18 minute read

Bobice za jak imunološki

BOBICE ZA JAK IMUNOLOŠKI SISTEM

Advertisement

Pasji trn, šipak i borovnica predstavljaju čisti doping za imunološki sistem. Razlog nije samo visok sadržaj vitamina C.

SERIJAL

S lekovitim biljkama tokom cele godine

Prirodne bombe vitamina C

Tekst: Jozefine Has (Josefine Haas) Vitamin C je neprikosnovena zvezda lanca odbrane koji tokom hladnog perioda godine može da spreči mnoge infekcije. Ovaj vitamin koji se naziva i askorbinska kiselina nagomilava se u belim krvnim zrncima i pomaže T ćelijama u imunološkoj odbrani. Takođe podržava rad antioksidanasa u telu. „Vitamin C je najbolje uzimati u obliku zrelog, sezonskog voća i povrća“, kaže specijalista holističke medicine Petra Cicenbaher (Petra Zizenbacher). „Tako istovremeno imate koristi i od drugih vitamina, minerala i sekundarnih biljnih materija. Primena preparata vitamina C ima svoje opravdanje u periodima kada vladaju prehlade, ali oni ne treba da služe kao dugotrajna zamena za ishranu svežim namirnicama“, kaže doktorka. „Izolovane pojedinačne supstance mogu da opterete želudac i sluzokožu creva ako se uzimaju u većim količinama.“

U zavisnosti od godišnjeg doba, za redovno uzimanje vitamina C na raspolaganju su paprika, (kiseli) kupus, odnosno brusnica, borovnica ili crna ribizla. Ako prošetate prirodom u kasnu jesen, možda ćete da naiđete na plodove trnjine ili drena. Najbolje je upotrebiti ceo plod, savetuje Petra. Treba ljuštiti samo ono voće čija kora nije jestiva.

Nekoliko porcija svežeg voća dnevno optimalna je količina budući da se askorbinska kiselina skladišti u telu samo kratko vreme. S obzirom na to da se sadržaj vitamina smanjuje prilikom konzerviranja, sveži proizvodi su uvek bolje rešenje, a odmah za njima duboko zamrznuti. Letnji i jesenji plodovi koji su veoma bogati vitaminima mogu da se čuvaju i u obliku sveže ceđenog soka. Veštački konzervansi su zabranjeni, limunov sok je dobrodošao kao zamena. Sok od sirovog bilja može da se koristi kao osnova za fermentaciju oksimelom koji se pravi od sirćeta i meda. Tri trećine mere meda pomešajte s jednom trećinom mere sirćeta i sipajte u teglu u kojoj se nalaze bilje i voće tako da budu potpuno prekriveni. Nakon tri do četiri nedelje tečnost se filtrira i može da se pije gutljaj po gutljaj čista ili razblažena i da se koristi kao sastojak za marinade ili sosove. Zbog svojih fermentisanih sastojaka oksimel jača crevnu floru i imunološki sistem.

Veoma popularna metoda kojom relativno dobro mogu da se sačuvaju vitamini jeste sušenje. „Za razliku od bilja, voće se suši, po mogućstvu, na prozračnom sunčanom mestu“, kaže Petra Cicenbaher. „U hladu postoji veoma veliki rizik od pojave plesni na većim plodovima zbog dugog perioda sušenja.“ U hladnijim periodima godine rerna (na najviše 50 stepeni, s drvenom kašikom u vratima radi odvlaživanja) ili dehidrator takođe mogu da budu dobar izbor. Ovo blago čuva se u teglama i dostupno je tokom cele godine kao zdrava užina – od kriški jabuka preko borovnica do suvih šljiva.

Neki plodovi moraju da se izlože višoj temperaturi jer nisu jestivi u sirovom stanju – kao na primer, zova. Ona može da se priprema na pari sama ili s drugim voćem. Tradicionalne metode konzerviranja jesu kompoti i marmelade. Sitno isečene i pomešane borove iglice, listovi žalfije i nane pomažu konzerviranje i štede na šećeru, kaže Cicenbaher. Pre zatvaranja, u poklopcu promućkajte malo rakije kako bi se produžio vek trajanja.

Plodovi poput pasjeg trna ili šipka mogu da se

O OSOBAMA

Dr Petra Cicenbaher (Petra Zizenbacher) je lekar opšte medicine s fokusom na naturopatiji i holističkoj medicini prema TEM-u (tradicionalna evropska medicina), kao i autor vodiča „Naturopatija za celu porodicu“ („Natur heilkunde für die ganze Familie“), izdavač Freya. ↘ naturheilzentrum.at

Aleksandra Marija Rat (Alexandra Maria Rath) bavi se nutricionističkim naukama, drži obuke o divljim biljkama i autor je knjige „Divlji Bec – jede se ono što raste u gradu“ („Wildes Wien – Gegessen wird, was in der Stadt wächst“), izdavač Gmeiner.

skuvaju na laganoj vatri (60 do 70 stepeni) u voćni mus uz relativno očuvanje vitamina zajedno s jabukama ili dunjama koje sadrže pektin. Gotov mus namažite na pleh za pečenje, ostavite da se osuši i moći ćete da ga jedete kao užinu. Budući da plodovi koncentrovani na ovaj način sadrže relativno velike količine prirodnog šećera, fruktoze, uprkos velikim količinama vitamina C, preporučuje se umerena konzumacija.

ŠIPAK - DOMAĆA SUPER HRANA

Šetnja šumom ili proplankom u kasnu jesen bez susreta sa šipkom skoro da je nezamisliva. Crveni plodovi grmaste ili divlje ruže svetlucaju duž mnogih puteva i mame nas da ih uberemo. Za to nije potrebno da čekamo do prvog mraza, kako se često tvrdi. „Šipak se bere kada omekša i kada meso ploda postane labavo – to može da bude već u septembru“, kaže specijalista holističke medicine Petra Cicenbaher. Ukoliko u bašti imate ruže koje su nedavno kupljene i koje ne potiču iz organskog uzgoja, sačekajte s branjem šipka nekoliko godina. Do tada će da se razgrade ostaci gnojiva i sličnih problematičnih materija.

Reč „Hag“ (u Hagebutte - šipak, prim. prev.) potiče iz srednjovisokonemačkog jezika i označava ograđeno područje, jer je ruža zbog svojih bodlji pogodna kao prirodna ograda“, objašnjava nutricionista Aleksandra Marija Rat (Alexandra Maria Rath). Strogo uzevši, šipak je samo naizgled plod ruže. „Pravi plodovi su zapravo uglasti oraščići koji se nalaze u njemu“, objašnjava Ursula Štumpf (Ursula Stumpf), autor knjige „Naše lekovito bilje“ („Unsere Heilkräuter“), izdavač Kosmos. Dakle, one semenke s kojima se u ranija vremena zbijala šala tako što su se stavljale u tuđe majice i izazivale svrab.

Kada se šipak koristi u kuhinji, semenke se temeljno uklanjaju. Ipak, ne bi trebalo da ih bacite, već ih usitnite i možete da ih koristite kao zamenu za vanilu, savetuje Petra Cicenbaher (vidi recept Uradi sam). Ursula Štumpf preporučuje da se zrna fino usitne u avanu i jedna supena kašičica usitnjenog zrna kuva oko 20 minuta u 250 mililitara vode. „Ovaj čaj će da vas oduševi svojom blagom aromom vanile, on stimuliše rad bubrega, čisti creva i smanjuje kiselost organizma.“

Meso ploda takođe oduševljava kuvare i gurmane – i to već vekovima. Sos od šipka nekada je bio nezaobilazan deo svakog jela od divljači, otkriva Aleksandra Marija Rat. Danas su brusnice preuzele primat nad šipkom. „Ova superhrana, međutim, i dalje ima svoje mesto u marmeladama, želeima i musevima, a u sušenom obliku u čajevima bogatim vitaminima“, kaže nutricionistkinja. Voćno-kiselkasti ukus s blagom slatkoćom odlično se slaže sa svim desertima. Za doručak, kao dodatak musliju, ovi crveni plodovi garantuju snažan početak dana jer „sadrže više vitamina C od citrusnog voća, kao i dosta vitamina A, B1, B2, E i K, minerala i voćnih kiselina“, kaže ekspert za biljke Ursula Štumpf. Osim toga, šipak čisti krv, jača imunitet i poboljšava snabdevanje organizma kiseonikom. U narodnoj medicini koristio se protiv reume, gihta i oboljenja urinarnog trakta. Prah šipka se takođe koristi za ublažavanje bolova kod artroze i za povećanje pokretljivosti zglobova. Šipak može da učini mnogo toga dobrog i za kožu. Zbog umirujućeg i hidratantnog dejstva često se primenjuje u proizvodima za negu.

Uradi sam savet: marmelada od šipka

prema receptu Aleksandre Marije Rat

SASTOJCI:

sveže ubrani plodovi šipka, voda ili sok od pomorandže, šećer za želiranje (količina prema navodima na pakovanju u zavisnosti od težine plodova šipka)

PRIPREMA:

Stavite gumene rukavice. Nožem prepolovite crvene, ali i dalje čvrste plodove šipka, uklonite semenke i crne peteljke. Stavite plodove u šerpu. Prelijte vodom ili sokom od pomorandže i u zavisnosti od ukupne količine dodajte šećer za želiranje. Promešajte i ostavite da se kuva na laganoj vatri oko deset minuta, zatim nežno izblendirajte ručnim blenderom. Dok je još vruće, sipajte u tegle i ostavite da se ohladi.

važna informacija

Prema dosadašnjim naučnim istraživanjima šipak je potpuno bezbedan za konzumaciju.

važna informacija

Konzumacija plodova pasjeg trna u umerenim količinama nije opasna. Pre uzimanja ekstrakta pasjeg trna po mogućstvu bi trebalo da dobijete saglasnost lekara. Bezbednost primene za trudnice, dojilje, decu i osobe sa zdravstvenim problemima još nije dovoljno ispitana. PASJI TRN BOMBA VITAMINA C

Na našim geografskim širinama, u hladnom periodu godine citrusno voće nema čemu da se raduje. Zauzvrat, kod nas uspeva „limun severa“, kako se ponekad nazivaju sitne, jarkonarandžaste bobice trnovitog grma pasjeg trna. Posebno bujno rastu na peskovitom tlu oko Dunava, kao i na Severnom i Baltičkom moru.

Spolja ovi plodovi uopšte ne liče na svoju veliku žutu sestru iz južnijih podneblja, ali zato njihove unutrašnje vrednosti govore u prilog tome odakle potiče njihov naziv. Sa sadržajem vitamina C od 200 do 900 miligrama na 100 grama mesa ploda oni znatno nadmašuju svoju rođaku koja voli toplotu: „Pasji trn sadrži oko 10 puta više vitamina C od limuna“, kaže nutricionistkinja Aleksandra Marija Rat. Bobice pasjeg trna smatraju se ukusnom prevencijom prehlade i infekcija, kao i sredstvo za jačanje imuniteta. Uradi sam savet: Kockice leda s pasjim trnom

rezerva vitamina za celu godinu

SASTOJCI:

proizvoljna količina svežih bobica pasjeg trna voda

PRIPREMA:

Stavite bobice pasjeg trna u šerpu i prelijte ih vodom. Ostavite da se kuvaju nekoliko minuta, zatim ih izblendirajte. Sačekajte da se smesa ohladi, sipajte u posudu za led i zamrznite. Tako u svakom trenutku imate zalihe pasjeg trna bez dodatog šećera koji će vaše piće ili, kada ga odmrznete, musli, smuti i slično, obogatiti vitaminom C.

Značajan je i njegov sadržaj betakarotena. „Ovaj veoma efikasan antioksidans deluje protiv slobodnih radikala i u organizmu se pretvara u vitamin A“, objašnjava Rat. Plodovi pasjeg trna takođe spadaju u malobrojne biljne izvore vitamina B12. Ovo je posebno korisno za ljude koji se hrane isključivo vegetarijanski i kojima zbog toga često nedostaje ovaj vitamin.

Pasji trn takođe sadrži mnogo flavonoida. Smatra se da ove biljne materije sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti. Bobice pasjeg trna imaju kiseli ukus, ali sadrže otprilike istu količinu šećera kao jagode.

Zbog robusnog i otpornog grmlja berba ovih bobica je teška. Bobice mogu da se uklone sa bodljikavih grančica tek nakon mraza – i to samo nežnim dodirom ili češljem za bobice jer će bobice u suprotnom da se zgnječe. „Tada su još pogodne kao maska za lice ili telo, jer koža takođe može da upije njihove dragocene sastojke“, kaže Petra Cicenbaher. Zbog visokog sadržaja voćnih kiselina u pasjem trnu osobe koje imaju osetljivu kožu treba prvo da testiraju njegovo dejstvo na maloj površini kože.

Pored toga, iz mesa ploda i iz jezgra dobijaju se dva različita ulja koja sadrže dosta vitamina E. Ova ulja podstiču regeneraciju ćelija kože, pospešuju zarastanje rana i čine kožu otpornijom na UV zračenje. Ulje iz jezgra snabdeva sluzokožu zaštitnim filmom i tako ublažava gastritis, gorušicu i upalu creva.

BOROVNICA PLAVO ČUDO

Kada je austrijski pop pevač Vilfrid (Wilfried) osamdesetih godina 20. veka pevao svoj hvalospev „Highdelbeeren“, svakako nije mislio na male, plavoljubičaste plodove biljke iz porodice vresova. Borovnice, poznate i kao plave bobice, crne bobice ili crvene bobice, u svakom slučaju su zaslužile svoju himnu – već i zbog svog jedinstvenog ukusa.

Od uživanja u borovnicama koristi ima i zdravlje – naročito imunološki sistem. Ovi šumski plodovi smatraju se pravim vitaminskim bombama. Jedna porcija (200 g) veoma aromatičnih divljih borovnica čija je unutrašnjost tamne boje podmiruje 60 odsto dnevnih potreba za vitaminom C. Vitamin C takođe osigurava bolju apsorpciju gvožđa sadržanog u borovnicama. Pored toga, vitamin E i različiti flavonoidi koji se nalaze u borovnicama jačaju odbrambeni sistem organizma. Antocijanini, na primer, nisu samo zaduženi za intenzivnu plavu boju borovnica već su i delotvorni protiv bakterija, virusa i gljivica.

Međutim, lakše nabavljamo uzgajane borovnice i lakše se uzgajaju u sopstvenoj bašti, a uglavnom su nastale ukrštanjem američkih vrsta borovnica. Za razliku od svojih divljih srodnika iz evropskih šuma one su veće i imaju meso svetlije boje, ali su manje aromatične. One takođe obezbeđuju određene količine vitamina – iako znatno manje od naših divljih borovnica. Ipak, porcija uzgojenih borovnica i dalje pokriva oko 30 odsto dnevne potrebe za vitaminom C. Uradi sam savet: Kaša od borovnice

SASTOJCI ZA DVE PORCIJE:

1 supena kašika Gi maslaca sušeni začini po ukusu (npr. đumbir, cimet i malo kurkume) 100 g finih dmBio ovsenih pahuljica prstohvat soli oko 1/2 litra dmBio alpskog organskog mleka biljni napitak ili voda (može i mešano) 1 mala narendana jabuka usitnjeni orašasti plodovi po ukusu (npr. orasi ili lešnici) 100 g svežih ili zamrznutih borovnica, alternativno 50 g suvih

PRIPREMA:

Gi maslac rastopite na srednjoj vatri, dodajte začine i ovsene pahuljice i kratko propržite. Dodajte so i sipajte tečnost, sačekajte da prokuva uz mešanje. Ostavite da se kuva na tihoj vatri oko pet minuta uz mešanje, dodajte jabuku i orašaste plodove, isključite ringlu i ostavite 10 minuta da nabubri. Pošto je vitamin C osetljiv na toplotu, borovnice dodajte što je moguće kasnije. Sveže borovnice dodajte neposredno pre serviranja, zamrznute u idealnom slučaju ostavite da se odlede preko noći i zagrejte ih malo pre nego što isključite ringlu. Suve borovnice dodajte pet minuta ranije.

važna informacija

U borovnicama možete da uživate koliko god želite. Neželjeni efekti nisu poznati. Listovi grma borovnice su blago otrovni i zato nisu pogodni za konzumaciju.

Crevima prija balastna materija pektin koja se nalazi u svežim borovnicama. S druge strane, smatra se da sušene borovnice zaustavljaju dijareju zbog visokog udela tanina. Aktivni sastojci deluju veoma obazrivo: oni su u plodovima vezani tako da se oslobađaju tek u crevima i zbog toga nežno prolaze kroz želudac.

Polifenoli u borovnicama pomažu čak i u gubitku telesne težine tako što smanjuju stvaranje novih masnih ćelija. Izuzetno visok udeo antioksidanasa u borovnicama, od 300 do 400 mg na 100 grama, reguliše visok krvni pritisak. •

Od 23. novembra do 21. decembra - Strelac Od 22. decembra do 20. januara - Jarac

VAŠ ASTROLOG

Vaš horoskop za zimu: Plus: Pregled keltskog horoskopa i šta vam donose mesečeve mene.

ŽENA NA MESECU

Svečane frizure? Uspevaće vam u periodu 22-26. decembra i delovaće zanosno šta god da izaberete. Nega kože mirisnim uljima? U poslednjih desetak dana decembra i početkom januara, će biti i više nego preporučljivo da ovo primenite. Dočekajte praznike opušteni! U periodu 05. do 12. decembra priuštite sebi masažu ili neki wellness trenutak. U keltskom horoskopu je specifično to da se svakom prema njegovom datumu rođenja, dodeljuje određeno drvo. Ko je rođen između 25.11. i 23.12. je u keltskom horoskopu zova i glavna osobina je ekstrovertnost. Zatim za rođene u periodu 24.12-20.01. karakteristično je drvo breze i za njih važi da su inicijatori i pokretači akcija.

KRATAK OSVRT NA KELTSKI HOROSKOP

23. novembar • 21. decembar Strelac

Osoba koja igra veliku ulogu u vašem životu upravo prolazi kroz težak životni period i vi biste želeli da joj učinite neko posebno zadovoljstvo? Šta kažete na to da svakog dana bude Božić? Ako sada pravite adventski kalendar sa poklonima odabranim s ljubavlju, pričinite zadovoljstvo i sebi – i to tako što ćete da podstaknete sopstvenu kreativnost. Ona će od 6. nadalje da vam bude neophodna na poslu. 22. decembar • 20. januar Jarac

Kada je reč o stilizovanju frizura, razdeljak je ponovo u modi. Međutim, kosa nije jedina koju je potrebno uredno razdeliti. U jednoj finansijskoj situaciji sada je takođe potrebno jasno razdvajanje. Pokušajte da u periodu od 6. do 25. zakažete razgovor na tu temu. Ako svom sagovorniku dopustite da otvoreno kaže sve što ima, velike su šanse da ćete postići mirno rešenje.

21. januar • 19. februar Vodolija

Sada svojoj dragoj osobi ispunjavate gotovo svaku želju – i uživate u tome da joj priredite zadovoljstvo. Međutim, najkasnije 15. u mesecu trebalo bi da povedete računa i o svojim željama. Razmazite sebe uz mnogo wellnessa i opuštanja. To će vam dati snagu za napeto takmičenje na poslu i ojačaće vaš imunološki sistem, kom će od 10. biti potrebna dodatna podrška.

21. mart • 20. april

Ovan

Nadamo se da moto „Izbegavati rasipanje“ sada stoji na vrhu vaše liste prioriteta. Ovo se odnosi na hranu i električnu energiju – jer je ekološka svest važna za vašu mirnu savest – ali i na vašu životnu energiju. Ne trošite energiju na aktivnosti koje možda mogu da donesu finansijsku dobit, ali ne i duhovno obogaćenje. Pogotovo ne u poslednjoj nedelji novembra. 20. februar • 20. mart Ribe

Sada vam dobro raspoloženje ne manjka. Ovog meseca senzualna iskustva imaće veliki uticaj na vaše raspoloženje i blagostanje. Aromatične lampe, mirisni dodaci za saune i jela s divnim mirisnim začinima doneće vam više sreće nego poslovni uspesi. Međutim, ni oni neće izostati: od 6. nadalje imaćete odličan njuh i za posao.

21. april • 20. maj Bik

Vaš moto bi sada trebalo da bude da se bolje fokusirate na isprobane stvari umesto da stalno jurite za nečim novim. Ovo od 6. do 25. ne važi samo u ljubavnom životu, već i na poslu. Sada se odlučite za rešenje koje se već jednom pokazalo uspešnim. Osim toga, trebalo bi da jačate imunološki sistem tradicionalnom evropskom medicinom: tako ćete možda da se zaštitite od dosadne prehlade u poslednjoj nedelji novembra.

21. maj • 21. jun Blizanci

Da li neko može da bude muza sopstvene muze? Naravno! Tokom ovog meseca saznaćete da vam neko, ko vas već dugo inspiriše, daje impulse za kreativni projekat. Međutim, nemojte da pomešate ovaj međusobni uticaj sa zaljubljenošću. Dublji osećaji su doduše mogući, ali se ne podrazumevaju. Zbog toga: ne stavljajte odmah prijateljstvo na kocku. 22. jun • 22. jul Rak

Ogroman rad koji trenutno ulažete u neki projekat sigurno će se isplatiti – ali tek sledeće godine. Do tada su za finansijska pitanja potrebna kreativna rešenja. Na sreću, vaša mašta je trenutno neiscrpna. Možete da je iskoristite kako biste osmislili božićne poklone za najmilije. To ne samo da će vam uštedeti novac već će i da stvori neprocenjive uspomene.

23. jul • 23. avgust Lav

Keksići nisu zdrava namirnica ukoliko se konzumiraju često, što je poseno tipično za praznični period.To nije jedini "slatki greh" koji treba da ostavite u staroj godini. Ne dozvolite da vas neko na osnovu vaše spoljašnosti ili prošlosti udalji od sebe, već pokažite svoju ličnost. Prilikom pravljenja prazničnih kolačića oslonite se na idividualizam. Predlog recepta potražite na 12 strani. 24. avgust • 23. septembar Devica

Statement-Makeup ove zime suvereno vlada modnim svetom. Međutim, i jedna situacija u porodici pružiće vam priliku za jasan statement. Iskoristite odličnu priliku oko 28. da jasno izrazite svoje mišljenje. Čak i ako ova otvorenost u početku izazove zapanjene reakcije – dugoročno će da vam donese više razumevanja nego ako budete okolišali.

24. septembar • 23. oktobar

Vaga

Početkom decembra puni ste dobrih ideja, ali se ne usuđujete da ih predstavite pravim ljudima. Na sreću, hrabrost da se govori pred publikom može da se uvežba – a to je i zabavno. Možda u vašem mestu stanovanja postoji neka amaterska pozorišna trupa kojoj biste mogli da se priključite. Tamo ćete moći da izrazite svoju kreativnost i da istovremeno prevaziđete svoju stidljivost. 24. oktobar • 22. novembar Škorpija

Za rođene u znaku Škorpije strast je na prvom mestu? Ne uvek. Ovog meseca nežnost vam je važnija od bilo čega drugog. Ako vaš partner trenutno nije raspoložen za maženje, ne morate odmah da se bacite oko vrata nekom strancu. Okružite se prijatnim, mekim materijalima, rezervišite masaže – i poklonite rođacima dodatni zagrljaj. Pogotovo ako su i oni Škorpije.

SVET SA VIŠE ASPEKATA KUPOVINE

Kompanija dm drogerie markt u hladnu sezonu ulazi s dobrim vestima. Zato što je izuzetno važno kako se ophodimo prema drugima i okolini.

Biti čovek Treću godinu zaredom kompanija dm drogerie markt Crnom petku daje novo značenje usmeravajući pet odsto prometa tog dana u humanitarne svrhe. U petak 26. novembra, prikupljen novac će biti doniran narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije. Ovaj globalno popularni dan u kompaniji dm nosi naziv Giving Friday, a navedenu inicijativu drogerijski lanac sprovodi na nivou cele dm Grupe pod sloganom Giving is the new black.

↘ dm.rs Ova zima će biti čarobna U decembru je sve u znaku praznika i poklona - a i kako drugačije? Razmišljate kako da obradujete svoje najbliže ali i da izbegnete prazničnu groznicu koja obično nastane par dana pred Novu godinu. Vaš dm je i ovog puta mislio unapred, pa vam je pripremio preko 4000 ideja za novogodišnje poklone za vaše najmilije po atraktivnim cenama. Prošetajte na vreme do omiljenog dm-a i osmislite poklone za vašu porodicu i prijatelje i dopustite zaposlenima u drogerijama da vam besplatno upakuju ono što ste izabrali. Ukoliko ipak nemate ideju šta da izaberete, poklon kartice su uvek dobro rešenje! Praznici nam se bliže, a vi mislite na vreme :) Bogat asortiman na jednom mestu U našoj zemlji, dm je prepoznat kao prioritetan lanac snabdevanja zbog značaja proizvoda koje ima u svom asortimanu, u prvom redu prehrambenih namirnica, organske hrane i proizvoda namenjenih građanima sa specifičnim dijetetskim potrebama. Pored toga, dm nudi brojne druge proizvode u okviru asortimana za negu i ishranu beba, kao i proizvode za održavanje lične higijene i čišćenje doma, segmenta nege, prirodne kozmetike i šminke, a kompletna ponuda obuhvata preko 14.000 proizvoda. Drogerijski lanac dm je jedan od najvećih ponuđača privatne robne marke na tržištu Srbije, s više od 3.000 proizvoda. Visokokvalitetni, ali i cenovno vrlo povoljni brendovi dm marke Balea, alverde, dmBio, babylove, Denkmit, a među njima i nova dm marka Ivorell, garantuju isti kvalitet u svim zemljama u kojima kompanija posluje. Četiri godišnja doba U ovoj godini započet je i treći ciklus projekta „Zasadi drvo“, najveće akcije pošumljavanja u Srbiji, koju je pokrenuo dm zajedno sa medijskom kućom Adria Media Group i institucionalnim partnerima. Nakon rekordnih rezultata koji su dostignuti u prethodnim fazama projekta, pokretači ove ekološke inicijative postavili su novi cilj o sađenju čak 200.000 stabala širom Srbije, što je duplo više u odnosu na prethodnu godinu. Zahvaljujući ovom jedinstvenom projektu dm je dvostruki dobitnik Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje “Đorđe Vajfert” za 2020. godinu.

This article is from: