Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 8 Jun 2008

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

366 dana uz Vas

Dr Risti}

ZLATNI KOMPAS

Sadr`aj

broj VIII jun 2008.

Ko`a je ogledalo du{e 3 Pravilna nega doprinosi lepoti i skladu Injekcijom protiv bora 4 Proces starenja mo`e da se uspori Higijena noge {titi 5 Atletsko stopalo Kad mozak „proklju~a“ 6-7 Sun~anica i toplotni udar Odmor bez bola 8-9 Prva pomo} na letovanju Hrana kao lek 10-11 Ishrana u letnjim mesecima Izme|u ~eki}a i nakovnja 12-13 Zapaljenje srednjeg uva nije prijatno Pali an|eli 14 Testiranje droga u urinu [kola roditeljstva 15 U Domu zdravlja Dr Risti} svake srede u 18 ~asova

Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.co.yu e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisªdr-ristic.co.yu

2

„Ni{ta nije vrednije od ovog dana“, rekao je veliki pesnik Gete, a znameniti nau~nik Albert Ajn{tajn je umno zaklju~io: „Postoje dva na~ina da pro`ivite `ivot. Jedan je - kao da ni{ta nije ~udo. Drugi je - kao da je sve ~udo.“ [ta nam je namera da vam, dragi na{i ~itaoci, skromno napomenemo?

Jednostavno - zastanite na tren i pomislite o ~udima svakodnevnog `ivota, o letnjem jutru, o jednostavnim radostima i sre}i, koja se mo`e prona}i u obi~nim stvarima. Pred nama je leto. Ali, ukoliko o njemu ne mislimo samo kao o uobi~ajenoj godi{njoj meni ve} i kao o simbolici na{eg `ivota onda je to izvesno najva`nija faza za svakog ~oveka. Bilo da pripadamo mla|oj generaciji, onoj koja `ivi neko svoje prole}e, ili pravoj, zreloj generaciji, u puno}i leta, ili, mo`da, onoj koja `ivi svoju zlatnu jesen - svi bi se u jednom slo`ili da ba{ to leto simbolizuje okosnicu na{eg `ivota. Leto je zeleno, leto je i zrelo `ito, leto je slasno vo}e, leti sunce ima najve}u snagu...

Leto je i vreme odmora, kratkog predaha od nagomilanih `ivotnih obaveza. Leti smo najvi{e sa porodicom i prijateljima u prirodi. Leti najvi{e `elimo da se posvetimo i sebi i dragim ljudima u okru`enju. Zato smo ovaj broj na{eg ~asopisa posvetili ba{ njegovom veli~anstvu - letu, u svakom pogledu.

Pre svega, ovaj broj donosi niz saveta na{ih stru~njaka kako iskoristiti ovo godi{nje doba na najbolji mogu}i na~in. Tako, dr Bojana Nikoli} savetuje kako izbe}i sun~anicu i toplotni udar, dr Jelena Vukadinovi} upozorava bez kojih lekova ne smemo nikako na godi{nji odmor, a dr Dubravka Vujovi} govori o ishrani u letnjim mesecima, jer je to zasigurno najbolji (i najbogatiji) period kada pravilnom ishranom mo`emo da doprinesemo boljem zdravlju pa i izgledu.

Ali, pored ovih stru~nih saveta valja se prisetiti i onih malih, obi~nih, svakodnevnih pravila, koja, ~ini se, tek letnjih dana `ive punim sjajem.

Sinonim za dobar odmor je, na primer, odmarati se u nekoj senovitoj borovoj {umi, tik iznad mora i peska, ~itaju}i neko dobro {tivo. Nedavno je na srpski jezik preveden roman „Leto pre sumraka“ Doris Lesing, dobitnice Nobelove nagrade za knji`evnost u minuloj godini. Ovaj naslov je na izvestan na~in bio i {lagvort za ovaj uvodnik iako sam naslov pomalo nagove{tava sumoran kraj. Ali, Doris Lesing u „Letu pre sumraka“ promi{lja o odnosu izme|u pojedinca i dru{tva, inteligencije i ose}anja, bolesti i zdravlja, ulozi `ene u modernom svetu. Leto u ovom romanu simbolizuje zrelost, ali i preispitivanje pa i strepnju od onog „sumraka“, koji donosi jesen,stabilnost, nikako kraj ve} jedan fini smiraj.

E, ba{ zbog ovog naslova romana, koji vam toplo preporu~ujemo da pro~itate na nekoj pla`i ovog leta, na neki na~in vas opominjemo da iskoristite ovo leto da se relaksirate, obnovite energiju, posetite lekare i sistematski se pregledate, da se zdravo hranite,ve`bate, jedete {to vi{e vo}a i povr}a, kojeg je u izobilju na pijacama, da se dru`ite sa dragim i pozitivnim ljudima u letnjim ba{tama, da izbegavate sve opasnosti sun~anja oko podneva, {to vi{e {etate u jutarnjim i ve~ernjim satima, da ~itate i da radite sve ono {to je blagotvorno za va{e mentalno i fizi~ko zdravlje.

U ovom broju pi{emo i o nezi ko`e , higijeni nogu, upali uha...

U jesenjem broju ~ekaju nas nove teme o svim lepim i ne{to manje lepim stranama tog godi{njeg doba i `ivotnog perioda.

Tako|e, iako na samom kraju, nikako manje va`na za na{u ku}u nije i ~injenica da je Dom zdravlja Dr Risti} jedna prava porodi~na firma.

Stoga, zahvaljujemo svima koji nesebi~no poma`u rad i razvoj Doma zdravlja Dr Risti} preko Fonda za javno zdravlje Dr Milutin Risti}. A, mi i dalje ostajemo na usluzi na{im pacijentima, 24 ~asa, svih 365 dana. Za vas smo tako ~itavo leto otvoreni za savete pre puta, po dolasku sa odmora kao i za sve one koji ostaju ovog vrelog leta u Beogradu.

Dom zdravlja Dr Risti}

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Kozmetologija

366 dana uz Vas

Pravilna nega doprinosi lepoti i skladu

KO@A JE OGLEDALO DU[E

KO@A je vrlo slo`en i heterogen organ. Primarni zadatak joj je za{tita celog organizma i unutra{njih organa od negativnih uticaja okoline. Ko`a reaguje na sve te opasnosti i tra`i adekvatnu pomo} da bi odbranila sebe i ceo organizam. Njeni zahtevi su veoma jasni i lako se uo~e. Pravovremeno reagovanje na zahteve ko`e je jedan od bitnih uslova, koji }e doprineti uspe{nom re{avanju problema ko`e.

OSNOVNI TIPOVI KO@E su: NORMALNA KO@A Sekretorna i eksretorna funkcija obezbe|uju normalan izgled, bez anomalija, bez pro{irenih pora, grubosti ili naraslina, bora, pro{irenih krvnih sudova, maljavosti i mrlja. Svetle je boje, vla`na, elasti~na, sa finim diskretnim masnim filmom.

MASNA KO@A Debela i ~vrsta. Sjajna je od suvi{nog masnog filma na povr{ini.

Ima pro{irene pore. Ako nije negovana na njoj se vide crne mrlje - KOMEDONI, a ~esto i o`iljci kao posledica infekcija.

SUVA KO@A Posna, suva, bez sjaja. Tanka i osetljiva bez pro{irenih pora.

Vremenom gubi svojstva elasti~nosti. Sklona je brazdanju i boranju. Na njoj su ~esto izra`eni pro{ireni kapilari.

ME[OVITA KO@A Tip ko`e, koji se naj~e{}e sre}e. To je ko`a kod koje centralni delovi lica imaju odlike masne ko`e (delovi nosa, centralni deo brade, izme|u obrva i srednji deo ~ela), a ostali delovi su suvi (o~ni kapci, obrazi i vrat).

>

OSNOVNI POSTUPCI NEGE 1. ^I[]ENJE KO@E 2. ZA[TITA KO@E 3. NEGA KO@E 4. HRANJENJE KO@E 5. REGENERACIJA KO@E

Normalan izgled sve`e, elasti~ne i glatke ko`e posti`e se odvijanjem normalnih metaboli~kih procesa u organizmu, koji zavise od dovoljne koli~ine vode. Tokom `ivota ko`a izgubi elasti~nost, sve`inu i glatkost. Stvaraju se bore, a na pregibima se neprimetno stanjuje i su{i. U poodmaklom `ivotnom dobu ko`a je izrazito suva, bez vlage i elasti~nosti.

Iako je u senilnoj ko`i dovoljan sadr`aj vode, atrofiran je epidermalni, povr{inski sloj ko`e, koji je tanak i suv. To je sve posledica smanjene funkcije ko`e, kao i atrofije `lezda u ko`i i promena kolagenih i elasti~nih vlakana. Starenje ko`e je posledica senilne i solarne degeneracije. Pravilno odabrana kozmetika omogu}uje da ko`a ostane normalna. Kozmeti~ki tretman se sastoji u pove}anju debljine i ~vrstine dermisa.

Funkcija kozmetike nije terapeutska ve} za{titna (profilakti~na) i treba da odr`ava homeostazu ko`e.

Stoga, kozmetika bi trebala da bude ograni~ena na najbolju negu ko`e: omek{avanje i ovla`ivanje ro`nog sloja ili korekciju vidljivih nedostataka. Me|utim, aktivne materije (upotrebljene u preparatima za negu), koje penetriraju (prodiru) kroz epidermis, se smatraju lekovima, jer mogu izazvati sistematske efekte.

Ninoslav Stamenkovi}, „Chemoflor“ - @eneva

3

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

366 dana uz Vas

Dermatologija

Dr Risti}

Proces starenja mo`e da se uspori LICE bez bora i stara~kih pega san je ve}ine onih koji su u zlatnom periodu `ivotne zrelosti. Ko`a kako stari postaje sve tanja i suvlja, gube}i elasti~nost. Sun~eva svetlost i pu{enje najvi{e doprinose o{te}enju ko`e daju}i fine i grube bore, sun~ane pege i fleke.

Po~etak i znaci starenja ko`e su individualni. Spolja{nji faktori udru`uju se sa biolo{kim nasle|em tako da ko`a svakog ~oveka stari na svoj na~in.

FOTO STARENJE Starenje ko`e je kompleksan biolo{ki proces, koji zahvata sve slojeve ko`e. Spolja{nje, tzv. foto starenje je rezultat izlaganja ko`e spolja{njim faktorima, prvenstveno UV zra~enju. Foto starenje je izrazito na delovima ko`e, koji su izlo`eni dejstvu svetlosti, pre svega, na licu, vratu, dekolteu i na rukama i predstavlja dodatnu provokaciju prirodnom starenju.

Jedno je sigurno, proces starenja ko`e se ne mo`e zaustaviti, ali postoje na~ini da se odlo`i i uspori. Savremena medicina je u cilju odlaganja starenja ko`e do{la do mnogih zna~ajnih rezultata.

Popunjavanje tkiva injekcijom u cilju podmla|ivanja ili ispravljanja defekta ko`e se javlja jo{ po~etkom XIX veka, kada je prvi put iskori{}eno sopstveno masno tkivo radi ispravljanja ulegnu}a u ko`i lica. Kasnije su injekcije parafina postigle visoku popularnost.

INJEKCIJOM PROTIV BORA Zatim se, po~etkom XX veka, koriste silikoni sa odli~nim kozmetskim rezultatima. Danas se koristi sve ve}i broj supstanci u dermatolo{koj praksi, kao {to je kolagen, hijaluronske kiseline ili sintetski proizvodi. U tehnologiji proizvodnje ovih supstanci cilj je da su one pouzdane i efikasne, da se njihovo kori{}enje mo`e ponavljati, da ne izazivaju alergijske ili onkogene efekte te da su dugotrajne i jeftine.

Savremena medicina je na{la neke od odgovora na pitanje „kako odlo`iti starenje“

>

AKVAMID Akvamid je sintetski preparat u obliku gela i ima trajno (do`ivotno) dejstvo na mestu ubrizgavanja. Ubrizgan u ko`u sme{ta se tako da se potpuno sjedinjuje sa okolnim tkivom te ko`i daje potpuno prirodan izgled.

FEJS LIFTING Tradicionalno podmla|ivanje ko`e lica posti`e se hirur{kim operacijama zatezanja ko`e lica, tzv. fejs liftingom. Primenom botoksa i drugih supstanci za popunjavanje bora injekcijom izbegava se hirur{ka intervencija, koja je skupa i rizi~na, jer ponekad mo`e da bude opasna po `ivot ili da dovede do neprijatnih ne`eljenih efekata. Primena ovih supstanci je jednostavna, efekat je brz i pacijent se ne izla`e visokim tro{kovima, niti odustvovanju

4

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

> sa posla i iz socijalne sredine. Tretiranje injekcijama botoksa ili akvamida zadr`ava se prirodni karakteristi~an izgled lica pacijenta. Primenom ovih supstanci posti`e se i le~enje i korekcija promena na ko`i nastalih posle odre|enih bolesti i trauma.

Naro~ito, o`iljaka od akni, opekotina, mehani~kih povreda i sl.

Tretman ko`e botoks i akvamid injekcijom se mo`e kombinovati.

Kombinacija ova dva preparata daje izuzetno pobolj{anje u

366 dana uz Vas

BOTOKS Botoks je po hemijskom sastavu supstanca, koju proizvode bakterije i daje efekte najdu`e do {est meseci.

U medicini se botoks koristi i za le~enje gr~a o~nih kapaka, zrikavosti, krivo{ijosti, kod pove}anog znojenja pazuha i {aka i dr.

ubla`avanju fiziolo{kog procesa starenja ko`e i spre~avanja preranog starenja pod dejstvom negativnih faktora iz spolja{nje sredine.

Ukoliko `elite novu blistavu i zategnutu ko`u lica, mo`ete se obratiti lekarima na{eg Doma zdravlja, koji }e prema tipu va{e ko`e i promena na ko`i predlo`iti i primeniti najadekvatniji tretman. dr Zorica Milosavljevi}

Atletsko stopalo

HIGIJENA NOGE [TITI GLJIVI^NA infekcija stopala - atletsko stopalo je bolest ko`e sa kojom 70 odsto odrasle populacije bar jednom u `ivotu ima probleme. Tim te`e, {to barem 50 odsto obolelih od gljivi~ne infekcije istovremeno imaju i obolele nokte.

Ljudsko telo je „doma}in“ velikom broju razli~itih mikroorganizama, bakterija i gljivica. Neke od njih su za telo korisne, dok druge u odre|enim uslovima ubrzanog razmno`avanja mogu izazvati infekciju. Gljivice naro~ito vole tople, vla`ne, mra~ne, pokrivene delove na{eg tela, bez dovoljno ventilacije, kao {to su pregibi na ko`i izme|u no`nih prstiju. Zatvorena obu}a, svakodnevno no{enje patika i poja~ano znojenje dodatni su ~inioci koji stopala pretvaraju u „raj“ za gljivice. Tako je jedna od naj~e{}ih gljivi~nih infekcija nazvana atletsko stopalo, zbog no{enja sportske obu}e ili patika. ^e{}e se javlja u adolescenata i odraslih osoba mu{kog pola. Naj~e{}i simptomi su intenzivan svrab, crvenilo, ispucana ko`a izme|u no`nih prstiju, posebno ~etvrtog i petog. Ko`a je kao skuvana sa beli~astim ljuspama, a mogu se javiti i sitni mehuri}i. Infekcija se mo`e preneti i na druge delove stopala, uklju~uju}i nokte, pa ~ak i druge delove tela. Ako su inficirani nokti oni zadebljavaju, imaju neugodan miris, javljaju se bele pege po noktima (`u}kaste ili sme|e promene boje), kao i zadebljanje nokta.

Infekcija gljivicama mo`e se dobiti i od drugih ljudi, koji je ve} imaju, ukoliko se hoda po vla`nom ili mokrom podu na bazenu, svla~ionicama, sauni, na pla`i, wellness i spa centrima.

Dijagnoza gljivi~ne infekcije se postavlja na osnovu pregleda stopala, uzimanja strugotina ko`e i nokta, koji se analiziraju direktnom mikroskopijom i uzgajanjem kulture uzro~nika.

Le~enje uklju~uje primenu niza antigljivi~nih preparata kao {to su kreme, te~nosti, kapsule i tablete. Ako se javi sekundarna bakterijska infekcija ili alergijska reakcija na gljivicu to zahteva i drugu vrstu le~enja.

Samole~enje stopala podrazumeva ~e{}e pranje stopala, najmanje jednom dnevno, dobro su{enje ~istim frotirom i dr`anje noge suvom. ^arape treba ~e{}e menjati, bar dva puta dnevno. One treba da budu od pamuka ili vune.

Stopala treba odr`avati ~istim i suvim redovnim posipanjem pudera u prahu. Kada se hoda po vla`nim ili mokrim podovima treba koristiti sandale ili papu~e. Cipele i predmeti li~ne higijene ne smeju se deliti sa drugim osobama. Prilikom izbora obu}e opredeliti se za onu koja omogu}ava cirkulaciju vazduha, a sportsku obu}u redovno ~istiti i prozra~ivati. Patike svakako nisu obu}a koja se mo`e nositi po ceo dan i u svim godi{njim dobima. dr Zorica Milosavljevi}, spec. dermatovenerologije

5

366 dana uz Vas

Op{ta medicina

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dr Risti}

Sun~anica i toplotni udar

KAD MOZAK „PROKLJU^A“ Pre letovanja bar dva meseca priprema. Sun~anica po~inje jakom glavoboljom, vrtoglavicom, povra}anjem... Rashla|ivanje - prva pomo} VISOKE temperature tokom predstoje}ih letnjih meseci mogu nepovoljno uticati na zdravlje, posebno starije populacije i hroni~nih bolesnika. Tokom poslednjih godina, sun~anice i toplotni udari su znatno u porastu zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Aklimatizacija je proces kroz koji se organizam prilago|ava novim klimatskim uslovima. Prema nekim autorima sportske medicine, za potpunu aklimatizaciju potrebno je ~ak 60 dana postepenog prilago|avanja iz ~ega je lako zaklju~iti da na godi{nji odmor odlazimo lo{e prilago|eni novim klimatskim uslovima.

Letovanje naj~e{}e traje 15 dana i u tom periodu nastojimo da {to vi{e u`ivamo u svim blagodetima mediteranske ili tropske klime, pa ~esto preforsiramo mogu}nosti na{eg metabolizma.

Zbog izlaganja visokim temperaturama mogu nastati poreme}aji termoregulacije - sun~anica i toplotni udar.

SUN^ANJE „HLADNE GLAVE“ SUN^ANICA nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi odnosno uticaju sun~eve toplote. Na{e telo reguli{e termoregulaciju radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za vreme velikih vru}ina kroz ko`u proti~e znatno ve}a koli~ina krvi. Koriste}i krv kao rashladnu te~nost, telo {titi svoje najva`nije organe, posebno mozak.

Ukoliko nesmotreno izla`emo glavu uticaju sunca temperatura u na{oj glavi se znatno pove}ava. Telo }e poku{ati da rashladi mozak na taj na~in {to }e vi{e hladne krvi upu}ivati u glavu.

6

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Time dolazi do pro{irenja krvnih sudova mozga i do naglog pova}anja njegove zapremine, {to uslovljava pojavu simptoma koji su jako sli~ni potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slu~ajevi sun~anice se mogu zavr{iti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Sun~anica po~inje jakom glavoboljom, ko`a je suva, uz stalno pove}anje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povra}anje. Ukoliko se oglu{imo na ove alarme ubrzo zatim mo`e do}i do zujanja u u{ima, poreme}aja vida pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano.

Pogor{anju osnovnog stanja mo`e doprineti i pove}ano znojenje. Na taj na~i se gubi znatna koli~ina te~nosti i minerala, naro~ito kalijuma, koji je veoma va`an za sve biohemijske procese u organizmu, pre svega u mozgu. Zato se i kod mladih ljudi mogu javiti umor, malaksalost, a kod starijih i konfuzija pa i gubitak svesti.

366 dana uz Vas

je u takvim uslovima ote`ano znojenje i prirodno hla|enje organizma. U takvim uslovima dolazi do poreme}aja centra za termoregulaciju pri ~emu temperatura tela stalno raste i dose`e vrednosti i do 40-og podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje mo`e do}i do trajnih o{te}enja i neurolo{kih poreme}aja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja mo`e prouzrokovati stanje {oka.

Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti simptomi malaksalosti i gr~eva, vrtoglavica, `e|, slabost i malaksalost. Zbog dehidratacije osoba prestaje da se znoji i ose}a jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u u{ima, pulsiranje u grudima i jaku vru}inu. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave - iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ko`a unesre}enog je topla, vidljivo povi{ene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan. Mogu se

>

[E[IR GLAVU ^UVA Sun~anicu mo`ete izbe}i ukoliko koristite dobru za{titu. Najva`nije je adekvatno za{titi glavu. Nositi ka~kete ili {e{ire sa obodom, prozra~nih materijala.

Ode}a mora odgovarati klimatskim uslovima, va`no je da je od prirodnih tkanina i svetlijih boja. Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu tako da je potrebno uzimati {to vi{e te~nosti. Ishrana tako|e mora biti uravnote`ena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. Va`no je nadokna|ivani kalijum i magnezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naro~ito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni ure|aji, temperature u odnosu na spolja{nju sredinu ne bi trebalo da se znatno razlikuju.

Osobu za koju sumnjate da pati od sun~anice potrebno je odmah smestiti u hladovinu ili u rashla|enu zatamnjenu prostoriju i raskomotiti joj ode}u. Unesre}enog treba postepeno rashla|ivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hla|enjem se mo`e prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke, ali valja izbegavati ona pi}a koja uti~u na krvotok, posebno kafu i alkohol. U te`im slu~ajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je {to pre pozvati lekara.

PEKARI I MORNARI TOPLOTNI UDAR je vrlo sli~an sun~anici, s tom razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar se mo`e desiti radnicima u pekari ili u industriji kraj visokih pe}i, kao i neopreznom voza~u koji seda u pregrejan auto, kamperu koji spava u lo{e opremljnom {atoru ili mornaru kraj pregrejanog brodskog motora.

Toplotni udar nastaje kao rezultat, ~esto naglog, prekomernog pove}anja telesne temperature i nemogu}nosti organizma da temperaturu odr`i u normalnim granicama. Obi~no se javlja kada je pove}ana vla`nost vazduha u vreme letnjih sparina, jer

javiti gr~evi, zenice su u po~etku su`ene, a kasnije pro{irene.

Ovo je te`ak akutni poreme}aj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najte`im slu~ajevima mo`e uzrokovati komu i smrt unesre}enog. Zato je neophodna intervencija lekara.

U slu~aju toplotnog udara kao i kod sun~anice mora se intervenisati i odmah po~eti sa rashla|ivanjem. Unesr}enog treba skloniti u hladovinu, skinuti mu ode}u i obilno ga rashla|ivati hladnom vodom. Istovremeno je potrebno odmah pozvati hitnu pomo}.

Za vreme toplotnog udara telo gubi sposobnost termoregulacije tako da se mo`e pregrejati ili u nekim slu~ajevima rashladiti.

Zbog toga je u te`im slu~ajevima neophodno stalno meriti telesnu temperaturu i, naravno, shodno tome unesre}enog hladiti ili utopljavati.

Jako je va`no nadoknaditi izgubljenu te~nost i minerale, skrenuti pa`nju da se radi o ozbiljnom poreme}aju zdravlja i obavezno se javiti lekaru.

Toplotni udar, kao i sun~anica, mo`e se spre~iti odevanjem koje je primereno klimatski uslovima. Glavu treba za{tititi prozra~nom kapom ili {e{irom, a telo laganom i prozra~nom ode}om. dr Bojana Nikoli}, lekar op{te medicine

7

366 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Preventivna medicina

Dr Risti}

Prva pomo} na letovanju

ODMOR BEZ BOLA Na putovanje nikako bez tableta protiv povra}anja, protiv dijareje, lekova protiv povi{ene temperature...

LETO je vreme godi{njh odmora kada ljudi putuju zbog zabave, odmora ili lak{eg pre`ivljavanja te{kih klimatskih uslova. Na odmor kre}emo zdravi i verujemo da }emo se takvi i vratiti.

Me|utim, to, na`alost, nije uvek tako. Infekcije zaga|enom vodom, hranom, ujedi insekata, posledice preteranog izlaganja sun~evim zracima... [ta u~initi da nam sve to ne pokvari dugo o~ekivan odmor? [ta od lekova i pomo}nih lekovitih sredstava treba uvek da imate kod sebe, a da opet ne preterujete, jer u va{em koferu, ipak, treba da bude mesta i za ode}u?

Da krenemo od po~etka, dakle od samog puta do `eljene destinacije. Mnogima je muka u prevozu bilo da je to avion, auto, autobus ili brod. Simptomi su mu~nina, vrtoglavica, glavobolja, povra}anje, malaksalost. Ukoliko prepoznajete neki od ovih simptoma 20-ak minuta pre puta treba da uzmete tablete antihistaminika (npr. Dimigal ili Dramina jednu tabletu odrasli, a Ÿ do ½ tablete deca, u zavisnosti od uzrasta). Pre puta nemojte se prejesti, jedite suvu hranu u manjim koli~inama (nekoliko krekera, tost ili hleb). Ukoliko putujete avionom najmanje }e vam biti muka ako sedite u centralnom delu aviona, tj. izme|u dva krila. U automobilu sedite napred i otvorite prozore da u|e {to vi{e sve`eg vazduha. Glavu zabacite unazad, naslonite je na naslon i poku{ajte {to manje da je pomerate. Gledajte ispred sebe, dva do tri metra u daljinu. Na brodu ne boravite na prednjem delu, tj. na pramcu, ve} u centralnom, jer je on najstabilniji.

Prvih nekoliko dana po dolasku na more ili planinu budite oprezni sa du`inom izlaganja tela sun~evim zracima. Ko`a je nepripremljena i obi~no se opekotine i de{avaju upravo na po~etku letovanja ~ak i pored

8

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

za{titne kreme. Ukoliko opekotine zahvate ve}u povr{inu ko`e neophodno je rashla|ivati je i na nju naneti neko od sredstava u vidu pene ili mleka , koje ubrzava njen oporavak.

Zbog promene klime, hrane i vode na letovanju mo`e do}i do trovanja hranom i do pojave dijareje. U tom slu~aju dobro bi bilo poneti kapsule antidijaroika (npr. Linex ili Flonivin BS -3-4 x1 kapsulu dnevno). Pored ovih lekova dobro bi bilo da pijete ~aj od nane ili kamilice. Prilikom povra}anja ili ~estih stolica dolazi do velikog gubitka te~nosti i elektrolita i da bi se oni nadoknadili neophodno je da uvek imate nekoliko kesica rehidratacione soli (npr. Orosal pra{ak), koji se rastvori u pola litra prokuvane i prohla|ene vode i pije polako (gutljaj na 2-3 min.).

Kada su velike vru}ine, organizam br`e gubi vodu tako da bi trebalo piti najmanje 2 litra te~nosti dnevno (kombinovati obi~nu i gaziranu mineralnu vodu). Najbolje bi bilo da pijete fla{iranu vodu kako bi se smanjila verovatno}a pojave crevnih infekcija.

Vodite ra~una gde i {ta jedete, naro~ito ukoliko putujete u zemlje afri~kog kontinenta. Poznato je da se hrana leti br`e kvari, ne jedite ni{ta {to je sumnjivog mirisa ili ukoliko je pakovanje izmenjenog oblika.

Uz stoma~ne tegobe ponekad se javi i visoka temperatura, ali i bol u grlu i upala krajnika. Dobro bi bilo poneti i neki lek za povi{enu temperaturu-antipiretik (kao {to je Febricet ili Paracetamol), koji mogu da piju i deca i odrasli. Deci do 12 godina ne davati Aspirin. Ukoliko temperatura potraje du`e od tri dana neophodno je potra`iti stru~nu pomo} lekara. Nikako se ne preporu~uje da antibiotike po~nete da pijete „na svoju ruku“.

Na moru probleme mogu da izazovu i razni ujedi i ubodi. Ujed meduze izaziva bolno pe~enje i otok, ubod ribe pauka - bol, a isto tako i bodlje je`a, a na mestu uboda mo`e se razviti infekcija. [ta uraditi protiv meduza i ribe pauka? Ope~eno mesto dobro isprati morskom vodom i dezinfikovati. Ovaj povre|eni deo istrugati blago no`em (tupim delom), kako bi se otklonile sve dla~ice meduze. Zatim potopiti ovaj deo u toplu vodu i dr`ati 30-40 minuta: toplota deluje kao protivotrov. Posle toga namazati kremom na bazi kortizona (sa receptom u apoteci). U ovim slu~ajevima ne koristiti antihistaminske (protivalergijske kreme), jer one menjaju svojstvo na suncu.

Ukoliko vas ubode je` ubodeni deo nikako ne oslanjati na tlo da iglice ne bi jo{ dublje u{le u nogu. Ubodeni deo dobro oprati i dezinfikovati, a zatim uzeti ~istu pincetu i pa`ljivo vaditi bodlje, a vade se tako {to se ~upkaju u istom pravcu kako su u{le pod ko`u. Ako ih ne izvadite, ne brinite, samo }e opravak malo du`e trajati. U svakom slu~aju ubodeni deo treba dobro dezinfikovati jodom ili alkoholom i umotati gazom.

Tako|e, i alergije na sunce i jod iz morske vode mogu izazvati burne reakcije ko`e i organizma. Zato je potrebno poneti neki od gelova na biljnoj osnovi poput Hypergela, koji se nanosi na promene na ko`i. Ukoliko pored manifestacija na ko`i do|e i do gu{enja potrebno je popiti lek iz grupe antihistaminika (npr.

Aerius ili Bronal 1x1 tabl. za odrasle, a za decu sirup). Osobe koje voze i uzimaju ove lekove treba da imaju u vidu da oni mogu da dovedu do sedativnog efekta i do pospanosti.

Pored lekova uz sebe uvek treba da imate 100 ml 70% alkoholnog rastvora, 3% rastvor hidrogena, flastere, zavoj, sterilne gaze 5x5 cm, leukoplast, antibiotski sprej (npr Enbecin).

Hroni~ni bolesnici obavezno treba da nose svoju terapiju i redovno da je koriste. dr Jelena Vukadinovi}, lekar op{te medicine

>

366 dana uz Vas

TOPLOTNI GR^EVI Gr~enje mi{i}a izaziva jake, iznenadne bolove. Leti se to ~esto de{ava u vodi ili na suncu - „toplotni gr~evi“. Uzrok je gubitak vode i mineralnih soli znojenjem. Nedostatak kalijuma i magnezijuma naj~e{}e izaziva gr~enje mi{i}a. [ta uraditi? Ako vas uhvati gr~ u listovima, treba dr`ati koleno istegnuto, a prste na nogama {to vi{e podignuti ka vama. Ako se gr~evi pojave u butinama, istegnite {to vi{e nogu i {to vi{e mo`ete gurajte koleno unazad. Deo tela u kojem se pojavio gr~ treba masirati i to od dole ka gore, kako bi se aktivirala cirkulacija. Najbolje bi bilo da popijete me{avinu, koja sadr`i kalijum, magnezijum i vitamin C. Ovde vam tako|e mo`e pomo}i rehidrataciona so.

Ako nemate tako ne{to, popijte odmah neki multivitaminski napitak.

9

366 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Interna medicina

Dr Risti}

Ishrana u letnjim mesecima

HRANA KAO LEK Leto je svakako najbolji period kada pravilnom ishranom mo`emo da doprinesemo boljem zdravlju i izgledu. Vo}e prija, masno}e gu{e, voda hladi SVE `ivotne namirnice, koje sa~injavaju na{u hranu ne sadr`e podjednako materije, koje su potrebne na{em organizmu. Zbog toga je veoma va`no da se u svim godi{njim dobima hranimo raznovrsno, kombinovanjem belan~evina, masti, ugljenih hidrata, minerala, vitamina i vode. U kombinovanju razli~itih namirnica leto, ipak, ima svoje specifi~nosti. Letnji meseci su vreme kada zbog visokih temperatura vazduha i ~esto pove}ane vla`nosti vazduha mo`e do}i do odre|enih zdravstvenih tegoba ili usled nepravilnog konzumiranja hrane i pi}a ili zbog nepravilnog pripremanja hrane. Evo nekoliko preporuka da se ti zdravstveni problemi izbegnu.

VODA NAJBOLJI ELIKSIR Veliki uticaj na termoregulaciju ~ove~jeg organizma ima ravnote`a vode i mineralnih materija. Veliki gubitak vode i mineralnih materija znojenjem, udru`en sa visokom spoljnom temperaturom, mo`e dovesti do dehidracije organizma {to se mo`e spre~iti uno{enjem odgovaraju}e koli~ine te~nosti. Zdrava osoba bi trebalo da unese oko 1,5 -2 litra te~nosti dnevno.

Ukoliko ste na aktivnom odmoru tada za svaki sat fizi~ke aktivnosti oko pola litra te~nosti. Preporu~uje se obi~na i mineralna voda, vo}ni sokovi, limunada i ostala negazirana bezalkoholna pi}a. Ne preporu~uju se pi}a, koja podsti~u izlu~ivanje te~nosti iz organizma, a to su sva pi}a koja sadr`e kofein, tein i alkoholna pi}a, bez obzira na koli~inu. Ukoliko se, ipak, ne `elite odre}i tih napitaka potrebno je pove}ati uno{enje vode da bi se nadoknadio gubitak te~nosti. Kod mladih i zdravih organizama taj mehanizam izlu~ivanja i ose}aj `e|i, koji se nakon toga javlja, radi besprekorno, ali kod ljudi preko 60 godina starosti ose}aj `e|i ne sledi potrebe organizma za vodom te se preporu~uje uzimanje te~nosti u pravilnim vremenskim razmacima bez obzira na ose}aj `e|i.

Preporu~uju se umereno rashla|ena pi}a, jer pi}a na granici zale|ivanja {tete onim delovima tela sa kojima dolaze u kontakt zbog velikih temperaturnih razlika i dugoro~no o{te}uju povr{insko tkivo organa za varenje ~ime stvaraju prostor za zadr`avanje mikroorganizama i mogu}e upalne procese. Tako|e je po`eljno piti ~e{}e manje koli~ine te~nosti umesto odjednom velike koli~ine.

TRPEZA PUNA VO]A Pravilo broj dva je: jedite {to vi{e sve`eg vo}a i povr}a kao i celih `itarica i mahunarki. Ovakvom ishranom osigurava se unos korisnih hranljivih sastojaka, posebno vitamina, minerala, elektrolita, vlakana i vode. Ne zaboravite osnovne higijenske navike u pripremanju hrane kao {to su pranje vo}a i ostalog {to se 10

konzumira bez termi~ke obrade. Vo}e jedite kada je najpotrebnije, a to su jutro i prepodnevni sati kao i period izme|u ru~ka i ve~ere (u`ine). Ne jedite vo}e odmah posle obroka, jer se tada, zbog varenja prethodno unesene hrane, vo}e fermentira i daje ose}aj nadutosti i te`ine. ^e{}e treba jesti sirovo povr}e, na primer: spana}, strugani celer, karfiol, {argarepu i sli~no. Salatu od sirovog povr}a za~initi maslinovim uljem, senfom i limunovim sokom. Ne treba zaboraviti da sve`e vo}e i povr}e sadr`i i veliku koli~inu prirodnih antioksidansnih materija (polifenoli, likopen, vitamin C, beta-karoten i dr.), koje omogu}avaju za{titu od ateroskleroze i smanjuju rizik od nastanka malignih bolesti.

>

[TO MANJE MASNO]A Uno{enje masno}a u letnjim mesecima treba smanjiti zbog lak{eg podno{enja vru}ine. Ograni~ite unos ~vrstih masti do 10 odsto dnevno. Osim koli~ine, bitna je i vrsta masno}e koju konzumirate. Preporu~uju se hladno ce|ena ulja (npr. maslinovo ulje), bez prevelikog pr`enja i vi{ekratne upotrebe.

Za razliku od drugog povr}a, mahunarke (pasulj, gra{ak, boranija, soja, so~ivo, kikiriki, bob, leblebija) imaju sposobnost vezivanja azota iz vazduha (pomo}u nitrobakterija na korenu) i tako stvaraju kvalitetne proteine s esencijalnim aminokiselinama.

Mahunarke su upravo zbog sadr`aja kvalitetnih proteina mogu}a zamena mesu i zna~ajno doprinose zdravoj ishrani. @alosno je {to se u na{oj svesti mahunarke nalaze na donjem delu lestvice

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

po`eljnih namirnica, a sve do nedavno neke od njih spadale su u kategoriju sto~ne hrane (soja). Takvom (pogre{nom) utisku u velikoj meri doprinelo je i to {to tokom varenja mahunarki dolazi do stvaranja gasova u debelom crevu {to je svakako neprijatna nuspojava.

Mahunarke su daleko najbolji i najve}i izvor biljnih proteina u ishrani, a kada se kombinuju sa `itaricama mo`e se posti}i zadovoljavaju}a biolo{ka vrednost aminokiselina. Osim toga mahunarke su, s izuzetkom soje i kikirikija, malomasne namirnice koje nose malo kalorija. Ako se posebno razmatraju one mahunarke koje sadr`e masti, onda treba re}i da se radi o mononezasi}enim i vi{estruko nezasi}enim masnim kiselinama, koje su mnogo povoljnije za organizam od zasi}enih masnih kiselina iz masno}a `ivotinjskog porekla. Kori{tenje mahunarki u svakodnevnoj ishrani sigurno menja masno}e u krvi i sni`ava nivo holesterola.

>

366 dana uz Vas

^E[]E A MANJE Raporedite dnevni unos hrane na pet do {est manjih obroka. Kompletan doru~ak je jako va`an. Tako|e, po`eljno je da se ne iscrpljujete raznim dijetama i gladovanjem.

RIBA ^UVA SRCE Riba sadr`i mnogo korisnih sastojaka i odli~an je izvor biolo{ki vrednih proteina, vitamina rastvorljivih u mastima i minerala, ali je nedovoljno zastupljena u ishrani ljudi. Meso riba je visoke nutritivne i biolo{ke vrednosti, lako je svarljivo. Sastavljeno je od biolo{ki vrednih proteina, koje karakteri{e povoljan odnos esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Masti riba sadr`e polinezasi}ene omega - 6 masne kiseline i omega - 3 masne kiseline. Naro~ito bogate ovim kiselinama su sku{a, haringa, srdele, tuna, bakalar, beli amur, beli i sivi tolstolobik, jezerska pastrmka i losos. Meso ribe ima nizak sadr`aj holesterola (50-75mg na 100g). Ribe su odli~an izvor mineralnih materija i to najvi{e fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, a morske ribe i joda, koji je

potreban za sintezu hormona {titne `lezde. Od hidrosolubilnih vitamina u mesu riba su prisutni: vitamin B1, B2, niacin, pantotenska kiselina, a od liposolubilnih vitamin A, vitamin D, vitamin E i vitamin K. Koncentrat vitamina A i D je riblje ulje, koje se dobija iz jetri morskih riba hladnog mora.

Meso ribe je svarljivije od drugih mesa, jer je mi{i}no tkivo sastavljeno od ne`nih mi{i}nih vlakana. Zato se meso riba lako i brzo kulinarno priprema, a varenje u digestivnom traktu traje 2 do 3,5 sata, za razliku od mesa kopnenih `ivotinja ~ije varenje traje od 3,5 do 5 ~asova. Iz tog razloga po konzumiranju ribe veoma brzo se javlja ose}aj gladi. Brzim varenjem mesa riba i ribljih proizvoda digestivni trakt se manje optere}uje, tro{i se manje energije i digestivnih sokova, a sve to ima pozitivan uticaj na organizam u letnjim mesecima.

Obratite pa`nju na sve`inu ribe, posebno kod plave ribe, jer se tokom neadekvatnog ~uvanja stvara alergen histamin {to mo`e dovesti do alergijskih reakcija u vidu crvenila vrata, lica i sl. neposredno nakon konzumiranja takve ribe. U letnjim mesecima se ne preporu~uju crvena mesa.

Izvori belan~evina moraju biti razli~iti te se preporu~uju belan~evine i `ivotinjskog (meso i riba, mleko i mle~ni proizvodi i jaja), ali i biljnog porekla (`itarice i njihovi proizvodi, krompir, mahunarke). Za razgradnju belan~evina mora se potro{iti vi{e energije nego za masti i ugljene hidrate, {to prakti~no zna~i da se organizam vi{e zagreva (sagorevanjem jednog grama belan~evina razvija se toplota od 4,1 kalorija). Proizvodi od soje se lako vare i dobri su izvori belan~evina za sva godi{nja doba.

Preporu~uju se mle~ni proizvodi sa niskim procentom masti, jer se lako podnose u toplim danima i obezbe|uju potrebnu koli~inu kalcijuma i proteina. Kod izbora sira trebalo bi dati prednost mladom, sve`em siru, jer su tvrdi sirevi masni i kalori~ni. dr Dubravka Vujovi}, specijalista interne medicine

11

366 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Pedijatrija

Dr Risti}

Zapaljenje srednjeg uva nije prijatno

IZME\U ^EKI]A I NAKOVNJA

Naj~e{}i uzrok zapaljenja srednjeg uva je virusna infekcija gornjih disajnih puteva.

Pa`ljivo le~enje podrazumeva kombinaciju lekova protiv bolova, povi{ene temperature i alergija. Deci sa navr{ene dve godine preporu~uje se Pneumokokokna vakcina

12

VODE]E mesto me|u oboljenjima u ranom uzrastu, svakako je zapaljenje srednjeg uva. Srednje uvo predstavlja skup {upljina ispunjenih vazduhom, a deli se u tri dela: u{na (Eustahijeva tuba), bubna duplja (kavum timpani) i mastoidne }elije. Ove {upljine oblo`ene su sluzoko`om, koja je u stvari nastavak sluzoko`e `drela. U{na tuba spaja bubnu duplju sa dnom nosnih {upljina-to je kanal du`ine ~etiri centimetra, koji je kod dece kra}i i {iri.

Bubna duplja je sli~na bubnju (otuda i ime), pre~nika 15 mm i u njoj se nalaze slu{ne ko{~ice. Njihov zadatak je da preuzimaju zvu~ne vibracije i prenesu ih u unutra{nje uvo. Prednji zid je bubni otvor-Eustahijeve-u{ne tube, a spoljni zid ~ini sama bubna opna, koja odvaja srednje od spoljnjeg uva. Bubna opna je providna opna, sedefasta, okrugla, pre~nika jedan sentimetar.

Lanac slu{nih ko{~ica prolazi kroz bubnu duplju od spolja prema unutra. ^ine ga: ~eki}, nakovanj i uzengija. Mastoidne }elije su {upljine ispunjene vazduhom, koje predstavljaju pro{irenja

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

bubne duplje, a njihov reljef se mo`e napipati iza u{ne {koljke.

Ove }elije imaju va`ne odnose sa mo`danicama, sa sinusom, velikim i malim mozgom i li~nim `ivcem.

NAJ^E[]I UZROCI ZAPALJENJA Anatomija srednjeg uva obja{njava za{to dolazi do upale. Rekli smo da se sluzoko`a `drela nastavlja u {upljine srednjeg uha, da je u{na tuba vodoravnija i kra}a kod dece, {to ih izla`e ve}oj opasnosti od infekcije, da je ~est pratilac prehlade, gripa ili neke druge infekcije disajnih puteva, koje su u ranom detinjstvu ~este.

U novije vreme nau~nici su otkrili ko su deca, koja }e verovatno bolovati od ponavljanih infekcija srednjeg uva. To su oni mali{ani ~iji su roditelji i srodnici imali ~este upale kao deca. Odoj~ad, koja se hrane na fla{icu, ~e{}e obolevaju, nego deca koja sisaju. Deca u obdani{tima, jaslicama, kao i deca sa oslabljenim i o{te}enim imunim sistemom, ~e{}e pate od ove bolesti.

Naj~e{}i uzrok zapaljenja srednjeg uva je virusna infekcija gornjih disajnih puteva, prehlada i grip. Ove bolesti mogu izazvati stvaranje ve}e koli~ine te~nosti u usnoj - Eustahijevoj tubi, tako da te~nost ne mo`e da oti~e iz srednjeg uva. Ina~e, ova te~nost poma`e u za{titi od stranih organizama i odvodi se kroz tubu u grlo.

Me|utim, ako natekne sluzoko`a tube, te~nost mo`e da ostane zatvorena u srednjem uhu izazivaju}i zapaljenje i infekciju. Ovo izaziva bolni pritisak, koji vremenom, bez le~enja, mo`e da izazove pucanje bubne opne. Alergija na polen, pra{inu, `ivotinjske dlake ili hranu mogu da imaju isti efekat. Bakterije mogu neposredno da izazovu upalu srednjeg uva, ali one obi~no prate virusne ili alergijske reakcije, brzo pronalaze}i put u toplo i vla`no „okru`enje“ srednjeg uva. Me|u bakterijama, koje se naj~e{}e nalaze u inficiranom srednjem uvu, su i one odgovorne za upalu sinusa, plu}a, a zovu se pneumokoke i ima ih vi{e od 20 tipova.

Ako dete ima bol u uvu, koji je pra}en zapu{enim nosem ili koji curi, zapaljenim grlom ili povi{enom temperaturom, ako se dr`i za uvo, ima neute{an i bolan pla~ u toku no}i kada je u le`e}em polo`aju, uznemirenost i razdra`ljivost, smanjen ili nikakav apetit, obratite se lekaru. Ponavljani napadi mogu da dovedu do o{te}enja sluha i te`ih infekcija.

Izolovani oblik, koji se lako le~i je akutno zapaljenje srednjeg uva ako se bolest povu~e. Ako se ponovo pojavi do tri puta u periodu do 6 meseci ili ~etiri puta u jednoj godini, zove se ponovljeno zapaljenje srednjeg uva. Ako traje nedeljama i ne povu~e se zove se hroni~no zapaljenje srednjeg uva.

DUGOTRAJNO I UPORNO LE^ENJE Cilj le~enja je da se otkloni uzrok upale, smanje tegobe i spre~i ponavljanje infekcije. Po{to smo rekli da je zapaljenje srednjeg uva obi~no prouzrokovano virusnim infekcijama, le~enje ima za cilj da ubla`i tegobe: daju se dekongestivi-za smanjenje ote~enosti eustahijeve tube, antihistaminici-lekovi protiv alergija, lekovi protiv povi{ene temperature i bola, brufen ili paracetamol.

Primena antibiotika indikovana je kada se sumnja ili doka`e

>

366 dana uz Vas

SAVET PLUS Nutricionisti kao prevenciju predla`u uzimanje vitamina A, C i Zn. Svaku upalu le~ite kako je propisano i otpratite do kraja. Odstranite iz svog doma {tetne materije, pra{inu, ne pu{ite. Alergije na hranu mogu, tako|e da igraju va`nu ulogu kod zapaljenja srednjeg uva, pa ako je va{e dete podlo`no ovoj bolesti, poku{ajte da smanjite upotrebu p{eni~nih proizvoda i za~ina, koji su ja~i alergeni od ostalih vrsta hrane. I na kraju, ako va{ mali{a ima pune dve godine, vakcini{ite ga Pneumokoknom vakcinom. (Ova vakcina je zakonom obavezna u ve}ini zapadnih zemalja).

da je bakterija „u igri“. Mnogi lekari se boje da }e se bakterije, koje su „pritajene“ u srednjem uhu, bez primene antibiotika razmno`iti i izma}i kontroli i napraviti ozbiljne komplikacije kao {to su o{te}enje ili gubitak sluha. Oni isti~u da su ove komplikacije i postale retke upravo zahvaljuju}i antibioticima. Da bi bili sigurni, mnogi lekari le~e sve upale srednjeg uva, bez obzira kog su porekla. Lekovi izbora su amoksicilini sa klavulonskom kiselinom, penicilini, cefalosporini. Le~enje treba da traje deset dana.

Nedavno su lekari uo~ili te{ko}e kod le~enja, pokazalo se da pneumokoke stvaraju odbrambeni enzim, koji spre~ava delovanje antibiotika. Zato se deci sa navr{ene dve godine, koja imaju ~este, ponavljane upale, preporu~uje Pneumokokna vakcina. Daje se u jednoj dozi, bez revakcine. Nema ne`eljenih reakcija.

U slu~aju da zapaljenje srednjeg uva izazove komplikacije, lekar }e se odlu~iti za operativni zahvat, koji }e zaustaviti infekciju.

Jedna od tehnika je miringotomija-bu{enje bubne opne u cilju osloba|anja te~nosti iz srednjeg uva. Ako se Eustahijeva tuba potpuno zatvori zbog oticanja, hirurg u njih mo`e da stavi ventilacionu cev~icu, koja }e drenirati sadr`aj u spoljni u{ni kanal.

Ako ponavljane infekcije „tre}eg krajnika“ prouzrokuju ~esto zapaljenje srednjeg uva, preporu~uje se njihovo odstranjivanje.

Do odlaska lekaru, detetu treba dati lek protiv bola i povi{ene temperature, dr`ati uspravno odoj~e i hraniti ga na ka{i~icu. Ako bebu morate da hranite na fla{icu, ne radite to u le`e}em polo`aju. Staviti tople obloge na uvo i ne davati antimikrobne lekove „na svoju ruku“.

Lekovi} dr Ljiljana,specijalista pedijatar

366 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Biohemija

Dr Risti}

Testiranje droga u urinu

PALI AN\ELI

Ujedinjene nacije su 26. jun proglasile za Dan borbe protiv upotrebe narkotika - droge te je to povod da odgovorimo na pitanje kako je mogu}e utvrditi da li je neko korisnik droge

UPOTREBA ili preciznije, zloupotreba droge svakako je jedan od najve}ih problema dana{nje civilizacije. Onima koji ih koriste mo`e da na{kodi kako telesno tako i mentalno, emocionalno i naposletku - dru{tveno. Zavisnost izaziva promene u izgledu i pona{anju koje uti~u na ukupne socijalne odnose pa tako i na poslovne (i svake druge radne) rezultate. Neretko, samo jedan zavisnik od droge dovodi do potpunog kraha porodice.

Rutinski ili tzv. screening test, kojim se mo`e proveriti da li je neko koristio drogu podrazumeva pregled uzorka urina.

Prilikom ovog testiranja valja voditi ra~una o nekim ograni~enjima.

Uzorak urina treba pripremiti u odgovaraju}oj bo~ici, koja se mo`e nabaviti u laboratoriji ili u apoteci. Za testiranje mo`e se koristiti bilo koji uzorak uzet u toku dana, s tim {to je po`eljno da se prethodno ne konzumira ve}a koli~ina te~nosti. Uzorci urina, koji su mutni, (sadr`e vidljive ~estice ili mehuri}e) nisu podobni za testiranje. Uzorak ne sme biti razbla`en vodom. U uzorak ne sme ni{ta da se dodaje, poput sokova, razbla`ene sapunice i tome sli~no. Tako|e, ne sme da sadr`i hemijske konzervanse, oksidanse, izbeljiva~e ili bilo kakvu hemijski aktivnu supsatncu.

Da bi se mogla testirati droga u urinu, ona se prvo mora apsorbovati kako bi pre{la u krv, a potom izlu~iti urinom.

Taj proces za ve}inu droga traje oko tri sata, {to zna~i da u tom periodu svakako ne treba raditi testiranje.

Da bi se bolje razumelo sa ~im se danas suo~avamo dobro je pobrojati koje sve vrste psiho - aktivnih supstanci danas „vladaju“ tr`i{tem i, na`alost, vrebaju da upropaste naro~ito mlade ljude.

>

OPREZ [ta u~initi u slu~aju kada je negativan nalaz testiranja ?

Negativan rezultat ukazuje na odsustvo testirane droge u datom uzorku urina. Svaki test ima takozvani prag koncentracije za navedenu vrstu droge odnosno njene metabolite. Ukoliko je koncentracija ispod navedenog praga dobi}e se svakako negativan nalaz, {to mo`e da ima dvostruko zna~enje: ili da testirana osoba ne konzumira ispitivanu drogu ili da je pro{lo dosta vremena od poslednje upotrebe droge ~ime je njena koncentracija svakako niska i samim tim i nalaz negativan.

pu{enja, a trajanje podra`aja od jedne cigarete je od 90 do 120 minuta, uz prolazne smetnje pam}enja i zna~ajno oslabljenu koncentraciju sa znacima prolazne konfuzije i anksioznosti. Kod pojedinih testova, koji su manje osetljivi, pozitivan nalaz mo`e da se dobije ukoliko je testirana osoba konzumirala anelgetike slabijeg intenziteta dejstva poput Ibuprofena.

>

PROCENA [ta u~initi u slu~aju kada je pozitivan nalaz testiranja ?

Pozitivan rezultat najverovatnije govori o prisustvu droga odnosno njihovih metabolita u urinu. Posle razgovora sa testiranom osoboma svakako treba proceniti da li treba ponoviti testiranje sa drugim uzorkom urina ili ga uputiti u specijalizovane ustanove gde se pouzdanijim metodama mo`e utvrditi prisustvo droga u krvi odnosno urinu.

NAJ^E[]E VRSTE DROGA SU: 1.Kanabinoidi THC: Marihuana - poput su{enog per{una sa komadi}ima stabljike ili semenkama zamotano u obliku cigarete. Ha{i{ - sme|a ili crna poga~a ili kola~i}. Na~in konzumiranja - pu{enjem ili jedenjem. Efekti - izaziva ose}aj euforije, koji je najja~i 20-30 minuta od po~etka

14

2.Opijati: Morfin - poput belih kristala, tableta ili rastvora.

Kodein - tamna te~nost razli~ite gustine, kapsule, tablete.

Heroin - beli do tamno sme|i prah ili crni katranasti {tapi}i.

Na~in konzumiranja - oralna konzumacija, intravenski, pu{enje, u{mrkavanje. Opijati su psihoaktivne supstance, koje se dobijaju preradom smole iz opojnog maka. Kod

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

manje osetljivih testova, ukoliko su konzumirani lekovi, koji sadr`e opijate ili njihove derivate poput Caffetina, plivadona, antitusici (lekovi protiv ka{lja), mogu dovesti do la`no pozitivnog rezultata. Hrana ili ~aj, koji sadr`e sastojke maka, tako|e mogu interferirati i uzrokovati la`no pozitivan nalaz.

3.Kokain je produkt lista koke, naj~e{}e je u vidu belog kristalnog praha i unosi se u{mrkavanjem, intravenski ili se greje sa te~no{}u pa se njegove pare udi{u. Do pozitivne interferencije mogu dovesti lekovi koji se koriste kod hiperkineti~kih popreme}aja kod dece ili lekovi koji se koriste kao supresori apetita u le~enju gojaznosti.

4.Amfetamini se nalaze u vidu praha, tableta, kapsula i veoma su sna`nog mirisa i gorkog ukusa. Unose se oral-

Pedijatrija

366 dana uz Vas

nim putem, u{mrkavanjem ili ubrizgavanjem. Kod manje osetljivih testova la`nu pozitivnost mogu dati lekovi koji se koriste kod prehlada (efedrin) ili u sklopu le~enja alergija.

5.Ecstasy se obi~no nalazi u vidu tableta ili kapsula. U organizam se unosi oralnim putem, u{mrkavanjem mada mo`e i intravenski. Naj~e{}i efekti su produ`ena budnost sa potisnutim ose}ajem za `e|, umor i san. Du`im konzumiranjem nastaje promena sr~anog ritma, porast pritiska, poreme}aj centra za termoregulaciju {to ima za posledicu porast temperature, znojenje, gr~enje mi{i}a, itd. dr Danka Forcan Jovovi}, specijalista klini~ke biohemije

U Domu zdravlja Dr Risti} svake srede u 18 ~asova

[KOLA RODITELJSTVA Najva`nija `ivotna uloga je roditeljstvo. ^esto se u njoj ne snalazimo. U Domu zdravlja Dr Risti} stru~njaci svake srede u 18 ~asova savetuju kako biti {to bolji u toj ulozi BITI roditelj je, naravno, potpuno prirodna stvar, ali mnogo puta se svi pitamo koliko smo zaista dobri u toj ulozi i koliko mo`da gre{imo. Ponekad iz najbolje namere svom detetu napravimo problem, a ponekad i neo~ekivano mu mnogo pomognemo.

Zbog toga se Dom zdravlja Dr Risti} opredelio da otvori „[kolu roditeljstva“, po{to je od svih zanimanja danas najte`e biti - roditelj. Jer, svim drugim zanatima i znanjima u~e nas u raznim {kolama. Kako biti roditelj nikad nas niko ne u~i.

Sa aspekta pedijatrije od samog starta vrlo su va`ni ultrazvu~ni pregledi o kojima u na{oj {koli mo`ete dosta saznati. Ultrazvu~ni pregledi kukova odoj~eta u prvoj godini rade se zbog pra}enja razvojnog poreme}aja kuka, koji je bio ~est na na{im prostorima, pa ga ima u na{em genetskom nasle|u. Manje ga ima ili uop{te nema u drugim delovima sveta, pa se roditelji ~ude, za{to se ne radi u USA, Australiji..

Savetuju se kontrole kukova u drugom, ~etvrtom i {estom mesecu, odnosno, dok ehosonografska slika ne poka`e znake zrelosti kuka. Koji su to pokazatelji?

Odre|en odnos ko{tanog i hrskavi~nog tkiva za uzrast, pojava jezgra oko{tavanja, oblik ~a{ice zgloba i, naravno, da li glavica butne kosti normalno nale`e na ~a{icu zgloba. Va`an je podatak da li u porodici najbli`ih srodnika postoji problem vezan za kukove, jer spomenuli smo nasle|e. Tako|e, kakav je bio poro|aj, da li su blizanci u pitanju? Kakav je klini~ki pregled kukova? Svako odoj~e je poseban slu~aj. Savet }e Vam dati Va{ pedijatar.

Naj~e{}e se savetuje slede}e: Koristite {irok povoj dok se ne pojavi zrnce oko{tavanja, {to je naj~e{}e sa 4.meseca. Beba le`i, pa joj {irok povoj ne smeta. Radite sa Va{om bebom ve`be za kukove prilikom svakog presvla~enja, tzv. ve`be otvaranja. Veoma

su korisne. I ne `urite da Va{a beba SEDNE . Od {estog meseca, ako je sve u redu, sedenje mora da ide spontano, jer nisu samo zdravi kuki}i uslov za ovaj korak.

Oslonac na noge,ne pre devetog meseca,na dubak zaboravite. Stavite Vaseg mali{u na pod, okru`ite ga igra~kama, sedite sa njim, i u`ivajte...

Ovom „{kolom“' ne `elimo da Vam nametnemo bilo kakva pravila, niti tra`imo od Vas da menjate ne{to {to ne `elite.

Samo `elimo da Vam uka`emo na to kako mo`ete u svojoj najva`nijoj `ivotnoj ulozi biti jo{ bolji.

Tako|e, u „{koli roditeljstva“ ispri~a}emo Vam i slede}e: • koji su psiho-fizi~ki faktori va`ni za razvoj Va{eg deteta • kako nau~iti dete da se pravilno hrani i kako re{iti eventualne probleme sa ishranom • kako da svoje dete nau~ite da ceni sebe • kako deca vide svet • kako da smanjite agresivnost Va{eg deteta i za{to se ona javlja • koji su modeli pona{anja i kako uti~u na dete • kako na dete uti~e nagrada i kazna • kako dete u~initi „emotivno inteligentnijim“ • {ta u de~ijem svetu zna~e pri~e, crtani filmovi, bajke...

• kako dete pripremiti za polazak u vrti}, {kolu...

• {ta zna~e i kako reagovati na ljubomoru, suparni{tvo i neslaganje me|u bra}om i sestrama • o pubertetu i adolescenciji Sve ovo i jo{ mnogo vi{e mo`ete ~uti u besplatnom savetovali{tu - „[kola roditeljstva“ Doma zdravlja Dr Risti}, svake srede od 18 ~asova. dr Lekovi} Ljiljana, spec. pedijatrije

15