Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 15 mart 2010

1

Dr Risti}

365 dana uz Vas

SVE BOJE PROLE]A “ Kad ne bismo imali zimu, prole}e ne bi bilo u toj meri prijatno. „ Anne Bradstreet, 1655.

••Sadr`aj •

broj XV mart 2010.

Ishranom do zdravlja Test intolerancije na hranu Bar{un je opet u modi Nega ko`e posle zime Ta mala, ~udna stvorenja Alergija na grinje Zglobovi ne trpe uljeze Infekcijski artritis Lenjo oko Slabovidost [ansa za novi `ivot Transplantacija i donorstvo organa Upornost ra|a `ivot Bra~ni sterilitet Ko to be{e Alchajmer?

Problemi sa pam}enjem ili demencija Vreme je za bebe Najradosniji trenutak za porodicu

Impressum

3 4-5 6-7 8 9 10-11 12-13 14 15

• Osniva~: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Risti}“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Risti} • Redakcija: Marija Mati}, Sanja Mr|anov • Saradnici u ovom broju: Dr Olga Had`i}/Dr Zorica Milosavljevi}/Dr Dragoljub Popovi}/Dr Tatjana Jovi}/Dr Ana Milojevi}/ Dr Borisav Mandi}/Dr Marica \uran/Dr Slavica Golubovi}/Dr Ljiljana Lekovi}/ • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • [tampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tira`: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631

2

PROLE]E do`ivljavamo kao vreme rasta, razvoja, obnavljanja, {anse za nove po~etke. Ve} sama pomisao na to da ono sti`e ~ini nas bolje raspolo`enim. [ta nas to pokre}e u prole}e posle dugih, iscrpljuju}ih zimskih dana? Ve} same re~i En Bredstrit, prve ameri~ke pesnikinje, britanskog porekla,nedvosmisleno ukazuju na neku novu energiju, koja potiskuje zimsku „uspavanost“.

Prole}e je prirodni „eliksir“ raspolo`enja. Sa fiziolo{kog aspekta, promene raspolo`enja tokom prole}a se obja{njavaju, pre svega, pove}anjem koli~ine neurotrasmitera serotonina i smanjenjem hormona melatonina. Serotonin nastaje specifi~nim biohemijskim procesom unutar nervnih }elija i uklju~en je u regulaciju raspolo`enja, seksualne `elje, apetita, sna, memorije, sposobnosti za u~enje i nekih vidova socijalnog pona{anja. Melatonin je hormon, koji prozvodi epifiza i u~estvuje u regulaciji cirkadijalnih (dnevnih) ritmova. Tokom zime metabolizam je orijentisan na prevazila`enje lo{ih vremenskih uslova, a kad nastupe sezonske promene, kao {to su porast temperature, pove}anje koli~ine dnevne svetlosti, dolazi do hormonalnih i metaboli~kih promena, {to uti~e i na na{e raspolo`enje.

Neki terapeuti su skloni da ka`u da je ~ovek ogledalo univerzuma, a prole}e je doba promena i sasvim izvesno da te promene uti~u i na ljudsku psihu. Dani postaju du`i, topliji, u vazduhu se ose}a miris prirode, ~ujemo cvrkut ptica, boje oko nas su svetlije i {arenije..., ~itava priroda o`ivljava, postaje nemogu}e da se i mi ne ose}amo druga~ije.

Na prole}e zapo~injemo „veliko spremanje“, iz ku}e uklanjamo stare stvari, osloba|amo se vi{ka ode}e, po~injemo da nosimo svetlije boje, ose}amo se lak{im i opu{tenijim... Postajemo motivisaniji, po~injemo da preispitujemo, defini{emo ili redefini{emo svoje ciljeve. @elimo da izgledamo bolje, `elimo da se ose}amo bolje. Mo`emo vi{e!

Ipak, osim pozitivnih efekata, novo godi{nje doba mo`e i negativno uticati na nas. Postoje ljudi, koji su osetljiviji na vremenske promene, tzv. „meteoropate“. Kod pojedinih osoba su te promene intenzivne, dugotrajnije i ote`avaju im normalno funkcionisanje. Za njih bismo mogli re}i da pate od sezonskog afektivnog poreme}aja, koji se defini{e kao poreme}aj raspolo`enja pod uticajem promene godi{njih doba. Naj~e{}e je tokom jeseni i zime, ali se mo`e pojaviti i u prole}e ili leto. Dok tokom jeseni i zime preovla|uje depresivno raspolo`enje, u prole}e i leto se mogu javiti eufori~nost, hipomanija, anksioznost (pove}ana uznemirenost), nesanica, razdra`ljivost, gubitak apetita i te`ine, pove}anje seksualnog nagona. Depresivno raspolo`enje je mogu}e i tokom prole}a, ali re|e. Treba imati u vidu da, ukoliko navedene promene traju du`e i remete svakodnevno funkcionisanje, korisno bi bilo obratiti se stru~njaku za pomo}.

Nemojte dozvoliti da vam navedene promene remete `ivot, u~inite ono {to je do vas kako bi se lak{e adaptirali na novonastale promene. Na|ite svakodnevno vremena za boravak u prirodi (bar 20 minuta tokom dana..., npr. pri povratku sa posla iza|ite dve stanice ranije iz autobusa, pro{etajte..., umorni ste, ali koristi}e vam vi{e nego boravak u zagu{ljivom prevozu). Zaboravite zatvorene fitnes centre, ve`bajte na otvorenom ({etajte, tr~ite, vozite bicikl ili rolere...).

Hranite se zdravo (budite umereni, unosite ravnomerno razli~ite namirnice, jedite sezonsko vo}e i povr}e). “Pustite“ u stan {to vi{e dnevne svetlosti. Sedite blizu prozora kad ste u zatvorenom, bilo kod ku}e ili na poslu. Dekori{ite prostor u kome boravite svetlijim bojama, lepim, vedrim sitnicama. Nabavite biljke (ukoliko je mogu}e i u kancelariji). Podse}a}e vas na predivno vreme, koje vas ~eka posle zavr{etka radnog dana. Opustite se, nau~ite i primenjujte tehnike relaksacije. Izaberite i u`ivajte u muzici, knjigama i filmovima, koji vam prijaju. Provodite vreme sa dragim ljudima, ali nikako u stanu ili kafi}u. Iza|ite u prirodu. Volite! Iskoristite dan!

Irina Radanovi}, dipl. psiholog

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Test intolerancije na hranu

Laboratorija

ISHRANOM DO ZDRAVLJA

Laboratorijskim testom se utvr|uje koje namirnice treba isklju~iti iz ishrane kako bi sa~uvali zdravlje. Na~in ishrane va`an i u borbi protiv bolesti

•• •

Cena testa intolerancije na hranu u Domu zdravlja Dr Risti} iznosi 13.000,00 dinara , dok je cena testa sa pregledom nutricioniste i izradom individualne dijete 15.000,00 dinara.

SAVREMENA medicina tuma~i nastanak bolesti uzajamnom reakcijom izme|u telesne predispozicije, na~ina `ivota i faktora sredine. Genetska predispozicija, pol i starost su definisane kategorije na koje ne mo`emo uticati ni preventivno ni terapeutski, ali na~in na{eg `ivljenja je ne{to {to mo`emo kontrolisati i menjati.

Brojne hroni~ne bolesti i zdravstveni problemi, kao {to su bolesti digestivnog trakta, kardiovaskularnog sistema, maligne bolesti, {e}erna bolest, povi{en nivo holesterola u krvi, bolesti ko{tano - zglobnog sistema, gljivi~na oboljenja, poreme}aji imuniteta... itekako zavise od na~ina `ivota, dakle od na{eg znanja, navika i pona{anja.

Na~in ishrane mo`e postati jedan od bitnih faktora u borbi protiv bolesti. Narodna poslovica ka`e da „zdravlje na usta ulazi”.

Na`alost, sve se ~e{}e uveravamo da na usta ulazi i bolest.

Znanje i aktivno u~e{}e o odabiru namirnica, koje koristimo kao hranu, odli~an je po~etak u spre~avanju bolesti ili dodatna terapija kad nas prisustvo bolesti ve} remeti u svakodnevnom funkcionisanju. Svesnim u~e{}em u tome kakve i koje namirnice koristimo kao hranu, preuzimamo kontrolu i odgovornost za sopstveno zdravlje. Tako|e, sve{}u o tome koja hrana za na{e telo nije hrana, ve} optere}uju}a i ugro`avaju}a materija, i kontrolom nad unosom te hrane smanjujemo ili potpuno elimini{emo {ansu za obolevanje i pobolj{avamo kvalitet sopstvenog `ivota.

Test netolerancije na hranu je jedan od na~ina na koji se mo`e otkriti koje su to namirnice ~ijim kori{}enjem u svakodnevnoj ishrani se remeti optimalno funkcionisanje organizma. Radi se o laboratorijskom testu gde se iz uzorka krvi, metodom odre|ivanja IgG antitela, odre|uje intolerancija na preko 90 namirnica, koje se svakodnevno koriste na ovim prostorima. Na ovaj na~in se

dobija informacija koje namirnice treba isklju~iti iz ishrane zbog boljeg funkcionisanja i op{teg pobolj{anja zdravlja.

Rezultat analize uzorka krvi na IgG antitela, tj. test intolerancije, daje informaciju koje namirnice valja zadr`ati u ishrani, a koje bi bilo racionalno eliminisati. Ova vrsta selektivne dijete mo`e unaprediti zdravlje i doneti pobolj{anje kod niza poreme}aja zdravlja razli~itih organskih sistema (sistem za varenje, disajni sistem, ko{tano-mi{i}ni sistem, ko`a, neurolo{ka oboljenja).

Intolerancija na pojedine namirnice mo`e da bude jedan od uzroka slede}ih stanja ili simptoma: digestivni sistem - gubitak apetita, nadimanje, nagon za povra}anjem, povra}anje, opstipacija ili proliv, gr~evi...; dermatologija - akne, svrab, osip...; neurolo{ke smetnje - glavobolje; ko{tano - mi{i}ni sistem - bolovi u zglobovima i/ili mi{i}ima, uko~enost zglobova...; respiratorni sistem - razli~iti problemi sa disanjem, pogor{anje simptoma astme i sl. Netolerancija na hranu ili neke namirnice mo`e da izazove i sindrom hroni~nog umora, probleme sa spavanjem, napetost... i, poslednje, ali ne manje va`no - prekomernu telesnu masu i gojaznost.

Kad se radi o lo{oj kontroli telesne mase, dodatna terapijska intervencija je i pravilno na~injen dijetetski re`im, koji prete`no sadr`i namirnice na koje ne postoji netolerancija. Na ovaj na~in se efikasno spre~ava i le~i prekomerna telesna masa i gojaznost, kao i drugi zdravstveni problemi, koji mogu poticati od netolerancije organizma na pojedine namirnice.

dr Olga Had`i}, specijalista higijene Savetovali{te za ishranu 3

Dr Risti}

Dermatologija

365 dana uz Vas

Nega ko`e posle zime

BAR[UN JE OPET U MODI Veliko prole}no spremanje ko`e lica i tela podrazumeva pa`ljivu negu, hidrataciju, a, ukoliko je potrebno, i neki od specijalnih medicinskih tretmana

PROLAZI zima, godi{nje doba, koje nosi puno suprotnosti. S jedne strane, asocira na idilu, pahulje, {kripu snega pod nogama, vesele praznike ispunjene dru`enjem sa najbli`ima. S druge strane, neprijatan ose}aj hladno}e, jak vetar, vlagu u vazduhu i mnogo smoga u gradovima. Da bi se za{titili od o{tre i jake zime, obla~ili smo se u vi{e slojeva tople ode}e, {to nije izvodljivo sa ko`om lica, a povremeno i sa za{titom {aka. Provodili smo dosta vremena u zatvorenim prostorijama, izlo`eni toplom i suvom vazduhu, sa malo ili gotovo nimalo kretanja i drugih fizi~kih aktivnosti. Tokom zime metabolizam i cirkulacija krvi su usporeniji, pa samim tim je usporen i smanjen dotok hranljivih materija i kiseonika do svih organa, a posebno ko`e i njenih delova, kao {to su kosa i nokti.

Samim tim usporenije je obnavljanje svih slojeva ko`e, rast noktiju i kose.

4

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

HIGIJENA JE ZAKON

Izlo`enost suvom vazduhu u zatvorenim prostorijama, odsustvo ozbiljnijeg kretanja, smanjeno lu~enje masnih supstancija iz lojnih `lezda, koje obla`u ko`u, smanjeno lu~enje znoja iz znojnih `lezda i usporen metabolizam uti~u na gubitak vla`nosti iz ko`e. Tako ko`a, kao na{ najve}i imunolo{ki organ tokom zimskih meseci, gubi vla`nost i meko}u, postaje suva, peruta se, dobija crvene pe~ate, mo`e da puca na prevojima, {to je pra}eno subjektivnim ose}ajem svraba, peckanja, nelagodnosti i bola, u zavisnosti od stepena smanjenja vla`nosti u ko`i. Ovakva ko`a je sklona infekcijama, ekcemima, alergijama i drugim promenama.

Najbolji na~in da se ko`a o~uva zdravom i lepom je higijena i nega ko`e, koja mo`e biti osnovna i specijalna nega ko`e, poznata kao medicinska ili bioaktivna. Nega ko`e pre svega zavisi od uzrasta osobe, jer postoje odre|ene morfolo{ke i funkcionalne razlike izme|u ko`e dece, odraslih i starijih osoba. Kako negovati ko`u, tako|e, zavisi i o kom delu ko`e je re~. Tako, na primer, usne zahtevaju bri`ljiviju negu i za{titu nego ko`a natkolenica i le|a. Tako|e, intimne regije zahtevaju posebnu negu i za{titu.

Nega lica se prilago|ava tipu i karakteristikama ko`e: masna, suva, me{ovita, seboroi~na, ko`a sa pro{irenim kapilarima, alergi~na, osetljiva. Kozmeti~ki preparati (losioni, serumi, pene, gelovi, kreme, masti, itd.) su, tako|e, prilago|eni tipu ko`e.

Nega ko`e lica i tela mo`e se sprovoditi u ku}nim uslovima ili u specijalizovanim ustanovama, opremljenim za tu svrhu, kao i kombinovano.

NE@NI DODIR KADIFE

Nega ko`e se mo`e usmeriti na negu ko`e lica i negu ko`e tela, {aka, kose i noktiju. Ona koja se ti~e tela, kose i noktiju podrazumeva nano{enje preparata koji hidriraju, to jest nadokna|uju i ~uvaju vla`nost ko`e kao i njen masni omota~, tzv. lipidnu barijeru ko`e. To je osnovna nega i ona zadovoljava zahteve ovih regija. Zadebljanja na ko`i lakatnih regija i na stopalima mogu se ukloniti kori{}enjem specijalnih preparata namenjenih za tu svrhu. Postoje preparati napravljeni kao kreme za ko`u lica i tela, namenjeni za trajno uklanjanje ne`eljenih dla~ica, pored

ve} postoje}ih depilacionih krema, voskova i drugog.

Nega ko`e lica po~inje sa higijenom, koja uklju~uje redovno, svakodnevno uklanjanje {minke i toniranje lica, a posle toga nano{enje hidrantne kreme ili razli~itih tonera, koji slu`e i kao osnov za nano{enje odgovaraju}e {minke. Osnovna nega po~inje pilingom, uklanjanjem mrtvih povr{nih slojeva ko`e sa njene povr{ine. Pored osnovne nege, mo`e se koristiti i specijalna, medicinska nega. Ovi preparati imaju vi{e zna~ajnih uloga od kojih isti~emo: uticaj na pobolj{anje metabolizma u ko`i, odnosno ubrzanje obnove }elija svih slojeva, rehidrataciju ko`e, smanjenje stvaranja ili uklanjanje vi{ka kiseoni~kih radikala - njihovo antioksidativno dejstvo, otklanjanje o{te}enja na genetskom materijalu, usporavanje starenja - njihov poznati anti - age efekat, pobolj{anje strukture i elasti~nosi ko`e, spre~avanje stvaranja ili uklanjanje ve} postoje}ih pega ili fleka i dr.

Preparati sa specijalno odre|enim sastojcima, odnosno medicinska nega, prilago|avaja se polu, dobu starosti i predelu lica. Ova specijalna nega treba da za{titi ko`u od ekstremnih hladno}a, toplote, fotoo{te}enja izazvanih sun~evim zra~enjem i dr.

Da bi osve`ili izgled, boju i kvalitet ko`e postoje aparati uz ~iju pomo} mo`emo ubaciti hranljive materije u dublje slojeve ko`e, bezbolno. Ta metoda je poznata popularno kao mezoterapija.

Sitne bore oko o~iju, na ~elu ili tzv. nazolabialne bore mogu se korigovati primenom botoksa ili punjenjem bora, spolja primenom injekcione igle, {to je tako|e bezbolno i bez posledica, supstancama koje se zovu fileri. Fileri mogu biti privremenog ili trajnog karaktera.

S obzirom da smo se zimi malo ili gotovo nimalo kretali postoje aparati za stimulaciju odre|enih mi{i}nih grupa, a tako|e i kreme za celulit, koji se pojavio tokom zime ili da bi se spre~ilo njegovo pojavljivanje.

Kvalitetna i dobro sprovedena osnovna i specijalna nega ko`e, tokom i posle zimskog perioda, doprinosi na{em lep{em i mla|em izgledu, pru`a sigurnost za obavljenje fizi~kih i intelektualnih aktivnosti, a zna~ajno usporava proces starenja.

doc. dr Zorica Milosavljevi}-Slavni}, specijalista dermatovenerologije 5

Dr Risti}

Pulmologija

365 dana uz Vas

Alergija na grinje

TA MALA, ^UDNA STVORENJA Vi{e od 300 miliona ljudi danas boluje od astme, koja je samo jedna od posledica izlo`enosti savremenog ~oveka raznim spoljnim alergenima pa i grinjama, kojih ima u izobilju u neposrednom ljudskom okru`enju UKOLIKO stalno kijate, o~i vam suze, crvene su i svrbe, nos je zapu{en ili curi, imate suv nadra`ajni ka{alj, a to vam se de{ava tokom zime, trebalo bi da posumnjate na alergiju na grinje.

Atopijska alergija je nasledna, porodi~na sklonost ka ispoljavanju takvih stanja kao {to su: alergijska kijavica, bronhijalna astma, koprivnja~a ili ekcem, pojedina~no ili u kombinaciji. Alergija je vid promenjene reakcije organizma, u kontaktu sa odre|enim materijama, koje se zovu alergeni (poleni trava, drve}a, korova, bu|, duvanski dim, perje, ku}na pra{ina, grinje i sli~no). To dovodi do stimulacije imunog sistema i stvaranja antitela, {to ne te~e brzo. Stvorena antitela se fiksiraju za povr{ine odre|enih }elija u sluzoko`i disajnih puteva (mastociti, bazofilni i eozinofilni granulociti) i na taj na~in ih senzibili{u, odnosno pripreme za aktivaciju u situaciji kada organizam ponovo do|e u kontakt sa alergenom. Vezivanjem antigena i antitela dolazi do aktiviranja i osloba|anja brojnih hemijski veoma aktivnih materija, koje se nalaze u navedenim }elijama, {to za posledicu ima ~itav niz zbivanja koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije, nekada opasne i po `ivot. Primeri ovakvih reakcija su: ubodi insekata, reakcija na lekove (penicilin), hranu.

VI[AK U KREVETU

Za{to su alergije bolest 21.veka? U poslednjih 20 godina u~estalost alergijskih oboljenja je zna~ajno porasla, naro~ito kod svih ge6

neracija ro|enih posle 1960. godine. Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu precizno utvr|eni, ali se smatra da je u pitanju pove}ana izlo`enost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema, izazvanom faktorima sredine i nasle|a. Vi{e od 300 miliona ljudi boluje od astme, 10 do 12 procenata mla|ih od 18 godina su makar jednom imali astmati~ni napad, a 20 do 25 odsto populacije boluje od alergijske kijavice.

Ukoliko jedan roditelj ima alergiju, mogu}nost da i dete ima sklonost ka alergijskim manifestacijama je oko 35 procenata, a ako oba roditelja imaju alergiju, mogu}nost da i dete ima alergijsku (atopijsku) konstituciju raste i do 80 odsto. Alergije su hroni~ne bolesti i uti~u na kvalitet `ivota i radnu sposobnost.

Posle polena, grinje su naj~e{}i uzro~nici alergija. Grinje su paraziti iz roda zglavkara, kojih ima u svakoj ku}i ili stanu. @ive u ljudskom okru`enju: krevetima, du{ecima, posteljini, zavesama, itisonima, tepisima, pli{anim igra~kama, tapaciranom name{taju, odnosno tamo gde ne dopiru direktno sun~evi zraci, pa tako mogu da se sakriju duboko u {upljine izme|u vlakana, gde su bezbedne od usisiva~a i drugih opasnosti. Odatle izlaze na povr{inu da uzmu hranu. Hrane se slju{tenim (izumrlim) }elijama ljudskog tela, peruti i raznim organskim materijama (~estice bra{na, testenine i sli~no). Nemaju `eludac, lu~e enzime i speifi~ne belan~evine, kojima obla`u hranu i potom je izlu~uju kao izmet, koji ima sna`no alergogeno dejstvo. Ljudsko telo u proseku od-

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

nog oblika, povr{ine krem boje sa crnim linijama. Prenose se vazdu{nim strujama prouzrokovanim uobi~ajenim ku}nim aktivnostima. Du`ina `ivota mu{kih grinja je do 30 dana, a oplo|ena `enska grinja `ivi i do 70 dana i izle`e 60 do 100 jaja. Iz jaja se prvo izle`e larva, koja se razvije u odraslog parazita. Za `ivota `enska grinja ostavi oko 2000 ~estica fekalija i jo{ ve}i broj inficiranih ~estica pra{ine. Grinje pre`ivljavaju u svim klimatskim uslovima osim na velikim nadmorskim visinama, gde se ne razmno`avaju.

Kada je vla`nost vazduha manja od optimalne, grinje funkcioni{u sporije, postaju uspavane i mogu da umru. Ne uzimaju vodu ustima, ve} je apsorbuju iz vazduha.

NEVIDLJIVI NEPRIJATELJI

•• •

BORBA BEZ PRESTANKA

Kako ukloniti grinje? Treba koristiti specijalne presvlake (nepropustljive za grinje) za du{eke, jorgane i jastuke. Ukloniti iz spava}e sobe stvari, koje skupljaju pra{inu (tepisi, itisoni, zavese). Upotrebljavati usisiva~e sa vodenim sistemom i usisiva~e sa parom po{to oni razla`u enzime grinja i smanjuju mogu}nost pojave alergije. Izbegavati meke, pli{ane igra~ke. Posteljinu i zavese prati na temperaturi preko 60 stepeni tokom jednog sata. Pli{ane igra~ke na 15 dana preko no}i dr`ati u zamrziva~u i potom oprati. ^e{}e bacati kese standardnih usisiva~a, jer grinje iz njih mogu da iza|u.

Smanjivati vla`nost vazduha u stanu ~estim provetravanjem prostorija. Ukoliko postoje klima ure|aji, koristiti HEPA filtere, a ako su filteri standardni, dobro ih prati svakih sedam dana. Treba znati da izbeljiva~i i deterd`enti ne ubijaju grinje. Hemijski preparati na bazi bezil-benzoata, taninske kiseline i akaricida mogu delovati efikasno, ali i njihova primena nije bez rizika, jer i sami mogu da pospe{e alergijsku reakciju.

baci oko jedan i po gram ko`e dnevno, {to je dovoljno da se nahrani, pod idealnim uslovima, oko milion grinja. Odgovara im temperatura od 20 stepeni i visoka vla`nost vazduha (60 do 80 odsto) kao i vlaga u neposrednom okru`enju (znoj).

Evropske grinje (Dermatophagoides pteronnyssinus) i ameri~ke (Dermatophagoides farinae) predstavljaju dve razli~ite vrste.

Pronalaza~ mikroskopa Levenhuk je krajem 17. veka prvi put video ove parazite. Najbolje se vide pod mikroskopom, kada su dobro osvetljene i na crnoj podlozi. Duge su oko 0,4 milimetra, a {iroke 0,25 do 0,3 milimetra. I mu{ke i `enske grinje su sfer-

Koje se bolesti javljaju kao posledica alergije na grinje? To su: alergijska kijavica, konjunktivitis i astma, kao i bolesti ko`e: urtikarija (koprivnja~a), atopijski i kontaktni dermatitis.

Urtikarija (koprivnja~a) zahvata povr{inski sloj ko`e u vidu crvenih, ograni~enih ispup~enja sa bledim centrom, koja se mogu slivati me|usobno. Obolevaju osobe svih uzrasta, naj~e{}e u drugoj i tre}oj deceniji `ivota. Pra}ena je svrabom, javlja se na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata, pri ~emu jedne promene blede, a javljaju se nove. Dijagnoza se postavlja na osnovu brzog po~etka i kratkotrajne prirode promena, a potvr|uje se ko`nim testovima i nalazima IgE u krvi, specifi~nim za grinje. Le~enje obuhvata otkrivanje uzro~nog faktora i njegovu eliminaciju. U upotrebi su lekovi iz grupe antihistaminika. Kortikosteroidi se retko primenjuju sistemski.

Alergijsku kijavicu i konjunktivit karakteri{u: curenje iz nosa ili zapu{en nos, kijanje, svrab, crvenilo i suzenje o~iju. Ovi simptomi se javljaju pre 40. godine i slabe sa starenjem. Dijagnoza se postavlja na osnovu: klini~ke slike, nalaza eozinofilnih granulocita u nosnom sekretu, intrakutanih testova i nalaza specifi~nih IgE u krvi. Terapija obuhvata primenu antihistaminika (potreban je oprez zbog sedativnog efekta i smanjenja koncentracije) kao i glikokortikoida intranazalno. Najbolje efekte ima imunoterapija, odnosno specifi~na hiposenzibilizacija, koja se sprovodi dugo (tri do pet godina).

Astma je hroni~no zapaljenje sluzoko`e disajnih puteva, koje se klini~ki manifestuje napadima ote`anog disanja sa sviranjem i pi{tanjem u grudima, koji prolaze spontano ili pod dejstvom terapije. Sezonske tegobe karakteri{u napadi u ranim jutarnjim ~asovima, pri fizi~kom naporu, izlaganju hladnom vazduhu ili promeni vremenskih prilika (ki{a, magla). I razli~ite stresne situacije mogu biti uzrok astmati~nog napada. Dijagnoza se postavlja na osnovu: klini~ke slike, rendgenskog pregleda plu}a, nalaza povi{enih vrednosti IgE i eozinofilnih granulocita u krvi, pozitivnih intrakutanih testova na inhalacione alergene, kompletnih testova plu}ne funkcije sa bronhoprovokacijskim testovima.

Le~enje obuhvata: mere prevencije i upotrebu bronhodilatatora i kortikosteroida u inhalacijama, sredstava za lak{u eliminaciju sekreta, mere fizikalne terapije (ve`be disanja i polo`ajne drena`e) kao i klimatsko-banjsko le~enje. U stanjima te{kih astmati~nih napada primenjuje se terapija intravenozno, sve do le~enja u jedinici intenzivne nege.

dr Dragoljub Popovi}, spec. za plu}ne bolesti i tuberkolozu 7

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Reumatologija

Infekcijski artritis

Z G LO B O V I NE TRPE ULJEZE Infekcijski artritis naj~e{}e izazivaju bakterije – stafilokok, streptokok, pneumokok, e{erihija koli i gonokok. Najugro`eniji – deca, starije osobe, alkoholi~ari i intravenski narkomani. Pravovremeno le~enje spre~ava trajno o{te}enje zglobova ARTRITIS, tj. zapaljenjski proces u zglobu, mo`e da bude izazvan razli~itim mikroorganizmima - bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima... Najte`u klini~ku sliku daje bakterijska infekcija, koja, ukoliko se ne prepozna i adekvatno ne le~i, mo`e dovesti i do trajnog o{te}enja zgloba.

Infekcijski artritis se mo`e javiti u svakom `ivotnom dobu, ~e{}e kod osoba koje ve} boluju od nekih hroni~nih bolesti (ciroza jetre, {e}erna bolest, reumatoidni artritis, maligniteti) i koje su du`e le~ene terapijom koja menja imunski odgovor, ali i kod potpuno zdravih osoba.

Najugro`enija grupa su deca, nedono{~ad, starije osobe, alkoholi~ari i intravenski narkomani. Najosetljiviji su prethodno oboleli ili povre|eni zglobovi, ali se infekcija mo`e javiti i u zdravom zglobu.

Bakterijski artritis je naj~e{}i od svih, ujedno i sa najte`om klini~kom slikom.

Izazivaju ga razli~ite bakterije, ali naj~e{}e stafilokok, streptokok, pneumokok, e{erihija koli, a kod mla|e populacije ~est uzro~nik je gonokok. Bakterija dolazi u zglob naj~e{}e putem krvi iz nekog `ari{ta u organizmu, ali u zglob mo`e dospeti i tokom hirur{ke intervencije ili povrede. U klini~koj slici dominira jak bol, otok i crvenilo zgloba. Uglavnom su zahva}eni veliki zglobovi kao {to su zglob kolena ili kuka, re|e rame i lakat, a infekcija se mo`e javiti i na ki~menom stubu. Sem simptoma vezanih za zglob, ~esto se javljaju i jeza, groznica, povi{ena telesna temperatura, malaksalost... Tada je potrebno odmah se javiti lekaru. Rade se brojne laboratorijske analize, a najva`nije je uraditi punkciju zgloba (iglom se ulazi u zglob i evakui{e sinovijska te~nost iz njega), koja se potom {alje na analizu. Rezultati bi trebalo da doka`u postojanje infekcije uz utvr|ivanje uzro~nika.

Me|utim, kad je u pitanju bakterijska infekcija zgloba, le~enje antibioticima se mora zapo~eti i pre dobijanja rezultata. Ukoliko se takva infekcija odmah ne prepozna i ne le~i, mo`e dovesti do trajnog o{te}enja zgloba. Sem 8

antibiotika radi se i aspiracija zglobne te~nosti iglom i ispiranje zglobne {upljine sterilnim rastvorom. Zglob se imobili{e, a kada se bol smanji zapo~inje se i sa fizikalnom terapijom. Kad se preduzmu sve potrebne mere, infekcija zgloba ne mora da ostavi nikakave posledice, posebno ako je taj zglob bio zdrav. Ukoliko se infekcija javi na prethodno o{te}enom zglobu, situacija se komplikuje i taj zglob se mo`e dodatno o{tetiti.

Infekciju zgloba mogu izazvati i gljivice kao {to je, na primer kandida, koja se ~e{}e javlja kod hroni~nih bolesnika i kod onih sa poreme}ajem imunskog odgovora.

Virusna zapaljenja zglobova su relativno ~esta i uglavnom prolaze bez ikakavih posledica.

Akutni artritis je sastavni deo klini~ke slike pojedinih virusnih infekcija. Artritis se manifestuje bolom, otokom i crvenilom zgloba. Naj~e{}e je istovremeno zahva}eno vi{e zglobova. Po~etak je obi~no iznenadan, a zglobne tegobe traju nekoliko nedelja.

Kod odraslih osoba infekcija virusom hepatitisa B i C ~esto dovodi do bolnih otoka zglobova, i to uglavnom {aka i kolena, uz uko~enost i nemogu}nost izvo|enja pokreta u ranim jutarnjim ~asovima. Zglobne tegobe se javljaju i pre ostalih simptoma, a obi~no se povla~e sa pojavom `utice. Rubeola i vakcinacija protiv rubeole su ~esto povezane sa jakim bolovima u zglobovima i to obi~no kod mla|ih `ena. U toku infektivne mononukleoze, vari~ele i parotitisa mogu se, tako|e javiti bol i otok zglobova. Opisane su i epizode artritisa kod infekcija adenovirusima, citomegalovirusima, parvovirusima...

U le~enju se primenjuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ibuprofen, diklofenak, meloksikam). Ishod je povoljan, jer virusni artritisi uglavnom ne dovode do ozbiljnog o{te}enja zglobova i nemaju tendenciju da pre|u u hroni~ni oblik.

dr Tatjana Jovi}, spec. interne medicine-reumatolog

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Oftalmologija

Slabovidost

L E N J O O KO SLABOVIDOST ili amblyopia (lenjo oko) je stanje, koje karakteri{e smanjena o{trina vida bez manifestne o~ne bolesti, a koje se ne mo`e korigovati nao~arima ili kontaktnim so~ivima. Smatra se da dva do tri odsto populacije ima ovaj poreme}aj vida.

Vid se razvija sve do {este godine kada iznosi 1.0, dok se binokularni vid razvija i kasnije. Ovo se mo`e iskoristiti za le~enje slabovidosti.

Vi{e je uzroka slabovidosti - ambliopije. Jedan od naj~e{}ih je skretanje oka (razrokost ili strabizam), koje mo`e da bude povremeno ili stalno, zatim jednostrano ili alterniraju}e. Mnogo ~e{}i oblik slabovidosti je kada oko skre}e ka unutra (tzv. esotropia). Ukoliko o~i deteta naizmeni~no skre}u mo`e se o~ekivati jednaka vidna o{trina na oba oka. Ali, ukoliko jedno oko krene ~e{}e da skre}e vidna o{trina na njemu ostaje na nivou razvoja na kome je bila pri nastanku razrokosti ili vremenom opada. Istovremeno, vidna o{trina na boljem vode}em oku i dalje se nesmetano razvija. Te`ina slabovidosti kod razrokosti zavisi od uzrasta deteta tokom javljanja strabizma, vrste strabizma i du`ine trajanja tog stanja pre terapije.

Ambliopija mo`e nastati i zbog nekorigovane refrakcione anomalije ( dioptrije) - dalekovidosti, kratkovidosti, astigmatizma. Slabovidost mo`e nastati na oba oka ili samo na jednom, ukoliko postoji razlika u dioptriji izme|u dva oka. Na primer, visoka kratkovidost (6.0Dsph i vi{e) na jednom oku ~esto re-

zultira ambliopijom. Ukoliko nije prisutno i skretanje oka dete izgleda normalno roditeljima i tada se sa otkrivanjem i tretmanom ~esto kasni do {kolskog doba kada je prognoza za oporavak vida smanjena.

Tre}a grupa slabovidosti nastaje kada je oko li{eno vi|enja oblika i predmeta, npr. zbog kongenitalno ili rano ste}enih zamu} enja providnih struktura oka. Ova vrsta slabovidosti je najre|a, ali najte`a za le~enje. Mo`e zahvatiti jedno ili oba oka. Mo`e nastati zbog kongenitalne ili rano ste~ene katarakte, spu{tenog gornjeg kapka (ptoza) koji zaklanja zenicu, zamu}enja ro`nja~e ili zamu}enja u staklastom telu. Naj~e{}e se pojavljuje kod uro|ene katarakte i sticanja rane traumatske katarakte. Zato je kongenitalnu kataraktu potrebno operisati {to pre.

Ambliopija se tretira u detinjstvu. [to je mla|i pacijent to je bolji odgovor na terapiju. Terapija obuhvata eliminaciju, ako je mogu}e, svakog zamu}enja providnih struktura oka, zatim korigovanje refraktivne anomalije. U jednostranim slu~ajevim ambliopije ili asimetri~nim slu~ajevima, terapija obuhvata forsiranje slabijeg oka ograni~avanjem upotrebe boljeg oka okluzijom uz korekciju dioptrije, ako je potrebno. Du`ina trajanja i vrsta okluzije se odre|uje na osnovu uzrasta i o{trine vida deteta. Potrebne su redovne kontrole oftalmologa kao i upornost roditelja i mali{ana.

dr Ana Milojevi},

specijalista oftalmologije 9

Dr Risti}

Hirurgija

365 dana uz Vas

Transplantacija i donorstvo organa

[ANSA ZA NOVI @IVOT

Poklanjanje `ivota drugoj osobi u trenutku mo`dane smrti je najvi{i izraz humanosti, nesebi~nosti, ljudske plemenitosti i solidarnosti 10

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Dr Risti}

PRESA\IVANJE ili transplantacija organa je danas u svetu i kod nas prihva}en i uspe{an na~in le~enja bolesnika kod kojih je iz bilo kojih razloga do{lo do nepovratnog otkazivanja funkcije nekog, za `ivot neophodnog, organa. Danas je mogu}e organe, koji su otkazali zameniti drugim, od drugog ~oveka, tzv.davaoca ili donora. Doniranje organa je znak ~ovekoljublja i plemenitosti, kojom jedna osoba iskazuje svoju `elju i nameru da posle smrti daruje bilo koji deo tela radi presa|ivanja, kako bi se spasili `ivoti te{kih bolesnika.

•• •

HUMANOST NA DELU

U Srbiji se na listama za transplantaciju organa trenutno nalazi vi{e od 1500 bolesnika. Godi{nje je u na{oj zemlji potrebno uraditi oko 400 do 500 transplantacija bubrega, 100 do 150 transplantacija jetre i 20 do 30 transplantacija srca. Na`alost, ve}ina ovih bolesnika ne do~eka da im se presa|ivanjem organa produ`i `ivot. Na{a zemlja je bila me|u prvim dr`avama koje su obavljale transplantacije organa, a sada je na samom dnu evropske lestvice po broju transplantacija. Stru~njaka za to ima, ali nema dovoljno donora. [panija je rekorder po broju davalaca organa (35 davalaca na milion ljudi – liste ~ekanja se smanjuju iz godine u godinu). Italija je, tako|e, pozitivan primer (pre vi{e od deset godina je donet Zakon o transplantaciji, koji je podr`ao i papa Jovan Pavle II).

Organ, potreban za `ivot drugom ~oveku, mogu}e je dobiti od umrle osobe nakon prestanka rada srca ili ranije, kod jo{ kucaju}eg srca osobe, koja vi{e nema mo`dane aktivnosti, {to se naziva kadaveri~na transplantacija. S obzirom na to da bez funkcije mozga nema `ivota, takva osoba je nepovratno mrtva. Upravo takvo stanje omogu}uje dobijanje zdravog organa za presa|ivanje. Kandidati za davanje organa su osobe sa te{kim povredama glave i mozga kojih kod nas, na`alost, ima mnogo s obzirom na visoku stopu smrtnosti u saobra}ajnim nesre}ama. Dijagnoza mo`dane smrti danas je mogu}a bez i najmanje gre{ke, sa stopostotnom sigurno{}u.

Razvoj kadaveri~ne transplantacijske medicine predstavlja najvi{i organizacioni stepen sistema zdravstva i najvi{i nivo zdravstvene za{tite i civilizacijskog razvoja jedne dr`ave. Su{tinski je va`no da se kod na{ih ljudi stalno razvija svest o potrebi doniranja organa ili davanja saglasnosti da se organi mogu uzeti od najbli`eg srodnika kod koga je nastupila mo`dana smrt, a ~iji organi mogu spasiti ili produ`iti `ivot najmanje ~etvorici bolesnika, ~iji su organi nepovratno izgubili funkciju. Danas se mogu presaditi organi (bubrezi, jetra, pankreas, srce, plu}a) i tkiva (ko`a, delovi kosti, krvni sudovi, ro`nja~a i dr.)

Vreme je da prekinemo sa predrasudama o nepovredivosti mrtvog tela. Duge liste ~ekanja bolesnika na presa|ivanje, koje se izrazito pove}avaju, ti~u se svih nas. Svi moramo u~estvovati i pokazati da ovi bolesnici predstavljaju na{u zajedni~ku brigu.

Potrebno je stalno ponavljati da su oko 20 puta ve}e {anse da neko dobije organ, nego {to }e njegovi organi biti uzeti za transplantaciju. Ako ste spremni da poklonite, onda mo`ete o~ekivati da }e drugi pokloniti Vama. Srpska pravoslavna crkva je dala blagoslov za ovaj postupak, katoli~ka crkva, tako|e.

Javnost mora kontrolisati da li se organi prikupljaju u dovoljnoj meri i na pravi na~in, da li transplantacijska medicina te~e po pravilima medicinske prakse i da li se po{tuju liste ~ekanja.

Neophodno je razgovarati u porodici o doniranju organa nakon smrti.Tamo se u me|usobnom razgovoru gradi stav prema altruisti~kom i humanom poklanjanju organa.

Pisani i elektronski mediji moraju nastaviti da aktivno promovi{u le~enje transplantacijom i podsti~u davala{tvo organa navode}i primere spa{enih mnogih ljudskih `ivota. Negativni primeri iz sveta, pogotovo oni neprovereni iz nerazvijenih zemalja, ne mogu i ne smeju biti razlog ili alibi da u na{oj zemlji ne sprovodimo sve ono {to je potrebno da se transplantacijski proces odvija u strogo odre|enim eti~kim, legalnim i stru~nomedicinskim okvirima.

Donori organa ne mogu biti osobe obolele od dijabetesa, te{ki sr~ani bolesnici, oboleli od oboljenja bubrega i jetre, psihi~ki oboleli gra|ani, kao ni HIV pozitivni, a ni osobe koje su Hepatitis B i C pozitivne. To ne mogu biti ni osobe zavisnici od psihoaktivnih supstanci.

Nedavno je usvojen Zakon o transplantaciji organa u Srbiji, koji predvi|a strogu kontrolu i spre~avanje zloupotreba prilikom doniranja organa, jer se formira jedinstvena lista ~ekanja za primaoce. Vrlo je va`no da porodice, koje su pristale da organe svojih najbli`ih ustupe za transplantaciju, znaju da }e ove organe dobiti oni kojima su najpotrebniji i da se po{tuju prioriteti i medicinski kriterijumi. Dakle, onog ~asa kada se pojavi potencijalni davalac organa procedura je samo jedna: o tome se obave{tava Nacionalni centar i tada se u bazi podataka nalazi pacijent, koji je najbolji kandidat, ali na podru~ju cele Srbije, a ne u krugu jednog Klini~kog centra. Svima je poznato da je davanje krvi od `ivog davaoca postalo uobi~ajena praksa bez koje se ne mo`e zamisliti savremena medicina. Upravo na takav nivo je neophodno dovesti davala{tvo organa sa umrlih osoba.

Samo visoka dru{tvena odgovornost i visok stepen gra|anske solidarnosti mogu doneti pove}an broj transplantacija organa od umrlih osoba. Tajna uspeha je neprekidno, dozirano, ali krajnje iskreno informisanje javnosti i edukacija.

Svi oni koji `ele da zave{taju organe, sve informacije o tome mogu dobiti u Centru za transplantacije organa VMA, na telefon 011/ 3670 784.

dr Borisav Mandi},

spec. op{te hirurgije 11

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Ginekologija

Bra~ni sterilitet

UPORNOST RA\A @IVOT Detaljnim ispitivanjem, uzrok neplodnosti otkrije se ~ak u 90 odsto slu~ajeva. I `ena i mu{karac moraju da sara|uju u le~enju steriliteta ukoliko `ele da ~uju bebin pla~

MU[KARAC i `ena su biolo{ki spoj, ~ija je uloga produ`enje `ivota. Ali, ~ak i kad je sve savr{eno, par koji ima sve idealne uslove, apsolutno zdrav mu{karac i `ena u najoptimalnijim godinama sa najboljom tehnikom, frekvencijom i emocijama u seksualnim odnosima, koji se odvijaju u vreme ovulacije, dakle u jednoj najoptimalnijoj kombinaciji, ~ak i kad su svi ovi uslovi ispunjeni, samo }e kod 25 odsto parova do}i do za~e}a u toku tog ciklusa. Zato {to je za~e}e veli~anstven susret jednog spermatozoida, koji je uvek spreman, i jedne jajne }elije, kojoj treba ceo menstrualni ciklus da se spremi. I, kao {to se to kod `ena ~esto de{ava, uvek ima jo{ ne{to da se doda. I, tako ~itava svita spermatozoida, koja prati jednog odabranog, klone, a jajna }elija, neoplo|ena nestaje, svoju {ansu prenosi slede}oj, obavestiv{i organizam da nije oplo|ena. Ovo je pri~a za sasvim zdrave parove.

Polovina od njih }e biti plodna u prvih {est meseci neza{ti}enih odnosa, 90 odsto do kraja prve godine, a u drugoj godini jo{ oko pet odsto.

^AROBNI SPOJ

Ako se ovo ne desi u prvoj godini, tada govorimo o neplodnosti para. Jer, par je biolo{ki spoj, smanjena plodnost (subfertilnost) 12

•• •

ALHEMIJA

Ohrabruje podatak da se u 90 odsto slu~ajeva mo`e na~i uzrok neplodnosti. Oko deset odsto parova ima neobja{njenu neplodnost, verovatno vezanu za vreme, jer se ze~e}e ipak desi i bez le~enja, ali kasnije. Posle utvr|ivanja uzroka, sledi le~enje. Kompleksnost i izbor metoda zavise od mno{tva faktora i svakom slu~aju se mora pri}i pojedina~no. Od prostih le~enja raznih infekcija, preko komplikovanih operativnih zahvata do sada ve} vrlo uspe{ne, primene metoda tzv. asistirane reprodukcije.

jednog ~lana mo`e biti kompenzovana dobrom oplodnom mo}i drugog i obrnuto. ^este su pri~e da zajedno nisu imali dece, a kad su se razdvojili svako je imao. To samo zna~i da su oboje bili subfertilni i da su imali sre}e da u drugom krugu biranja na|u idealnog partnera u biolo{kom smislu plodnosti, koji je kompenzovao nedostatak drugog. Smatra se da mu{ki i `enski faktor ~ine po 40 odsto uzroka neplodnosti, a kod 20 odsto upravo su udru`ena oba faktora.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Da bi se problem re{io, prvo se mora na}i uzrok. Tri su pitanja, koja se postavljaju pred `enu: Ima li ovulacije, tj. da li jajna }elija sazreva i da li dolazi do prskanja tzv. folikula u kojima je sme{tena? Kakva je prohodnost jajovoda, jer se u tom delu `ene odigrava susret sudbine novog `ivota? Mo`e li sprermatozoid da do|e do jajovoda, da pro|e kroz vaginu, grli}, matericu?

Mu{karac se susre}e samo sa jednim pitanjem - kvalitetom sperme i, naravno, njenim dospe}em.

Uzroci neplodnosti `ene upravo su tako i zastupljeni: Anovulacija ili nede{avanje ovulacije - odgovorna za 40 odsto `enskog steriliteta. Neprohodnost jajovoda - isto 40 odsto, ako se ovde doda i endometrioza, onda je postotak ve}i. Razne nepravilnosti u razvoju, anomalije na grli}u, tumori materice ( miomi ) i sli~no.

Te{ko je dati pravu podelu, jer se faktori prepli}u, ~esto i udru`uju: Sterilet organskog porekla, dakle onaj, koji je prouzrokovan o{te} enjima jajovoda (Chlamydia trachomatis, ~esto nele~ena i bez ve} ih simtoma, endometrioza jajovoda...), promene u samoj materici zbog gre{aka u razvoju ili mioma ili ozbiljne promene nastale kao komplikacija abortusa, promene na materi~noj sluznici, ciste na jajniku, promene na grli}u (izra{taji na grli}u, endometrioza na tom mestu, infekcije...). Hormonsko funkcionalni uzroci - anovulacije, “dakle, ciklus u prazno“ i svi poreme}aji menstrualnog ciklusa nastali na osovini mo`danih struktura (hipotalamus, hipofiza) i jajnika, kod vrlo ~estog sindroma policisti~nog jajnika, povi{enog nivoa hormona prolaktinahi ili smanjenje hormona progesterona, poreme}aji u drugoj fazi ciklusa, tzv. defekti lutealne faze..., kao i endokrini poreme}aji {titne `lezde, nadbubrega, dijabet, prekomerna ili nedovoljna telesna te`ina... Sistemske bolesti, toksi~ni faktori (pu{enje), imunolo{ki faktori, psihi~ki faktori, neobja{njivi faktori ...

Da bi se utvrdili uzroci mora se po~eti od ispitivanja para. Dakle, ako za godinu dana normalnih seksualnih odnosa, bez za{tite, ne do|e do za~e}a, par treba da se javi urologu i ginekologu. [ta je to normalan seksualni odnos? To je odnos, koji se de{ava svaka ~etiri dana, oko dva puta nedeljno, a du`ina trajanja je tolika da do|e do ejakulacije (pra`njenja) unutar vagine.

RODE @IVE U BAJKAMA

Ispitivanje `ene podrazumeva, pre svega op{ti pregled, dakle njenu konstituciju, raspored dlaka, razvijenost dojki, telesnu te`inu, op{ta laboratorijska ispitivanja (pre svega, malokrvnost).

Nakon toga sledi ginekolo{ki pregled, sa uzimanjem PAPA testa, kolposkopije, briseva sa grli}a, kao i sam ginekolo{ki pregled radi utvr|ivanja polo`aja materice, postojanja priraslica i sli~no.

Potom, ultrazvu~ni pregled, sa naglaskom na mogu}nost pra}enja ovulacije tzv. folikulometriju. Ovaj postupak nema nikakvog {tetnog uticaja na `enino zdravlje, a ta~no se mo`e na osnovu pra}enja rasta folikula utvrditi kada nastupa ovulacija. Folikuli su mala gnezda, koja se nalaze u jajnicima, a u kojima je sme{tena mala jajna }elija. Kada zapo~ne menstrualni ciklus pod uticajem hormona jedan folikul biva izabran i po~inje svoj rast, dok mu ostali pritom poma`u. Ako se ne postigne takav dogovor nema ovulacije. Dakle, ako svi ho}e, ne}e biti nijedan. Izabrani, tzv. dominantni foliklul dosti`e svoj maksimum u sredini ciklusa i tada prska, a jajna }elija putuje do jajovoda da se sretne sa spermatozoidom. Pribli`no ta~no vreme prskanja folikula je UZ vidljivo, tako da je popularnost ove metode opravdana. Bezbedna, jeftina, jednostavna i efikasna.

Slede, hormonska ispitivanja, pre svega polnih hormona, hormona {titne `lezde, provera `ivosti spermatozoida nakon odnosa, tzv. postkoitualni test, kariotip para (gledanje genetske mape

•• •

^ASOVNIK

Granica plodnosti varira. Postoji i biolo{ko vreme.

Optimalno vreme za `enu je 20 do 25 godina, a sada se granica pomera i do 35 godina. Posle toga opada njena plodnost 30 odsto, a posle 40. godine ~ak 70 odsto.

Ve~na mladost mu{karca nije nau~no opravdana, dakle biolo{ka je do 40. godine. Zato, ne treba predugo odlagati vreme roditeljstva.

supru`nika). Ostale metode (HSG, histeroskopije, laparoskopije) su ostavljene za kraj ukoliko se na|u uzroci na prethodnom nivou, jer predstavljaju metode tzv. invazivne dijagnostike te podrazumevaju preoperativnu pripremu `ene i rade se u opearcionim salama.

Paralelno sa ispitivanjem `ene treba da te~e i ispitivanje mu{karca. Ve}inu ovih ispitivanja je mogu}e obaviti u DZ DR RISTI]. Ukoliko je potrebno, u tim ginekolog/urolog uklju~uju se endokrinolog, psiholog, seksolog, psihijatar. Ukoliko je `ena ranije zatrudnjivala govori se o sekundarnom sterilitetu, a ukoliko nije nikada, onda o - primarnom. O ovome se vodi ra~una prilikom postavljanja plana za ispitivanje. Ukoliko `ena ima vi{e od dva spontana poba~aja potrebna su jo{ mnoga dodatna ispitivanja.

Problem steriliteta je li~ni problem. Zvu~i surovo, ali po{to oko 16 odsto sterilnih parova u svetu, sa stanovi{ta dru{tvenog problema efikasnije je podsticati natalitet apelovanjem na ve} i broj dece kod onih kod kojih je to lako, nego ulagati sredstva na skupa ispitivanja i le~enja parova bez dece. Mada se u poslednje vreme kod nas pobolj{ao ovaj odnos, ipak je jo{ to nedovoljno tako da su ovi parovi prepu{teni sami sebi i svojim lekarima. Nizak standard i visoke cene lekova, ponavljanje raznih postupaka, nedovoljna pa`nja, koja se poklanja ovom problemu od „kojeg se ne umire‘‘ ~esto dovodi do gubljenja strpljenja i mirenja sa „sudbinom“.

dr Marica \uran, ginekolog 13

Dr Risti}

Gost saradnik

365 dana uz Vas

Problemi sa pam}enjem ili demencija

KO TO BE[E ALCHAJMER? Stres, umor, depresija, nedostatak vitamina i neki lekovi mogu da izazovu prolazne tegobe sa pam}enjem, ali mo`dani udar i, naro~ito, Alchajmerova bolest uzrok su te`ih oblika demencije, koja se adekvatnim le~enjem mo`e ubla`iti i usporiti PROBLEMI sa pam}enjem su veoma ~esta pojava. U najve}em broju slu~ajeva uzrok te{ko}ama su stres, zamor, rasejanost, pa se i pam}enje popravlja otklanjanjem ovih uzroka. I neki organski ~inioci mogu da poremete pam}enje, pre svih bolesti {titne `lezde i nedostatak pojedinih vitamina, odre|eni lekovi (bensedin, buskopan i sl.). Mo`dani udari, tako|e, mogu izazvati probleme sa

uznemirenosti i te{kih promena li~nosti obolele osobe, nekada do sumanutih ideja potkradanja (novac i li~ne stvari, nekada sasvim bezvredne), optu`bi za kra|u usmerenih na svoje okru`enje i halucinacija u kojima vide nepoznate osobe ili preminule ~lanove svoje porodice. Takvo pona{anje okolina uglavnom pogre{no tuma~i, pa se veoma remete porodi~ni odnosi. ^esti su i poreme}aji ritma

pam}enjem, dok depresivno raspolo`enje izaziva subjektivni utisak o lo{em pam}enju. Kod ve}ine nabrojanih poreme}aja (osim mo`danih udara) problemi sa pam}enjem prestaju otklanjanjem uzroka, odnosno le~enjem osnovne bolesti, nadoknadom potrebnih vitamina ili prestankom uzimanja leka.

Me|utim, najozbiljniji uzrok zaboravnosti je Alchajmerova bolest, koja je oblik demencije, koji nastaje zbog propadanja odre|enih delova mozga. Prvo, nervnih }elija u sistemu za pam}enje, a tokom napredovanja bolesti se propadanje {iri na ve}i deo mozga. Simptomi se obi~no javljaju posle 60. godine `ivota, ali nije retka pojava ni oboljevanje u ranijem `ivotnom dobu. Oko deset odsto osoba starijih od 65 godina boluje od Alchajmerove bolesti. Uzroci nastajanja ove bolesti nisu dovoljno poznati. Porodi~na predispozicija kod izvesnog broja obolelih se mo`e otkriti, ali kod ve}ine uzroci nisu dovoljno poznati. Navode se bolesti {titne `lezde, spoljni faktori, ni`e obrazovanje i dr.

Tokom evolucije bolest prolazi kroz tri stadijuma. Obi~no se prvo javlja zaboravnost za skorije doga|aje, ote`ano prise}anje imena osoba i predmeta. ^esto se ovi simptomi previde, jer se pripisuju premoru, godinama `ivota ili stresu, pa tek dodatni problemi poput lo{ije orijentacije u vremenu i prostoru, neadekvatnog obavljanja ku}nih i profesionalnih obaveza, poreme}enog rasu|ivanja i izmene pona{anja signaliziraju da se u pozadini svega krije ozbiljna bolest.

U ovom stadijumu Alchajmerova bolest ~esto dovodi do izra`ene

budnosti i spavanja, kao i nekontrolisano lutanje, koje nekada ima za posledicu i odlazak od ku}e.

Iako je Alchajmerova bolest neizle~iva, rano dijagnostikovanje omogu}ava primenu terapije, koja zna~ajno usporava napredovanje bolesti. Naro~ito je va`no znati da se terapijski mo`e uspe{no delovati na izmenjeno pona{anje (halucinacije, ideje potkradanja, izmene ciklusa spavanje - budnost), {to zna~ajno olak{ava brigu o ovim bolesnicima.

Uprkos tome {to je najve}i broj pritu`bi na probleme sa pam}enjem bezazlen, zbog mogu}nosti da se problemi otklone le~enjem osnovnog poreme}aja (depresija, deficit vitamina, stres i dr.) potrebno je objektivnim neuropsiholo{kim testovima proceniti funkciju pam}enja, kao i druge kognitivne funkcije. Ako testovi poka`u ozbiljniji poreme}aj, mogu}e je preduzeti mere, koje }e pomo}i i oboleloj osobi i njenoj porodici da se lak{e bore sa bole{}u.

Adekvatna dijagnostika i pravovremena medikamentozna terapija demencije usporavaju evoluciju bolesti i ubla`avaju poreme}aje pona{anja. Ali, {to je od posebno velikog zna~aja, preveniraju reme}enje porodi~nih odnosa, koji, naro~ito dok se ne shvati da je poreme}aj pona{anja starijeg ~lana porodice bolest, a ne drskost ili egoizam, bivaju veoma ugro`eni i ponekad nepovratno naru{eni.

mr sc. med. dr Slavica Golubovi},

spec. psihijatrije

14

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Pedijatrija

Najradosniji trenutak za porodicu

VREME JE ZA BEBE NAJVREDNIJI, najlep{i i najradosniji trenutak za svaku porodicu je svakako dolazak bebe u ku}u. Njen dolazak na svet, potom u `ivotni prostor - stana ili ku}e, je ne{to, {to okupira i mobili{e celu porodicu. Kako opremiti de~iji kutak u roditeljskoj sobi?

Da li bebi odmah praviti poseban prostor do roditeljske sobe?

Cela familija, u`a i {ira, uklju~uju}i i kumove, prijatelje i ro|ake je prisutna sa predlozima..

Pedijatri preporu~uju da prostor za novoro|en~e bude u roditeljskoj sobi, pored kreveta gde je majka ili u susednoj, gde je komunikacija bliska. Propratni name{taj je stalak za presvla~enje i komoda za bebine stvari. Igra~ke i vrte{ke iznad kreveca, koje stimuli{u bebina ~ula i mentalni razvoj, treba da budu od plastike, koja se lako odr`ava.

Posteljina treba da je pamu~na i da se presvla~i ~esto (}ebe uvu~eno u navlaku). Pli{ane igra~ke ne treba da budu u kreveti}u.

Temperatura sobe treba da bude oko 23 stepena. “Te{ke“ zavese, tepisi i puno stvari optere}uju bebin prostor.

Kupanje bebe mo`e da bude u delu dana, koji odgovara roditeljima. To ne mora da bude ve~e, a po preporukama ameri~ke pedijatrije, ~ak ni svako ve~e, sa malom koli~inom kozmetike.

Treba pustiti bebinu ko`u da se „razvija i raste“, kao i beba, a to }emo „ometati“ svakodnevnim skidanjem bebinog sopstvenog za{titnog sloja sa ko`e i mazanjem neke kreme. Nega bebe i njenog zdravlja podrazumeva i redovne kontrole u savetovali{tu

za zdrave bebe od 30. dana `ivota (po potrebi ranije).

Sa punih mesec dana, naj~e{}e, bebin je prvi odlazak od ku}e kod pedijatra. Bebi se meri te`ina, du`ina, obim glave. Pregledom se prati kako napreduje u motornom i neurolo{kom razvoju. Majci se daje savet kako da neguje i hrani svoju bebu. Tada dobija i vakcinu, drugu dozu protiv `utice tipa B. Prvu dozu te vakcine i BCG-vakcinu protiv tuberkuloze beba je dobila na ro|enju.

Sa dva ili dva i po meseca roditelji bebu dovode na drugu kontrolu u savetovali{te, kada je ponovo merimo i dajemo ostale vakcine, protiv difterije, velikog ka{lja, tetanusa, de~ije paralize i hemofilusa. Ove vakcine }e dobiti u tri navrata, {to se zove primarna vakcinacija protiv zaraznih bolesti u prvoj godini `ivota. Sa dva, ~etiri i {est meseci bebi se radi sonogram kukova, zapravo prati se sazrevanje kukova.

Sa punih {est meseci beba dobija tre}u dozu vakcine protiv `utice tipa B, radi joj se prva „krvna sli~ica“ da bi se videlo da li je anemi~na. Potom slede sistematski pregledi sa devet meseci i godinu.Tada beba ve} hoda, naj~e{}e, zna i prve re~i, napu{ta sve ~e{}e svoj `ivotni prostor, a savet je mamama i tatama da to bude {to vi{e u prirodi.

dr Ljiljana Lekovi}, pedijatar 15

Pregledi u ordinaciji 0h 1:3 od 08 do 2 sete o Ku}ne p 24h od 00 do

11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.com 16