Tambura je duša Novog Sada Čovek sa idejama koje menjaju stvarnost ........ 28,29

Tambura

je duša Novog Sada

Tambura je univerzalni instrument na kojem se mogu izvesti svi muzički pravci, od narodne pesme i igre, do pop-a, kao i najkompleksnija dela klasične muzike. Zvaničan početak Tamburica festa vezuje se za 2007. godinu i realizaciju ideje da se na jednoj bini okupe najbolji tamburaši iz celog sveta. Godine 2014. u Novom Sadu osnovana je Svetska tamburaška asocijacija (STA), gde joj je i danas sedište, koja je već sledeće, 2015., priredila Zbornik stručnih radova, iz potrebe bavljenja tamburaštvom na naučnim osnovama. U cilju promocije ovog instrumenta i tamburaške pesme, u Evropskoj prestonici kulture, otvorena je sredinom decembra 2022. izložba Tamburaške tradicija u Vojvodini, u novim prostorijama STA, koje se nalaze u Menratovoj palati podignutoj 1908. po projektu Lipote Baumhorna, u samom centru grada, pod čijom je zaštitom i spada u red kulturnih spomenika Novog Sada.

Dr Jovan Pejčić, predsednik STA, je 15. 12.2022. na svečanosti prilikom otvaranja Muzeja tamburice, rekao da je ideja ovakvog jednog prostora stara više od pet godina potekla od unuke Save Vukosavljeva, legendarnog kompozitora, koji je 1957. osnovao Veliki tamburaški orkestar RT Novi Sad, i njegovoj ogromnoj zaostavštini koju je sačuvala porodica. Trebalo je vremena i truda da se prikupe delovi priča o tamburi rasutoj na sve strane, a kao rezultat toga izložene su brojne fotografije, slike, predmeti, među kojima i tambure Vase Jovanovića, Marka Nešića, Janike Balaža. Za ovu poslednju zaslužan je Zvonko Bogdan lično, koji je muzeju ustupio prvu tamburicu ovog tamburaškog maga.

Tom prilikom dr Pejčić se zahvalio saradnicima, Gradu Novom Sadu na ustupljenom prostoru, Muzeju Vojvodine i timu konzervatorskog i restauratorskog odeljenja koji je radio na konzervaciji svih instrumenata. Na inicijativu Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine tamburaška praksa je 07. oktobra 2021. godine upisana u Nacionalni registar Republike Srbije kao nematerijalna kulturna baština. - Moj veliki prijatelj, Ratko Šoć, legendarni akademski slikar, autor jedne od najlepših tamburaških pesama „Osam tamburaša“ jednom prilikom je izjavio: „Vojvodina bez tamburaša je jedna velidrugih zajednica koje žive na teritoriji Republike Srbije - istakla je Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, podsetivši, da je gotovo svako selo u Vojvodini imalo svoj tamburaški orkestar. U svojoj knjizi „Vojvođanska tambura“ (Matica srpska, 1990), Sava Vukosavljev iznosi spisak od 104 tamburaška orkestra na teritoriji AP Vojvodine i 30 dečjih, da je 1958. u SFR Jugoslaviji održana Prva konferencija koja

Dr Jovan Adžić

ka nula, a grad bez tamburaša je grad bez duše“. Zahvaljujući našim tamburašima, Svetskom tamburica festu, koji je najveći i najbolje ocenjeni na svetu festival tamburaša, zahvaljujući ovom prostoru, Novi Sad od sada za navek neće biti grad bez duše - rekao je dr Jovan Pejčić, dodavši da je Novi Sad oduvek prednjačio po broju tamburaških bandi i kafana u kojima su svirali: „Bela lađa”, „Kod Kamile”, „Kod Slavnića”, „Kod tri krune”, „Kod Plavne“... - Pored Vojvodine, tamburaška praksa je prisutna i u drugim delovima Republike Srbije i predstavlja reprezentativno kulturno nasleđe srpske, romske, mađarske, bunjevačke, hrvatske, rusinske, slovačke i je okupila sve tadašnje tamburaške entuzijaste i na najvišem nivou posvetila mestu, ulozi, statusu tamburaške muzike i samih izvođača. - Ovo je nova turistička atrakcija ne samo grada, već jedinstveno mesto kojeg nema ni na Balkanu - izjavio je Goran Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, podsetivši da tamburica, pre svega Tamburica fest ima ogroman turistički značaj s obzirom na broj posetilaca koji privučeni ovim događajem dolaze u ovaj grad i obećao da će na svim budućim predstavljanjima Vojvodine od strane Pokrajinske vlade, u regionu i svetu, tamburica imati zapaženo mesto.

Čovek sa idejama koje menjaju stvarnost

Zdrave životne energije, pun entuzijazma, nalazio je svrhu svog života u poslovnim krugovima, paralelno podizao mostove i predano radio na povezivanju dva naroda, dve kulture, čime je stekao renome „ambasadora“ i epitet viteza - čuvara tradicionalnih vrednosti, kako sa rumunske tako i srpske strane granice.

Svim srcem za povezivanje Srba i Rumuna

Javor Radovanković, inženjer elektrotehnike, vlasnik ekskluzivnog restorana „Lloyd“ u istoimenoj palati, na najprometnijem od tri trga u Temišvaru - Trgu pobede, podstaknut rečima Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova da: „Svi Srbi u svetu imaju dobre kafane, ali ni jedna nije na nultom mestu u jednom gradu“, ubrzo odlučuje da to i ostvari.

Vlasnik je i RBM Company, brendirane pod imenom „Grill Sârbesc“, koji se nalazi u tržnim centrima Temišvara, i restorana „Balkan Bistro“ na Trgu ujedinjenja, u društvu Srpske saborne crkve, jedne od tri pravoslavne crkve u gradu i Doma srpske zajednice, u kome je ranije radila i pravoslavna škola.

I dok je vođenje grill-a i restorana sa kvalitetnom srpskom hranom prepustio sinu Branimiru, školovanom u SAD, Javor Radovanković iz „Lloyd-a“, u kojem se pripremaju i srpski, ali i rumunski specijaliteti, svim srcem, radi na povezivanju Srba i Rumuna.

Brojni projekti u koje je lično bio uključen su dovršeni, poput graničnog prelaza Usije - Nova Moldava, obnove Ramske i Golubačke tvrđave. Trenutno je angažovan na završnoj fazi plovnog puta između Srbije i Rumunije i biciklističke staze Zrenjanin - Temišvar. Zamisao je bila obnavljanje vodenog puta Begejom, od Temišvara, najvećeg grada na ovoj reci, do Zrenjanina, Novog Sada..., kao u vreme Austrougarske monarhije, što će ubrzo biti i ostvareno. - Za tu namenu Begej je proširen i produbljeno njegovo korito, urađene dve prevodnice, jedino je ostao granični prelaz, jer niko nije verovao da Srbija za petnaest godina, od kada je projekat napisan, neće biti deo EU. Vremenom ćemo se prilagoditi - objašnjava gospodin Radovanković, podsećajući da najveći broj graničnih prelaza ova susedna zemlja ima sa Srbijom, čak osam drumskih, dva za železnički transport, pet za rečni saobraćaj i to ne slučajno, jer „Rumunija je kroz istoriju imala samo dva prijatelja: Crno more i Srbiju“.

Javor Radovanković ispred restorana Lloyd u Temišvaru

Saradnja daje rezultate

Od krucijanog značaja smatra praksu promocije Srbije u Rumuniji, koja se sprovodi poslednjih godina, gde je jedan od glavnih promotera. Uspešna saradnja sa Turističkom organizacijom Vojvodine i opštinskim TO, u prethodnom periodu rezultirala je dolaskom i do 40.000 turista iz Rumunije, na „Vršačku berbu grožđa“ i „Dane ludaje“ u Kikindi. Sve je počelo

Čovek sa idejama koje menjaju stvarnost

obilaskom sedme sile i turističkih poslenika iz Rumunije ski centra Kopaonik, pre nekoliko godina, danas omiljene destinacije ljubitelja zimskih sportova iz ove zemlje.

Javor Radovanković za sebe kaže da je Srbin, rođen u Belobreški (Belobreșca) u rumunskom delu Dunavske klisure (Banatska klisura), maloj srpskoj zajednici u kojoj postoji 245 godina stara osnovna škola, biblioteka, čitaonica, „Srpski kulturni centar“, manastiri Bazjaš, Kusić, Zlatica, koji je po predanju 1225. osnovao Sveti Sava. - Manastir Tumane jedna je od najvećih atrakcija koju je posetilo milion tri stotine hiljada vernika prošle godine. Frušku goru takođe vidim kao „srpski Atos“ i smatram da verski turizam zaslužuje veći prostor u turističkoj ponudi Srbije. Rumuni su veliki vernici i verski objekti i sadržaji sigurno bi privukli pažnju mnogih - smatra naš domaćin, vredni prikupljač srpskih relikvija, jedan od 300 vlasnika fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, najznačajnijeg ćiriličnog dokumenta srpske pismenosti iz XII veka, sa nedavno pristiglom kopijom stranice 166, koja je nedostajala.

Srpska zajednica u Rumuniji broji oko 18.000 duša, u Temišvaru do 7.000, što je svega 3% stanovništva petog po veličini rumunskog grada. Uprkos tome, temišvarski Srbi imaju svoje novine:„Temišvarski vesnik“, glasilo aktuelnih društveno-političkih kretanja i nedeljnik „Našu reč“. „Dani srpske kulture“, najznačajnija je manifestacija Srba u Rumuniji koju organizuje Savez Srba u Rumuniji uz podršku Ministarstva kulture Vlade Rumunije u trajanju od mesec dana, a kulturno-umetnička društva prisutna su u svim mestima gde žive Srbi. Najpoznatije je AKUD „Mladost“ iz Temišvara, osnovano 1969., koje neguje srpske igre, pesme i običaje; pri školama rade „školice srpskog folklora“, pri hramovima deluju crkveni horovi, neguje se srpski jezik u Savezu Srba, a Srpska gimnazija „Dositej Obradović“ jedna je od najvažnijih institucija, mesto gde deca uče ćirilično pismo, maternji jezik, uče ko su i šta su, o tradiciji i običajima i „Dok ima škole biće i Srba u Rumuniji“.

Ponosan vlasnik Miroslavljevog jevanđelja Nepresušna energija Javora Radovankovića

- Kulturna tradicija Srba neguje se u Staroj Moldavi, završavaju se novi kulturno umetnički centri u Sent Miklošu, Bazjašu i Belobrešci, gde smo ove godine započeli tradiciju grožđebala koja je okupila sve Srbe iz ovog dela klisure - objasnio je naš sagovornik.

Gospodin Radovanković se često može sresti u njegovom „Lloyd-u“, mestu donošenja odluke o napuštanju srpske vojske Temišvara u julu 1919. da se grad preda Rumuniji, što je potvrđeno Sporazumom u Trijanonu 1920. To je mesto u kojem Rumuni traže srpske specijalitete: roštilj, srpsku sarmu, Karađorđevu..., dok srpski turisti obavezno naručuju Papanasi, omiljeni rumunski desert.

Gospodin Radovanković je čovek velikih odluka i spreman da iskorači koliko god je potrebno da bi postigao cilj. Ambiciozni planovi i odlučnost njihovog sprovođenja nagrađeni su brojnim priznanjima, među kojima su povelja „Dolina kraljeva“ Udruženja „Etno centar Gegula“ iz Kraljeva, priznanje „Zlatni most“ za povezivanje ljudi, ideja i tržišta aprila ove godine na Dunavskom biznis forumu u Banja Luci, povelja „Kapetan Miša Anastasijević“, nagrada „Dunavski cvet“ za međunarodnu saradnju, priznanje „Lider održivog razvoja“ i mnoga druga. „Lično ne verujem u slučajnosti. Uspešni ljudi su oni koji sami stvaraju svoje šanse“, rekao je jednom prilikom G. B. Šo. Za Javora Radovankovića su bitni takvi ljudi i prepoznao je tu svoju šansu, ali i snagu u rešavanju njihovih problema, ispunjenju njihovih potreba, na dobro svih.