Dama u godinama susreće Oftalmologa, iz odnosa netrpeljivosti rađa se poštovanje, iz poštovanja razočaranje, iz razočaranja prosvetljenje. Ali iza, ili ispred, priče o odnosu pacijenta i lekara, koristeći staklasto telo kao višestruku metaforu, Dama u godinama postavlja koordinate i definiše prostor u kome čitalac počinje da traga za odgovorima na pitanja u kakvom svetu živi i zašto je to tako.
Glavni likovi su: Dama u godinama, staklasto telo Dame u godinama, Oftalmolog srednjih godina i roman u nastajanju.
„Kroz mrak pogleda ka stolu... Bela sveska se jedva nazirala... Staklasto telo je i dalje bilo tu negde, pored njega... Sutra će ga opet, ukoliko bude imao vremena, terati da u sebi traga za onim što je mislio da ne postoji... Dođe mu da ustane iz kreveta i baci svesku kroz prozor... Ili, da je isecka na rezanca... Ta joj je bila dobra, priseti se... Ili je možda bolje da svesku spali... Tada neće ostati ni tragovi... Ma, šta se uzbuđuje – naći će već neko rešenje čim bude naša
