2014
KORUPCIJA
KORUPCIJA Biznis ili bolest 1
KORUPCIJA
Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija. Kontakt zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Broj je posvećen: Ljubisavu Krstiću mom pokojnom ocu (1941.-2006.) Spomenik knjiţevniku Milovanu Glišiću, u Valjevu, koji je u svojoj pripovetci: Glava šećera, opisao korupcijski model, uzimanja mita od strane drţavnih sluţbenika, vršioca vlast. Sada umesto glave šećera, postoje flaše sa viskijem, boksovi skupih cigareta, mobilni telefoni. Sadrţaj:
Monopol plus diskrecija minus odgovornost = korupcija
Definicija korupcije Uvodnik : Ovaj broj posvećujem nikad ispričanom , neistraţenom i nerešenom fenomenu korupcije, odnosno primanju mita u vidu novca, usluge od pojedinca, koji bi prečicom- ilegalno i nelegitimnorešio neki vaţan problem. Po meni korupcija ima svoje izvorište u mentalitetu našeg naroda, koji ju je prihvatio kao nešto normalno i uobičajeno. Drugo izvorište je sistemske prirode i proizilazi iz nakaradnog funkcionisanja naših institucija. U svim naprednim društvima problem se rešava. Jedino u našem društvu, problem se pravi da bih se naplatio. I to na koruptivni način. U kešu.
Profesija i korupcija Uputsvo za upotrebu korupcije Autori o fenomenu korupcije: S. Vuković, M. Glišić, i Z. Slavujević. Primeri korupcije u praksi: Zdravstvo, Prosveta, Estrada, GraĊevinarstvo... Sanacija ili dislokacija zatvora Tabela: Jedan koruptivni model. Autor : Dr. Stjepan Gredelj 2
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
DEFINICIJE KORUPCIJE Definicijehttp://www.antikorupcijasavet.gov.rs/content/cid1006/definicije
Korupcija
Korupcija kao predmet pravnih, socioloških, politikoloških i filozofskih rasprava prisutna je kroz čitavu istoriju. Posmatrano kroz temporalnu i sadrţinsku dimenziju, definicije korupcije se mogu podeliti na tradicionalne i savremene. U tradicionalna shvatanja korupcije ubrajamo Platonovo, Aristotelovo, Polibijevo i Monteskijevo objašnjenje korupcija kao kvarenje vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, tj. interesu političke zajednice - drţave. Drugi pristup, unutar tradicionalnog shvatanja korupcije, su razvili Makijaveli i Ruso, koji su smatrali da je korupcija moralno kvarenje ljudi, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod graĎana. Savremene definicija klasifikovati na:
korupcije
se
mogu
Administrativne definicije korupcije – korupcija je devijantno ponašanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu
Ekonomske definicije korupcije – korupcija je maksimizacija profita kršenjem zakona i morala.
Javno-interesne definicije korupcije – korišćenje javnih sredstava za lične interese.
MeĎu definicijama korupcije koje su najviše prisutne u stručnoj literaturi i javnosti ističu se:
Zloupotrebu javnih resursa zarad ličnih interesa (Svetska banka)
Narušavanje (Vito Tanci)
3|Page
principa
Devijanto ponašanje u odnosu na formalnu ulogu (Nye i Khan).
nepristrasnosti
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i drţavnog poloţaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Prevedeno: podmitljivost, potkupljivost, pokvare nost. Narod je vezuje pre svega za „gotovinu“, odnosno ostvarivanje novčane dobiti („Para vrti gde burgija neće"), dok se „recipročne obaveze davanja“, VIP (veze i poznanstva) sistem poklona i ustupaka češće shvata kao nezaobilazni deo tradicionalnog morala. Mentalitet pojedinih naroda je takav da bi većina rekla 'alal mu vera' a da im na kraj pameti ne padne da nešto urade da takvo ponašanje spreče. Odgovornost nosioca javne funkcije je u civilizovanim zemljama pravilo, a greške u njihovom privatnom ţivotu ne mere se istim aršinom kao kod običnih smrtnika. Pokvarenost najboljih je gora od svih drugih (Jezuiti XVI veka). O korupciji je teško pribaviti dokaze, pa su se mnoge korupcionaške afere na zapadu razrešavale sudom javnosti čak i kad nije bilo dovoljno čvrstih dokaza. U politici postoji moralna odgovornost i sud javnosti čak i kad ne postoji krivična odgovornost. Ričard Nikson je podneo ostavku zbog onoga što su dvojica novinara objavila što je rezultovalo istragom i iako nije krivično odgovarao platio je političku cenu. Premijer Britanske Kolumbije završio je u zatvoru i iako je na kraju osloboĎen optuţbe za korupciju platio je aferu ostavkom i krajem političke karijere. U Americi se politička karijera raspada ako se otkrije da je političar na crno zapošljavao kućnu pomoćnicu. U Češkoj Republici je premijer Gros prilikom pritiska medija i javnosti podneo
Željko Lj. Krstid
ostavku jer nije uspeo uverljivo da objasni odakle mu novac za stan koji je kupio kada još i nije bio premijer. Bivši šef francuske diplomatije Rolan Dima osuĎen je 2001. na zatvor i novčanu kaznu jer je zaposlio ljubavnicu u jednom preduzeću, a ona je posle kod njega lobirala da ovo preduzeće dobija unosne poslove. Drţava koja nema zakonske mehanizme (koji se poštuju i sprovode) za sprečavanje korupcije svojih sluţbenika je osuĎena na propadanje. Vaţnu ulogu u sprečavanju korupcije ima i mentalitet naroda.
PROFESIJA I KORUPCIJA Projekat je u poĉetnoj verziji sproveden zahvaljujući finansijskoj podršci misije OEBSa u Srbiji i Crnoj Gori, dok je proširenje projekta i objavljivanje ove monografije rezultat finansijske podrške Fonda za otvoreno društvo u Beogradu. Projektni tim ĉinili su: 1. Mila Koniković, rukovodilac na projektu ispred misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori; 2. dr Stjepan Gredelj, rukovodilac projekta ispred Istraţivaĉkog i analitiĉkog centra ARGUMENTA, koautor i urednik monografije; 3. Zoran Gavrilović, autor projekta, autor vodiĉa i moderator fokus grupnih razgovora, koautor monografije; 4. Natalija Šolić, (advokat Komiteta pravnika za ljudska prava), pravni konsultant na analizi kodeksa, koautorkamonografije; 4|Page
SVITAC, novembar 2014
5. Michaela Ćurić, selektiranje uĉesnika fokus grupa I logistika; 6. Marko Savić, realizator i analitiĉar dubinskih intervjua; 7. Sneţana Frankić, Sneţana Hristovski i Aleksandra Markov - administracija projekta. Treba naglasiti da stavovi i zakljuĉci, izneti u ovoj monografiji, ne izraţavaju nuţno i stavove misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, niti Fonda za otvoreno društvo. Odgovornost za iznete stavove i zakljuĉke snose iskljuĉivo (ko)autori monografije. Ova monografija nije u ţanrovskom smislu mehanički zbir Vrativši se na početak i teorijsko polazište ovog istraţivanja moţemo zaključiti da trenutna socijalna organizacija društva nema legitimitet, odnosno da ne postoji sklad izmeĎu potreba i mogućnosti pripadnika društva i postojećeg institucionalnog okvira. Ovakva konstatacija ima dva pravca objašnjenja. Prvi pravac objašnjenja je da trenutno institucionalnonormativni okvir u principu i ne postoji. Drugo objašnjenje ide korak dalje i zahteva odgovor na pitanje u kojoj meri je postojeći institucionalno-normativni okvir u saglasju sa društvenim karakterom, političkom i pravnom kulturom, odnosno kulturnim identitetom ovog društva. Bilo kojim od ova dva pravca da se krene, dolazimo do činjenice da ovim društvom dominiraju latentne nad manifestnim društvenim strukturama, odnosno da društvenim sistemom dominira latentna funkcionalnost. To konkretno znači da u slučaju da neki element institucionalne društvene strukture ne obavlja svoju funkcije, nastaju dve alternative. Prva je da postojeći element društvene structure preuzima i obavlja funkciju koje ne odgovara njegovom funkcionalnom poloţaju unutar društveog sistema. Druga alterntiva je nastanak novih elemenata društvene strukture koji preuzimajuobavljanje neke funkcije. Ako ovu analitičku matricu primenimo na korupciju doćićemo do zaključka da se funkcionalnost korupcije ogleda na
Željko Lj. Krstid
• personalnom nivou: to je način da se ostvare prava I interesi koji pojedincima (ne) pripadaju; • grupnom nivou: korupcija je način centralizacije javnih resursa u korist grupe koja ima od države dato pravo da njima manipuliše, s jedne strane, a s druge, način da se kroz grupno organizovanje u formi klika ostvare ili zaštite zajednički interesi pripadnika grupe tokom dezorganizacije institucionalnog sistema; • institucionalnom nivou: to je način da institucija u stanju sopstvene nefunkcionalnosti uredi sistem upravljanja, finansiranja, koordinacije, komunikacije i selekcije, te odrţavanja kadrova. Latentna funkcionalnost korupcije na nivou profesije se ogleda u razvijanju motivacije za rad, povećanja izvesnosti nagrada za uloţen rad, stvaranju osećaja solidarnosti i podrške meĎu pripadnicima profesije u stanju dezorganizacije. Istovremeno, korupcija subjektivizira profesiju u stanju društvene dezorganizacije. Pored ovih, korupcija ima latentno "sindikalnu" funkciju. Naime nefunkcionalnost sindikalnog organizovanja istraţivanih profesija dovodi do spremnosti pripadnika profesije da svoje materijalne interese ostvari učestovanjem u korupciji sa klijentima. Na ovaj način pripadnik profesije prodaja svoju uslugu po ceni koju nije uspeo da dobije od svog poslodavca, odnosno drţave. Usled nefunkcionalnosti profesionalnog udruţenja pripadnici profesije grade latentne profesionalne grupe sa ciljem da zaštite svoje lične i profesionalne interese u odnosu prevashodno na konkurentske srodne profesije i u odnosu na drţavu. U tom slučaju da bi neki pripadnik profesije ostvario svoje interese mora biti član neke od latentnih profesionalnih zajednica. Za svoja prava i interese ove grupe koriste uticaj I moć svojih članova, neformalne odnose, neretko zasnovane I na generacijskom, regionalnom ili nekom drugom principu solidarnosti. I, na kraju iako ne i na poslednjem mestu, "etička" funkcija korupcije se ogleda u fenomenu "etike anomije". Etika anomije je posledica stanja dezorganizacije, kako na nivou institucija sistema, tako i na nivou profesionalnih udruţenja. Imajući u vidu da je moral nešto što je uslovljeno, kako globalnim društvenim konjunkturama, tako 5|Page
SVITAC, novembar 2014
i trendovima u podsistemu društva, moral je samo refleksija trenutnog stanja tih podsistema. U dezorganizovanim institucijama vaţeći etos, odnosno kodeks postaje prošlost i meĎu zaposlenima skladno njihovim intersima javlja novi etički okvir koji će ispuniti fukciju koju je imao profesionalni moral. U uvodnom delu smo pomenuli koje su to funkcije morala kao društvene činjenice, a to su povećanje izvesnosti i sigurnosti, odnosno da stvarnost pojedincima učini predvidivom i na taj način smanji strah i frustriranost. Da bi novi moral koji nastaje ispunio u postojećim dezorganizovanim institucijama svoju funkciju, on za svoj glavni sadrţaj uzima principe koji legitimiziraju korupciju a to su egoizam, pragmatizam, instrumentalizacija i dominacija principa moći. Tako nastala etika anomije supstituiše profesionalni moral. Tako nastala etika anomije postaje sadrţaj profesionalne socijalizacije koji, uz promenu funkcija agenasa, proces profesionalne socijalizacije stavlja u funkciju reprodukcije korupcije. Sudstvo ( str. 92- 94). Stanje u sudstvu i reforme Problemi sudstva koji su postojali i pre, ostali su i posle 5. oktobra. Izbor sudija u znaĉajnoj meri je pod uticajem politike, tako da one sudije koje nisu politiĉki podobne ne mogu da napreduju. Posledice ovoga su politički poslušno sudstvo, s jedne, i nekompetentno, nedovoljno stručno sudstvo s druge strane. Kada je u pitanju poloţaj sudije, on je definisan malom platom, niskim stepenom motivisanosti za rad, svešću da napredovanje u karijeri ne zavisi od kvaliteta. Sve to stvara apatiju koja godinama proizvodi taj loš kadar.
Jedan od gorućih problema sudijske profesije je kadrovska politika. Problem politike kadrova otvara dva pitanja: prvo je kako omogućiti
Željko Lj. Krstid
najboljima da doĎu na mesto sudije, I drugo kako nasleĎeni kadar udaljiti iz sudstva. Za sve pa i za ovo potrebna je politička volja, meĎutim ni postpetookobarska vlast nije imala iskrene namere. Društvo sudija Srbije nikada nije imalo pravu saradnju sa Vladom. U početku, kada je osnovano 1996. godine neke sudije su izgubile posao zbog toga što su bili članovi DSS (Karamarković, Ivošević...). Jedino gde su do sada saraĎivali Društvo sudija Srbije i Vlada jeste Savet za reformu pravosuĎe, no učinak tog "Nemci, posle ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, oni su bili u zakonski povoljniijoj sutuaciji jer je u tom trenutku svim sudijama u Istočnoj Nemačkoj bio prestao mandat – oni su se birali na 8 godina. Ali, nakon ujedinjenja, oni nisu rekli: ajde sad da pootpuštamo sve te sudije zato što su sluţile reţimu, ili što su funkcionisali u tom reţimu. Naprotiv, oni su rekli: sve sudije ostaju na funkcijama, a mi ćemo sada polako natenane svakog od njih da preispitamo. Oni koji smatraju da nisu radili dobro, mogu sami da odu i veliki broj je otišao. Postavljeni su neki kriterijumi." (Intervju sa Omerom Hadţiomerovićem, predsednikom Društva sudija Srbije. Ono što ukazuje da reformi u pravosuĎu zapravo nema je nepostojanje strategije, jer bez nje ne moţe da se deluje. Dosadašnje promene su bile ad hoc, stihijske, sa ciljem da se razreše neki dnevno-politički problemi. Vrlo su često menjani sistemski zakoni, koji su zemlji trebali da donesu političku stabilnost i pravni sistem meĎu sudije. Svaka izmena je postavljala potpuno novu koncepciju za sudstvo i tuţilaštvo. Uspešna reforma je nemoguća bez promene ustavnog I zakonskog okvira, kojim bi se uspostavila materijalne nezavisnost sudova i poštovala načela nezavisnosti sudova. 6|Page
SVITAC, novembar 2014
Umesto toga imali smo vanustavno razrešavanje sudija za vreme vanrednog stanja. Kada je u pitanju prevencija korupcije u sudstvu, ona je teško sprovodiva, jer mi imamo skup zakona koji su meĎusobno neusklaĎeni, pa se dešava da je često ispravno I jedno i drugo, a to je direktan izvor korupcije. Pored toga, izvore korupcije treba prevashodno traţiti u malim platama, lošoj selekciji kadrova i profesionalnoj nesigurnosti sudija. "Ja sam postavio pitanje na tom Savetu: Hajde da pitamo Vladu da li im trebamo?" Ako imate problem sa jednim jezerom koje je zagaĎeno, a to je pravosuĎe, vi problem nećete rešiti tako što ćete u njega sipati zdrave ribe, nove sudije, jer će i one da oslepe kroz dva meseca. Treba menjati uslove. Kod nas se pre svega ne radi tako da prvo tačno utvdimo polja na kojima ćemo delovati i da radimo pre svega sistematski." Društvo Sudija Srbije - organizacija i sadašnje aktivnosti Društvo sudija Srbije je osnovano 26. aprila 1997. godine, kao jedna od sekcija Udruţenja pravnika Srbije, na talasu graĎanskih protesta protiv reţima koji je personifikovao Slobodan Milošević. Glavni motiv 600 sudija na osnivačkoj skupštini je bio odbrana profesije i nezavisnosti sudstva, a neposredni povod prekrajanje rezultat opštinskih izbora u novembru 1996.1 godine. 1
Zatvorski vaspitači iz srbijanskih zatvora su imali pokušaj stvaranja esnafskog UDRUŢENJA ZATVORSKIH VASPITAĈA, koji je završen fijaskom. Osnivačka skupština koja se odrţala u valjevskom KPZ krajem 2003, je obećavala uspeh. MeĎutim, pojedini tadašnji rukovodioci- Upravnici, su svemu prišli sa zadnjim namerama, u cilju da naprave Udruţenje koje bi drţalo pod konrtolom preko svojih ljudi. Drugi su pak sasekli krila Udruţenju tako što su smatrali da ono treba da bude sekcija u okviru Penološkog udruţenja Srbije. I ako je postojalo jezgro iz par zatvora ( KPZ Beograd,
Željko Lj. Krstid
Tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova nije Društvu dozvolilo upis u registar udruţenja. Tu odluku je potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Osveta prema neposlušnim sudijama je nastavljena smenom tridesetak sudija, od kojih su njh trinaestoro bilo članovi Upravnog odbora Društva sudija Srbije. Aprila 2001. godine, nakon odluke Narodne skupštine Srbije o poništaju odluka o nezakonitom razrešenju ovih sudija, odrţana je skupština Društva sudija Srbije na kojoj su izabrani novi organi i usvojen novi Statut Društva. Danas Društvo broji 1800 članova u 20 odeljenja, što je tri četvrtine od ukupnog broja sudija u Srbija. Društvo sudija Srbije trenutno realizuje projekat sa medijima u kome pokušava da obuĉi novinare koji izveštavaju iz sudova, kao i da im pruţi svaku pomoć. U okviru Centra za stručno usavršavanje sudija organizovani su brojni kursevi. U toku je Škola krivičnog prava za neiskusne sudije. Ovaj projekat je podrţan od strane Evropske komisije. Neprekidno se organizuju okrugli stolovi sa različitim temama, od usavršavanja rada sudija, do rasprava o nekim zakonima koji su doneti ili treba da se donesu. Na godišnjoj skupštini Društva je zakljuĉeno da nije ostvaren napredak u uspostavljanju efikasnog, profesionalnog i nezavisnog sudstva. U cilju svoje izgradnje Društvo je usvojilo Strateški plan, kojim se vrši jasna podela
KPD Kruševac , ţenski zatvor u Poţarevcu ) vremenom se ideja stvaranja udruţenja isitopila, jer su neki vaspitači kupljeni sa rukovodećim finkcijaja. Ipak, daleko veći problem je što profesija zatvorskog vaspitaĉa nema svoj profesionalni identitet. Tako, recimo, zatvorski psiholozi se nikada nisu osećali kao zatvorski vaspitači. Čak su uspeli da naprave udruţenje Zatvorskih psihologa. Sa druge strane specijalni pedagozi sebe doţivljavaju kao zatvorske monopoliste. Tako da ne stvaranje udruţenja zatvorskih vaspitača je u meĎuvremenu napravio najmanje dve štetne posledice. Većina zatvorskih vaspitaĉa je izgubila sudski spor, koji je povela sa drţavom, zbog loše obačunaih plata u periodu od 2007 . do 2011. Umest da dobiju obeštećenje, tako da su umesto da dobiju novac, morali da plaćaju sudske takse. Daleko veća posledica nepostojanja udruţenja Zatvorskih vaspitače je što je u meĎuvremenu, bez ikakve rakcije Sluţba za prevaspitanje promenila naziv u Sluţbu za tretman. Tako da su zatvorski vaspitaĉi u meĊuvremenu postali nosioci tretmana.
7|Page
SVITAC, novembar 2014
aktivnosti i ciljeva koja treba ostvariti u narednom periodu. Ono što trenutno oteţava rad Društva sudija je ĉinjenica da je, od 600 ono preraslo u organizaciju od 1800 ĉlanova, u vrlo kratkom periodu. Pored toga, kao trenutni problem koji ima strateški značaj, je nedostatak svesti kod sudija da same sudije shvate šta znači nezavisnost i odgovornost. I pred ovih problema, Društvo računa na ugled koje je steklo u zemlji I inostranstvu, autoritet, masovnost I kompetentnost.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU KORUPCIJE : Zdenka Milivojević i Stjepan Gredelj; Argument; Beograd; 2002; 70 strana.
Uputstvo za upotrebu korupcije : Organizacioni okvir u kojem se odvija korupcija je drţava i njene različite institucije ( u sva tri domena: zakonodavna, izvršna i sudska vlast) jer, iako postoje slični problemi u privatnom sektoru korupcija je, po definiciji, primarno vezana za javni sektor, jer je nelegalno ili nelegitimno privatno sticanje bilo koje vrste dobiti ( što se plaća ili uzvraća kontrauslugom) na račun opšteg interesa graĎana, a uz pomoć javnih ili drţavnih sluţbanika koji vrše vlast, tj. donose odluke o odreĎenom domenu za koji je privatnik zainteresovan. Da bi ovo sve bilo jasnije treba imati u vidu elemente koji čine korupcionu situaciju, a to su: Izabrani ili postavljeni ( korumpirani) javni ili drţavni sluţbenik koji
Željko Lj. Krstid
Ima svoj meritorni domen odlučivanja i odgovornosti u okviru kojeg: - Postoji prostor koji je definisan zakonima i propisima - Prostor diskrecionog prava, tj. mogućnost slobodnih procena i odlučivanja, jer se sve situacije ne mogu pravno unapred regulisati, čak i da se to ţeli. Privatno lice ili interesno povezana grupa privatnih lica koja ţeli da realizuje neki svoj privatni interes u domenu drţavne uprave, na koji inače legalno ili legitimno nemaju pravo, ili hoće da ubrzaju ili olakšaju ostvarenje nekog svog legitimnog interesa. Usluga ili materijalna dobit ( moţe biti u raznim formama) koju od koruptora, dobija korumpirani drţavni ili javni sluţbenik ( za svoj rad već plaćen od graĎana iz njihovih poreskih davanja i doprinosa) da bi im učinio nelegalnu ili nelegitimnu uskugu iz svog domena i, Na taj način, oštećuje opšti interes graĎana koji izabrani ili postavljeni sluţbenik upravo treba, na način dobrog domaćina, da štiti i unapreĎuje u svom domenu.
SVITAC, novembar 2014
Kome plaćamo? Uglavnom : referentima, inspektorima, načelnicima, porznicima, carinicima, profesorima, sudijama, policajcima...ali i Lekarima, sestrama, advokatima, sekretaricama, portirima, domarima, asistentima... …Stoga se moţe reći da je korupcija najveći neprijatelj graĎana jer efektivno onemogućava drţvu koja bi trebalo da im sluţi I dobro obavlja sve poslove koji su joj u demokratskom društvu nemenjeni ili, što je moguće u nekim ekstremnim slučajevima korumpiranosti, stvara autoritarnu ili kriminalnu drţavu3 koja sluţi samo nekim parcijalnim interesima diktatora, kriminalaca ili plutokrata. Za većinu graĎana korupcija znači gubitak slobode, nemogućnosti zaštite svog interesa, ţivot u strahu I laţima, siromaštvo I nemogućnost uticaja na odlučivanje.. ( str. 39
Uputstvo br. 8 Kako plaćamo ?
DIREKTNO - jedan na jedan : koverat ( „narukvica“) , poklon, čašćavanje, usluga. POSREDOVANJE preko „medijatora“ : medicinske sestre, sluţbenika pisarnice, advokata, portira, sekretarice, asistenata. DUGOROČNO - reketiranje, „ zaštita”2, organizovani kriminal…
2
Sportski novinar, pok. Nikola Simić , autor knjige : FUDBALSKA MAFIJA U SRBIJI (Beograd; Beo Sing; 2007) , je na naveo jedan koruptivni model iz našeg domaćeg fudbala: „ Prema našim izvorima kriminalci i dalje imaju dosta “ svojih fudbalera” koje su zaduţili automobilima i novcem. .. Takozvani sponzori fudbalerima obično kupe auto i daju im nekoliko hiljada evra mesečno, jer su njihove plate u klubu male, ostavljajući im mogućnost da se uvek obrate za još novca. Za uzvrat od igrača očekuju bar polovinu novca od fransfera. Jedna rečenica je definitivno opredeljivala fudbalere u tome šta im je činiti: - Ako me prevariš, pucaću ti u kolena! ...” ( Simič. N; 2007; str. 55 )
8|Page
Postoji uvreženo mišljenje da nelegalno pare uzimaju samo oni “sposobni.“ Dok oni koji ne uzimaju, ne rade to zato što ne žele, recimo u skladu sa moralnim nadzorima, već n’umeju da ih uzmu. ?! Oni su „nesposobni.“ Ili „ludi.“ !? 3
Zato se verovatno svakodnevno i pitamo da li su u pravu oni koji kaţu : DA SVAKA DRŢAVA IMA SVOJU MAFIJU, JEDINO NAŠA MAFIJA IMA SVOJU DRŢAVU....Vreme će verovatno dati samo odgovor.
Željko Lj. Krstid
Slobodan Vuković: KORUPCIJA
Slobodan Vuković : „ KORUPCIJA I VLADAVINA PRAVA“ , Institut društvenih nauka – Draganić; Beograd; 2003; str. 205 „ Opšteprihvaćeno klasično shvatanje korupcije u osnovi se zasniva na tezi da je ona patološka pojava i da predstavlja kvarenje moralnih vrednosti pojedinaca, a samim tim i društva. To kvarenje nastaje radi koristoljubivosti. Još u prvoj polovini devetnaestog veka u Engleskoj, Rusiji, Pruskoj, kao i u mnogim drugim drţavama smatralo se za normalno i opravdano dobijanje poloţaja na osnovu porekla. Za normalno se, takoĎe, smatra i kupovanje javnih poloţaja, iz kojih, pored ugleda i moći, proizilaze odreĎene privilegije. U drugoj polovini 19 v. u tada vodećim drţavama sveta, a posebno u Sjedinjenim Drţavama, Engleskoj i Pruskoj stvaraju se profesionalne uprave čiji će se rad u 9|Page
SVITAC, novembar 2014
načelu zasnivati na principima stručnosti, kompetentnosti i nepristrastnosti. Nepotizam, zloupotreba javne vlasti za ličnu, porodičnu ili grupnu korist i podmićivanje, smatra se prvo štetnim , zatim se moralno osuĎuje, a ubrzo i formalno pravno zabranjuje.”- piše dr Vuković, navodeći i njenu definiciju: „ Korupcija (lat. corruptio) označava: pokvarenost, kvarnost, izopačenost, razvrat, potkupljivanje; podmićivanje, potkupljenje, kvarenje, krivotvorenje. Pod korupcijom danas, najčešće podrazumevamo prisilnu trţišnu transakciju u kojoj zbog principa nepristrasnosti dolazi do punog izraţaja nezakonito korišćenje društvenog poloţaja i moći radi sopstvene, porodične ili grupne koristi. Korupcija, nije samo nemoralna već i kriminalna društvene pojava. ..( str. 9-10) Vuković navodi da : Predemet trgovine, takoĎe ne moţe biti sluţbeni poloţaj. To proizilazi iz dobro poznate činjenice da sluţbeni poloţaj, kao pojedinačno dobro, proističe iz političke moći kao opšteg dobra...On upozorava da je “ korišćenje sluţbenog i političkog poloţaja, kao posebnog dobra, radi lične, porodične ili grupne ( partijske ) koristi, mimo kodifikovanih pravila, sankcionisano u krivičnom pravu većine savremenih drţava, jer je primanje mita, u suštini , zloupotreba diskrecionih prava, političke ili društvne moći. (Vuković ; 2003 str. 11) U odeljku : “Metolodološke napomene” , Vuković navodi : Poseban problem, kada je reč o odnosu kriminala I korupcije, predstavlja to što pojedini kriminalni bosovi potkupljuju političke zvaničnike, policiju, tuţilaštvo, pravosuĎe da bi njihova delatnost ostala što dalje od provere, odnosno istrage, I od pokretanja krivičnog postupka. U situaciji kada ne uspeju da podmite jednu od prve tri institucije ( političare, policiju I tuţilaštvo) ostaje im četvrta- pravosuĎe. Istraţivaču poseban problem predstavlja to što su vršioci vlasti, neretko kao pojedinci ili organizovana grupa na vlasti , ogrezli u korupciju i kriminal. (Vuković ; 2003;
Željko Lj. Krstid
str. 25) Pozivajući se na pravo i pravnu drţavu Vuković, u vezi korupcije navodi sledeće: “ Najednostavnije rečeno, pravo reguliše društvene odnose a korupcija ih razara. Odavde proizilazi da su pojmovi pravo i korupcij meĎusobno suprotsavljeni: društvo gde ima više vladavine prava manje je korupcije i obrnuto, gde je vladavina prava oskudna ili gde pravne drţave nikada nije bilo, ili je, pak, ona rastočena, korupcija je više raširena i razvila je dublje korene. Kraće rečeno: tamo gde je više korupcije – manje je vladavine prava i obrnuto....pisustvo i kolilčina korupcije direktno utiče na stepen rastakanja pravne drţave, i obrnuto – nepostojanje ili degradacija pravne drţave je plodno tlo koje, izmeĎu ostalog , neminovno dovodi do povećanja i širenja korupcije. To se sve kreće u spirali, s tim da je svaki njen sledeći krug seve veći. ( str. 31) KALKULACIJA S. Vuković , navodi i jedan od ključnih termina, koji egzistira u koruptivnom modelu: KALKULACIJA: “ Ključna, ali ne i jedina kalkulacija gotovo svakog potencijalnog, kako primaoca tako i davaoca mita, jeste njegova procena kolika je verovatnoća da će to činjenje biti : prvo, otkriveno, drugo, procesuirano, treće, pravno sankcionisano na adekvatan način, i četvrto , sprovedeno ( izvršeno). U tu procenu on uključuje ne samo efikasnost pravosudnog sistema, već ukupnu kaznenu politiku, pa i onu vezanu za mito i korupciju. Iamo u vidu poznatu činjenicu da je strah od izvršenja kazne ima jače dejstvo od visine kazne. ( Čezare Bekardija 1764, se meĎu prvima zalagao za ukidanje smrtne kazne, navodeći da je svrha kaţnjavanja odvraćanje od nedela, odnosno kazne moraju biti jednake za prvog i poslednjeg graĎanina). ..Ove ideje u kriminološkoj literaturi su u potpunosti su prihvaćene”... Vuković govori i o jednoj drugoj vrsti kalkulacije: - Jednostavno rečeno, kalkulacija pri uzimanju i davanju mita, zavisi od 10 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
preferencijala pojedinca, koje mogu imati širok dijapazon, ali će se na kraju svesti na lični ili porodični interes, odnosno na procenu šta je tu za njega u tom slučaju korisnije. Najkraće rečeno, u drţavama u kojima korupcionška aktivnost ne nailazi na ozbiljnu društvenu prepreku, ili, pak, ako je ta prepreka selektivna, tada se povećava verovatnoća da će odlučujuća procena potencijalnih davalaca ili primalaca mita biti: kaznu za tu aktivnost zbog raširenosti korupcije ili selektivnosti kaţnjenika, mogu mimoići. Kada ovome dodamo odsustvo širokih moralnih osuda korupcije.., tada pojedinca gotovo ništa ili malo šta sprečava da pribegne ilegalnim transakcijama, odnosno da nudi ili uzima mito. REZULTATI ISTRAŢIVANJA : Rezultati istraţivanja pokazuju da je korupcija postala ne samo sveprisutna, već i javna. ( transparentna) . Na takvo obelodanjivanje uticalo je odsustvo straha od eventualnih sankcija, na jednoj i moralnih osuda šire društvene zajednice, na drugoj strani. Odsustvo straha od sankcija proističe iz činjenice da su u korupciji ogrezli ne samo javni sluţbenici već i politička vlast. Samim tim i institucije represivnog aparata, kao što su tuţilaštvo i policija. Pre bi se moglo reći da politička vlast, raznim kriminalnim radnjama, u koje ponekad spada i korupcija, obezbeĎuje sebi “ekstra “ profit. Zato javnim sluţbenicima, inače često loše plaćenim , ostavlja ili dozvoljava da “ kupe mrve sa stola”. 4 ( str. 139) Vuković 4
Po mom skromnom mišljenju idelno vreme za bujanje korupcije je bila hiper inflacijska 1993 godina. U kojoj su plate svedene na nulu. Socijalni mir je kupovan bagatelnom električnom energijom, skoro besplatnim telefonskim impulsima, ako i bankarskim čekovima na odloţeno plaćanje. U tom periodu niţi sluţbenici su videli svoju šansu kao i umirenje svoje savesti , da ih je drţava naterala da uzimaju mito, kako bi prehranili sebe i svoju porodicu- decu. To je period kada smo korodirali, do krajnjih granica. Sve ostalo, pa i uvoĎenje Avrmovog dinara su bile lekirovke, preko korozije. U to vreme S.M. je javno govori da je jednom cariniku dozvoljeno da kao poklon uzme viski i boks cigareta. Sa mojom konstatacijom se slaţe i Vuković, koji navodi: „ Sankcije,
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
navodi da je : - korupcionaški pritisak u pozitivnoj korelaciji s trţišnom vrednošću traţene usluge. Na prvom mesu našla se medicinska usluga ( afera : Svinjski grip pr. Ţ.K.) . Posle zdravstvene usluge dolazi zaposlenje, a to je posledica hronične nezaposlenosti. Na polsednjem mestu se našlo školstvo, što posredno govori da školska sprema ima malu, ne samo simboličku , nego I stvarnu vrednost....” 5( str. 141)
2. Podmićivanje uz kršenje prava, odnosno zakona ili podzakonskog akta, a to znači sticanje prava ( dobra ili usluge) koja koruptoru ne sleduju po zakonu ili podzkonskom aktu ( koji mogu imati, kao što smo videli, širok dijapazon). 3. Podmićivanje radi menjanja zakona, odnosno prilagoĎavanja zakonske , ili, pak, podzakonske regulative ( raznih uredbi, naredbi i propisa) interesima koruptpra, radi ostvarivanja dobra ili usluge. Ovaj treći tip korupcije postaje posebno aktuelan u uslovima vladavine uredbama, zapravo tu se stvaraju velike mogućnosti, iako nemaju dugi vek trajanja, da se one prilagode interesima koruptora. ( ovaj tip korupcije smtra S.V. je pomešan sa kriminalom i karakteristika je razvijenih društava....)
TIPOVI KORPCIJE U SRBIJI Slobodan Vuković pri kraju svoje knjige, navodi tri osnovna tipa korupcije, koja po njemu, egzistiraju u Srbiji: 1. Dodatno plaćanje javnom sluţbeniku za ostvarivanje prava, odnosno za dobijanje prava ( dobra i usluga ) , ili za njegovo ubrzavanje koja, po zakonu, sleduju pojedincu ili privrednom subjektu.
koje su smanjile privrednu aktivnost, prouzrokovale su odlazak na prinudni odmor ili gubitak posla za mnoge zaposlene i izazavale pad standarda ogromne većine stanovnika. Poseledica je bio prinudan odlazak stotina hiljada ljudi u sivu ekonomiju i sitan šverc koj im je omogućio golo preţivljavanje. ( S. Vuković; 2003; 15) 5 Neka dešavana u prosveti, demantovala su gospodina S. Vukovića , autora istraţivanja - da je prosveta nezainferesovana za korupciju. Naime, sa otvaranjem privatnih fakulteta, stvorio se ogroman prostor za lako i brzoi sticanje diploma. One su potrebne onim pojedincima koji su se u drţavnim ustanovama, dograbili moćnih pozicija ali nemaju kvalifikaciju za njihovo obavljanje . S druge strane afera Indeks, koja se desila na drţavnom Pravnom fakultetu u Kragujevcu, govori o najmanje dve stvari. Najpre, oni koji treba da uče studente , buduće pravnike su postali koruptori. S druge strane ispostavilo se da su vešti u odugovlačenju sudskog procesa koji je dobio farsična obeleţja. Od profesora koji su osumničeni da su primali mito, još niko nije osuĎen . Većina njih i dalje predje a neki su u meĎuvremenu napredovali ( avanzovali) na javne funkcije. Uz sve to prosveta se osramotila i sa aferom Testova za malu maturu. I tu se ispostavilo da je jedna sluţbenica Sluţbenog glasnika iznela testove za nekog svog roĎaka. Tako da je čitav slučaj sveden na ekces, radnice u štampariji koja je osuĎena.
11 | P a g e
S.V. zaključuje da je raširenost i intezitet korupcije direktno zavisi od funkcionisanja pravnog sistema, odnosno vladavine prava.6 I obrnuto, u društvima gde je više korupcije manje je vladavine prava. ( str. 169- 170 6
Po mom mišljenju indikator postojanja korupcije je forsiranje problema Kosova. Godinama sam osećao da kad god se forsirao problem Kosova i narod pozivao, uglavnom preko medija, na nacionalnu homogenost, da je korupcija bujala. Ja bih taj fenomen nazvao- DVA K. U jednom trenutku se pokazalo da se čitava borba za Kosovo ( čuveni slučajevi graničnih prelaza Brnjak i Jarinje ) svela na velike biznise pojedinaca, koji su u svom posedovanju imali velike i mnogobrojen kamione, sa kojima su vršili nedozvoljne radnje. Čitava afera oko ta dva granična prelaza, završena je hapšenjem par ljudi , od kojih je jedan , vlasnik kamiona, posle izdrţanog pritvora, prešao da ţivi u Beograd. Problem Kosova, je tako godinama kapitalizovan od strane političara i pojedinaca koji su bili u dilu . Za vreme S.M. zahvaljujući bojkotu Albanaca, vlast u Beogradu je uvek imala 30 poslaničkih mesta , koje je mogla da da kome hoće. Jedan od poslanika je svojevremeno bio i Ţeljko Raţnatović- Arkan, ( predsednik stranke Srpskog jedinstva) koji je takoĎe imao jedno vreme vezu sa Kosovom, preko F.K. Priština. Poblem Kosova je takoĎe iskorišćen za raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Naime, naslednik Patrijarha Pavla, vladika kosovko – prizrenski Artemije Radosavljević je najpre , umirovljen , a kasnije i isključen iz SPC.
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
M. Glišić: “Glava šećera” Autor pripovetke ” Glava šećera “ , Milovan Glišić se smatra tvorcem srpske realistićne pripovetke, u kojoj je najčešće obraĎivao teme vezane za srpsko selo. Konkretno, lektira ” Glava šećera “, koja se smatra jednom od njegovih najboljih pripovedaka je objavljivana u nastavcima u tadašnjem časopisu “ Otadţbina “, 1875. godine. Kako se pretpostavlja, inspiraciju za temu pripovetke ” Glava šećera “ , Milovan Glišić je pronašao prvenstveno u sopstvenom ţivotu, jer je njegova porodica ekonomski propala upravo zbog takozvanih zelenaša, ali i u izlaganjima tadašnjih poslanika sa sela u Skupštini, koji su govorili o sličnom dogaĎaju koji se zaista odigrao u jednom srpskom selu Pišući ovu pripovetku, Glišić je ţeleo da obelodani kakav je zaista poloţaj seljaka tada bio u srpskim selima, govoreći o propadanju sela, pojavi koja je poznata kao zelenašenje, te nesnalaţenju srpskog seljaka u novonastalim uslovima. U fabuli lektire ” Glava šećera “ postoje dve priče, odnosno dva fabularna toka: jedan prati ponašanje sreskog kapetana, a drugi prikazuje sudbinu srpskog seljaka, koji se našao na udaru lukavih mahinacija kapetana Sarmaševića i njegovih pomoćnika. Već na samom početku pripovetke ” Glava šećera “ pisac osuĎuje ljude koji ţele da se bave narodom i selo, a uopšte ga ne poznaju. Uz to 12 | P a g e
ukazuje na pojavu odricanja od svoga roda i naroda, koju takoĎe osuĎuje. Opisujući lik sreskog kapetana Maksima Sarmaševića, pisac koristi dosta ironije, ukazujući da je sve samo maska ispod koje se krije podlost kako kapetana, tako i njegovih potčinjenih. Jednostavno, kapetan je pridobio naivne seljake pričom, a zapravo njegov pomoćnik, Đuka pandur sprovodi lukav plan. Glava šećera je svojevrstan simbol mita i korupcije sreskog kapetana, jer on neće više nikoga da primi ukoliko ne plati “ ulaznicu “, odnosno pomenutu glavu šećera od Đuke pandura. Na taj naĉin je kapetan ostao formalno ĉistog obraza pred svetom. MeĊutim, srpski seljaci su svesni podvale, ali nemajući kud, oni je jednostavno prećutkuju. Vrlo je zanimljiv prikaz likova u lektiri ” Glava šećera “ . Milovan Glišić ih crta do tančina, do sitnih pojedinosti, koje gotovo plastično prikazuju svakoga od njih. TakoĎe, paţljiva analiza lektire ” Glava šećera “ , pokazuje da je Milovan Glišić zaista vrstan znalac izvornog, pitkog srpskog jezika, sa svim njegovim finesama. Glavni likovi lektire “Glava šećera“ U liku srpskog seljaka Radana Radanovića Milovan Glišić je, čini se ovekovečio pravog srpskog seljaka, koji se teško snalazio u novonastaloj situaciji, te u pojavi ljudi koji su ţeleli da na nepošten način doĎu do novca. Radan je pošten, vredan, marljiv i naivan. Iako su srpski
Željko Lj. Krstid
seljaci, pa i sam Radan svesni prevare sreskog kapetana, oni je prećutkuju, nemajući kud. Svesni su, naţalost svog podreĎenog poloţaja, u odnosu na jaki drţavni aparat, koji je ovekovečen u liku sreskog kapetana i njegovih pomoćnika. Sa druge strane, u liku sreskog kapetana Maksima Sarmaševića, pisac prikazuje korumpiranost vlasti. On je, na prvi pogled, uvek uredan, radan, vodi računa o svom poslu i svojoj kancelariji i formalno je čistog obraza. Prvo je razglasio po celom srezu da ne prima mito ni za šta, ali kako pripovedanje odmiče, vidi se svo njegovo lukavstvo. Zoran Stoiljković : U LAVIRNITU KORUPCIJE; Politika – feljton ; jul 2012.
„ Svako „ traganje za rentom“ ( retn- sekring) , odnosno dolaţenje do povlastica i benefita unutar drţavne intervencije na trţištu, pogotovu ako ona nije precizno institucionalizovano ureĎena, predstavlja plodno tle za stvaranje koruptivnih šema“ - veli profesor beogradskog PNF –a Zoran Stoiljković, autor dve vrdne knjige o 13 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
korupciji: „ Drţava i korupcija“ i „ Srbija u lavirintima tranzicije“ čiji se pojedini delovi navode u feljtonu, kojeg prenosimo u , po nama, najzanimljivijim segmentima. Profesor Stoijlković na početku uvodi termine kleopatrija – pod kojom podrazumeva vladavinu lopova, ili čak „ kikiokatriju“, kao sinonim za vladavinu ološa i najgorih. : „ Etimološki , reč korupcija dolazi od latinskog corruptio i znači podmićivanje i potkupljivanja, i pokvarenost, kvarnost, odnosno kvarenje,truljenje i raspadanje kao proces....Po Z.S. najbolju definiciju korupcije za koju on navodi da je „ superiorna i putpuna“ je ona koju je dao Vito Taci , : „ koji utvrĊuje da korupcija postoji kada doĊe do svesnog, namernog narušavanja principa nepristasnosti pri odluĉivanju i to u cilju prisvajanja neke pogodnosti“. Po nama zanimljiva je i defrinicija korupcije koju je dao Robert Klithard, koji tvrdi : „ da korupcija postoji kada pojedinac nezakonito stavi lični interes iznad interesa ljudi i ideala kojima se zakleo da će sluţiti. Akcenat je ovde bez sumnje ne samo na kršenju zakona već i na izneveravanju javnog interesa i etosa javne sluţbe. Klitardu pripada i odreĊenje kroz formulu7 : korupcija = monopol + diskrecija- odgovornost, uz vaţnu metodsku napomenu da je u osnovi svake efektivne antikorupcijske strategije obrnuti sled; odnosno redukovanje monopola i diskrecionih ovlašćenja uz istovremeno uvećanje svih oblika odgovornosti.“ U feljtonu Z.S. novodi vrste korupcije , i to : uliĉnu korupciju koja obuhvata sve oblike „ spontanog“ potkupljivanja javnih sluţbenika ili odgovrnih osoba bez rethodnog plana ili posebne najave primaoca dara. Svrha ulične korupcije je u izbegavanju redovnih obaveza ili postupaka u skladu sa zakonom, odnosno izvršenja zakonskih obaveza i sankcija. 7
U UPUTSTVU ZA UPOTREBU KORUPKCIJE, koje 2002 g. izdala agencija ARGUMENT ( Z. Milivojwević I S. Gredelj) ova formula se prenosi u potpunosti I slkovito, na desetoj strain, ali bez navoĎenja njenog autora R. Klitharda.
Željko Lj. Krstid
Ovi slučajevi korupcije prepoznatljivi prilikom podmićivanja policajaca, carinika i drugih sluţbenih lica. ( nekih zatvorskih sluţbenika8 pr. Ţ.K) . Ugovaraĉka, ili korupcija u javnoj uprvi, posledica je nameravanog sklapanja štetnih ugovora, dodele koncesije ili graĎevinskih radova, nepoštovanje redovne procedure dodele tih poslova i na teret budţetskih sredstava. Najčešće, radi se bez nadzora kvaliteta, rokova, nečina ili izvoĎenja tih radova i uz izvrgavanje javnih konkursa. Politiĉka korupcija je svesno pripremanje i izglasavanje manjkavih zakonskih akata ( zakon o mobingu koji je restriktivan p.r. Ţ.K. ) ili podzakonskih odluka. Radi se o netransparentnom voĎenju evidencije finanasijskih transakcija, posebno u oblasti javnih finansija. Sudska korupcija9 obuhvata protivpravno ponašanje pripadnika pravosudne vlasti. Ovaj vid korupcije posebno poništava vladavinu prava i načelo jednakosti. Privedna korupcija obuhvata preostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi, graĎevinarstvu, obrazovanju i profesionalnom sportu. 10 8
U Blicu od 30. septembra 2013. Godine u tekstu „ Cenovnik zatvorskih „ usluga“ „ se navodi da je :“ trgovina drogom, mobilnim telefonima i pogodnostima z a osuĎene već godinama unosan posao u jednom domaćem KPZ- u gde izporuka droge košta – 50 eura, 10 miligrama heriona – 10 do 15 eura, 1 tableta ekstazija – 10 ueura, 1 špric sa iglom – 10 evra, moblni kontakt sa porodicom – 50 evra, moblni za posao – 300 eura, pravo za češće posete – 100 eura, prelazak u poluotvoreni deo 500 eura, flaša vina – 120 eura, litar ţestine -010 eura.... 9 Politika je 4. Avgusta 2011 objavila tekst M. Derikonjić, pod naslovom „ Iz sudijske fotelje – u zatvor“ , u kojem se navodi da je „ bivši sudija za 15.000 švajcarskih franaka okrivljenom za silovanje, izrekao kaznu koju mu je unapred obećao. Sudija I.M. kao predsedavajući veća, je advokatu okrivljenom obećao da će V.G. biti osuĎen na četiri godine i da će mu pritvor biti ukinut, uz uslov da plati 15.000 franaka..Otac okrivljenog V.G. je najpre dao advokatu 11.000 švajcarskih franaka , da bi mu naknadno, zajedno , dali još 4000,00. Sudija je pre izricanja presude, odbio da izvede dokaz saslušanja veštaka neuropsihijatra, koji je trebalo da govori o stanju oštećene koja je silovana.“ 10 Politika od 6. Avgusta 2014. je objavila tekst Ratka Pavlovića pod naslovom : „ Ekleston dao 75 milina evra da mu se ne sude zbog mita“, sa podnaslovom : Prvi čovek Formule 1 se nagodio: sud u Minhenu za pozamašnu svotu
14 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Z. Stoiljković navodi da je : „ Ključni mehanizam političke korupcije je favorizam, odnosno favorizovanje odreĎenih pojedinaca i skupina. Tri oblika i osnovne korupcijom zarobljene drţave ĉine, ĉine meĊusobno povezani. Kleptokratska vladavina, biletaralni monopoli vladara kleptokrate i njegovih „ partenera“ i kontrola mafije nad drţavom. ( istako Ţ.K. ) ...Dvostruka i dvostrana priroda aranţmana, odnosno činjenica da se moć i bogatsvo stiču i odrţavaju uz pomoć, i korumpiranje, političkih vlasti, čini političku elitu izuzetno izloţenom koruptivnim ponudama. Na drugoj strani, ţeljla mnogih da naplativu a nesigurnu političku popziciju konvrtuju u trajniju uekonomsku moć i vlasništvo, vodi neretko u situacioju da se iznuĎuje, za sebe i/ili za svoju stranku odgovarajuća protivusluga.“ Profesor Stoiljković ističe da je : „ Konflikt interesa svaka situacija u kojoj nosilac funkcija ima privatni interes koji utiče , moţe uticati ili tek izgleda da moţe uticati na njegovo postupanje u vršenju javne funkcije, odnosno sluţbene duţnosti, na način koji moţe dovesti u pitanje ostvarivanje javnog interesa. Privatnim interesom smatra se bilo kakava korist, pravo ili pogodnost koje mogu ostvariti i sa njime povezana lica.“ Govoreći o faktorima koji su pogodni za nastajanje i bujanje korupcije Z . Stoiljković polazi od društvenog okruţenja koje po njemu: „ povoljno za razvoj korupcije i koruptivnih mehanizama u regionu predstavljaju nasleĎena, slaba i neprofesionalna drţavna uprava i tranzicijom uzorkovana kriza, uključujući i krizu vrednosti, rastuće siromaštvo i nezaposlenost.... Bez obzira na odgovor na pomalo artificijelnu dilemu „ šta je starije – kokoška li jaje „ , odnosno korupcija ili neproduktivne drţavne intervencije, nesporna posledica je u raljama predatora zarobljena drţava.
odbacio optuţbe za korupciju zbog kojih je Ekleston mogao u zatvor i do deset godina.
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
SISTEM DRUŠTVENOG INTEGRITETA : Govoreći o : „ antikoruptivnoj strategiji koju čine promovisanje i uspostvaljanje sistema društvenog integriteta i pratećih mehanizama odgovrnosti, čiji je cilj da korupciju učini visokorizičnim poduhvatom sa neizvesnom i malom zaradom, Z. Stoiljković se poziva na analizu Transparentnosti Srbije, koja sistem društvenog integriteta vidi kao kao hram čiji krov- integritet, podupire niz od osam stubova koji čine jedinsven sistem: 1.
Efikasna zakonodavna vlast;
2. Kompetentna, odgovrna i nadzirana izvršna vlast; 3. Nezavisno pravosuĎe, uz princip „ stabilnosti“ sudske funkcije. 4. Postojanje posebnih organa i institucija poput revizora; obmusmana; povernika z a informacije od javnog značaja ili nezavisnih agencija za borbu protiv korupcije; 5. Profesionalne javne sluţbe; 6. Transparenstan i delotvorna i lokalna samouprava; 7. Nezavisnki i slobodni mediji ; 8. Kritičko i razvijeno civilno društvo i graĎani svesni svojih prava i obaveza. Savet za borbu protiv korupcije formiran je 2005 g. ( Verica Barać) Dok je oktobra 2008. Na osnovu Zakona formirana Agencija za borbu protiv korupcije , koja je projektovana kao nezavistan organ odgovoran Narodnoj skupštini. Prijemom u Savet Evrope maja 2003. Godine tadašnja Drţavna zajednica Srbije i Srne Gore postala je i članica Grupe drţava za borbu protiv korupcije. ( GRECO)
15 | P a g e
09. decembar 2013. | 10:42 → 11:39 | Izvor: RTV, Tanjug, FoNet . NOVI SAD .
Korupcija najprisutnija u politici Danas se obeleţava meĎunarodni dan borbe protiv korupcije kako bi se skrenula paţnja na tu društvenu pojavu i iznašle efikasnije mere za njeno suzbijanje. Profesor Zoran Stoiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da danas, za razliku od ranijih perioda, kada smo stagnirali ili, još gore, padali po percipiranom indeksu korupcije, ima izvesnog napretka. Stoiljković je dodao da se ne treba previše radovati, s obzirom da se nalazimo u zoni visokonaponske sistemske, to jest, političke korupcije, gde se stvaraju ozbiljne predpostavke za korupmpiranje društva, s tim što je ona u tendenciji blagog opadanja. On je objasnio da postoje dva načina merenja korupcije, jedan je onaj kako to graĎani doţivljavaju, što nije za podcenjivanje, iako nije do kraja objektivno, a drugi se dobija vršenjem objektivnih analiza, uzimajući u obzir, na primer, ţalbe stranih investitora na to koliko moraju da korumpiraju kada ulaze sa poslom u Srbiju ili ako se analiziraju sudske presude i zakone.
Željko Lj. Krstid
"Čini se da koruptivnog okvira zaista najviše ima u politici, jer smo "impregnirani" političkim odnosima, partokratskim načinom izbora ljudi, koji odgovaraju svojim partijskim vrhuškama, a ne graĎanima, koji su u meĎusobnim odosima stvaranja raznovrsnih "dilova" u shema", rekao je prof. Stojiljković. Kada je u pitanju prijavljivanje korupcije, on je istakao da toga ima samo u slučajevima kada su uzbunjivači zaštićeni od maltretiranja, mobinga i otpuštanja, uz potrebu obeleţavanja mesta koja su potencijalno izloţena korupciji.
SVITAC, novembar 2014
Borba protiv korupcije nije u institucijama, zavisi od političke volje Prema nalazima Globalnog indeksa korupcije Srbija je ostvarila napredak u borbi protiv korupcije, ali ta borba nije u institucijama i zavisi od političke volje, saopštio je Biro za društvena istraţivanja (BIRODI). Oni navode da se postavlja pitanje odrţivosti i integriteta te borbe i ocenjuju da se Srbija nalazi u na početku institucionalno-normativne faze u borbi protiv korupcije, što znači da borba protiv korupcije nije u institucijama, da zavisi od
"Osnovna pretpostavka da bude manje korupcije u politici jeste da se izmene izborni zakoni, kako bi političari odgovarali narodu, a ne svojim partijskim vrhuškama i da procedure kroz nabavke i tendere učinimo jasnijim", naveo je Stojiljković. On je rekao da se korupcija u zdravstvu ogleda kroz "zavodljivi" odnos lekara i farmaceutske industrije, kroz liste čekanja, te da lekarske usluge moraju da budu pod nadzorom javnosti. Govoreći o današnjoj konferenciji u Narodnoj skupštini "Kontrola finansiranja političkih subjekata - Izborne kampanje i redovan rad", na kojoj će biti predstavljen Izveštaj o finansiranju političkih aktivnosti za 2012. godinu, Stojiljković je istakao da se realizacijom strategije Akcionog plana Agencije za borbu protiv korupcije po prvi put daje mogućnost i Savetu za borbu protiv korupcije i Agenciji da procenjuju ono što su u odreĎenim vremenskim rokovima ministarstva, institucije Vlade Srbije i institucije drţave uradili na borbi protiv korupcije. "Prvi put imamo mogućnost da neko po Akcionom planu primi obavezu da u odreĎenom vremenskom periodu donese neki zakon ili odreĎeni set mera, a da ako to ne uradi, moţemo da pitamo političku vrhušku zašto to nije uraĎeno", rekao je on.
16 | P a g e
BIRODI je naveo da u borbi protiv korupcije postoji manjak rezultata na nivou kaţnjivosti, a da je sa druge strane izraţena kaţnjivost, marginalizacija, a ne retko i diskriminacije onih koji se bore protiv korupcije. "Imajući u vidu aktuelne skromne raspoloţive resurse, od antikorupcijske zajednice se očekuje proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji je pretpostavka odrţivosti borbe protiv korupcije", poručuju iz BIRODI. Iz svega se moţe zaključiti, navode oni, da u Srbiji postoji antikorupcijska dezorganizacija, odnosno stanje u kojem postoji nesklad izmeĎu potreba i resursa za borbu protiv korupcije, kao i stanje u kojem postoje neizvesnost nagrada i
Željko Lj. Krstid
prava za borce protiv korupcije, odnosno sankcija za one koji ne sprovode antikorupcije politike i zakone, ali ni kaţnjivost oni koji čine koruptivna dela. Fenomen kaţnjavanja boraca protiv korupcije Oni navode da su najslabije razvijeni mehanizmi u borbi protiv korupcije sankcionisanje i podrška uzbunjivačima, tako da postoji fenomen kaţnjavanja boraca protiv korupcije. BIRODI smatra da je za uspešnu borbu protiv korupcije potrebno stvaranje antikorupcijske koalicije, koja će biti predvoĎena od strane drţavnih antikorupcijskih tela i organa, a pre svih Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije, ali i organizacije civilnog društva, mediji i privatni sektor.
SVITAC, novembar 2014
Indeks percepcije korupcije: Srbija napredovala na 72. mesto Na nedavno objavljenom Indeksu percepcije korupcije, koji je rangirao 177 zemalja, najmanje korumpirane su Danska i Novi Zeland, najkorumpiranije Somalija, Severna Koreja i Avganistan, a Srbija je napredovala na 72. mesto u odnosu na prošlu godinu kada je bila na 80. poziciji. Kada je reč o zemljama nekadašnje Jugoslavije, najbolje rangirana je Slovenija (43), ispred Hrvatske (57), Crne Gore i Makedonije (67), Bosne i Hercegovine (72). Od susednih zemalja, ispred Srbije su MaĎarska (47) i Rumunija (69), dok su iza Bugarska (77), Grčka (80) i Albanija (116).
Oni navode da je Savet za borbu protiv korupcije institucija sa nesumnjivim doprinosom u borbi protiv korupcije i naglašavaju da zabrinjava mogućnost da neke političke stranke pripremaju predloge izmena vaţećih propisa kojima se predviĎa ukidanje finansiranja Saveta.
MeĎunarodni dan borbe protiv korupcije obeleţava se od 9. decembra 2004, godinu dana od kako su Ujedinjene nacije usvojile Konvenciju protiv korupcije s ciljem unapreĎenje i jačanje mera za efikasnije i uspešnije sprečavanje i borbu protiv korupcije.
BIRODI podseća da skoro pola godine Ţivorad Branković, bivši direktor Kazneno popravnog zavoda u Nišu, koji je u sudskom postupku dokazao da je nezakonito prevremeno penzionisan, nije dobio odgovor od Ministarstva pravde i svojoj sudbini.
Ciljevi konvencije su i da se unapredi integritet, odgovornost i dobro upravljanje javnim poslovima i javnom imovinom.
"Sličnu sudbinu ima i Valentina Krstić, koja je umesto podrške u istrajavanju na sankcionisanju onih koji su počinili dela korupcije, od strane Ministarstva pravde totalno ignorisana", navodi se u saopštenju. Oni navode da u poslednja dva meseca postoje aktivnosti kojima je cilj da dovedu u pitanje njen integritet i bude ona odgovorna za nezakonitosti na koje je ukazivala.
17 | P a g e
Neispitane sumnje u partijsko zapošljavanje Transparentnost Srbija poručila je danas, povodom MeĎunarodnog dana borbe protiv korupcije, da je nasuprot usvojenim propisima politički uticaj i dalje presudan kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru i da su i dalje neispitane brojne sumnje u partijsko zapošljavanje, usled kojeg je javni sektor predimenzioniran. "Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje skriveni usled nepostojanja propisa o lobiranju, neorganizovanja javnih rasprava u velikom broju slučajeva i
Željko Lj. Krstid
neobjavljivanja sporazuma sa investitorima", navodi se u saopštenju Transparentnosti Srbija. Oni podsećaju i da iako je pre osam meseci predstavljen kvalitetan model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača, još je nepoznato kada će Srbija konačno dobiti ovaj propis, kao i da li će on biti sveobuhvatan. Još nisu, kako se ističe, utvrĎene sve činjenice i ispitane sve sumnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebama javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. godine, a "uveliko se govori o mogućnosti raspisivanja novih opštih izbora". "Transparentnost Srbija" podseća da je MeĎunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila Generalna skupština UN, jer je 9. decembra počelo potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije. "Mada su u nekim oblastima propisi u Srbiji usklaĎeni sa ovom Konvencijom, puno toga još nije uraĎeno, naročito u pogledu stvaranja delotvornih antikorupcijskih mehanizama u praksi. Srbija još nije uspostavila sistem zapošljavanja i napredovanja u javnom sektoru koji bi bio u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, potpunu javnost podataka o donošenju odluka niti adekvatnu zaštitu "lica koja prijavljuju činjenice u vezi sa korupcijom", navodi se u saopštenju. Konvencija poziva drţave članice da, kako se dodaje, u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno "znatno uvećanje imovine javnog funkcionera koje on ne moţe razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja". "Transparentnost Srbija", podsećaju, godinama je pozivala da se ovo krivično delo uvede u Krivični zakonik i navode da je ono na njihovu inicijativu "konačno uvršteno u Strategiju za borbu protiv korupcije".
18 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Prema rokovima iz Akcionog plana, do juna 2014. godine Ministarstvo pravde trebalo bi da pripremi dopunu Krivičnog zakona, a Skupština bi taj predlog trebalo da usvoji do decembra sledeće godine, navodi ova nevladina organizacija. "Transparentnost Srbija" smatra da je neophodno, "uporedo sa uvoĎenjem ovog krivičnog dela u pravni sistem, razrešiti sve dileme oko više puta najavljivanog donošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine i predstaviti podatke o dosadašnjoj primeni mera unakrsnog ispitivanja imovine i prihoda koja je još od 2003. predviĎena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji". Stranke neredovno objavljuju naĉin na koji su trošile novac Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović izjavio je danas da su parlament i vlast u Srbiji iskreni u nameri da drţavu oslobode korupcije. "Korupcija je narasla neverovatnom brzinom i zbog veza vladajuće elite sa poslovnim krugovima, koji su zbog svog profita korumpirali pojedince iz političkog sveta. Srbija je krenula u ozbiljnu i odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala i postoji ozbiljna politička volja, ne samo i izvršnoj vlasti, već i u parlamentu", rekao je Stefanović na skupu "Politika i novac: finansiranje političkih aktivnosti u 2012". Direktorka američke agencije za meĎunarodni razvoj (USAID) Suzan Fric pohvalila je napore koje je Srbija uloţila u pitanje finansiranja političkih stranaka, ukazujući da je to jedno od najsloţenijih pitanja. "Rešavanje pitanja korucije i finansiranje političkih partija je trajni procres u svakom demokratskom društvu", rekla je Fric, koja je čestitala Agenciji za borbu protiv korupcije na naporima da se uvede red i u finansitanje političkih stranaka.
Željko Lj. Krstid
Direktorka Agencije Tanja Babić izjavila je da skoro 77 odsto novca koje stranke dobijaju je novac iz budţeta, odnosno graĎana Srbije. "U kontroli stranačkih finansija tek nam predstoji posao, da ojačamo kadrove, ali je vaţna edukacija političkih subjekata i medija", rekla je Babić i podsetila da je obaveza stranaka da finansijske izveštaje dostave Agenciji, objave na svom sajtu i u sluţbenom glasniku, a skoro 15 odsto njih nije graĎanima stavilo na uvid svoje izveštaje za prethodnu godinu. Agencija je, zaključno sa 5. decembrom, podnela 389 zahteva za prekršajne postupke protiv političkih sstranaka, a najveći broj se tiče nedostavljanja izveštaja troškova kampanje u 2012. godine, dok se ostali tiču nepodnošenja godišnjih izveštaja o troškovima.
Autor : Ţeljko LJ. Krstić, sociolog DUVAĈI U PIŠTALJKU U aferi ’’ Indeks’’ nedavno je otvoren glavni pretres u procesu za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Sem moralnog posrnuća 19 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
pedagoga onih koje uče studente o krivičnom pravu, u aferi je uočen i koruptivni mehanizam. Pokazalo se da problem korupcije u nekoj ustanovi se ne moţe rešiti spolja, već preko insajdera -policijskog inspektora koji je u ovom slučaju ubačen u redove profesora i posrednika radi razotkrivanja afere. Reč je dakle o insajderu koje popularno, nazivaju i duvače u pištaljku. Elem, insajderi su pošteni pojedinci zaposleni u javnim organizacijama, borci za istinu koji se ne mire sa surovim pravilima tzv. birokratske etike.’’: smatra profesor Stevan Lilić , koji insajdera definiše kao ’’sluţbenika koji ima unutrašnja saznanja o nezakonitim aktivnostima koje se odvijaju unutar organizacije i o tome obaveštava javnost’’. Ma koliko Rodoljub Šabić poverenik za informacije ,navodeći svetska iskustva, smatra da postoji ’’ izuzetno visok doprinos insajdera u borbi protiv korupcije’’ ipak, u našoj praksi pozicija ’’duvača u pištaljku ’’ je mnogo teţa. Jer, bitna odrednica birokratske organizacije pored tajnosti je hijerarhija , koja podrazumeva da o najbitnijim dešavanjima/problemima u nekoj ustanovi moţe govoriti samo prvi čovek, direktor, upravnik. Čak, ne moţe ni on bez saglasnosti nadleţnih i odgovornih u resornom Ministarstvu. Ko to pravilo prekrši biva izloţen sankcijama, kako moralnim ( ne priča se loše o ustanovi koja te ’lebom ’ rani) tako i onim mnogo teţim , zakonskim, koje podrazumevaju kazne od novčane , preko suspenzije pa sve do gubitka posla. Za razliku od SDA gde je insajder zaštićen federalnim zakonom, i gde mu sledi nagrada od 15 do 30odsto od vraćenog novca, kako navodi gospodin Šabić, kod nas se insajder kaţnjava sa 20 procentualnim iznosom od mesečne plate na tri meseca, upravo kako se i potpisniku ovih redova desilo zbog bezazlenog i afirmativnog teksta o zatvorskim vapitačima objavljenom u ’’ Politici’’ 2005 g. Ukoliko se ne desi disciplinsko kaţnjavanje, slede druge vrste nevidljivog maltretiranja: bojkot kolega, gubitak kancelarije, odnosno mobingovanjemaltretiranje, sve dok ţrtva ne ''pukne'' i napusti organizaciju. Insajder je totalno nazaštićen i u neravnopravnoj borbi ’’jedan protiv svih’’ i a priori osudjen na neuspeh. Jer ma kakva bila, tradicionalna ili moderna, birokratija je uvek jača
Željko Lj. Krstid
od pojedinca,i svakog insajdera koji joj se suprostavi vrlo lako pretvara u autsajdera. Dakle , biti autentičan insajder u jednoj korumpiranoj organizaciji nije lako . Najpre , u praksi je mnogo teško prepoznati autentičnog insajdera zastupnika javnog interesa, od lažnog insajdera koga instrumentalizuju unutrašnji centri moći da bi javnosti plasirao informacije koje ’’GAZDAMA’’ odgovaraju. Problem je u tome što se ta razlika moţe jedino videti i uočiti iz same organizacije, dok , oni koji to gledaju spolja ili sa strane, bez udubljivanja , tu bitnu razliku ne uočavaju, i njima praktično ona ništa ne znači. Poznato je da vrana vrani oči ne vadi. I ma koliko se mislilo da je veličina i snaga jedne organizacije, u postojanju auteničnog insajdera, koji će otvoreno pričati o problemima ali i uspesima, praksa to demantuje. Polazi se od proste logike da o problemima ne treba pričati ni u organizaciji, a pogotovu van nje. Na retkim sastancima se namerno-’’mudro’’ ćuti i čeka se prvi koji će da istrči-’’pukne’’ i da otvoreno iznese problem za koga svi znaju. Onaj koji je progovorio smatra se za budalu, ili za nekog ko uzmenirava šefove, umišljene Bogove i narušava ’’prećutni konsenzus’’, koga su centri moći već ustanovili. Smatra se ,takodje, da ako se o nečemu ćuti da to nije problem, i da je on tako zaboravljen - rešen. Mi smo društvo koje je dugo godina, skrivalo probleme i plašilo se da ih otvara. To je vremenom postala opšteprihvaćena praksafilozofija u inistitucijama , koja je dovela do isčašene logike po kojoj nije dobro rešavati prave probleme, već, ih treba stvarati simulirati.. Tako je vremenom PROBLEM postao dobra roba na srpskom trţištu, a da bi se rešio treba ga PODMAZATI : potplatiti, kompenzirati, častiti, izvesti na ručak, dati neki poklon. Pojedinac- insajder koji pokuša legalno da reši bilo koji problem nailazi na zid konzervativizma, na kome piše : ’’ Nemoj dţaba !’’.
20 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Riblja Corba Oko mene Ovaj tekst je pregledan 12 115 puta
Oko mene kurve i djankoze prave frku i ljute nervoze oko mene sve sami smradovi oko mene sela i gradovi Oko mene pederi, ubice i topovi, teske haubice gospode, gde li pronalaze onoliku djubrad i mamlaze Oko mene mracne pijandure ne mogu da prebrojim pandure neki novi bezobrazni klinci mislis dzukci, ono sarplaninci Ref. Jer, oko mene sve su ponavljaci djaci ili bolesnici ili manijaci oko mene neki mnogo jaki momci to su KP doma zasluzni pitomci Hvala Dugi-Bec 19.04.2006 - 19:58
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
Zdravstvo najkorumpiraniji sektor
PRIKUPLJENI DOKAZI O MALVERZACIJAMA TOKOM NABAVKE CEPIVA: Sumnjivi uvoz vakcina za svinjski grip organizovalo osmoro ljudi T.M. Subota | 11. 08. 2011. - 02:02h | Foto: M. Đurica | Komentara: 73 BEOGRAD - U istrazi zloupotreba u
nabavci vakcina protiv virusa AH1N1, Sluţba za borbu protiv organizovanog kriminala prikupila je dokaze protiv osmoro ljudi, koji bi zbog ovog slučaja, kao osumnjičeni mogli da se naĎu iza zatvorskih rešetaka, ekskluzivno saznaje „Blic“. U postupku odluĉivanja o nabavci vakcina uĉestvovalo je oko tridesetak ljudi - Rezultat dosadašnjeg rada na predmetu jesu obezbeĎeni materijalni dokazi protiv osam osoba, čije delovanje u postupku nabavke vakcine moţe da se kvalifikuje kao krivično delo. Da li će protiv svih biti pokrenut istraţni postupak znaće se u narednih nekoliko dana. Specijalno tuţilaštvo za organizovan kriminal daće konačnu reč o tome protiv koga će biti pokrenuta istraga. Pretkrivični postupak je završen i predmet je iz SBPOK-a prosleĎen tuţilaštvu - kaţe za „Blic“ izvor iz MUP-a Srbije. On zasad nije ţeleo da otkrije ko su osobe koje bi mogle da budu procesuirane, ali navodi da je policija spremna i da će akcija hapšenja najverovatnije biti realizovana početkom septembra.
21 | P a g e
- U pitanju je krivično delo zloupotrebe sluţbenog poloţaja, a suma za koju je ovom nabavkom oštećen budţet drţave je oko 1,6 miliona evra - kaţe naš izvor.
Imena onih koji bi u ovom predmetu mogli da se naĎu iza rešetaka su i predmet javnih spekulacija, s obzirom na to da je afera nabavke vakcina 2009. godine bila u epicentru srpske javnosti. U postupku odlučivanja o nabavci vakcina učestvovalo je tridesetak ljudi, od članova radne grupe protiv pandemijskog gripa, predstavnika Ministarstva zdravlja, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje do tenderske komisije koja je parafirala izbor ponuĎača. Po izbijanju epidemije najpre je formirana radna grupa za borbu protiv pandemijskog gripa kojom je rukovodio epidemiolog Predrag Kon. Njihov predlog o sastavu i količini neophodnih vakcina tada je prosleĎen Ministarstvu zdravlja, koji je u saradnji sa RZZO dat Vladi Srbije na usvajanje. Vlada je zatim naloţila hitan uvoz vakcina, a tenderska komisija RZZO, na čijem se čelu nalazio epidemiolog Branislav Tiodorović, donela je odluku o izboru vakcine švajcarske farmaceutske kompanije „Novartis“.
Željko Lj. Krstid
U to vreme, registraciju za ovu vakcinu Agenciji za lekove predala je valjevska firma „Detap“, ali je posao uvoza i nabavke obavljen preko veledrogerije „Jugohemija“. Po hitnom postupku tada je naručeno tri miliona doza vakcina po ceni od 799 dinara, a novac za njihovu kupovinu Vlada je transferisala RZZO. U prvoj turi kupljeno je 857.000 doza, a s obzirom na to da je dostava vakcine kasnila, da je odziv graĎana bio mali i da epidemija nije bila velika, Vlada Srbije je sredinom januara 2010. godine obustavila dalju nabavku, a u februaru je raskinula ugovor sa „Novartisom“.
Optuţeni i dalje vode Pravni fakultet
SVITAC, novembar 2014
- Kada sam izabran za dekana, i tada imao sam zdravstvenih problema, ali je tada bilo važno organizovati rad na fakultetu i prihvatio sam tu funkciju, pre svega da Pravni fakultet prođe proceduru dobijanja akreditacije, ali zdravlje mi ne dozvoljava da se i dalje bavim tim poslom rekao je Stojanović. On je naveo i da je mandat novoizabranog vršioca duţnosti dekana šest meseci, te i da u tom roku treba organizovati izbore za novu upravu Pravnog fakulteta. Profesori ĐurĊević i Stojanović su meĊu 87 optuţenih u aferi “Indeks”, koja posle pet godina suĎenja pred Višim sudom u Smederevu, i sedam godina od podizanja optuţnice, još nema sudski epilog.
24-06-2014 10:24 | Društvo | Autor / izvor: Tanjug
Redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Nenad ĐurĊević, vršilac je duţnosti dekana te visokoškolske ustanove, potvrĊeno je Tanjugu na tom fakultetu. ĐurĎevića je, krajem aprila ove godine, imenovao Savet fakulteta koji je, prethodno, te funkcije razrešio dekana Predragana Stojanovića. Stojanović, koji je dva puta biran za dekana, u izjavi Tanjugu rekao je da je ostavku na funkciju dekana podneo iz zdravstvenih razloga, što je, kako je naveo Savet fakulteta odmah prihvatio i potom za dekana imenovao profesora ĐurĎevića.
22 | P a g e
MeĊu 87 o ptuţenih da su primali mito za upisivanje ocena bez polaganja ispita i izdavanje laţnih diploma, su ukupno 23 profesora, sa pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu. Oni se terete da su izvršili ukupno 159 krivičnih dela, od kojih su 114 za primanje mita za upisivanje ocene u indeks bez polaganja ispita. Prema navodima optuţnice, za upisivanje ocene uzimali su od 500 do 1.000 evra, dok su laţne diplome imale tarifu od 12.000 do 16.000 evra. Afera “Indeks” na Pravnom fakultetu u Kragujevcu otkrivena je 20. februara 2007. kada je, zbog sumnje da su prodavali i kupovali ispite i diplome, uhapšeno 10 osoba, meĎu kojima osam
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
profesora. Do kraja marta te godine, u pritvoru se našlo 15 tadašnjih i dva bivša predavača Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
nadleţnog suda da se protiv njega ne vodi krivični postupak – jer se ovaj postupak vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu.
MeĎu prvima koji su uhapšeni su tadašnja pomoćnica ministra prosvete i profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu Emilija Stanković, tadašnji dekan Sveto Purić i prodekan Boţin Vlašković.
U saopštenju tog saveta se navodi da oni podrţavaju namere resornog ministarstva u uvoĎenju reda u visokoobrazovni sistem Republike Srbije, ali jedino ukoliko te namere jesu principijelne u neselektivne i ukoliko se isti aršini primene i na drţavne i na privatne visokoškolske ustanove koje su jednake u pravima i obavezama, saglasno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o visokom obrazovanju.
Krajem marta 2007. godine uhapšeno je još pet profesora, meĎu kojima su dvojica bivših – dekan Pravnog fakulteta u Nišu Miroljub Simić i profesor Radomir Stojanović iz Novog Sada, kao i profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu Radoje Brković, Miodrag Mićović i Slobodan Svorcan. Svi optuţeni za korupciju na Pravnom fakultetu negiraju krivicu. Prema podacima sa sajta Pravnog fakulteta, od devetoro članova Saveta fakulteta, najvišeg organa upravljanja tom ustanovom, iz redova profosora su i Emilija Stanković, Sveto Purić, BoţinVlašković i Miodrag Mićović, svi optuţeni u aferi “Indeks”. Imenovanje profesora dr Nenada ĐurĊevića, okrivljenog u aferi “Indeks” na kragujevačkom Pravnom fakultetu, koja, doduše, još nije dobila sudski epilog, za v. d. dekana te visokoškolske ustanove, izazvala je različita reagovanja, a njegove beogradske kolege smatraju da je sramota što ni nakon sedam godina na taj “slučaj” nije stavljena tačka. Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije – “Transparentnost” pozvao je tim povodom ministra prosvete SrĊana Verbića da se javno izjasni da li je u skladu sa etičkim akademskim noramama da na čelo drţavnog pravnog fakulteta bude postavljeno okrivljeno lice, kao i da ministarstvo proveri zakonitost ovog izbora imajući u vidu da novoizabrani v.d. dekana nije mogao da dostavi validnu potvrdu 23 | P a g e
- Imajući u vidu poljuljan ugled visokog obrazovanja, sa ozbiljnom zabrinutošću konstatujemo činjenicu da je na čelo Pravnog fakulteteta Univerziteta u Kragujevcu ponovo došao profesor okrivljen zbog najveće obrazovne afere u Srbiji “Indeks”, koja je nastala prodajom ispita na ovom fakultetu i što za epilog ima skoro 80 okrivljenih profesora i zaposlenih i drugih lica na ovom fakultetu i skoro sedam godina neefikasnog suđenja – navodi se u saopštenju. Konstatuje se i da je na čelo ovog fakulteta bio, takoĎe, okrivljeni profesor u istoj aferi PredragStojanović. SrĎan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u Beogradu, za Tanjug kaţe da je ovde reč o prezumciji nevinosti, odnosno da niko nije kriv dok se ne dokaţe i da on ţeli da veruje da je to imenovanje učinjeno po zakonu. On, meĎutim, misli da je više zabrinjavajuće to što se oko te afere u pravnom smislu već godinama ništa ne dogaĎa. I njegov kolega, bivši rektor Beogradskog univerzitetata i aktuelni dekan Elektrotehničkog fakultetaBranko Kovaĉević, slaţe se da taj pravni proces oko afere “Indeks” predugo traje.
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
- Ti ljudi su tada bili suspendovani, a cela stvar je vodila i do velikih svaĎa kada je Pravni fakultet u Kragujevcu bio u procesu akreditacije. I sama Komisija za akreditaciju bila je podeljena oko toga da li taj fakultet treba akreditovati sa svim tim ljudima – rekao je Kovačević za Tanjug. Ceo “slučaj” smatra nedopustivim i dodaje da ne zna šta se čeka. Podseća i da je postojao predlog da se Pravni fakultet u Kragujevcu ukine i da se napravi studijski program pri Univerzitetu u Kragujevcu, ali je ta mera odbijena kao drastična. - Ovakva situacija ne služi na čast nikome, ni akademskoj zajednici, ni Univerzitetu u Kragujevcu, Pravnom fakultetu, obrazovnom sistemu uopšte, pa i zemlji jer gledano spolja ne delujemo kao pravna država – rekao je Kovačević
Koncertna mafija: GraĎani Srbije finansiraju vezu Mrkonjića i Bekute Ivan Jovanović/Bojana AnĎelić | 11. 04. 2013. 16:40h | Foto: RAS | Komentara: 99
Estradno-politički tandem Mrkonjić Mirković po razraĎenoj šemi organizuje koncerte Ani Bekuti, koja je u ljubavnoj vezi s ministrom saobraćaja. Sve nastupe posredno finansiraju graĎani onih opština sa čijim predsednicima je ovaj dvojac u dobrim odnosima. Sličan scenario se sprema i u Gornjem Milanovcu.
24 | P a g e
Ana Bekuta i Milutin Mrkonjić Šema koja je primenjena u Aleksandrovcu vrlo je jednostavna. Ministar Mrkonjić obeća sreĎivanje puteva u zamenu za organizovanje koncerta Ane Bekute, a novac iz opštinskog budţeta biva isplaćen preko produkcijske kuće „Beoton“, koju je osnovao Saša Mirković. - Takve vrste ucena i pritisak su toliko degutantni, nedopustivi i protivzakoniti. Meni nije jasno kako premijer Dačić toleriše takvog ministra. Razumem Mrkonjića kao čoveka, ali ne i kao ministra. U ovom slučaju, ako je sve to tačno, jedino je nesporna ljubav, sve ostalo je sporno i treba da bude predmet interesovanja nadleţnih organa - kaţe za „Blic“ Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija. Prema saznanjma „Blica“, sličan princip dogovora završen je i u Gornjem Milanovcu, gde je za 22. april zakazan koncert Ane Bekute na glavnom trgu povodom obeleţavanja 160 godina od osnivanja grada. Izvor „Blica“ tvrdi da je ministar Mrkonjić imao sastanak s predsednikom opštine Milisavom Mirkovićem, inače kadrom SPS, na kojem je bilo reči i o organizovanju koncerta Ane Bekute povodom proslave dana grada za praznik Cveti. DovoĎenje Bekute koštalo bi opštinu 700.000 dinara bez PDV-a.
Željko Lj. Krstid
Mrkonjić: Ovo stvarno nije fer prema Bekuti - Nemam apsolutno nikakve veze s njenim nastupom u tom gradu. Ne razgovaram ja s predsednicima opštine o koncertima Bekute. Osim toga, mislim da ovo stvarno nije fer prema Bekuti - kaţe Mrkonjić za „Blic“. Bekutin menadţer Bane Obradović kaţe da je sve oko koncerta u Milanovcu čisto jer je „Melos estrada“ dala najbolju ponudu i pobedila na tenderu. Inače, koncert Ane Bekute i Ace Lukasa u Aleksandrovcu koštao je opštinu oko 2,5 miliona dinara. Iako je prvobitno predsednik opštine Dragan Blagojević izjavio da je sve uraĎeno uz obećanje Mrkonjića da će im asfaltirati puteve zauzvrat, on je sve to demantovao nakon tri dana. - Ja to nikada nikome nisam izjavio. Mi u budţetu grada imamo odvojen novac za gradske manifestacije poput „Vina Ţupe“, oko osam miliona dinara. Nije bilo nikakvih ukidanja na račun socijalnih davanja - kaţe Blagojević. Pomoćnik ministra Saša Mirković, s druge strane, tvrdi da, iako obavlja javnu funkciju, nije u sukobu interesa. - Više nemam nikakve veze s „Beotonom“. Ne vidim ništa sporno u izboru. Opština je izabrala pevače, Bekutu i Lukasa, i logično je da njegova matična kuća bude angaţovana - kaţe Mirković.
Biljana Gavrić ĈEKAJUĆI STANOVE – ĈEKAJUĆI GODOA: GRAĐEVINSKA MAFIJA OŠTETILA TRI HILJADE KUPACA STANOVA 25 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Oko dve hiljade kupaca u Novom Sadu sami završavaju svoje stanove, a više od 600 njih nikad neće videti ključeve od stana koji su uredno platili, jer njihova gradnja nije ni počela. Novosadske novine istraţuju zašto. Do pre nekoliko godina Novi Sad je bio u pravoj ekspanziji kupovine stanova u izgradnji. Jedni su dizali povoljne bankarske kredite, drugi dobijali novac od akcija i socijalnih programa, treći celu ušteĎevinu davali za jeftin kvadrat. Zašto su pojedini stanovi jeftiniji od trţišnih cena, većinu nije zanimalo. Ţeleli su samo da dobiju što više za što manje para. Svetska ekonomska kriza prekinula je trend kupovine stanova i onda je sve stalo, i prodaja i izgradnja. Od tada se svakodnevno pojavljuju novi, oštećeni kupci čiji stanovi nisu završeni, ali su do kraja isplaćeni. Milovan Forkapa: “Kod investitora prevaranata cena kvadrata je, po pravilu, uvek niţa. Čim dobiju novac za stan, dobar deo troše na provod i lične potrebe, a ne na nastavak gradnje. Da bi se izvukli, prodaju isti stan više puta. Nikola Berbakov je pre 16 godina kupio stan. Nije ni slutio da će morati da ga završava o svom trošku, a još manje da će deceniju i po dokazivati da je stan njegovo vlasništvo. – Stan sam kupio 1996. godine. Čekali smo, bukvalno, deset godina da stvari počnu da se rešavaju, a počele su da se rešavaju tek kad smo preuzeli stvar u svoje ruke i odlučili da sami završimo zgradu – ogorčen je Berbakov. Investitor zgrade u Ulici Cara Dušana 94 bilo je preduzeće DOO „Udarnik“. Direktor Milutin Vidović prodao je sve stanove neposredno pre početka gradnje. Ova zgrada ima 45 stanova, ali ne i toliko vlasnika. Vidović je pojedine stanove prodavao više puta. Zbog toga je protiv njega pokrenut krivični postupak koji traje već sedam godina.
Željko Lj. Krstid
Beţe glavom bez obzira : Kada kupci shvate da su prevareni, već je kasno. Često se dešava da investitori menjaju telefone, sele se u druge gradove ili u inostranstvo, a bilo je i slučajeva da, u bezizlaznim situacijama, izvrše samoubistvo. Preuzeli stvar u svoje ruke : Za 15 godina jedina pravosnaţna odluka u ovom slučaju doneta je 2007. godine, kada su kupci stanova ovlašćeni da preuzmu objekat, angaţuju izvoĎače i sami ga završe. Kada su uspeli da se organizuju i skupe 2,8 miliona dinara za električne priključke, nad preduzećem „Udarnik“ pokrenut je likvidacijski postupak, koji je trajao godinu i po dana, a za to vreme je zgrada nekoliko puta obijana. ‒ Pokradeni su svi radijatori, slavine, uništeni su setovi za grejanje, isečeni kablovi za struju u zidovima, kako bi se napravila što veća šteta – priča za Novine novosadske zamenik predsednika Skupštine stanara AnĎelko Radman, navodeći da se “Udarnik” “uhvatio za ovu zgradu i ţele da je otme od graĎana”. I Jaroslav Marković, jedan od vlasnika i oštećenih kupaca, ogorčen je zbog toga što 16 godina, od kad je dao novac za stan, ne moţe da ga nazove svojim, a nema ni više novca da ulaţe. – Bez obzira na to što imamo overene sudske presude da moţemo da se uselimo, ni danas nema upotrebne dozvole, a da ne govorimo o legalizaciji, za koju treba izdvojiti ogromne pare – objašnjava naš sagovornik. Problem u ovoj zgradi su i meĎusobne tuţbe nekoliko vlasnika istog stana. Zbog svega toga, Udarnik je otišao u stečaj, ali i to nema svrhe, jer u proteklih deset godina nemaju ni dinara na računu – jada se Marković. Lakše je zajedniĉki voditi bitku Grupa nezadovoljnih NovosaĎana pre nekoliko godina osnovala je Udruţenje oštećenih kupaca nekretnina. Zbog nemogućnosti da ga finansijski odrţe, udruţenje su formalno ugasili, ali jedan od boraca za pravdu prevarenih kupaca je, kaţe, nastavio bitku sa graĎevinskom mafijom. Nenad 26 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Pejin je i sam bio ţrtva prevare investitora. Godinama traţi pravdu za sve obmanute kupce i za sebe. ‒ U Novom Sadu, prema mojim saznanjima, ima oko 50 investitora koji su organizovano varali ljude. Postoji, čak, jedna grupa od 13 investitora koje policija goni po sluţbenoj duţnosti – priča Pejin za naš nedeljnik. Najveći problem je, po njegovim rečima, loša kontrola nadleţnih organa koji izdaju dozvole. ‒ Zakon o planiranju i gradnji menjan je tri puta u poslednjih deset godina. To je dodatno pogodovalo investitorima koji su varali, jer su nalazili rupe u zakonima – komentariše Pejin. Samo prošle godine šteta 933 miliona Policija u Novom Sadu prošle godine je podnela 22 krivične prijave protiv 32 osobe za 83 krivična dela, od prevara, zloupotrebe sluţbenog poloţaja, graĎenja bez graĎevinske dozvole itd. Šef odseka za privredni kriminal Milovan Forkapa za Novine novosadske kaţe da su investitori, uglavnom, varali po istom principu. Kako bi dobili što jeftiniji kvadrat, kupci su nasedali na razne priče. – Kod takvih investitora cena kvadrata je, po pravilu, uvek niţa. Čim dobiju novac za stan, dobar deo troše na provod i lične potrebe, a ne na nastavak gradnje. Tada, da bi se izvukli, prodaju isti stan više puta. Svi protiv kojih su podnete prijave to su radili – priča Forkapa. Kako dalje navodi, svaki prevarant je, po pravilu, inteligentan i elokventan. – Investitori “objasne” kupcima zašto je kod njih kvadrat toliko jeftiniji. Onda ih par godina drţe u zabludi da postoje objektivni razlozi zašto kasne s gradnjom. Verujući u tu priču, ljudi ne prijavljuju slučajeve policiji. Zbog toga imamo problema da utvrdimo kolika je zapravo šteta – zaključuje Forkapa. AnĎelko Radman: Zamislite da su ljudi u situaciji da danas traţe papire od pre 15 godina da je su platili svoj stan, kako bi dokazali kupovinu, pored overenih ugovora koji stoje kao najjači mogući dokaz.
Željko Lj. Krstid
Neophodna dokumentacija za poĉetak izgradnje : Da bi dobio graĎevinsku dozvolu, investitor prvo treba da obezbedi lokacijsku dozvolu. Prethodno mora da priloţi kopiju plana, dokaz o pravu svojine, urbanističke uslove Zavoda za urbanizam i prethodne saglasnosti javnih komunalnih preduzeća. Tek kada dobije lokacijsku dozvolu, podnosi zahtev za graĎevinsku. – Uz zahtev se prilaţe primerak lokacijske dozvole, ponovo se dostavlja dokaz o pravu svojine i, naravno, glavni projekat koji mora da proĎe tehničku kontrolu – objašnjava za naš list pomoćnica načelnika za urbanizam i stambeni prostor Sandra Rašeta. Ono za šta, pak, nismo dobili objašnjenje je kako je moguće da su brojni objekti sagraĎeni bez dozvola, odgovarajuće kontrole i neizbeţnih kazni. Posledica bespravne gradnje ogleda se u tome što je u Novom Sadu trenutno u procesu legalizacije više od 37 hiljada objekata.
SLUĈAJ : DRUMSKA MAFIJA Autorka: Jasmina Seferović B92 Info Emisije B92 istraţuje B92 istraţuje | četvrtak 10.04.2008 | 16:16 Sluĉaj "drumska mafija"
Ekipa B92 istraţuje, iz dobro obaveštenih izvora u Putevima Srbije, saznaje da su inkasanti u Beogradu i Nišu u periodu od 2004. do 2006. godine dnevno krali, odnosno nisu prikazivali prolazak preko rampe do 300 stranih šlepera... Tako i na osnovu tih podataka dobijamo slične iznose o kojima su spekulisani mediji tokom istrage, odnosno dobijamo iznos
27 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
koji je tri puta veći od onoga što stoji u optuţnici.
Iako se krajem marta 2008. godine u zgradi Specijalnog suda na suĎenju "drumskoj mafiji" dogodila zanimljiva stvar - preslušani su snimci prisluškivanih telefonskih razgovora koje je snimala BIA - izgleda da je generalno interesovanje javnosti za praćenje suĎenja koja se tiču organizovanog kriminala naglo opala. Svojevremeno smo bili svedoci toga da su se puštali bombastični izveštaji o hapšenjima članova raznih mafija, nekoliko dana su priče o tome punile naslovne stranice novina, ali je nakon toga interesovanje kako medija, tako i opšte javnosti naglo opalo. Policija je uhapsila još petnaest carinika, osumnjičenih da su malverzacijama oštetili budţet Srbije za pet miliona evra. Osam osoba uhapšeno je zbog šverca cigareta u aferi "Mreţa". Policija traga za organizatorom grupe, Stankom Subotićem Canetom. U slučaju "drumske mafije" uhapšeno je 25 radnika na naplatnim rampama autoputa Beograd- Niš zbog sumnje da su od putarine mesečno krali više od milion evra.
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
Goran Milošević, bivši radnik JP Putevi Srbije: Pa, ja mislim da je značajno više. Ministar Velimir Ilić svojevremeno je izjavljivao da se putarina krade petnaest godina. On nije objasnio odakle mu ti podaci, ali ako su tačni, kroz javno preduzeće "Putevi Srbije" su drţavu i graĎane oštetili za toliko veliki iznos novca, o kojem u ovoj emisiji ne moţemo ni nagaĎati.
Prema optuţnici koju podiţe Specijalno tuţilaštvo, Jovetić Milan, Ţivojin ĐorĎević i Goran Stojanović organizovali su kriminalnu grupu sa još pedeset radnika puteva Srbije. Oni su gotovo dve godine, od jula 2004. do maja 2006. godine, krali novac od naplate putarine, osmislivši posebne ureĎaje, kablove i program. Štampali su duple naplatne kartice za teretna, motorna vozila stranih tablica. Drţavu su oštetili za najmanje 527.569.000 dinara, odnosno oko 6,5 miliona evra. MeĎutim, podaci iz istrage su govorili da je bilo dana kada su u jednoj smeni prisvajali drumarinu i za sto stranih šlepera, što je oko 600.000 dinara ili 7,5 hiljada evra samo u jednoj smeni. Mediji su, dok je trajala istraga, objavljivali da su inkasanti na naplatnim rampama dobijali od svojih šefova oko 150 do 300 evra nedeljno. Dok nije podignuta optuţnica spekulisalo se da bi ukradeni novac od putarine u stvarnosti mogao da bude i veći od 6,5 miliona evra, koliko je kasnije utvrdilo Tuţilaštvo.
MeĎutim, ekipa B92 istraţuje, iz dobro obaveštenih izvora u Putevima Srbije, saznaje da su inkasanti u Beogradu i Nišu u periodu od 2004. do 2006. godine dnevno krali, odnosno nisu prikazivali prolazak preko rampe do 300 stranih šlepera. Cena za prolazak jednog je oko 75 evra. Takva dnevna cifra mogla je dostići oko 30.000 evra, što je blizu milion evra mesečno. Tako i na osnovu tih podataka dobijamo slične iznose o kojima su spekulisani mediji tokom istrage, odnosno dobijamo iznos koji je tri puta veći od onoga što stoji u optuţnici. Inkasanti su u podeli novca dobijali najmanje. Ostaje pitanje gde su stotine hiljada evra koje su mogli prisvajati organizatori grupe i zašto nije praćen trag tog novca, koji bi se kasnije mogao vratiti u budţet, ako se dokaţe da je nečija imovina stečena baš tim parama.
ŠTA DA SE RADI: Politika pogledi sa strane objavljeno: 27.08.2011
Ko moţe da zaštiti uzbunjivaĉe –
Goran Milošević Pojedinac protiv mafije
B92: Pa, je l’ 6,5 miliona prava cifra, po Vašem mišljenju? Eto, ostavićemo postupak po strani, tu će se nešto dokazivati pred sudom, ali... Sad ako ste već bili uključeni u priču da znate koliko se kralo, je l’ mislite da je moguće da je više oštećena firma? 28 | P a g e
Sebi sam iskomplikovao ţivot
Željko Lj. Krstid
Kao i većina nas koji smo radili na autoputu, radio sam po ugovoru na tri meseca; tako šest godina, i onda sam dobio otkaz. Neki su radili i po desetak godina, ali obično se to angaţovanje završavalo otkazom. To je provereni način da ljudi budu poslušni. Slučaj je hteo da je administracija napravila grešku u izdavanju tih mnogobrojnih ugovora o radu: nisu mi dostavili novi ugovor na vreme, i ja sam otišao da ih prijavim opštinskoj inspekciji rada. Ispostavilo se da inspektor nije bio spreman da mi pomogne. Tada sam radio na naplatnoj rampi „Kolari” kod Smedereva. Inspektor mi je rekao: nije to za našu inspekciju, idi u Beograd, tamo vidi. A u hodniku, kad smo izašli, kaţe mi: ,,Pusti ti to, drugar, tu firmu drţe beogradski mangupi”. To me je razljutilo: čovek koji treba da štiti moja prava savetuje me da se klonim ,,beogradskih mangupa”. Onda sam na Forumu parlamenta Srbije, koji je u to vreme imao svoj sajt, napisao da radim u jednoj drţavnoj firmi i da traţim pomoć od nekoga kome ću da saopštim šta se u toj firmi dešava. Niko od nadleţnih nije reagovao na moj apel i ja sam onda ispričao nekome na poslu šta sam napisao na Forumu parlamenta. A u ,,Putevima Srbije” dovoljno je da jednom čoveku nešto ispričaš, svi će to brzo saznati. Pa i oni koji odlučuju o otkazima. Tako sam dobio ,,odluku o prekidu ugovora o radu” jer je ,,prestala potreba za mojim angaţovanjem”. Ranije sam čuo od mojih kolega koji su radili na većim naplatnim rampama da se pojavljuju neki 29 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
kamioni s neverovatnim vremenom ulaska na autoput i da tu nešto nije u redu. S otkazom u rukama, nisam hteo da odustanem: otišao sam o svom trošku autom do Niša i snimao svojom kamerom prolaz vozila. Čak i meni koji sam taj posao radio ništa nije bilo sumnjivo: vozači izvlače iz automata kartice. Ali onda, sudbina je valjda takva, zaustavio se jedan šleper ispred mene koji je nekoliko minuta pre toga uzeo karticu. Krenuo je prema Beogradu. Zamolio sam ga da mi na trenutak da tu karticu koju je uzeo i onda vidim neko nelogično vreme: kartica je stara! Kamerom sam snimio i karticu i moj razgovor s vozačem strancem na mom lošem engleskom. Zatim sam pošao kući prema Smederevu. I onda, blizu Beograda, opet ispred mene vozač šlepera uzima karticu i skreće ka prvoj pumpi kod Bubanj potoka. I njega zamolim da mi pokaţe karton i vidim da je i njegova kartica stara! I to snimim.
Foto: Tanjug/Danilo Peternek Tih dana na Internetu sam video da je usvojen zakon o dostupnosti informacija i ja se onda obratim elektronskom poštom povereniku Šabiću s molbom da mi obezbedi listu prolaza vozila na naplatnim rampama koje sam snimao. Ništa više od toga: samo listu (,,listing”) na kojoj je navedeno o kojim vozilima je reč (po kategorijama). Naravno da njima to nije odgovaralo jer bi morali da objasne zašto se lista
Željko Lj. Krstid
ne slaţe sa snimkom. ,,Zbog poslovne tajne”, odbili su Šabićev zahtev. Ţalio sam se onda sudu i sud je naloţio ,,Putevima Srbije” da mi dostave listu. Ali prethodno su u ,,Putevima” već bila neka hapšenja: listing sam traţio u februaru 2006, a u maju su bila hapšenja. U septembru su mi dostavili listing i pozvali me da budem svedok na suĎenju ,,drumskoj mafiji”. Kasetu sa snimcima prethodno sam predao MUP-u, koji ju je dostavio sudu. Sve sam radio sam, a paralelno sa mnom očigledno su radile neke sluţbe, o čemu ništa nisam znao. Očekivao sam da će posle toga odmah da me vrate na posao, ali nisu me vraćali. Jer kako da me vrate kad sam zbog klevete tuţio tadašnjeg generalnog direktora Branka Jocića, koji me je nazvao lopovom, a Rodoljuba Šabića takoĎe nekim uvredljivim imenima. Kasnije su me vratili na posao, ali opet po ugovoru o delu, i to u noćnu smenu: neko ko se zamerio tolikom broju ljudi radio je noću. Tada su na mene potezali pištolj. Posle svega ostaje mi da kaţem da kad bi mi neko ponudio da ,,vratim film”, verujem da ne bih sve to ponovio. Ţao mi je zbog toga, ali bio bih neiskren kada bih rekao nešto drugo. Mafija je kod nas moćna, u vezi je sa drţavom, a pojedinci koji se protiv nje bore nisu moćni. Jer koliko mogu Rodoljub Šabić i Verica Barać? Sreo sam se i sa Amerikancem Stivenom Konom, direktorom Nacionalnog centra za uzbunjivače iz Vašingtona, koji je početkom leta bio gost naše drţave. Pitao sam ga: „Koliko godina Amerika ima iskustva u zaštiti uzbunjivača?” Rekao mi je: „Trideset godina. Znači, toliko mi kasnimo za njima”. Sebe doţivljavam kao gubitnika. I kao nekoga ko je sebi iskomplikovao ţivot. *Radnik ,,Puteva Srbije” Goran Milošević 14/02/2014 - 09:04 30 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
SAMO U SRBIJI: Krade novac od
putarine, a ne mogu da mu daju otkaz! Radnik "Puteva Srbije" ĐorĊe Ĉogurić je ĉak tri puta za samo pet godina dobio otkaz, ali ga je Inspektorat rada svaki put vraćao na posao. Proĉitajte kako je to moguće Foto-ilustracija: Tanjug/Tanja Valiĉ U Srbiji ponekad nije dovoljno ni da tri puta dobiješ otkaz sa istog posla za samo pet godina, pošto uvek postoji mogućnost da Inspektorat za rad takvu odluku poništi i zaposlenog vrati na posao. To što je radnik “Puteva Srbije” ĐorĎe Čogurić od 2008. do 2013. tri puta dobio otkaz zato što je novac od naplate putarine uzimao za sebe, prema mišljenju Inspektorata za rad, nije dovoljno jak prekršaj za otkaz, već je sporan poslodavac “koji nije postupio u skladu s odredbama zakona kojim se ureĎuje postupak otkaza”. Čogurić je kao radnik na naplati prviprekršaj napravio krajem jula 2008. u trećoj smeni i tom prilikom je protivpravno prisvojio 140 evra iz kase i 540 dinara. Samo nekoliko dana kasnije, u prvoj smeni, uzeo je 384 evra i 360 dinara, da bi desetak dana kasnije prisvojio još 530 evra i 1.120 dinara.
Sve ove podatke proverili smo i u “Putevima Srbije“, u kojima navode da je ovaj radnik i pored toga rešenjem Inspektorata za rad vraćen na posao u martu 2009. godine. Krajem 2011. Čogurić je ponovo na naplatnoj rampi oštetio putnike tako što ih je “krajcovao” za 200 dinara kusura, zbog čega su putnici i podneli ţalbu “Putevima Srbije”. Početkom 2012., po završteku prve smene, on je čak prisvojio pazar u vrednosti od 56.000 dinara,
Željko Lj. Krstid
zbog čega mu “Putevi Srbije” daju otkaz, ali ga Inspektorat za rad ponovo vraća na posao. Sredinom prošle godine, Čogurić po treći put dobija otkaz zbog manje uplaćenog pazara u iznosu od oko 30.000 dinara, a Inspektorat za rad ga još jednom vraća na posao u septembru 2013
SVITAC, novembar 2014
ali su one svaki put odbijene kao neosnovane, pa je Čogurić i dalje ostao u radnom odnosu u “Putevima Srbije” – kaţu za Telegraf u ovom preduzeću. Kako dodaju u “Putevima”, prilikom davanja otkaza Ugovora o radu ni na koji način nisu povredili prava zaposlenog. - Nije jasno iz kog razloga je Inspekcija rada svaki put svojim rešenjima odlagala izvršenje rešenja o otkazu Ugovora o radu za ovog zaposlenog – navode dalje.
Foto: freedigitalphotos.net/Grant Cochrane Čogurić je sve radio po sistemu “ukradeš novac s naplate putarine, dobiješ otkaz, a onda tuţiš firmu sudu zato što si dobio otkaz”. Sledi ţalba Inspektoratu za rad za vraćanje na posao, koji Čogurića ekspresno vraća na posao do okončanja sudskog spora, a on traje godinama (prva tuţba podneta 2008, postupak i dalje u toku). Nakon drugog otkaza ugovora o radu, Čogurić se prilikom razduţivanja opreme pozdravio s kolegama rečima “Vidimo se uskoro!”, što govori o njegovoj sigurnosti u ljude koji su ga već jednom vratili na rad, kaţu u “Putevima Srbije”. - Zaposleni Đ. Č. je do sada tri puta dobio otkaz u JP “Putevi Srbije“ zbog povrede radne obaveze: 2008. godine, 2012. i 2013. godine. Rešenjem Inspektora rada ovaj radnike je vraćen na posao u Sektor naplate putarine do pravnosnaţnog okončanja radnih sporova pred Prvim Osnovnim sudom u Beogradu. Protiv navedenih rešenja o vraćanju na rad “Putevi Srbije” su podnosili ţalbe ministru rada, zapošljavanja i socijalne politike, 31 | P a g e
Foto/ilustracija: sxc.hu S druge strane, u Inspektoratu za rad kaţu za Telegraf da je u konkretnom slučaju Inspekcija rada nedvosmisleno utvrdila da je rešenjima poslodavca o otkazu Ugovora o radu očigledno povreĎeno pravo zaposlenog. - Pod očiglednom povredom podrazumeva se gruba, očigledna, nesumnjiva povreda koja je vidljiva već na prvi pogled, jer poslodavac nije u potpunosti postupio u skladu sa odredbama zakona kojim se ureĎuje postupak otkaza Ugovora o radu – tvrdi za Telegraf.rs direktor Inspektorata za rad Dragoljub Peurača. Peurača ističe da Inspekcija rada postupa u skladu sa zakonom i u okviru svojih ovlašćenja. - U konkretnom slučaju o zahtevima zaposlenog Čogurića odlučivali su različitiinspektori rada i svi su odloţili od izvršenja rešenje poslodavca o otkazu Ugovora o radu. Po ţalbama na navedena rešenja odlučivalo su tri različita direktora zbog dugog vremenskog perioda izmeĎu prvog i
Željko Lj. Krstid
poslednjeg obraćanja navedene stranke. Jasno je da se ne moţe govoriti o pristrasnosti u navednom slučajevima, jer su o zahtevima i ţalbama odlučivale različite osobe – kaţe Peurača.
SVITAC, novembar 2014
http://www.dnevno.rs/biznis/10123 6-bolest-celog-balkana-korupcijakao-nacin-zivota-i-kako-je-senapokon-resiti.html
Foto: Tanjug/Tanja Valič U “Putevima Srbije”, ipak, tvrde da ovakva odluka Inspektorata za rad nije dobra ni za koga, ni za preduzeće, a ni za zaposlenog koji se samo ohrabruje na protivpravno ponašanje, čime nanosi štetu i budţetu Republike Srbije. U “Putevima Srbije” navode da iako zapisnikom inspektora rada nije konstatovana nijedna očigledna povreda prava zaposlenog niti je navedena nijedna nepravilnost, inspektor rada donosi rešenje o povratku na posao Čogurića što predstavlja zloupotrebu ovlašćenja sa unapred postavljenim ciljem da se zaposleni vrati na rad, čime se praktično podrţava u vršenju zloupotreba, što svojim daljim postupcima potvrĎuje. - Očigledno je da Inspektorat za rad ne ţeli da zaposleni ĐorĎe Čogurić prestane sa radom, već svojim rešenjima odlaţe otkaz Ugovora o radu i udaljavanje zaposlenog sa rada, iako su u pitanju povrede rada koje u sebi sadrţe elemente krivičnog dela. Prilikom postupka utvrĎivanja povrede radnik obaveza i duţnosti Đ. Č, mi smo u svemu vodili računa o pravima zaposlenog, što potvrĎuje i zapisnik inspektora rada u kome nije navedena nijedna nepravilnost, tako da ne postoji povreda prava zaposlenog – kaţu u “Putevima”. ĐorĎe Čogurić odbio je da prokomentariše za Telegraf ove navode. Rešenjem Inspektorata rada vraćen je na posao do donošenja odluke suda. (Telegraf.rs)
Bolest celog Balkana: Korupcija kao naĉin ţivota i kako je se napokon rešiti? Prema istraţivanju 'Transparency International', od zemalja Balkana najlošije su rangirane Albanija, koja se nalazi na 116. mestu, i Kosovo koje je na 111. mestu od ukupno 177 zemalja sveta, koliko je obuhvaćeno istraţivanjem. Sledi Srbija koja se ove godine našla na 72. mestu po stepenu percepcije korupcije, kao i Bosna i Hercegovina. Nakon poslednjeg izveštaja o korupciji u svetu, gde je organizacija „Transparency International” većinu zemalja Balkana svrstala na samo evropsko dno, ugledni stručnjaci i profesori iz regiona su za Anadolu Agency komentirali zašto balkanska društva nikako ne uspevaju da se izbore sa dve sociološke pošasti: korupcijom i mitom. Prema istraţivanju ove organizacije, od zemalja Balkana najlošije su rangirane Albanija, koja se nalazi na 116. mestu, i Kosovo koje je na 111. mestu od ukupno 177 zemalja sveta, koliko je obuhvaćeno istraţivanjem. Sledi Srbija koja se ove godine našla na 72. mestu po stepenu percepcije korupcije, kao i Bosna i Hercegovina. Emir Đikić, predsedavajući Odbora direktora Transparency Internationala BiH, kaţe da ova zemlja nije postigla nikakav napredak u pogledu borbe protiv korupcije u odnosu na prošlu godinu. – Ali, bojim se da bi naredne godine mogli imati čak i lošije rezultate. Srbija nas je stigla nakon što
32 | P a g e
Željko Lj. Krstid
su pokazali odlučnost u borbi protiv korupcije posljednjih godina. 'Čišćenje' velikih tajkuna i moćnika u Hrvatskoj je vrlo vidno, jer je najbolje rangirana od svih zemalja regiona. BiH je 2002. i 2003. godine bila jedan od nosilaca borbe protiv korupcije, ali od tada beleţimo pad –rekao je on. Korupcija na Balkanu kao način ţivljenja Stručnjaci veruju da su korupcija i davanje mita na Balkanu postali način ţivljenja gde se sva vaţnija pitanja u javnom, ali i privatnom ţivotu rešavaju „podmićivanjem”, „davanjem sira i mleka”, ali i „davanjem poklona i koverti”.
Stanovnici balkanskih zemalja suočavaju se sa korupcijom u školama, univerzitetima, gde plaćaju za ispite i sticanje diploma, u policiji i sudstvu kako bi izbegli kaţnjavanje, u ministarstvima kako bi lakše došli do zaposlenja, pa do toga da plaćaju i za „povoljnije mesto” gde će počivati. Mito se neretko daje i za različite lekarske usluge, od poroĎaja ţene, do brţeg dolaska do termina za različite pretrage. Profesor Jusuf Ţiga sa Odsjeka za sociologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu je izjavio da u većini balkanskih zemalja ne postoje mehanizmi za uvoĎenje odgovornog ponašanja u društvu i drţavi, piše Buka.com. – Balkanska društva su ušla nespremno u demokratsku tranziciju i zato nijedno društvo na ovim prostorima ne uspeva da se stabilizuje. Ne postoje mehanizmi za odgovorno ponašanje, stari sistem je urušen, dok novi sistem nije demokratski. Isto tako, zemlje Balkana su bile izloţene ratovima i nismo stigli sa ureĎenjem i organizovanjem drţave i društva – rekao je profesor. Ţuga naglašava da veliki problem predstavlja činjenica da niko u drţavi i društvu neće biti sankcionisan za svoj nerad, greške i neodgovornost, a sve više ljudi ne ţeli da zna 33 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
razliku izmeĎu poštenja i nepoštenja, izmeĎu pravih i laţnih vrednosti. – Stvoren je ambijent koji dozvljava da se proĎe bez sankcija i kazni i urušen je sistem vrednosti koji bi vas motivisao da budete odgovorna osoba. Društvo se nalazi u jednoj dubljoj krizi koja je zahvatila sve pore društva. To je kao slučaj teškog bolesnika koji boluje od raznih bolesti i onda je teško lečiti samo jednu bolest. Zato mislim da će popravljanje i lečenje društva trajati dugo vremena – rekao je prof. Ţiga. On ističe da „sve počinje od običnog čoveka” i dodaje da se ljudi i sami moraju menjati ako ţele bolje, naprednije i stabilnije društvo i drţavu. – Ovdašnji čovjek i sam se mora menjati. Potrebno je poboljšati rad sudstva, policije i školstva. Potrebno je napraviti infrastrukturu drţave kako bi se štitila prava ljudi i da se graĎani učine odgovornima za svoje postupke. Zato u ozdravljenju društva moraju učestvovati svi segmenti društva i drţave. Prvi korak počinje u glavama ljudi pojedinačno i načinu na koji se ponašamo prema ljudima, društvu i drţavi – zaključio je Ţiga. Politiĉarima u BiH odgovara korumpirana drţava Đikić je rekao da veliki problem u BiH predstavlja činjenica da politički establišment ne iskazuje potrebnu volju i odlučnost u borbi protiv korupcije ocenjujući da „korumpirana drţava odgovara političarima u zemlji”. – U BiH nema osuĎujućih sudskih presuda protiv visokih moćnika i borba protiv korupcije je još uvek samo na deklarativnom nivou. Očigledno je da u BiH nedostaje politička volja i sadašnji politički lideri drţe zemlju zarobljenu i nisu zainteresovani za neke velike promene u društvu u drţavi. Borba protiv korupcije mora početi od političara. Protiv velikog broja političara vode se sudski procesi – naglasio je Đikić.
Željko Lj. Krstid
On smatra da visoka korupcija u BiH, ali i ostalim zemljama Balkana proizvodi visoki stepen siromaštva meĎu velikim brojem graĎana. Objašnjava da zbog visoke korupcije mnogi ljudi na Balkanu nemaju dovoljno novca, posao niti mesto za stanovanje kako bi ţiveli ţivot dostojan normalnog čoveka. – Korupcija je evidentno problem broj jedan u BiH, ali i na Balkanu, što direktno utiče i na sve veći broj siromašnih ljudi. Ako graĎani 2014. godine ne glasaju za neke nove političke snage teško je očekivati pomak. Mislim da su nam sadašnji političari već mnogo puta pokazali da ne ţele napredak ove zemlje – rekao je on. Sudovi u saradnji sa politiĉkim partijama Emir Đikić naglašava da sudovi u BiH ne ţele da osuĎuju visoke moćnike, jer su, tvrdi, blisko povezani sa njima i pod uticajem vladajućih političkih partija u zemlji. Te političke stranke, prema njegovom mišljenju, imaju veliki uticaj i kontrolu svih značajnijih društvenih, političkih, medijskih i ekonomskih odluka u zemlji. – Postoji veliki pritisak političkih struktura na sudove i na agencije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije. Postoji visoki stepen autocenzure meĎu tuţilaštvima, jer ne ţele da procesuiraju velike moćnike. Agencije moraju biti nezavisne od politike – smatra Đikić. Ipak, u borbi protiv korupcije, ističe, vrlo je značajno i da sami graĎani počnu da se menjaju, počev od toga da prestanu da samoinicijativno nude mito u bolnicama, policiji, sudovima i školama. – Obični graĎani mogu da doprinesu suzbijanju korupcije ukoliko prestanu da plaćaju za usluge u javnom i privatnom ţivotu. Ali, bojim se da većina običnih graĎana samo sledi tok svojih političkih predstavnika. Dobra vest je da sve više graĎana odlučuje da ne daje mito za usluge koje svakako moraju da dobiju besplatno”, kaţe on. 34 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Od zemalja regije, prema posljednjem izveštaju „Transparency International”, najbolje je rangirana Hrvatska koja se našla na 57. mestu, kao i Crna Gora i Makedonija, koje se nalaze na zajedničkom 67. mestu. Napredak Hrvatske Predsednica Transparency International Hrvatske Davorka Budimir izjavila je da je Hrvatska ostvarila vrlo značajan rezultat u poslednjem izvještaju koje meri stepen korupcije u zemljama sveta. – Hrvatska je u poslednjem izveštaju Transparency Internationala napravila pomak od dve pozicije i zauzela 57. mesto. Obzirom na sve afere koje su se desile u Hrvatskoj ovo je značajan pomak – rekla je ona. Istakla je da ostatak regije nije napravio neki značajniji pomak, naglasivši da se korupcija u Sloveniji dodatno povećala ove godine, što prema njenom mišljenju, jasno pokazuje da je reč o regiji gde je korupcija postala „način ţivljenja i komunikacije meĎu ljudima”. – Srbija i Crna Gora su napravile pomak, dok su ostale zemlje na skoro istim pozicijama kao i prošle godine. Slovenija je pala za četiri pozicije i sada se nalazi na 43. mestu, što je pomalo iznenaĎujuće – kaţe Budimir. Cela drţava, ali i društvo moraju da se uključe u borbu protiv korupcije. – Treba početi ponovo! Ne moţemo uvek svu krivicu svaljivati na političare i na vladu, iako su oni u velikoj meri i krivci. U vezi sa suzbijanjem korupcije vrlo je značajno da se počne sa menjanjem ponašanja kod običnih graĎana koji konačno moraju postati odgovorni članovi društva i drţave. Ako ţelimo društvo bez korupcije onda se svi moramo uključiti u borbu protiv korupcije – istakla je ona.
Željko Lj. Krstid
Na evropskom nivou, zemlje sa najvišim stepenom korupcije su Ukrajina na 144. mjestu, a slijede Bjelorusija, Albanija, Kosovo, Moldavija, Jermenija, Grĉka, Bugarska, Srbija i BiH
Rumunski turizam – korupcija kao atrakcija Biznis i finansije ponedeljak, 14. april 2014. Foto: Tanjug/Danilo Peternek
SVITAC, novembar 2014
ministra poljoprivrede, Dečebala Remeša i Ţoana Muresana, da bi uticao na ishod javnih nabavki u čuvenoj "aferi kobasica". Pored 15.000 evra u kešu, Remes je za svoje usluge dobio i kobasice i šljivovicu. Dva bivša ministra su prošle godine osuĎena na tri godine zatvora. Uz kombinaciju humora i preciznih informacija, jedna od stanica je i kuća Adrijana Nastazea, premijera od 2000. do 2004. i najvišeg zvaničnika koji je od pada komunizma osuĎen na kaznu zatvora zbog korupcije. Nastaze je od januara u zatvoru jer je dobio mito i proneverio novac upotrebivši ga za predizbornu kampanju. "Ljudi koji su radili u vladinim institucijama morali su da plate po 125 evra da bi učestvovali na konferenciji pod nazivom Trofej kvaliteta. Tu nije bilo reči o kvalitetu, samo o mitu. Tako je za izbore prikupljeno milion evra", rekao je Istodor.
U Bukureštu je organizovana velika turistička tura mita i korupcije. Organizator jednog od najznačajnijeg festivala dokumentaraca u istočnoj Evropi Jedan svet Rumunija (One world) ovom turom ţeli da ukaţe da je korupcija pošast koja i 25 godina nakon pada komunizma hara istočnom Evropom. Poseta počinje u bogatom kraju grada, a vodič je optimista po pitanju budućnosti jer je pravosuĎe Rumunije počelo da se izriče presude i osobama na visokim poloţajima. Na zalasku sunca, u modernom kraju Bukurešta Dorobanti, grupa turista na trotoaru čeka da započne posetu "svetim mestima" korupcije. "Na mestima na kojima ćemo se zaustaviti nikoga nećemo naći kod kuće jer su svi u zatvoru", rekao je grupi turista Eugen Istodor, novinar i pisac koji je za ovu priliku i turistički vodič. Poseta počinje u ulici u kraju Dorobanti, koji je čuven po luksuznim prodavnicama i kafeima. Baš ovde je jedan poslovni čovek potkupio dva bivša 35 | P a g e
Ovom turističkom posetom, organizatori jednog od najznačajnijeg festivala dokumentaraca o ljudskim pravima u istočnoj Evropi, Uan vorld Rumunija, ţele da ukaţu na pošast koja ugroţava svakodnevno funkcionisanje bivših komunističkih zemalja. Prema podacima Trasnparensi interenšenala, u tim zemljama je percepcija korupcije najviša u Evropi. Poenta festivala je, meĎutim, da i graĎani mogu nešto da promene. "Odbio sam da dam uobičajeni mito kod lekara i ipak sam dobio negu. Nisu me oterali, pa mislim da to moţe da funkcioniše", rekla je za AFP jedna od turista Mihaela Oproiu. Nakon zaustvljanja pred luksuznom palatom vlasnika fudbalskog kluba Steaua Bukurešt ĐiĎija Bekalija, koji je je u zatvoru zbog korupcije, poseta se završava ispred sedišta vlade radi prezentacije dosijea o zloupotrebi poloţaja.
Željko Lj. Krstid
"Ne zaboravite, svako ima svoju cenu i ova poseta nije nikakva garancija da sutra nećete primiti mito", upozorava vodič. On je optimista. PravosuĎe u Rumuniji je počelo da se obračunava sa moćnicima koji zloupotrebljavaju vlast. Nakon godina nekaţnjivosti u 2013. godini je osuĎeno 1.000 osoba za korupciju, a meĎu njima ministri, policajci i gradonačelnici. U 2006. bilo ih je 155. Prošle godine se takoĎe po prvi put nakon više godina dogodilo da je desetine hiljada mladih izašlo na ulice u RUmuniji, Bugarskoj i Bosni da kaţu stop korupciji i nepotizmu. "Naša generacija moţda neće videti rezultate, ali naredna hoće, i to se računa", kazao je Istodor. Blic četvrtak, 24. oktobar 2013. | Dragan Blagojević, Beta
Blic: UN upozorava: Ko ţeli dozvolu za biznis u Srbiji, za mito mu treba 935 evra AFP, euractiv Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) i Evropska komisija ocenili su u najnovijem izveštaju da je "korupcija jedna od najvećih prepreka za poslovanje na Zapadnom Balkanu". Prema izveštaju, na Kosovu se u proseku traţi najveća svota za mito u biznisu, dok je korupcija najrasprostranjenija u Srbiji. U Srbiji poslovni ljudi koji ţele da dobiju dozvole ili pokrenu posao moraju da na ime mita daju u proseku 935 evra. Istraţivanje je pokazalo da se mito najčešće daje u regionu u novcu, ali i hrani i piću, u sektorima graĎevinarstva i trgovine i to da bi se ubrzali "postupci za pokretanje poslova". U izveštaju "Biznis, korupcija i kriminal na Zapadnom Balkanu", objavljenom 24. oktobra u Briselu, upozorava se da je "korupcija, zajedno s kriminalom, veliki teret za razvoj regiona u 36 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
celini" i da najteţe pogaĎa graĎevinarstvo i trgovinu. S korupcijom su se, kako se ukazuje, biznismeni suočili najviše u Srbiji - u 17% poslova, i u Albaniji gde je taj postotak bio 15,7 za godinu dana. MeĎutim, u proseku najviše novca za podmićivanje da bi se, što je najčešći cilj, omogućilo pokretanje nekog posla, moralo je da se da na Kosovu, prosečno 1.787 evra za jedan mito, dok je u Srbiji mito u proseku iznosio 935 evra po poslu. U Hrvatskoj je "tarifa" za podmićivanje javnih sluţbenika u proseku 395 evra, u Makedoniji je to 689 evra, u Crnoj Gori 830 evra, u Albaniji 904 evra. Najmanje rasprostranjeno podmićivanje za poslovanje je u Crnoj Gori i na Kosovu, a u Makedoniji se mito za biznis tokom godine dana morao dati u proseku u 6% slučajeva, postotak od 10,4 je bio u BiH, a u Hrvatskoj su poslovni ljudi morali da daju "plave koverte" ili druge nadoknade u 10,7% slučajeva. Prema izveštaju, u svega 1,8% slučajeva predstavnici biznisa su bili spremni da inspekcijama i sudskim vlastima prijave slučajeve traţenja mita za dobijanje poslova ili ubrzavanje postupka izdavanja dozvola i drugo. Najčešći razlozi za neprijavljivanje, kako navode predstavnici preduzeća i biznisa, to što to "nema nikakve svrhe", odnosno to što je "podmićivanje uobičajena praksa" ili "znak zahvalnosti". Zamenik direktora UNODC Sandip Ĉavla je, predstavljajući izveštaj, predočio da bi u zemljama Zapadnog Balkana taj teret korupcije i pretnji organizovanog kriminala za poslovne krugove bio veoma umanjen ako bi vlasti "primenile znatno više bolje ciljanih mera" da se to delotvorno suzbije.
Željko Lj. Krstid
Na udaru mala preduzeća i stranci U dokumentu EK i UN se podvlači da razgovori i istraţivanja u više od 12.700 preduzeća na Zapadnom Balkanu pokazuju da je "korupcija treća najveća prepreka za poslovanje u regionu" i da je u 10% poslova bilo nuţno da se da mito u kontaktima sa zvaničnicima javne uprave. Na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi, u protekloj godini 5,9% mogućih učesnika u poslovima odustalo od ozbiljnih investicija zbog zahteva da daju mito, a 9,1% biznismena je obustavilo bilo kakvo veće ulaganje zbog pretnji da doĎu pod udar kriminala. Najveći deo mita su preduzetnici primorani da daju opštinskim ili oblasnim zvaničnicima, sluţbenicima u carini, "a posredno se stavlja do znanja da se mito po pravilu daje i za izbegavanje poreza". U izveštaju EK i UN se ukazuje i na to da je u regionu 35,7% mita sluţbenicima javne administracije plaćano u gotovini, i to u proseku 880 evra po mitu. Hrana i piće, dati za podmićivanje u 33,6% slučajeva, drugi su najpopularniji vid plaćanja mita, a u 21% slučajeva mito su bila "ostala sredstva". Najčešći cilj plaćanja mita je da se "ubrzaju postupci za pokretanje poslova", i to u 40,3% slučajeva, a potom, kako kaţu predstavnici biznisa, "bolji tretman" (14,1% slučajeva), kao i "omogućavanje dovršetka postupka" (12,7%) i ostali razlozi. Znatno češće se sa zahtevima za plaćanje mita suočavaju delatnici u malom biznisu, nego učesnici u krupnim poslovima, kao što je podmićivanje češće uslov za poslove kompanija s učešćem stranog kapitala, nego za one koje nemaju inostrana ulaganja. GraĎevinarstvo, i to u proseku 12,2%, i trgovina, u 10,3% slučajeva su najviše na udaru zahteva za davanje mita da bi se omogućili poslovi. Sagovornici iz preduzeća sa Zapadnog Balkana su istraţiteljima UN i EK takoĎe predočili da su 37 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
potom na udaru podmićivanja preraĎivačka industrija (9,9%), proizvodnja gasa, elektroenergije i sektor snabdevanja vodom (9,2%), kao i hotelijerstvo i ugostiteljstvo, u 9% slučajeva.
Dţenana Halimović
Korupcija u BIH kao javni biznis 04.07.2014 Što zbog loše saradnje raznih nivoa vlasti i zakonodavnih institucija, što zbog inertnosti i loših zakonskih rješenja, borba protiv korupcije u Bosni i Hercegovini je neefikasna. Tome doprinosi i nedostatak političke volje, ali i tzv. “prijateljski” poslovi u koje se ne dira i za koje se ne pita. Poput svih sumnjivih aktivnosti, i korupcija se provlači kroz nacionalnu matricu, a za to vrijeme pune se dţepovi pojedinaca koji su zaštićeni kako od sudske tako i javne osude. Efikasna strategija i akcioni plan koji će pratiti adekvatna provedba ključni su za rješenje ovog pitanja, naročito u kontekstu pribliţavanja BiH Evropskoj uniji. "Kad se nađeš u situaciji da ti neko bližnji umire, moraš dati, inače – umre!“, kaţe nam jedan Sarajlija. Dati novac i obezbijediti se da ne proĎeš po najgorem scenariju, postala je posve uobičajena praksa za graĎane BiH: GraĊani o korupciji Očito, u BiH ni najosnovnija prava ne mogu biti ostvarena ukoliko se ne „podmaţe“ u zdravstvu, školstvu, pa i u saobraćaju, što pokazuje i snimak postavljen na Youtube na kojem policajci u blizini Viteza zaustavljaju vozilo, a vozač odlazi
Željko Lj. Krstid
nakon što je policajcima dao 10 eura kako mu ne bi naplatili kaznu: U dvije godine korupcija u BiH odnijela je u nepovrat gotovo milijardu i po eura, što će reći da je svake sekunde „pojela“ 24 eura. I ima je svuda. Otvorivši Pandorinu kutiju, što je i kodni naziv najveće korupcionaško-kriminalne afere otkrivene od rata naovamo, ispostavilo se da je još barem milijarda eura završila u dţepovima drţavnih sluţbenika, uglavnom carinika, od kojih je dobar dio bio na čelnim funkcijama.
SVITAC, novembar 2014
„Ako sam ja ponudio za taj tender 2,100.000 za cirka 16.000 glavnih razvodnih ormara, a firma koja se nikada do tada nije bavila proizvodnjom toga ponudila je 3,500.000 - znači 1,400.000 je otišlo negdje, u nečije džepove“, naveo je Kaljić. O korupciji u BiH svi sve znaju, a skoro niko ne radi ništa. Drţavna Agencija za prevenciju i borbu protiv korupcije nije profunkcionisala ni sa pola kapaciteta. Uzalud svi apeli EU da se BiH mora suočiti sa korupcijom, stanje je i dalje loše. A gdje sve škripi, potcrtao je Richard Wood iz Delegacije EU u BiH:
Sudeći prema aktualnom direktoru UIO BiH Miri Dţakuli, razmjere nisu tek u okvirima ove institucije: „Imamo preko milijaru i po prihoda više nego što se naplaćivalo do tada. Nama se taj još netko nije javio kome su zafalili ti prihodi“, kaţe Dţakula. Korupcija u BiH nije tajna djelatnost već javni biznis javnih institucija. Bar tako navodi član Predsjedništva BiH Ţeljko Komšić: „Najveća je korpucija, najveće se pare vrte i najveći je rat oko toga su javne kompanije, poput Elektroprivrede, telekomunikacija. Nije džaba rat ko će biti direktor i ko će šta dobiti. Najveća se korupcija krije u tenderima“, tvrdi Komšić. Javne nabavke u javnim kompanijama već odavno su poligon za bogaćenje pojedinaca, gdje se po principu „koliko sam ja dobar“ završavaju poslovi. Jedan od primjera je i nedavna presuda protiv Konkurencijskog vijeća BiH po tuţbi kompanije Elektrokontakt, koja je svojevremeno za nabavku mjernih ormarića za Elektroprivredu BiH dala ponudu manju za gotovo 750.000 eura od firme koja je prošla na tenderu. Direktor Elektrokontakta Muzafer Kaljić jedan je od rijetkih koji je javno medijima progovorio o neregularnostima:
38 | P a g e
"Nema pouzdanih i pravovremenih podataka i analiza kada je u pitanju upravljanje i integritet, slab je institucionalni kapacitet. Slab je kapacitet parlamenata da razviju, koordiniraju i prate implementaciju antikorupcijskih politika, strategija i zakona. Prisutan je opšti nedostatak političke volje da se uhvate u koštac sa korupcijom, te visok prag prihvatanja korupcije i slab pritisak javnosti da se to stanje promijeni. Etika javnog sektora je slaba, politički sistem zarobljen, a tu je i upitno finansiranje političkih stranaka, kao i procedure javnih nabavki“, konstatovao je Wood. Bez političke volje nema ni borbe protiv korupcije, bar dok se sve svodi na prijateljske relacije, a doneseni zakoni ostaju neprovodivi, što zbog nezaiteresovanosti, što zbog brojnih rupa kojima se zaobilaze. Nedavno je EU podsjetila na 24 višemilionske korupcijske afere u RS koje treba istraţiti – od zdravstva, preko afera u energetici, industriji,
Željko Lj. Krstid
podjeli subvencija za poljoprivredu. No to za aktere političke scene u RS znači samo da Evropa nema preča posla, pa je našla baš to i baš u RS. „Ako su samo 24 afere, onda jako dobro stojimo. Znači to je priča ista kao u nekim drugim zemljama, ciljana“, kaţe zastupnik SNSD-a u drţavnom parlamentu Drago Kalabić.
SVITAC, novembar 2014
Kolumnist Novog lista Ladislav Tomičić u razgovoru za Deutsche Welle kaţe da Hrvatska nije ušla u Europsku uniju čista od korupcije, kao što niti jedna zemlja članica nije bez korupcije
Da se pokušava i bukvalno uloviti u mutnom pokazao je i primjer nedavnih poplava gdje se zloupotrebljavala i humanitarna pomoć, lagalo o štetama, a pitanje je i koliko će novca od donacija, ali i tendera koji budu dodjeljivani za sanaciju šteta, otići u nečije dţepove.
POLITIKA
Bivši premijer Hrvatske, Ivo Sanader
Hrvatska – uvoznik korupcije
No dodaje da je Hrvatska u Uniju ušla bogatija za jednu figuru. „To je hrvatski otkupitelj grijeha, da ne kaţem hrvatski Isus Krist – Ivo Sanader“, objašnjava sarkastično opisujući stanje nacije koja je i prije pravomoćne presude osudila bivšeg premijera kojemu se sudi za korupciju u nekoliko postupaka. Ista je javnost skoro pa oprostila svim njegovim bliskim suradnicima koji su ga tijekom suĎenja teretili za pljačku na svim razinama. „Svatko tko je bio spreman teretiti Sanadera, čak i ako mu je korupcija dokazana, dobio je oprosnicu ili vrlo blagu kaznu. Ističem primjer bivšeg ministra regionalnog razvoja Petra Čobankovića koji je nakon sudjelovanja u malverzacijama teškim milijune kuna dobio kaznu društveno korisnog rada pa sada guli krumpir u nekoj javnoj kuhinji.“
Prema istraţivanjima Hrvatska je druga u Europi po korupciji u poslovnom svijetu. Uz to, uspješno i uvozi korupciju. Čak se uz četiri meĎunarodne afere vezuju imena visokih duţnosnika, bivših premijera i predsjednika. Ne čudi stoga što je u Hrvatskoj u svibnju slabo odjeknuo podatak kojeg je objavila revizorska kuća Ernst & Young, a prema kojem 90 posto hrvatskih menadţera vjeruje da je davanje mita sasvim uobičajena poslovna praksa. Iako su afere Hypo i Mol u kojima je nepravomoćno osuĎen bivši premijer Ivo Sanader za primanje provizija od austrijske banke i maĎarske naftne kompanije isprva izazvale ţestoku reakciju javnosti, malo tko prati nova suĎenja nekad najmoćnijem čovjeku drţave. Nikad dovršeni slučaj Daimler u kojem je američka tvrtka navodno podmićivala visoke duţnosnike nije ostavila jači trag, a bivši predsjednik Stjepan Mesić, čini se, neće se morati ni braniti od optuţbi finskog drţavnog odvjetnika koji ga sumnjiči za primanje mita u slučaju Patria prilikom nabavke vojnih vozila 2007. godine. Nitko nije ĉist 39 | P a g e
Hrvatska je, izmeĎu ostalog, zemlja u kojoj se za korupciju sudi i nekadašnjoj vodećoj stranci, danas najjačoj oporbenoj snazi - Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ). Unatoč deklariranom programskom vraćanju stranke na vrijeme prije Sanadera, novi predsjednik Tomislav Karamarko nije uspio „rebrendirati“ stranku, iako je dolaskom na njeno čelo proglasio katarzu i novo „doba nevinosti“ za HDZ. „U Hrvatskoj nema nevinih, pogotovo ne u HDZ-u“, uvjerava nas Tomičić. Napominje da, iako je u
Željko Lj. Krstid
vladajućem SDP-u situacija nešto bolja, ne treba zaboraviti da je član stranke bio i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić. Za njim se, kaţe, vuku stotine repova i stotine nikad procesuiranih prijava. „Grad Zagreb je uvijek imao najveći korupcijski potencijal za kojeg sam uvjeren da je iskorišten“, priča kolumnist. Iako se Hrvatska tijekom pretpristupnih pregovora nije očistila od korupcije, jedan od najistaknutijih boraca protiv ove društvene anomalije Zorislav Antun Petrović smatra da su stvoreni preduvjeti da se to dogodi. „Imamo tijela koja mogu procesuirati korupciju, ako do nje doĎe. Ali to sve treba još ugoditi. Sportskim rječnikom rečeno; Imamo dobre skije, rukavice, štapove i naočale. Samo još treba naučiti skijati“, kaţe za DW. Primanje mita u Hrvatskoj mnogi smatraju sasvim normalnom pojavom Krivi su Slovenci i obavještajno podzemlje? U meĎuvremenu je Mesić putem medija lansirao nekoliko teorija o tome kako se je baš on našao u središtu skandala Patria. Kaţe, posao nabavke oklopnih vozila je bio transparentan, a za podmetanje sumnjiči Slovence koji su takoĎer involvirani u slučaj. Štoviše, optuţuje „obavještajno podzemlje“ i neimenovane „političke krugove“ koji ga, navodno, ţele eliminirati zbog utjecaja kojeg bi mogao imati na buduće parlamentarne izbore. No aktivist Petrović ne misli da je u pitanju takav scenarij. „Ne vidim zašto bi obavještajno podzemlje podmetalo nekome tko nema utjecaja i realnu vlast. Zapravo, ne shvaćam što bi to pojam paraobavještajnog podzemlja trebalo značiti.“ Kolumnist Tomičić dodaje da niti jedna zemlja, pa tako ni Finska iz koje stiţu optuţbe protiv bivšeg predsjednika Mesića nije oaza osloboĎena korupcije. „Finska na ljestvici percepcije korupcije ima najvišu ocjenu, a istovremeno ima aferu Patria i izvozi korupciju putem velikih 40 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
tvrtki. Dakle, nisu korumpirani doma, ali korumpirati će redom tamo gdje u inozemstvu mogu dobiti posao“, misli Tomičić. Na meti su samo bivši moćnici Istovremeno finsko Drţavno odvjetništvo poručuje da neće ispitivati bivšeg predsjednika Mesića, već da to prepušta hrvatskom Drţavnom odvjetništvu (DORH). Tomičić kaţe da nema nikakvih očekivanja. „Od DORH-a nitko ozbiljan ništa ne očekuje i toga je, mislim, svjestan i premijer Milanović. Mislim da je glavni drţavni odvjetnik Mladen Bajić odigrao nečasnu ulogu u suzbijanju korupcije. Ta nečast se sastoji od toga da je progonio samo one koji su politički mrtvi.“ Tomičić procjenjuje da je u pripremi novi val „suzbijanja korupcije“ tijekom kojeg će se pokušati procesuirati jedan „kontroverzni gradonačelnik koji je vodio drugi najveći grad u Hrvatskoj, a danas je politički mrtav.“ Petrović misli da bi ispitivanje Mesića pokazalo da u Hrvatskoj nema nedodirljivih. „Nema razloga da neki bivši, sadašnji ili budući duţnosnik ne razgovara s organima istrage. Svaki razgovor moţe pomoći razrješenju problema. Ako ga se zove na razgovor, ne znači da je i osumnjičen“, kaţe on.
Stjepan Mesić posednji predednik Jugoslavije. Teško je ne primijetiti da su optuţbe protiv Sanadera i Mesića došle u nakon prestanka njihovog političkog ţivota, no dok su Sanadera mjesecima drţale na vrhu ljestvice nevoljenih političara, javnost, čini se, optuţbe protiv bivšeg
Željko Lj. Krstid
predsjednika ne percipira kao nešto bitno. Razlog tomu Tomičić vidi u DORH-u za kojeg kaţe da je kanalizirao niz informacija kroz jedan privatan medij.“Tu imamo sinergiju DORH-a i novinarstva, što je novinar Viktor Ivančić duhovito nazvao tuţinarstvom. U Hrvatskoj izaberemo ţrtvu i onda proslijedimo medijima sve moguće i nemoguće informacije o navodnom beščašću te ţrtve, a onda ga svi duboko mrzimo.“ Za Mesićev slučaj Tomičić kaţe da se ta sinergija još nije dogodila, a da optuţbe, koje se koriste kao sredstvo dnevno-političkih obračuna, još uvijek vise u zraku. „Nisam uvjeren u Sanaderovu nevinost, niti u njegovo krivnju. Volio bih poštovati načelo da je svatko nevin dok mu se ne dokaţe krivnja. No Sanader je već osuĎen, prije svega u sredstvima informiranja“, zaključuje Tomičić. Petrović pak ovaj fenomen smješta u područje psihologije ili socioligije. „Što Hrvati smatraju prihvatljivim ili neprihvatljivim? Postoje ljudi koji na lokalnoj razini godinama rade na rubu zakona, no to nimalo ne utječe na njihovu popularnost u javnosti. Neke stvari su ovoj zemlji iracionalne i meni teško shvatljive“, zaključuje Petrović
SVITAC, novembar 2014
Srbija i Albanija na dnu, Hrvatska treća u regiji po korupciji u poslovanju Arhiva » Vesti » SEEbiz 24.10.2013 ZAGREB - Hrvatska je na trećem mjestu u regiji kad je rijeĉ o korupciji u poslovanju, koja je najraširenija u Srbiji i Albaniji, po zajedniĉkom izvješću UN-ova Ureda za droge i kriminal (UNDOC) i Europske komisije, predstavljenom u ĉetvrtak u Bruxellesu. SEEbiz četvrtak, 24. oktobar 2013. | SEEbiz / H Izvješće pod nazivom "Poslovanje, korupcija i kriminal na zapadnom Balkanu: Utjecaj podmićivanja i drugih oblika kriminala na privatno poduzetnišvo" temelji se na razgovorima s više od 12.700 tvrtki i pokazuje da je korupcija treća najveća zapreka poslovanju u regiji. Po izvješću, Srbija je po korupciji u poslovanju vodeća u regiji, a slijedi je Albanija, dok je Hrvatska na trećem mjestu. Podmićivanje u regiji u prosjeku iznosi 10,2 posto, što znači da je otprilike svaka deseta tvrtka u pet sektora obuhvaćenih istraţivanjem (proizvodnja, graĎevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i transport), koja je imala kontakte s drţavnim sluţbenicima u 12 mjeseci prije ispitivanja dala mito. Taj postotak najviši je u Srbiji i iznosi 17 posto, a slijedi Albanija s 15,7 posto. Hrvatska je na trećem mjestu s 10,7 posto, a odmah nakon nje je Bosna i Hercegovina s 10,4 posto.
Naš poznati sociolog Stjepan Gredelj, ( 1953.2012). bio je Član Saveta za borbu protiv korupcije i saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. 41 | P a g e
Na podmićivanje u Makedoniji prisiljeno je bilo šest posto tvrtki, a najmanje problema imale su tvrtke na Kosovu i u Crnoj Gori - 3,2 posto.
Željko Lj. Krstid
Ispitivanje je pokazalo da su tvrtke u regiji u prosjeku platile 7,1 mita drţavnim sluţbenicima godišnje. U Hrvatskoj su tvrtke platile u prosjeku gotovo devet mita godišnje, u Albaniji i Crnoj Gori 4,6, a na Kosovu 7,7.
SVITAC, novembar 2014
Manje od dva posto poduzetnika odlučilo je prijaviti sluţbenike koji su traţili mito, a šest ih je posto zbog toga odustalo od investicija, po izvješću. BIZNIS, KORUPCIJA I KRIMINAL U CRNOJ GORI
Korupcija je najraširenija u graĎevinskom sektoru (12,2 posto), a slijede veleprodaja i maloprodaja (10,3 posto) te transport i skladištenje (9,9 posto), dok su podaci za proizvodnju, opskrbu strujom, plinom i vodom i ugostiteljstvo nešto manji (9,2 odnosno 9 posto).
Predstavnici poslovnih subjekata u Crnoj Gori rangiraju korupciju kao petu najznačajniju prepreku za obavljanje biznisa, nakon visokih poreza, komplikovanih zakona o porezu, ograničenog pristupa finansiranju i regulative o radu.
U Hrvatskoj najviše korupcije ima u trgovini, a slijede graĎevinarstvo i proizvodnja.
• Oko šest od deset kompanija imala su najmanje jedan direktan kontakt sa drţavnim sluţbenikom u proteklih 12 mjeseci prije istraţivanja.
Mito se najčešće daje u obliku gotovine, više od trećine, a u ostalim slučajevima kao plaćena hrana ili piće ili neka druga roba. U deset posto slučajeva korupcija je bila u obliku razmjene usluga. Prosječni iznos mita u regiji je 881 euro. Najviši je na Kosovu gdje u prosjeku iznosi 1787 eura, dok je prosjek u Hrvatskoj 395 eura, a u BiH 327 eura. Prosječno mito u Srbiji iznosi 935 eura, u Albaniji 904, u Crnoj Gori 830, a Makedoniji 689 eura. Podmićivanje se najčešće koristi radi ubrzanja procedura, boljeg tretmana i finalizacije postupka, a često i kako bi se osigurala naklonost sluţbenika za buduću suradnju. Izvješće otkriva da se mito češće iznuĎuje od malih tvrtki nego od velikih i da su više izloţene tvrtke s mještovitim domaćim i stranim kapitalom nego one u čijem su isključivom vlasništvu stranci. Kad je riječ o primateljima, to su najčešće predstavnici lokalnih i regionalih vlasti, zatim sluţbenici poreznih i carinskih sluţbi te sluţbenici tvrtki za pruţanje komunalnih usluga. Često se podmićuje i sluţbenike policije, inspektorata, katastarskih ureda te zdravstva. 42 | P a g e
• Stopa prisutnosti podmićivanja meĎu onim poslovnim subjektima koji su imali kontakt sa drţavnim sluţbenicima u tom periodu je 3,2%. • Poslovni subjekti koji daju mito plaćaju iznos od 4,6 mita drţavnim sluţbenicima u 12 mjeseci prije istraţivanja. • Postoje neke varijacije u prisutnosti podmićivanja u okviru biznis sektora u Crnoj Gori: Transport i skladištenje (6,5%) i Usluge smještaja i ishrane (5%) imaju veće stope prisutnosti podmićivanja u odnosu na Proizvodnju i graĎevinarstvo u kombinaciji (2,9%) i Trgovinu na veliko i malo (2,2%). • U Crnoj Gori, više od jedne trećine (35,7%) mita se plaća u gotovini. Srednji iznos koja se plaća po mitu je 411 eura koji odgovara 830 EUR-PPP. • U 44 % svih slučajeva podmićivanja, plaćanje mita se ili eksplicitno (7,6%) ili implicitno (14,3%) traţi od strane drţavnog sluţbenika ili se traţi preko treće strane (22,1%) u ime zvaničnika, dok u 48,7% slučajeva mito nudi predstavnik poslovnog subjekta, a da prethodno mito nije traţen.
Željko Lj. Krstid
• Dvije petine (40,5%) svih mita koja plaćaju poslovni subjekti u Crnoj Gori se daju prije usluge, dok preko jedne četvrtine (28,6%) se daju nakon što se usluga obavi. 12• Glavni razlozi plaćanja mita su da se ubrza procedura (45,7%) i da se omogućiokončanje procedure (14,3%). Dodatno, 12% mita se daje bez odreĎene direktne svrhe. • Stopa prisutnosti podmićivanja drţavnih sluţbenika je najveća kod poreskih sluţbenika (2,4%) i sluţbenika u katastru (1,9%). • Samo 3,7% mita koji daju poslovni subjekti se prijavljuje nadleţnim institucijama, uglavnom policiji. Preko dvije petine (41,8%) biznis predstavnika nije prijavilo podmićivanje zato što smatraju davanje poklona drţavnim sluţbenicima uobičajenom praksom. Dodatno, oko jedna petina (19,5%) ispitanika navelo je da nijesu prijavili podmićivanje jer su plaćanje smatrali kao znak zahvalnosti drţavnom sluţbeniku za obavljanje traţene usluge. • Prisutnost podmićivanja izmeĎu poslovnih subjekata u Crnoj Gori iznosi 0,8%. Iako manje od prosječne prisutnosti podmićivanja koje plaćaju poslovni subjekti drţavnim sluţbenicima, ovo ukazuje na to da podmićivanje u privatnom sektoru postoji u Crnoj Gori. • Kod oko četvrtine (26,8%) slučajeva podmićivanja meĎu poslovnim subjektima prije nego što ih suprotna strana traţi, se obavlja eksplicitno, implicitno ili od strane trećeg lica, dok kod oko tri četvrtine (73,2%) slučajeva mito se nudi bez prethodnog traţenja. Najvaţnija svrha podmićivanja meĎu poslovnim subjektima u Crnoj Gori je da se obezbijede bolje cijene (31,4%). • Poslovni subjekti u Crnoj Gori pogoĎeni su raznim vrstama kriminala na različitim nivoima: stopa prisutnosti za 12 mjeseci viktimizacije poslovnog subjekta iznosi 5,9% za provalu, 4.7% za prevaru od strane stranih lica, 3,8% za 43 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
vandalizam, 0,8 % za kraĎu motornog vozila i 0,6% za iznuĎivanje. • Učešće svakog tipa kriminala koji je prijavljen policiji kreće se od: 82% za provalu; 57,3% za kraĎu motornog vozila; 55,9% za slučajeve iznuĎivanja; 46,5% za slučajeve vandalizma, i 10,7% za prevaru od strane stranih lica. • Oko tri četvrtine (75,8%) poslovnih subjekata u Crnoj Gori koriste najmanje jednu zaštitnu mjeru protiv kriminala. • Većina biznis predstavnika (68,6%) navode da smatraju da je rizik od kriminala ostao stabilan u poreĎenju sa prethodnih 12 mjeseci, dok 19,2% ispitanika smatra da je u porastu, a 10,4% u opadanju. • U prosjeku jedan od dvanaest (8,5%) preduzetnika u Crnoj Gori navode da nijesu imali značajna ulaganja u prethodnih 12 mjeseci zbog straha od kriminala. BIZNISI, KORUPCIJA I KRIMINAL NA KOSOVU Ovo istraţivanje privatnog biznisa na Kosovu pokazuje da korupcija i drugi oblici kriminala su glavna prepreka za privatna preduzeća, a imaju negativan uticaj na privatne investicije. Znaĉajan procenat preduzeća plaćaju mito javnim sluţbenicima, u više navrata, tokom cele godine. Biznisi, u sektorima industrijske proizvodnje, snabdevanje elektriĉnom energijom, gasom i vodom, su najviše pogoĊeni od mita, zatim slede biznisi u sektoru trgovine na veliko i malo. Javni sluţbenici, sa većim rizikom primanja mita te u saradnji sa biznisima, su: carinici, sluţbenici I funkcioneri u Poreskoj upravi/prihoda, opštinski ili provincijski sluţbenici. Iako indikatori percepcije korupcije su nesumnjivo korisni za podizanje svesti, ova anketa meri aktuelno iskustvo korupcije i kriminala kroz reprezentativnih anketa preduzeća, na osnovu uzorka, kako bi se
Željko Lj. Krstid
obezbedila realnija procena korupcije i kriminala koji utiču na poslovni sektor,koji se zasniva na dokazima. Na taj način, ona se fokusira na obimu i modelu mita prema preduzećima, iz pet različitih sektora (obračunavano za oko 79.7% svih biznisa/preduzeća na Kosovu) u njihove česte interakcije sa javnom administracijom. Prema anketi, od svih preduzeća koja su imala kontakt sa javnim sluţbenikom u toku 12 meseci pre istraţivanja, 3.2% njih platili su mito javnom sluţbeniku. Prosečna rasprostranjenost podmićivanja poslovanja na Kosovu je manje od udela običnih graĎana Kosova (11.1 %) koji su imali iskustva sa istim stvarima u istraţivanju UNODC, 2011, za opštu populaciju1. Preispitivanje iskustava biznisa, koji plaćaju mito javnim sluţbenicima ukazalo je na činjenicu da korupcija igra vaţnu ulogu u svakodnevnom poslovanju mnogih kompanija. Kompanije koje plaćaju mito plaćaju prosečno 7.7 mito godišnje, ili oko jedan put u skoro svake sedme nedelje. Rasprostranjenost podmićivanja je veća uglavnom meĎu srednjim i velikim preduzećima (sa preko 50 radnika) nego meĎu preduzećima drugih veličina. Značajan procenat svih mita koji su plaćeni za javne funkcionere, od strane preduzeća na Kosovu, isplaćen je u gotovini (59.2%), zatim obezbeĎivanje hrane i pića u zamenu za bezpravne “usluge” od strane javnog sluţbenika (58,4%), i druge koristi i dobara (12.1%). Kada je plaćen mito u novcu, prosečan iznos mita je 844 evra, ili ekvivalent u 1.787 EUR-PKS. 1, Podaci koji se odnose na mito, od strane individa i domaćinstava, preuzeti su iz poslednjeg istraţivanja UNODC Korupcija na Kosovu: mito kako je doživelo stanovništvo(2011). Što se tiče stranke koja zapravo inicira pitanje mita, u oko 38% slučajeva, plaćanje mita je nuĎeno od strane predstavnika poslovanja bez prethodnog zahteva. Dok je, u polovini slučajeva 44 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
(50.1%), plaćanje je traţeno javnog sluţbenika, ili eksplicitno (13.3%) ili implicitno (30.3%). U 6,5% ostalim slučajevima, mito je plaćeno na zahtev treće strane. Najčešći ciljevi plaćanja mita, koji se pominju od strane preduzeća, su “ubrzanje postupka vezane za poslovanje” (28.4% svih mita); “za bolji tretman” (14.7%), i “omogućavanje završetka postupka” (13.1%). U isto vreme, skoro četvrtina (23.9%) mita ne sluţi za neke posebne namene preduzeća koji oni plaćaju. Ove vrste podmićivanja se smatraju kao “zaslaĎivanje”, koji se daju javnim sluţbenicima da “brinu” za njih tokom buduće interakcije u interesu kompanije. Iako, 3.7% od plaćenog mita od strane preduzeća je prijavljen vlastima, pre svega u policiji, što pokazuje da preduzeća na Kosovu često osećaju obavezu da učestvuju u podmićivanju. Ovo se ogleda I u glavnim navedenim razlozima za neprijavljivanje podmićivanja “izveštaj besmisleno, jer niko neće biti zainteresovan” (28.2%), “strah od osvete” (19.2%), a “plaćanje ili pokloni datisu u znak zahvalnosti” (19.4%). Plaćanje mita u privatnom sektoru, ne samo što uključuje mito koji biznisi plaćaju javnim sluţbenicima, već to se dešava i izmeĎu samih biznisa, kako bi se obezbedile transakcije biznisa. MeĎutim, manja od rasprostranjenosti mita izmeĎu javnog i privatnog sektora, sa 0.6%, rasprostranjenost mita biznis-bizniskazuje na to da ova praksa postoji na Kosovu. Ovu vrste korupcije ne treba poistovetiti sa normalnim marketingom ili sa aktivnostima odnosa sa javnošću, u smislu da na specifičan način cilja, ilegalnim sredstvima , da povredi integritet dobitnika mita u zamenu za mito. Nijedan od biznisa/preduzeća u istraţivanju nisu prijavili nadleţnim organima, ovakve incidente za podmićivanje biznes-sa-biznisom. Oko 3.3% predstavnika biznisa su odlučili da ne ulaţu velike investicije poslednjih 12 meseci pre
Željko Lj. Krstid
ankete iz straha datreba da plate mito za traţene usluge ili dobijanje dozvole. Prema tome, uticaj mita u aktivnostima poslovanje moţe biti vrlo bitno. Posledice ostalog kriminala, većina tradicionalna, na vlasništvo biznisa i privredne aktivnosti takoĎe mogu biti značajne, kako u pogledu direktnih troškova kao posledica fizičkog oštećenja, kao i indirektnih troškova u vidu premija osiguranja, troškova osiguranja i mogućnosti izgubljenih ulaganja. Na primer, jedno u deset preduzeća (10.1 %) na Kosovu postaje ţrtva kraĎe u različitim aspektima (raznovrsni ) za godinu dana i ta preduzeća su ţrtve u proseku 1.9 puta u tom periodu . Godišnje stope rasprostranjenosti prevare (8%) i vandalizma (3.2%) u privatnom sektoru su takoĎe značajne. Takvi prestavljaju prosečan broj puta da su preduzeća ţrtve ovih kriminalnihdela (5.3 odnosno 1.3). Pored toga, u poslednjih 12 meseci, oko 0.4% svih preduzeća na Kosovus u ţrtve iznude. Zločin, koji moţe biti povezan sa organizovanim kriminalnim grupama. Za razliku od korupcije,veliki deo običnih zločina (u proseku 59.3% za pet vrste kriminala) je prijavljen policiji, od strane preduzeća na Kosovu Dok, većina poslovnih predstavnika (70.5%) smatra da je rizik od kriminala za njihovu kompaniju ostao stabilan u poreĎenju sa prethodnih 12 meseci . Skoro svaki deseti (9.8%) smatra da je kriminal u porastu, a 16.2% smatra da je u padu. Strah od kriminala igra veoma vaţnu ulogu u procesu odlučivanja upravitelja poslovanja, kada su u pitanju velika ulaganja. Iako postoje neke razlike prema ekonomskom sektoru, u proseku 9.1% preduzetnika na Kosovu kaţu da nisu napravili veliku investiciju u prethodnih 12 meseci, zbog straha od kriminala . MeĎutim, oko četiri petine (80.4%) preduzeća na Kosovu koriste najmanje jedan zaštitni sigurnosni sistem protiv kriminala. Samo trećina (33.5%) ima bilo kakvu sigurnost protiv ekonomskih 45 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
troškova kriminala. Zajedno, korupcija i drugi oblici kriminala, predstavljaju značajan ekonomski teret na Kosovu. SprovoĎenje većih I boljih mera ciljane za zaštitu biznisa protiv kriminala I sprečavanje korupcije (kao što su efikasne mere unutrašnje saglasnosti i drugih politika koje se odnose na korupciju) mogu da olakšavaju taj teret značajno. REZIME: Vreme je pokazalo da sve bivše socijalističke jugoslovenske republike, a sada samostalne drţave nisu imune na korupciju, koja je ušla u sve pore društva i drţave. Akteri u korupcijskim aferama su premijeri ( Hrvatska) , ministri ( BIH) , inspektori, carinici, lekari, poreski, sluţbenici, profesori, katastarski sluţbrenici. UtvrĎeno je da oni u najvećem broju dobijaju novac, ali nisu im strana ni hrani i pića. Glavni nosioci korupcije su političari i članovi njihovih porodica, političke stranke, tajkuni, ali i sudstvo , policija, carina, školstvo , mediji. Korpupcija se javlja tamo gde se obrće velki novac. Ona obično ide uz neki vaţan sertifikat za obavljenje poslova, jevne nabavke ( tendere), donacije ( za zemljotres, razvoj, poplave) , investicije ( izgradnja auto – puta, asfaltiranje..) , trgovinu ( oruţjem ) . Zanimljivo je da u koruptivnim modelima akteri mogu biti iz zemlje u kojoj je stopa korupcije na veoma niskom nivou ( Finska ) i da oni , radi svog profita podmićuju aktere iz nekih drugih, mahom bivših socijalnističkih zemalja. Bilo bi pogrešno zaključiti da su svi podloţni korupciji. Pre bi se moglo reći da su nosioci koruptivnih modela oni pojedinci koji imaju moć ( šefovi odelnjenja, carinskinskih ispostava , načelnici sluţbi i kriminalne grupe). Recimo u slučaju Putarske mafije koja je godinama uziamla pare od putarine u privatne dţepove ( putem dvojnih kartica) bilo je uklučeno preko pedeset zaposlenih. S druge strane korupcija je u većini slučajeva individaulani čin, u koji je uključeno što manje aktera. Obično to je pojedinac koji ima monopol na odučivanju u nekoj ustanovi, i uz diskreciju
Željko Lj. Krstid
bez odovornosti, koruptivni model idealno funkcioniše, godinama. Ne treba zaboraviti da korupcija ima više nivoa. Na onom najvećem učestuju velike kompanije iz oblasti : trgovine, graĎevinarstva, rudarstva, energetike, sporta ( fudbala)... Svi oni ulaze u korupciju da se : „ ubza procedura“, „ da se obezbede bolje cene ili subvencionirajući kredit ( za gajenje jagoda na površini od 20 hektara) ; bolji tretaman ( ne samo u zatvoru ) ; završetak . Posebno je zanimljiv fenomen tzv. “ zaslaĎivanja”, kojim se sluţe velike kompanije dajući mito drţavnim sluţbnicima da brinu za njih tokom buduće inerakcije u interesu kompanije. Predmet korupcije je i radno mesto u drţavnoj sluţbi, koje je dostiglo cenu. TakoĎe, osim afere , nabavke vakcije na svinjski grip, kao primer visoke korupcije, svakodnevno se navode i primeri, srednje korupcije, odnono naplaćivanje usluge – poroĎaja ili operacije od strane pojedinih lekara. Da je korupcija zašla u svaku poru društva govori podatak da je u prestonici nemoguće naći groblno mesto na Novom groblju. Dok su cene grobnih mesta na Orlovači, takoĎe basnoslovne. U našem regionui Srbija je prva sa stopom korupcije, da bi se neki posao završio ili ubrzao, traba dati 935 eura. Iza Srbije su Albanija i BIH. Dnevna zarada od koruptivnog modela , koji se primanivao u Putarskoj mafiji, iznosio je 56. 000 din, što je solidna mesečna plata. Ili 7,5 hiljada evra u jednoj smeni, što je cena osrednjeg novog automobila.
SVITAC, novembar 2014
Očito da će na ovim našim prostorima proteći puno vode, dok se problem korupcije ne uvede u realne okvire. To se moţe postići pre svega sa boljom i racionalnom drţavom i jasnim pravilima u svim oblastima. Svojinski odnosi su takoĎe prepreka rešavanju korupcije. Tako recimo u fudalu kada bi se povela priča o privatizaciji naši velikih klubova , uvek bi se na kraju istaklo kako su oni ustvari samo Sportska društva. Čak se i vlasništvo stadiona postavlja kao problem. Zato imao situaciju da u domaćem fudbalu , glavnu brigu o perspektivnim fudbalerima vode tzv. kontraverzni biznismeni, koji mu daju novčene pozajmice. Ali zato kada se taj fudbaler proda u inostransto, onda veliki prijatelj uzima veći deo transfera. S druge strane i mala privatna preduzeća ulaze svesno u dugove prema poveriocima. Kada se dugovi nakarikaju i doĎu do većeg iznosa, vlasnik privatne firme samo promeni naziv firme, i tako reši sve probleme. IzvoĎaći radova i poverici ostaju bez novca kojeg ne mogu da naplate. U svemu i ako doĎe do sudskog spora, vladnih - duţnik je zaštićen. Tako da nije ni čudo što je rizični zlenaški posao postao unosan. Pogotovu kada poverilac zadnjeg dana u mesecu iskuljuči svoj mobilni da se ne bi čuo sa duţnikom... Ako su Srbija i Albanija vodeći lideri po korupciji u regioni zašto se u prvi plan stavlja fudbalska utakmica i leteći objekat - dron koji je uneo zastavu Velike Albanije, na stadion JNA. Zar nemaju dve drţave dovoljno intelektualaca, ekonomista, pravnika koji bi napravili okrugli sto o temi – korupcije ? A ne o dronu.
dr. Stjepan Gredelj. Član Saveta za borbu protiv korupcije i saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Stjepan Gredelj umro je u Beogradu posle duže bolesti. Stjepan Gredelj (1953 – 2012 ) Gredelj je umro 30. maja, a bide zahranjen 4. juna u 13.00 na Topčiderskom groblju. Rođen je 1953. godine u Skoplju, a osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1978. godine, gde je i doktorirao 1993. godine. Gredelj je od 1982. bio zaposlen u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, čiji je direktor bio od 2003. godine. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Socioločki pregled", "Filozofija i društvo". Objavio je preko pedeset naučnih radova u zemlji i inostranstvu. 46 | P a g e
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
TABELA preuzeta iz UPUTSTVA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJ; Argument, 2002 , autori : Zdenka Milivojević i dr. Stjepan Gredelj. 11
Radno mesto kao MONOPOL
Plus DISKRECIJA
Minus ODGOVORNOST
Sve zavisi od ČINOVNIKA : On može, zna i hode
TAJNOST je najvažnija: zaklela se zemlja raju da se tajne ne odaju!
SEBIČNOST odlučuje: Moje radno mesto je moje privatno vlasništvo.
Na istom primeru Načelnika ili načelnice službe za tretman, ona se uočava na sitnim stvarima koje život znače. Tako, recimo, svaki razgovor sa svojim saradnicima ili osuđenicima načelnik vodi nasamo u svojoj kancelariji. Izuzev sastanaka. Najdrastičniji primeri su DISKRETNI SUSRETI, vikendom Načelnik- ca tada prima posete, obično, roditelje osuđenika koji rade godinama u inostranstvu.
To se najpre vidi po kancelariji koja je adaptirana tapacirungom . Potom po novom nameštaju i enterijeru, koji podesda na kudnu atmosferu. I napokon, po tome što Načelnik svoje radnike , naziva : MOJI RADNICI. Za zamenike bira što mlađe koji mu ( joj!) ne bi bili konkurencija. Istovremeno one koji su mu ( joj!) konkurencija proganja , sve do slanja na bolovanje ili konačne eliminacije sa posla!!!!
Načelnik slušbe za tretman jednom zatvoru , recimo, ima monopol na raspored osuđenih u vaspitnu grupu, na radno mesto, početni tretman. Vremenom načelnik odeređuje kojom de dinamikom napredovati osuđeni u tretmanu. Kada de početi da koristi vanzavodsku pogodnost. Kakvo de mu mišljenje iz ustanove napisati vaspitač , u vezi osuđenikove molbe za Uslovni otpust.
11
Imao sam čast kao student i član delegacije sociologa sa Filozofskog fakulteta BU. da 1990 g . učestvujem na proslavi 30- te godišnjice postojanja sociologije u Hrvatskoj, koja je upriličena u Zagrebu. U delegaciji pored kolega i prof. Marije Bogdanović je bio i Stjepan Gredelj. Većih incidenata nije bilo osim verbalnih varnica. Tako je neko od domaćina u mraku prišao Stjepanu, i obratio mu se drsko rečimo: -Šta je ti što me gledaš kroz Miloševićevske naočale?. Stjepan je ostao miran.
47 | P a g e
Željko Lj. Krstid
SVITAC, novembar 2014
Autor: Katarina Krstić, učenica valjevske Gimnazije.
48 | P a g e
Željko Lj. Krstid
49 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
50 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
51 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
52 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
53 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
54 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
55 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
56 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
57 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
58 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
59 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
60 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
61 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
62 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
63 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
64 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
65 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
66 | P a g e
SVITAC, novembar 2014
Željko Lj. Krstid
67 | P a g e
SVITAC, novembar 2014