Naporna godina izuzetnih postignuća .................. 8,9 Garancijski fond AP Vojvodine širi paletu konkursnih linija .................................... 10,11 Novi dizajn visokog obrazovanja za novo doba

Novi dizajn visokog obrazovanja za novo doba

Prof. dr Dragan Soleša, dojučerašnji dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) novi je rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Pozicija dekana, ovog IT stručnjaka, od 2013. i naredna tri mandata, dala je značajnu referencu. Na FIMEK-u je zatekao dva strudijska programa i 400 studenata, a posle devet godina „ostavio“ 14 studijskih programa, šest na osnovnim, pet na master i tri na doktorskim studijama, 1.200 studenata i preko 80 zaposlenih. - Sa svojim dragocenim saradnicima uspeo sam da podignem fakultet na kvalitativno nov nivo jedne od najboljih visokoškolskih ustanova u AP Vojvodini i šire, siguran da će se, uz moju pomoć i dalje razvijati. Puno sreće sam poželeo prof dr Marku Cariću, novom dekanu FIMEK-a, i da za određeno vreme fakultet bude još jači - rekao je dr Soleša.

Po njegovim rečima, problem današnjice je problem korelacije izazvan brzinom promena u socijalnom i kulturnom životu i stepenom ljudske adaptacije na njih. Dr Soleša, čovek avangarde, čelni čovek Univerziteta koji trenutno ima osam fakulteta sa preko 9.000 studenata i oko 500 zaposlenih, što ga čini snažnom, integrisanom akademskom ustanovom, autor je premise: „Da je Univerzitet Privredna akademija od prvog privatnog akreditovanog univerziteta u AP Vojvodini, izrastao u prvi privatni i najbolji Univerzitet u Srbiji“. Svega šest univerziteta u Srbiji je organizovano na način kao Privredna akademija sa fakultetima kao samostalnim jedinicama, naučnoistraživačkim i akademskim, kakve imaju državni fakulteti.

Svoje planove definisao je u tri pravca budućeg razvoja: na do-

Prof. dr Dragan Soleša

vođenje stranih studenata, transformaciju obrazovanja i učešće u međunarodnim projektima.

Prvu dimenziju objasnio je činjenicom da se broj stanovništva kao i potencijalnih studenata smanjuje, dok upisne kvote podrazumevaju povećanje broja studenata, što može čitavo visokoobrazovanje da dovede u problem. Već sada su kapaciteti 50% veći od broja studenata. Dovođenje stranih studenata povećalo bi vidljivost naših visokoobrazovnih institucija. Za svoj zadatak postavio je da kroz saradnju sa ino partnerima dovede prve strane, redovne studente, pre svega na FIMEK i Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, kao okosnice Univerziteta.

Druga dimenzija preobražaja visokog obrazovanja je transformacija Univerziteta i njegove delatnosti u skladu sa vremenom novih informacionih tehnologija, veštačke inteligncije, promene paradigme obrazovanja, gde klasično gubi trku u odnosu na nove oblike. U prvoj fazi, dr Soleša, preporučuje jedan vid kombinovane nastave, tradicionalne potpomognute novim tehnologijama, koja podrazumeva uvođenje IT u nastavu kroz sistem učenja na daljinu, zatim nastavu na daljinu, video konferencijske sisteme, primenu softvera u nastavi i učenju, kroz druge vidove gde će veštačka inteligencija imati sve značajniju ulogu u obrazovanju. - Godine 2013/14. akreditovao sam nastavni program učenja na daljinu, podigao platformu Moodle, projekt otvorenog kôda (Open source). U prethodnom periodu nas nisu omele ni pojedine blokade nekih servera i resursa u SAD, podigli smo kompletnu nastavu u Cloud i uspeli da zadržimo pređašnji nivo i realizujemo nastavne programe. Težimo da bude na tom fonu promena. Radiću na tome da odgovorimo novim izazovima u procesu obrazovanja, transformišući ga prema potrebama sadašnjice i okruženja u kojem živimo, da budemo dostupni 24/7 našim studentima - istakao je rektor, uz nastojanje da okupi korpus mladih, sposobnih stučnjaka koji će otvoriti novu dimenziju delovanja: participaciju i učešće na desetini međunarodnih projekata, kao neophodan uslov opstanka, paradigma uveliko prisutna u privredi. - Samo udruživanje privrede i nauke (fakulteta) može da dovede do nekog novog rezultata ili proizvoda. Sa mojim timom ću pokušati da participiramo na značajne međunarodne projekte, pored Erasmus+, Tempus, mnogih poziva EU, sa kojom Srbija ima ravnopravan status programske zemlje. To nam daje mogućnost da dobijemo značajnu referencu, da svi učesnici u projektima mogu da prošire svoje vidike i svojim istraživanjem doprinesu razvoju svoje instititucije i sebe samih. Neophodan uslov daljeg razvoja je da se umrežavamo i povezujemo i na taj način brišemo granice, koje u visokom obrazovanju ako postoje ne treba više da postoje - zaključio je prof. dr Dragan Soleša.