Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Dr Risti}
RITAM @IVOTA
Sadr`aj
broj X decembar 2008.
Za du{u i telo
3
Masa`a le~i i relaksira Zima, zima, e pa {ta je...
4-5
Akutne virusne respiratorne infekcije Kad jutro postane mora
6-7
Reumatoidni artritis, sistemska bolest Krvni sudovi pod lupom
8
Primena ultrazvuka u neurologiji Zagonetne vibracije
9
Oslabljenji sluh mo`e da se pobolj{a ^arobna Aladinova svetiljka
10-11
Kalendarske mene ne prijaju depresivnima [tit u temelju zdravlja
12-13
Oboljenja {titaste `lezde Higijena vida rane
14
Nega stopala kod dijabeti~ara ^udotvorni dah
15
Reanimacija vra}a `ivot
Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.com e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.com Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisÂŞdr-ristic.com
2
JO[ jedan prelazak iz jedne u drugu kalendarsku godinu. Niko se ne mo`e odupreti potrebi da sa~ini bilans prethodne godine i napravi plan za narednu. Probleme bi svakako da zaboravimo, ali mnogo je toga {to bi valjalo i da upamtimo, upakujemo i sa~uvamo za narednu godinu. Dobra tradicija nas navodi da i sami sumiramo rezultate ili, bar izdvojimo neke od doga|aja, va`nih za Dom zdravlja Dr Risti}, a, nadamo se, upravo onih detalja iz na{eg rada, koji su zna~ili i na{im pacijentima. Pre svega, ovim brojem na{eg internog ~asopisa obele`avamo dve godine od po~etka njegovog izla`enja. Nadamo se i verujemo (a, za pravo nam daju sve va{e kritike, pohvale i sugestije) da je ovakav na~in komunikacije sa na{im pacijentima bio obostrano "pun pogodak". Na{i stru~njaci su na jednostavan i prihvatljiv na~in pisali o bolestima dana{njice,informisali vas, pre svega o preventivi, a potom i o savremenim na~inima le~enja. Verujemo da su se mnogi na{i ~itaoci upravo posle nekih tekstova odlu~ili da posete lekare i urade neophodne testove kako bi bili sigurni da im zdravlje ne izmi~e kontroli. Samo jedan primer iz ovog broja potvr|uje va`nost edukacije stanovni{tva da bi se spre~ile zna~ajnije komplikacije. Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi, obolelih od dijabetesa, nije dovoljno upoznat sa zna~ajem nege stopala kod ovog oboljenja. Zvani~ni podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se svakih 30 sekundi, negde u svetu, nekome amputira noga zbog dijabetesa. A, preko 80 odsto amputacija bi se izbeglo pravilnom negom stopala kod dijabeti~ara. Stoga, i u narednim brojevima nastavi}emo da vas informi{emo, upozoravamo i u~imo kako da donosite pravilne odluke o svom zdravlju. Jedna od najzna~ajnijih je - redovan odlazak kod lekara, preventivno ili kada osetite i najmanju tegobu. Kad ve} sumiramo, `elimo da vas informi{emo o jo{ jednoj lepoj tradiciji u na{oj ku}i. Proteklu godinu smo iskoristili i za edukaciju na{ih lekara. Izdvoji}emo primer dr Ane Georgijevi} Nenadi}, oftalmologa u DZ Dr Risti}. Naime, svake godine Evropsko udru`enje oftalmologa dodeljuje stipendije mladim oftalmolozima iz isto~noevropskih zemalja kako bi im omogu}ili da steknu iskustvo na nekoj od referentnih zapadnoevropskih klinika. Dr Ana Georgijevi} Nenadi} provela je dve nedelje u O~noj klinici Univerzitetske bolnice u Helsinkiju i ~etiri nedelje u O~noj bolnici "Moorfields" u Londonu. U Helsinkiju se upoznala sa projektom skrininga i le~enja dijabeti~ne retinopatije, koje je u Finskoj posle desetogodi{njeg iskustva rezultiralo smanjenjem broja onih, koji su izgubili vid zbog komplikacija usled {e}erne bolesti za ~ak 25 odsto. Ovo zna~ajno iskustvo }e svakako doprineti unapre|enju na{eg oftalmolo{kog odeljenja. Na{i lekari i ostalo medicinsko osoblje u~estvovali su i na svim zna~ajnijim kongresima i stru~nim seminarima u zemlji i svetu. Od 60 lekara DZ Dr Risti} danas je sedam specijalista na supspecijalisti~kim studijama, a jedan lekar op{te prakse na specijalisti~kim studijama. Tako|e, organizovali smo i u~estvovali i u nekim besplatnim akcijama. Tako, povodom Svetskog dana dijabeta organizovali smo besplatan test za ranu dijagnostiku dijabeti~ne neuropatije, u kome je u~estvovalo 60 obolelih od dijabeta. A, oko 120 sugra|ana pro{lo je besplatno testiranje na okultno krvarenje u stolici. Kad znamo da je karcinom debelog creva, posle karcinoma plu}a i dojke, naju~estalije oboljenje savremenog ~oveka (u Evropi svake godine od njega umire oko 10.000 ljudi) valja podsetiti da ovaj pregled moramo redovno obavljati. U~estvovali smo i na prvom de~ijem sajmu u Beogradu sa namerom da podsetimo na zna~aj preventivnih pregleda jo{ u de~ijem uzrastu. Sve ove aktivnosti finansijski je podr`ao Fond za javno zdravlje "Dr Milutin Risti}". Dobra iskustva iz ove godine koristi}emo i u narednoj, a o svemu vas informisati u na{em ~asopisu. Va{i predlozi su uvek dobrodo{li kako bismo u narednoj godini bili jo{ bolji. REDAKCIJA
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Fizikalna medicina
365 dana uz Vas
Masa`a le~i i relaksira
ZA DU[U I TELO Blagotvorna za ko`u, krvotok, limfotok, kosti, mi{i}e i nervni sistem DREVNO isceliteljsko ume}e - masa`a, od su{tinskog zna~aja je za na{e fizi~ko, emocionalno i duhovno zdravlje, a blagotvorno uti~e na osobe svih `ivotnih doba. U kombinaciji sa zdravom ishranom i redovnim ve`banjem podsti~e pove}anje energije i vitalnosti, relaksaciju i pobolj{anje op{teg zdravstvenog stanja. U ~ovekovom organizmu ni{ta ne funkcioni{e odvojeno i samostalno, ve} je sve usko me|usobno povezano. Masa`om tela delujemo preko ko`e na organizam kao celinu. Prilikom masa`e nadra`uju se receptori u ko`i i potko`nom tkivu - to je efekat direktnog delovanja, a isto tako se indirektnim delovanjem, odnosno refleksnim putevima, uti~e na bu|enje celog organizma. Prema nameni, deli se na terapijsko - medicinsku, sportsku i estetsku. Terapijsko -medicinska masa`a namenjena je le~enju razli~itih oboljenja, naj~e{}e reumatskih, posebno onih iz grupe vanzglobnog reumatizma, neurolo{kih oboljenja (neuralgije, neuritisi‌), kao i stanja nakon sportskih povreda. Mo`e se raditi i relaks masa`a celog tela ili parcijalno pojedinih delova (nogu, stopala, le|a, ruku, abdomena, grudnog ko{a, vrata i lica). Bez obzira na tip masa`e njeno dejstvo je vi{estruko. Masa`om ko`e {ire se ko`ni kapilari i limfni sudovi, otvaraju se pore znojnih i lojnih `lezda, dolazi do bolje sekrecije, osve`enja ko`e i potko`nog tkiva, do pove}ane elasti~nosti i regeneracije, a smanjuju se o`iljci i bore. Masa`a je blagotvorna i za krvotok i limfotok, jer se podsti~e bolja op{ta cirkulacija bez naprezanja srca, ubrzava se protok limfe i tako uklanjaju nepo`eljne {tetne materije iz organizma. Efekti masa`e su dobri i za skeletni sistem, jer dolazi do bolje snabdevenosti kostiju hranljivim mater-
ijama i kiseonikom, smanjuje se uko~enost i bol u zglobovima, a pove}ava njihova pokretljivost, otklanjaju se otoci. Masa`om se deluje i na mi{i}ni sistem po{to dolazi do bolje ishrane mi{i}a, smanjuje se zamor, bol i napetost, deluje na opu{tanje, istezanje i ja~anje mi{i}a, odr`ava se elasti~nost samog mi{i}a i vezivnog tkiva. Mi{i}i se br`e opu{taju masa`om nego odmaranjem. Nervnom sistemu, tako|e, prija masa`a, jer smiruje, stimuli{e, stvara zadovoljstvo i relaksaciju, pobolj{ava san, deluje direktno preko ko`e i indirektno preko hipofize lu~enjem endorfina. Svaka masa`a predstavlja jako dobru anti - stres terapiju, a time i dobru preventivu kod svih psihosomatskih oboljenja. Masa`a ima jednu od najzna~ajnijih uloga i u odstranjivanju celulita. Kroz masno i vezivno tkivo neprestano kru`e voda, krv, limfa, koje njima raznose kiseonik i hranljive materije, ~iste}i ga od {tetnih materija. Promene nastaju kada je usporen proces otklanjanja, kada organizam nije u stanju da se oslobodi od {tetnih materija. Masa`a kao metoda za re{avanje celulita ima za cilj pobolj{anje krvotoka, vra}anje elasti~nosti i tonusa tkiva, te stimulaciju izlu~ivanja otpadnih materija iz organizma. Posebno poma`e onim delovima tela na koje se te{ko uti~e ve`banjem, kao {to su unutra{nja strana kolena ili gornji spoljni deo bedara. Zbog svih pozitivnih reakcija na kompletan organizam, jasno je za{to je masa`a postala neizbe`an deo svakodnevnice, {to zbog terapije, li~ne higijene, ili samo radi ~istog u`ivanja. dr Milica Krsti}, spec. fizikalne medicine
3
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Pulmologija
Dr Risti}
Akutne virusne respiratorne infekcije
ZIMA, ZIMA, E PA [TA JE ... Bilo da je re~ samo o obi~noj prehladi, te`oj respiratornoj infekciji ili gripu valja se obratiti lekaru i nikako posezati za lekovima "na svoju ruku" AKUTNE virusne respiratorne infekcije su naj~e{}e bolesti danas. Oboljevanje od akutnih respiratornih infekcija je u 30-50 odsto slu~ajeva razlog za odsustvovanje odraslih sa posla, odnosno 60-80 odsto odsustvovanja dece iz {kole. Upotreba antibiotika u le~enju akutnih virusnih respiratornih infekcija predstavlja glavni razlog zloupotrebe ove kategorije lekova. Poznato je vi{e od 200 razli~itih virusa iz osam razli~itih rodova, koji su uzro~nici akutnih respiratornih infekcija: rinovirusi, korona virusi, respiratorni sincicijalni virusi, virusi parainfluence, adenovirusi, virusi influence A i B, enterovirusi, herpes simpleks virusi. Najve}i broj ovih virusnih infekcija zahvata gornje, ali je mogu}a i bolest donjih disajnih puteva u mla|im uzrastima i odre|enim epidemiolo{kim okolnostima. Bolesti, izazvane respiratornim virusima su podeljene u razli~ite sindrome kao {to su: obi~na prehlada (nazeb), zapaljenje `drela (pharyngitis), krup (laryngotracheobronchitis), zapaljenje sluzoko`e du{nika (tracheitis), zapaljenje sluzoko`e bronha (bronchitis i bronchiolitis) i zapaljenje plu}a (pneumonia). Svaka od ovih bolesti ima odre|ene epidemiolo{ke i klini~ke karakteristike: npr. krup se javlja isklju~ivo kod veoma male dece i ima karakteristi~an tok. Neki tipovi respiratornih infekcija su verovatno povezani sa odre|enim virusima: npr. nazeb sa rinovirusima, dok drugi poga|aju epidemiolo{ki odre|ene grupe - npr. adenovirusi i respiratorne infekcije vojnika. SAMO OBI^AN NAZEB Ve}ina respiratornoh virusa ima sposobnost da uzrokuje vi{e od jednog tipa respiratornih infekcija, a ~esto jedan bolesnik ima simptome nekoliko razli~itih bolesti. Tako|e, klini~ki simptomi infekcija, izazvanih ovim virusima su retko specifi~ni da bi omogu}ili postavljanje uzro~ne dijagnoze samo na osnovu klini~kih karakteristika, mada epidemiolo{ke okolnosti mogu da uka`u na verovatno}u da je pre uzro~nik jedna grupa virusa, a ne druga. Za postavljanje specifi~ne dijagnoze virusnih infekcija treba se osloniti na laboratorijske metode. Naj~e{}a manifestacija rinovirusnih infekcija je obi~na prehlada (nazeb). U~estalost infekcije je ve}a kod male dece i opada sa uzrastom. Javljaju se ~itave godine. Naj~e{}e, rinovirusnu infekciju u porodicu unose pred{kolska i {kolska deca. U krugu porodice i do 75 odsto inicijalnog oboljevanja je pra}eno sekundarnim slu~ajevima bolesti, s najvi{om u~estalo{}u kod mla|e bra}e i sestara. Rinovirusi se {ire direktnim kontaktom sa sekretima disajnih puteva - "kaplji~ni" put infekcije. U nekim slu~ajevima je mogu} i prenos preko ruku, a virusi se mogu na}i i na povr{inama plasti~nih materija i do tri sata nakon njihovog inficiranja, {to zna~i da i predmeti iz okoline obolelog mogu u~estvovati u preno{enju infekcije. Virusi inficiraju povr{ne }elije disajnih puteva preko odre|enih prijemnika na njihovoj povr{ini - receptora, 4
prodiru u }elije gde se razmno`avaju i dovode do razaranja }elija i zahvatanja istim procesom susednih. Inkubacioni period (period od inficiranja do ispoljavanja klini~ke slike oboljenja) je kratak, obi~no dan do dva. Izlu~ivanje virusa u spoljnu sredinu se podudara sa po~etkom bolesti ili kratko vreme po{to se razviju simptomi. Bolest po~inje curenjem nosa i kijanjem, udru`enim sa otokom sluzoko`e nosa. Gu{a je bolna, a nekada je to i prva tegoba. Mogu biti prisutni i glavobolja i malaksalost. Telesna temperatura je obi~no normalna. Bolest traje ~etiri do devet dana i spontano se povla~i bez posledica. Rinovirusi mogu da pogor{aju astmu i hroni~nu opstrukcijsku bolest plu}a odraslih. Komplikacije su i zapaljenja srednjeg uha i sinusa. Dijagnoza rinovirusne infekcije se postavlja izolacijom virusa iz ispirka nosa na kulturi tkiva. Le~enje obi~no nije neophodno. Ako su simptomi nagla{eni, primenjuju se antihistaminici (Klaritin, Aerius, Loratadin i sl.) ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi (Brufen, Diklofenak i sl.). Antibiotike treba koristiti samo kod bakterijskih komplikacija. Pranje ruku, odr`avanje higijene spoljne sredine, za{tita od uno{enja virusa, podizanje op{teg imuniteta organizma, mogu pomo}i u smanjenju preno{enja infekcije. ^UVAJTE BEBE Korona virusne respiratorne infekcije su: obi~na prehlada ili nazeb i sli~ne su rinovirusnim infekcijama. Inkubacioni period je oko tri dana, a bolest obi~no traje {est-sedam dana. Terapijski pristup je isti kao kod le~enja rinovirusnih infekcija. Respiratorni sincicijalni virusi su vode}i uzro~nik respiratornih infekcija kod male dece i glavni su uzro~nik bolesti donjeg respiratornog trakta novoro|en~eta. Ove infekcije se javljaju {irom sveta kao epidemija u kasnu jesen, zimi i rano prole}e. Naj~e{}e oboleva novoro|en~ad uzrasta do {est meseci. Kod starije dece i odraslih ove infekcije su ~este, ali je bolest bla`a nego kod novoro|en~eta. Sindrom, sli~an obi~noj prehladi je bolest, koja se
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
naj~e{}e povezuje sa respiratornim sincicijalim virusima kod odraslih. Te{ka bolest donjih respiratornih puteva sa zapaljenjem plu}a mo`e da nastane kod starijih osoba (~esto onih koji `ive u ustanovama za sme{taj odraslih) kao i kod bolesnika sa smanjenom otporno{}u organizma. ^est su uzro~nik bolni~kih infekcija, tako da u epidemijama, pored dece se inficira i 25-50 odsto osoblja u pedijatrijskim odeljenjima. [irenje virusa me|u ~lanovima familije je tako|e ~esto. Ova infekcija se prenosi bliskim dodirom sa inficiranom osobom ili zara`enim predmetima iz okoline, odakle se prenosi na prednje nozdrve ili ve`nja~e oka. Virusi se prenose i kaplji~nim putem. Inkubacioni period je ~etiri do {est dana, a virus se izlu~uje oko dve nedelje. Kod novoro|en~adi u 25-40 odsto slu~ajeva infekcija zahvata donji respiratorni trakt: zapaljenja plu}a, zapaljenja sluzoko`e du{nika i broha (bronhitis i bronhiolitis.). Bolest po~inje curenjem nosa, blago povi{enom temperaturom i blagim op{tim simptomima (kijanje, ka{alj). Ve}ina dece se oporavi za nedelju do dve. U te`im slu~ajevima se javljaju: ote`ano i ubrzano disanje, te`ak poreme}aj razmene gasova i na kraju zastoj disanja. Dijagnoza se postavlja: fizi~kim pregledom, radiografijom plu}a i anamnesti~kim podacima o sli~nim bolestima u okru`enju. Bolest je naro~ito te{ka kod prevremeno ro|ene dece kao i dece sa uro|enim anomalijama srca i plu}a. Kod odraslih, simptomi infekcije su nalik nazebu sa curenjem nosa, gu{oboljom i ka{ljem. Od op{tih simptoma su
>
GRIP NEMA MILOSTI Grip (influenca) je akutna respiratorna infekcija izazvana virusom influence. Bolest zahvata gornje i/ili donje partije respiratornog trakta i pra}ena je povi{enom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mi{i}ima, op{tom slabo{}u, ka{aljem. Javlja se skoro svake zime sa razli~itim stepenom rasprostranjenosti i te`ine oboljenja, {to dovodi do masovnog oboljevanja i do pove}anog rizika, uglavnom plu}nih komplikacija. Virus influence se ozna~ava kao A, B i C. Sa izuzetkom poslednje dve decenije, globalne epidemije ili pandemije se de{avaju svakih 10-15 godina i obja{njavaju se promenom strukture virusa (karakteristi~no za influencu A). Poreklo pandemi~nih sojeva nije poznato. Influenca A epidemije po~inju naglo, dosti`u maksimum za dve do tri nedelje i obi~no traju jo{ dva do tri meseca, potom jenjavaju. Prvo {to ukazuje na pojavu gripa me|u stanovni{tvom je pove}an broj dece sa povi{enom temperaturom i akutnom respiratornom infekcijom. Zatim se pove}ava broj obolelih me|u odraslima. Na kraju se pove}ava broj bolesnika sa zapaljenjem plu}a, pogor{anjem zastojne sr~ane slabosti i pogor{anjem hroni~ne opstrukcijske bolesti plu}a. Broj obolelih se kre}e od 10 do 20 odsto op{te populacije. Influenca B virus izaziva bolest, koja je manje ekstenzivna i bla`a. Broj obolelih i smrtnost, koje uzrokuje grip su jo{ uvek zna~ajni. Ve}ina osoba umrlih zbog gripa imala je neko drugo osnovno oboljenje, koje se komplikovalo u toku gripa (hroni~ne sr~ane, plu}ne i bubre`ne bolesti, bolesti metabolizma).
365 dana uz Vas
prisutni malaksalost, glavobolja i povi{ena temperatura. Kod starih i osoba sa oslabljenim imunitetom respiratorni sencicijalni virusi izazivaju infekcije donjih disajnih puteva, uklju~uju}i i te{ka zapaljenja plu}a. Le~enje infekcija gornjeg respiratornog trakta se svodi na ubla`avanje simptoma bolesti, kao i kod drugih virusnih infekcija. Kod te`ih infekcija donjih disajnih puteva primenjuju se: nadoknada te~nosti, aspiriranja sekreta, vla`ni kiseonik i bronhodilatatori. OPASNI KA[ALJ Infekcije parainfluenca virusom su rasprostranjene u svetu. Postoje ~etiri podtipa i oni uzrokuju infekcije u svim sezonama. Tip 1 je naj~e{}i uzro~nik krupa kod dece. Tip 3 izaziva brionhiolitis i zapaljenje plu}a odoj~adi. Infekcija se prenosi kaplji~nim putem i kontaktom sa inficiranim respiratornim sekretima. Inkubacioni period je tri-{est dana. Zatim se javljaju kijavica, gu{obolja, promuklost, ka{alj. Temperatura je povi{ena i odr`ava se. Ka{alj je zvonak, nalik na lave` i mo`e da napreduje do veoma ote`anog, ~ujnog disanja (stridor). Ve}ina dece se brzo oporavi, ali mo`e do}i i do progresivnog su`enja disajnih puteva sa te{kim poreme}ajima disanja i razmene gasova u plu}ima. Ako se bolest komplikuje i razvijaju bronhiolitis i zapaljenje plu}a, ka{alj se poja~ava i udru`en je sa sviranjem i pi{tanjem u grudima i kori{}enjem pomo}ne disajne muskulature. Kod starije dece bolest je obi~no blagog toka, a donji respiratorni trakt je retko zahva}en. Te{ke, produ`ene infekcije dece i odraslih se vi|aju u stanjima smanjene otpornosti organizma. Dijagnoza se ne mo`e postaviti samo na osnovu klini~ke slike. Specifi~na dijagnoza se postavlja nalazom virusa u sekretima respiratornog trakta i brisu gu{e. Le~enje je kao i kod ostalih virusnih infekcija -simptomatsko. Specifi~ni antivirusni lekovi ne postoje. Ako nastanu bakterijske komplikacije treba uklju~iti i antibiotike. Bla`i oblici krupa se le~e mirovanjem i vla`enjem vazduha. Te`i slu~ajevi se le~e bolni~ki. Korisna je i primena glikokortokoidnih hormona u vidu aerosola. Jo{ nije prona|ena efikasna vakcina protiv virusa parainfluence. Adenovirusne infekcije su naj~a{}e kod odoj~adi i dece. Infekcija se prenosi udisanjem virusa, prodiranjem virusa preko ve`nja~e oka, a verovatno i preko prljavih ruku. Naj~e{}e se javljaju kijavice, faringokonjunktivalne groznice dece i akutne respiratorne infekcije (naj~e{}e u vojnim kolektivima). Bolest karakteri{e jaka gu{obolja i postepeno pove}anje temperature i do 39 (drugog ili tre}eg dana). Gotovo uvek, prisutni su ka{alj i uve}anje limfnih `lezda na vratu. Pregledom se uo~i crvenilo gu{e i krajnika, a sumnja na zapaljenje plu}a obavezno zahteva i rendgenski pregled plu}a. Adenovirusi ne izazivaju samo akutne respiratorne infekcije ve} i druge bolesti (akutni prolivi, zapaljenje mokra}ne be{ike sa krvarenjem, epidemijsko zapaljenje ro`nja~e i ve`nja~e, zapaljenje sr~anog mi{i}a). ^esto izazivaju i te{ke infekcije kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom. Le~enje se svodi na ubla`avanje simptoma bolesti, po{to specifi~ni antivirusni lekovi ne postoje. @iva vakcina se sprovodi u vojnim kolektivima. Danas se adenovirusi prou~avaju kao `ivi virusni prenosioci za nastajanje vakcinalnih antigena za gensku terapiju.
dr Dragoljub Popovi}, spec. za plu}ne bolesti i tuberkulozu
5
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Interna medicina
Dr Risti}
Reumatoidni artritis, sistemska bolest
KAD JUTRO POSTANE MORA Uglavnom oboljevaju osobe srednje `ivotne dobi, a tri do ~etiri puta ~e{}e `ene. Reumatoidni artritis je do`ivotna bolest, a oboleli imaju izra`enije tegobe no}u i izjutra
REUMATOIDNI artritis je hroni~na, progresivna, sistemska zapaljenska bolest, koja prvenstveno napada zglobove, ali i unutra{nje organe (plu}a, srce...). Dominantno bivaju o{te}eni mali zglobovi {aka i stopala, ali mo`e biti zahva}en bilo koji zglob, uklju~uju}i i ki~meni stub. Bolest je ra{irena u celom svetu. Otprilike 0,5 % populacije boluje od reumatoidnog artritisa, a u na{oj zemlji taj broj se kre}e oko 35.000, od toga skoro 10.000 ima te`i oblik bolesti. Uglavnom oboljevaju osobe srednje `ivotne dobi i to 3-4 puta ~e{}e `ene. Uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat i za sada se smatra da nastaje kao posledica genetske predispozicije i infekcije, ali se ne isklju~uje i odre|ena uloga hormona i izlo`enosti stresu. Pripada grupi autoimunih oboljenja, a lai~ki to zna~i da iz nekog, za sada neutvr|enog razloga na{ imuni sistem napada i uni{tava sam sebe. Iako se uglavnom javlja u starijem `ivotnom dobu, od juvenilnog idiopatskog artritisa (koji je po odre|enim osobinama sli~an reumatoidnom artritisu) oboljevaju i deca. Kod mladih `ena ponekad se po~etak bolesti vezuje za prethodnu stresnu situaciju, jaku infekciju, poro|aj ili poba~aj.
6
JUTARNJA UKO^ENOST Ipak, u ve}ini slu~ajeva, bolest se javlja bez nekog vidljivog povoda. Uglavnom ima spor, ali progresivan tok, a u re|im slu~ajevima javlja se veoma buran po~etak sa te{kom klini~kom slikom. U po~etku, obi~no dominiraju nespecifi~ni simptomi tipa op{te
>
[ETNJE I VE@BE Sem lekova, nezaobilazna je i fizikalna terapija, ali i svakodnevna umerena fizi~ka aktivnost (sem {etnji obavezne su i dinami~ke ve`be, koje bi pacijent sam trebalo da izvodi kod svoje ku}e). Preporu~uje se no{enje udobne obu}e sa anatomskim ulo{cima. U uznapredovaloj bolesti sa ispoljenim deformitetima, dolazi u obzir i hirur{ko le~enje (razli~ite endoproteze).
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
slabosti, bezvoljnosti, oslabljenog apetita ili nesanice. Tada je te{ko posumnjati na reumatoidni artritis, jer na ovaj na~in mogu MO@E DA POMOGNE po~eti mnoge bolesti, uklju~uju}i i depresiju ili sindrom hroni~nog umora. Kasnije se javljaju bolovi i otoci u zglobovima, naj~e{}e u Prema nekim istra`ivanjima, odgovaraju}i na~in {akama i stopalima, a potom i ose}aj jutarnje uko~enosti. Ona se ishrane mo`e da pomogne. Tu se prvenstveno misli smatra jednim od najkarakteristi~nijih simptoma ove bolesti, traje na izbegavanje mesa, jaja, citrusa, belog {e}era i i po nekoliko sati, a popu{ta u popodnevnim satima kada se kofeina, a forsiranje ribljeg ulja, integralnog pirin~a, bolesnik "razmrda i razgiba". Naredno jutro se opet pojavljuje i lisnatog povr}a, vo}a kao {to su tre{nje ili ananas i pacijent se budi sa ose}ajem potpune uko~enosti, koja ide do `itarica. Trebalo bi te`iti idealnoj telesnoj masi. toga da ne mo`e da ustane iz kreveta. Karakteristika reumaPu{enje je zabranjeno. Oboleli od reumatoidnog toidnog artritisa, kao i ostalih zapaljenskih reumatskih bolesti je artritisa ne bi smeli da se bave poslovima, koji se bol koji je najja~i tokom mirovanja i posebno je izra`en no}u. obavljaju u vla`nim i neprovetrenim prostorijama. Bolesniku prija umerena fizi~ka aktivnost, jer se tegobe tada @ene u reproduktivnom periodu bi trebalo da u zavubla`avaju, za razliku od degenerativnog reumatizma gde pokret isnosti od aktivnosti bolesti planiraju trudno}u. poja~ava bol u zglobu, a odmor ga smanjuje. Kako bolest napreduje, javljaju se razli~ite deformacije na zglobovima, najvidljivije na prstima {aka i stopala. Zbog hroni~nog UPORNOST I TERAPIJA zapaljenja zglobova i posledi~ne inaktivnosti javlja se atrofija mi{i}a i osteoporoza. Sem na ko{tano zglobnom sistemu, Reumatolozi, koji se bave terapijom reumatoidnog artritisa, promene se javljaju i na ko`i u vidu potko`nih ~vori}a, potom na generalno nisu zadovoljni dosada{njim na~inom le~enja. Osnovni cilj jeste da se bolesniku ubla`e svakodnevni bolovi, da se zaustavi dalja progresija bolesti i odr`i funkcionalnost ko{tano-zglobnog sistema. Sa le~enjem bi trebalo zapo~eti {to ranije. Bazi~nu terapiju ~ine takozvani bolest modifikuju}i lekovi (BML). Lek prvog izbora je svakako Metotreksat, a koriste se i antimalarici, sulfasalazin, soli zlata, itd. Svi ti lekovi su u izvesnoj meri opasni za organizam i dugotrajno uzimanje pove}ava rizik od ne`eljenih dejstava. Zbog toga je potrebna dobra saradnja lekara i pacijenta i redovno pra}enje, kako pozitivnih tako i eventualnih ne`eljenih efekata primenjene terapije. Sastavni deo terapije ~ine i analgetici (Paracetamol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (Meloksikam, Diklofenak, Nimesulid). U poslednjih 10-ak godina aktuelna je biolo{ka terapija, a to su lekovi koji direktno deluju na imunolo{ki sistem (T i B limfocite). Za sada daju zadovoljavaju}e rezulsrcu, plu}ima, bubrezima, nervnom sistemu, oku..., a to sve ~ini tate, mada i tu postoje velike razlike u terapijskom odgovoru klini~ku sliku te`om i zna~i lo{iju prognozu. Iscrpljeni svakod- svakog pacijenta ponaosob. U visokorazvijenim zemljama ovi nevnim bolovima, posebno tokom no}i, pacijenti su stalno lekovi se nalaze na pozitivnoj listi, jer su veoma skupi, ali je proumorni, bezvoljni, depresivni. cenjeno da je isplativije ulo`iti u aktivno le~enje obolelih nego Me|utim, nema svaki pacijent, koji se `ali na bol i uko~enost u kasnije socijalno zbrinjavanje osoba sa ispoljenim invaliditetom. U zglobovima, reumatoidni artritis. Postoje i druge bolesti zglobo- na{oj zemlji zdravstveni fond odobrava sredstva samo za obolelu va, koje mogu podse}ati na ovo oboljenje. Bitno je {to ranije decu i manji broj odraslih bolesnika, ali postoje indicije da }e u postaviti dijagnozu, jer od toga naj~e{}e zavisi i bolja prognoza. budu}nosti taj broj biti ve}i. Sem samog pregleda i to najpre zglobova, rade se i laboratorijske Generalno, prognoza bolesti je nepovoljna. Pritom se ne misli na analize u kojima naj~e{}e postoji povi{ena sedimentacija eritroci- smrtni ishod, ve} na nemogu}nost obavljanja svakodnevnih ta (SE), pozitivan C reaktivni protein (CRP), anemija, a od nekih poslova i potrebu za tu|om negom i pomo}i. Ono {to se ~esto specijalnih pretraga radi se reumatoidni faktor (RF), koji je sre}e u svakodnevnoj lekarskoj praksi je da mnogi pacijenti uglavnom pozitivan, mada i odre|eni broj potpuno zdravih ljudi samoinicijativno prekidaju sa uzimanjem lekova, neki jer se pla{e mo`e imati pozitivan RF, potom anti CCP antitela, itd. U samom ne`eljenih efekata, neki jer im na primenjenu terapiju bude bolje po~etku bolesti rendgenolo{ki nalaz je normalan, ali kako bolest i smatraju da im lek vi{e nije potreban, a na`alost ima i onih koji napreduje uo~avaju se karakteristi~ne promene na zahva}enim nisu u materijalnoj mogu}nosti da nabave odre|eni lek. zglobovima. Nuklearna magnetna rezonanaca mo`e pomo}i u Zbog toga je veoma va`no da se izme|u lekara reumatologa i ranoj dijagnozi, ali se ova metoda u na{oj zemlji ne radi kao ruti- bolesnika uspostavi dobar odnos zasnovan na poverenju. Lekar je nska dijagnosti~ka procedura. du`an da primeni najsavremeniju dostupnu terapiju, da bude uz Reumatoidni artritis je do`ivotna bolest. Mo`e biti bla`eg ili te`eg svog pacijenta, objasni koliko je va`no da uzima redovno lekove i toka i tipi~no prolazi kroz faze pobolj{anja i pogor{anja. Zbog da svakodnevno ve`ba, i da mu pru`i volju da istraje u le~enju, nastalih deformacija na zglobovima, bolesnici su ~esto koje je do`ivotno. Najbolji rezultati se posti`u upravo kod onih onemogu}eni da obavljaju svakodnevne aktivnosti tipa obla~enja bolesnika gde je ostvarena saradnja lekara op{te prakse, reumaili jela. Vremenom dolazi ~ak i do trajnog invaliditeta, a prema tologa, fizijatra, dijeteti~ara, fizioterapeuta i socijalnog radnika, a nekim podacima polovina obolelih postaje nesposobna za rad u sve to uz podr{ku i ljubav porodice obolelog. roku od 3-10 godina od po~etka bolesti. dr Tatjana Jovi}, spec. interne medicine
>
7
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Neurologija
Dr Risti}
Primena ultrazvuka u neurologiji
KRVNI SUDOVI POD LUPOM Dopler ultrazvuk magistralnih krvnih sudova vrata daje detaljnju sliku protoka krvi kroz njih VI[E decenija primena ultrazvu~ne dijagnostike u raznim granama medicine zauzima centralno mesto, pre svega zbog ~injenice da se radi o efikasnoj, bezbednoj i relativno jeftinoj dijagnosti~koj proceduri. Od uvo|enja u prakti~nu primenu pa sve do danas ultrazvu~ni aparati su do`iveli veliki tehnolo{ki napredak, te danas omogu}uju da se vizuelizuju ne samo grube strukturne karakteristike organa, ve} i suptilni anatomski detalji, kao i razli~ite funkcionalne osobine tkiva i organa. Primena ultrazvuka u neurologiji po~ela je {ezdesetih godina pro{log veka, kada je postalo jasno da promene na arterijskim krvnim sudovima, koji odvode krv u mozak, igraju najzna~ajniju ulogu u nastanku mo`danog udara. Danas je primena ultrazvuka u dijagnostici cerebrovaskularnih bolesti i ne samo njih nezaobilazna procedura, koja i dalje potvr|uje da je visoko efikasna, bezbedna i ne{kodljiva za pacijenta i u pore|enju sa drugim dijagnosti~kim procedurama relativno jeftina. VENSKA MAPA Re~ je o dijagnosti~koj, ultrazvu~noj metodi, baziranoj na tzv. Doplerovom efektu, odnosno fizi~kom principu, koji omogu}ava da primenom ultrazvuka odredimo brzinu protoka krvi u krvnim sudovima. Dopler ultrazvuk magistralnih krvnih sudova vrata omogu}uje da vrlo detaljno sagledamo strukturne karakteristike krvnih sudova vrata, zatim da u realnom vremenu prika`emo protok krvi kroz njih, kao i da izmerimo sve bitne karakteristike protoka, kao {to su brzina ili otpor protoku. Magistralni krvni sudovi vrata su: zajedni~ka karotidna arterija (ACC), unutra{nja karotidna arterija (ACI), spoljna karotidna arterija (ACE), vertebralna arterija (AV) i unutra{nja jugularna vena (VJI). Zajedni~ka karotidna arterija nastaje iz krvnih sudova koji direktno izlaze iz srca i ona se ra~va u unutra{nju i spolja{nju karotidnu arteriju. Unutra{nja karotidna arterija je klju~ni krvni sud koji ulazi u lobanju i daljim grananjem daje krvne sudove, koji ishranjuju i samo mo`dano tkivo. Spoljnja karotidna arterija snadbeva krvlju strukture glave, van unutra{njosti lobanje i nema klju~ni zna~aj u snadbevanju mozga krvlju. Pomo}u Dopler UZ krvnih sudova vrata mo`emo precizno odrediti pravac pru`anja krvnog suda, utvrditi da li ima nekih anomalija te vrste, kao {to su savijanje arterije pod o{trim uglom, vi{estruki pregibi arterija, kao i uvrtanje arterija. Navedene anomalije mogu i ne moraju imati zna~aja za protok krvi kroz ove krvne sudove, {to tako|e mo`emo potvrditi ili isklju~iti ovom dijagnosti~kom procedurom. Dopler UZ krvnih sudova vrata mogu}e je precizno odrediti pre~nik krvnog suda, a ono {to je mo`da njegova najzna~ajnija uloga jeste mogu}nost vrlo precizne analize same strukture zida krvnog suda. Zid arterijskog krvnog suda je sastavljen iz tri sloja. Unutra{nji sloj ili intima sastoji se iz prakti~no jednog sloja }elija, koje ~ine endotel. Ovaj sloj je najva`niji kako u strukturnom tako i u funkcionalnom smislu. Srednji sloj ili medija sastoji se od mi{i}nih i elasati~nih vlakana. Spoljni sloj ili adventicija je sloj koji se sastoji od vezivnog tkiva. Unutra{nji i srednji sloj zajedno ~ine intimomedijalni kompleks (IMK), ~iju debljinu mo`emo meriti ultrazvukom. BEZBOLNO, A PRECIZNO Debljina IMK je klju~ni pokazatelj naperedovanja procesa arte8
rioskleroze krvnih sudova uop{te, pa tako i magistralnih krvnih sudova vrata. IMK normalno postaje deblji kako osoba stari, ali postoje dozvoljene granice za odre|enu `ivotnu dob, unutra kojih treba da se kre}e debljina IMK. Ukoliko je IMK ve}i od dozvoljenog, to je ve}i rizik od iznenadnih vaskularnih akcidenata, kao {to su sr~ani ili mo`dani udar. Drugi klju~ni aspekt upotrebe Doplera UZ magistralnih krvnih sudova vrata u analizi strukture zida arterijskih krvnih sudova je mogu}nost otkrivanja fokalnih zadebljanja zida krvnog suda, ili arteriosklerotskih plakova, koji predstavljaju posledicu uznapredovalog procesa arterioskelroze, odnosno velikog nakupljanja masti i drugih {tetnih supstanci u zidu krvnog suda. Ovom dijagnosti~kom procedurom mo`e se precizno definisati veli~ina arteriosklerotskog plaka, i procenta do koga taj plak su`ava sam krvni sud, {to je od klju~nog zna~aja u proceni daljeg tretmana, odnosno opredelenja za dalje konzervativno, odnosno medikamentozno le~enje ili pak za hirur{ko le~enje. Kriterijum, koji opredeljuje lekara da pacijenta po{alje na dalje hirur{ko le~enje je postojanje su`enja pre~nika krvnog suda plakom za vi{e od 70%, pri ~emu se na mestu su`enja i oko njega konstatuju i promene protoka krvi, za koje se zna da su od zna~aja za celokupan protok krvi u mozgu. Postojanje su`enja u manjem procentu zahteva medikamentozno le~enje, te redovne kontrole neurologa i laboratorijskih parametara, pre svega nivo masno}a u krvi. Druge klju~ne karakteristike arteriosklerotskog plaka, koje defini{emo Dopler UZ su struktura, izgled povr{ine i postojanje eventualnih komplikacija samog plaka, kao {to su krvarenje u plaku ili pukotina, odnosno ruptura povr{ine, {to predstavlja znake tzv. nestabilnosti plaka i tako|e indikaciju za hitan pregled vaskularnog hirurga i eventualan hirur{ki tretman. Upotreba Dopler UZ krvnih sudova vrata smatra se nezaobilaznom procedurom u dijagnosti~kom postupku kako kod osoba koje nemaju simptome neurolo{ke bolesti, ali imaju faktore rizika za cerebrovaskularnu bolest (pu{enje, pove}ane masno}e u krvi, pove}an krvni pritisak, gojaznost, {e}erna bolest, sr~ane bolesti), tako i kod osoba, koje su imale ili imaju neurolo{ke tegobe kao {to su: prolazna slabost ili trnjenje jedne strane tela u trajanju manjem od jednog sata, prolazni gubitak vida na jednom oku, vrtoglavica, nestabilnost pri stajanju i hodu, nesvestica, gubici svesti. Tako|e, primena ove dijagnosti~ke metode se savetuje kod osoba koje imaju novonastale glavobolje, posebno jedne polovine glave, zatim povrede ili udarce u vrat i prisustvo pulsiraju}ih masa u vratu, te zujanje u u{ima. Dopler UZ magistralnih krvnih sudova vrata slu`i nam i za pra}enje ve} ranije dijagnostikovane arteriosklerotske bolesti karotidnih krvnih sudova. U zavisnosti od stepena su`enja krvnih sudova kontrolni pregledi Dopler UZ metodom obavljaju se u periodima od 6 do 24 meseca. Primenju je se, tako|e i u preoperativnoj pripremi za ve}e hirur{ke intervencije na srcu i krvnim sudovima. Jo{ jednom treba naglasiti da se radi o ne{kodljivoj, bezbolnoj, neinvazivnoj proceduri, koja je visoko pouzdana u navedenim indikacijama, pri ~emu je cena pregleda relativno jeftina u pore|enju sa drugim dijagnosti~kim metodama. dr Miodrag Manigoda, spec. neurologije
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
ORL
366 dana uz Vas
Oslabljeni sluh mo`e da se pobolj{a
ZAGONETNE VIBRACIJE
O{te}enje sluha ne mora da bude trajno. Ve}ini nagluvih osoba se sluh mo`e pobolj{ati hiru{kom intervencijom. Mali slu{ni aparati - velika pomo} ^ULO sluha ima jednu od najva`nijih uloga u prilago|avanju ~oveka spoljnoj sredini. Danas se zna da je 17 odsto ukupnog stanovni{tva pogo|eno lak{im ili te`im oblicima o{te}enja sluha, a zahteva pobolj{anje sluha ili slu{ni aparat (dve tre}ine pripada tzv. stara~kim nagluvostima usled degenerativnog propadanja ~ula sluha). Uporedo sa slu{nim o{te}enjima mogu se javljati i o{te}enja ~ula za ravnote`u pra}ena vrtoglavicama. O{te}enje sluha mo`e da ima i novoro|en~e, koje se sa tim hendikepom ra|a (genetska o{te}enja), a sva kasnije nastala o{te}enja nazivamo ste~enim. Uro|eno o{te}en sluh kod deteta mora se dijagnostikovati na vreme kako bi se {to pre po~elo s odgovaraju}im le~enjem, tj. kako bi se omogu}io normalan razvoj i u~enje govora. Kada govorimo o o{te}enjima sluha moramo re}i da nije svako o{te}enje sluha trajno, ve} da ono mo`e biti i prolaznog karaktera. Do o{te}enja mogu dovesti kako bolesti samog uha tako i procesi u njegovoj okolini ili ponekad neka druga oboljnenja organizma (dijabetes). Bolesti uha mogu zahvatiti sva tri njegova dela tj. spolja{nje, srednje i unutra{nje uho, a spram toga koje je od njih zahva}eno razlikujemo konduktivna ili sprovodna i senzorineuralna ili perceptivna o{te}enja sluha. Senzorineuralna o{te}enja se dele na periferna i centralna, a periferna dalje na kohlearna i retrokohlearna. Tako|e, o{te}enja sluha mogu biti i psihogena. Ova podela je va`na, jer tip o{te}enja diktira vrstu tretmana, koji }emo u terapiji sprovesti, a pogotovo odre|uje prognozu i ishod le~enja. Senzorineuralna o{te}enja su u najve}em broju slu~ajeva nepovratna {to zna~i da se ni sa preduzetim metodama le~enja sluh nikada ne}e vratiti na nivo pre o{te}enja. Manje ili ve}e o{te}enje sluha mogu da izazovu: zapu{enost u{nog kanala cerumenom ili u{nom smolom, upale spolja{njeg u{nog kanala bakterijske ili gljivi~ne prirode, upale srednjeg uha, strana tela u spolja{njem slu{nom hodniku, katar tube ili o{te}ena funkcija Eusta-hijeve tube, a kod dece moramo uvek misliti i na mogu}i sekretorni otitis sa nakupljanjem `ilavog sekreta u predelu iza bubne opne. U re|e uzroke, ali na koje uvek moramo misliti, ubrajaju se uro|ene anomalije uha, povrede i tumori. Konduktivna o{te}enja sluha mogu nastati kao posledica za~epljenosti u{nog kanala ili zapaljenja, a neretko i zbog
rupture ili prskanja bubne opne. Tako|e se ova vrsta o{te}enja javlja i kod upalnih procesa srednjeg uha, ali i kod nekih nezapaljenskih oboljenja srednjeg uha kao {to je otoskleroza. Ova stanja se obi~no mogu korigovati, lekovima ili hirur{ki. Kod ove vrste o{te}enja npr. bolesnik ~uje telefon sasvim dobro i nikada ne}e sasvim da ogluvi. Senzorineuralna o{te}enja sluha mogu biti posledica poreme}aja u cirkulaciji ili pritiska te~nosti u unutra{njem uhu ili nastaju zbog poreme}aja u transmisiji nerva. Ona ~esto dovode do gluvo}e i ne mogu se korigovati. Ovi pacijenti tvrde da ~uju, ali da slabije razumeju o ~emu se govori. U dijagnostici o{te}enja sluha pored obavezne anamneze koristimo testove zvu~nim vilju{kama, tonalnu liminarnu audiometriju, tonalnu supraliminarnu audiometriju, govornu audiometriju, timpanometriju, test kohleostapedijalnog refleksa, auditivne evocirane potencijale i otoakusti~ke emisije. Le~enje mo`e biti medikamentozno, hirur{ko ili kombinovano. Ve}ini nagluvih osoba se sluh mo`e pobolj{ati hirur{kom intervencijom. Ona se mo`e primeniti kod razli~itih bolesti srednjeg uha (sekretorni otitis, hroni~na zapaljenja srednjeg uha, povrede), zatim kod nekih uro|enih malformacija (atrezija ili potpuna neprohodnost spolja{njeg slu{nog hodnika). Na kraju, preostaje primena slu{nog aparata. Primenu slu{nog aparata prati obuka: ~itanje govora, slu{ni trening, konverzacija i pobolj{avanje govora uz uputstva za kori{}enje slu{nog pomagala. Dana{nji slu{ni aparati predstavljaju vrhunac tehni~kog dostignu}a, nose se u slu{nom kanalu (kanalni), ugra|uju se u ram nao~ara ili se nose iza uha. Kod totalnih gluvo}a se preporu~uje operativno le~enje - kohlearna implantacija, koja se kod nas uspe{no sprovodi u vi{e zdravstvenih centara. Kada govorimo o budu}nosti ona je svakako vezana za biolo{ke metode regeneracije unutra{njih senzornih }elija Kortijevog organa. Rano otkrivanje o{te}enja (posebno kod dece) je uslov uspe{ne rehabilitacije, resocijalizacije i integracije u normalno okru`enje, pa se u svetu, a u poslednje vreme i kod nas, insistira na skriningu o{te}enja sluha jo{ u porodili{tu.
dr Milena Pavlovi}, speci. otorinolaringologije
9
365 dana uz Vas
Psihologija
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dr Risti}
Kalendarske mene ne prijaju depresivnima
^AROBNA ALADINOVA SVETILJKA
Isrpljenost, umor, gubitak energije, bezvoljnost i apatija, signali su hroni~nog umora iza kojeg se ~esto krije depresija. Godi{nja doba odre|uju intezitet depresije. Unesite svetlost u dom, {etajte, obojite zidove toplim i svetlijim bojama NAGLE vremenske i temperaturne promene, hladno}a, vetrovi, magle...Tmurno vreme izaziva neraspolo`enje i deluje negativno, kako na hroni~ne bolesnike, tako i na sasvim zdrave ljude. Vremenske promene te{ko podnose i psihi~ki labilne osobe i neuroti~ari, {to mo`e dovesti do manifestacija pove}ane agresije, depresije i smanjene koncentracije. Prilagoditi se vremenskim promena nije uvek lako. Promene godi{njih doba za organizam predstavljaju stres koji, sre}om, ipak mo`ete prevladati: pravilnom i umerenom ishranom, redovnom i umerenom fizi~kom aktivno{}u, dovoljnom koli~inom kvalitetnog sna...Jo{ nije sasvim potvr|en razlog za promene u skladu sa godi{njim dobima, ali nau~nici veruju da je veoma va`na izlo`enost svetlosti, jer sve ukazuju na to. Upravo bi na tome mogla biti zasnovana prevencija.
10
>
HORMON SRE]E Kanadski nau~nici otkrili su da, u zavisnosti od godi{njih doba, ljudski mozak prolazi kroz faze sa razli~itim nivoima hormona sre}e (serotonina). Veruju da to obja{njava zbog ~ega se sa kra}im danima i raspolo`enje menja na gore. Ovo je jedno od prvih istra`ivanja ove vrste i daje nadu da }e biti obja{njene promene kod normalnog i patolo{kog pona{anja. Pokazano je da je u jesen i zimu u organizmu zna~ajno vi{i nivo proteina, koji uklanjaju serotonin - klju~an u regulaciji raspolo`enja i sna.
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Iscrpljenost, umor, gubitak energije, bezvoljnost i apatija, signali su hroni~nog umora iza kojeg se ~esto krije depresija. Depresija je jedna od najranije opisanih bolesti u istoriji medicine, postoji skoro onoliko koliko i samo ~ove~anstvo. Me|utim, dana{nji ~ovek je daleko depresivniji nego njegovi preci, stoga se ~esto za depresiju ka`e da je ona bolest savremenog doba. @ene su ~e{}e depresivne u odnosu na mu{karce, verovatno, zbog postojanja razli~itih mehanizama kontrole i eliminacije negativnih ose}anja i energije. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije ovo je zdravstveni problem broj dva kod `ena, ~etvrti zdravstveni problem u ~itavoj populaciji, a prvi na listi psihi~kih poreme}aja. Istra`ivanja su pokazala, kao i praksa, da postoje razli~iti oblici i intenziteti depresije, koji su usko povezani sa godi{njim dobima. Otuda, ~esto govorimo o jesenjim depresijama. Promenu godi{njih doba, ako `ivite na ovim prostorima, ne mo`ete izbe}i. Preostaje vam, jedino, da svoj organizam pripremite na promene, koje ta godi{nja doba sa sobom donose, kako biste lak{e prevladali stres. Uzimaju}i u obzir nau~na istra`ivanja (Kanada, SAD, Austrija,...) i njihove rezultate, evo nekoliko preporuka: Svakog dana provedite bar 20 minuta izlo`eni dnevnoj svetlosti (na otvorenom). U stanu promenite zavese i postavite one koje bolje propu{taju dnevnu svetlost. Name{taj u dnevnoj sobi razmestite tako da kada se odmarate budete {to bli`i izvoru dnevne svetlosti. U toku rada i u~enja poku{ajte da {to vi{e koristite dnevno svetlo. Ako kre~ite stan, zidove obojte toplijim i svetlijim bojama, ili bar ih osve`ite detaljima veselih i toplih boja (tapiserije, slike...). Dan zapo~nite sa nekoliko minuta laganog istezanja uz otvoren prozor i udisanje sve`eg vazduha. Svakog dana na|ite vremena za kratku {etnju, koju }ete zapo~eti laganim hodom, potom blago ubrzanim i opet laganim hodom, vode}i ra~una o svojim hroni~nim tegobama. Za smanjenje faktora rizika preporu~uje se od 30-60 minuta svakodnevne fizi~ke aktivnosti. Kada god ste u
je obrok koji je neophodan svakom organizmu, bez obzira na njegove dalje aktivnosti. Jedite lagano, u malim zalogajima i dobro sa`va}ite hranu. U ishrani koristite {to vi{e sve`eg vo}a i povr}a, jer bogatstvo vitamina smanjuje rizike od infekcija, pove}eva imunitet organizma, kako fizi~ki tako i psihi~ki. Vodite ra~una i o unosu te~nosti - najmanje 2 - 2,5 litre tokom dana.
>
>
DRU@ITE SE! Trudite se da {to manje vremena provodite sami, budite u okru`enju ljudi, koji su vam dragi. Ako ste pak sami, organizujte svoje vreme tako da {to manje vremena provodite sami u stanu i posmatrajte svoj sama~ki `ivot sa one vedrije strane, jer "svaka medalja ima i sjajnu i lo{u stranu".
prilici, koristite stepenice umesto lifta, bicikl umesto automobila. Autogeni trening obuhvata seriju "mentalnih" ve`bi, koje prate blage pokrete tela (samo do granice prijatnosti), koje su namenjene mi{i}noj relaksaciji. Relaksacija doprinosi smanjenju napetosti, straha, strepnje i psihosomatskih tegoba, ali i postizanju bolje koncentracije i spremnosti za radne aktivnosti. Psihosomatske tegobe se javljaju kao posledica stalnog izlaganja organizma stresu i predstavljaju na~in telesnog reagovanja na stres. Naj~e{}e tegobe ove vrste su: glavobolje, nesanice, izmenjen ritam rada srca (tahikardije, aritmije...), gu{enja (poreme}en ritam disanja), stoma~ne tegobe (gastriris). Planirajte bar jednom nedeljno da odete na kra}i izlet negde u prirodu. U stanu vodite ra~una o temperaturi vazduha (da ne bude pretoplo), provetravajte {to ~e{}e (vi{e nego leti) prostorije u kojima boravite. Pravilna ishrana je, tako|e, va`na. Izbegavati jako za~injenu hranu, koristiti blagu i ne previ{e kalori~nu hranu, podeljenu u najmanje pet obroka. Doru~ak nikako ne smete "zaboravljati", to
SAVET PLUS Zatvorite o~i i zamislite medaljon sa dva lica: na jednoj strani {arenilo toplih boja, koje se prepli}u i dopunjuju, sa odsjajem ranijih i zra~kom budu}ih boja i dana - na drugoj strani tmurne, nejasne, hladne i odbojne boje sa asocijacijama na neprijatnost i neizvesnost. Odaberite svoju stranu medalje!
Svakom organizmu je potreban kvalitetan i optimalan san (6-8 sati). Preporu~uje se lak{i obrok najmanje dva sata pre odlaska u krevet, izbegavanje alkohola, kofeina i jako za~injene i slatke hrane. Pre odlaska u krevet preporu~uje se lagana fizi~ka aktivnost, jer se kroz fizi~ki napor izbacuje negativna energija, pa se organizam lak{e uvodi u san. Tmurne, ki{ovite, maglovite i vetrovite dane provodite bave}i se nekim hobijem, rade}i neobavezne stvari, koje vas ~ine sre}nim. Slu{ajte muziku, koja vam podi`e raspolo`enje i skre}e tmurne misli na lepe doga|aje iz `ivota. Kad uspe{no prevladate i prebrodite krizu jesenjih depresija, ~eka vas nova promena - zima. Zimi je organizam podlo`niji napadima bakterija i virusa, infekcija i zaraza se brzo {ire zato {to mnogo vremena provodimo u zatvorenim prostorijama u bliskom kontaktu sa ljudima. Primenite tehnike, koje ste koristili i tokom jeseni. U`ivaje u belini snega i zimskim sportovima, uz tople i osve`avaju}e napitke. Milica Petrovi}, psiholog
11
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Endokrinologija
Dr Risti}
Oboljenja {titaste `lezde
[TIT U TEMELJU ZDRAVLJA Hormoni {titaste `lezde uti~u na rast i sazrevanje, pove}avaju sintezu proteina, ubrzavaju razgradnju masti, imaju klju~nu ulogu u razvoju nervnog sistema ‌ Organizmu ne prija ni smanjen ni uve}an rad `lezde
[TITASTA `lezda je najve}a endokrina `lezda u na{em organizmu. Ima izgled {tita ili leptira i sme{tena je na prednjoj strani vrata, ispred du{nika, izme|u krikoidne hrskavice i suprasternalne jame. [titasta `lezda stvara i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji reguli{u metabolizam svih ostalih tkiva u telu. Parafolikularne ili C - }elije {titaste `lezde lu~e hormon kalcitonin, koji u~estvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu. Svaka }elija i tkivo u na{em organizmu zavise od tiroidnih hormona. Hormoni {titaste `lezde uti~u na rast i sazrevanje, pove}avaju bazalnu potro{nju kiseonika i stvaranje toplote,
12
pove}avaju sintezu proteina, pove}avaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu koli~inu u telu. Tiroidni hormoni imaju klju~nu ulogu u razvoju nervnog sistema, podsti~u budnost, pove}avaju osetljivost na razli~ite stimuluse, uti~u na ose}aj gladi, pam}enje i sposobnost u~enja, kao i na normalan emocionalni tonus. Tako|e, imaju va`nu ulogu u reprodukciji mu{karca i `ene i na odr`avanje normalne trudno}e. Uti~u na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina `ivota. Nedostatak tiroidnih hormona u ovom periodu mo`e da dovede do mentalne zaostalosti (kretenizma).
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
JOD "MERI" @LEZDU Struma ozna~ava svako uve}anje {titaste `lezde. Ovo uve}anje mo`e biti pra}eno njenom smanjenom, normalnom ili pove}anom funkcijom. Tako|e, {titasta `lezda mo`e biti uve}ana difuzno (u celini) ili nodozno ({to podrazumeva postojanje jednog ili vi{e ~vorova u {titastoj `lezdi). Naj~e{}i poreme}aj rada ove `lezde jeste hipotireoidizam, koji nastaje kada {titasta `lezda ne proizvodi dovoljno hormona. Mo`e nastati usled poreme}aja u samoj `lezdi ili poreme}aja nadzornih mehanizama u vi{im strukturama mozga (hipofiza, hipotalamus). Naj~e{}i uzrok nastanka primarne hipotireoze jeste hroni~ni autoimuni (Hashimoto) tireoiditis. Nastaje kao posledica o{te}enja }elija {titaste `lezde imunolo{kim mehanizmima (kada porema}aj imunolo{kog sistema organizma uzrokuje napadanje sopstvenog tkiva). U ovom slu~aju mo`e do}i do pove}anja ili smanjenja {titaste `lezde (atrofije). Drugi uzroci hipotireoze su hirur{ko odstranjenje `lezde, le~enje radioaktivnim jodom ili spolja{nje zra~enje u bolesnika sa tumorom glave i vrata. I manjak i vi{ak joda mogu uzrokovati hipotireozu. Manjak joda je naj~e{}i uzro~nik hipotireoze {irom sveta, posebno u planinskim podru~jima. Lekovi mogu uzrokovati hipotireozu, kao {to su metimazol, propiltiouracil (koji se koriste u terapiji hipertireoze), amiodaron, interferon alfa. Infiltrativne bolesti, kao {to su fibrozna upala {titaste `lezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, sarkoidoza mogu biti uzroci hipotireoze.
>
@ENE ^E[]E OBOLJEVAJU Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja {titaste `lezde. U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog poreme}aja ili oboljenja, a 5-7 puta je ~e{}i u `ena nego u mu{karaca. Tiroidne bolesti su u najve}em broju slu~ajeva le~ive i izle~ive, ali ako se ne le~e mogu da dovedu do te{kih poreme}aja i smrti.
Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izra`eni. Naj~e{}e se javljaju umor, malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, pospanost, nepodno{enje hladno}e, zaboravnost, te{ko}e sa koncentracijom, depresija, slabiji apetit, porast u telesnoj te`ini. Ko`a je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada, javlja se blago oticanje oko o~iju i periferni edemi. Pacijenti mogu imati usporen rad srca, blagu hipertenziju i porast nivoa holesterola u krvi, oslabljen sluh, zatvor, poreme}aj menstruacionog ciklusa. Pri sumnji na hipotireozu obavlja se merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimuli{u}i hormon koga lu~i hipofiza, koji, kako ime ka`e, stimuli{e proizvodnju hormona {titaste `lezde. Predstavlja najosetljiviji test i kada je povi{en ukazuje na hipotireozu. Bolesnici, koji imaju hroni~nu hipotireozu zahtevaju do`ivotno le~enje sinteskim tiroksinom. HORMON, KOJI DONOSI MIR Hipertireoza ili poja~ana funkcija {titaste `lezde se mo`e javiti u bilo kom `ivotnom dobu, naj~e{}e izme|u 20-50 godine `ivota, ~e{}e u `ena. Naj~e{}i uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste preterana aktivnost cele `lezde, uzrokovana autoimunim proce-
som, koji se jo{ zove i difuzna toksi~na struma ili Gravesova ili Basedovljeva bolest. Hipertireoza mo`e nastati i zbog pove}anog lu~enja TSH usled tumora, odnosno adenoma hipofize (sekundarni hipertireoidizam). Trofoblastni tumor, horiokarcinom ili hidatifomna mola tako|e mogu uzrokovati prekomernu proizvodnju ovog hormona. Simptomi su posledica poja~anog delovanja hormona {titaste `lezde na celo telo. Bolesnici se `ale na nervozu, nemir, emocionalnu labilnost, nesanice, ~este stolice, preterano znojenje, nepodno{enje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, dobar apetit uz smanjenje telesne te`ine, slabost proksimalne muskulature, porem}aj menstrualnog ciklusa. Ko`a je topla, vla`na, bar{unasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i poja~ani refleksi. O~i su ~esto suzne, postoji retko treptanje, smanjena o{trina vida. Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika. Razlikujemo akutni i subakutni tireoiditis. Akutni tireoiditis nastaje usled bakterijskih, gljivi~nih infekcija, ili kao posledica tretmana radioaktivnim jodom (radiacioni tireoiditis). Subakutni tireoditis predstavlja hipermetaboli~ko stanje, koje nije rezultat poja~ane funkcije {titaste `lezde ve} nastaje usled o{te}enja tkiva i izlaska velike koli~ine tiroidnih hormona u cirkulaciju, delovanjem virusne infekcije. Terapija u ovom slu~aju je simptomatska. Povremeno se javlja i upala {titaste `lezde nakon poro|aja kada govorimo o postpartalnom tireoiditisu. Re|e se de{ava da jedan ili vi{e ~vorova u {titastoj `lezdi budu preterano aktivni i izlu~uju vi{ak hormona, kada govorimo o toksi~nom adenomu ili toksi~noj polinodoznoj strumi. Nodusi u {titastoj `lezdi znatno ~e{}e predstavljaju dobro}udne promene, koje ne zahtevaju i obavezno le~enje. Tvrdo}a ~vorova varira od mekanih do ~vrstih, kalcifikovanih ~vorova. Pojava tvrdog ~vora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uve}ani limfni ~vorovi na vratu, pobu|uje sumnju na maligni karakter. Karcinomi {titaste `lezde su najre|e bolesti {titaste `lezde, ve}ina sporo raste, smrtnost je niska kao i postoperativne komplikacije, posebno kod dobro diferentovanih karcinoma (papilarni i folikularni). Priroda ~vora mo`e se dokazati ultrazvu~nom dijagnostikom, scintigrafijom kao i citolo{kom punkcijom. Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo pra}enje, a nekada operativno le~enje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija. dr Sla|ana Drobnjak, spec. interne medicine
13
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Hirurgija
Dr Risti}
Nega stopala kod dijabeti~ara
HIGIJENA VIDA RANE Svakih 30 sekundi u svetu se nekome amputira noga zbog dijabetesa. Pravilnom negom stopala ~ak 80 odsto amputacija se mo`e izbe}i O DIJABETESU kao bolesti, koja je u naglom porastu u svetu, u poslednje vreme se mnogo govori, ali se malo ili nedovoljno zna o nezi stopala dijabeti~ara. Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi obolelih od dijabetesa nije dovoljno upoznat sa ovim, za njih, `ivotno va`nim problemom. Da bi se naglasio zna~aj nege stopala kod dijabeti~ara uvek se ka`e da "veliki problemi dijabeti~ara po~inju malim ranicama na stopalu". Ovim je izre~ena brutalna i surova istina, ali i nepobitna ~injenica, jer zvani~ni podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se svakih 30 sekundi, negde u svetu, nekom amputira noga zbog dijabetesa. ^ak preko 70 odsto svih amputacija nogu se de{ava osobama sa dijabetesom. Problemi sa ranama na stopalima su naj~e{}i uzrok prijema u bolnicu osoba sa dijabetesom, a ve}ini amputacija prethodi ulceracija na stopalu. Veliki broj amputacija (~ak preko 80 odsto) mo`e se izbe}i pravilnom negom stopala kod dijabeti~ara. Za{to nastaju rane na stopalu? Glavni uzrok je o{te}enje nerava u dijabetesu, {to dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka senzibiliteta (ose}aja) na stopalima, ~ine}i ih osetljivim na o{te}enje, jer nema ose}aja bola i rane prolaze neopa`eno. Na to se nadovezuje i bolest krvnih sudova (i velikih arterijskih i sasvim malih) zbog ~ega rane te{ko zarastaju. Na nastanak uti~e i du`ina trajanja bolesti, stepen regulisanosti oboljenja, deformiteti stopala, neudobna obu}a i dr. Tako nastaje dijabetesno stopalo, koje predstavlja vrlo kompleksan klini~ki problem i vrlo ozbiljno
>
NIKAD BOSONOGI O ~emu bi posebno trebalo voditi ra~una ako bolujete od dijabetesa? Ne hodajte bosonogi, ~ak ni u ku}i. Ne obuvajte nikada cipele ili patike na bosu nogu. Ne secite nokte suvi{e duboko. Ne dozvolite da vam ko`a stopala bude suvi{e suva i ispucala. Ne secite no`i}ima `uljeve i zadebljanja na ko`i i ne koristite sredstva za uklanjanje `uljeva. Ne koristite suvi{e toplu vodu. Ne dopustite da vam noge budu hladne i vla`ne. Prestanite sa pu{enjem odmah.
naru{ava zdravlje obolelog, direktno mu ugro`avaju}i `ivot. Oboleli od dijabetesa bi trebali da znaju da je prevencija prvi i najva`niji korak u re{avanju (spre~avanju) problema dijabetesnog stopala i da zbog toga zahtevaju detaljna uputstva o nezi stopala od svog lekara ili medicinske sestre. Ako od njih ne dobiju odgovaraju}a uputstva, mogu da se obrate u dijabetolo{kom savetovali{tu lekaru ili sestri, koji tu rade. Preventivna edukacija pacijenata obolelih od dijabetesa je neophodna kroz pojedina~ne razgovore, postere, bro{ure, predavanja.
14
Pravilna nega stopala je va`na i za zdrave osobe, a posebne mere opreza su zna~ajne za one, koji su ve} oboleli od dijabetesa te je nekoliko jednostavnih saveta uvek dobrodo{lo. Svakodnevno perite stopala mlakom vodom i blagim sapunom, prosu{ite ih pa`ljivo, naro~ito izme|u prstiju (vla`na ko`a pogoduje nastanku gljivi~nih infekcija). Nama`ite stopala hranljivom kremom ili lanolinom. Nokte secite nakon kupanja i pa`ljivo turpijajte. Nosite bele pamu~ne ~arape, koje }ete menjati svakodnevno (svake ve~eri izvrnite ih i pogledajte pri dobrom svetlu da li postoji kap krvi ili gnoja, jer }e vam to ukazati na ranicu koju niste osetili). Preko njih mo`ete nositi ~arape u boji, ali bez lasti{a ili podvezice. Zadu`ite nekog iz porodice u koga imate poverenje da vam makar jednom sedmi~no detaljno pregleda ko`u stopala pri dobrom svetlu - bolje }e to uraditi nego vi sami i u slu~aju bilo kakve ranice, plika, uraslog nokta ili `ulja odmah se javite lekaru. Budite oprezni sa novom obu}om - nosite ih u po~etku jedan do dva sata dnevno. Ne`no sastru`ite zadebljanja na ko`i kamenom za pete. Kontroli{ite redovno nivo {e}era i masno}a u krvi. Ve`bajte svakodnevno! Utoplite noge, ali bez kori{}enja termofora ili drugog sli~nog izvora toplote. Ako ste osoba koja boluje od dijabetesa i pridr`avate se svega navedenog i nemate nikakvu promenu na ko`i stopala dovoljno je da se detaljan pregled stopala obavi jednom godi{nje kod lekara (hirurga, vaskularnog hirurga, ortopeda, obu~enog lekara op{te prakse). Za sve ostale obolele od dijabetesa lekarske kontrole i pregledi stopala se zakazuju u intervalu od jedan do {est meseci, a za najugro`enije na jedan do sedam dana (IV grupa - sa najvi{im rizikom po engleskoj klasifikaciji). Le~enje dijabetesnog stopala uvek zahteva multidisciplinarni tim (endokrinolog, vaskularni hirurg, hirurg, ortoped, neurolog) i vrlo je kompleksno. dr Borisav Mandi}, spec. op{te hirurgije
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Urgentna medicina
365 dana uz Vas
Reanimacija vra}a `ivot
^UDOTVORNI DAH U reanimaciji se ni{ta ne mo`e izgubiti, a sve se mo`e dobiti
LJUDSKO bi}e je jedinstvena, harmoni~na celina mnogobrojnih tkiva, organa i organskih sistema. O{te}enje strukture i/ili poreme}aj u funkcionisanju bilo kog organa ~ovekovog tela dove{}e do razli~itog oblika i stepena oboljevanja. Najozbiljniji zdravstveni problemi su vezani za poreme}aje funkcija disanja i cirkulacije, jer su ove dve funkcije ljudskog organizma neophodne za `ivot te se i nazivaju vitalnim funkcijama. Sistem organa za disanje ostvaruje permanentno dopremanje kiseonika iz spolja{ne sredine i eliminaciju ugljendioksida iz organizma ~oveka u atmosferski vazduh. Sistem organa za cirkulaciju, sa srcem kao centralnim, omogu}uje distribuciju kiseonika i ostalih neohodnih materija po svim tkivima i eliminaciju produkata metabolizma iz tkiva. Nagli prestanak rada srca i disanja, kao posledica sr~ane bolesti, naj~e{}i je uzrok smrti u savremenom dru{tvu. Tako|e, to je i naj~e{}i neposredan uzrok smrti u slu~aju raznih akcidentalnih stanja kao {to su udar struje, utapanje, povrede i sl. U visokom procentu ove naprasne smrti se de{avaju u toku svakodnevnih ~ovekovih aktivnosti: na poslu, u {etnji, kupovini, pri rekreaciji. Izuzetno je va`no znati da prestanak disanja i sr~anog rada ne mora uvek zna~iti smrt. Adekvatnom intervencijom mogu}e je spre~iti je. Postupak, koji ima za cilj ve{ta~ko odr`avanje naglo prekinutih vitalnih funkcija i ponovo uspostavljanje njihove spontane aktivnosti, naziva se reanimacija, tj. o`ivljavanje. Postoje pouzdani dokazi da se ~ovek nikada nije mirio sa neumitnim pro-
cesom umiranja i da je imao potrebu da interveni{e i taj proces u~ini povratnim, naro~ito kada se radilo o naprasnom umiranju mladih ljudi. Zabele`eni reanimacioni postupci u pro{losti naj~e{}e imaju samo istorijski zna~aj, a ne i nau~no pokri}e. Me|utim, neki postupci davno zabele`eni, kao {to je ve{ta~ka ventilacija usta na usta, predstavljaju osnov savremene reanimatologije. Danas, reanimatologija predstavlja skup nau~nih i tehni~kih dostignu}a, koja su se tokom vremena samostalno razvijala i primenjivala. Njihovo povezivanje, standardizacija i pojednostavljivanje u primenjenoj nauci o o`ivljavanju, mnogi medicinski autoriteti smatraju jednim od najve}ih dostignu}a medicine 20. veka. Uslov da reanimacija bude uspe{na je rano prepoznavanje odsustva vitalnih funkcija i zapo~injanje o`ivljavanja odmah. U vrlo kratkom vremenskom intervalu od prestanka disanja i sr~anog rada, koji u uobi~ajenim ambijentalnim uslovima iznosi 3-5 minuta, dolazi do definitivnog o{te}enja mozga, koji nije u stanju da funkcioni{e bez neprestanog dopremanja kiseonika putem krvi. Zato je neophodno reanimaciju po~eti {to pre, u periodu dok nije do{lo do mo`danih o{te}enja zbog prekida cirkulacije. Skup preporu~enih postupaka zbog {to efikasnijeg o`ivljavanja metafori~ki zovemo "lancem pre`ivljavanja". Svaka karika ovog lanca je neraskidivo vezana sa ostalim u jedinstvenu celinu i samo takva celina obezbe|uje uspeh reanimacije. Prva karika u lancu pre`ivljavanja je rano prepoznavanje prestanka sr~anog rada i alarm sistema hitne medicinske pomo}i. Druga karika je primena reanimacionih mera {to pre, na licu mesta. Tre}a i ~etvrta karika u lancu pre`ivljavanja vezane su za profesionalnu medicinsku pomo}. Po`eljno je da reanimaciju odmah po~nu o~evici doga|aja. Izuzetno je va`no sa~uvati prisebnost u takvim situacijama i biti svestan ~injenice da od na{e adekvatne akcije zavisi dalji razvoj doga|aja. Samo svojim rukama i svojim pozajmljenim dahom mo`emo odr`avati vitalne funkcije na mestu incidenta. Za ovakav postupak neophodno je da smo spremni da uka`emo pomo} unesre}enom i da smo upoznati sa na~inom kako se to radi. Sam postupak je jako jednostavan, ali zahteva odre|enu obuku. Za obuku u osnovnim reanimacionim postupcima nije potrebno prethodno medicinsko obrazovanje niti neka tehni~ka pomagala. Obuka ima za cilj da ohrabri sve one, koji se na|u u neposrednom okru`enju unesre}ene osobe da joj pomognu i da korektnom primenom reanimacionih mera pove}aju {anse za pre`ivljavanje. Ne smemo nikada zaboraviti pravilio: U reanimaciji se ni{ta ne mo`e izgubiti, a sve se mo`e dobiti! dr Mirjana Isailovi}, spec. urg. med.
15
11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.co.yu