Specijalno izdanje 2010

1

Dr Risti}

••Sadr`aj •

365 dana uz Vas

Specijalno izdanje 2010.

Zdravi stilovi `ivota kao na~in regulisanja {e}erne bolesti Medicinski parametri za pra}enje {e}erne bolesti [ta treba da jedete ukoliko imate dijabetes

3 4-5 6-7-8

Kada treba da jedete ukoliko imate dijabetes

9

Koliko treba da jedete ukoliko imate dijabetes

10-11

Higijena vida rane

12

Kad oko zatreperi

13

Neprijatelj iz senke

Impressum

14-15

• Osniva~: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Risti}“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: dr Slobodanka Risti} • Redakcija: Sanja Mr|anov, Olga Had`i} • Saradnici u ovom broju: dr Olga Had`i} / dr Sla|ana Drobnjak / dr Borisav Mandi} / dr Miodrag Manigoda / dr Ana Georgijevi}-Nenadi} • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • [tampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tira`: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631

2

Ako vam je postavljena dijagnoza dijabetesa, verovatno ste zabrinuti i imate mnogo pitanja na koje ne znate odgovor.

Prirodno je da se ose}ate zabrinuto, ali nemojte zaboraviti da milioni ljudi sa {e}ernom bole{}u {irom sveta, `ive normalno i vode vrlo aktivan `ivot. [e}ernu bolest treba ozbiljno shvatiti, ali to i dalje zna~i da mo`ete imati normalan `ivot. Pacijenti sa du`im trajanjem {e}erne bolesti }e vam potvrditi da vas bolest ne}e spre~iti da postignete `eljene ciljeve.

Sve {to treba da uradite jeste da vi kontroli{ete dijabetes, a da ne dozvolite da dijabetes kontroli{e vas.

O DIJABETESU • [e}erna bolest je hroni~no oboljenje koje se ispoljava povi{enim nivoom {e}era u krvi.

• Insulin, hormon koji lu~i gu{tera~a, je vrlo va`an za nastanak {e}erne bolesti jer su njegov nedostatak ili smanjeno delovanje u osnovi ovog oboljenja.

• Porast nivoa {e}era u krvi na{te, pre doru~ka, izmeren u dva razli~ita dana, preko 7 mmol/l je dovoljan za postavljanje dijagnoze {e}erne bolesti, a u nedovoljno jasnim situacijama se radi test optere}enja {e}erom.

• Ukupan broj obolelih od {e}erne bolesti je svuda u velikom porastu pa je tako danas u svetu 250 miliona obolelih, a u narednih 20 godina taj broj }e porasti na 350 miliona.

• U Srbiji od {e}erne bolesti boluje oko 500 000 ljudi, odnosno 6,7% stanovni{tva, a godi{nje od ove bolesti u Srbiji umre oko 2500 osoba.

• [e}erna bolest je tihi ubica.

• Svakih 10 sekundi jedna osoba umre zbog uzroka povezanih sa dijabetesom.

• Svakih 30 sekundi negde u svetu izgubi se jedna noga kao posledica {e}erne bolesti.

• Svakih 10 sekundi, kod dve osobe se razvije dijabetes • Tip 1 {e}erne bolesti: organizam uop{te ne stvara insulin, obi~no se javlja kod dece i kod mladih, ali se mo`e javiti i u kasnijim godinama `ivota.

• Tip 2 {e}erne bolesti: organizam stvara insulin, ali u nedovoljnim koli~inama. Ovaj tip dijabetesa je ~esto udru`en sa gojazno{}u.

• Gestacijski dijabetes: oblik {e}erne bolesti koji se ispoljava samo u toku trudno}e.

• [e}erna bolest mo`e dati slede}e komplikacije: poreme}aj vida do slepila, popu{tanje i prestanak rada bubrega, sr~ani udar, mo`dani udar, promene na stopalu do gangrene, o{te}enje nerava i dr.

• [e}erna bolest je vode}i uzrok sr~anog udara, mo`danog udara, slepila, amputacije i popu{tanja funkcije bubrega.

• Usvajanjem zdravog na~ina ishrane i pove}anjem fizi~ke aktivnosti {e}erna bolest se mo`e uspe{no kontrolisati i zna~ajno smanjiti rizik za nastanak komplikacija.

• Tip 2 {e}erne bolesti se mo`e spre~iti pravilnim navikama i pona{anjima.

Iako uzimate lekove i dalje va`i formula: PRAVILNA ISHRANA + FIZI^KA AKTIVNOST

= KONTROLA DIJABETESA

Dr Olga Had`i}, specijalista higijene Dr Sla|ana Drobnjak, specijalista interne medicine, endokrinolog

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

ZDRAVI STILOVI @IVOTA KAO NA^IN REGULISANJA [E]ERNE BOLESTI

Vi mo`ete doprineti kontroli {e}era u krvi, tj. kontrolisanju svog dijabetesa, tako {to }ete jesti zdravo, dovoljno fizi~ki ve`bati i odr`avati svoju telesnu te`inu u zoni normalne uhranjenosti.

Zdrava telesna te`ina koja je u zoni normalne uhranjenosti (indeks telesne mase, BMI: 18,5 – 24,9) je neophodan uslov i kada je u pitanju regulacija serumskih masno}a (holesterol i trigliceridi) i sni`enje krvnog pritiska kod ljudi koji boluju od hipertenzije. Zamolite svog lekara da izra~una va{ BMI. Ljudi koji imaju dijabetes moraju da uzimaju lekove da bi kontrolisali nivo {e}era u krvi, ali i uz medikamentnu terapiju va`i formula: pravilna ishrana + fizi~ka aktivnost = kontrola dijabetesa Za{to je va`no da se nivo {e}era u krvi odr`ava na stabilnom nivou?

Nivo {e}era u krvi koji se jo{ naziva i glukoza u krvi ili glikemija, treba da odr`avate na zdravom nivou da biste spre~ili ili usporili probleme koji mogu nastati zbog dijabetesa. Pitajte svog lekara koji je va{ optimalan nivo {e}era u krvi.

Za odr`avanje optimalnog nivoa {e}era u krvi, va`no je da jedete optimalnu koli~inu hrane, da jedete pravilno izabrane vrste hrane, da jedete u odre|eno vreme i da uzimate lekove na propisan na~in. Za kontrolu dijabetesa i spre~avanje ne`eljenih posledica, va`no je da budete fizi~ki aktivni i da je va{a telesna masa u okviru zone normalne uhranjenosti.

Nekoliko saveta: • Jedite iste koli~ine hrane svakog dana.

• Jedite i glavne obroke i u`ine u isto vreme tokom dana.

• Ne preska~ite obroke.

• Uzimajte lekove u isto vreme svakog dana.

• Ve`bajte u isto vreme tokom dana.

Da bi saznali da li treba ne{to da menjate u vezi sa va{om telesnom te`inom i nivoom fizi~ke aktivnosti, odgovorite na slede}a pitanja: 1. Koliko kilograma imate?

2. Koliko bi kilograma trebalo da imate da bi to bila zdrava telesna te`ina (pitajte svog lekara u slu~aju da jo{ ne znate)?

3. Da li treba da smr{ate?

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

4. Navedite dve navike u ishrani koje mo`ete da promenite da biste odr`ali zdravu telesnu te`inu ili da biste postigli zdravu telesnu te`inu?

5. Da li ve`bate?

6. Ukoliko ve`bate, navedite kojom vrstom fizi~ke aktivnosti se bavite?

7. Ukoliko ve`bate, koliko ~esto ve`bate?

8. Ukoliko ve`bate, koliko minuta ve`bate?

9. Da li bi trebalo da ve`bate vi{e?

10. Koje su dve stvari koje mo`ete da uradite da bi ste vi{e ve`bali?

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene 3

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Dermatologija

MEDICINSKI PARAMETRI ZA PRA]ENJE [E]ERNE BOLESTI

•• • Pra}enjem navedenih parametara ima}ete uvid u kontrolu svog dijabetesa: • nivo {e}era u krvi na{te, pre glavnih obroka i 1.5-2 sata posle obroka (dnevni profil {e}era u krvi) i nivo glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) • nivo masno}a (lipida) u krvi (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi) • nivo krvnog pritiska Dnevni profil {e}era u krvi obuhvata merenja u slede}a vremena: • nakon bu|enja (na{te) • pre glavnih obroka • 1.5 - 2 h posle glavnih obroka • u 24 h (u pono}) • 03 h Pokazano je da vo|enje dnevnika samokontrole sa vrednostima {e}era mo`e pomo}i da sagledate koliko je va{ dijabetes kontrolisan i da ga uspe{nije le~ite.

Kako se meri nivo {e}era u krvi: • Aparati za odre|ivanje nivoa {e}era u krvi su pouzdan metod za procenu kontrole {e}erne bolesti i obezbe|uju redovnu kontrolu nivoa {e}era u krvi u ambulantnim uslovima.

• Odre|ivanje nivoa {e}era u krvi je veoma va`no, s obzirom da nije mogu}e odrediti nivo {e}era u krvi prema tome kako se ose}ate.

• Samokontrolom i bele`enjem izmerenih vrednosti nivoa {e}era u krvi ima}ete uvid u kontrolu {e}erne bolesti.

4

Preporu~ene, ciljne vrednosti nivoa {e}era kod pacijenata sa tipom 1 {e}erne bolesti pre doru~ka, na{te su <6.5 mmol/l, a 1.5-2 h nakon obroka <9 mmol/l.

Preporu~ene, ciljne vrednosti nivoa {e}era kod pacijenata sa tipom 2 {e}erne bolesti pre doru~ka, na{te su ≤5.5 mmol/l, a 1.5-2 h nakon obroka do 7.5 mmol/l.

HbA1c je pokazatelj kontrole {e}erne bolesti za poslednja 3 meseca. Preporu~ena ciljna vrednost HbA1c u tipu 1 {e}erne bolesti je < 7%, a u tipu 2 {e}erne bolesti< 6,5% uz izbegavanje epizoda niskog nivoa {e}era u krvi.

Preporu~ene vrednosti nivoa masno}a u krvi su: ukupni holesterol < 4,8 mmol/l, HDL > 1,2 mmol/l, LDL < 2,6 mmol/l trigliceridi < 1,7 mmol/l.

Preporu~ena vrednost arterijskog pritiska je < 130/80 mmHg.

Na osnovu dnevnika samokontrole mo`ete proceniti neophodnost uskla|enosti dijetetskog re`ima ishrane, fizi~ke aktivnosti i primenjene terapije {e}erne bolesti.

KONTROLA [E]ERNE BOLESTI Jedini na~in da se spre~i ili za dugi niz godina odlo`i pojava kasnih komplikacija {e}erne bolesti, jeste striktna kontrola koncentracije {e}era u krvi.

Dobro je poznato da se uspe{na kontrola {e}era mo`e ostvariti samo uz po{tovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata odgovaraju}u ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost, svakodnevno pra}enje koncentracija {e}era u krvi, kao i dobru saradnju pacijenta i lekara.

Samokontrola • Ako imate dijabetes, 2-4 puta godi{nje odlazite kod svog dijabetologa.

• Veoma je va`no da nau~ite kako da sami odre|ujete sadr`aj {e}era u krvi pomo}u aparata za samokontrolu. Na osnovu

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

dobijenih rezultata, le~enje se mo`e korigovati svakodnevno, {to se zove samokontrola.

• Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje pacijenta u kontroli svoje bolesti izme|u dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se le~i.

Program samokontrole {e}erne bolesti standardno obuhvata: • Kontrolu telesne te`ine - veliki broj osoba sa dijabetesom, naro~ito sa dijabetesom tip 2, ima pove}anu telesnu masu.

Gubitak nekoliko kilograma telesne mase mo`e zna~ajno da smanji sadr`aj {e}era u krvi.

• Poseban re`im ishrane.

• Fizi~ku aktivnost - osobe sa dijabetesom su veoma podlo`ne promenama u sistemu cirkulacije krvi, pogotovu nogu. Redovne fizi~ke aktivnosti (mo`e i samo {etnja), poma`u da do njih ne do|e.

• Davanje insulina ili uzimanje lekova.

• Redovno merenje visine {e}era u krvi.

• Pregled mokra}e ili krvi putem tra~ica za odre|ivanje visine ketona (acetona).

• Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima.

• Kori{}enje odgovaraju}ih minerala, vitamina i antioksidanasa.

Osim standardnog programa kontrole : • Neophodno je da imate redovne kontrole vida kod o~nog lekara - dijabetes mo`e da ugrozi vid! Prve promene se javljaju na o~nom dnu. Re|e se javlja katarakta.

• Osobe sa {e}ernom bole{}u tip 2, ~esto imaju naru{en metabolizam masti, {to ubrzava aterosklerozu i o{te}enje krvnih sudova.

• Morate pravilno negovati svoju ko`u, koja je zbog slabe prokrvljenosti osetljivija i sklona infekcijama. I najmanja povreda na stopalu zahteva posebnu pa`nju! U slu~aju te`e infekcije, osoba sa dijabetesom mo`e da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebno da svakodnevno negujete noge, redovno pregledate stopala i nosite primerenu obu}u.

• Ne pu{ite! Dijabetes i nikotin o{te}uju krvne sudove, a lo{ krvotok mo`e da izazove te{ke komplikacije. Va`na je i nega zuba, jer usna duplja ~esto mo`e da bude izvor infekcije koja se lako {iri po organizmu.

• Vi{egodi{nji dijabetes mo`e da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan.

• Veoma va`nu ulogu ima i regulisan krvni pritisak.

•• •

Preporuka za pacijente, u zavisnosti od vrste terapije dijabetesa: na terapiji tabletama: dnevni profil {e}era 1 x mese~no, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno kombinovana terapija tablete + insulin ili samo terapija insulinom (2 doze dnevno): dnevni profil {e}era 1 x nedeljno, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno intenzivirana insulinska terapija (3-4 dnevne doze insulina): dnevni profil {e}era najmanje 2 x nedeljno, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno

ta testiranja), vreme merenja {e}era u krvi, znake hipoglikemije, podatke o intenzivnijoj fizi~koj aktivnosti ili stresnim doga|ajima.

Dnevnik samokontrole treba obavezno da ponesete sa sobom prilikom redovnih ili vanrednih pregleda kod lekara.

Odre|ivanje sadr`aja {e}era u krvi: Za merenje je potrebna kap krvi, zbog ~ega morate da se ubodete, obi~no u jagodicu prsta.

Naj~e{}e gre{ke koje se prave kod merenja {e}era: • ruke nisu oprane • kodiranje nove serije traka je zaboravljeno • znoj na dlanovima razbla`uje kap krvi • alkohol, kojim je obrisan prst, razbla`uje kap krvi • isuvi{e hladne ili tople ruke • isuvi{e velika ili mala kap krvi na traci • merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obri{e) • ce|enje kapi iz prsta • trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom suncu

SAVET Kada merite {e}er, bocnite jagodicu prsta ne u centar, ve} sa strane, kako bi se izbegli nervni zavr{eci i smanjio bol.

Kap krvi se nanosi na posebnu traku za merenje {e}era u krvi.

Merenje se vr{i pomo}u posebnog aparata. Rezultat se o~itava sa ekrana aparata, a savremeni aparati imaju mogu}nost “pam}enja” velikog broja rezultata merenja.

Ipak, trebalo bi da bele`ite rezultate u posebnu svesku - dnevnik samokontrole, sa naznakom u koje doba dana je merenje na~injeno i u koje vreme u odnosu na obrok.

Neophodno je da vodite dnevnik samokontrole u koji se pored doza insulina upisuju vrednosti nivoa {e}era u krvi (bez obzira na to {to savremeni glukometri ~uvaju u memoriji veliki broj rezulta-

Profil glikemije podrazumeva merenje visine {e}era u krvi u slede}im terminima u toku 24 ~asa: • nakon bu|enja (na{te) • pre doru~ka (npr. u 8.00 h) • 2 sata posle doru~ka (npr. u 10.00 h) • pre ru~ka (npr. u 12.00 h) • 2 sata posle ru~ka (npr. u 14.00 h) • pre ve~ere (npr. u 18.00 h) • 2 sata posle ve~ere (npr. u 20.00 h) • u 24.00 h (u pono}) • u 03.00 h

Dr Sla|ana Drobnjak,

specijalista interne medicine, endokrinolog 5

Dr Risti}

365 dana uz Vas

[TA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES •• •

Kako da se hranite zdravo?

[ta predstavlja jednu porciju?

• 1 par~e hleba • pola kifle • 1 manji krompir • pola {olje kuvanih `itarica • 30 g suvih pahuljica • 1 mala tortilja • pola kuvanog kukuruza • pola {olje kuvanog pirin~a • pola {olje kuvane testenine

Nekoliko saveta: • Kupujte hleb od celog zrna `itarica i integralnu testeninu.

• Smanjite na najmanju meru ili potpuno prestanite da jedete pr`ena testa: pala~inke, krofne, u{tipke, kao i pr`en krompir: ~ips, ponfrit.

• Pecite krompir, a uz pe~eni krompir jedite nisko-masne mle~ne proizvode (jogurt, kiselo mleko, sir).

• Radije u sendvi~ima kao namaz koristite niskomasnu pavlaku ili senf, umesto putera, margarina ili majoneza.

Povr}e

Raznosvrsnost u ishrani je va`na jer na taj na~in u svoj organizam unosite sve potrebne hranljive materije (ugljene hidrate, belan~evine, masti) i sve vitamine i minerale koji su neophodni za zdravo funkcionisanje organizma. Najlak{i i najbolji na~in da se hranite pravilno i raznovrsno je da koristite piramidu ishrane kao vodi~.

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe povr}a, koju u toku dana treba da jedete je 3 do 5. Da li }ete jesti 3, 4 ili 5 porcija iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

Jedite sirovo (kao salatu) i kuvano povr}e svakoga dana. Povr}e nema puno kalorija, a obezbedi}e vitamine, minerale i dijetna vlakna.

Sedam grupa namirnica ~ine piramidu ishrane. Piramida ishrane poma`e vam da odredite koliko obroka iz svake grupe namirnica mo`ete jesti. Ona prikazuje da najvi{e obroka mo`ete jesti iz grupe sa baze i drugog nivoa piramide (`itarice, proizvodi od `itarica (hleb, testenina, pahuljice), krompir... vo}e, povr}e).

[ta predstavlja jednu porciju povr}a?

• pola {olje kuvanog ili iseckanog sirovog povr}a • 1 {olja salate ili drugog lisnatog povr}a (spana}, blitva, zelje) • pola {olje soka od povr}a (npr. paradajza ili cvekle)

• Baza piramide: namirnice koje treba da budu osnova ishrane: `itarice, proizvodi od `itarica (hleb, testenina, pahuljice), krompir...

(6-11 porcija/dan).

• Drugi nivo piramide: vo}e (2-4 porcija/dan) i povr}e (3-5 porcija/ dan).

• Tre}i nivo piramide: mle~ni proizvodi (2-3 porcije/dan), meso, riba, jaja, mahunasto povr}e (2-3 porcije/dan) • Vrh piramide: hrana koju bi trebalo koristiti u skromnim koli~inama ili koju bi trebalo potpuno isklju~iti iz ishrane: masti i slatki{i.

@itarice

[ta spada u grupu namirnica koje pripadaju bazi piramide? To su namirnice koje spadaju u grupu ugljenih hidrata i koje sadr`e skrob: `itarice (p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, heljda...), hleb, testenina, pahuljice (musli, kornfleks) i povr}e koje sadr`i skrob (krompir).

Jedite namirnice iz ove grupe u svakom obroku. Neki ljudi }e vam re}i da ne jedete ugljene hidrate i namirnice bogate skrobom. To nije ispravan stav, a poti~e od toga {to se nekada verovalo da dijabeti~ari ne treba da jedu ove namirnice.

Me|utim, istra`ivanja su pokazala da je konzumiranje ove hrane zdravo za sve ljude, pa i za dijabeti~are. Ove namirnice daju organizmu energiju, vitamine, minerale i neophodna dijetna vlakna koja su veoma va`na za pravilnan rad sistema za varenje. Hrana sa~injena od celog zrna `itarica (`itne ka{e, hleb od celog zrna, integralna testenina...) spada u zdravu hranu jer sadr`i vi{e vitamina, minerala i vlakana.

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz ove grupe namirnica, koju u toku dana treba da jedete je 6 do 11. Da li }ete jesti 6, 8 ili 11 porcija iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

6

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Nekoliko saveta: • Jedite sirovo i kuvano povr}e sa malo ili bez imalo masti.

• Umesto ulja, za~inite salatu sir}etom ili limunovim sokom.

• Kuvajte povr}e na malo vode, pa za~inite belim lukom i biljnim za~inima.

• Ako koristite ulje u salati, nemojte sipati ulje, ve} koristite ulje u sprej bo~ici.

• U salatu mo`ete dodati iseckano malo par~e pe~ene }uretine ili piletine i biljne za~ine. Ovi ukusni dodaci prakti~no da nemaju masti i “nose” vrlo mali broj kalorija.

• Ukoliko koristite masti, onda koristite biljna ulja: suncokretovo, maslinovo, susamovo, ulje od semenki gro`|a ili laneno ulje.

• Ukoliko je potrebno da jedete vi{e od jedne porcije povr}a u jednom obroku, jedite duplu koli~inu jedne vrste povr}a ili po jednu porciju od dve vrste povr}a.

• Ukoliko kupujete sve`e povr}e, kupujte one vrste koje volite i u koli~inama koje odgovaraju porcijama koje su vam preporu~ene. Npr, kupujte manje komade paradajza ili ise~ene komade bundeve. Ukoliko kupujete povr}e koje je ve}e od onoga koliko vam je preporu~eno kao porcija, mo`e se desiti da }ete jesti mnogo vi{e nego {to je preporu~ljivo za va{e potrebe.

Vo}e

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe vo}a, koju u toku dana treba da jedete je 2 do 4. Da li }ete jesti 2, 3 ili 4 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

Vo}e je zdravo za sve ljude, uklju~uju}i i dijabeti~are. Obezbe|uje energiju, vitamine, minerale i dijetna vlakna.

7

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Meso, riba, jaja, mahunasto povr}e (proteinska hrana)

Ovaj deo piramide ishrane sadr`i proteinsku hranu: meso, `ivinsko meso, jaja, riba, mahunarke i tofu. Male koli~ine ove vrste hrane svakodnevno treba da su na jelovniku.

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz ove grupe, koje u toku dana treba da jedete je 2 ili 3. Da li }ete jesti 2 ili 3 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

[ta predstavlja jednu porciju vo}a?

• 1 manja jabuka, pomorand`a, breskva, kru{ka...

• pola {olje soka • pola grejpfruta • pola banane • pola {olje bobi~avog vo}a ili gro`|a • pola {olje kompota ili konzervisanog vo}a • ~etvrtina {olje suvog vo}a • pola {olje soka od pomorand`e • 1 {olja celih jagoda Nekoliko saveta: • Jedite vo}e u sirovom stanju, kao sokove bez dodatka {e}era, su{eno vo}e ili vo}e konzervirano u sopstvenom soku.

• Kupujte manje komade vo}a.

• Uvek je bolje da jedete vo}e nego da pijete sok, jer vo}e daje ve}i ose}aj sitosti nego sok.

• Ako `elite da pijete vo}ne sokove, najbolje je da sami cedite vo}e. U tako pripremljene sokove, nemojte dodavati {e}er i koristite ih u malim koli~inama.

• Vo}ne deserte koji sadr`e visok nivo {e}era i masti, kao {to su pita od vi{anja ili jabuka, konzumirajte samo u zaista posebnim prilikama.

Mle~ni proizvodi

Mle~ni proizvodi obezbe|uju telu energiju, proteine, kalcijum, vitamin A i ostale vitamine i minerale. U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe mle~nih proizvoda, koje u toku dana treba da jedete je 2 ili 3. Da li }ete jesti 2 ili 3 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

Va`na napomena: ukoliko ste u drugom stanju ili dojite, uzimajte 4 do 5 porcija mle~nih proizvoda/dan. [ta predstavlja jednu porciju?

• [olja obranog mleka • [olja jogurta sa niskim sadr`ajem mle~ne masti (1 – 1,6% m.m.)

• [olja kiselog mleka • 40 g mladog sira 88

[ta predstavlja jednu porciju?

• 60 g mesa (termi~ki obra|enog: pe~enog, kuvanog, dinstanog) • 60 g ribe (termi~ki obra|ene: pe~ene, kuvane) • 60 g ribe iz konzerve oce|ene od ulja • celo jaje • {olja kuvanog pasulja • pola {olje tofua Nekoliko saveta: • Kupujte meso (junetinu, teletinu, piletinu...) “na par~e”, tj. onoliko koliko ste planirali za obrok. Ukoliko se na par~etu mesa na|e vidljiva masno}a, uklonite je.

• Jedite piletinu i }uretinu bez ko`ice.

• Pripremajte hranu tako {to }ete je termi~ki obradjivati: na ro{tilju, na `aru, pe~enjem, kuvanjem na pari, dinstanjem.

• Da bi pripremljena hrana bila ukusnija, koristite kao dodatak sir}e, sok od limuna, soja sos, ke~ap, sosove za ro{tilj i biljne za~ine.

• Jaja pripremajte bez ili sa vrlo malo masti ili ulja.

• Jedite vrlo male koli~ine oraha, kikirikija, kikiriki putera, pr`ene ribe, pr`ene piletine i {koljki jer sadr`e visok procenat masti.

Masti i ulja

Masti i ulja se nalaze na vrhu piramide ishrane, a to nam govori da ovu vrstu hrane treba jesti u {to manjim koli~inama jer sadr`e mnogo kalorija. Neki proizvodi iz ove grupe namirnica (puter, margarin...) sadr`e zasi}ene masne kiseline i obilje holesterola.

Meso i mle~ni proizvodi tako|e sadr`e jednu koli~inu masti.

Hrana sa visokim procentom masti je obi~no hrana koju rado jedemo i koju jedemo vi{e nego {to nam je potrebno i vi{e nego {to je zdravo. Zbog toga ovu hranu treba svesti na minimum, ~ime }e se smanjiti i preterana telesna masa, a nivo {e}era i masno}a u krvi }e biti pod kontrolom, smanjuju}i i opasnost od visokog krvnog pritiska

Slatki{i

I slatki{i se nalaze u vrhu piramide ishrane i to nam govori da ovu hranu treba izbegavati ili unositi u vrlo malim koli~inama.

Slatki{i sadr`e obilje kalorija a nemaju veliku hranljivu vrednost.

Neki slatki{i sadr`e i mnogo masti (torte, pite, kola~i, sladoled, milk{ejk...). Slatki{i tako|e sadr`e veliku koli~inu zasi}enih masti i holesterola.

Iako su slatki{i vrlo primamljiva hrana, ako vam uspe da jedete male koli~ine slatki{a, mo}i }ete da odr`avate optimalnu telesnu te`inu, i nivo {e}era i serumskih masti u okviru normalnih vrednosti.

Slatki{e jedite retko. Ako ne mo`ete da odolite, posavetujte se sa svojim lekarom kako da u svoj plan obroka ubacite i po neki slatki{.

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene

KADA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES KADA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES Zbog ~ega je va`no da jedete iste koli~ine hrane u isto vreme tokom dana?

Hrana koju pojedete u toku dana se u procesu metabolizma pretvara se u {e}er (glukozu) koji dospeva u va{u krv. To se naziva nivom {e}erom u krvi. Najbolji na~in da se nivo {e}era u krvi odr`ava stabilnim, je da jedete iste koli~ine hrane u isto doba dana.

Nivo {e}era u va{oj krvi ne}e biti na zdravom nivou ako jednog dana pojedete mnogo hrane za ru~ak, a slede}eg dana pojedete bitno manje hrane za taj isti obrok. Uvek jedite iste koli~ine hrane da bi nivo {e}era u va{oj krvi bio ujedna~en, tj. na zdravom nivou. Drugim re~ima: ukoliko unosite odgovaraju}e i izbalansirane koli~ine hrane, nivo {e}era u krvi }e se odr`avati na stabilnom i optimalnom nivou; ukoliko unosite prevelike koli~ine i lo{e izabrane vrste hrane, nivo {e}era u krvi }e biti previsok i suprotno, ukoliko unosite malo hrane, nivo {e}era u krvi }e biti prenizak.

Uzimanje hrane u isto vreme svakoga dana, omogu}ava da nivo {e}era nikada ne ide ni previsoko ni prenisko. To je istovremeno i uslov da va{i lekovi, propisani za le~enje dijabetesa, optimalno deluju.

U koje vreme treba uzimati obroke i lekove?

Razgovarajte sa va{im lekarom o tome koliko glavnih obroka i koliko u`ina je potrebno da uzimate tokom dana, i obavezno, upi{ite ta~no vreme kada treba da ih uzimate.

Tako|e, razgovarajte sa svojim lekarom u koje vreme treba da uzimate svoje lekove propisane za dijabetes. Obavezno upi{ite nazive lekova, vreme kada treba da ih uzimate (ta~no vreme u odnosu na obroke) i preporu~ene doze.

Evo kako treba da izgleda va{ podsetnik: Naziv leka Vreme uzimanja leka Doza leka Vrsta obroka Vreme obroka [ta je najva`nije da zapamtite: • Hrana koju unosite u organizam podi`e nivo {e}era u va{oj krvi.

• Lekovi propisani za dijabetes spu{taju nivo {e}era u krvi.

I jedno i drugo odr`avaju nivo {e}era u krvi na optimalnom i zdravom nivou!

Iz tog razloga treba da: • Jedete iste koli~ine hrane svakoga dana.

• Jedete i glavne obroke i u`ine u isto vreme svakog dana.

• Ne preska~ete ni obroke, ni u`ine.

• Uzimate propisane lekove za dijabetes u isto vreme svakog dana.

• Ve`bate u isto vreme svakog dana.

Odr`avanje nivoa {e}era u krvi na optimalnom i zdravom nivou, svakoga dana, poma`e vam da dugoro~no spre~ite probleme koje dijabetes mo`e da izazove.

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene 9

Dr Risti}

365 dana uz Vas

KOLIKO TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES

Da bi u toku dana unosili 1200 do 1600 kalorija, treba par~e hleba i jedan mali krompir) da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: Svaki put kada merite hranu koristite iste ~inije, {olje ili ka{ike i

Koliko bi trebalo da jedete zavisi od toga:

Da li sam krupna `ena koja treba da smr{a?

Da li sam vitak mu{karac koji ima zdravu telesnu te`inu?

Da li sam prose~no te`ak mu{karac koji treba da smr{a?

Da li sam prose~no te`ak mu{karac koji ne ve`ba?

Broj porcija iz grupe namirnica - `itarice (p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, heljda...), hleb, testenina, pahuljice (musli, kornfleks...) i povr}a koje sadr`i skrob (krompir) - treba da jedete svakoga dana:

Da Da Da Da

Ne Ne Ne Ne

Da bi u toku dana unosili 1600 do 2000 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija:

• Jedite zdravu hranu kao {to je vo}e, povr}e, `itarice, mle~ne proizvode sa niskim procentom masti i posnije vrste mesa.

• Jedite hranu u koli~inama koje su odgovaraju}e za vas.

• Upamtite da ~ak i zdrava i pravilna ishrana mo`e uzrokovati probleme ukoliko je uzimate u previ{e velikim ili malim koli~inama.

• Va{ lekar vam mo`e pomo}i da odredite koja je to koli~ina hrane koju treba da unosite.

• Uvek jedite onu koli~inu hrane koja odgovara va{im potebama i konstituciji.

Koji je najbolji na~in i {ta vam je potrebno da bi mogli da izmerite odgovaraju}e koli~ine hrane za svoje potrebe i konstituciju?

• [olje ili ~a{e kao merice.

• Ka{ike i ka{i~ice kao merice.

• Spisak namirnica.

• Obavezno nutricionisti~ko obave{tenje koje se nalazi na svakoj deklaraciji, a koje vam govori o sadr`aju hranljivih materija u nekom prehrambenom proizvodu. Ovo obave{tenje vam mo`e biti od pomo}i da saznate koli~ine hranljivih materija i kalorijsku vrednost hrane koju servirate u jednoj porciji.

• Merite pomo}u merica ({olje, ka{ike...) ili vagajte hranu da biste bili sigurni u to koliko hrane unosite u organizam, tj. da li je to prava mera unosa hrane.

Da bi mogli da odredite koliko hrane treba da unesete u toku dana, odgovorite na slede}a pitanja:

Ne Ne Ne Ne

(zaokru`ite jedan odgovor)

Ukoliko je va{ odgovor na svako od ovih pitanja NE, popunite slede}i upitnik. Ukoliko ste na neko od ovih pitanja odgovorili sa DA, jedite izme|u 1200 i 1600 kalorija dnevno.

10

ka{i~ice kojima merite hranu ili izmerite hranu na vagi. Posle nekog vremena, mo}i }ete da odredite optimalnu koli~inu hrane i bez merenja. Ipak, povremeno, koristite merice ponovo, da biste bili sigurni da su koli~ine hrane koje unosite pravilno izmerene.

Da biste kontrolisali nivo {e}era u krvi, rasporedite porcije i obroke tokom celog dana. Va{ lekar vam mo`e pomo}i da napravite plan dnevnih obroka. Zamolite svog lekara da sa vama popuni slede}e tabele:

Ukoliko je va{ odgovor na svako od ovih pitanja NE, popunite slede}i upitnik. Ukoliko je va{ odgovor DA na bilo koje od ovih pitanja, unosite izmedju 1600 i 2000 kalorija na dan.

Nekoliko saveta kako da se pravilno i zdravo hranite?

Da Da Da Da

• 6 – 7 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (`itarice, proizvodi od `itarica, krompir) • 3 – 4 porcije povr}a • 2 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe masti i slatki{i.

(zaokru`ite jedan odgovor)

• Da li ste mu{karac ili `ena.

• Kolika vam je telesna te`ina.

• Koliko ste visoki.

• Koliko godina imate.

• Koliko fizi~ki ve`bate.

• Koji tip posla i ostalih aktivnosti obavljate svakodnevno.

• Da li ste u drugom stanju ili dojite.

Da li sam vitka `ena koja fizi~ki ve`ba?

Da li sam vitka `ena koja ho}e jo{ da smr{a?

Da li sam `ena prose~ne te`ine koja `eli da smr{a?

Da li sam `ena prose~ne te`ine koja ne ve`ba mnogo?

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

• 8 – 9 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (`itarice, proizvodi od `itarica, krompir) • 3 – 4 porcije povr}a • 3 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe masti i slatki{i.

Da li sam krupan mu{karac koji bi morao da smr{a?

Da li sam krupan mu{karac koji treba da smr{a?

Da li sam prose~no krupan mu{karac koji mnogo ve`ba ili radi fizi~ki te`ak posao?

Da li sam krupna `ena koja mnogo ve`ba ili radi fizi~ki te`ak posao?

Da Da

Ne Ne

Da Da

Ne Ne

(zaokru`ite jedan odgovor)

Ukoliko je va{ odgovor DA na bilo koje od ovih pitanja, unosite od 2000 do 2400 kalorija na dan.

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina Broj porcija povr}a i vo}a koje treba da jedete svakoga dana:

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

POVR]E

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

VO]E

Da bi u toku dana unosili 2000 do 2400 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: Broj porcija proteinske hrane koje treba da jedete • 10 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (`itarice, proizvodi od `itarica, krompir) • 4 – 5 porcija povr}a • 3 – 4 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe masti i slatki{i.

KAKO DA PAMETNO JEDETE

Pogledajte ponovo piramidu ishrane i {ta predstavlja jedna porcija odre|enih grupa namirnica. Pitajte svog lekara koliko hrane i koliko ~esto treba da jedete. Tako|e se raspitajte koji je najzdraviji na~in pripreme ovih namirnica.

Upamtite, mo`da }e vam trebati vi{e od jedne porcije namirnica u jednom obroku. Ukoliko je to slu~aj, kada vam je potrebno da unesete dve porcije, udvostru~ite koli~inu iste namirnice ili pojedite po jednu porciju razli~ite namirnice iz iste grupe iz piramide ishrane (npr: mo`ete pojesti dva par~eta hleba ili jedno

svakoga dana:

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

MLE^NI PROIZVODI

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

MESO, RIBA ILI JAJA

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene 11

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Dr Risti}

Nega stopala kod dijabeti~ara

Dijabeti~na retinopatija

U svetu se svakih 30 sekundi nekome amputira noga zbog dijabetesa.

Pravilnom negom stopala ~ak 80 odsto amputacija se mo`e izbe}i.

Tre}ina dijabeti~ara ima problema sa vidom. Ukoliko se ne le~i, dijabeti~na retinopatija mo`e da dovede i do potpunog gubitka vida.

HIGIJENA VIDA RANE •• •

O DIJABETESU kao bolesti, koja je u naglom porastu u svetu, u poslednje vreme se mnogo govori, ali se malo ili nedovoljno zna o nezi stopala dijabeti~ara. Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi obolelih od dijabetesa nije dovoljno upoznat sa ovim, za njih, `ivotno va`nim problemom. Da bi se naglasio zna~aj nege stopala kod dijabeti~ara uvek se ka`e da „veliki problemi dijabeti~ara po~inju malim ranicama na stopalu“. Ovim je izre~ena brutalna i surova istina, ali i nepobitna ~injenica, jer zvani~ni podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se svakih 30 sekundi, negde u svetu, nekom amputira noga zbog dijabetesa. ^ak preko 70 odsto svih amputacija nogu se de{ava osobama sa dijabetesom.

Problemi sa ranama na stopalima su naj~e{}i uzrok prijema u bolnicu osoba sa dijabetesom, a ve}ini amputacija prethodi ulceracija na stopalu. Veliki broj amputacija (~ak preko 80 odsto) mo`e se izbe}i pravilnom negom stopala kod dijabeti~ara.

Za{to nastaju rane na stopalu? Glavni uzrok je o{te}enje nerava u dijabetesu, {to dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka senzibiliteta (ose}aja) na stopalima, ~ine}i ih osetljivim na o{te}enje, jer nema ose}aja bola i rane prolaze neopa`eno. Na to se nadovezuje i bolest krvnih sudova (i velikih arterijskih i sasvim malih) zbog ~ega rane te{ko zarastaju. Na nastanak uti~e i du`ina trajanja bolesti, stepen regulisanosti oboljenja, deformiteti stopala, neudobna obu}a i dr. Tako nastaje dijabetesno stopalo, koje predstavlja vrlo kompleksan klini~ki problem i vrlo ozbiljno naru{ava zdravlje obolelog, direktno mu ugro`avaju}i `ivot.

Oboleli od dijabetesa bi trebali da znaju da je prevencija prvi i najva`niji korak u re{avanju (spre~avanju) problema dijabetesnog stopala i da zbog toga zahtevaju detaljna uputstva o nezi stopala od svog lekara ili medicinske sestre. Ako od njih ne dobiju odgovaraju}a uputstva, mogu da se obrate u dijabetolo{kom savetovali{tu lekaru ili sestri, koji tu rade. Preventivna edukacija pacijenata obolelih od dijabetesa je neophodna kroz pojedina~ne razgovore, postere, bro{ure, predavanja.

12

NIKAD BOSONOGI

O ~emu bi posebno trebalo voditi ra~una ako bolujete od dijabetesa?

Ne hodajte bosonogi, ~ak ni u ku}i. Ne obuvajte nikada cipele ili patike na bosu nogu. Ne secite nokte suvi{e duboko. Ne dozvolite da vam ko`a stopala bude suvi{e suva i ispucala. Ne secite no`i}ima `uljeve i zadebljanja na ko`i i ne koristite sredstva za uklanjanje `uljeva. Ne koristite suvi{e toplu vodu. Ne dopustite da vam noge budu hladne i vla`ne. Prestanite sa pu{enjem odmah.

Pravilna nega stopala je va`na i za zdrave osobe, a posebne mere opreza su zna~ajne za one, koji su ve} oboleli od dijabetesa te je nekoliko jednostavnih saveta uvek dobrodo{lo. Svakodnevno perite stopala mlakom vodom i blagim sapunom, prosu{ite ih pa`ljivo, naro~ito izme|u prstiju (vla`na ko`a pogoduje nastanku gljivi~nih infekcija). Nama`ite stopala hranljivom kremom ili lanolinom. Nokte secite nakon kupanja i pa`ljivo turpijajte.

Nosite bele pamu~ne ~arape, koje }ete menjati svakodnevno (svake ve~eri izvrnite ih i pogledajte pri dobrom svetlu da li postoji kap krvi ili gnoja, jer }e vam to ukazati na ranicu koju niste osetili). Preko njih mo`ete nositi ~arape u boji, ali bez lasti{a ili podvezice. Zadu`ite nekog iz porodice u koga imate poverenja da vam makar jednom sedmi~no detaljno pregleda ko`u stopala pri dobrom svetlu – bolje }e to uraditi nego vi sami, i u slu~aju bilo kakve ranice, plika, uraslog nokta ili `ulja odmah se javite lekaru. Budite oprezni sa novom obu}om - nosite je, u po~etku, jedan do dva sata dnevno. Ne`no sastru`ite zadebljanja na ko`i kamenom za pete. Kontroli{ite redovno nivo {e}era i masno}a u krvi. Ve`bajte svakodnevno! Utoplite noge, ali bez kori{}enja termofora ili drugog sli~nog izvora toplote.

Ako ste osoba koja boluje od dijabetesa i pridr`avate se svega navedenog i nemate nikakvu promenu na ko`i stopala dovoljno je da se detaljan pregled stopala obavi jednom godi{nje kod lekara (hirurga, vaskularnog hirurga, ortopeda, obu~enog lekara op{te prakse). Za sve ostale obolele od dijabetesa lekarske kontrole i pregledi stopala se zakazuju u intervalu od jedan do {est meseci, a za najugro`enije na jedan do sedam dana (IV grupa - sa najvi{im rizikom po engleskoj klasifikaciji). Le~enje dijabetesnog stopala uvek zahteva multidisciplinarni tim (endokrinolog, vaskularni hirurg, hirurg, ortoped, neurolog) i vrlo je kompleksno.

Dr Borisav Mandi}, specijalista op{te hirurgije

KAD OKO ZATREPERI

PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2030. godine broj obolelih od {e}erne bolesti (diabetes mellitus) pora{}e sa sada{njih 250 miliona na 350 miliona. Ako se zna da se kod oko tre}ine dijabeti~ara javljaju promene na oku, ta~nije o~nom dnu, onda dolazimo do broja od oko 80 miliona ljudi u svetu koji imaju o~ne probleme uzrokovane {e}ernom bole{}u.

Na ispoljavanje promena na oku kod dijabeti~ara uti~u du`ina trajanja {e}erne bolesti, lo{e regulisana {e}erna bolest, trudno}a, povi{en krvni pritisak, pu{enje, gojaznost, povi{ene „masno}e“ u krvi (holesterol i trigliceridi), oboljenje bubrega i anemija. Ove ~inioce jednim imenom nazivamo faktori rizika.

Kada se ispolje, promene na oku kod dijabeti~ara dovode do promena na krvnim sudovima, pojave otoka i krvarenja na o~nom dnu i nazivaju se dijabeti~na retinopatija.

Zahvatanje ta~ke jasnog vida (makule) naj~e{}i je uzrok slabljenja vida i tada govorimo o dijabeti~noj makulopatiji. ^esto se dijabeti~na retinopatija i dijabeti~na makulopatija javljaju zajedno.

Zavisno od stadijuma dijabeti~ne retinopatije preduzimaju se i odre|eni na~ini le~enja. Po~etni stadijumi dijabeti~ne retinopatije ne zahtevaju le~enje. Ukoliko je dijabeti~na retinopatija uznapredovala, pristupa se tretiranju o~nog dna laserom. To je takozvana argon laser fotokoagulacija o~nog dna. U slu~aju da argon laser fotokoagulacija o~nog dna nije ura|ena ili je ura|ena u nedovoljnom obimu, a faktori rizika su prisutni, promene na o~nom dnu }e nastaviti da napreduju i mogu se razviti druge, ozbiljnije komplikacije, kao na primer ve}a krvarenja u oku i/ili odvajanje mre`nja~e (ablacija retine). Ove komplikacije zahtevaju operativni na~in le~enja (vitrektomija). Efekti le~enja dijabeti~ne retinopatije su bolji ukoliko su otklonjeni faktori rizika.

Va`no je napomenuti da, ukoliko se ne le~i, dijabeti~na retinopatija mo`e da dovede do velikog pada ili ~ak potpunog gubitka vida i ubraja se u naj~e{}i uzrok slepila za starosnu grupu od 20 do 65 godina u razvijenim zemljama.

Ono {to ljudi koji boluju od {e}erne bolesti treba da znaju, jeste da je jako va`no da {e}erna bolest bude dobro regulisana (pratiti i vrednosti hemoglobina A1c – HbA1c, koje treba da budu <7.5%), zatim da treba da bude dobro regulisan i krvni pritisak, nivo „masno}a“ u krvi i telesna te`ina, kao i da je potrebno prestati sa pu{enjem. Tako|e su va`ne redovne kontrole endokrinologa i o~nog lekara. O~ne kontrole se zakazuju na najvi{e 12 meseci, ali u zavisnosti od stadijuma dijabeti~ne retinopatije kontrole mogu biti i ~e{}e. Me|utim, ako pacijent primeti bilo kakve o~ne simptome, kao na primer: pad vida, mutan vid, mu{ice, ta~kice, mre`icu ili senku ispred oka, potrebno je da se javi o~nom lekaru odmah.

Dr Ana Georgijevi}-Nenadi} specijalista oftalmologije 13

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Najradosniji trenutak za porodicu

Dijabeti~na neuropatija – posledica {e}erne bolesti

N E P R I J AT E L J I Z S E N K E Gojaznost, povi{en krvni pritisak, masno}e u krvi – faktori rizika. Usled posledica komplikacija {e}erne bolesti, svakih 30 sekundi se u svetu amputira po jedna noga.

Redovna kontrola nivoa {e}era u krvi. Pravovremeno le~enje mo`e usporiti i ~ak zaustaviti dalje napredovanje bolesti.

DIJABETI^NA neuropatija je naj~e{}a komplikacija {e}erne bolesti, kako insulin nezavisne, tako i insulin zavisne forme ove bolesti. To je poreme}aj sa raznolikim simptomima, koji su posledica o{te}enja perifernih nerava u na{em organizmu, pod uticajem {e}erne bolesti.

Dijabeti~na neuropatija je drugi naj~e{}i uzrok o{te}enja perifernih nerava u svetu. Naj~e{}i uzrok je lepra, u na{em narodu poznatija kao „guba“, bolest za koju je ve}ina od nas mislila da je davno iskorenjena. Smatra se da izme|u 7,5 i 10 odsto novodijagnostikovanih, obolelih od {e}erne bolesti, ima dijabeti~nu neuropatiju u trenutku postavljanja dijagnoze. Od ukupnog broja obolelih od {e}erne bolesti 30 odsto ima neuropatiju. Ovaj problem je ~e{}e prisutan kod insulin nezavisnog dijabetesa ili dijabetesa tipa 2, tzv. „stara~kog“ dijabetesa, u odnosu na dijebetes tipa 1, ili insulin zavisnog tipa, odnosno „mladala~kog“ dijabetesa.

„GORKI“ [E]ER

Koji su faktori rizika za pojavu dijabeti~ne neuropatije?

Sa du`inom trajanja bolesti raste procenat neuropatije. Lo{a kontrola nivoa {e}era u krvi je izrazito povezana sa u~estalo{}u ove komplikacije. Smatra se da ~ak osobe, koje imaju vrednosti {e}era izme|u 6 i 7 mmol/l, dakle koje nemaju definitivnu dijagnozu {e}erne bolesti, ve} se kod njih radi o tzv. „predijabetesu“ ili intoleranciji {e}era, mogu da imaju dijabeti~nu neuropatiju. Oboleli od {e}erne bolesti ~esto su gojazni, imaju povi{en krvni pritisak i lo{u regulaciju masno}a u krvi. Sva tri stanja su istovremeno i faktori rizika za dijabeti~nu neuropatiju.

Od ostalih faktora rizika treba izdvojiti: pu{enje, mu{ki pol, te visinu pacijenta, jer je kod vi{ih osoba u~estalost neuropatije ve}a.

Kako se manifestuje dijabeti~na neuropatija ?

Preko 80 odsto obolelih ima tzv. distalnu simetri~nu, prete`eno senzitivnu neuropatiju . Pacijenti se `ale na utrnulost, otupelost i peckanje u prstima nogu i stopalima. Postepeno i polako se ovi simptomi „penju“ uz noge i kad dosegnu kolena, po~inju da se javljaju prve tegobe na prstima {aka. Pacijenati imaju ose}aj kao da stalno hodaju u debelim ~arapama. U zavisnosti od debljine vlakana perifernih nerava, koja bivaju zahva}ena, javlja se i ose}aj poreme}aja ravnote`e.

Sve mo`e biti pra}eno jakim bolovima, koji su o{tri, probodni, sli~ni udaru struje, zatim bolnom preosteljivo{}u na stimuluse, koji ina~e nisu neprijatni, ose}ajem jake hladno}e u stopalima ili suprotno, vre14

line u nogama. Pacijenti sa bolnim simptomima se lo{ije ose}aju no} u i tipi~no se `ale da ne mogu ni najtanji prekriva~ da dr`e preko nogu. Jedna od vrlo ~estih manifestacija je i gubitak maljavosti u donjoj tre}ini potkolenica i na stopalima. Sve to u po~etku predstavlja samo laku neprijatnost za obolelog, ali vremenom, ukoliko proces napreduje, bolovi se {ire i na ruke, potom na trup, a vrlo retko zahvataju i ko`u glave i lica. Veoma te{ka komplikacija ove bolesti je pojava ulceracija ili ranica na stopalima. One se javljaju kod oko 25 odsto obolelih od dijabetesa, a kod 15 odsto pacijenata sa ulceracijama se mora amputirati zahva}eni ekstremitet. Procenjeno je da se svakih 30 sekundi u svetu amputira po jedna noga usled komplikacija {e}erne bolesti. Interesantno je da kod ove forme dijabeti~ne neuropatije nema slabosti mi{i}a, odnosno ona se u manjem stepenu javlja tek u kasnijim stadijumima bolesti.

Koje probleme jo{ mo`e da izazove {e}erna bolest?

Za razliku od distalne simetri~ne, prete`no senzitivne neuropatije, koja nastaje postepeno i sporo napreduje, akutna bolna neuropatija bez slabosti nastaje vrlo naglo i tipi~no kod obolelih od tipa 2 {e}erne bolesti, kod kojih je zapo~eta terapija. Simptomi su vrlo jaki pale}i bolovi, naj~e{}e no}u, u stopalima, ali su mogu}i i na trupu. Bolovi su naj~e{}e simetri~ni, ali mogu biti i asimetri~ni, bez slabosti mi{i}a. Uz dobru kontrolu {e}era tokom 10 do 12 meseci tegobe obi~no prolaze, odnosno zna~ajno se smanjuju. Druga forma akutne bolne neuropatije je povezana sa slabo{}u mi{i}a, koja se javlja kod pacijenata kod kojih je dijabetes tek dija-gnostikovan i kod kojih je zapo~eta terapija, ili kod pacijenata kod kojih je do tada lo{e regulisan {e} er stavljen pod terapijsku kontrolu. Dominantan simptom je bol sa jedne strane, u predelu butine i kuka. Ubrzo posle bola, tako|e naglo, javlja se slabost zahva}ene noge, sa topljenjem mi{i}a, {to vremenom postaje dominatan problem, jer bol prestaje posle nekoliko nedelja. Razvoj bolesti mo`e da bude veoma izra`en i da pacijenta onesposobi do potpune nepokretnosti. Uz preduzete mere le~enja i rehabilitacije prirodni tok ove bolesti je takav, da posle nekoliko meseci, prestaje progresija tegoba i dolazi do oporavka.

Zna~ajne probleme kod obolelih od dijabetesa, koji ~esto veoma remete kvalitet `ivota, a bivaju neprepoznati, izaziva o{te}enje tzv. autonomnih perifernih nerava. Radi se o perifernim nervima, koji inervi{u unutra{nje organe i krvne sudove. Kao posledica autonomne

•• •

DISCIPLINA [ta mo`emo sami da preduzmemo?

Osnovna mera od koje sve zavisi je striktna kontrola nivoa {e}era. Cilj je da nivo {e}era bude {to bli`i normalnom i da ne postoje velike dnevne varijacije vrednosti glikemije. Neophodni su i: striktno pridr`avanje re`ima ishrane, redukcija telesne mase i redovna fizi~ka aktivnost. Bolni simptomi se mogu ubla`iti, pa i potpuno ukloniti primenom savremenih lekova protiv neuropatskog bola. Nikako ne treba pribegavati samole~enju bola uobi~ajenim analgeticima, jer nisu dovoljno efikasni, a mogu da {tete ukoliko se preterano koriste. Kod slabosti mi{i} a potreban je dug i intenzivan fizikalni tretman po savetu fizijatra. Veoma je va`no voditi ra~una o higijeni stopala i nositi komotnu i udobnu ode}u.

dijabeti~ne neuropatije javlja se veliki broj simptoma, kao {to su: ortostatska hipotenzija, odnosno ose}aj omaglice ili nesvestice pri naglom ustajanju iz le`e}eg polo`aja, bezbolni infarkt srca, odnosno pojava infarkta bez pojave klasi~nog bola u grudima, jer su nervna vlakna, koja inervi{u srce i ~ija iritacija prouzorkuje bol, kao za{titni mehanizam, u ovom slu~aju o{te}ena i ne obavljaju funkciju, zatim poreme}aj pokretljivosti jednjaka i `eluca, zbog ~ega se javlja pojava goru{ice i nadimanja, zatvor ili problem nekontrolisanja defekacije, lo{a kontrola mokrenja, poreme}aj erekcije i ejakulacije, itd.

Kod oboljenja jednog nerva ili mononeuropatije naj~e{}e se javlja o{te}enje jednog nerva ruke, u sklopu sindroma tzv. karpalnog tunela, koji se manifestuje bolom i trnjenjem u {aci i prva tri prsta, a u krajenjm stadijumu i propadanjem pojedinih mi{i}a {ake {to u zna~ajnoj meri remeti funkcionalnost zahva}enog ekstremiteta.

Od ostalih mononeuropatija treba izdvojiti oboljenje nerava, koji inervi{u mi{i}e pokreta~e o~ne jabu~ice, pa se kao posledica toga javlja tzv. dijabeti~na oftalmoplegija, odnosno oslabljena pokretljivost jedne o~ne jabu~ice i posledi~no pojava duplih slika i padanja o~nog kapka.

NIJE TE[KO BITI ZDRAV Kako se dijagnostikuje dijabeti~na polineuropatija?

Neurolog posle pregleda pacijenta sa novodijagnostikovanim dijabetesom postavlja indikaciju za sprovo|enje dodatanih procedura za potvrdu dijagnoze. Osnovna dodatna procedura je elektromioneurografija (EMNG), kojom se proverava funkcija perifernih nerava i mi{i}a i postavlja definitivna dijagnoza neuropatije, utvr|uje njen tip, stepen zahva}enosti i osnovni prognosti~ki faktori. Ovom metodom se, tako|e, prati i efekat terapije. U poslednje vreme, na raspologanju su nam i brzi testovi, kao {to je NEUROPAD test, kojim se procenjuje rizik za pojavu ulceracije na stopalu, kao posledice postojanja dijabeti~ne neuropatije.

Kakav je tretman i prognoza dijabeti~ne neuropatije?

Dijabeti~na neuropatija je vrlo ~esta, neprijatna i opasna komplikacija {e}erne bolesti, koja remeti i dodatno komplikuje kvalitet `ivota obolelih, a doprinosi i porastu invaliditeta. Za o~ekivati je da }e u budu}nosti broj obolelih od dijabeti~ne neuropatije rasti, jer progresivno raste i broj obolelih od {e}erne bolesti, ~emu zana~ajno doprinosi i tzv. „sede}i“ stil `ivota. Veoma je va`no da oboleli od {e}erne bolesti budu obu~eni da prepoznaju simptome neuropatije i da se odmah jave na pregled neurologu. Ukoliko na vreme uo~imo postojanje neuropatije, primenom navedenih mera mo`e se zna~ajno usporiti njeno napredovanje, pa ~ak i zaustaviti.

Nezamenjivu ulogu u uspe{nom tretiranju ovog zdravstvenog problema ima adekvatna saradanja pacijenata sa timom stru~njaka, koji sa razli~itih aspekata tretiraju problem dijabetesa, kao bolesti ~itavog organizma.

Dr Miodrag Manigoda, specijalista neurologije

15

16