LEPOTA ISTORIJA
SERIJAL: Lepota kroz vekove Nega lica i kult mladosti
VEČNO LEPA Antiaging zvuči moderno, međutim, želju da izgledaju mladoliko i atraktivno ljudi su imali još pre mnogo hiljada godina. Prirodna biljna kozmetika ali i neobična sredstva trebalo bi da pomognu i danas da se to postigne. Tekst: Alexandra Degn Tanko iščupane obrve ili bujne i divlje? Naglašene obline ili dečački stas? Upadljive frizure, jaka ili sasvim prirodna šminka? Koliko god da su se ideali lepote i moda s vremenom menjali, čini se da su neke ideali lepote uvek prisutni i smatraju se privlačnim u (gotovo) svim kulturama: lep osmeh, izražajne oči, simetrično lice, lepi zubi, gipko telo i ujednačen ten. Većina ovih osobina privlačna je zbog svojih prednosti vezanih za evoluciju. One simbolizuju da je osoba pred nama zdrava, jaka i dovoljno mlada za potomstvo – a možda i pogodna da s njom zajedno gradimo budućnost. Nije ni čudo što se rano javila želja za očuvanjem i poboljšanjem sopstvene lepote. Razvoj u antičko doba Ideja o nezi kože stara je koliko i čovečanstvo. Za to su se još u kamenom dobu koristila ulja i biljne esencije, što nam pokazuju dokazi pronađeni u pećini. U Starom Egiptu ljudi su pokušavali da čak i izgled mrtvih što bolje očuvaju, a za svaki slučaj bi se u njihove grobove stavljalo i nekoliko kozmetičkih proizvoda. Biljna ulja koja su se koristila, na primer iz semena rena, bila su puna antioksidanata. Aloja vera je u Nefertitino vreme bila poznata i kao eliksir lepote, a Kleopatra je pored toga koristila magareće mleko kako bi joj koža bila lepa i glatka. Popeja Sabina, supruga rimskog cara Nerona, čak je kombinovala mleko s medom i brašnom kako bi napravila jednu od prvih maski za lice protiv bora. To nije bio čist hir ovih vladarki, jer je dokazano da magareće mleko, bogato mastima, proteinima i mlečnom kiselinom, može da ispuni zahteve za negom.
30
