Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
broj III mart 2007.
Od ro|enja do puberteta 3 Kalendar vakcinacija ude~ijem uzrastu Zrelo vo}e je najlep{e 4-5 Menopauza - prelaz ka va`nijem Istine i zablude 5 Hormonska supstituciona terapija u menopauzi Ljudski mozak bez tajni 6-7 Intervju s povodom dr Vlada Radivojevi} Ca+D ~vrste kosti 8 Ima leka i za osteoporozu ^uvajte le|a, treba}e vam Krstobolja, naj~e{}i uzrok bolovanja Rendgen odre|uje terapiju Radiolo{ka dijagnostika preloma kostiju Niko nije siguran Srce - ubica broj jedan U bojama duge Lepi i zdravi sa nao~arima i so~ivima Lak{e se di{e Estetska i funkcionalna korekcija nosa Na posao sa osmehom Pravilan izbor zanimanja
9-10 11 12 13 14 15
Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.co.yu e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisªdr-ristic.co.yu
2
Dr Risti}
Bonton lepog pona{anja u ordinaciji
Pedijatrija Kalendar vakcinacija u de~ijem uzrastu
Pravila olak{avaju rad
OD RO\ENJA DO PUBERTETA
Obele`avanje ovogodi{njeg zna~ajnog jubileja - 800 godina od osnivanja prve srpske bolnice, prilika je da se setimo nekih vrednosti iz bogate srpske tradicije. U ~uvenom „Studeni~kom tipiku“ Sava Nemanji} jasno propisuje na koji na~in se valja ophoditi s bolesnicima. Bio nam je to povod da i u Domu zdravlja „Dr Risti}“ sa~inimo Bonton lepog pona{anja u ordinaciji. Iskustvo nam pokazuje da kada postoje jasna pravila svi lak{e funkcioni{u - kako lekari i stru~no osoblje tako i sami pacijenti.
Sadr`aj
365 dana uz Vas
MOLIM, BEZ LATINSKOG Lekari bi morali da uvek budu pristojno i nenapadno obu~eni sa jasno obele`enim imenom i prezimenom, titulom i mestom rada. Svakako, obaveza lekara je da se pacijentu predstavi, pozdravi ga i ustane prilikom njegovog ulaska u ordinaciju. Privatni telefonski pozivi, valjda ne treba ni nagla{avati, zabranjeni su, a mobilni telefon po`eljno je da bude isklju~en. Lekar, podrazumeva se (nadamo se) za vreme pregleda treba da bude u potpunosti posve}en pacijentu, pa`ljivo ga slu{aju}i bez upotrebe zbunjuju}ih latinskih izraza. Nije na odmet pomenuti i da lekar pre svakog pregleda mora da opere ruke. Tako|e, obavezan je da pacijentu uvek predo~i i objasni proceduru le~enja kao i da nalaz, osim pismeno, i usmeno objasni. Na kraju, lekar mora pacijenta posle pregleda da isprati i pozdravi.
dr Ljiljana Lekovi} Prema Svetskoj zdrastvenoj organizaciji vakcinacijom se spa{avaju tri miliona `ivota svake godine. Vakcinacije su najbr`a, najefikasnija i najekonomi~nija mera prevencije bolesti i smrti od odre|enih zaraznih bolesti. Obavezne su zakonom, sprovode se planski i pod kontrolom nadle`nih zdravstvenih ustanova.
KADA SE VAKCINACIJA ODLA@E U slu~aju povi{ene temperature iznad 38,5 ili usled neke akutne bolesti, vakcinacija se odla`e i daje se 7 do 10 dana od oporavka. Kontraindikacije za davanje vakcina su i preosetljivosti na neke komponente vakcine, ali i razne hroni~ne bolesti, o ~emu odlu~uje lekar pregledom i uvidom u zdravstveni karton deteta.
TRADICIJA Prva bolnica u Srbiji otvorena je 1207. godine u manastiru „Studenica“, zadu`bini i mauzoleju Stefana Nemanje. U~injeno je to po nalogu Save Nemanji}a, koji je po povratku sa Svete Gore bio iguman najpoznatije srpske srednjovekovne lavre. Bolnica je nosila naziv „Sveti duh“, a Sava Nemanji} je odvojio odelenja za du{evne i telesne bolesnike.
DOBRODO[LICA SA OSMEHOM Koliko je va`no kako lekar do~ekuje pacijenta prvi utisak, ipak, ostavlja medicinsko osoblje (sestre i tehni~ari) koje se prvo susre}e sa pacijentima. Va`no je da uvek budu u propisanim uniformama sa, tako|e, jasno obele`enim imenom i prezimenom i funkcijom. Prilikom zakazivanja pregleda telefonom onaj ko prima poziv mora jasno da ka`e naziv ustanove kao i svoje li~no ime i profesionalnu odrednicu. Prilikom ulaska pacijenta u ordinaciju sestra je du`na da ustane i pozdavi pacijenta. Pacijentov boravak u ~ekaonici mora da bude prijatan (uz {tampu, adekvatno odlaganje ode}e i sl.). Sestra mora da pacijenta otprati do ordinacije, a po obavljenom pregledu da uredno izda dokumentaciju pacijentu i isprati ga. TA^NOST, PRE SVEGA Da bi sve funkcionisalo besprekorno ni{ta manje nije va`no i pona{anje pacijenata koji, pre svega, valja da do|u u zakazano vreme na pregled, po{tuju}i red po{to i drugi ~ekaju na pregled. Na pregled treba da do|u sa najvi{e jednom osobom u pratnji. Pacijentovo pravo je da pita i informi{e se o svemu {to mu nije jasno. Sve dobronamerne sugestije i primedbe su dobrodo{le. Verujemo da jasno preciziranje pravila pona{anja kako onih koji pru`aju medicinske usluge tako i na{ih korisnika mo`e samo da doprinese jo{ boljem radu i usluzi na obostrano zadovoljstvo.
Da bi vam raspored vakcinacija bio jasniji i da biste bili sigurni da je va{e dete dobilo sve potrebne vakcine, predstavljamo vam novi kalendar obaveznih vakcina.
UZRAST na ro|enju 2.mesec 3.mesec posle 4-6 nedelja posle 4-6 nedelja od 12 do 16 meseci od 17 do 24 meseca u 7. godini u 12. godini u 14.godini
Obja{njenje skra}enica iz tabele: BSG Hep. B DTP Polio A ct Hib
vakcina protiv tuberkuloze vakcina protiv `utice (tip B) vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog ka{lja vakcina protiv de~je paralize vakcina protiv hemofilus influence B (bakterije koja izaziva gnojne infekcije od kojih je najte`e zapaljenje mo`dane opne = meningitis) MMR vakcina protiv malih boginja, zau{aka i crvenke (rubeole) PENTAXIM vakcina koja sadr`i DTP, Polio , A ct Hib
VAKCINE BSG PENTAXIM PENTAXIM PENTAXIM MMR PENTAXIM- R1 MMR-R
Hep.B Hep.B ( DTP + ( DTP + ( DTP +
POLIO+ POLIO+ POLIO+
DT-R2
Polio-R2
A ct Hib) A ct Hib) A ct Hib)
Hep. B
Hep.B DT-pro adult
Polio-pro adult
REAKCIJE POSLE VAKCINACIJE Ve}ina vakcina ne daje burne reakcije. Mogu}e je blago crvenilo i ote~enost oko mesta uboda naro~ito kod DTP vakcina. Vakcina ne treba da poremeti dnevni raspored i ishranu deteta.
3
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Endokrinologija
Menopauza - prelaz ka va`nijem
ZRELO VO]E JE NAJLEP[E To je period posebnog stanja tela i uma. Ishrana, ve`be i optimizam re{avaju tegobe
365 dana uz Vas
Dr Risti}
jer imaju antioksidantno svojstvo. Preporu~uju se „antiaging“ na|ivanja nedostatka prirodnih estrogena. Izoflavoni nalaze se u tretmani za ko`u lica, vrata, dekoltea, ali i drugih delova tela. soji i crvenoj detelini, a druge grupe fitoestrogena nalaze se u semenu lana i u klicama i izdancima biljaka. Sadr`e ih vo}e, ISHRANA povr}e i `itarice koje svakako treba uvrstiti u svakodnevni Sve vi{e je dokaza da pravilna ishrana mo`e da ubla`i mnoge od jelovnik. Danas postoje i standardizovani gotovi preparati fitoessimptoma u menopauzi i skrati njihovo trajanje. Neophodno je trogena . smanjiti koli~inu dnevnog unosa hrane za 30 odsto, jer to diktira Oko 40. godine ako se malo kre}ete mi{i}na masa se smanjuje u prirodni pad metabolizma. Redovni obroci, namirnice bogate korist masne mase. Fizi~ka aktivnost osim ja~anja mi{i}a biljnim vlaknima, vitaminom E, kalcijumom, magnezijumom i povoljno uti~e i na stres i promene raspolo`enja prouzrokovanih cinkom. Fiziolo{ki gubitak ko{tane mase, koji prethodi osteo- nedostatkom estrogena. Gimnastika u vodi i plivanje su sportovi porozi, intezivan je u menopauzi i spre~ava se redovnim konzu- kod kojih su povrede izuzetno retke te se preporu~uju i miranjem obranih mle~nih proizvoda, ve`banjem, umerenim najosetljivijim `enama i onima koje se ina~e te{ko kre}u. sun~anjem, izbegavanjem alkohola, kafe i pu{enja. Danas se fitoestrogenima, biljnim estrogenima pripisuje svojstvo nadokdr Violeta Vuki}evi}
Ginekologija
Hormonska supstituciona terapija u menopauzi
ISTINE I ZABLUDE Menopauza je va`na promena u `ivotu svake `ene. Gr~ka re~ "klimax" ozna~ava prelaz ka va`nijem i ukazuje na do`ivljavanje vrhunca i preokreta. Kako iza}i na kraj sa ovim periodom `ivota zavisi od li~nog stava. Neke `ene menopauzu o~ekuju sa zebnjom i te{ko pro`ivljavaju zato {to je shvataju kao o~igledan po~etak starenja. Istina, menopauza mo`e da bude pra}ena neprijatnim promenama, ~ak i komplikacijama. To je period posebnog stanja tela i uma, druga~iji na~in funkcionisanja tela na koji se `ene te{ko privikavaju i prihvataju. Ali, ve}inu tegoba mogu}e je uspe{no savladati, a neke i spre~iti. Najva`nije je ne dopustiti da naru{i kvalitet `ivota, a to je mogu}e. IMPULSI Kod ve}ine `ena menopauza, odnosno zavr{etak reproduktivnog perioda ne nastupa naglo. Najpre se de{ava premenopauza. To je period u kom jajnici smanjuju svoju aktivnost, tj. smanjuju lu~enje estrogena - hormona koji ne deluju samo na dojke i polne organe, nego i na celo telo, njegov oblik i funkcije. Oni ~ine da lice i kosa izgledaju dobro i zdravo, ja~aju kosti, {tite srce i krvne sudove, sni`avaju nivo holesterola i deluju blagotvorno na psihu. Reguli{u ne samo plodnost i seksualnost ve} uti~u i na to da se dobro ose}amo u sopstvenoj ko`i. Kada jajnici smanjuju svoju aktivnost hipotalamus po~ne da registruje da je do{lo do smanjenog lu~enja estrogena te on {alje impulse kojima se podsti~e rad jajnika. U po~etku se to stvarno i de{ava. Kasnije kada do|e do ograni~enog izvr{enja ili potpunog
4
prestanka izvr{enja njegove naredbe, hipotalamus uzalud nastavlja svoju aktivnost. Ova hiperaktivnost unosi pometnju i neravnote`u u hormonalni sistem i izaziva promene u funkcionisanju susednih centara u mozgu, kao {to je recimo centar za termoregulaciju. Kao posledica toga javljaju se tipi~ne promene za menopauzu: variranje telesne temperature, naglo znojenje, poreme}aj sna, glavobolje, razdra`ljivost. Smanjenjem nivoa estrogena smanjuje se broj i menja struktura
PO^ETAK Nadam se da }e te uspeti da iskoristite ono najbolje tokom menopauze i u~initi da to bude po~etak najbolje faze va{eg `ivota. Vreme je za ispunjavanje dugo odlaganih sopstvenih `elja. kolagenih vlakana u ko`i pa ona gubi elasti~nnost i ~vrstinu. Smanjenje hidrofilnih glikozaminoglikana (osnovne komponete potpornog tkiva ko`e) dovodi do redukcije vode, pa ko`a postaje suva i gubi elasti~nost. Dlaka gubi sjaj, kosa postaje prore|ena. Nokti postaju krti i lomljivi. Estetska endokrinologija i dermatologija preporu~uju u menopauzi upotrebu krema sa fitoestrogenima i drugim biljnim kompnetama. Da bi se usporio proces starenja ko`e potrebno je i pre menopauze koristiti preparate za svakodnevnu negu, koji sadr`e hijaluronsku kiselinu i kolagen, ali i kreme sa vo}nim kiselinama i vitaminima
@ene `ive, gotovo tre}inu `ivota u postmenopauzi. Glavne promene kroz koje `ena prolazi nastaju kao posledica pada `enskih polnih hormona i starenja jajnika. Zbog nedostatka estradiola u postmenopauzi nastaju brojni simptomi, kao i razne posledice izazvane tim nedostatkom.
KORIST PLUS Govore}i o kvalitetu `ivota `ene u klimakterijumu, va`no je ista}i povoljan u~inak supstitucione terapije na izgled i lepotu `ene. Ko`a postaje kvalitetnija, manje se bora, kosa manje opada, smanjuje se gubitak mi{i}ne mase, smanjuju se promene na malim zglobovima, redukuje se telesna masa.
Naleti vru}ine (valunzi) su verovatno najpoznatiji simptom. Me|utim, tu su i mnogi drugi kao ~este glavobolje, razdra`ljivost, depresija, zaboravnost, pad libida, osteoporoza, kardiovaskularne bolesti, urogenitalna atrofija i niz estetskih promena na ko`i, kosi i noktima, kao i preraspodela masnog tkiva u abdominalnoj regiji i porast telesne mase. Sve ove promene kroz koje prolazi `ena mogu se ubla`iti ili potpuno izgubiti primenom hormonske supstitucione terapije. Hormonska supstituciona terapija u menopauzi je vid le~enja kojim se ili direktno vr{i nadoknada `enskih polnih hormona ili se lekovitim supstancama sli~nim hormonima (tibolon) otklanjaju ne`eljeni efekti. Prema nekim podacima oko 20 odsto `ena u Evropi je podvrgnuto hormonskoj supstitucionoj terapiji.
Kontradiktorna mi{ljenja stru~njaka o koristi, odnosno opasnim posledicama ove terapije, unose ~esto zbunjenost. Ipak, ve}ina se sla`e da ovo le~enje mogu da koriste `ene posle detaljnih pregleda, u odgovaraju}im dozama, odre|eno vreme i pod redovnom lekarskom kontrolom. Terapiju ne mogu da koriste one `ene kod kojih postoji prisustvo raka dojke i drugih tumora zavisnih od estrogena u porodici i / ili sklonost tim oboljenjima, kod kojih postoje akutna ili hroni~na oboljenja jetre i kod oboljenja krvnih sudova, poreme}aji u koagulacionom statusu, preosjetljivost na neke supstance koje sadr`e hormonski preparati. dr V. Vuki}evi} dr A. \ur|evi}
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Neurologija
INTERVJU S POVODOM Dr Vlada Radivojevi}, specijalista neuropsihijatrije
LJUDSKI MOZAK BEZ TAJNI
365 dana uz Vas omogu}avaju ta~nu lokalizaciju patolo{ke aktivnosti u mozgu, predstavljanje rezultata analize u vidu mape i povezivanje sa rezultatima drugih snimanja mozga kao {to je magnetna rezonancija. Savremena analiza EEG mo`e da izvr{i statisti~ko pore|enje normalnih i patolo{kih snimaka, koje daje egzaktnu meru odstupanja rada mozga od normalnog. • Kakve mogu}nosti za savremenu funkcionalnu dijagnostiku mozga postoje u na{oj zemlji? Na{a EEG laboratorija opremljena je savremenim kompjuterizovanim 32-kanalnim EEG sistemom kanadskog proizvo|a~a XLTek. Planiramo nabavku dodatnog ure|aja za 24-~asovno snimanje (Holter EEG) i opremu za produ`eno EEG snimanje u dnevnim i no}nim uslovima, uz snimanje pona{anja pacijenta
Dr Risti}
generacija lekova koji su stvoreni u toku poslednjih 10 godina. Najva`niji od njih su lamotrigin, topiramat i gabapentin. Ovi lekovi omogu}avaju zna~ajno ve}i procenat kontrole napada uz manju u~estalost ne`eljenih dejstava u odnosu na klasi~ne lekove kao {to su fenobarbiton ili karbamazepin. O~ekivani u~inak novih lekova je bolja kontrola napada za prose~no 50%, ili prestanak napada, ~ak i kod pacijenata kojima napadi nisu bili konrolisani ni kombinacijom dva ili tri klasi~na leka. Po~ev{i od 1984. godine, u na{oj zemlji je obavljeno nekoliko zvani~nih kontrolisanih klini~kih studija efikasnosti lekova iz ove grupe i sa sigurno{}u mo`emo re}i da su njihovi rezulati veoma ohrabruju}i u le~enju i najte`ih formi epilepsije. Nova saznanja u oblasti genetike obe}avaju da }e nova generacija lekova ciljano le~iti epilepsiju umesto da samo kontroli{e napade.
NO]NO SNIMANJE
Precizno otkrivanje patolo{kih promena rada mozga omogu}ava EEG. Dom zdravlja Dr Risti} ima savremeni kompjuterizovani EEG. Novi lekovi zna~ajno poma`u obolelima od epilepsije
Dr Vlada Radivojevi}, specijalista neuropsihijatrije bavi se le~enjem obolelih od epilepsije i klini~kom primenom elektroencefalografije (EEG) kod epilepsija i drugih oboljenja. Na tu temu on je objavio vi{e ~lanaka u vode}im svetskim ~asopisima i monografijama iz oblasti kompjuterizovane obrade EEG. ^itaocima na{eg ~asopisa dr Radivojevi} predstavlja novine u dijagnostici i le~enju epilepsije. •Kakav napredak je postignut u dijagnostici epilepsije i drugih oboljenja mozga? Savremena nauka stvorila je tehni~ke i metodolo{ke preduslove za ispitivanje mozga kakvo ranije nije bilo mogu}e. Elektronski ure|aji i primena ra~unara doveli su do zna~ajnog napretka u ispitivanju elektri~ne aktivnosti mozga - elektroencefalografiji (EEG). Za razliku od starih EEG aparata, danas koristimo kompjuterizovani EEG koji omogu}ava snimanje sa ve}im brojem elektroda, objektivno procenjivanje osobina snimka, mnogo ve}u osetljivost i preciznost otkrivanja patolo{kih promena rada mozga i njihovu ta~nu lokalizaciju. Kompjuterizovani EEG je doneo mogu}nost analize EEG snimka primenom metoda analize signala, {to je prvi put otvorilo mogu}nost objektivnog ocenjivanja patolo{kih snimaka i pore|enje sa normativima. Ovaj novi na~in analize naziva se kvantitativni EEG, a njegove najva`nije metode su lokalizacija generatora patolo{ke aktivnosti i mapiranje elektri~ne aktivnosi mozga. Rezultati ovih analiza
6
Snimanje u toku no}nog spavanja je od presudne va`nosti za dijagnostiku posebnih oblika epilepsija, koje se javljaju samo u toku no}i i ne mo`e se zameniti nijednim drugim dijagnosti~kim metodom. Kada u toku spavanja snimamo uz EEG jo{ i mi{i}nu aktivnost, pokrete o~iju, rad srca, disanje, pokrete udova, zasi}enost krvi kiseonikom, polo`aj tela u toku no}i i po potrebi i druge parametre, takvo snimanje se naziva polisomnografija, a koristi se u dijagnostici i proceni poreme}aja spavanja i budnosti kao {to su nesanice, zastoji disanja u toku spavanja, no}ni strahovi, mese~arenje (somnambulizam) i brojni drugi poreme}aji.
infracrvenom video kamerom (video-EEG monitoring). Ova snimanja slu`e za potvrdu klini~ke sumnje na epilepsiju kada karakter tegoba pacijenta nije dovoljno jasan ili kada standardnim snimanjem nisu registrovana epilepti~na pra}njenja u EEG, za dijagnozu epilepti~nih napada kojih pacijent nije svestan, kao {to su vrlo kratki prekidi svesti za koje postoji amnezija, za procenu dejstva terapije na osnovu smanjenja broja ili du`ine patolo{kih pra}njenja u EEG, kao i za razlikovanje epilepti~nog napada od drugih gubitaka svesti kao {to su sr~ana sinkopa, psihogene krize koje imitiraju epilepsiju, itd. • Osim dijagnostike da li postoji napredak i u le~enju epilepsije? Nove mogu}nosti le~enja obolelih od epilepsije donela je tre}a
• Sa kojim problemima se jo{ sre}ete u le~enju obolelih od epilepsije? ^esto se sre}emo i sa strahom od bolesti i drugim psihijatrijskim i psiholo{ki problemima, pre svega depresijom, poreme}ajima li~nosti i pona{anja. Ovo postavlja pred lekara, koji vodi pacijenta, zahtev da sara|uje i sa drugim specijalnostima i da razmi{lja interdisciplinarno, a pre svega da ima strpljenje i razumevanje za tegobe pacijenta. Visoka tehnologija ne mo`e i ne sme da bude zamena za ljudski odnos, jer onda su i znanje i napredak uzaludni. U zbrinjavanju pacijenata obolelih od epilepsije uvek te`imo multidisciplinarnom radu i trudimo se da u le~enju postoji aktivna saradnja izme|u lekara specijalista neurologije, psihijarije i interne medicine.
7
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Reumatologija
Dr Risti}
Ca+D=^VRSTE KOSTI Osteoporoza je smanjenje gustine kosti ispod nivoa potrebnog za mehani~ku potpornu funkciju. Stvaranje i resorpcija kosti je kontinuirani proces i u svim slu~ajevima kada proces resorpcije nadma{i stvaranje dolazi do smanjenja gustine kosti. Smanjenje gustine kosti, odnosno gubitak ko{tane mase, nastaje zbog gubitka kalcijuma iz kosti, koji je prirodna pojava u menopauzi. To zna~i, za po~etak je potreban unos dovoljne koli~ine kalcijuma (ima ga u mle~nim proizvodima, plavoj ribi, povr}u i mahunarkama). Sa ovim treba po~eti {to ranije, jer iskori{}avanje kalcijuma iz hrane slabi nakon 35. godine `ivota. Ali, ukoliko imate problema sa bubrezima, obavezno se konsultujte s lekarom o koli~ini kalcijuma koju bi trebalo da unesete, jer vi{ak smeta bubrezima. Zatim, da bi se taj kalcijum i ugradio u kosti, treba da ve`bate ili da ste na drugi na~in fizi~ki aktivni (ukoliko se samo izle`avate ili sedite, kalcijum }e vam se znatno manje ugra|ivati u kosti ), kao i da unosite dovoljne koli~ine vitamina D (sun~anjem - ne preteranim - leti, i pove}anim unosom preko hrane zimi). Jer, vitamin D je neophodan da bi se pravilno iskoristio kalcijum. Pored pravilne ishrane i dovoljno kretanja, bilo bi po`eljno da ostavite pu{enje (od njega }ete ranije u}i u menopauzu) i da izbegavate alkohol (uti~e na metabolizam fosfora i kalcijuma i time smanjuje ~vrstinu kostiju). Uz uzimanje kalcijuma i vitamina D potrebno je da u svoj `ivot obavezno uvrstite i lagane ve`be (joga je odli~na, samo proverite koje ve`be smete da radite ). Ako nemate vremene za ve`banje, makar se pro{etajte svakog dana. Apsolutno se odreknite cigareta i
8
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Krstobolja, naj~e{}i uzrok bolovanja
Ima leka i za osteoporozu
Posle vi{ednevnih ispitivanja lekar uspostavlja dijagnozu OSTEOPOROZA. Name}e Vam se niz pitanja. [ta je osteoporoza? Da li mogu da slomim kost samo ako se sagnem ili ~ak i bez toga? Ne o~ajavajte! Ima leka i za osteoporozu.
Dr Risti}
alkohola. Konsultujte se sa lekarom (endokrinolozi su lekari koji se bave osteoporozom) o hormonskoj terapiji - ukoliko nije kontraindikovana ( tumorom dojke ili grli}a materice, na primer ), koja mo`e znatno ubla`iti osteoporozu. I, na kraju i sa osteoporozom se `ivi. Mo`e da Vam se nikada ne desi ni{ta, ali mo`e i da do|e do potpuno bezrazlo`nog loma kostiju. Ipak, naoru`ajte se osmehom! Osteoporoza je bolest koja se ne mo`e do kraja izle~iti, ali se sa njom uz malo opreza i dobru terapiju, mo`e ostvariti dug i kvalitetan `ivot. dr Danka Raji}
365 dana uz Vas
Fizikalna medicina
^UVAJTE LE\A, TREBA]E VAM Posle terapije za smirivanje akutnih bolova najbolje re{enje je adekvatna gimnastika Bolovi u le|ima su danas jedan od naj~e{}ih razloga za javljanje fizijatru, ali i naj~e{}i razlog izostanka sa posla. Naj~e{}e je bol u le|ima lokalizovana u krstima, zatim u vratu, pa izme|u lopatica. Prema nekim statisti~kim podacima ~ak 90% stanovni{tva je najmanje jednom u `ivotu bolovalo od krstobolje. Bol mo`e biti akutni (trajanje bola do tri meseca) i hroni~ni (traje du`e tri meseca ili ako se najmanje dva akutna doga|aja bola pojave u jednoj godini). Lumbago je termin koji ozna~ava naglu, jaku bol u predelu slabinske ki~me uz izrazito smanjenje pokretljivosti. Za ozna~avanje ovog bolnog stanja danas upotrebljavamo izraz „lumbalni bolni sindrom“. Ako je, me|utim,u okviru ovog bolnog sindroma (skupa simptoma) zahva}en i n. ischiadicus govorimo o lumboischialgiji. Tada bol zra~i u noge sve do stopala. Krstobolja ima jako veliki broj mogu}ih uzroka nastanka. Naj~e{}i razlog bola u krstima su svakako degenerativne promene (znaci istro{enosti) u predelu diskusa („plo~ice“), izme|u pr{ljenova i na malim zglobovima izmedu pr{ljenova. Osim toga, uzroci bola u le|ima mogu biti razli~ite uro|ene i razvojne anomalije, upala (npr. reumatske bolesti, infekcije), trauma, tumori, metaboli{ki poreme}aji npr. osteoporoza) , mehani~ki uzroci (lo{e dr`anje, oslabljena le|na muskulatura, skolioza, nejednaka du`ina nogu, stati~ke anomalije stopala), ginekolo{ke bolesti, bolesti digestivnog i urogenitalnog sistema, psihi~ki poreme}aji. Pri pronala`enju uzroka bolova u le|ima izuzetno je va`na detaljno uzeta anamneza i klini~ki pregled pacijenta. U daljnjim koracima ~esto se preporu~uje Rtg ki~me. Ako se pri pregledu
9
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Dr Risti}
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Rendgen dijagnostika Radiolo{ka dijagnostika preloma kostiju
RENDGEN ODRE\UJE TERAPIJU
VE@BE U programu medicinske gimnastike vode}e mesto zauzimaju ve`be istezanja i ja~anja mi{i}a le|a, trbuha, ramenog pojasa. Program ve`banja je individualan, {to zna~i da se mora prilagoditi bolesniku, njegovima godinama i polu, stanju ko{tanog, mi{i}nog i ligamentarnog sistema ki~me. Od sportskih aktivnosti preporu~uje se plivanje, vo`nja bicikla, hodanje. utvrde i neurolo{ki deficiti (npr.odsustvo refleksa, poreme}aj senzibiliteta, slabost muskulature i sl.) odlu~ujemo se na dalje dijagnosti~ke postupke kao {to su elektromioneurograflja, CT, magnetna rezonanca. Le~enje je u najve}em broju slu~ajeva konzervativno tj. neoperativno (u oko 95% slu~ajeva) i sastoji se od medikamentozne terapije (sistemske i lokalne), metoda fizikalne terapije (elek-
>
IMA LEKA Lo{e dr`anje, debljina, slabi mi{i}i i stres ~etiri su faktora koji pove}avaju mogu}nost bola u donjem delu le|a. Ako se stresa i ne mo`ete re{iti, preostala tri faktora svakako mo`ete. troterapija, laser, magnetoterapija, ultrazvuk, lagana masa`a). Nakon smirivanja akutnih bolova preporu~uje se terapija ali i prevencija ciljanom medicinskom gimnastikom za ja~anje le|ne i trbu{ne muskulature. Operativno le~enje bola u ledima se sprovodi u slu~ajevima kada se jedino hirur{kim putem mo`e otkloniti uzrok bola u le|ima. Indikovano je kod diskus hernije („iskakanja“ plo~ice izme|u pr{ljenova) pri ~emu dolazi do razvoja ozbiljnih neurolo{kih simptoma, npr. poreme}aj mokrenja, izraziti ispadi motorike 10
zbog pritiska na koren `ivca, dugotrajni jaki bolovi koji se ne pobolj{avaju uz konzervativnu terapiju i sl. Osim diskus hernije operativno le~enje je nu`no kod tumora, nestabilnih preloma pr{ljenova. dr Mirjana Dejanovi}
DECI JE LAK[E
>
>
PRELOM kosti nazivamo prekid kosti, nastao usled dejstva sile, koja mo`e da bude neposredna (udarac ili pritisak na kost), a mo`e da bude posredna ili prenesena (pritisak po uzdu`nom pravcu kosti, savijanje, istezanje ili obrtanje). Kost mo`e biti prelomljena, naprsla ili zdrobljena. U praksi su poznate dve vrste preloma: otvoreni ili komplikovani ( sa ranom na ko`i, bilo da je ona prouzrokovana o{trim ili tupim predmetom ili o{trim odlomkom prelomljene kosti iznutra ) i potko`ni ili zatvoreni, kod kojih je ko`a u predelu prelomljene kosti nepovredjena. Tipi~ni znaci preloma kosti su, pre svega bol na mestu preloma i okoline, jaka osetljivost na pritisak ili na dodir mesta preloma, a prelomljeni ud nema snage za pokretanje i nije upotrebljiv. Tako|e, na mestu preloma razvija se otok, pod ko`u prodire krv i vide se ljubi~asto - modre mrlje, prelomljeni ud ili deo uda menja oblik ili polo`aj, postaje iskrivljen ili savijen. Na kostima, koje le`e neposredno ispod ko`e, pipa se stepenasta povr{ina, a ud ili deo uda na mestu preloma je pokretljiv na nenormalan na~in.
De~je kosti su elesti~ne pa te`e nastaju prelomi bez obzira na u~estalost padova. Rendgensko snimanje dece treba obaviti samo u slu~aju jasnog preloma ili kod sumnjivog preloma, posle pregleda pedijatra ortopeda. Kod odraslih osoba dijagnozu postavlja specijalista radiolog na osnovu snimka i anamneze i upu}uje na pregled ortopedu da sprovede odgovaraju}u terapiju. Retko se nalaze svi znaci u jednom slu~aju. Kod te{kih i opasnih preloma ima malo spolja{njih znakova ( na primer: prelom ki~me ili karlice ). Za postavljanje sigurne dijagnoze svih vrsta preloma danas je suvereno rendgensko snimanje povredjenih kostiju, koje pokazuje obim i vrstu preloma. Za ispravnu radiolo{ku dijagnozu snimak treba na~initi u dva pravca, jer ~esto na snimku u jednom pravcu nema nikakvih promena, a u drugom se jasno
vidi prelom i pomeranje okrajaka. Ponekad nije ni to dovoljno, ve} treba napraviti specijalne snimke, koje odre|uje specijalista radiolog. Rendgenski snimak neposredno posle traume je neophodan kao dijagnosti~ki dokumet, a ujedno i temelj za planiranje terapije. Ukoliko se ne snimi neposredno posle traume, na naknadnom snimku mo`emo da vidimo samo deformitet posle zaraslog preloma, ~esto i neadekvatno le~enog. Neposredno po povredi se snima oblast preloma i posle repozicije i zbog kontrole polo`aja okrajaka. Kasnijim snimcima kontroli{e se u raznim vremenskim razmacima zavisno od klini~kog nalaza, vrste i mesta preloma, da li su reponirani odlomci ostali u korektnom polo`aju ili je potrebno ispraviti polo`aj odlomka ili celog uda. Postoje slu~ajevi kod kojih se neposredno posle traume ne vidi nikakva promena ili eventualno samo lupom vidljiva prskotina iako je klini~ki opravdano sumnjati na prelom. Kada se posle nedelju, dve ili tri ponovi snimak, on pokazuje pro{irenu prskotinu i znake srastanja, {to je ~esto kod preloma rebara. Zarastanje preloma vidi se u po~etnoj fazi ve} posle 10 do 14 dana, stvaranjem novog ko{tanog tkiva, a kod ve}ih dislokacija okrajaka potreban je du`i vremenski period. Kada okrajci srastu nepravilno tako da dovedu do deformiteta i smanjenja funkcije udova ili kada je invaliditet pove}an, govorimo o lo{e sraslom prelomu. Svaka povreda zahteva uzimanje dobre anamneze, adekvatan pregled ortopeda i radiologa i eventualno uklju~ivanje drugih specijalnosti u zavisnosti od mesta i te`ine preloma. dr Vladislava [aranovi} Vujnovi}
NAJ^E[]I PRELOMI
>
Rendgenski snimak je osnov planiranja daljeg le~enja
1. prelom `bice (pala~na kost) na tipi~nom mestu, 2. prelom spoljnog i unutra{njeg gle`nja kostiju potkolenice, 3. prelom klju~ne kosti, 4. prelom rebra, 5. prelom male kosti prstiju i {ake, 6. prelom golenja~e, 7. prelom vrata natkolenice kod starijih ljudi i 8. prelom nadlaktice
11
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Dr Risti}
Kardiologija Srce - ubica broj jedan
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Oftalmologija
NIKO NIJE SIGURAN
365 dana uz Vas
Lepi i zdravi sa nao~arima i so~ivima
U BOJAMA DUGE
Genetska predispozicija, visok krvni pritisak, povi{en holesterol, gojaznost, pu{enje, lo{a ishrana, {e}erna bolest i nedovoljna fizi~ka aktivnost - faktori rizika. U Srbiji ~ak 56 procenata ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova Zvu~i sumorno, ali je istinito saznanje da gotovo svaka tri minuta jedan ~ovek u svetu umire od infarkta, a svakih {est minuta jedan umire od {loga. U na{oj zemlji ~ak 56 odsto ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova. Srce je ~ovekov ubica broj jedan, a infarkt sve ~e{}e poga|a mlade ljude. ^injenica je da je me|u
nih ili fatalnih posledica najva`nija je preventiva. To podrazumeva preglede najmanje jednom godi{nje bez obzira da li postoje tegobe, bol u grudima, zamor, aritmije ili povi{eni krvni pritisak. Jednom godi{nje treba da se urade osnovne laboratorijske analize, {to podrazumeva odre|ivanje nivoa holesterola, triglicerida,
HORMONI (NE) [TITE
SKUPE GRE[KE
I `ene sve ~e{}e obolevaju pre 40. godine. Ranije se smatralo da su `ene do po~etka pete decenije `ivota za{ti}ene produkcijom polnih hormona, ali je sve ve}i stres kome su one izlo`ene, pu{enje, kao i ostali faktori rizika, doprineo da se kod njih bolest ~esto javlja i ranije.
Jedna od naj~e{}ih gre{aka koju ~ine pacijenti je samoinicijativno uzimanje lekova koji im se nalaze na dohvat ruke i koje uzimaju njihovi uku}ani, rodbina ili prijatelji. Gre{ka se ~ini i u samovoljnom prekidanju uzimanja lekova nakon prestanka simptoma, ili po uspe{noj regulaciji krvnog pritiska.
pacijentima s akutnim infarktom miokarda sve vi{e mladih, onih izme|u 30 i 35 godina. Ranije se smatralo da su kardiovaskularne bolesti, pre svega infarkt miokarda, „rezervisane“ za mu{karce, jer oni rade fizi~ki te{ke i stresne poslove. @ene su uglavnom obolevale od drugih bolesti, naj~e{}e od povi{enog krvnog pritiska i malignih bolesti. Situacija se u poslednjoj deceniji drasti~no promenila, tako da su `ene danas skoro izjedna~ene sa mu{karcima po broju kardiovaskularnih bolesti. Nikada nije previ{e pri~e o faktorima rizika, o opasnostima koje oni predstavljaju za krvne sudove i srce. Stalno ponavljanje tih pri~a mo`e da doprinese i boljoj preventivi, da ljudi shvate da rizike treba da izbegavaju, da ih elimini{u. Pored genetske predispozicije tu su, bez sumnje, visok krvni pritisak, povi{en holesterol, gojaznost, {e}erna bolest, pu{enje, lo{a ishrana i nedovoljna fizi~ka aktivnost. Svakako,va`no mesto u tome ima i stres. Ako na nasle|e ne mo`e da se uti~e, na sve ovo drugo mo`e itekako mnogo - odricanje od cigarete, te{ke i masne hrane umnogome }e srce u~initi zdravijim. Da bi se spre~ilo oboljevanje srca i krvnih sudova i nastanak traj-
{e}era u krvi, kontrolu krvne slike i zapaljenskih procesa. Tako|e, neophodan je pregled kardiologa koji }e, nakon razgovora sa pacijentom i rutinskog kardiolo{kog pregleda, utvrditi da li postoji potreba da se obavi neki od dodatnih pregleda, kao {to su ultrazvuk srca, test optere}enja ili holter EKG-a i krvnog pritiska. Pacijenti koji ose}aju bol u grudima, posebno tokom fizi~kog napora ili u stresnim situacijama, imaju poreme}aj sr~anog ritma, ili povi{en krvni pritisak, treba odmah da se jave kardiologu na pregled i njemu da prepuste odluku o daljoj dijagnostici i propisivanju odre|enih lekova. Kardiolo{ki pacijenti lekove moraju da uzimaju redovno, po {emi koju im je odredio njihov kardiolog i redovno treba da odlaze na kontrolne preglede jer }e jedino na ovaj na~in bolest dr`ati pod kontrolom. Promena na~ina `ivota, promena na~ina ishrane, redukcija vi{ka telesne te`ine, prestanak pu{enja, rekreacija i smanjivanje nivoa stresa od presudog su zna~aja za spre~avanje daljeg pogor{avanja bolesti. dr Goran Popovi}
12
Skoro svakodnevno danas u medijima ~itamo koliko je ozonski omota~ o{te}en i koje sve {tetne posledice sun~eva svetlost mo`e da ima na ljudski organizam, pre svega na ko`u. Me|utim, sun~evi zraci imaju {tetno dejstvo i na oko i to prvenstveno, zraci kra}e talasne du`ine (plavi deo spektra). Najzna~ajnije je {tetno dejstvo na ta~ku jasnog vida (`utu mrlju ili makulu). Iz tog razloga se savetuje no{enje nao~ara za sunce i to ne samo kada smo na moru ili planini, ve} svakodnevno. Za ljude, koji ve} nose nao~are za korekciju dioptrije postoji mogu}nost da se umesto obi~nog stakla ili plastike ugradi fotoosetljivo staklo odnosno plastika, koje napolju u odre|enoj meri potamni i tada takve nao~are postaju nao~are za sunce sa dioptrijom. U prostoriji, zatamnjenje nestane i staklo/plastika ponovo postanu bezbojni. Me|utim, {ta ako neko ne `eli da nosi nao~are? I tu postoji re{enje: kontaktna so~iva. Sada postoji veliki izbor kontaktnih so~iva i mogu}e je da se za skoro svakog pacijenta prona|e kontaktno so~ivo odgovaraju}ih karakteristika. Naravno, i ovde se uz no{enje so~iva savetuje i no{enje nao~ara za sunce, bez obzira da li ve} i sama so~iva imaju UV za{titu, {to je svakako bolje. Kako je jedan od trendova dana{njice da se uz zdrav `ivot negu-
je i lep izgled, proizvo|a~i nao~ara su i na to mislili, tako da se danas zaista mo`e na}i veliki izbor kako dioptrijskih tako i sun~anih nao~ara. A, postoje i kontaktna so~iva u boji, koja dovode do promene boje oka u zavisnosti od boje samog so~iva. Ova so~iva mogu biti bez dioptrije, kada se nose samo iz estetskih razloga, a mogu imati i dioptriju, tako da se uz korekciju dioptrije posti`e i `eljeni estetski efekat promene boje oka. Pored ovih postoje i takozvana kozmetska kontaktna so~iva, koja se nose kod odre|enih oboljenja oka da bi se postigao izgled zdravog oka. I za kraj, va`an savet: molimo vas da odre|ivanje dioptrije uvek radite kod o~nog lekara bez obzira da li nosite nao~are ili so~iva, jer }e o~ni lekar u tom slu~aju napraviti i kompletan pregled oka. Posle pregleda oka kada prvi put uzimate nao~are za ~itanje treba nastaviti sa redovnim kontrolama kod o~nog lekara jednom godi{nje, naro~ito posle 50. godine `ivota. Za one koji nose so~iva neophodno je i pravilno odr`avanje kontaktnih so~iva. Samo na ovaj na~in }e se napraviti najbolja kombinacija: nosi}ete so~iva i/ili nao~are koje vam najvi{e odgovaraju, a va{e o~i }e biti pod redovnim lekarskim nadzorom. dr Ana Georgijevi}
13
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
365 dana uz Vas
Otorinolaringologija
Dr Risti}
Estetska i funkcionalna korekcija nosa
LAK[E SE DI[E Rinoplastika je estetsko - rekonstruktivni hiruru{ki zahvat, kojim se s vanjske strane nosa. Estetsko - rekonstruktivnim zahvatom se nos mo`e smanjiti, pove}ati, promeniti oblik vrha nosa i gornji deo preoblikuje ko{tani i hrskavi~avi deo, nakon ~ega se postavlja nosa, smanjiti {irinu nosnica te ugao izme|u nosa i gornje usne. Ako imobilizaciona gips maska spolja, koja ima ulogu da fiksira nos i postoje i funkcionalne smetnje, u smislu ote`anog disanja ili mani- zadr`i novoformirani oblik nosa i tamponi u samim nosnicama, festnih sistemskih ili tegoba na koji spre~avaju krvaranje i nivou gornjeg repiratornog doprinose statici nosa. HIRURG VAJAR trakta, tako|e se mogu razre{iti Postoperacioni tok omogu}ava tokom estetsko - rekonstrukcineposrednu mobilnost pacijenPotreba za estetskom korekcijom nosa-rinoplasjske operacije nosa. ta, a jedina neprijatnost nakon tikom, mo`e da bude i neprihvatljiv estetski Planiranje operativnog zahvata opercije je suvo}a u ustima, izgled nosa, koji je uzrokovan naslednim faktorise obavlja tokom konsultazbog tampona koji pacijenti ma ili povredama. Prevelik ili premali nos, iskritivnog pregleda kada pacijent imaju u nosu, pa su prinu|eni da vljenost nosa i nosne pregrade - septuma, spu{ten dobija osnovne informacije o di{u na usta. Tamponi se vade vrh nosa, nejednak odnos nosnih hrskavica, korekciji nosa. Najbolji klijenti tre}i dan, a gipsana maska ostapre{iroke nosnice, nejednak odnos izme|u nosa i za estetski zahvat na nosu su je do osam dana. Diskretna gornje usne, ukazuju na potrebu za estetskim oni koji `ele da pobolj{aju ote~enost nosno - facijalne regipreoblikovanjem. izgled, a ne oni koji te`e je, po skidanju maske, mo`e da savr{enstvu. Rinoplastika se potraje i do tri meseca. mo`e uraditi u bilo kojoj `ivotnoj dobi, osim pre kona~nog Komplikacije posle estetsko - rekonstruktivnog zahvata na nosu zavr{etka rasta nosa, kada mo`e da se radi, ukoliko je strogo u po~etku su krvarenja nakon va|enja tampona i infekcije, i kasmedicinski indikovana. nije zbog nezadovoljavaju}eg estetskog efekta i komunikacije Predoperacijska priprema podrazumeva obavezne laborato- izme|u nosnica (perforacija nosne pregrade). rijske analize krvi i mokra}e: KKS, SE, koagulogram, GUK, urea, Kona~ni izgled nosa se posti`e nakon tri meseca od operacije, kreatinin, kao i EKG i pregled interniste i anesteziologa za dok se izvesne korekcije mogu zapaziti ve} po skidanju maske. uvo|enje u op{tu anesteziju. Jedino ~ega pacijenti treba da se ~uvaju u postopertivnom periSam opertativni zahvat traje najvi{e dva sata, ovisno o opsegu odu jeste slu~ajni udarac u predeo nosa ili sam pad na nos. potrebne korekcije. Rezovi su sme{tni u nosnicama i nisu vidljivi dr Dejan Ga}e{a
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Psihologija
365 dana uz Vas
Pravilan izbor zanimanja
NA POSAO SA OSMEHOM
IZBOR profesije predstavlja na{e opredeljenje za ceo `ivot. Po{to donosimo jednu tako va`nu `ivotnu odluku bilo bi lepo uskladiti je sa na{im potencijalima, mogu}nostima i li~no{}u. Tako }emo svoj `ivot u~initi lep{im, ispunjenijim i celovitijim. Jer, mnogo toga u `ivotu ne mo`emo da biramo. Ne biramo roditelje, ne biramo porodicu u kojoj se ra|amo, na{u bra}u ili sestre... Ali, mo`emo birati zanimanje. S obzirom na va`nost odluke najbolju pomo} na ovom putu dobijamo od stru~njaka kroz profesionalnu orijentaciju. [ta je profesionalna orijentacija? Profesionalnu orijentaciju ~ini detaljno psiholo{ko testiranje i razgovor sa psihologom, a na osnovu ~ijih rezultata predla`emo listu zanimanja, koja najvi{e odgovaraju osobi koja se javila psihologu. Profesionalnom orijentacijom odgovaramo na pitanja i re{avamo nedoumice u vezi li~nog profesionalnog usmerenja ili {kolovanja osobe ili deteta. Kome savetujemo profesionalnu orijentaciju? Svima koji jo{ uvek nisu napravili izbor ili su nesigurni: • koji fakultet ili srednju {kolu da upi{u
14
• koje su im sposobnosti najrazvijenije • koje im je zanimanje primereno Ili onima koji `ele: • da potvrde svoj izbor • da saznaju u kojim zanimanjima jo{ mogu da budu uspe{ni • da izaberu rezervnu varijantu Ko obavlja profesionalnu orijentaciju? Profesionalnu orijentaciju mo`e da radi psiholog, specijalista psihoterapije, koji daje detaljan opis poslova, koji su najvi{e u skladu sa li~no{}u. Testiranje omogu}ava da se pravilno odabere put daljeg profesionalnog usavr{avanja, {kolovanja ili promene radnog mesta. Testiranjem se utvr|uju sposobnosti i karakteristike li~nosti, koje mogu da pomognu u kasnijem {to boljem snala`enju sa odabranim poslom. U individualnom razgovoru, psiholog analizira u kojim bi zvanjima ne~ije sposobnosti najvi{e do{le do izra`aja i poklapa li se to sa interesovanjima i `eljama. Jednom re~ju, pravilan izbor zanimanja u~ini}e nam `ivot lep{im i ispunjenijim. J. Suboti}
15
Kako da (ispravno) perete ruke Navla`ite
1 Osu{ite papirnatim ubrusom
6
Upotrebite rastvor (te~nost)
2
KORAK PO KORAK
3
Trljajte dlanove, zglobove izme|u prstiju, ispod noktiju
Zatvorite vodu (slavinu) koriste}i laktove
5
4
Isperite ruke
Narodnih Heroja 38, 11070 Novi Beograd, 011/ 26 93 287, 26 97 808, 063 205 764, e - m a i l : z c e n t a r ÂŞ d r- r i s t i c . c o . y u , w w w. d r- r i s t i c . c o . y u