Večno lepa: Antiaging kroz istoriju

VEČNO LEPA

Antiaging zvuči moderno, međutim, želju da izgledaju mladoliko i atraktivno ljudi su imali još pre mnogo hiljada godina. Prirodna biljna kozmetika ali i neobična sredstva trebalo bi da pomognu i danas da se to postigne.

SERIJAL: Lepota kroz vekove

Nega lica i kult mladosti

Tekst: Alexandra Degn Tanko iščupane obrve ili bujne i divlje? Naglašene obline ili dečački stas? Upadljive frizure, jaka ili sasvim prirodna šminka? Koliko god da su se ideali lepote i moda s vremenom menjali, čini se da su neke ideali lepote uvek prisutni i smatraju se privlačnim u (gotovo) svim kulturama: lep osmeh, izražajne oči, simetrično lice, lepi zubi, gipko telo i ujednačen ten. Većina ovih osobina privlačna je zbog svojih prednosti vezanih za evoluciju. One simbolizuju da je osoba pred nama zdrava, jaka i dovoljno mlada za potomstvo – a možda i pogodna da s njom zajedno gradimo budućnost. Nije ni čudo što se rano javila želja za očuvanjem i poboljšanjem sopstvene lepote. Razvoj u antičko doba Ideja o nezi kože stara je koliko i čovečanstvo. Za to su se još u kamenom dobu koristila ulja i biljne esencije, što nam pokazuju dokazi pronađeni u pećini. U Starom Egiptu ljudi su pokušavali da čak i izgled mrtvih što bolje očuvaju, a za svaki slučaj bi se u njihove grobove stavljalo i nekoliko kozmetičkih proizvoda. Biljna ulja koja su se koristila, na primer iz semena rena, bila su puna antioksidanata. Aloja vera je u Nefertitino vreme bila poznata i kao eliksir lepote, a Kleopatra je pored toga koristila magareće mleko kako bi joj koža bila lepa i glatka. Popeja Sabina, supruga rimskog cara Nerona, čak je kombinovala mleko s medom i brašnom kako bi napravila jednu od prvih maski za lice protiv bora. To nije bio čist hir ovih vladarki, jer je dokazano da magareće mleko, bogato mastima, proteinima i mlečnom kiselinom, može da ispuni zahteve za negom.

Fotografije: BG Collection/Gallery Stock, Getty Images, dm Izvori istraživanja: psychologie.uni-heidelberg.de, studienart.gko.uni-leipzig.de, derstandard.at, haut.de, stern.de, kosmetik-transparent.at Osnova budućnosti Pionir u medicini i kozmetici bio je rimski lekar Galenus, koji je bio poreklom iz Grčke. U 2. veku nove ere razvio je takozvanu „hladnu kremu“ za negu kože, mešavinu maslinovog ulja, pčelinjeg voska i ružine vode. Sve su to sastojci koji i danas mogu da se pronađu u mnogim hidratantnim kremama i kremama protiv bora. Čak su i u srednjem veku ljudi ostali verni njegovom osnovnom receptu, samo su se sastojci menjali, a ponekad se dodavalo i lekovito bilje poput nevena. Budući da je u to vreme prekomerna briga o lepoti, a pre svega vidljiva šminka, bila zabranjena, nega se primenjivala veoma diskretno. Kozmetika se i dalje smatrala delom medicine i pretpostavlja se da je tek Henri de Mondevil (Henri de Mondeville), francuski dvorski hirurg, u 13. veku nove ere napravio razgraničenje koje se sada ponovo gubi pojavom estetske hirurgije, invazivnih tretmana lepote i medicinskog wellnessa. Od prirode do otrova Nisu sve supstance koje su se godinama koristile za negu lepote bile tako bezopasne kao cvetna voda, ulje i začinsko bilje. U renesansi se za negu lica ponekad koristila i otrovna živa, a u viktorijansko doba arsenik je trebalo da osigura čist ten. Nakon otkrića radijuma 1898. godine, brojni kozmetički proizvodi s ovim sastojkom obećavali su blistavu lepotu.

Nasuprot tome, maske za lice carice Sisi s jagodama i teletinom deluju prilično zdravo. Čak i u 20. veku, proizvodi životinjskog porekla često su se koristili za negu i lepotu. Životinjski kolagen potiče od goveda i svinja, hijaluronska kiselina iz petlove kreste. Na sreću, od šezdesetih godina istraživači kozmetike nastavili su da razvijaju recepte i pronašli su veganske alternative. Danas kolagen može da se proizvede iz algi na način koji je bezopasan za životinje, hijaluronska kiselina se proizvodi sintetički ili se dobija iz pšenice bez hemikalija, uz pomoć mikroorganizama. Savremena tehnologija i tradicionalne lekovite biljke U principu, mnogo toga se dogodilo u novom milenijumu u industriji lepote i u toj oblasti koristi se sve što savremena tehnologija može da ponudi – od visokotehnoloških tretmana lica ultrazvukom, hidroabrazijom i svetlosnim impulsima, do manjih ili većih kozmetičkih intervencija u estetskoj hirurgiji.

Istovremeno, ljudi se u mnogo čemu ponovo okreću korenima. Tradicionalni aktivni sastojci i lekovite biljke, poput maslinovog ulja, aloje vere, nevena ili ruže, koji su bili popularni pre više hiljada godina, vraćaju se u modernu prirodnu kozmetiku i mogu optimalno da razviju svoje efekte u inovativnim formulama.

Takozvana biomimetika čak pokušava da spoji prirodu i tehnologiju. Istraživači razmatraju najbolje recepte iz prirode kako bi ih koristili u kozmetičke svrhe. Pustinjske biljke poput kaktusa, na primer, nude ideje o tome kako duže skladištiti tečnost u koži, dok sama koža, sa svojim složenim funkcijama i zaštitnim mehanizmima, služi kao model za optimalno efikasnu negu koja se zasniva na sastojcima identičnim onima koji su sadržani u njoj. •

4000–3000 godina pre nove ere

U Starom Egiptu čak su i mrtvi sahranjivani uz kozmetičke proizvode kako bi bili pripremljeni za zagrobni život.

14. vek pre nove ere

Još je kraljica Nefertiti cenila blagotvorne efekte na lepotu pustinjske biljke aloja vere.

1. vek nove ere

Popeja Sabina, supruga rimskog cara Nerona, koristila je magareće mleko za negu kože i navodno je na putovanja sa sobom vodila stado od stotinu magarica da bi zadovoljila svoje potrebe za mlekom.

2. vek nove ere

Grčki lekar Galenus u Rimu je stvorio osnovu za mnoge proizvode za negu od maslinovog ulja, pčelinjeg voska i ružine vode.

Od 15. veka nove ere

Nakon što je u srednjem veku kozmetika bila zabranjena, doživela je uzlet u renesansi. Međutim, pored biljnih i životinjskih supstanci, korišćeni su i otrovni sastojci poput žive.

1960. godine

Životinjski sastojci bili su neizostavni deo kozmetičkih proizvoda i tek su decenijama kasnije postepeno zamenjeni veganskim alternativama.

2021. godine

Savremena tehnologija omogućava brojne tretmane lepote kod kuće, u salonu lepote ili u kozmetičkoj hirurgiji. Osim toga, prirodni sastojci doživljavaju renesansu i deluju bolje nego ikad u modernim formulama kozmetičkih proizvoda.