Dr Risti}
365 dana uz Vas
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dermatologija
Akne, akne, aknice ...
OD BI@UTERIJE DO ]ILIBARA
•• Sadr`aj •
broj XIII septembar 2009.
Od bi`uterije do }ilibara Akne, akne, aknice... Opet novi grip Virus A(H1N1) zakucao na vrata Hladni detektor Zna~aj mamografije Dodajte `ivot godinama Kad starost zakuca na vrata Efikasno i strpljivo Savremeni aspekti u le~enju upale plu}a Jabuka topi salo Ishrana pacijenata sa dijabetesom Senke „prozora u svet“ Dobre i lo{e strane interneta Ve`be bez bola Kineziterapija - le~enje pokretom Pilulel za li-lu-le Pet naj~e{}ih pitanja u ordinaciji ORL
3 4-5 6-7 8 9 10-11 12 13 14-15
Impressum • Osniva~: Fond za javno zdravlje "Dr Milutin Risti}" Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Risti} • Redakcija: Marija Mati}, Sanja Mr|anov • Saradnici u ovom broju: Dr Nina Avakumovi} / Dr Slavica Bo{kovi} / Dr Jasmina \uri} / Dr Olga Popovi} / Dr Mimica Jovanovi}-Nenadi} / Dr Olga Had`i} / Dr Milica Krsti} / Dr Milena Pavlovi} / Milica Petrovi} / • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • [tampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tira`: 10.000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614 DOM zdravlja "Dr Risti}" : interni ~asopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Risti}. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja "Dr Risti}", 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631
2
JESENJA S O N ATA UTICAJ muzike na ljudski mozak vi{e puta je istra`ivan i nesporno potvr|ivan kao blagotvoran dodatak, ona nota vi{e za ukupno relaksiraju}e raspolo`enje. Samim tim, muzika tako biva va`an transmitor, oda{ilja~ pozitivnih vibracija na sve ljudske organe. Muzika ne slu`i samo za opu{tanje i podizanje raspolo`enja ve} se godinama ista`uju njeni teapeutski u~inci, pa se tako u mnogim bolnicama odr`avaju koncerti, va`an je deo meditacije, pa i radnih prostora... Za{to ne i toplih, u{u{kanih porodi~nih domova?! Jedan ameri~ki nau~nik oti{ao je dalje tvrde}i da i sam mozak proizvodi muziku, pretvaraju}i mo`danu aktivnost u zvuk, koji, osim {to mo`e da bude koristan, mo`e da poslu`i i kao "hrana" za du{u. Naime, snimci mozga pomo}u magnetne rezonance pokazuju razli~ite intenzitete serije slika na{eg mozga, zavisno od raspolo`enja, ali i oboljenja, te se sve to mo`e obele`iti i razli~itim notama, koje kona~no daju i odre|enu melodiju. Da li }e ovakvo istra`ivanje pomo}i lekarima i pacijentima te{ko je re}i, ali, ako sve pojednostavimo, slobodno mo`emo re}i - OSLU[KUJTE MUZIKU SVOG MOZGA. I, jo{ nekoliko preporuka za u`ivanje u najbogatijem godi{njem dobujeseni. Bogatu korpu jesenjih plodova iskoristite da organizam obnovite vitaminima iz prirodnih izvora kao {to su vo}e i povr}e. Tako }e organizam biti spremniji za duge zimske dane, ali i za borbu protiv raznih virusa, pa i prete}eg A(H1N1). Prirodno uravnote`ena ishrana pomo}i }e i pacijentima sa dijagnozom {e}erne bolesti, koji naj~e{}e pate i od gojaznosti. Ali, i {kolarcima kao i starijim osobama. Dakle, bogatstvo jesenje trpeze mo`e da nam poslu`i kao neka vrsta terapije kako bismo napunili na{e depoe vitaminima i mineralima na {to prirodniji na~in. A, kada se tome doda i bogatstvo jesenjih boja i {umova lekovitost ovog godi{njeg doba ostaje bez premca. I, savet plus: {to manje boravka uz TV i internet. [etnje, dru`enje sa porodicom, dobrom knjigom i, kona~no, uz prijatne note omiljene muzike - to je dobitna kombinacija za dobro raspolo`enje, a samim tim i zdravlje. Dakle, preuzmite brigu i odgovornost o svom zdravlju! Samo jedan minut posve}en zdravlju i odlasku lekaru mo`e da nam spasi `ivot. Temelji zdravlja grade se strpljivo i uporno. Jer, kako ka`e kineska poslovica: "Strpljenje je mo}. S vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila." REDAKCIJA
Neprijatan hroni~ni zapaljenski proces zadaje najvi{e problema u pubertetu, ali mnogima i kasnije. Higijena, zdrav i uravnote`en `ivot - ~arobno re{enje IMATE trideset godina i bubuljice kakve ima Va{a }erkica od deset. Niste ih imali ranije ili ih imate "oduvek". Slu{ate savete kom{inice, drugarice, prijatelja s posla. Obra}ate se za pomo} kozmeti~aru, lekaru, pa kozmeti~aru, pa lekaru, ponovo drugarici,… Mo`da }ete "di}i ruke od svega", ali }ete pre toga biti depresivni, odbiti poziv na pi}e, ube|ivati se da i nije tako lo{e biti sam. Pa da, sam. Naravno, poku{a}ete SAMI da re{ite problem, jer ste sebi najve}i prijatelj. Ubrzo shvatate da ste sebi neprijatelj. Vrtite se u za~aranom krugu, ponovo, ponovo i ponovo. Hajde da na|emo po~etak, uzrok, problema, hajde da do|emo do kraja, odnosno re{enja.Za po~etak, mora biti jasno: deo problema }e re{iti dermatolog, a drugi, ve}i deo, VI. Zato {to su akne deo Va{eg bi}a u datom momentu i zato {to ih svesno i nesvesno nekada provocirate i pogor{avate.
Pored obi~nih akni (zovu se i vulgarne, {to ne zna~i proste), akne mogu biti posledica hormonskog dizbalansa, te se ponekad vi|aju kod trudnica, osoba sa policisti~nim jajnicima ili oboljenjima `lezda sa unutra{njim lu~enjem. Mogu biti izazvane pritiskom, tzv. mehani~ke akne, zatim isprovocirane sun~evim zra~enjem, lo{om kozmetikom, uljima... Takve akne nikada nemaju klasi~an izgled i raspored, a i njihovo le~enje je vrlo specifi~no. Zabluda je da hrana uti~e na pojavu akni, mada se i o ovom stavu u znatnoj meri spekuli{e u savremenoj litetraturi. Neke akne }e nestati, ali }e neke stalno podse}ati da ste ne{to mogli da preduzmete ili da preduzmete ranije, ali ponekad, na`alost, i da ste preduzimali previ{e. Da Vas akne ne bi emotivno uzburkavale, socijalno indisponirale i zdravstveno kompromitovale, pristupite njihovom saniranju sistemati~no. To zna~i: za po~etak bez agresije ispoljene na ko`i (ne dodirujte je bez
•• •
Akne su hroni~no zapaljenje vezano za dla~ni folikul, tako da se taj dugotrajni zapaljenski proces doga|a uz koren dlake (primetili ste da akni nema na delovima ko`e koji nisu obrasli dlakom - dlanovi, tabani), naj~e{}e na onim segmentima ko`e gde su lojne `lezde brojne i razvijene (T zona lica, grudi, le|a,..). Prvi put se javljaju u pubertetu, kada god da on po~inje (a, naj~e{}e oko devete godine) i traju ~itav period rasta i razvoja, koliko god on trajao (naj~e{}e do 20-e, 30-e godine). Du`e traju kod `enskog pola, ali se te`e forme vi|aju kod mu{karaca. Osnovna, po~etna promena je, takozvani zatvoreni komedon (ne ona crna ta~kica, poznata kao mitiser), beli~asta „kuglica“, poznata i kao potko`ni mitiser. Su{tinski, problem je u poreme}enoj keratinizaciji, hiperfunkciji lojnih `lezda i prisutnoj bakteriji Propionibacterium acnes. A, prakti~no zna~i: otvor kroz koji izlazi dlaka se kompletno zatvara, lojna `lezda, koja normalno svoj sadr`aj evakui{e uz dlaku to vi{e ne uspeva, bubri, prska. Organizam to nenormalno zbivanje prepoznaje kao strano i te`i da ga elimini{e, reaguju}i zapaljenjem, u nadi da }e sve "poni{titi" ili gnojem eliminisati. Tako akne prolaze ne ostavljaju}i trag za sobom, dok te`e forme akni i pogre{no tretirane akne mogu imati kao posledicu ljubi~aste ili bele "fleke" i o`iljke.
DODIR SVILE Kako raspremanje po~inje od svoje ku}e, obratite pa`nju na slede}e: ko`a mora {to vi{e vremena da bude ~ista, tj. bez {minke, suvi{ne masno}e, znoja, pra{ine... Kosa, tako|e, uvek ~ista - uklonite je sa ko`e lica ili le|a kada je to mogu}e, ne nanosite na nju ulja i voskove. I, mo`da, najva`nije: ne dodirujte ko`u rukama osim kada je to neophodno zbog odr`avanja higijene, {minkanja ili izra`avanja najsuptilnijih emocija. Ako u~inite ova tri mala koraka za ~ove~anstvo, a velika za Vas, akcija medicinske nauke }e biti znatno manja te samim tim i komfornija.
potrebe, ne poku{avajte da budete kozmeti~ar ili lekar), koristite ne`ne preparate za odstranjivanje ne~isto}e sa ko`e, bez tendencije da ko`a posle pranja bude suva i da "{kripi od ~isto}e (?)". Uvek koristite nemasne hidrantne kreme, jer Va{a ko`a jeste masna, ali je pritom naj~e{}e i dehidrirana. Na dermatologu je da procenjuju}i kvalitet Va{e ko`e, intenzitet aknoznog procesa, ali i Va{u strpljivost i trpeljivost, formira protokol le~enja. Le~enje se sprovodi kako preparatima, koji se nanose na ko`u, tako i lekovima, koji se odre|eno vreme piju. Brojni su varijeteti lokalne terapije: keratolitici, antibiotici, azelai~na kiselina, retinoidi, ali i sistemske: tako|e, antibiotici i retinoidi, naravno mnogo mo}nijeg efekta od onih nanetih na ko`u. I, onda, kako to da drugarica vi{e nema akne, a Vi koristite iste preparate i na isti na~in, ali nema ba{ ni{ta {to bi Vas obradovalo ili bar okura`ilo. Pa, mo`da, ba{ zato {to se le~ite na isti na~in, vi - razli~ite ko`e, vi - razli~itih emotivnih struktura, vi - razli~iti ljudi. Va{ pristup i pristup lekara le~enju, mora biti jedinstven, kakvi ste i Vi sami. I, jo{ ne{to: budite pozitivni, pra{tajte i volite. Ne mo`e da {kodi, a mo`e da pomogne vi{estruko! dr Nina Avakumovi}, dermatolog
3
Dr Risti}
365 dana uz Vas
Op{ta medicina
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dr Risti}
Virus A(H1N1) zakucao na vrata
OPET NOVI GRIP Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju, nau~nici ubrzano rade na vakcini, a ve} od jeseni se o~ekuje sve ve}i broj obolelih - novi virus je "uzdrmao" svet MEKSI^KI grip, influenca A(H1N1), poznat kao svinjski grip, ne{to je novo {to izaziva strah i strepnju. Kako se pona{ati? [ta preduzeti da nam se ne dogodi? Kako se le~iti? Kako se pona{ati prema onima iz bli`e okoline za koje saznamo da su oboleli? Sve su to pitanja, koja nam se name}u svaki dan iz informacija, koje saznajemo preko medija o broju obolelih ili umrlih od ove bolesti i pandemije, koja je progla{ena na na{oj planeti. Pandemija je pojam, koji ozna~ava da je jednom bole{}u zahva}en veliki broj zemalja u svetu i da se {iri iz jedne zemlje u drugu. I, upravo u tome je i obja{njenje straha zbog broja zara`enih, obolelilih ili umrlih. MEKSI^KI ILI SVINJSKI? Za{to se pojavila bolest ovakvih razmera? Virusi su izaziva~i bolesti, koji upravo zbog karakteristi~nog na~ina razmno`avanja i pre`ivljajavnja, spadaju u najzanimljivije uzro~nike obolevanja protiv kojih se nau~nici i lekari najte`e "bore". Opstaju samo u `ivoj }eliji u kojoj se i razmno`avaju, pa za svoj opstanak tra`e uvek novu `rtvu - doma}ina i tako prenose sa jednog `ivog organizma na drugi. Nekada su to virusi, koji se prenose sa `ivotinja na `ivotinje i svojstveni su samo za tu `ivu vrstu, nekada sa `ivotinja na ljude, pa obolevaju obe vrste ili se prenose samo sa ~oveka na ~oveka, pa oboleva samo ljudski rod. Ali, virusi imaju i
veliku mo} transformacije ili transformacije - mutacije, idu}i iz }elije u }eliju, iz organizma u organizam. Tako se javljaju nove vrste virusa. Ove viruse na{ organizam ne prepoznaje, nema za{titnih antitela, koja se bore sa izaziva~em bolesti i bolest se ispoljava - ~ovek oboleva. Sve ovo va`i za pojavu novog virusa gripa u svetu, pa i kod nas. Prvo se mislilo da je prenet sa svinje na ~oveka, pa je nazvan svinjski grip. Zatim, zbog pojave ve}eg broja ljudi obolelih od novog virusa u Meksiku, dobija naziv - meksi~ki grip. Izolacijom i identifikacijom u laboratoriji novog tipa virusa dobio je svoje pravo ime: influenca virus A(H1N1). I, upravo zato {to se prvi put javlja u op{toj populaciji i nema imuniteta protiv ovog virusa, o~ekuje se da }e puno ljudi do}i u kontakt sa virusum i oboleti. Pitanje je samo kako }e koji organizam - ~ovek manifestovati ovu bolest, imati manje ili vi{e izra`ene simptome bolesti, lak{i ili te`i oblik. To zavisi samo od na{eg imuniteta i na{eg organizma. Neko }e prele`ati grip "na nogama", drugi sa prate}im koplikacijama, na primer upalom plu}a, a neki }e umreti. MO@EMO SE ZA[TITITI Cilj Svetske zdravstvene organizacije i epidemiolo{ke slu`be na{e zemlje je da merama prevencije, {to manji broj ljudi do|e u kon-
takt sa ovim virusom. Tako }e manje ljudi oboleti, manje }e biti komplikacija, manje }e ljudi umreti od ove bolesti. Cilj je spre~iti dalje preno{enje sa ~oveka na ~oveka, ~ime bi se zaustavila epidemija, tj. pandemija. Nova vakcina, koja je jo{ u klini~koj fazi ispitivanja, doprine}e da narednih godina bude sve manje obolelih, sve manje koplikacija bolesti i smrtnih slu~ajeva. Zato, ako znate da neko ima grip po{tujte preporuke kako da se pona{ate da biste izbegli zarazu. Pre svega, nosite masku, ako kijate i ka{ljete, a imate visoku temperaturu, op{tu slabost i malaksalost. Vodite ra~una, ma o kom virusu da se radi, rizik je da i osobe iz va{e okoline obole. Jednom upotrebljenu maramicu za nos, obavezno bacite u kantu za sme}e. Ona je ve}i rizik za prenos virusa iz va{e sline ili pljuva~ke, nego sam kontakt, ako su Vam ruke ~iste. Perite ruke sapunom i vodom u trajanju od nekoliko minuta (bar dva do tri) posle kontakta sa sluznicom nosa ili nakon iska{ljavanja. Ne pose}ujte obolelog, da vidite kako je ili da bi mu skuvali ~aj. Ako to i uradite, morate biti spremni da }ete oboleti i Vi, pa nemojte onda izlaziti ili napu{tatu tu osobu dok se ne izle~ite. Budite svesni rizika da, ako ste Vi oboleli, obole}e i osobe sa kojima se dru`ite ili ste u bliskom kontaktu, te tako preduzmite sve da se izolujete i sa~uvate najbli`e i drage osobe da se ne razbole. Naravno, ukoliko je to mogu}e. SAVETI ZA OBOLELE Ukoliko sumnjate da imate grip, izazvan virusom A(H1N1) ostanite kod ku}e i uzimajte dovoljno te~nosti. Znojenje zbog
povi{ene temerature dovodi do gubitka te~nosti iz organizma i neophodnih mineralnih soli i materija. Poku{ajte da na dve ~a{e slanog rastvora, na primer supe, unesete jednu ~a{u te~nosti (nezasla|en ~aj) i jednu blago zasla|enu ~a{u ce|enog soka ili limunade. Jedite onoliko koliko imate apetita. Koliko god malo da unesete ~vrste hrane, uz dovoljnu koli~inu dobro izbalansirane i raspore|ene te~nosti, bi}e dovoljno, jer kako bude bolest prolazila, vra}a}e Vam se i apetit. To }e biti jedan od znakova da bolest prolazi. Ako ~etiri ili pet dana ne ose}ate da Vam je bolje, tj. da nedovoljno mokrite, da nemate uop{te apetit, a uz to temeratutra nema tendeciju dnevnog opadanja, javi}ete se lekaru. Lekar }e na osnovu laboratorijskih analiza i klini~kog pregleda doneti odluku o potrebnoj daljoj terapiji i na~inu le~enja. Nemojte, nikako sami, da uzimate lekove, bez obzira koliko ste o njima ve} dovoljno ~uli ili nau~ili iz medija, {tampe i sl. bro{ura. Le~enje medikamentima prepustite lekarima. I, poku{ajte da razmi{ljate i ovako: Zdrav na~in i stil `ivota dovodi i do ja~anja imuniteta. Puno je oko nas izaziva~a zaraznih bolesti sa kojima se svakodnevno borimo, a nismo ni svesni toga. @ivimo zdravo, slu{ajmo savete lekara i prele`a}emo i ovaj novi virus - grip. U budu}nosti nam prete kako stare, tako i nove zarazne bolesti, protiv kojih }emo se boriti zahvaljuju}i timovima stru~njaka, koji u svetu brinu o tome. Na nama je da vodimo zdrav stil `ivota i verujemo svom lekaru! dr Slavica Bo{kovi} spec.infektologije
slike preuzete sa sajta www.cdc.gov
4
5
Dr Risti}
365 dana uz Vas
Radiologija
Zna~aj mamografije
H L A D N I D E T E KT O R Posle 40. godine starosti trebalo bi uraditi prvu (inicijalnu) mamografiju, pre svega radi prevencije, ali i eventualnog ranog otkrivanja tumora dojke
MAMOGRAFIJA je neinvazivna metoda rendgenskog pregleda dojki kod `ena, a u veoma retkim slu~ajevima i kod mu{karaca. Snimanje se radi specijalnim rendgen aparatom - mamografom, kojim se vide promene na mekim tkivima. Lekar - radiolog uz pomo} ove metode mo`e mnogo bolje da utvrdi sadr`aj i razliku izme|u obolelog i zdravog tkiva. Tako|e se mogu videti i mikrokalcifikacije, koje su ~esto prvi pokazatelji tumora dojki. Mamografija je, u prvom redu, metoda kojom se otkriva po~etak tumora dojke. [to pre otkrijemo karcinom dojke, utoliko su bolje {anse da se ova bolest pobedi. Mamografiju treba, pre svega uraditi kada se pri dodiru napipa ~vori} u dojci, kod promene tvrdo}e dojke ili dela dojki, kada su uve}ane limfne `lezde ispod pazu{ne jame, ali i zbog naslednih faktora. Mamografija je danas najbolji na~in za rano otkrivanje raka dojke kod `ena u starosnoj dobi od 35 do 40 godina, a to je doba iznad koje u~estalost raka dojke po~inje naglo da raste. Kod `ena starijih od 40 godina redovnim mamografskim pregledima rak dojke mo`e se otkriti i do dve godine pre nego {to tumor toliko naraste da se mo`e napipati.
•• •
RIZI^NO
U faktore rizika kad je re~ o karcinomu dojke ubrajaju se: `enski pol, `ivotna dob, pozitivna porodi~na anamneza (majka, sestra ili }erka, drugo koleno krvnog srodstva), rana menarha, `ena koja nije ra|ala uop{te, prva trudno}a posle 35-te godine `ivota, kasna menopauza, konzumiranje alkohola.
Prilikom rendgengrafiranja dojke radi se kompresija tkiva dojke radi izjednja~avanja debljine zbog pove}anja o{trine slike. Kompresija, iako neugodna, zna~ajno pobolj{ava vidljivost razli~itih patolo{kih procesa. Sama procedura slikanja nije bolna i brzo je gotova. Ne treba se bojati zra~enja, jer moderni mamografski aparati zra~e jako malo. Isto tako, mamografija svojim zra~enjem ne mo`e izazvati rak dojke.
6
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
•• •
NEMILOSRDNO
Karcinom dojke je naj~e{}i maligni tumor `ena u Srbiji. Bele`i se ~ak 3700 novootkrivenih slu~ajeva godi{nje, od ~ega, na`alost, ~ak 1370 sa smrtnim ishodom. Stopa mortaliteta za poslednje tri decenije ve}a je 2,4 puta. Ova visoka stopa smrtnosti, posledica je otkrivanja bolesti u kasnoj fazi, jer se vi{e od dve tre}ine `ena lekaru javljaju kada je bolest ve} uznapredovala. Srbija jo{ nema organizovan program za rano otkrivanje raka dojke i on joj je nu`no potreban. Preventivni mamografski pregled, najsigurniji je na~in da se, ili potvrdi zdravlje `ene ili rak otkrije u ranoj fazi. Vi{e od 30 godina primene preventivnih mamografija u zemljama koje to imaju kao obavezu, doprinelo je da se smrtnost smanji za 30 odsto.
Mamografija se uvek radi u dve projekcije da bi se prikazala cela dojka i snimaju se uvek obe dojke. Druge, dopunske i specijalne projekcije imaju svoje mesto u prikazu pojedinih regija dojke i treba da se koriste kao dopuna u indikativnim slu~ajevima. Koristi se kao klini~ka mamografija - u dijagnostici nejasnih klini~kih nalaza kod simptomatskih bolesnica, mamografija za rano otkri}e raka dojke u dijagnostici klini~ki okultnog karcinoma i kao skrining mamografija - kod asimptomatskih pacijentkinja.
Sprovodi se uglavnom kod `ena starijih od 40 godina, ali po potrebi mo`e se raditi i ranije. Ne ograni~avaju godine primenu mamografije, nego gra|a dojke. Dojke sa mnogo gustog, `lezdanog tkiva kod mla|ih `ena ~esto su neprikladne za mamografsko snimanje. Sigurnost dijagnostike mo`e biti svega 65 odsto. To je i razlog {to se kod mla|ih `ena ~e{}e radi ultrazvuk dojki. Sigurnost mamografije je, me|utim, kod starijih `ena visoka, oko 85 procenata, a u kombinaciji sa ultrazvukom iznosi i do 95 procenata. To su komplementarni pregledi i me|usobno se dopunjuju. Mamografski nalazi, koji ukazuju na malignost su: pove}ana gustina, nepravilne ivice ~vora i nepravilne nakupine kalcijuma oko ~vora (mikrokalcifikati). Mamografija se u slu~aju pojave bilo kakvih sumnjivih simptoma ili uo~ljivih promena mo`e i treba uraditi kod svih, pa i mla|ih `ena, ali tada je treba uraditi izme|u ~etvrtog i osmog dana od po~etka menstrualnog krvarenja. Gotovo je uvek kod mla|ih `ena treba dopuniti ultrazvu~nim pregledom. Mamografiju treba uraditi pre bilo kakvih intervencija na dojci kao {to su punkcije ili biopsije (uzimanje uzorka tkiva hirur{kim putem). Rak dojke se mo`e izle~iti jedino, ako je otkriven u prvom klini~kom stadijumu. Prvi klini~ki stadijum podrazumeva bolest kada je pro{irena samo, tj. nalazi se samo u organu, u ovom slu~aju dojci, a slede}i stadijumi bolesti ozna~avaju bolest koja se pro{irila na okolinu. U prvom klini~kom stadijumu bolesti verovatno}a izle~enja je vi{e od 90 odsto, a u ~etvrtoj fazi bolesti, verovatno}a tzv. pre`ivljavanja je ispod deset odsto. Ve} tumor veli~ine svega osam milimetara, neretko metastazira u limfne ~vorove. Zato je va`no da se otkrije dok je sasvim mali, kada pravi diskretne kalcifikacije. Te kalcifikacije su manje od milimetra, grupisane na povr{ini manjoj od centimetra i njih, za sada, suvereno mo`e da vidi samo mamografija. Mamografija je jedina metoda, koja mo`e otkriti promene u dojci, koje se jo{ ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda i zato je ona od presudnog zna~aja u dijagnostici.
•• •
PREPORUKE
Mlade devojke trebaju po~eti sa samopregledom dojki ve} od 20. godine `ivota (jednom mese~no izme|u 5. i 10. dana menstruacijskog ciklusa). Izme|u 25. i 30. godine `ivota preporu~uje se jednom godi{nje obaviti klini~ki i UZ pregled dojki. Sa 40 godina potrebno je obaviti inicijalnu mamografiju. Mamografija se potom preporu~uje svake druge godine. Mnogo zavisi od Vas samih.
Mamografija predstavlja ,,zlatni standard " u ranoj detekciji karcinoma dojke. Uzrast `enske osobe kod koje se obavlja mamografski pregled odlu~uju}i je ~inilac u razvoju karcinoma dojke. Zato se mamografski pregledi ne obavljaju kod devoj~ica, devojaka, `ena u generativnom dobu, trudnica, dojilja. Organizovani mamografski skrining u Srbiji se ne sprovodi, u skladu sa postoje}im zakonskim regulativima (Savezni zakon o za{titi od jonizuju}eg zra~enja (,,Slu`beni list SRJ" br.46/96, ~lan 17.) tako da najve}i broj `ena podle`e takozvanoj dijagnosti~koj mamografiji, koja se radi kod pojave razli~itih simptoma ili znakova oboljenja dojki. Me|utim, zna~aj karcinoma dojke i pobolj{anje uslova u zdravstvu pokre}u pitanja mamografskog skrininga. Mamografija u `ena mla|ih od 40 godina retko je indikovana. dr Jasmina \uri} spec.radiologije
7
Dr Risti}
Gerijatrija
365 dana uz Vas
Kad satrost zakuca na vrata
D O DA J T E @ I VO T G O D I N A M A I stare osobe treba da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje ~emu doprinose redovni zdravstveni pregledi, zdrava ishrana, lagane {etnje, dru`enja ‌
SVAKODNEVNI napredak nauke i tehnologije doveo je do produ`enja ljudskog veka, a samim tim i pove}anja populacije starih osoba. Zadatak savremenog dru{tva je da obezbedi dostojanstveno i zdravo starenje. Starenje je fiziolo{ki proces, koji predstavlja postepeno slabljenje funkcija organa i organskih sistema. Ogleda se u promenama fizi~ke, ali i intelektualne sposobnosti. Starost ne podrazumeva neminovno bolest, ali uz sadejstvo genetskih faktora, stresa i lo{ih `ivotnih navika (nepravilna ishrana, fizi~ka neaktivnost) vodi u razli~ita hroni~na oboljenja. Ako ih ne mo`emo izbe}i najbitnije je rano otkriti bolest i dobro se upoznati sa svim njenim karakteristikama (tok, le~enje, komplikacije, prognoza). Osnovna odlika hroni~nih bolesti je dugotrajnost, koja name}e obavezu redovnog uzimanja lekova, prilago|enih svakom pacijentu. Adekvatno doziranje leka je od velikog zna~aja naro~ito kod starijih osoba. Razlog tome je {to fiziolo{ka funkcija pojedinih organa (bubrezi, jetra, plu}a) postaje smanjena, pa je realna mogu}nost pove}anja koncentracije leka u plazmi i tkivima, {to uzrokuje njihovo toksi~no dejstvo. Obzirom da stare osobe ~esto boluju od razli~itih bolesti i istovremeno koriste vi{e vrsta lekova, javlja se problem interakcije lekova sa ne`eljenim i opasnim efektima. Odlazak na redovne kontrolne preglede je neophodan. Na taj na~in mo`e se blagovremeno spre~iti ili ubla`iti pogor{anje ili komplikacije hroni~nih oboljenja, koja ~esto kod starijih osoba zahtevaju bolni~ko le~enje. Poznato je da starije osobe boravak u bolnici mogu do`iveti vrlo "traumati~no" promenom raspolo`enja (depresija) ili pogor{anjem senilnosti. Kardiovaskularne bolesti, naj~e{}e hipertenzija i poreme}aji sr~anog ritma, koji ukoliko se zanemare ili neadekvatno le~e, mogu prouzrokovati mo`dani udar, naju~estalije su u starosti, sa visokim rizikom od komplikacija. Potom je to diabetes mellitus ({e}erna bolest) - podmukla bolest, koja dovodi do trajnog o{te}enja krvnih sudova, srca, bubrega, nerava i oka, sa te{kim komplikacijama kao {to su angina pectoris i sr~ani udar, polineuropatije, gangrena stopala, slepilo. ^esta oboljenja starije populacije su i degenerativne i reumatske bolesti zglobova, koja uglavnom onemogu}avaju obavljanje svakodnevnih poslova i kretanje, a uzrok su i jakih bolova, pa
8
usled preterane upotrebe pojedinih analgetika mogu dovesti do opasnih krvarenja iz digestivnog trakta (povra}anje sve`e krvi ili sadr`aja poput taloga kafe, prisustvo krvi u stolici ili pojava crne kao katran stolice). Starost prati i osteoporoza (smanjenje gustine kostiju, tj. ko{tane mase). Nepa`nja i pad, a u nekim slu~ajevima i najmanji pokret mogu dovesti do preloma kostiju. Na`alost, nisu retki ni karcinomi. Zbog usporenog metabolizma kod starijih osoba sporije napreduju, ali je i mogu}nost le~enja i izle~enja manja. Uz starost se vezuje i demencija (senilnost). Predstavlja o{te}enje pam}enja, shvatanja i orijentacije uz ~este promene raspolo`enja i pona{anja (napetost, uznemirenost, depresija) i nesanicu, pa osoba nije sposobna za samostalan `ivot, a ~esto nailazi i na nerazumevanje ~ak i najbli`e okoline, dok je broj domova za stara lica u na{oj zemlji nedovoljan. Nisu zanemarljive ni akutnie bolesti. To su naj~e{}e respiratorne, urinarne i infekcije digestivnog trakta, koje su rezultat oslabljenih odbrambenih mehanizama. Le~enje podrazumeva primenu antibiotske i simptomatske terapije i ne razlikuje se u odnosu na ostalu populaciju. Me|utim, mogu}e je ne{to du`e trajanje bolesti i pojava komplikacija. Tako se banalna respiratorna infekcija mo`e komplikovati upalom plu}a, a povra}anje i dijareja mogu brzo dovesti do dehidracije organizma. Promocija zdravlja nije privilegija samo mladih osoba. Neophodno je i da stare osobe preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da uz pomo} zdravstvene slu`be doprinesu svom zdravlju. Kako bi to postigli potrebno je redovno kontrolisati zdravstveno stanje i odr`avati zdrave `ivotne navike. To je, pre svega, zdrava ishrana - najmanje pet obroka raznog vo}a i povr}a dnevno, riba minimum jednom nedeljno, unos celih zrna `itarica, ishrana sa manje soli. Boljem zdravlju doprinose i fizi~ke aktivnosti uz konsultaciju sa lekarom i podr{ku porodice i prijatelja. Preporu~uju se lagane ve`be i {etnja svakog dana najmanje 30 minuta. Krajnji je trenutak i da se ostavi duvan, a konzumiranje alkoholnih pi}a treba svesti na minimum (jedno pi}e dnevno). I, naposletku, veoma je va`no o~uvanje mentalnog zdravlja, ali i dru`enje sa porodicom i prijateljima, ~itanje, u~enje novih ve{tina. Sve }e to pomo}i lep{oj i prijatnijoj starosti. dr Olga Popovi}, lekar op{te medicine
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Pulmologija
Savremeni aspekti u le~enju upale plu}a
E F I K A S N O I S T R P L J I VO Pneumonije (upale plu}a) su vode}i uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu. Uzimanje antibiotika "na svoju ruku" nije preporu~ljivo INFEKCIJE respiratornog sistema predstavljaju naj~e{}e infekcije u humanoj populaciji.Od akutnih disajnih infekcija odrasli prose~no obole tri do pet puta godi{nje, deca ~e{}e, u proseku ~etiri do sedam puta godi{nje, dok ona koja borave u de~ijim kolektivima jo{ ~e{}e. Pneumonije (upale plu}a) su vode}i uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu, te zbog toga predstavljaju ozbiljan epidemiolo{ki problem.Pneumonije mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a mo`e nastati i udisanjem (aspiracijom) pra{ine, hemijskih supstanci, hrane ili povra}enog sadr`aja. Naj~e{}i izaziva~i respiratornih infekcija su gram - pozitivne bakterije, dok su u kolektivima, posebno me|u adolescentima, ~este infekcije izazvane atipi~nim mikroorganizmima i virusima. Osim izbora antibiotika, protokoli le~enja propisuju i dijagnosti~ke postupke, hospitalizaciju, du`inu le~enja, prelazak sa intravenoznog na le~enje tabletama, du`inu hospitalizacije. Princip racionalne antimikrobne terapije uzimaju u obzir najmanje tri neophodne karike u lancu infekcije: osobine uzro~nika infekcije, osobine doma}ina i osobine leka. Obzirom da je uzro~na dijagnostika pneumonija ote`ana, prihva}en je stav da u po~etnom le~enju pneumonije treba primenjivati antibiotik, koji je efikasan protiv naj~e{}ih prouzrokova~a pneumonija u vanbolni~koj sredini. Le~enje treba zapo~eti odmah po postavljanju klini~ke dijagnoze, jer je pneumonija akutna, potencijalno te{ka bolest. Naravno, uz sve navedene op{te principe le~enja upale plu}a, va`no je prilagoditi lek prema individualnim karakteristikama bolesnika, posebno pri prisustvu alergije ili dodatnih faktora rizika kao {to je: dijabetes, kardijalna ili bubre`na insuficijencija, neoplazme i druga oboljenja. U svakodnevnoj klini~koj praksi, u dijagnostici i le~enju respiratornih oboljenja polazi se od procene te`ine bolesti, koja se bazira: na demografskim osobenostima (pol, `ivotna dob bolesnika), prisustvu drugih akutnih ili hroni~nih bolesti, uslovima pod kojim je pneumonija nastala, prisustvu klini~kih, radiolo{kih i laboratorijskih znakova bolesti. Bolesnici se razvrstavaju na mla|e, starije, kao i one sa pridru`enim bolestima (hroni~na opstruktivna bolest plu}a, dijabet, kardiomiopatija, bubre`na insuficijencija). Terapijski pristup se razlikuje i prema epidemilo{kim uslovima pod kojima je
ste~ena pneumonija. Stare osobe u gerijatrijskim domovima, alkoholi~ari, ponavljane hospitalizacije, ~esta upotreba antibiotika, posebno u poslednjih nekoliko meseci, nose rizik od rezistentnih sojeva bakterija. Prema smernicama Evropskog respiratornog udru`enja, inicijalna empirijska terapija vanbolni~ki ste~ene pneumonije u ambulantnoj praksi zapo~inje primenom amoksicilina, potom makrolida ili doksiciklina. Ukoliko se radi o umereno te{koj pneumoniji ili specifi~noj epidemiolo{koj anamnezi (hroni~ari, starije osobe koje `ive u domovima i druge osobe oslabljenog imuniteta), le~enje se mo`e zapo~eti - fluorohinolonom - ciprofloksacin. Hospitalni bolesnici sa te{kom pneumonijom le~e se intravenoznom primenom beta - laktamskog antibiotika (naj~e{}e cefalosporina druge ili tre}e generacije), shodno te`ini pneumonije, a u kombinaciji sa makrolidom. Bolesnici hospitalizovani u intenzivnoj nezi le~e se intarvenskom primenom beta - laktamskog antibiotika (cefalosporina tre}e generacije u kombinaciji sa makrolidom ili fluorohinolonom). Ukoliko se sumnja ili se izoluje Pseudomonas aeruginosa, tada se le~enje zapo~inje antipseudomonasnim beta laktamom u kombinaciji sa antipseudomonasnim fluorohinolonom ili aminoglikozidom, odnosno makrolidom. Zna~aj se pridaje i simptomatskoj terapiji (primena antipiretika, ekspektoranasa‌). Du`ina le~enja vanbolni~ke pneumonije (ukoliko nije veoma te{ka ili je do{lo do komplikacija), naj~e{}e traje dve nedelje, odnosno do normalizacije krvne slike i klini~kog pobolj{anja. Bakterijske pneumonije na ambulantnom tretmanu mogu se le~iti i kra}e, do deset dana, dok je preporuka za atipi~ne pneumonije da le~enje traje 14 dana. Ukoliko se klini~ko radiolo{ki nalaz pogor{ava, 24 do 48 ~asova od zapo~injanja le~enja, tada treba korigovati terapiju. Kod bolni~ki le~enih bolesnika, intravenozna terapija je potrebna do stabilizacije vitalnih parametara (naj~e{}e 48 do 72 sata) i tada treba pre}i na uzimanje antibiotika u tabletama. Terapijski protokol je jedna od va`nih mera zbog neracionalne upotrebe antibiotika, {to je jedan od razloga bakterijske rezistencije (nereagovanja na antibiotik). dr Mimica Jovanovi} - Nenadi}, spec. pulmologije
9
Dr Risti}
Endokrinologija
365 dana uz Vas
S A LO
^ak 70 do 80 odsto pacijenata, koji imaju dijagnozu {e}erne bolesti, pati od gojaznosti. Regulacija nivoa {e}era u krvi se pobolj{ava namirnicama koje sadr`e dijetna vlakna kao {to su jabuke, `itarice, povr}e, semenke...
SABOTERI IZ TANJIRA Postavljanjem dijagnoze {e}erne bolesti, naro~ito oblika nezavisnog od insulina (tzv. insulin nezavisni dijabetes melitus), potrebno je utvrditi i faktore rizika i upoznati pacijenta sa njima. Gojaznost je ~esto prisutna kod ovih pacijenata i sre}e se kod 70 do 80 odsto ljudi, koji pate od ovog poreme}aja zdravlja. Pacijent se mora upoznati sa ~injenicom da je njegovo sada{nje oboljenje dobrim delom uslovljeno gojazno{}u, kao i da kvalitet le~enja i `ivota zavise od korekcije telesne mase. Smanjenjem telesne mase smanjuje se rezistencija na insulin, pove}ava iskoristljivost glukoze, srazmerno
smanjuje nivo glikemije, a time je le~enje uspe{nije i kvalitet `ivota bolji. Ono {to pacijent svakako treba da zna je ~injenica da se {e}erna bolest ne mo`e uspe{no le~iti ukoliko se ne obrati pa`nja i na le~enje gojaznosti. Le~enje gojaznosti, tj. mere i aktivnosti usmerene na smanjenje prekomerne telesne mase, mora se sprovoditi pod stru~nim vo|stvom i uz aktivnu saradnju pacijenta, jer nagle i restriktivne mere izla`u pacijenta brojnim zdravstvenim rizicima. Terapija se usmerava na promene navika u ishrani i odabir adekvatnih namirnica kako bi se izbegle neprijatnosti i tegobe kao {to su brzo zamaranje, malaksalost, hipoglikemijske reakcije. Umerena fizi~ka aktivnost je dalja preporuka, jer se na ovaj na~in, osim pozitivnih efekata u le~enju gojaznosti, uravnote`ava metabolizam, pove}ava prag emotivne tolerancije i svakako posti`e do`ivljaj boljeg zdravlja. Kako u toku fizi~ke aktivnosti mi{i}i za svoj rad prete`no koriste energiju koja poti~e od masnog tkiva, na ovaj na~in se kod bolesnika, koji pate od insulin nezavisnog oblika dijabetesa {tede }elije pankreasa, koje su jo{ sposobne da lu~e insulin. Iskustvo je pokazalo da bi se skoro polovina pacijenata kod kojih je dijagnostikovan insulin nezavisni oblik dijabetesa, mogli uspe{no le~iti primenom racionalne ishrane i adekvatnom fizi~kom aktivno{}u, prilago|enoj godinama `ivota, polu, op{tem stanju zdravlja, a bez ili sa smanjenom upotrebom lekova koji spadaju u grupu oralnih hipoglikemika.
PUN @ELUDAC Pravilna ishrana mo`e zna~ajno da ubla`i posledice ve} prisutnog poreme}aja zdravlja, ali i da zna~ajno odlo`i ili spre~i eventualne komplikacije bolesti. Postoji preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koja je vodi~ za ishranu odraslim osobama svih starosnih grupa, a namenjena je prevenciji i korigovanju poreme}aja hroni~nih nezaraznih bolesti, uklju~uju}i i {e}ernu bolest. Ona glasi: Odr`avati telesnu te`inu u granicama maksimalno deset odsto iznad vrednosti idealne telesne te`ine za odre|enu starosnu dob i pol. U ishrani koristiti raznovrsnu hranu. Vo}e i povr}e svakodnevno koristiti u ishrani u sve`em stanju i termi~ki obra|ene. U ishrani koristiti namirnice, koje sadr`e obilne koli~ine dijetnih vlakana (celulozna biljna vlakna) kao {to su leguminoze, proizvodi od integralnih `itarica, povr}e, vo}e ... Isklju~iti iz ishrane, koliko je mogu}e, masno}e svih vrsta, osim nerafinisanih biljnih ulja. Isklju~iti ili zna~ajno ograni~iti upotrebu alkoholnih pi}a i slatkih gaziranih napitaka. Svesti na najmanju meru konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu. Ograni~iti unos soli na dva grama dnevno. Izbegavati ili svesti na minimum upotrebu slatki{a i rafinisanih `e}era.
•• •
PRIJATELJI ZDRAVLJA Namirnice, koje se preporu~uju za svakodnevno kori{}enje: Integralni pirina~, ovas, ra`, kukuruz, je~am, heljda, p{eni~ne klice Integralne testenine, hleb od celog zrna `itarice Povr}e: kupus, kelj, keleraba, praziluk, boranija, spana}, karfiol, crni luk, cvekla, svo zeleno povr}e Lekovito i za~insko bilje: beli luk, `alfija, lavanda, uva, hmelj, origano, cimet ^ajevi: vo}ni i zeleni ~ajevi Mahunarke: pasulj, so~ivo, gra{ak, soja, roga~ Vo}e: jagode, tre{nje, vi{nje, kajsije, kru{ke, dunje i bobi~asto vo}e (maline, jagode, borovnice, kupine) Semenke: suncokret, bundeva, susam, laneno seme Maslinovo ulje, masline Ko{tunjavi plodovi: le{nik, badem Tofu (sojin sir), pe~urke, riba Gotove namirnice sa niskim glikemi~nim indeksom
Biljna dijetna vlakna na razne na~ine doprinose boljem varenju i adekvatnoj eliminaciji otpadnih materija, a uti~u i na regulisanje metabolizma ugljenih hidrata i masti. Imaju zna~ajnu ulogu u prevenciji malignih oboljenja digestivnog trakta, regulaciji telesne mase, regulaciji pra`njenja debelog creva i rektuma. Iz svih navedenih razloga, ishrana bogata dijetnim vlaknima predstavlja integralni deo racionalnog pristupa ishrani osoba kod kojih postoji smanjena tolerancija na glukozu ili razvijen oblik {e}erne bolesti. Obroci, koji sadr`e ova vlakna ispunjavaju `eludac pove}anim volumenom, koji je posledica bubrenja ovih vlakana, usporavaju njegovo pra`njenje, pove}avaju ose}aj sitosti. Dijetna vlakna
10
Dr Risti}
Ishrana pacijenata sa dijabetesom
JABUKA TOPI LE^ENJE hroni~nih, dugotrajnih, do`ivotnih poreme}aja zdravlja ne zavisi samo od savremenih medicinskih dostignu}a, uslova pod kojima se sprovodi, iskustva, znanja i ve{tine lekara i medicinskog osoblja. Slo`enost le~enja uslovljena je prirodom samog oboljenja, s jedne, i u~e{}em bolesnika u procesu le~enja, s druge strane. [e}erna bolest je do`ivotno oboljenje, promenljivog toka i sa progresivnim o{te}enjem krvnih sudova, tkiva i organa. Procesi o{te}enja napreduju tokom vremena. Nivo zdravlja i ishod obolenja presudno zavise ne samo od primenjene terapije ve} i od navika i pona{anja samog pacijenta i njegovog aktivnog u~e{}a u procesu le~enja.
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
pove}avaju zapreminu stolice i brzinu prolaza du` debelog creva. Rastvorljiva biljna vlakna ograni~avaju i smanjuju nivo holesterola, vezuju za sebe `u~ne kiseline i na taj na~in uti~u na resorpciju i metabolizam holesterola. Unos dovoljnih, optimalnih koli~ina (jer ni sa ovim komponentama ishrane ne valja preterivati), osim {to pove}ava ose}aj sitosti, smanjuje potrebu za unosom visokoenergetskih namirnica, slatki{a, ~okolade, kola~a..., pa i na taj na~in doprinosi regulisanju problema gojaznosti. Regulacija glikemije (nivo {e}era u krvi) se pobolj{ava upotrebom namirnica koje sadr`e dijetna vlakna, naro~ito onih koje su bogate u pektinima i smolama, kao npr. jabuke, zobene pahuljice, hleb od celog zrna `itarica, povr}e, leguminoze. DOBRO - LO[E Istovremeno, namirnice sa mnogo masno}e i {e}era, kao i kafu, ~okoladu, cigarete i alkohol valja izbegavati ili isklju~iti iz ishrane. Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt i sve` kravlji sir su namirnice sa smanjenim sadr`ajem masti i mogu se koristiti u ishrani. Posebno se preporu~uje dodatno uno{enje namirnica bogatim: magnezijumom, hromom i vitaminima E, C, B kompleksa. Zasla|iva~i, koji se mogu koristiti: fruktoza, sorbitol, ksilitol, je~meni ili pirin~ani slad, manitol, saharin. Restrikcija namirnica, koje sadr`e {e}ere iz grupe disaharida i monosaharida (slatki{i, ~okolada, gazirani slatki napici, d`emovi, slatko, kola~i...) je neophodna, jer se ovi ugljeni hidrati brzo razla`u, resorbuju i vrlo brzo dospevaju u krv ~ime se naglo di`e nivo {e}era u krvi. Nezavisno od vrste {e}erne bolesti, unos ovih namirnica prouzrokuje nagla i velika kolebanja glikemije. Kod pacijenata, koji boluju od insulin nezavisnog oblika dijabetesa, promenom navika u ishrani mo`e se zna~ajno pobolj{ati stanje poreme}aja i uticati na komplikacije bolesti, dok se pacijenti, koji primaju insulinsku terapiju, edukuju u pravcu korekcije dijetetskih navika. I za pacijente iz prve, kao i za one iz druge grupe, neophodna je stalna kontrola lekara, koji prati tok i upravlja le~enjem njihove osnovne bolesti, tj. {e}erne bolesti. dr Olga Had`i}, specijalista higijene
11
Dr Risti}
Psihologija
365 dana uz Vas
Dobre i lo{e strane interneta
S V E T LO S T I I S E N K E "PROZORA U SVET" Korak od prakti~nog kori{}enja interneta do potpune zavisnosti mo`e da bude opasan. Vi{e od ~etiri ~asa dnevno na Netu - alarm NEKADA je "prozor u svet" bio TV - ta ~udna kutija u kojoj su ljudi pevali, pri~ali, ratovali‌ Danas je taj prozor ekran sa malom ikonicom na desctopu - internet. U ovoj kutiji nisu samo ljudi koji ne{to rade, u ovoj kutiji je ~itavo bogatstvo informacija, koje nam je dostupno svakog trena "kao na dlanu". Za{to ku}e imaju prozore? Da bi ulazila svetlost i vazduh, koji treba da oplemene prostor u ku}i. Kako bi izgledao dan u ku}i (stanu) gde su prozori otvoreni {est do deset ~asova dnevno ili ~ak i vi{e? Bilo bi previ{e toplo ili previ{e hladno u nekom periodu dana i to bi nas ometalo u svakodnevnom funkcionisanju. Kako izgleda kada je nekome internet prozor otvoren {est do deset ~asova (ili ~ak i vi{e)? Svakodnevno funkcionisanje je ispod onog koje se od nas o~ekuje, manje smo efikasni i kao radnik, roditelj, partner, kao prijatelj i kolega - nemamo vremena. Sve ~e{}e smi{ljamo i koristimo izgovore, koji nam zvu~e ubedljivo: Ne stigoh. Ne mogu sada. Sutra }u. @ao mi je, ali nemam vremena. ^ujemo se. Po{alji e-mail‌ Tehnologija je uvek imala cilj da ~oveku olak{a `ivot i da mu pru`i {to vi{e slobodnog vremena i mogu}nosti za njegovo kori{}enje. Savremena tehnologija ima isti cilj, ali ~ovek je sklon da mnoga dostignu}a i zloupotrebi. Da li je internet mogu}e zloupotrebiti? Kako bogatstvo informacija mo`e da bude {tetno? Kada dato bogatstvo, pravilno i u dozama koristite i uskladite sa svojim `ivotnim ciljem - ZDRAV I HARMONI^AN @IVOT - onda internet ne mo`e biti {tetan. Kada govorimo o internet zavisnosti? Pre svega, ako koristite internet vi{e od ~etiri ~asa dnevno, a poslovanje vam nije vezano za internet komunikaciju. Imajte u vidu, dan traje 24 ~asa : osam
12
sati spavate, osam sati provodite na poslu ili u {koli, a ostatak vremena treba da rasporedite na profesionalno usavr{avanje, porodi~ne obaveze, dru`enja, fizi~ku aktivnost i internet. Ako za ve}inu kupovina koristite on-line kupovine i aukcije tako da ne morate ni da izlazite iz ku}e da biste pro{etali i izabrali ono {to vam je potrebno, sasvim izvesno ste zavisnik od inerneta kao i ako svakodnevno Net koristite da biste se dru`ili i na{li prijatelje, jer ne koristite "`ivu re~", pogled, kontakt o~ima, osmeh, dodir‌ "Titulu" inernet zavisnika pone}ete i ukoliko vam internet slu`i kao uto~i{te od li~nih problema i anksioznosti, jer na taj na~in ne}ete re{iti nijedan problem, ali }ete dodati novi. Ali, i ako zbog interneta u|ete u la`i o tome koliko ste vremena proveli na Netu pa i ako zbog interneta zapostavite sport i rekreaciju i igranje igara u mre`i vam postane jedini "sport". Tako|e, i ukoliko ne mo`ete u potpunosti da se posvetite nijednoj porodi~noj sve~anosti ve} su vam misli okrenute tome {ta ste sve propustili, jer niste bili na Netu. Ako surfujete toliko ~esto i dugo da posedujete obilje informacija koje vam i ne slu`e u svakodnevnom `ivotu. Ako u~estalo proveravate pristigle emailove i logujete se na forume u sve kra}em vremenskom intervalu. Ako ne ose}ate potrebu za dru`enjem i izlascima ve} ih zamenjujete Netom. Ako vam partner sve ~e{}e pokazuje nezadovoljstvo, jer ga zapostavljate. Ako u periodu kada ste spre~eni da budete na Netu ose}ate napetost, nervozu i zami{ljate surfovanje. Zato, odaberite svoj prozor u svet koji treba da vam koristi, a ne onaj koji vas u potpunosti zarobljava. Milica Petrovi}, psiholog
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Fizikalna medicina
Kineziterapija - le~enje pokretom
VE@BE BEZ BOLA Ve`bama se pove}ava pokretljivost, mi{i}na snaga, elasti~nost, izdr`ljivost i pobolj{ava koordinacija pokreta. Kineziterapija je obavezni deo fizikalne medicine i rehabilitacije OD nastanka civilizacije zna se da je pokret dobar za telo. Jo{ su lekari od anti~ke Gr~ke, preko Kine pa sve do srednjovekovne Evrope, podr`avali ve`be, koje mogu da le~e ili preveniraju bolest i nemo}. Radni dan na{ih ljudi je sve du`i, a savremeni na~in `ivota zahteva od nas dugo i nepravilno sedenje ( u kancelariji, ku}i ispred televizora). Deca provode pred kompjuterom vi{e od tri i po sata, a zaboravljaju se stare, dobre de~je igre `murke, {kolice, igranje na igrali{tu ili u dvori{tu. Preterano koristimo prevozna sredstva ~ak i za male razdaljine. Pored mnogih drugih posledica, registrovana je masovna pojava lo{eg dr`anja tela i ravnih stopala ve} kod dece ni`ih razreda osnovne {kole. Za sve va`i podse}anje da moramo vi{e da se kre}emo i da ve`bamo. Naro~ito je neophodno da se deca bave fizi~kim aktivnostima, odnosno telesnim ve`bama, zbog pravilnog rasta i razvoja (psihofizi~kog, socijalnog, duhovnog), zbog zdravlja. Svaka redovna fizi~ka aktivnost u mladosti doprinosi boljem zdravlju kostiju i mi{i}a u poznim godinama kada, tako|e, treba biti fizi~ki aktivan. Ve`bama se prevenira i le~i osteoporoza. Ja~aju se mi{i}i i stvara prirodni za{titni mider oko na{e ki~me, a time se smanjuju bolovi i spre~avaju recidivi i dalja o{te}enja. Za odr`avanje gipkosti zglobova dovoljno je samo 15 minuta fizi~ke aktivnosti dnevno. Ve`bama se pove}ava pokretljivost, mi{i}na snaga, elasti~nost, izdr`ljivost, pobolj{ava koordinacija pokreta. Koriguje se postura ili stav tela. Popravljaju funkcije drugih organskih sistema (kardiovaskularnog, respiratornog‌). A, glavni zadatak kineziterapije (ve`bi) je ja~anje upravo one muskulature za koju je utvr|eno da je oslabljena. Na taj na~in se zapravo istovremeno i smanjuje bol i ubla`ava deformitet. Kineziterapija je sastavni deo fizikalne medicine i rehabilitacije, a koristi pokret kao metodu le~enja. Njena puna primena je u terapiji ortopedskih, neurolo{kih i reumatolo{kih oboljenja lokomotornog aparata, ali je isto tako zna~ajna i za mnoga oboljenja plu}a i srca . Ve`be su namenjene i zdravim osobama, koje `ele da poja~aju kondiciju. Kineziterapija je integralni deo reumatologije, mo`da ~ak i najva`niji deo u le~enju zapaljenskog, degenerativnog i vanzglobnog reumatizma. Ovi
pacijenti su naj~e{}e u kontinuiranoj potrebi za kineziterapijom, kojom kako preveniraju tako i saniraju mnogobrojne ne`eljene sekvele od bitnog uticaja na kvalitet `ivota. Glavni cilj kod ovih pacijenata je o~uvanje ili pobolj{anje funkcije ki~menog stuba, zglobova i o~uvanje kvaliteta mi{i}a. Kineziterapija ortopedskih bolesnika podrazumeva pove}anje pokretljivosti zglobova, ja~anje muskulature, vra}anje normalnom hodu i smanjenje bola. Ve`bama se preveniraju kontrakture, ja~a oslabljena muskulatura. Kineziterapija neurolo{kih bolesnika namenjena je osobama sa povredama mozga i ki~mene mo`dine, osobama sa posledicama mo`danog udara, sa o{te}enjima perifernih nerava kao i osobama obolelim od razli~itih neurolo{kih i neuromi{i}nih oboljenja, kao {to su polineuropatije, miopatije, cerebralna paraliza i sl. Oblici kineziterapije, koje sprovodimo su: kineziterapija za cervikalni sindrom, za lumbalni sindrom, kod artroza (gonartroza, koksartroza....) i posle preloma, sportskih i drugih povreda (saniranje kontraktura); edukacija za{titnih polo`aja i pokreta, ve`be disanja, ve`be relaksacije, ve`be za osteoporozu, korektivna gimnastika, ve`be za skoliozu i kifozu ki~menog stuba i ve`be za korekciju ravnih stopala. Kineziterapija je osnova i centralni deo fizikalne terapije bez koje se ne mo`e zamisliti uspe{na medicinska rehabilitacija. KINEZITERAPIJA u na{oj ustanovi podrazumeva: individualan rad sa fizioterapeutom, ve`be prilago|ene potrebama i mogu}nostima svakog pacijenta i ve`be prilago|ene trenutno funkcionalnom i zdravstvenom statusu pacijenta. Nakon obuke pacijent nastavlja da kontinuirano ve`ba samostalno u ku}nim uslovima, uz povremene kontrole lekara. Pacijent se pored toga obu~ava i kako da pravilno obavlja aktivnosti svakodnevnog `ivota i izbegava nepovoljne polo`aje. I, ne treba zaboraviti da je odr`avanje fizi~ke kondicije redovnim ve`banjem bitan preduslov za odr`avanje dobrog zdravlja, kako fizi~kog tako i mentalnog, tokom ~itavog `ivota. dr Milica Krsti} spec. fizikalne medicine
13
Dr Risti}
365 dana uz Vas
Otorinolaringologija
Pet naj~e{}ih pitanja u ordinaciji ORL
P I LU L E Z A L I - LU - L E
UPALA srednjeg uha, krvarenja iz nosa, crveno grlo, upotreba antibiotika - ~esto izazivaju dileme kod pacijenata. Neznanje i zablude naro~ito izaziva pitanje "kako se peru u{i?". Sve su ovo svakodnevna pitanja za specijaliste ORL. 14
1. Kako se peru u{i? Ovo je ~esto pitanje koje se mo`e ~uti u ordinaciji ORL lekara. U{i se peru tj. ispiraju SAMO u ordinaciji ORL lekara i to je jedini ispravni na~in. Svi ostali na~ini (ispiranje u{iju tu{em, upotreba {tapi}a za ~i{}enje, pranje u{iju sapunom ili {amponom i sl.) smatraju se neadekvatnim pa ~ak i {tetnim. Oni mogu ote`ati fiziolo{ku eliminaciju prljav{tine iz u{iju i stvoriti preduslove za lak{i nastanak infekcije. U{i treba ispirati otprilike jednom godi{nje, mada i to varira zavisno od individualne predispozicije. Neki ljudi moraju da ispiraju u{i dva - tri puta godi{nje. Ceruminozne lojne `lezde, koje se nalaze u svakom uhu, kod nekih ljudi uro|eno poja~ano lu~e u{nu mast ili cerumen dok je kod nekih to uslovljeno anatomskim karakteristikima samog kanala, vrstom zanimanja, uslovima rada ili na~inom odr`avanja toalete. Da bi znali treba li u{i da se ispiraju ili ne, najbolje je, jednom godi{nje, posetiti ORL specijalistu, a moj savet je da to bude pred odlazak na more. Pred ispiranje korisno je ~etiri -pet dana ukapavati tri-procentni rastvor hidrogena u u{i, dva -tri puta dnevno,
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
~ime se smanjuje mogu}nost da ispiranje ne}e biti uspe{no, naro~ito ako je od poslednjeg ispiranja protekao du`i vremenski period. 2. Kako spre~iti upalu spolja{njeg uha? Upala spolja{njeg uha je naj~e{}a patologija u toplim letnjim mesecima. Svaki tre}i pacijent, koji u|e u ORL ordinaciju, dolazi ba{ zbog ovog, vrlo neprijatnog i bolnog stanja. Pacijenti se uglavnom `ale na jak bol, nekad pra}en svrabom, zapu{enost uha i oslabljen sluh. Op{te stanje uglavnom ne mora biti izmenjeno mada se nekad javlja i povi{ena temperatura, otok i crvenilo ispred uha, ote`ano otvaranje usta i bolovi u vratu. Uzroke, pre svega, moramo tra`iti u zaga|enoj i prljavoj vodi kupali{ta, a zatim i u nestru~nom odr`avanju toalete uha. Pri gnjuranju i ronjenju dolazi do produ`enog zadr`avanja vode u u{ima, a topla i vla`na sredina daju idealne uslove za nastanak i razvoj infekcije.
Kada govorimo o prevenciji upale, pre svega treba izbegavati kupanje u prljavoj i zaga|enoj vodi, male i pretrpane bazene, ku}ne bazene, koji se neadekvatno odr`avaju i sl. Pre ulaska u vodu u u{i mo`ete prskati neke od sprejeva za toaletu u{iju i spre~avanje nastanka infekcije. 3. Za{to nekad krvarimo iz nosa? Iz nosa mogu krvariti i deca i odrasli pa spram uzrasta razlikujemo i uzro~ne faktore, koji dovode do krvarenja. Kod dece je naj~e{}i uzrok mehani~ka povreda spleta sitnih krvnih sudova u prednjim partijama nosne pregrade (tzv. Kiselbahov pleksus), a nastala usled "~a~kanja" nosa ili pak infekcija nosa uzrokovana vrlo rasprostranjenom bakterijom, koju zovemo Staphylococcus aureus ili zlatni stafilokok. U slu~aju ponavljanih epizoda krvarenja obavezno je uzeti bris iz nosa mali{ana na bakterije i gljivice sa antibiogramom. Rezultat brisa odredi}e dalju terapiju. Kod starijih naj~e{}e je krvarenje iz nosa posledica naglog skoka krvnog pritiska kod ljudi koji i ina~e boluju od povi{enog krvnog pritiska te u prvom redu u zbrinjavanju takvih bolesnika
Dr Risti} moramo raditi na regulaciji tenzije. Naravno, ovo su samo naj~e{}i razlozi pored brojnih drugih. Tako, ako se tegobe nastavljaju i traju du`e vreme, treba razmi{ljati i o ozbiljnijoj patologiji, a to su razli~iti tumori ORL regije, poreme}aji koagulacije, itd. 4. Da li svako "crveno grlo" treba le~iti antibiotikom? Stara izreka ka`e da su u strahu "velike o~i" te je to verovatno razlog {to pacijenti, ali i mnogi lekari, `ure da {to pre po~nu s upotrebom antibiotika u slu~aju crvenog grla. Savet ORL je da se ne `uri i da se terapija odredi i pravovremeno ordinira u korelaciji sa subjektivnim tegobama bolesnika, klini~kim nalazom i dopunskim analizama (analiza krvi, bris nosa i grla, reuma faktori). Osim toga, grlo mo`e biti crveno, a da uzrok uop{te nije infekcija (bakterijska, virusna ili gljivi~na). Takav slu~aj je kod refluksne bolesti, koja se pogre{no tretira antibioticima i obi~no biva neprepoznata.
5. Da li treba da nas brinu beli~aste ta~kice po krajnicima? Ako primetite jednu ili nekoliko belih ta~kica po krajnicima, a pritom krajnici nisu crveni, uve}ani, ote~eni i gutanje nije bolno i ote`ano, najverovatnije se radi o promeni koja se zove retenciona cista. Naime, u malim rupicama, koje se nalaze po celoj povr{ini krajnika, a zovu se kripte, dolazi normalno do nakupljanja detritusa, koji se sastoji od razgradnih produkata hrane, bakterija... U pitanju nije gnojni sadr`aj, {to se obi~no misli (uzeti bris je uglavnom sterilan) i nije potrebno uzimati antibiotike. Cista se mo`e povremeno prazniti, a `drelo se ispira nekim od antisepti~nih rastvora ili rastvorom joda. Predstavlja jedan od znakova hroni~ne upale krajnika. Sli~ne promene mogu se videti i kod gnojne angine ili infektivne mononukleoze, ali onda bivaju pra}ene odgovaraju}om, znatno ozbiljnijom, klini~kom slikom i mnogo su brojnije. dr Milena Pavlovi}, spec. otorinolaringolog
15
Pregledi u ordinaciji 0h 1:3 od 08 do 2 sete Ku}ne po 24h od 00 do
11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.com