izašao iz čekaonice, Giru je skočio na njega.

Udarac kada su se sudarili bio je toliko agresivan da su nam zubi zacvokotali. Čekaonica se zatresla kada je Gidion udario o debeli stakleni zid.

Neko je viknuo od iznenađenja i pozvao obezbeđenje.

Gidion je zbacio Girua i blokirao udarac. Onda se sagnuo, izbegavši udarac u lice. Žan-Fransoa je zaurlao, lica izobličenog od besa i bola.

Korinin otac je izleteo čim je obezbeđenje stiglo i uperilo tejzere u njih. Gidion je opet zbacio Girua, braneći se a da nijednom nije zadao udarac.

Lice mu je bilo kameno, a oči su mu bile hladne i beživotne skoro kao Giruove.

Giru viknu na Gidiona. Korinin otac je ostavio vrata odškrinuta i čula sam deo onoga što je rekao. Nije mi bio potreban prevod za reč enfant. Sve u meni se mrtvački umirilo i ništa nisam čula od zujanja u ušima.

Svi su istrčali iz čekaonice kada su stražari stavili lisice Gidionu i Giruu i poveli ih ka uslužnom liftu. Trepnula sam kada se Angus pojavio na vratima, ubeđena da mi se privida. „Gospodo Kros“, blago reče i oprezno mi priđe držeći šešir u rukama.

Mogla sam da zamislim kako izgledam. Zakucala sam se za reč beba i na to šta li ona znači. Ipak je Korin u Njujorku otkako sam ja upoznala Gidiona... ali njen muž nije. „Došao sam da vas vodim kući.“ Namrštila sam se. „Gde je Gidion?“ „Poslao mi je SMS i rekao da vas odvedem.“ Moja zbunjenost je prešla u oštar bol. „Ali potrebna sam mu.“ Angus duboko udahnu, a u očima mu je bilo nešto nalik na sažaljenje. „Pođite sa mnom, Evo. Kasno je.“ „Ne želi da budem ovde“, rekoh bezbojnim glasom, hvatajući se za jedinu stvar koju sam počinjala da shvatam. „Želi da budete kod kuće, udobno smešteni.“ Osećala sam se prikovanom za zemlju. „Da li je to napisao u poruci?“ „Tako misli.“ „Ljubazan si.“ Počela sam da hodam kao robot.

Prošla sam pored radnika koji je čistio haos što je Giru napravio kada je gurnut na kolica. Način na koji je izbegavao da me pogleda potvrdio je surovu realnost.

Ostavljena sam po strani.

174

Avada&Chiarissima

22

Gidion te noći nije došao kući. Kada sam proverila njegov stan na putu za posao, videla sam da su kreveti uredno namešteni.

Gde god da je proveo noć, nije bio blizu mene. Posle razotkrivanja Korinine trudnoće, zapanjena sam time što me je ostavio bez objašnjenja. Osećala sam se kao da je ogromna bomba eksplodirala ispred mene, a ja sam ostavljena da stojim u svem tom tutnjanju, usamljena i zbunjena.

Angus i bentli su me čekali kada sam izašla. Razdraženost je počela da ključa. Kad god se povuče, Gidion pošalje Angusa kao zamenu. „Trebalo je da se udam za tebe, Anguse“, promumlah kada sam ušla na zadnje sedište. „Uvek si tu za mene.“ „Gidion brine o tome“, reče, a zatim zatvori vrata. Uvek odan, pomislih s gorčinom.

Kada sam stigla na posao i saznala da je Megumi i dalje bolesna, zabrinula sam se zbog nje i osetila olakšanje zbog sebe. Ne liči na nju da izostaje s posla - uvek stiže rano - tako da mi je to stalno izostajanje govorilo da nešto stvarno nije u redu s njom. Ali to što nije tu znači da neće videti kako sam raspoložena i da neće postavljati pitanja na koja ne želim da odgovaram, to jest ne mogu da odgovaram. Ne znam gde mi je muž, ne znam šta radi niti šta oseća.

I zbog toga sam povređena i ljuta. Jedino nisam uplašena. Gidion je bio u pravu kad je rekao da smo se u braku skrasili. Imam ga u šaci i ne može da se izvuče. Ne može jednostavno da nestane i da me ignoriše. Zauvek. Bez obzira na sve, u jednom trenutku će morati da se suoči sa mnom.

Jedino ostaje pitanje: kada?

Usredsredila sam se na posao i terala sate da brže prođu. Kada sam završila u pet, Gidion se i dalje nije javljao, a ni ja ga nisam zvala. Što se mene tiče, on treba da premosti jaz koji je napravio.

Otišla sam na trening krav mage posle posla i vežbala s Parkerom jedan na jedan sat vremena. „Večeras si baš borbena“, reče kada sam ga bacila na strunjaču šesti ili sedmi put.

Nisam mu rekla da zamišljam Gidiona na njegovom mestu.

Kada sam stigla kući, zatekla sam Kerija i Treja u dnevnoj sobi. Jeli su torpedo sendviče i gledali komediju. „Imamo dosta“, reče Trej i pruži mi polovinu sendviča. „Imaš i pivo u frižideru.“ On je divan momak i ima odličnu ličnost. I voli mog najboljeg prijatelja. Bacila sam pogled na Kerija i pustio me je da vidim koliko je zbunjen i koliko pati. Onda je navukao blistav, divan osmeh.

Potapšao je jastuk pored sebe. „Dođi, sedi, devojčice.“ „Naravno“, prihvatih, delimično zato što ne mogu da podnesem da budem sama u sobi s mislima koje me izluđuju. „Samo da se prvo istuširam.“ Kada sam se lepo oprala i obukla udobnu iznošenu trenerku, pridružila sam im se na kauču.

Razmišljala sam o poruci „Greška: nije nađeno“, koju sam dobila kada sam pokušala da utvrdim gde je Gidionov smartfon pomoću uputstava koja mi je dao.

Na kraju sam zaspala u dnevnoj sobi jer mi je više odgovarao kauč nego krevet što miriše na muža kojeg nema.

Ipak sam se probudila od njegovog mirisa i osećaja njegovih ruku kada me je podigao. Pospano sam spustila glavu na Gidionove grudi i slušala jake i ujednačene otkucaje njegovog srca. Odneo me je u sobu. „Gde si bio?“, promrmljah.

175

Avada&Chiarissima

„U Kaliforniji.“ Skočila sam. „Šta?“ Odmahnuo je glavom. „Pričaćemo ujutru.“ „Gidione...“ „Ujutru, Evo“, reče nepopustljivo, stavi me u krevet i grubo me poljubi u čelo.

Uhvatila sam ga za zglavak kada se ispravio. „Da me ni slučajno nisi ostavio.“ „Nisam spavao skoro dva jebena dana.“ U glasu mu se osećalo nešto što je izazivalo oprez.

Nalaktila sam se i pokušala da mu vidim lice u polutami, ali nisam uspevala da ga razaznam, i dalje pospana. Videla sam da nosi farmerke i košulju dugih rukava i to je sve. „Pa? Imaš ovde krevet.“ Ispustio je očajan, iscrpljen uzdah. „Lezi. Idem da uzmem lek.“ Pošto ga dugo nije bilo, setila sam se da tablete drži u mom kupatilu. Otišao je samo da bi otišao. Sklonila sam ćebad sa sebe i izvukla se iz sobe, prebirući po mračnoj dnevnoj sobi da nađem ključeve. Ušla sam u Gidionov stan, a onda se maltene saplela o kofer nemarno ostavljen pored vrata.

Sigurno ga je samo spustio tu pre nego što je došao k meni. Ipak, nije nameravao da provede noć u mom krevetu. Zašto je dolazio? Da me vidi kako spavam? Da me proveri?

Jebote. Da li ću ga ikada shvatiti?

Potražila sam ga i zatekla ga kako, odeven, ničice leži na bračnom krevetu, glave položene na moj jastuk. Njegove čizme su bile metar-dva udaljene jedna od druge, kao da ih je hitro skinuo, a smartfon i novčanik je bacio na noćni stočić.

Nisam mogla da odolim telefonu.

Uzela sam ga, ukucala šifru anđeo i počela da proveravam bez srama. Ako me uhvati, baš me briga. Ako on neće da mi da odgovore, imam pravo da ih sama potražim.

Poslednje što sam očekivala da ću naći bilo je mnoštvo mojih fotografija u albumu. Na desetine: na nekima smo nas dvoje kada su nas snimili paparaci, a ostale je snimio telefonom kada nisam obraćala pažnju.

Fotografije koje su mi pružile priliku da vidim sebe njegovim očima.

Prestala sam da brinem. Voli me. Obožava me. Nijedan muškarac me ne bi tako slikao, s rasturenom frizurom i bez šminke, kako ne radim ništa zanimljivo osim što čitam nešto ili stojim pred otvorenim frižiderom smišljajući šta želim. Fotografije na kojima spavam, jedem, mrštim se dok se koncentrišem... Dosadne, uobičajene stvari.

U telefonu su uglavnom bili pozivi koje je razmenjivao s Angusom, Raulom ili Skotom. U govornoj pošti su bile poruke od Korin i nisam htela da mučim sebe slušajući ih, ali videla sam da joj dugo nije odgovarao niti je zvao. Bili su tu i razgovori s poslovnim saradnicima - dva s Arnoldom i nekoliko s advokatima. I tri razgovora s Dijanom Džonson. Skupila sam oči. Razgovori su trajali od nekoliko minuta do petnaest minuta.

Proverila sam poruke i našla onu koju je poslao Angusu kada smo bili u bolnici.

Moraš da je odvedeš odavde.

Spustila sam se u fotelju u uglu sobe i gledala poruku. Moraš, ne hoću. Ko zna zašto, izbor reči je promenio moje viđenje situacije. I dalje je nisam sasvim razumela, ali nisam se osećala tako... odgurnutom.

Bile su tu i poruke koje je razmenio s Ajerlend, što me je usrećilo. Nisam ih pročitala, ali videla sam da je poslednja stigla u ponedeljak.

Vratila sam telefon na mesto i posmatrala čoveka kojeg volim kako, iscrpljen, tone u dubok san.

Tako opružen i obučen, izgledao je kao da ima dvadeset osam godina. Nosi toliko odgovornosti i čini da sve deluje lako... toliko normalno i bezazleno da je lako zaboraviti da je ranjiv od preteranog rada i stresa kao svi ostali.

176

Avada&Chiarissima

Ja sam mu žena i moj zadatak je da mu pomognem da izađe na kraj s tim. Ipak, to nije moguće ako me odbacuje. Da bi mene poštedeo brige, preuzima više na sebe. Čim se naspava, porazgovaraćemo o tome.

Probudila sam se ukočenog vrata i uz osećaj da nešto nije u redu. Pomerajući se oprezno kao da ću nešto srušiti, ispravila sam se jer sam bila sklupčana na fotelji i videla da je već svanulo.

Rozikastonarandžasta svetlost se pomaljala kroz prozore i na satu pored kreveta sam videla da počinje jutro.

Gidion je prostenjao i umirila sam se jer me je od tog zvuka podišla jeza.

Bio je to užasan zvuk, zvuk bića kojem su ranjeni i telo i duša. Kada je opet zaječao, oblio me je hladan znoj, sve u meni je žestoko reagovalo na njegovo mučenje. Požurila sam do kreveta, popela se i klekla kraj njegovog ramena. „Gidione. Probudi se.“ Uzmakao je od mene, sklupčao se oko mog jastuka i stegao ga. Telo mu se trglo kada mu se oteo jecaj.

Legla sam iza njega i zagrlila ga oko struka. „Pssst, dušo“, prošaptah. „Držim te. Tu sam.“ Ljuljala sam ga dok je plakao u snu i kvasila mu košulju svojim suzama. „Probudi se. anđele moj“, promrmlja Gidion dok mi je usnama prelazio preko vilice. „Trebaš mi.“ Proteglila sam se i osetila bol od poslednje dve večeri napornog treninga i nekoliko sati koje sam prespavala na fotelji pre nego što sam došla u njegov krevet.

Majica mi je bila podignuta, a njegove željne, gladne usne bile su na mojim grudima. Stavio mi je ruku u trenerku i povukao mi gaćice, a onda pronašao procep i počeo da me brzo nadražuje. „Gidione...“ Osećala sam potrebu u njegovom dodiru, želju koja je mnogo više od puke želje za telom.

Ućutkao me je poljupcem. Kukovi su mi se izvili kada je gurnuo prste u mene i počeo nežno da me tuca. Željna da mu ispunim prećutni zahtev, skinula sam trenerku, šutirajući je bez predaha dok nije spala.

Otkopčala sam šlic na njegovim farmerkama i spustila mu pamučne bokserice. „Stavi me u sebe“, prošapta mi na usnama.

Uhvatila sam ga za nabrekli penis, namestila ga i podigla da bih gurnula prvih nekoliko centimetara u sebe.

Zario mi je lice u vrat i počeo da gura, da tone u mene i ječi od zadovoljstva dok sam ga stezala. „Gospode, Evo. Toliko mi trebaš.“ Zarobila sam ga rukama i nogama, čvrsto ga držeći.

Vreme i sve ostalo na ovom svetu prestalo je da bude važno. Gidion je obnovio sva obećanja koja mi je dao na pesku karipske plaže, a ja sam pokušala da ga zalečim, nadajući se da ću mu pružiti dovoljno snage da se suoči s danom koji je pred njim. Šminkala sam se kad mi se Gidion pridružio u kupatilu i stavio tek skuvanu slatku kafu s mlekom na mermer pored mene. Nosio je samo donji deo pidžame, pa sam pretpostavila da ne ide u kancelariju ili bar ne još.

Gledala sam ga u ogledalu u potrazi za znacima da se seća snova. Nikada ga nisam videla toliko uznemirenog, kao da mu se srce slamalo. „Evo“, tiho reče, „treba da razgovaramo.“ „Slažem se.“ Naslonio se na mermer, držeći svoju šolju obema rukama.

177

Avada&Chiarissima

Gledao je u kafu dugo pre nego što je upitao: „Jesi li napravila snimak seksa s Bretom Klajnom?“ „Šta?“ Okrenula sam se ka njemu, stežući četkicu za rumenilo. „Ne. Jebote, ne. Zašto me to pitaš?“ Gledao me je. „Kada sam se one noći vratio iz bolnice, Dijana me je sačekala u prizemlju. Posle onoga s Korin, znao sam da ću pogrešiti ako je otkačim.“ „Rekla sam ti to već.“ „Znam. Bila si u pravu. Zato sam je odveo u bar u kraju, častio je čašom vina i izvinio se.“ „Izveo si je na vino“, ponovih. „Ne, izveo sam je da joj kažem da mi je žao zbog toga kako sam se poneo prema njoj. Častio sam je vinom jer smo morali da imamo razlog za to što sedimo u prokletom baru“, ljutito reče. „Mislio sam da bi ti više volela da budemo na javnom mestu nego da je dovodim u stan, što bi meni više odgovaralo i što bi bilo privatnije.“ U pravu je i cenim to što je razmišljao o tome kako ću reagovati i postupio u skladu s tim. Ipak, i dalje me je nerviralo to što je Dijana uspela da iskamči pseudosastanak s njim.

Sigurno je shvatio kako se osećam, budući da je iskrivio usne. „Veoma si posesivna, anđele.

Srećom, to mi se mnogo dopada.“ „Umukni. Kakve veze Dijana ima sa snimkom seksa? Ona ti je rekla da postoji? To je laž. Laže.“ „Ne laže. Moje izvinjenje ju je dovoljno umirilo, pa mi je bacila kosku. Rekla mi je za snimak i da se odmah sprema licitacija za njega.“ „Kažem ti da ona mnogo sere“, pobunih se. „Poznaješ li čoveka po imenu Sem Jimara?“ Sve se zaustavilo. U stomaku sam osetila nervozu. „Da, on je bio fotograf benda, skorojević.“ „Da.“ Otpio je gutljaj kafe, nepopustljivo me gledajući preko ruba šolje. „Navodno je postavio daljinske kamere na nekim koncertima da bi prikupio materijal iz bekstejdža. Tvrdi da je ponovo napravio spot za Zlatnu s eksplicitnim scenama.“ „O bože.“ Prekrila sam usta jer mi je pripala muka.

Dovoljno je loše misliti o tome da nepoznati ljudi gledaju kako se Bret i ja tucamo, ali milion puta je gore zamisliti da Gidion to vidi.

I dalje pamtim izraz na njegovom licu dok je gledao spot, a to je bilo užasno. On i ja nikada više nećemo biti isti ako odgleda snimak. Znam da ja nikada ne bih uspela da izbrišem slike njega i neke druge iz glave. S vremenom bi me pojele kao kiselina. „Zato si bio u Kaliforniji“, prošaptah, užasnuta. „Dijana mi je dala tu informaciju i izdejstvovao sam privremenu zabranu Jimari da licencira ili proda snimak.“ Na osnovu govora tela, nisam mogla da shvatim šta misli ili oseća. Bio je zatvoren i suzdržan, krut i kontrolisan. A ja sam se cepala po šavovima. „Ne možeš da sprečiš objavljivanje“, prošaptah. „Dobili smo sudsko ovlašćenje za privremenu zabranu.“ „Ako taj snimak dospe na neki od onih sajtova za skidanje fajlova, raširiće se kao kuga.“ Odmahnuo je glavom i pramenovi mastiljavocrne kose dodirnuli su mu ramena. „Imam IT tim koji dvadeset četiri sata radi na tome da nade taj fajl na internetu, ali Jimara neće ništa zaraditi time što će prodati snimak. Vredi samo ako je ekskluzivan. Neće to sjebati pre nego što iscrpe ostale mogućnosti - uključujući i mogućnost da ga proda meni.“ „Dijana će reći. Njen posao je da otkriva tajne, a ne da ih čuva.

178

Avada&Chiarissima

„Ponudio sam joj četrdeset osam sati ekskluzivnog prava na naše fotografije s venčanja ako bude ćutala.“ ,,I ona je pristala?“, upitah sumnjičavo. „Ta žena je baš zagrejana za tebe. Nema šanse da je srećna zbog toga što više nisi u opticaju. Zauvek.“ „U jednom trenutku je postalo jasno da nema nade“, reče on osorno. „Mislim da sam uspeo da je navedem da shvati to. Veruj mi, bila je i više nego srećna zbog novca koji će zaraditi od ekskluzivnih fotografija.“ Otišla sam do WC šolje, spustila poklopac i sela. Počela sam da razabiram sve što mi je ispričao. „Muka mi je od ovoga, Gidione.“ Spustio je kafu pored moje i kleknuo pred mene. „Pogledaj me.“ Uradila sam to, ali to mi je teško palo. „Nikada nikome neću dozvoliti da te povredi“, reče. „Razumeš li? Ja ću da rešim ovo.“ „Izvini“, prodahtah. „Silno mi je žao zbog toga što se suočavaš s tim. Uza sve druge probleme...“ Gidion me uhvati za ruke. „Neko je narušio tvoju privatnost, Evo. Ne izvinjavaj se zbog toga. A što se tiče rešavanja... to je moje pravo. Moja čast. Uvek si mi na prvom mestu.“ „Nije mi se tako činilo u bolnici“, pobunih se jer sam morala da izbacim bes iz sebe pre nego što zagnoji. I potrebno mi je da mi objasni zašto me uvek gura od sebe kada pokušava da me zaštiti. „Sve je otišlo dođavola, a ti si me gurnuo kod Angusa kada sam želela da budem uz tebe. Otišao si u drugu državu i nisi se javio... ništa mi nisi rekao.“ Stegao je vilicu. ,,I nisam spavao. Da bih na vreme dobio tu zabranu, morao sam da iskoristim svaki minut vremena i da tražim previše usluga. Moraš da mi veruješ, Evo. Čak i ako ne razumeš šta radim, veruj da uvek mislim na tebe i radim ono što je najbolje za tebe. Za nas.“ Skrenula sam pogled jer mrzim taj odgovor. „Korin je trudna.“ Oštro je izdahnuo vazduh. „Da, bila je. Četiri meseca.“ Jedna reč me je sledila. „Bila?“ „Pobacila je dok su je doktori spašavali. Želim da verujem da nije znala za bebu.“ Gledala sam ga i pokušavala da sakrijem svoje jadno olakšanje. „Četiri meseca? Onda je beba Giruova.“ „Nadam se“, odsečno reče. „On misli da jeste i da sam ja odgovoran za to što ju je izgubila.“ „Gospode.“ Gidion mi spusti glavu u krilo i stavi obraz na moju butinu. „Sigurno nije znala. Ne bi rizikovala bebu tom glupošću koju je napravila.“ „Gidione, neću ti dozvoliti da kriviš sebe za to“, nepopustljivo rekoh.

Zagrlio me je oko struka. „Gospode. Jesam li ja proklet?“ Toliko sam mrzela Korin u tom trenutku da sam osećala agresiju. Zna da je Gidionov otac izvršio samoubistvo. Ako uopšte poznaje Gidiona, zna koliko bi ga njen pokušaj razorio. „Nisi odgovoran za to.“ Prolazila sam mu rukama kroz kosu, tešeći ga. „Da li me čuješ? Samo Korin je odgovorna za to što se desilo. Ona će morati da živi s tim što je uradila, a ne ti i ja.“ „Evo.“ Zagrlio me je i osetila sam njegov topao dah kroz svilenu kućnu haljinu.

Petnaest minuta pošto je Gidion izašao iz kupatila da bi pozvao Raula, ja sam i dalje stajala ispred ogledala i gledala u lavabo. „Zakasnićeš na posao“, nežno mi reče i zagrli me otpozadi. „Mislim da ću pozvati i kazati da ne dolazim.“ Nikada to nisam uradila, ali umorna sam i iscrpljena. Ne mogu da zamislim sebe kako se koncentrišem na poslu. „Možeš, ali neće izgledati dobro kada te budu fotografisali na gala večeri večeras.“

179

Avada&Chiarissima

Pogledala sam ga u ogledalu. „Ne idemo!“ „Idemo.“ „Gidione, ako se pojavi taj snimak na kojem smo Bret i ja, nećeš želeti da se tvoje ime povezuje s mojim.“ Ukočio se i okrenuo se ka meni. „Ponovi, molim te.“ „Čuo si me. Zar ne misliš da je prezime Kros dovoljno izrabljivano?“ „Anđele, nikada kao sad nisam hteo da te prebacim preko kolena. Srećom po tebe, nisam grub kad sam besan.“ Njegovo grubo zadirkivanje nije me odvratilo od činjenice da je odlučan da zaštiti devojku kakva sam bila, devojku koje se stidim. Voljan je da stane između mene i skandala, da me zaštiti najbolje što može i primi udarac sa mnom ako se to dogodi.

Mislila sam da ne mogu da ga volim više, ali stalno mi je dokazivao suprotno.

Uhvatio me je za lice. „Šta god nam se desilo, desiće nam se zajedno. I to će biti s mojim prezimenom.“ „Gidione...“ „Ne mogu da ti opišem koliko sam ponosan što ga nosiš.“ Prešao mi je usnama preko obrve. „Koliko mi znači to što si ga uzela kao svoje.“ „O Gidione.“ Popela sam se na prste i naslonila se na njega. „Mnogo te volim.“ Zakasnila sam na posao pola sata i zatekla zamenu na Meguminom mestu. Nasmejala sam se i rekla „zdravo“, ali briga me je izjedala. Promolila sam glavu u Markovu kancelariju i silno se izvinila zbog kašnjenja. Onda sam pozvala Megumi na mobilni kada sam došla u kancelariju, ali nije se javila. Otišla sam do Vila. „Imam pitanje za tebe“, rekoh kada sam mu prišla. „Nadajmo se da imam odgovor“, uzvrati on, njišući se u stolici da bi me pogledao preko modernih naočara. „Kome Megumi javlja da je bolesna?“ „Za sve se javlja Dafni. Što?“ „Samo brinem. Nije mi se javila. Ne znam da li sam je naljutila.“ Premestila sam se na drugu nogu. „Mrzim to što ne znam i ne mogu da pomognem.“ „Pa, ako ti nešto znači, Dafni kaže da zvuči grozno.“ „Užas. Ali hvala.“ Krenula sam nazad. Mark me je rukom pozvao u kancelariju dok sam prolazila. „Danas kače reklamu za tungsten šalove, na šestospratnicu.“ „Stvarno?“ Nasmejao se. „Hoćeš li da odemo da vidimo?“ „Ozbiljno?“ Koliko god da sam pometena, bolje mi je da izađem na avgustovsku sparinu nego da sedim za hladnim stolom. „Strava!“ Uzeo je sako sa stolice. „Idemo.“ Kada sam stigla kući posle pet, dnevna soba je bila preplavljena kozmetičarima u belim mantilima. Keri i Trej su se zavalili na kauču s nečim zelenim na licu i peškirima ispod glava da bi zaštitili belu tapaciranu površinu. Moja majka je ćaskala dok su joj pravili seksi lokne i talase.

Na brzinu sam se istuširala i pridružila im se. Za sat vremena su me iz kaljave preobrazili u glamuroznu i imala sam vremena da razmislim o svemu. Nemilosrdno sam potiskivala sve čitavog dana - snimak, Korin, Girua, Dijanu i Breta.

Neko će morati da kaže Bretu. Taj neko sam ja.

Kada mi je šminkerka prišla držeći četkicu za usne, podigla sam ruku. „Crveno, molim.“ Stala je načas, posmatrajući me nakrivljene glave. „Da, u pravu ste.“

180

Avada&Chiarissima

Zadržavala sam dah dok su mi poslednji put nanosili lak za kosu kada mi je smartfon zavibrirao u džepu kućne haljine. Videla sam da Gidion zove i javila se. „Zdravo, šampione.“ „Koju boju nosiš?“, upita bez pozdrava. „Srebrno.“ „Stvarno?“ Počeo je fino da prede i prsti na nogama su mi se zgrčili. „Jedva čekam da te vidim u tome. I bez toga.“ „Nećeš čekati“, upozorila sam ga. „Bolje dovući to lepo dupe ovamo za deset minuta.“ „Da, gospođo.“ Skupila sam oči. „Požuri ili nećemo imati vremena u limuzini.“ „Mmm... stižem za pet.“ Prekinuo je vezu i načas sam zadržala telefon, smeškajući se. „Ko je zvao?“, upita mama, koja je došla do mene. „Gidion.“ Oči su joj zasjale. „Ide s tobom večeras?“ „Da.“ „O Evo.“ Zagrlila me je. „Baš mi je drago.“ Kada sam je zagrlila, shvatila sam da je pravo vreme da počnem da širim vesti o veridbi. Znala sam da Gidion neće čekati mnogo pre nego što počne da insistira na tome da podelimo venčanje sa svetom.

Tiho rekoh: „Tražio je od tate dozvolu da se oženi mnome.“ „Jeste?“ Kada se odmakla, videla sam da se smeje. „I s Ričardom je razgovarao, mislim da je to baš lepo od njega, jelda? Ja sam već počela da planiram. Mislim na jun, u Pjeru, naravno. Mi ćemo...“ „Ja predlažem decembar, najkasnije.“ Moja majka uzdahnu i raširi oči. „Ne budi smešna. Ne može se isplanirati venčanje za tako malo vremena. To nije moguće.“ Slegnula sam ramenima. „Reci Gidionu da planiraš jun sledeće godine i čuj šta će ti reći.“ „Pa moram prvo da sačekam da te zaprosi!“ „Da.“ Poljubila sam je u obraz. „Idem da se obučem.“

181

Avada&Chiarissima

23 Bila sam u sobi i oblačila sam haljinu bez bretela preko grudnjaka iste boje kada je Gidion ušao.

Doslovno sam ostala bez daha upijajući njegov odraz u velikom pokretnom ogledalu. Stajao je iza mene u smokingu sašivenom po meri, s lepom sivom kravatom koja se odlično slaže uz moju haljinu, i izgledao je zanosno. Nikada ga nisam videla tako lepog. „Opa“, prodahtah u transu. „Ti ćeš sto posto da krešeš noćas.“ Izvio je usne. „Znači li to da mogu da preskočim zakopčavanje tvoje haljine?“ „Da li to znači da možemo da preskočimo ovaj događaj večeras? „Nema šanse, anđele. Večeras se hvalim svojom ženom.“ „Niko ne zna da sam ti žena.“ „Ja znam.“ Prišao mi je otpozadi i zakopčao me. ,,A uskoro će - veoma uskoro - i svet saznati.“ Naslonila sam se na njega, diveći se zajedničkom odrazu u ogledalu. Imamo divne zajedničke fotografije.

To me je podsetilo na druge fotografije... „Obećaj mi“, rekoh, „da nikada nećeš odgledati snimak.“ Kako mi nije odgovorio, okrenula sam se da ga pogledam pravo u oči. Kada sam videla njegov pogled, poludela sam. „Gidione. Jesi li ga već odgledao?“ Stegao je vilicu. „Minut-dva. Ništa eksplicitno. Samo da se uverim da je validno.“ „O bože. Obećaj mi da ga nećeš gledati.“ Podigla sam glas, koji se zaoštrio kao panika koja me je svladala. „Obećaj mi!“ Uhvatio me je za zglavke i stegao toliko jako da sam izgubila dah. Gledala sam ga razrogačenih očiju, zbunjena tom iznenadnom nasilnošću. „Smiri se“, tiho reče.

Na mestu gde me je dodirnuo preplavila me je čudna toplina. Srce mi je zakucalo brže, ali i normalnije. Gledala sam u naše ruke i pažnju mi je privukao prsten s rubinima. Crven je. Kao lisice koje je kupio za mene. Osetila sam se zarobljenom i vezanom na sličan način. To me je smirivalo na način koji ne shvatam.

Ali Gidion očigledno shvata.

Shvatila sam da sam se zato bojala da se toliko brzo venčamo. Poveo me je na putovanje do nepoznatog odredišta, a ja sam pristala da ga pratim vezanih očiju. Nije posredi to gde ćemo mi kao par završiti, jer to nikada nije bilo sporno. Opsednuti smo, zavisnici smo jedno od drugog na neumoljiv način. Ono što ne znam jeste to gde ću ja završiti, niti ko ću biti na kraju.

Gidionov preobražaj bio je gotovo agresivan, dogodio se u trenutku jasnog shvatanja da neće ne može - da živi bez mene. Moja promena se odvijala postepeno i izvedena je tako marljivo da sam verovala da uopšte neću morati da se menjam.

Pogrešila sam.

Progutala sam knedlu i ujednačenijim glasom rekla: „Gidione, slušaj. To što je na tom snimku, šta god to bilo, nije ništa u poređenju s ovim što mi imamo. Jedina sećanja za koja želim da ih imaš u glavi jesu ona koja mi pravimo. Ovo što mi imamo... to je jedino što je pravo. Jedino što je važno.

Zato, molim te... obećaj mi.“ Nakratko je zažmurio i klimnuo je glavom. ,,U redu. Obećavam.“ Izdahnula sam vazduh jer mi je laknulo. „Hvala.“ Podigao mi je ruke do usana i poljubio ih. „Moja si, Evo.“ Prećutnim uzajamnim dogovorom, suzdržali smo se od prljanja i gužvanja u limuzini pre prvog javnog pojavljivanja u svojstvu bračnog para. Bila sam nervozna i, mada bi mi orgazam-dva pomogao da to ublažim, samo će biti gore ako ne budem izgledala savršeno. A ljudi će primetiti.

182

Avada&Chiarissima

Ne samo što svetlucava i kratka srebrna haljina privlači poglede već mi je i muž modni detalj koji je nemoguće ne primetiti.

Svi će nas gledati i Gidion je bio odlučan da tako i ostane. Pomogao mi je da izađem iz limuzine kada smo stigli na ugao Pete avenije i Južnog Central parka, a onda mi je usnama prešao preko slepoočnice. „Ta haljina će divno izgledati na podu moje spavaće sobe.“ Nasmejala sam se toj glupoj fori, što mu je i bila namera, a onda su počeli da sevaju blicevi. Čim se okrenuo od mene, sva toplina je nestala s njegovog lica i prelepe crte je zamenila zatvorenost koja ništa nije odavala. Stavio mi je ruku na donji deo leda i poveo me crvenim tepihom u „Čiprijani“.

Kad smo ušli, našao je odgovarajuće mesto na kojem smo ostali jedan sat dok su nam prilazili poslovni saradnici i poznanici. Hteo je da budem pored njega i da on bude pored mene, što je i dokazao kasnije, kada smo otišli na podijum za igru. „Upoznaj me“, jednostavno reče, a ja ispratih njegov pogled i videh da se Kristina Fild i Volter Limen, iz firme „Voters Fild end Limen“, smeju u grupi ljudi.

Kristina je izgledala suzdržano i elegantno u crnoj haljini s perlicama, zatvorenoj svuda osim na leđima. Volter, krupan čovek, izgledao je uspešno i samouvereno u fino skrojenom smokingu i s mašnom. „Znaju oni ko si“, naglasila sam. „Da li znaju ko sam tebi?“ Malo sam nabrala nos jer znam da će mi se svet preokrenuti kada identitet Eve Kros izbriše moj nekadašnji status devojke. „Hajde, šampione.“ Krenuli smo ka njima, obilazeći okrugle stolove s belim stolnjacima i svećnjacima oivičenim vencima od cveća, od kojih se po prostoriji širio divan miris.

Moji šefovi su prvo primetili Gidiona, naravno. Mislim da me nisu ni prepoznali dok se Gidion nije sklonio da bih ja prva progovorila. „Dobro veče“, rekoh i rukovah se s Kristinom i Volterom. „Znam da oboje poznajete Gidiona Krosa, mog...“ Stala sam, mozak mi je blokirao. „Verenika“, završi Gidion i rukova se. Čestitali su nam; još šire su se osmehnuli, oči su im zasjale. „To ne znači da ćemo te izgubiti, jelda?“, upita Kristina dok su joj dijamantske naušnice sijale pri blagoj svetlosti sveća. „Ne. Ne idem nikud.“ Gidion me jako uštinu za zadnjicu.

U jednom trenutku ćemo morati da se suočimo s pitanjem posla, ali mislim da mogu to da odložim bar do našeg sledećeg venčanja.

Malo smo porazgovarali o kampanji za kingsmen votku, i to najviše da bi se naglasilo kako su „Voters Fild end Limen“ dobro obavili posao, tako da mogu da dobiju još zadataka od „Kros indastriza“.

Gidion je, naravno, znao koju igru igraju i uklapao se. Bio je učtiv, šarmantan i očigledno čovek na kojeg se ne može lako uticati.

Potom smo ostali bez tema za razgovor. Gidion se izvinio. „Hajde da igramo“, promrmlja mi u uho. „Hoću da te držim.“ Otišli smo na podijum, gde je Keri privlačio pažnju sa zanosnom crvenokosom. Kroz opasni prorez na smaragdnozelenoj haljini, sevala je njena bela, lepo oblikovana noga. Okrenuo ju je ukrug, a onda ju je presavio. Nesumnjivo, na umilan način.

183

Avada&Chiarissima

Trej nije mogao da pođe jer ima predavanja uveče i bilo mi je žao zbog toga. Bilo mi je žao i zbog toga što se radujem jer Keri nije poveo Tatjanu. Takvo razmišljanje me je teralo da se osećam kučkasto, a ja stvarno ne volim zlobne kučke. „Pogledaj me.“ Nakrivila sam glavu na Gidionov zahtev i videla da me posmatra. „Zdravo, šampione.“ S njegovom rukom na donjem delu mojih leđa i mojom rukom u njegovoj drugoj ruci, lagano smo plesali po podij umu. „Krosfajer“, prošapta on, pogleda prikovanog za moje lice.

Dodirnula sam mu obraz vrhovima prstiju. „Učimo na greškama.“ „Čitaš mi misli.“ „Osećaj je dobar.“ Nasmejao se, očiju tako plavih i kose toliko privlačne da sam tu, na licu mesta, poželela da prođem rukom kroz nju. Privukao me je sebi. „Nije dobar kao ti.“ Otplesali smo još dve pesme. Onda je muzika utihnula, a pevač je uzeo mikrofon i najavio da će večera biti poslužena. Za našim stolom su bili majka i Ričard, Keri, estetski hirurg sa suprugom i momak koji je rekao da upravo snima probnu epizodu za novu televizijsku seriju za koju se nada da će uraditi celu sezonu.

Obrok je bio neka vrsta azijske mešavine i pojela sam sve jer je bilo dobro i jer porcije nisu bile baš velike. Gidion me je držao za butinu ispod stola, nežno praveći krugove palcem, od čega sam se zgrčila.

Nagnuo se ka meni. „Budi mirna.“ „Prestani“, prošaptah. „Ako nastaviš da se vrpoljiš, staviću prste u tebe.“ „Ne bi se usudio.“ Pošto nisam verovala da neće to učiniti, sedela sam mirno, mada me je to ubijalo. „Izvinite“, iznenada reče Keri i ustade od stola.

Posmatrala sam ga kako odlazi i videla da gleda u sto blizu našeg. Kada je, nekoliko trenutaka kasnije, za njim krenula crvenokosa u zelenom, nisam se previše iznenadila, ali veoma sam se razočarala. Znam da ga situacija s Tatjanom pritiska i znam da je Kerijev lek za sve seks bez uključivanja mozga, ali to mu takođe ubija samopouzdanje i više mu donosi nevolje nego što ih rešava.

Dobro je što nas samo dva dana dele od susreta s doktorom Travisom.

Naslonila sam se na Gidiona i prošaptala: „Keri i ja idemo u San Dijego za vikend.“ Okrenuo se ka meni. „Sada mi to kažeš?“ „Pa, između tvojih bivših i mog bivšeg, mojih roditelja, Kerija i svega ostalog, smetnula sam to s uma! Mislila sam da je bolje da ti kažem sada, pre nego što opet zaboravim.“ .Anđele...“ Odmahnuo je glavom. „Sačekaj malo.“ Ustala sam. Treba da ga podsetim na to da u isto vreme i Bret ima nastup u San Dijegu, ali prvo moram da nađem Kerija.

Upitno me je pogledao i ustao. „Odmah se vraćam“, rekoh, a onda veoma tiho dodadoh: „Moram da prekinem kresačinu.“ „Evo...“ Čula sam upozorenje u njegovom glasu, ali ignorisala sam ga, pa sam podigla suknju i požurila za Kerijem. Baš kad sam prošla kroz ulaz u dvoranu, naletela sam na poznato lice.

184

Avada&Chiarissima

„Magdalen“, iznenađeno rekoh i stadoh. „Nisam znala da si ovde.“ „Gejdž je radio na projektu, pa smo malo zakasnili. Skroz smo propustili večeru, ali bar sam se dokopala onog čokoladnog musa za desert.“ „Uh, odličan je“, saglasih se. „Totalno.“ Magdalen se nasmeja.

Pomislih kako izgleda stvarno dobro. Mekše, slađe. I dalje je božanstvena i seksi u crvenoj čipkastoj haljini na jedno rame, dok joj tamna kosa uokviruje fino lice i crvene usne. Mnogo joj je pomoglo to što se udaljila od Kristofera Vidala. A sasvim sigurno joj je pomoglo i to što je našla novog muškarca. Setila sam da mi je pomenula momka po imenu Gejdž kada me je posetila na poslu pre dve nedelje. „Videla sam te s Gidionom“, reče. „I primetila sam prsten.“ „Trebalo je da priđeš da se javiš.“ „Jela sam desert.“ Počela sam da se smejem. „Devojka mora da zna svoje prioritete.“ Magdalen me nakratko dodirnu po ruci. „Radujem se zbog tebe, Evo. Radujem se zbog Gidiona.“ „Hvala. Dođi do stola i kaži mu to.“ „Hoću. Videćemo se kasnije.“ Otišla je, a ja sam jedan minut gledala za njom, još oprezna, ali pod utiskom da možda i nije toliko loša.

Jedina loša stvar u vezi sa susretom s Magdalen jeste to što sam izgubila Kerija. Dok sam ponovo počela da ga jurim, već sam ga izgubila iz vida.

Krenula sam da se vratim Gidionu, u sebi pripremajući bukvicu za Kerija. Naletela sam na Elizabet Vidal. „Izvinjavam se“, rekoh jer sam maltene udarila u nju.

Uhvatila me je za lakat i pogledala u moj divni ašer dijamant. „To je moj prsten.“ Cimnula sam ruku. „To je bio tvoj prsten. Sada je moj. Tvoj sin mi ga je dao kada me je zaprosio.“ Pogledala me je plavim očima koje su veoma podsećale na oči njenog sina. Na Ajerlendine oči.

Ona je prelepa žena, glamurozna i elegantna. Za njom se okreću glave kao i za mojom majkom, zaista, ali ima Gidionovu hladnoću. „Neću ti dozvoliti da ga odvojiš od mene“, procedi kroz bleštavobele zube. „Sve si pogrešno shvatila.“ Skrstila sam ruke. „Hoću da vas spojim, da sve izađe na videlo.“ „Puniš mu glavu lažima.“ „O bože. Ozbiljno? Kada ti sledeći put bude ispričao šta se desilo - a ja ću se pobrinuti za to da ti ispriča - poverovaćeš mu. I izvinićeš se i naći ćeš jebeni način da mu pomogneš da lakše podnese sve to. Hoću da bude izlečen, zdrav i potpun.“ Elizabet me je gledala i otvoreno se pušila od besa. Očigledno nije odobravala taj plan. „Jesmo li završile?“, upitah, zgađena njenim namernim zatvaranjem očiju pred istinom. „Ni blizu“, procedi i nagnu se ka meni. „Znam za tebe i onog pevača. Znam šta radiš.“ Odmahnula sam glavom. Da li je Kristofer razgovarao s njom? Šta li joj je rekao? Znajući šta je uradio Magdalen, verujem da je spreman gotovo na sve. „Neverovatno. Veruješ u laži, a ignorišeš istinu.“ Krenula sam, ali opet sam stala. „Meni je stvarno zanimljivo to što nisi pitala Gidiona šta se dogodilo kada sam se poslednji put suočila s tobom. 'Hej sine, tvoja luda devojka mi je ispričala nešto ludo.' Ne razumem zašto ga nisi pitala. Ne verujem da želiš da objašnjavaš?“ „Jebi se.“

185

Avada&Chiarissima

„Aha, tako sam i mislila.“ Ostavila sam je, ne davši joj vremena da opet otvori usta i uništi mi veče.

Nažalost, kada sam pošla ka stolu, videla sam da Dijana Džonson sedi na mom mestu i razgovara s Gidionom. „To mene neko zajebava?“, promumlah i skupih oči pred prizorom reporterke koja je sve vreme rukom dodirivala Gidiona po podlaktici. Keri je negde i radi ono što ne bi trebalo; mama i Stanton su na podijumu. A Dijana se ušunjala kao zmija. Šta god Gidion mislio, meni je očigledno da je ona zagrejana kao pre. I, mada je nije ohrabrivao osim što ju je slušao, sama činjenica da joj poklanja pažnju dolivala je ulje na vatru. „Mora da je dobra u krevetu. On je baš mnogo tuca.“ Ukočila sam se i okrenula se ka ženi koja mi se obratila. Bila je to Kerijeva crvenokosa, zajapurena i sjaktava kao da je upravo doživela fini orgazam. Bila je starija nego što mi se učinilo izdaleka. „Treba da povedeš računa o njemu“, reče, gledajući u Gidiona. „Iskorišćava žene. Već sam to videla. Više nego što bi trebalo.“ „Mogu da se snađem sama.“ „Sve one to kažu.“ Razbesneo me je njen saosećajni osmeh. „Znam dve žene koje su upale u ozbiljnu depresiju zbog njega. Sasvim sigurno nisu poslednje.“ „Ne bi trebalo da slušate tračeve“, obrecnuh se.

Otišla je s razdražljivim spokojnim osmehom i namestila kosu dok je obilazila stolove da bi došla do svog.

Tek kad je bila na pola puta, prepoznala sam njen lik. „Sranje.“ Požurila sam do Gidiona. Ustao je kada sam mu prišla. „Trebaš mi odmah“, rekoh odsečno, a onda prostrelih pogledom brinetu na mojoj stolici. „Dijana, uvek mi je zadovoljstvo.“ Ignorisala je ironiju. „Zdravo, Evo. Baš sam krenula...“ Ali ja sam je već isključila. Uhvatila sam Gidiona za ruku i povukla ga. „Hajde.“ „Dobro, sačekaj.“ Rekao je nešto Dijani, ali nisam čula šta jer sam ga opet povukla. „Gospode, Evo. Kuda žuriš, dođavola?“ Stala sam do zida i pogledala po dvorani, tražeći zeleno i crveno. Rekla bih da bi primetio bivšu ljubavnicu - osim ako ga namerno nije izbegavala. Naravno, izgleda sasvim drugačije bez one stare paž frizure, a i nisam videla njenog sedog supruga, pa je nisam ranije prepoznala. „Da li znaš da li je En Lukas ovde?“ Stegao je moju ruku. „Nisam je video. Zašto?“ „Smaragdnozelena haljina, duga crvena kosa. Jesi li video takvu?“ „Ne.“ „Malopre je plesala s Kerijem.“ „Nisam obratio pažnju.“ Iznervirana, pogledala sam ga. „Gospode, Gidione. Teško je ne primetiti je.“ „Oprosti mi što vidim samo svoju ženu“, reče osorno.

Stisnula sam mu ruku. „Izvini. Samo moram da znam da li je to ona.“ „Objasni mi zašto. Da li ti je prišla?“ „Aha, jeste. Prosula je neka sranja i otišla. Mislim da se Keri išunjao s njom. Znaš, za seks na brzaka.“

186

Avada&Chiarissima

Gidion se uozbiljio. Pogledao je po dvorani, polako proučavajući svaki deo. „Ne vidim je. Ne vidim nijednu koja liči na tu koju si opisala.“ „Zar En nije terapeut?“ „Psihijatar.“ Uznemirio me je loš predosećaj. „Možemo li da pođemo sada?“ Proučavao me je. „Kaži mi šta ti je rekla.“ „Ništa što već nisam čula.“ „Baš utešno“, promumla. „Da, pođimo.“ Otišli smo do stola da uzmem tašnicu i da se pozdravimo sa svima. „Mogu li s vama?“, upita Keri kada sam zagrlila mamu. Gidion klimnu glavom. „Hajde.“ Angus zatvori vrata limuzine.

Keri, Gidion i ja smo seli pozadi i, dva minuta kasnije, krenuli smo iz „Čiprijanija“ na raskrsnicu.

Najbolji prijatelj me je prostrelio pogledom. „Ne počinji.“ Mrzi kada ga prekorim zbog ponašanja i ne krivim ga zbog toga. Nisam mu majka. Ali jesam neko ko ga voli i ko mu želi dobro. Znam kako postaje autodestruktivan kada je bez nadzora.

Ali to mi trenutno nije najveća briga. „Kako se zove?“, upitah, moleći se u sebi da zna da bih konačno mogla da saznam ko je crvenokosa. „Koga briga?“ „Gospode.“ Neumorno sam stezala tašnicu. „Znaš li ili ne znaš? „Nisam je pitao“, ljutito odgovori. „Prekini.“ „Pazi kako razgovaraš s njom, Keri“, tiho ga opomenu Gidion. „Imaš problem, u redu. Ali nemoj da se istresaš na Evi zato što brine za tebe.“ Keri stegnu vilicu i pogleda kroz prozor.

Zavalila sam se i Gidion me privuče sebi na rame, a onda rukom pređe po mojoj ruci.

Do kraja puta, niko nije progovorio ni reč.

Kada smo stigli u moj stan, Gidion je otišao u kuhinju po flaširanu vodu i završio na telefonu, gledajući me preko trpezarijskog stola, nekoliko metara dalje.

Keri je pošao u spavaću sobu, a onda se iznenada okrenuo u hodniku. Prišao je i zagrlio me.

Jako.

Lica položenog na moje rame, prošaptao je: „Izvini, devojčice.“ Zagrlila sam ga. „Zaslužuješ bolje od toga kako se ponašaš prema sebi.“ „Nisam je kresnuo“, tiho reče i odmaknu se da me pogleda. „Hteo sam. Mislio sam da želim.

Ali, kada je došlo do toga, palo mi je na pamet da mi je dete na putu. Dete, Evo. A ne želim da on ili ona - odraste misleći o meni isto što sam ja mislio o svojoj mami. Moram da se saberem.“ Opet sam ga zagrlila. „Ponosna sam na tebe.“ ,Aha, pa dobro.“ Odmakao se, sav sramežljiv. „Doduše, trljao sam je, pošto sam već dotle došao, ali kurac mi je ostao u gaćama.“ „Previše informacija, Keri“, rekoh. „Baš previše informacija.“ „Idemo sutra u San Dijego?“ Srce mi se zgrčilo od njegovog pogleda punog nade. „Nego šta. Jedva čekam.“ Osmehnuo se jer mu je laknulo. „Dobro. Rezervisao sam nam let u pola devet.“ Tada nam se pridružio Gidion, a njegov pogled je govorio da nismo završili razgovor o mom odlasku za vikend. Ipak, kada je Keri krenuo hodnikom ka sobi, zgrabila sam Gidiona i jako ga poljubila, odlažući taj razgovor. Kao što sam se i nadala, nije oklevao da me povuče i da me napadne, nasrćući dubokim, obilnim poljupcima.

187

Avada&Chiarissima

Prostenjala sam i pustila ga da me obuzme. Svet bi mogao da ostane sam u svojoj ludosti na jednu noć. Imamo sutrašnji dan da se suočimo sa svime i da rešavamo probleme.

Uhvatila sam ga za kravatu. „Noćas si moj.“ „Tvoj sam svake noći“, reče onim toplim, hrapavim glasom koji pokreće moje najvrelije fantazije. „Počni odmah.“ Krenula sam unazad i povukla ga ka sobi. ,,I nemoj da staješ.“ Nije stao. Ne do jutra.

KRAJ

by Avada&Chiarissima

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

188

Avada&Chiarissima

PIŠČEVA NAPOMENA

Da, dragi čitaoče, u pravu si.

Nije moguće da je ovo kraj.

Gidionovo i Evino putovanje još nije završeno.

Jedva čekam da vidim kuda će nas još odvesti.

Sve najbolje, Silvija

189