Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
366 dana uz Vas
Dr Risti}
SNAGA JE U NAMA POSTOJE tri tipa ljudi: oni koji stvaraju, oni koji gledaju kako se stvara i oni koji se ~ude stvorenom! Ova poruka ~esta je me|u onima koji `ele da uspeju u poslu, koji su kreatori po vokaciji, a ne samo nemi posmatra~i. Ovo je, sasvim izvesno, siguran put do uspeha ukoliko se prepoznate u onoj prvoj grupi. U turbulentnim vremenima, kada nas pla{e opet raznim ~udima, ovakva sintagma se lako mo`e preneti na sasvim li~nu brigu o ZDRAVLJU. Mogli bismo slobodno re}i: Postoje ljudi koji brinu o zdravlju, oni koji o~ekuju da je zdravlje beskona~an niz i oni koji se ~ude kada problem nastane.
Sadr`aj
broj VII mart 2008.
[to ranije to bolje 3 Kolposkopija va`na za ginekolo{ki pregled Korak od sedam milja 4-5 Redovni lekarski pregledi - put do dobrog zdravlja U zdravom telu zdrav duh (rad) 6-7 Poslodavac odgovoran za zdravlje zaposlenih Nekako s prole}a 8-9 Dolazi vreme polenskih alergija Tesna ko`a 10 Atopijski dermatitis ^a{a `u~i i{te ~a{u meda 11 Tamo gde se spaja jednjak sa `elucem Neprijatne, ali izle~ive 11 Urinarne infekcije kod `ena Prva linija odbrane 12-13 Gnojna angina i upala krajnika Imati ili biti? 14 Za{to neka deca kradu Stres kao izazov 14 Po{ast savremene civilizacije
Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.co.yu e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisªdr-ristic.co.yu
2
E, da to ne bi bilo tako, ~asopis Doma zdravlja „Dr Risti}“ ovogodi{nji prole}ni broj posvetio je unisonoj poruci: vreme je velikog prole}nog spremanja, a ono po~inje, pre svega, od - na{eg zdravstvenog stanja. Tu valja {to{ta preurediti, izglancati, podmazati posle zimskog sna. Ako je ne{to i izmaklo kontroli ne treba klonuti, nikada nije kasno ({to pre to bolje) da se pobrinemo za na{e zdravlje. Ne{to je mogu}e preventivno spre~iti, ne{to le~iti, a sve su {anse i izle~iti. Va`no je imati snagu i suo~iti se sa svakim problemom, nikako be`ati od njega (kad tad sti}i }e nas). Jer, kako re~e „dobri, stari“ Mika Anti}: „Svoju snagu prepozna}e{ po tome koliko si u stanju da prebrodi{ trenutak, jer trenutak je te`i i stra{niji i du`i od vremena i ve~nosti“. Tako, dragi na{i pacijenti i ~itaoci, svaki va{ redovan lekarski pregled je „korak od sedam milja“ - svaki dana{nji mali problem za koju godinu mo`e da bude presudan za dalji `ivot. Sve {to ulo`imo danas u zdravlje stostruko }e nam se vratiti u starosti. Kako pojedina~na odgovornost za sopstveno zdravlje jednako je va`na i briga poslodavaca za zdravlje zaposlenih pa bi i oni trebalo da znaju da svaki ulo`eni dinar u redovne sistematske preglede svih zaposlenih donosi vi{estruku korist upravo njima koji samo sa zdravim radnicima mogu da postignu dobro poslovanje. Tako|e, u ovom broju pi{emo i o karakteristi~nim prole}nim tegobama kao {to su polenske alergije od kojih oboleva sve vi{e ljudi na planeti. Tu su i gnojne upale krajnika, zapaljenje srednjeg uva, potom prole}e donosi i probleme sa `elucem, a redovni ginekolo{ki pregledi valjalo bi da budu zakon za sve `ene. Stoga, po{tovani na{i ~itaoci i pacijenti - vreme je da svoje zdravlje „uzmete u svoje ruke“. Odgovornost je uvek samo - va{a. REDAKCIJA
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Ginekologija
366 dana uz Vas
Kolposkopija va`na za ginekolo{ki pregled
[TO RANIJE TO BOLJE U Srbiji godi{nje umire 400 `ena od karcinoma grli}a materice. Kolposkopija, udru`ena sa drugim metodama ginekolo{kog pregleda, doprinosi ranom otkrivanju ove opake bolesti SASTAVNI deo svakog sistematskog ginekolo{kog pregleda je kolposkopija. Ime je dobila po aparatu kojim se taj pregled obavlja, a koji se zove kolposkop. To je, zapravo, mikroskop, tako konstruisan da se njime mogu pratiti promene na grli}u materice (cervix uteri). Njegov zna~aj je upravo u tome {to omogu}ava rano otkrivanje i le~enje promena na grli}u materice. Taj zna~aj je jo{ va`niji ako je kolposkopski udru`en sa citolo{kim pregledom (po Papanikolau), jer u 95% slu~ajeva sa sigurno{}u otkriva karakter promena, koje bi mogle da dovedu do pojave karcinoma. Kolposkop je binokularni (mo`e se gledati sa oba oka) mikroskop, koji omogu}ava vi|enje povr{ine grli}a materice. Stalno nagla{avamo zna~aj ranog otkrivanja promena na grli}u matrice, jer je karcinom grli}a materice jedan od najrasprostranjenijih u `enskoj populaciji, po{to od njega godi{nje umire do 400 `ena u na{oj dr`avi. Tako veliki broj obolevanja i smrtnosti je rezultat neredovnih ginekolo{kih pregleda. Sistem so~iva kolposkopa omogu}ava uve}anje 6-60 puta. Ima izvor svetla i filtere, koji zajedno omogu}avaju vi|enje svih promena na povr{ini grli}a materice, ali i u svodovima vagine, na zidovima vagine i na vulvi. Neophodni instrumenti za obavljanje pregleda su spekulumi, pincete, tupferi, sir}etna kiselina, jodni (lugolov) rastvor, itd. Sir}etna kiselina, kojom se premazuje grli} materice, je neophodna, jer ona u interakciji sa epitelom grli}a materice dovodi do njegovog bubrenja, ~ime se i do tada slabo vidljive promene na grli}u materice u~ine vidljivim. Jodni (lugolov) rastvor, tako|e slu`i za premazivanje povr{ine grli}a materice i to je poznata [ilerova jodna proba. Premazivanjem povr{ine grli}a materice jodnim rastvorom dolazi do interakcije joda sa jednom materijom (glikogen) iz }elija povr{inskog sloja grli}a materice, koja dovodi do prebojavanja povr{ine grli}a materice u tamno braon boju. Kad prilikom pregleda dobijemo takvu prebojenost, taj nalaz je dobar, i ozna~ava se kao „[iler pozitivan“. ]elije, koje nemaju u sebi glikogena ne boje se tamno braon, ve} ostaju bledo`u}kaste ili neobojene. Takve }elije povr{ine grli}a materice zahtevaju posebnu pa`nju i dodatna dijagnosti~ka ispitivanja, i (eventualno) le~enje. Posle obavljenog pregleda treba opisati na|eno stanje na grli}u materice. Postoji strogo definisana kolposkopska terminologija: normalan kolposkopski nalaz, atipi~an kolposkopski nalaz, sumnjiv nalaz, nezadovoljavaju}i nalaz, itd. U slu~aju nalaza na grli}u materice, koji nije normalan, pristupa se drugim dijagnosti~kim metodama, da bi se {to pre do{lo do kona~ne (ta~ne) dijegnoze, jer kolposkopija (~esto) nije dovoljna za postavljanje kona~ne dijagnoze, po{to ona locira promenu i okvirno je karakteri{e. Po{to je locirana, promenu koja je atipi~na treba kona~no i detaljnije ispitati, i za to se slu`imo biopsijom. Biopsija je meto-
da kada se posebno konstruisanim instrumentom uzima uzorak tkiva, naravno pod kontrolom kolposkopa (ciljana biopsija) i {alje na histopatolo{ki pregled. Taj pregled }e dati kona~an sud o prirodi promene i na~inu njenog daljeg le~enja. Na grli}u materice postoje i mesta koja nisu lako dostupna, kao {to je kanal grli}a materice (cervikalni kanal), tako da se uzorci sumnjivog materijala sa njega dobijaju endocervikalnom kireta`om. Konizacija je, tako|e jedna dijagnosti~ka (terapijska) metoda, kojom se jednim relativno malim zahvatom, otkloni deo obolelog grli}a materice, „do u zdravo“, i kojom se otkloni bolesno tkivo, a sa~uva funkcija grli}a materice. Ponekad promene na grli}u materice mogu biti izazvane bakterijama, kada se radi bakteriolo{ka identifikacija sa antibiogramom. To nam omogu}ava da „ciljano“ le~imo promenu, lekovima, na koje su izaziva~i, provereno osetljivi. Ponekad su promene izazvane virusima. Naj~e{}i izaziva~ promena na grli}u materice je Humani papiloma virus (HPV) koga ima na desetine tipova, i od kojih neki dokazano igraju zna~ajnu ulogu u nastajanju karcinoma grli}a materice. To su tipovi HPV 6,11,16, i 18. Sre}om, poslednjih godina se pojavila vakcina protiv infekcije ba{ ovim (i nekim drugim) tipovima virusa tako da se to smatra prekretnicom u SPRE^AVANJU oboljevanja od karcinoma grli}a materice. Dom zdravlja „Dr Risti}“ je me|u prvima otpo~eo sa vakcinacijom u na{oj zemlji, pa se nadamo da navedeni podatak o oboljevanju i smrtnosti od karcimoma grli}a materice vi{e ne}e biti tako sumoran. Ali, nagla{avamo, i pored pojave vakcine, i vakcinisanja, zna~aj preventivnih ginekolo{kih pregleda ne gubi na zna~aju. Naprotiv, potrebno je u~initi sve da {to ve}i broj `ena bude obuhva}en sistematskim pregledima, i da oni budu redovni. dr Milan Me|edovi}
3
366 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Dr Risti}
Op{ta medicina
KORAK OD SEDAM MILJA Dobro zdravlje je kapital koji treba pa`ljivo pratiti i na vreme u njega ulagati. Redovni pregledi su pouzdan na~in da se na vreme prepoznaju prvi simptomi i tako spre~i ve}a {teta BEZ obzira na to koliko smo zauzeti svakodnevnim obavezama neophodno je da imamo vremena i za redovne lekarske preglede kako bi pravovremeno otkrili ili prevenirali bolesti. Pritisnuti svakodnevnim obavezama, ~esto smo prinu|eni da pravimo kompromise, koji se kasnije mogu odraziti na na{e zdravlje, kao {to su nedovoljno sna ili nepravilna i neregularna ishrana. Zbog svega toga, u prilici smo da previdimo znake i simptome ozbiljnih bolesti ili stanja. Ljudi ~esto saznaju da imaju zdravstveni problem, kao {to je kardiovaskularna ili maligna bolest, tek onda kada je kasno za bilo kakvu terapiju. Ve}ina nas se lekaru javlja samo onda kada ose}a da ne{to nije u redu. Ali, na`alost, mnogi simptomi veoma ozbiljnih bolesti se ~esto ne vide ili ne osete. Zato su redovni lekarski pregledi, bez obzira {to u tom trenutku mo`da nismo bolesni, nezamenjivi i trebalo bi da ih poverite va{em porodi~nom lekaru (ili va{em lekaru op{te medicine). Cilj redovnih pregleda je da se potencijalna bolest otkrije u svom ranom stadijumu kada je mogu}e da se uspe{no izle~i ili pak da se bolest prevenira po{tuju}i savete lekara za zdrav `ivot. Porodi~ni lekar je taj koji bi trebalo da
4
obavi op{ti pregled, uradi neophodne analize i, ako je potrebno, po{alje vas na dodatne specijalisti~ke preglede. On, tako|e, vodi ra~una o svim va{im medicinskim pregledima i nalazima i ~uva ih za ubudu}e. Odrasli do 40 godina starosti bi trebalo da idu na redovne lekarske preglede bar jednom u dve godine, a stariji od 40 godina, jednom godi{nje ili ~e{}e.
MEDICINSKA ISTORIJA Anamneza ili medicinska istorija: Pre pregleda trebalo bi da ka`ete lekaru o navikama u ishrani, fizi~koj aktivnosti, lekovima koje uzimate, da li koristite alkohol ili duvan, rizi~nom seksualnim pona{anju, da li je u porodici neko bolovao od karcinoma dojke, prostate, debelog creva ili melanoma, zatim dijabetesa, astme, glaukoma, `utice, bolesti srca i krvnih sudova. Ove informacije su lekaru veoma zna~ajne, jer }e na osnovu njih proceniti koliki je va{ rizik da obolite od odre|enih bolesti, i na osnovu toga }e se mo`da odlu~iti da vas po{alje da uradite odre|ene analize. Fizikalni pregled: Lekar }e vam izmeriti visinu, te`inu i krvni pritisak, zatim poslu{ati srce, plu}a i karotidne arterije u potrazi za eventualnim poreme}ajima kao {to su, na primer, {um srca, ili poreme}aj disajnih organa. Lekar }e uz to da pogleda o~i, u{i, usta i grlo, zatim da palpira (pipne) limfne `lezde, {titnu `lezdu i abdomen. Na kraju, pregleda}e ko`u u potrazi za ko`nim promenama, koje bi mogle da poti~u od razli~itih ko`nih bolesti ili karcinoma ko`e.
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Saveti: Posle anamneze i fizikalnog pregleda lekar }e porazgovarati sa vama o uo~enim faktorima rizika i prodiskutovati o va{im navikama, koje bi trebalo da promenite kako bi ostali zdravi. Lekar }e vam, tako|e, re}i i koje laboratorijske analize treba da uradite, i koliko ~esto treba da ih obavljate. Laboratorijske analize: Uobi~ajene analize su za dijabetes, seksualno prenosive bolesti, tuberkolozu, rak prostate i tzv. skrining testovi za bolesti kardiovaskularnog sistema, krvi, bubrega ili jetre. Dodatne analize se rade ukoliko postoje rizici za oboljevanje, a bazirani su na anamnezi ili pregledu.
DETEKCIJA BOLESTI Krvni pritisak: I nizak i visok krvni pritisak mogu lo{e da uti~u na zdravlje. Visok krvni pritisak mo`e da dovede do infarkta srca ili {loga. Ukoliko je krvni pritisak normalan, redovnim merenjem lekar sti~e osnovu sa kojom mo`e da poredi kasnija merenja. Ukoliko jednom uo~i da je do{lo do promene nalo`i}e redovna, svakodnevna merenja i, ako je potrebno - dodatne analize. Analiza urina: Analiza urina se rutinski radi da bi ga testirali na prisustvo krvi, {e}era, proteina, acetona, bakterija i sl., a koji mogu da uka`u na bolesti be{ike, bubrega, jetre, dijabetes, `uticu ili infekciju. Analiza krvi: U analizu krvi ulazi krvna slika, {e}er u krvi, hormoni {titne `lezde, elektroliti (natrijum, kalijum i hlor), holesterol, masno}e i ostale analize, a zavisi od anamneze i predhodnih rezultata pregleda. Nivo holesterola: Svaki odrastao ~ovek bi trebalo da povremeno prekontroli{e nivo holesterola u krvi. Povi{en holesterol je zna~ajan faktor rizika za bolest koronarnih arterija. Ako je povi{en mogu se uraditi dodatni testovi na HDL (dobri) i LDL (lo{i) holesterol. Rendgenski snimak plu}a: Snimak plu}a se radi da bi otkrili ozbiljne bolesti plu}a (tuberkolozu, emfizem, rak plu}a i sl.)
366 dana uz Vas
dovoljno rano da mo`emo da ih uspe{no le~imo. EKG (Elektrokardiogram): Savetuje se da se na prvom pregledu uradi osnovni EKG snimak i, ako je on u redu, da se ponavlja na svakih godinu do dve. EKG pokazuje elektri~nu mapu sr~anog rada i mo`e nam ukazati na potencijalne probleme kao {to su: infarkt, predinfarktno stanje, nepravilan ritam, uve}anje komora i pretkomora srca, povi{en ili smanjen nivo kalijuma u krvi i ostalo.
KARCINOM NA TESTU Testovi za `ene: Mamografiju treba raditi jednom godi{nje posle navr{ene 40-te godine `ivota, zajedno sa mese~nim samopregledom dojki. Za rano dijagnostikovanje karcinoma grli}a materice i karcinoma `enskih polnih organa savetuje se Papanikolau test i ginekolo{ki pregled jednom godi{nje. Kod `ena sa pove}anim rizikom od osteoporoze, radi se merenje gustine kostiju (osteodenzitometrija). Testovi za mu{karce: Pregled prostate i analiza krvi na nivo PSA (Prostata Specifi~nog Antigena) su neophodni za rano otkrivanje karcinoma prostate. Pregledi prostate se savetuju mu{karcima nakon navr{ene 50-te godine `ivota, jednom godi{nje. Test stolice na okultno krvarenje: Ovaj test, koji bi trebalo raditi jednom godi{nje, utvr|uje da li ima tragova krvi u stolici i slu`i kao indikator mogu}eg karcinoma debelog creva. Kolonoskopija i fleksibilna sigmoidoskopija: Ovi pregledi se rade da bi se otkrili karcinomi debelog creva. Ako u porodici imate nekoga ko je bolovao od karcinoma debelog creva ili ako lekar uo~i druge faktore rizika za karcinom debelog creva, preporu~i}e vam ove preglede. Kolonoskopija se preporu~uje svakih 10 godina. Osobe starije od 50 godina bi trebalo da idu na fleksifilnu sigmoidoskopiju svakih pet godina. dr Mladen Je~menica / dr Svetlana [aki}
5
366 dana uz Vas
Medicina rada
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Dr Risti}
Poslodavac odgovoran za zdravlje zaposlenih
U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH (RAD) Kako u svetu tako i kod nas sve vi{e pa`nje se posve}uje zdravlju zaposlenih. Dom zdravlja "Dr Risti}" pripremio je "pakete sistematskih pregleda zaposlenih" po povoljnim uslovima MEDICINA rada je multidisciplinarna delatnost, koja ima prevashodno preventivnu ulogu, odnosno ima za cilj da za{titi i pobolj{a zdravlje radnika spre~avanjem povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Specijalista medicine rada prati zdravlje radnika u odnosu na rad od po~etka do kraja radnog veka. Naime, posle zavr{ene osnovne {kole mladi se odlu~uju za budu}e zanimanje odabirom odgovaraju}e srednje {kole. Specijalista medicine rada poma`e mladima da odaberu odgovaraju}e zanimanje u odnosu na postoje}e zdravstveno stanje kroz proces profesionalne orjentacije. Pre nego {to se zaposle, budu}i radnici prolaze kroz obavezan prethodni pregled na osnovu koga specijalista medicine rada odlu~uje da li je radnik sposoban za rad na pojedinim radnim mestima, a naro~ito na radnim mestima sa pove}anim rizikom. Kada se zaposle, radnici su pod stalnom kontrolom lekara specijaliste medicine rada, koji se trudi da o~uva njihovo zdravlje. Radnici, koji rade u posebnim uslovima, tj. koji su izlo`eni pove}anim rizicima od povreda i profesionalnih bolesti, spadaju u grupu radnika za koje poslodavac ima zakonsku obavezu da obezbedi periodi~ne lekarske preglede. U toku periodi~nih lekarskih pregleda spec. medicine rada ima uvid u celokupno zdravstveno stanje radnika. Ukoliko je do{lo do poreme}aja zdravlja mora se istra`iti uzrok, koji je doveo do toga. Specijalista med. rada mora dobro da poznaje sva radna mesta, organizaciju rada i sve {tetnosti (fizi~ke, hemijske, biolo{ke i psihi~ke), koje su prisutne na radnom mestu i u radnoj okolini. U cilju spre~avanja daljeg naru{avanja zdravlja- oboljevanja, specijalista medicine rada preduzima odre|ene mere: 1. Uspostavlja kontakt sa licem za bezbednost i zdravlje na radu, predstavnicima radnika i poslodavcem. Obilazi ugro`ena radna mesta i uo~ava, koje su {tetnosti dovele do naru{avanja zdravlja. 2. Uti~e da se {tetnosti na radnom mestu, ukoliko je to mogu}e, potpuno elimini{u, a ako ne, da se bar svedu na najmanju mogu}u meru. 3. Ukoliko se proces proizvodnje ne mo`e promeniti, uti~e da radnici dobiju i nose li~na za{titna sredstva. 4. Nakon periodi~nih pregleda po osnovu bolesti ili potencijalnog oboljevanja deo radnika se {alje na zdravstveno klimatski oporavak, a deo na preventivni oporavak o tro{ku radne organizacije. Specijalista med. rada ima i savetodavnu ulogu: 1. Daje savete poslodavcu o organizaciji rada, ma{inama i alatima, hemijskim sredstvima, koja se koriste u procesu rada i li~nim za{titnim sredstvima, koji ne}e naru{iti zdravlje radnika,
6
>
VAMA NA USLUZI Uz sve navedene pakete, gratis dajemo i konsultacije sa psihologom ili nutricionistom, koje zakazujemo na zahtev zaposlenih kod kojih postoji interesovanje za ovom vrstom konsultacije. Po va{oj `elji, mo`emo uzimanje uzoraka krvi i urina da obavimo kod vas u jutarnjim ~asovima. Preostale preglede mo`ete obaviti kod nas, narednih dana, a po prethodno utvr|enom rasporedu. Naravno, svi pregledi se mogu obaviti u istom danu, npr. za paket PLUS je potrebno oko ~etiri sata. Ukoliko imate zaposlene u unutra{njosti, da}emo im prioritet i mogu}nost da sistematski pregled zavr{e sa {to kra}im boravkom u Beogradu. Nakon kompletiranja svih rezultata, dajemo zaklju~ak i po `elji mo`emo ga (uz konsultaciju) predati li~no pacijentu ili proslediti poslodavcu. Ukoliko se na sistematskom pregledu otkrije neka sumnja ili problem, koji bi iziskivao dalju dijagnostiku i le~enje, spremni smo da ponudimo dalje na{e usluge uz popust do 20% u odnosu na na{ redovan cenovnik. Naravno, ukoliko pacijent `eli, le~enje mo`e nastaviti i na nekom drugom mestu.
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
>
366 dana uz Vas
OSNOVNI PAKET • op{ti internisti~ki-kardiolo{ki pregled sa EKGom • osnovne laboratorijske analize (krvna slika, sedimentacija, pregled urina, {e}er, holesterol, HDL, LDL, trigliceridi) • kompletan ginekolo{ki pregled (pregled, UZ, kolposkopija, Papanicolau test, vaginalni sekret) za dame cena: 4.900 din. za dame, 2.400 din. za gospodu (ukoliko dame ne koriste uslugu ginekolo{kog pregleda, cena je ista kao za gospodu - 2.400 din.)
a u cilju obezbe|ivanja dobrobiti na radu- zdrava radna sredina i optimalno fizi~ko i mentalno zdravlje radnika. 2. Daje savete radnicima kako da sa~uvaju svoje zdravlje. Tu spada i borba protiv alkohola i drugih sredstava zavisnosti, koja su sve prisutnija na radnim mestima i koja su naj~e{}i uzrok povre|ivanja radnika.
>
PRO[IRENI PAKET • op{ti internisti~ki-kardiolo{ki pregled sa EKGom • osnovne laboratorijske analize (krvna slika, sedimentacija, pregled urina, {e}er, holesterol, HDL, LDL, trigliceridi) • kompletan ginekolo{ki pregled (pregled, UZ, kolposkopija, Papanicolau test, vaginalni sekret) za dame • ultrazvu~ni pregled dojke (za dame) • pregled ultrazvukom abdominalnih organa (za gospodu) cena: 5.900 din. za dame, 3.400 din. za gospodu
> Ponekad, ukoliko to situacija nala`e, specijalista medicine rada se odlu~uje i za ciljane preglede. Naj~e{}e su to ciljani pregledi `ena (ginekolo{ki, ultrazvuk i mamografija), a mogu da budu i pregledi odre|enih specijalnosti, na prim. kod sumnje na trovanja (hranom ili raznim hemijskim isparenjima). Ako radnik oboli, a postoji opravdana sumnja da je uzrok radno mesto, onda se radnik upu}uje u Institut za medicinu rada gde se utvr|uje da li se radi o profesionalnom oboljenju. Ukoliko se utvrdi profesionalno oboljenje, specijalista med. rada nala`e poslodavcu da radniku obezbedi novo radno mesto gde njegovo zdravlje ne}e dalje biti ugro`eno. Tako|e, zajedno sa licem za bezbednost i zdravlje na radu obilazi novo radno mesto i utvr|uje da li ono odgovara zdravstvenim sposobnostima radnika. Ukoliko radnik nije vi{e sposoban za rad i privre|ivanje, specijalista za medicinu rada, na osnovu celokupne medicinske dokumentacije, radi obradu za Invalidsku komisiju, koja radnika mo`e poslati u invalidsku penziju. dr Vesna Milo{evi}, spec. med. rada
PAKET PLUS • op{ti internisti~ki-kardiolo{ki pregled sa EKGom • pro{irene laboratorijske analize (krvna slika, sedimentacija, pregled urina, {e}er, urea, kreatinin, holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, bilirubin ukupni i direktni, AST, ALT, gvo`|e) • kompletan ginekolo{ki pregled (pregled, UZ, kolposkopija, Papanicolau test, vaginalni sekret) za dame • pregled ultrazvukom abdominalnih organa • pregled oftalmologa (o~nog lekara) • pregled specijaliste fizikalne medicine • Rtg snimak plu}a • spirometrija (merenje kapaciteta plu}a) • pregled i ultrazvu~ni pregled dojke (za dame) • pregled urologa (za gospodu) cena: 11.900 din. za dame, 8.400 din. za gospodu 7
366 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Pulmologija Dolazi vreme polenskih alergija
NEKAKO S PROLE]A... Prole}ne alergije, pre svega, izazivaju poleni drve}a, trava, cve}a i korova, a potom ku}ne grinje. U poslednjih 50 godina sve ~e{}a alergijska oboljenja. Vi{e od 300 miliona ljudi boluje od astme, koja je alergijska bolest
Dr Risti}
POSLE zimskih meseci sa nestrpljenjem o~ekujemo prole}e, `eljni vikenda u prirodi, {etnje po travi koja buja, udisanja sve`eg vazduha. O~ekivano zadovoljstvo mnogima pokvari kontakt sa polenima ili insektima. Cvetanje trava i drve}a kod mnogih ljudi }e izazvati zdravstvene probleme sa brojnim simptomima zbog kojih }e se obratiti lekaru, a koji se mogu obuhvatiti pojmom alergija. Crvenilo po ko`i, uporan suv ka{alj, sviranje i pi{tanje u grudima, zapu{enost i curenje iz nosa, crvenilo, peckanje i suzenje o~iju - siguran su znak da smo alergi~ni na ne{to iz sredine u kojoj smo boravili.
[ta je to alergija? Izraz atopijska alergija ozna~ava naslednu, porodi~nu sklonost ka ispoljavanju takvih stanja kao {to su: alergijska kijavica, bronhijalna astma, koprivnja~a ili ekcem, pojedina~no ili u kombinaciji. Alergija je vid promenjene reakcije organizma, u kontaktu sa odre|enim materijama, koje se zovu alergeni (poleni trava, drve}a ili korova, bu|, duvanski dim, `ivotinjska dlaka, ku}na pra{ina, grinje, perje i sl.). To dovodi do stimulacije imunog sistema i stvaranja antitela, {to ne te~e brzo. Stvorena antitela se fiksiraju za povr{ine odre|enih }elija u sluzoko`i disajnih puteva(mastociti,bazofilni i eozinofilni granulociti) i na taj na~in ih senzibili{u, odnosno pripreme za aktivaciju u situaciji kada organizam ponovo do|e u kontakt sa alergenom. Vezivanjem antigena i antitela dolazi do aktiviranja i osloba|anja brojnih hemijski veoma aktivnih materija, koje se nalaze u navedenim }elijama, {to za posledicu ima ~itav niz zbivanja koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije, nekada opasne i po `ivot. Primeri ovakvih reakcija su: ubodi insekata, reakcije na lekove (Penicilin), hranu.
Za{to su alergije bolest 21. veka? U poslednjih 50 godina u~estalost alergijskih oboljenja je zna~ajno porasla, naro~ito kod svih generacija ro|enih posle 1960. godine. Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu precizno utvr|eni, ali se smatra da je u pitanju pove}ana izlo`enost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema izazvanom faktorima sredine i nasle|a. Vi{e od 300 miliona ljudi boluje od astme, a 10-12% mladih do 18 godina su makar jednom imali astmati~ni napad, 20-25% populacije boluje od alergijske kijavice. Alergije su hroni~ne bolesti i uti~u na kvalitet `ivota i radnu sposobnost.
[ta uzrokuje prole}ne alergije? Na prvom mestu su poleni drve}a, trava, cve}a, korova. Polen je si}u{na ~estica jajolikog ili loptastog oblika, oslobo|ena iz procve-
>
SAVREMENA OPREMA Dom zdravlja "Dr Risti}" prati savremene trendove dijagnostike i le~enja pa je nabavljena najsavremenija oprema za funkcionalno ispitivanje plu}a i kompjuterizovane bronhoprovokacijske testove. Naravno, postoji i tim lekara specijalista (dermatolog, ORL, pulmolog) uz visoko stru~no osposobljen kompletan medicinski kadar.
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
talih biljaka, ima na povr{ini kukice i {iljke kojima se ka~i za sluzoko`u disajnih puteva. No{en vetrom lako se prenosi na udaljene prostore. Samo 20-30 ~estica polena u jednom kubnom metru vazduha mo`e da izazove alergijsku reakciju (a samo jedna biljka - korov mo`e da otpusti i do 8.000.000 ~estica polena). Koncentracija polena je najvi{a u jutarnjim ~asovim (izme|u 5 i 10 ~asova) kao i kada je velika vla`nost vazduha. U kontaktu sa sluzoko`om dovodi do kijanja, svraba u nosu, curenja iz nosa, suznih i crvenih o~iju, ka{lja, ote`anog disanja. Osim tegoba sa disanjem, de{avaju se i promene po ko`i u vidu svraba i crvenih pe~ata, ~esto komplikovanih povra}anjem, gr~evima u trbuhu i prolivom, naro~ito ako postoji unakrsna reakcija sa hranom koja potencira alergogenost (tikvice, krastavci, dinje, lubenice, banane, kesten, paradajz, zelena salata). Slede grinje kojih ima u svakoj ku}i ili stanu. Vole da `ive na temperaturi od 20 stepeni, odgovara im visoka vla`nost vazduha (60 - 80%) kao i vlaga u neposrednom okru`enju (znoj). Nevidljive su golim okom po{to su velike 0,2 - 0,3 milimetra, li~e na pauka. @ive u krevetima, }ebadima, jastucima, posteljini, tapaciranom name{taju, zavesama, itisonima, tepisima. Hrane se slju{tenim (izumrlim) }elijama ljudskog tela, koje obla`u jednom belan~evinastom materijom i potom izlu~uju kao izmet koji ima sna`no alergogeno dejstvo.
Koje se bolesti javljaju kao posledica alergija? To su: alergijska kijavica (rinitis), koprivnja~a (urtikarija) i angioedem, bronhijalna astma. Urtikarija (koprivnja~a) i angioedem se mogu javiti odvojeno ili zajedno kao ko`ne manifestacije. Sli~an proces se odigrava i na sluzoko`ama gornjih disajnih puteva i organa za varenje. Koprivnja~a zahvata samo povr{inski deo ko`e u vidu crvenih ograni~enih ispup~enja sa bledim centrom, koja se mogu slivati me|usobno. Angioedem je jasno ograni~en otok koji zahvata dublje slojeve ko`e. Oboljevaju osobe svih uzrasta, naj~e{}e u drugoj i tre}oj deceniji `ivota. Koprivnja~a, koja se javlja u odre|eno godi{nje doba u bolesnika sa sezonskom respiratornom alergijom, uzrokovana je inhalacijom ili fizi~kim kontaktom sa polenima i sporama gljiva. ^esto je izazvana i konzumiranjem sve`eg vo}a, ribe, mle~nih proizvoda, ~okolade, kikirikija kao i raznih lekova. Dodatni faktori su fizi~ki nadra`aji: hladno}a, toplota, sun~evi zraci, fizi~ki napor, mehani~ke iritacije. Koprivnja~a je pra}ena svrabom, javlja se na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 - 72 sata, pri ~emu stare promene blede, a javljaju se nove. Koprivnja~a je naj~e{}a na udovima i licu, a angioedem oko o~iju i na usnama. Angioedem gornjih disajnih puteva mo`e ugroziti `ivot zbog zahvatanja grkljana, dok se promene u organima za varenje mogu manifestovati i bolovima u trbuhu sa mukom i povra}anjem, tako da ~esto budu uzrok nepotrebne hirur{ke intervencije. Tipi~an predstavnik ovih bolesti je urtikarija na hladno}u. Dijagnoza se postavlja na osnovu brzog po~etka i kratkotrajne prirode promena, a potvr|uje se ko`nim testovima i nalazima IgE u krvi, specifi~nih za odre|erni antigen. Le~enje obuhvata otkrivanje uzro~og faktora i njegovu eliminaciju. U upotrebi su i lekovi iz grupe antihistaminika. Kortikosteroidi se retko sistemski primenjuju. Alergijsku kijavicu karakteri{u: curenje iz nosa, svrab, crvenilo i suzenje o~iju, kijanje. Ovi simptomi se javljaju pre 40. godine `ivota i slabe sa starenjem. Alergijska kijavica se javlja kao odgovor na alergene u prole}e, ali i ~itave godine, kao {to su oni
>
366 dana uz Vas
SAMOZA[TITA [ta raditi u sezoni polena? No}u valja dr`ati zatvorene prozore, koristiti klima ure|aje koji ~iste, su{e i hlade vazduh, smanjiti jutarnju aktivnost na otvorenom prostoru u periodu od 05-10 ~asova, dr`ati zatvorene prozore kada se putuje kolima i koristiti unutra{nje kru`enje vazduha, ostati u zatvorenom prostoru. Kada je vla`nost vazduha visoka izbegavati mesta sa bujnom vegetacijom, nositi za{titne nao~are, ~e{}e kositi travu u vrtu uz kori{}enje maske i rukavica da bi se spre~ilo cvetanje trava, uklanjati li{}e i gran~ice, dobro ventilirati prostorije da se spre~i vla`nost i razvoj bu|i, ne iznositi posteljinu i garderobu u vrt radi su{enja i provetravanja (po{to se polen i bu| mogu nakupljati u njima).
u izumrlim povr{nim }elijama `ivotinjske peruti ili pra{ini sa radnog mesta ili ku}e. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~ke slike, nalaza eozinofila u nosnom sekretu, ko`nih testova i specificnih IgE u krvi. Terapija obuhvata primenu antihistaminika (potreban oprez zbog sedativnog efekta i smanjenja koncentracije), kao i glikokortikoida intranazalno. Najbolje efekte ima imunoterapija, odnosno specifi~na hiposenzibilizacija, ali se ona sprovodi 3 - 5 godina.
>
NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ Kako ukloniti grinje? Treba koristiti specijalne presvlake (nepropustljive za grinje) za du{eke, jorgane ili jastuke, ukloniti stvari koje skupljaju pra{inu iz spava}e sobe, upotrebljavati usisiva~e sa vodenim sistemom, izbegavati meke, pli{ane igra~ke, posteljinu prati u vodi preko 55 stepeni. Izbaciti: zavese, tepihe, itisone uz primenu hemijskih sredstava protiv grinja (Akarozon).
Astma je hroni~no zapaljenje sluzoko`e disajnih puteva, koje se klini~ki manifestuje napadima ote`anog disanja sa sviranjem i pi{tanjem u grudima, koji prolaze spontano ili pod dejstvom terapije. Postoji sezonska pojava tegoba sa karakteristi~nim napadima u ranim jutarnjim ~asovima, pri fizi~kom naporu, izlaganju hladnom vazduhu ili promeni vremenskih prilika (ki{a, magla). I razli~ite stresne situacije mogu biti uzrok astmati~nog napada. Dijagnoza se postavlja na osnovu: klini~ke slike, rendgenskog pregleda plu}a, nalaza povi{enih vrednosti IgE u krvi i eozinofila, pozitivnih intrakutranih testova na inhalacione alergene, kompletnih testova plu}ne funkcije sa bronhoprovokacijskim testovima. Le~enje obuhvata mere prevencije i upotrebu bronhodilatatora i kortikosteroida u inhalacijama, sredstava za lak{u eliminaciju sekreta, mere fizikalne medicine (ve`be disanja i polo`ajne drena`e), kao i klimatsko-banjsko le~enje. U stanjima te{kih astmati~nih napada primenjuje se davanje terapije intravenozno sve do le~enja u jedinicama intenzivne nege.
dr Dragoljub Popovi}, specijalista za plu}ne bolesti i tuberkulozu
9
366 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Dermatologija
Dr Risti}
Atopijski dermatitis
TESNA KO@A ^ak 30 odsto stanovni{tva na planeti ima problema sa - svrabom ATOPIJSKI dermatitis je hroni~no zapaljensko oboljenje ko`e, koje zajedno sa alergijskom astmom i polenskom kijavicom pripada grupi atopijskih oboljenja, od kojih u pojedinim zemljama oboleva ~ak 30% stanovni{tva. I pored zna~ajnih saznanja o mehanizmima nastanka, uzrok atopijskog dermatitisa ostaje nepoznat. Brojni su ~inioci koji ga mogu pokrenuti ili pogor{ati. Tako je zapa`ena preosetljivost na inhalatorne i nutritivne alergene (elemente vazduha i hrane), ali se oni smatraju samo provokativnim ~iniocima, ne i uzrokom atopije. Sli~no je iskustvo sa infektivnim agensima, hormonskim disbalansom (pubertet, trudno}a, menopauza), stresom... Atopijski dermatitis je genetski (nasle|em) uslovljeno oboljenje, zbog ~ega je ko`a osetljivija na mnoge faktore sredine, na koje obi~no ne reaguju oni koji taj genetski potencijal nemaju. Svrab je prisutan kod svih obolelih od atopijskog dermatitisa. Prethodi mu crvenilo ko`e, a na dlanovima i tabanima pojava malenih kuglastih neravnina. Svrab dalje poja~ava zapaljenje i o{te}enje ko`e, koja po~inje da vla`i, prska, javljaju se kraste, a dugotrajno ~e{anje dovodi do pojave lihenifikacije ko`e. Naime, ona postaje suva, zadebljala, tamno crveno do braonkasto prebojena, perutava. Ose}aj svraba je posebno izra`en predve~e, neposredno pred spavanje, odnosno posle skidanja ode}e. Kod dece je zbog svraba vrlo izra`en poreme}aj sna. ^esto oboleli od atopijskog dermatitisa imaju crvenilo i perutavost kapaka ili pak braonkastu prebojenost predela oko o~iju i duplu boru na donjem o~nom kapku. Tako|e se vi|a i izra`ena izbrazdanost dlanova. Atopijski dermatitis je prvenstveno oboljenje de~jeg uzrasta i kod 60% obolelih po~inje u prvoj godini `ivota. Me|utim, sa uzrastom pacijenta, menja se klini~ka slika oboljenja, te se razlikuju ~etiri stadijuma bolesti: -Atopijski dermatitis odoj~adi (od ro|enja do kraja druge godine `ivota), kada su promene najvi{e ispoljene na kosmatom delu glave, ~elu, obrazima, ali i na spoljnim stranama ekstremiteta, {akama i stopalima. Kod velikog broja dece, tegobe nestaju krajem druge godine `ivota. -Atopijski dermatitis detinjstva (od tre}e do 11-e godine), kada su tipi~no zahva}ene pregibne povr{ine laktova i kolena, {ake, stopala, usne i predeo oko usta, ~esto sa plo~ama crveno-mrke, perutave ko`e, rasutim po ~itavom telu. -Atopijski dermatitis adolescenata i odraslih, koji se manifestuje uglavnom na licu, vratu, pregibima i gornjoj polovini trupa. Promene mogu da traju mesecima ili godinama, ali se naj~e{}e sa rastom i razvojem organizma postepeno spontano povla~e, sa povremenim pogor{anjima tokom jesenjih i zimskih meseci, pri izlaganju organizma iritansima i alergenima, infektivnim agensima, stresu... Le~enje atopijskog dermatitisa predstavlja izazov za dermatolo-
10
ga, jer je bolest hroni~nog, promenljivog i nepredvidivog toka. Uticaj brojnih ~inioca okoline na tok bolesti ote`ava procenu efekta le~enja, {to sve zahteva veliki trud i upornost i roditelja, posebno kada je u pitanju odoj~e ili malo dete. Dermatolog odre|uje terapiju zavisno od klini~ke slike, uzrasta pacijenta, lokalizacije promena i intenziteta tegoba, a terapija mo`e da bude topikalna ili topikalna i sistemska. Primenjeni medikamenti mogu biti kortikosteroidna i antibiotska unguenta, takrolimus. Sistemski se mogu primeniti, tako|e, antibiotici, imunosupresivi, foto i fotohemoterapija. Odabir leka uvek treba prepustiti lekaru, jer je i pristup terapiji dermatologa strogo individualan, a i zbog ne`eljenih efekata tarapije i mogu}nosti pogor{anja dermatoze po naglom ukidanju nekih od lekova. Da bi se smanjila aktuelna simptomatologija, ali i da bi se spre~ila ili prolongirala nova pogor{anja, pored le~enja, neophodno je usvojiti odre|ene `ivotne navike. Naime, preporu~uju se kra}a kupanja, ne previ{e toplom vodom i uvek kupkama koje ne isu{uju ko`u (tzv. uljane kupke). Nakon kupanja dobro je naneti kremu ili mleko, kojima }e se spre~iti dodatno isu{ivanje ko`e, po savetu dermatologa. Korisno je da odelo, koje je do ko`e, bude pamu~no, belo ili svetlih boja, po mogu}stvu bez likre i nikako vuneno. Rezultate }e dati i eliminisanje mogu}ih kontaknih iritanasa i alergena, {to mogu biti kozmeti~ki preparati, bi`uterija... Iz ishrane se uvek elimini{u hrana i pi}e za koje je zapa`eno da intenziviraju crvenilo i svrab, {to je mogu}e i pored toga {to nisu uzro~nici bolesti. Tokom `ivota se osetljivost, tj. nepodno{ljivost pojedinih elemenata sredine menja (na postoje}e gubi, a reaguje pogor{anjem na sasvim nove alergene). Me|utim, ono {to naj~e{}e atopijski dermatitis pogor{ava, to je stres. Raditi na li~nom uzrastanju i blagodati okoline, morao bi biti cilj pojedinaca i okru`enja obolelih od atopijskog dermatitisa. dr Nina Avakumovi}, spec. dermatovenerologije
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Interna medicina
366 dana uz Vas
Tamo gde se spaja jednjak sa `elucem
^A[A @U^I I[TE ^A[U MEDA BOL iza grudne kosti je ~est simptom zbog koga se ljudi javljaju lekaru. Ovaj bol mo`e biti sr~anog ili mi{i}no-skeletnog porekla. Mo`e nastati od promena u grudnoj duplji, ali i biti bol koji dolazi od jednjaka. Jednjak mo`e biti u zapaljenju ili ne mora, a mo`e se manifestiovati i drugim tegobama, kao {to su pojava kiseline, `arenja iza grudne kosti, ose}aj goru{ice ili kratkotrajni bol izme|u lopatica. Ove tegobe se javljaju kada spoj jednjaka i `eluca (u daljem tekstu donji ezofagealni sfinkter) izgubi svoj normalan tonus, pa zapo~ne vra}anje `eluda~nog sadr`aja u jednjak. @eluda~ni sadr`aj je kiseo i vrlo lako o{teti sluznicu jednjaka. Ukoliko ~esto dolazi do vra}anja `eluda~nog sadr`aja mo`e do}i do zapaljenja sluznice jednjaka, a vremenom i do izmene sluznice, koja menja gra|u i postaje ista kao ona u `elucu. Ukoliko stanje izmenjene sluznice traje du`e vremena, a tegobe se zanemare i ne le~e, na takvoj sluznici se vremenom mo`e javiti i malignitet jednjakakarcinom. Faktori koji potenciraju slabost donjeg ezofagealnog sfinktera su `eluda~na kila (koja se javlja kod gojaznih ili kod osoba koje imaju pove}an pritisak u stomaku), pu{enje, konzumiranje alkohola, kafe, ~okolade, koka kole. ^esto uzrok mo`e biti i prisustvo `u~i
Urologija
u jednjaku, koja je dospela iz `eluca, a normalno se ne nalazi ni u `elucu, ve} u dvanaestopala~nom crevu u koje se lu~i zajedno sa pankreasnim sokom. Upala jednjaka izazvana prisustvom `u~i naziva se alkalni ezofagitis. Endoskopija i dvadeset~etvoro~asovna pehametrija su dijagnosti~ke metode, koje se najvi{e koriste u pacijenata sa sumnjom na postojanje upale sluznice jednjaka. Ukoliko se endoskopskim pregledom uo~i prisustvo `u~i u jednjaku, uz sve higijenskodijetetske mere zahteva se i le~enje medikamentima za pobolj{anje peristaltike, kao i lekova za neutralizaciju `u~i. Poseban je problem kod operisanih bolesnika kojima je odstranjen deo ili ceo `eludac. U toku no}i re|i su pokreti gutanja, koji predstavljaju prirodnu odbranu organizma od prisustva `eluda~nog sadr`aja u jednjaku, te manje koli~ine mogu zavr{iti u disajnim organima, tako da se vremenom mogu javiti i plu}ni simptomi kao hroni~na bolest plu}a, astma, fibroza. Uspe{nost le~enja se mora potvrditi gubitkom tegoba, ali i dijagnosti~kim procedurama. U re|im slu~ajevima, gde tegobe i dalje perzistiraju i pored terapije, treba razmotriti operativno le~enje. dr M.Toski}, spec.interne medicine
Urinarne infekcije kod `ena
NEPRIJATNE, ALI IZLE^IVE Infekcije se dijagnostifikuju pregledom urina uz ostale laboratorijske analize URINARNE infekcije su ~esta oboljenja `ena. Nastaju kao posledica smanjene otpornosti organizma, ~estog zadr`avanja mokra}e, neredovne stolice. Kod `ena postoji i preduslov anatomske prirode-kratka uretra, spoljni mokra}ni kanal, koji potpoma`e infekciju. Uzro~nici su bakterije iz creva, escherichia coli, proteus mirabilis, klebsiella pneumonie, pseudomonas aeruginosa i enterococcus. A, mogu biti i spolja{nje bakterije, npr. sa spoljnih genitalia kao streptococcus, staphilococcus, candidiazis, itd. U organizmu izazivaju zapaljenski proces, koji je pra}en bolom, pe~enjem pri mokrenju, u~estalim mokrenjem i povremeno pojavom krvi u mokra}i. Ukoliko se proces ne le~i, a pra}en je povi{enom temperaturom, tada je pre{ao na gornje urinarne puteve. Pacijentkinje mogu ose}ati slabost, mu~ninu i nagon za povra}anjem. Nele~ene infekcije mogu o{tetiti rad bubrega. Infekcije se mogu dijagnostikovati pregledom urina uz ostale laboratorijske analize, kao {to su - sedimantacija,leukociti,leukoformula, fibrinogen i CRP. Prisustvo povi{enih asotnih materija kao {to su urea, kreatinin i mokra}na kiselina upu}uju na o{te}enje bubrega. Naravno, treba pregledati stomak i uraditi ultrazvu~ni pregled. Taj pregled nam omogu}ava da sagledamo stanje urinarnog
aparata i prona|emo prisustvo raznih anatomskih promena koje onemogu}avaju lak protok urina ili prisustvo stranih tela, npr. kamena. I susedni organi, kao uve}ana materica ili ciste na jajniku, mogu ote`ati pra`njenje be{ike i time odr`avati infekciju. Prisustvo bakterija u urinu bez prisutnih leukocita nisu garancija da pacijentkinja ima infekciju. To stanje se zove zaga|enje ili kontaminacija. Urinarne infekcije se le~e uroantisepticima, tj. lekovima, koji zaustavljaju rast bakterija ili antibioticima, koji ubijaju bakterije. Nije dobro samoinicijativno uzimati antibiotike ve} treba konsultovati lekare. Najispravnije le~enje je kada imamo antibiogram i le~imo po njemu. Uz to se savetuje uzimanje vi{e ~aja i odmaranje. Ukoliko se ispitivanjem na|e neka prepreka, koja se mora otkloniti hiru{kim putem to se mora i u~initi. Le~enje antibioticima nije efikasno ako se ne otkloni uzrok opstrukcije. Zbog toga je jako va`no da se ozbiljno pristupi le~enju urinarnih infekcija. Naro~ito kod mla|ih `ena, jer se kod njih o~ekuje da u trudno}i budu bez ikakvih bakterija, koje bi mogle da ugroze trudno}u. Uz to ide uvek savet da se pije 1,5 do dva litra te~nosti dnevno i da se obavezno reguli{e stolica i time spre~i pojava novih infekcija. dr Ljiljana Stojanovi} Trajkoski, specijalista urologije
11
366 dana uz Vas
Pedijatrija
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Dr Risti}
Gnojna angina i upala krajnika
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Bakterija se lako prenosi, ~esto je dugo prisutna u grlu i nosu, ali izaziva burne reakcije prilikom
>
pada imuniteta BOL u grlu ili zapaljenje grla je jedna od naj~e}ih zdravstvenih tegoba kod dece u ranom detinjstvu, naro~ito tokom zimskih meseci. Ali, ako dete dobije visoku temperaturu, iznad 38,5, bez simptoma prehlade, kijanja, ka{ljanja, promuklosti, to mo`e da ukazuje na streptokokno zapaljenje grla, koje treba le~iti. Kada se ka`e „gnojna angina“, podrazumeva se da je uzro~nik upale piogeni streptokok (Streptococus pyogenes), vrsta bakterije koja se lako prenosi, a koja nekada mo`e i mesecima da bude prisutna u grlu i nosu, ne stvaraju}i nikakvu „{tetu“. To su deca „klicono{e“, koja pri rutinskom uzimanju brisa grla uvek poka`u prisustvo streptokoke u malom broju kolonija, a nisu bolesni. Me|utim, povremeno se ove bakterije okre}u protiv, kada je imuni sistem oslabljen, jer je bio suvi{e optere}en borbom protiv prethodnih, ~estih prehlada i nazeba, ili je dete tu bakteriju „pokupilo“ od svog druga. [ta god da je razlog, bakterija kre}e naglo da osloba|a toksine i druge otrovne materije u organizmu deteta, koje izazivaju bol u grlu i druge tegobe. Grlo deteta je jarko „vatreno“ crveno, prisutne su bele ta~kice gnoja na krajnicima, a limfni ~vorovi vrata su osetljivi i bolni. Dete je bledo, bez apetita i ose}a se izrazito lo{e. Budu}i da su temperatura i bol u grlu, tako|e simptomi prehlade i gripa, dete treba da pregleda pedijatar, ukoliko ove tegobe ne prate ka{alj i curenje iz nosa. Streptokokno oboljenje ne sme olako da se shvati. Ako se ne le~i, mo`e da dovede do komlikacija, kao {to su zapaljenje bubrega i reumatska groznica. I druge bakterije mogu povremeno da prodru u grlo i izazovu sli~ne simptome- stafilokok, hemofilus, pa i neki virusi, kao onaj, koji izaziva infektivnu mononukleozu. Danas je postavljanje dijagnoze mnogo jednostavnije, zahvaljuju}i „brzom streptokoknom testu“. Istra`ivanja pokazuju da je ovaj test, koji traje 20 minuta, jednako precizan kao i daleko sporija analiza klasi~nog brisa, koji se ~eka 24-48h. Analiza krvi iz prsta je va`na i kada sumnjamo na mononukleozu, koja ima veoma sli~an nalaz u grlu. Broj belih krvnih zrnaca i njihov periferni razmaz je pouzdan pokazatelj bakterijske infekcije. Zapaljenje grla se le~i antimikrobnim lekovima, antibioticima koji brzo deluju. Penicilini, prirodni i polusintetski su lek izbora. Deci, koja su alergi~na na ovu grupu lekova, daju se makrolidi i njemu sli~niEritromicin, Klaritromicin, a mogu se dati i lekovi iz grupe cefalosporina. Novi lekovi su napravljeni da se mogu dati u dve, a neki i u jednoj dnevnoj dozi, {to je komforno i detetu i roditelju. Lek se mora uzimati na VREME, u PREPORU^ENOJ dozi i dovoljno DUGO, naj~e{}e deset dana. Ubla`avanje bola u grlu tre-
366 dana uz Vas
SAVET Stomatolozi ka`u: promenite va{em detetu ~etkicu za zube svaki mesec, jer bakterije mogu da se skupljaju u njoj. I, svakako je bacite ako je va{ mali{an imao "gnojnu" anginu.
balo bi da nastupi za 24-36h posle uzimanja antibiotika, a i temperatura }e biti ni`a. Za ubla`avanje bolova u grlu mogu se koristiti sprejevi za grlo, koji sadr`e anestetik, kao i sirupi Brufen ili Paracetamol, koji su istovremeno lekovi i za povi{enu temperaturu, a i bol. De{ava se da roditelji prestanu da daju detetu lek „na svoju ruku“, jer povra}aju lek, jer im je bolje, jer sami „procene“ da vi{e ne treba. Prevremeni prestanak uzimanja propisane koli~ine leka dopu{ta najotpornijim streptokokama, onima koje su pre`ivele prve koli~ine antibiotika, da razviju otpornost na lek i da „uzvrate udarac“ u ja~em obliku. Kada dete povra}a, dakle kada ne mo`emo biti sigurni da }e dobiti potrebnu koli~inu leka i kada je klini~ka slika bolesti ozbilj-
>
PREVENCIJA Vakcina ne postoji. Najbolji na~in da se izbegne ovo oboljenje je odmor, dovoljno sna, vo}a, povr}a, {etnje na ~istom vazduhu, ja~anje prirodnih odbrana va{eg deteta. Dodajte u zimskom periodu vitamin C, A i cink, bilje kao {to je ehinacea, beli luk..
na i te{ka, treba se opredeliti za „neomiljeni“ na~in le~enja, a to su injekcije. Dok ne odu kod lekara, roditelji treba da se pozabave spu{tanjem povi{ene telesne temperature, da deci daju dosta te~nosti i laku hranu. Mo`e se staviti obloga oko vrata (pola alkohol, pola voda), {to }e olak{ati bol, kao i naprskati grlo sprejem, koji u sebi ima anestetik. U svakom slu~aju, kod dece uzrasta od dve do {est godina, kada su mogu}e febrilne konvulzije zbog visoke temperature, odlazak kod de~ijeg lekara ne treba odlagati. Da li treba „~uvati“ krajnike, odnosno kada ih treba operisati ~esto je pitanje u ordinaciji. Definitivan odgovor daje specijalista ORL. „Kandidati“ su ona deca, koja su imala pet dokazanih streptokoknih angina u toku godine. Ako su krajnici i van bolesti ogromni, kriptozni, ako remete normalno disanje i uzimanje hrane, ako deca di{u na usta i „hr~u“ no}u treba se odlu~iti za operaciju. Krajnici su „PRVA LINIJA ODBRANE“ od infekcije, oni su „OGLEDALO“ de{avanja u organizmu i pedijatri se trude da ih sa~uvaju. Kada ih nema u klini~kom pregledu, gubimo jedan va`an UVID! Ne treba ih vaditi pre tre}e godine, osim „tre}eg“ u nosu, koji se mo`e odstraniti i ranije. Dr Ljiljana Lekovic specijaliste pedijatrije
13
366 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Pedijatrija
Dr Risti}
Za{to neka deca kradu
IMATI ILI BITI?
Roditelji prvenstveno moraju da shvate razloge detetovog pona{anja, a potom da strpljivo i uporno re{avaju problem NA pitanje za{to neka deca kradu te{ko je dati jednostavan odgovor. Postoje mnogi odgovori, ali nijedan nije dovoljan da se razume ovakvo pona{anje. Kao i sva druga i dobra i lo{a pona{anja ni{ta ne po~inje tek u tinejd`erskom dobu. Zato je potrebno da se vratimo bar deset godina unazad, jo{ u period kada dete nije krenulo u {kolu. Jedna od po~etnih premisa je da dete do pete godine ne razlikuje sasvim za{to su neke stvari dozvoljene, a druge ne. Dete
to obratite pa`nju i nadomestite mu ono {to mu nedostaje. Pojedina deca uzimaju od bra}e ili sestara jer im se dive, jer im zavide, ili su ljubomorni. I o tome treba razgovarati. Neki klinci, na primer, ose}aju se nesigurno, jer ne doprinose porodici kao mama i tata, koji zara|uju pa imaju potrebu da „zarade“ novac, tj. pozajme. Razlozi su nebrojani, ali verujte, dete uglavnom ne}e znati da ih iska`e.
>
to treba da nau~i. Uglavnom se pona{a po principu zadovoljstva: ono {to po`eli volelo bi da je njegovo i to odmah. ^ak i u periodu odoj~eta, koje `ele}i hranu ima do`ivljaj kako hrana i nastaje zato {to ono to `eli. Mama u toj fantaziji u~estvuje tako {to dete uklju~uje u princip realnosti. Ako dete nau~i da sve {to po`eli dobije odmah, bez ostatka ili suprotno, stalno je ne~ega li{eno, `eljno samo zato {to roditelji smatraju da ga treba ~eli~iti (ali mu ne obja{njavaju razloge koji su razumni i istiniti, ve} to ~ine zato {to „treba biti strog“) dete poku{ava samo da zadovoljava svoje sve ve}e potrebe, pa i da ukrade ako ne dobije. Ako roditelj na vreme razume detetove razloge i strpljivo i razlo`no se pozabavi time, problemi }e jednostavno nestati. Ali, tu su i stru~njaci, koji jo{ u tom ranom periodu (bolje {to pre) mogu da pomognu. Roditelji su tu prvenstveno da razumeju razloge detetovog pona{anja. Primera radi, neka deca iz radoznalosti „~eprkaju“ po maminim i tatinim stvarima i ponekad i uzmu ne{to, tek da bude kod njih kada mama i tata nisu tu. Va`no je da i na
14
SAVET RODITELJIMA Budite otvoreni da ~ujete, saose}ajni, ali poka`ite i zabrinutost. Dakle, najva`nija je prva reakcija roditelja, ako je mogu}e bez pravljenja skandala, ali sa isticanjem opasnosti takvog pona{anja kratkoro~nih i dugoro~nih posledica. Va`no je ustanoviti koji je detetov motiv za takvo pona{anje. Imajte u vidu da dete iz stida mo`e da sla`e ili jednostavno ne zna o ~emu je re~.
Zato je va`no da kada to otkrijete poku{ate bez ljutnje da razumete za{to je do toga do{lo, smireno razgovarate sa detetom, bez te{kih re~i i vre|anja. Nekada se ovaj akt pozajmljivanja odnosi i na apel deteta da vi{e budete sa njim i posvetite mu svoje slobodno vreme. Neka deca rade sve ono {to roditelje izbezumljuje jer su, verovali ili ne, ovi roditelji jedino i potpuno emocionalno uklju~eni u odnos sa svojom decom samo kada ih ova naljute. U svakom slu~aju, od va{e reakcije kada se prvi ili ponovljeni prekr{aj desi zavisi}e kakva }e evolucija ovog problema biti. A, za{to neka deca tek u tinejd`erskom periodu po~inju da kradu? Odgovor na ovo pitanje se uglavnom odnosi na neadekvatno re{avanje ovog problema u detinjstvu. Ali, nekada se to de{ava kada tinejd`er ima nekriti~nu potrebu da se priklju~i kriminogenoj grupi. I ovde su koreni pona{anja daleko unazad od tinejd`erskog doba. Jedino, u slu~aju zabludelog nesigurnog deteta, koje kroz ekstremne grupe traga za svojim identitetom, re{enje je u razumevanju i pomo}i da se sna|e na drugi na~in i zadovolji potrebu za sigurno{}u i va`no{}u. Va`no je razumeti i da se sa tinejd`erima vodi pa`ljiv i strpljiv razgovor, bez vre|anja i kritikovanja, sa akcentom na pomo}i, koja mo`e do}i od roditelja ili stru~nog lica. Nije preporu~ljiv isti na~in razgovora kao sa malim detetom. Olivera Aleksi} Hil, de~ji psihijatar, porodi~ni terapeut
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu
Psihologija
366 dana uz Vas
Po{ast savremene civilizacije
STRES KAO IZAZOV Stresni doga|aj je uvek {ansa a ne pretnja ili gubitak
STRES je danas naj~e{}e upotrebljavana re~, ~esto tuma~ena na razli~ite na~ine. Tako smo do{li do toga da pod stresom podrazumevamo sve ono {to nam se de{ava u toku dana, a {to nam se ne dopada ili nam ne odgovara. Ta~nije, sve ono {to do`ivljavamo kao neprijatno. Naravno, to nije ba{ tako. Stres je u su{tini reakcija odgovor organizma na ugro`avaju}e dejstvo ne~ega (stimulusa iz spolja{nje ili unutra{nje sredine). Predstavlja posebnu vrstu odnosa ~oveka i sredine. ODBRANA Funkcija ovakve reakcije organizma je pre svega odbrambena. Organizam se brojnim fiziolo{kim reakcijama {titi od ugro`avaju}ed dejstva okoline ili nekih ose}aja u telu a istovremeno poku{ava da se na njih prilagodi. Osnovna karakteristika ove reakcije je-daje ona uvek ista bez obzira na ono {ta je ona pokrenula. U svim situacijama kada je organizam „napadnut“ nastupaju fiziolo{ke reakcije. Odbrambena reakcija organizma odvija se u tri faze. To su faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenosti. U prvoj fazi organizam se putem fiziolo{kih promena priprema za aktivnost. U drugoj fazi dolazi do prilago|avanja organizma na novonastale promene, ali i o{te}enja organizma. A,u tre}oj, poslednjoj fazi, organizam je pobe|en. Naj~e{}e tegobe koje se javljaju u ovoj fazi, a koje su posledica du`eg dejstva stresa su: nesanica, ~este i jake glavobolje, hipertenzija, napetost, bolovi u stomaku, poreme}aj organa za varenje i sl. Pored spolja{njih okolnosti koje dovode do stresa (kao {to su traumati~ni doga|aji, razna infektivna oboljenja, fizi~ko naprezanje, i sl.) postoje i unutra{nji ose}aji u telu koji mogu izazvati stres (kao {to su jake emocije koje dugo traju - bes, strah, strepnja, i sl.)
NESKLAD Naravno, postoje individualne razlike u reakcijama na stres - isti `ivotni doga|aj nekog ostavlja ravnodu{nim, a nekog uznemiri do te mere da proizvede razne fizi~ke tegobe i da mu je potrebna pomo} stru~njaka. Te individualne razlike obja{njavamo razlikama u proceni situacije, tj. razli~itim procenama pretnje koje takva situacija sadr`i. Razlike u proceni situacije proizilaze, jednim delom, iz na~ina na koji osoba tuma~i uzroke lo{ih doga|aja. Uzrok tome su i odre|ene crte li~nosti gde ljudi uop{teno dele na na pesimiste i optimiste. NE[TO IZME\U Pesimisti su skloni da uzroke lo{ih doga|aja tra`e u sebi i daju obja{njenja koja se ne menjaju tokom vremena. A, optimisti uzroke tra`e u spolja{njim situacijama i obja{njenja su im nestalna i podlo`na promeni tokom vremena. Ni jedno ni drugo nije ono {to nas {titi od stresa. Prava stvar je sredina. Stresom, dakle, mo`emo nazvati takav odnos ~oveka i sredine koji se procenjuje kao {tetan, prete}i i ugro`avaju}i. Ta~nije, to je takva vrsta odnosa individue i spolja{nje sredine u kojoj postoji nesklad izme|u zahteva sredine i mogu}nosti individue da na te zahteve odgovori. TRENING Me|utim, stresni doga|aj je uvek mogu}nost, izazov i {ansa, a ne gubitak, pretnja ili rizik. Ono {to mo`emo da Vas nau~imo je da na takve doga|aje gledate kao na: 1) doga|aje koji se mogu kontrolisati i predvideti i 2) da je svaka promena mogu}nost za dalji razvoj i napredak li~nosti. To posti`emo u~enjem relaksacije, treningom ve{tina kontrole, autogenim i asertivnim treningom. Jelena Suboti}, psiholog
15
11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.co.yu