LJUDSKI RAD ; SVITAC; br. 27 god.IV.; 2016.

2016

Svitac

LJUDSKI RAD

Urednik: Željko Lj. Krstić Adresa: Karađorđeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana : keramičar BORA SIMIĆ SADRŽAJ : I.

LJUDSKI POKRETI

II . SVA NAŠA POSLA A. Kancelarijski poslovi B. Kancelarijski pritvor C. Rad kod privatnika III. SEZONSKI RAD U SRBIJI a. b. c. d. e.

sezonski berači voća sezonski građevinski poslovi sezonski poslovi vezanu za ogrev Šta sve može biti sezonski rad PONOVO U MALINAMA

IV. DVE SATIRE: Kažu da su najskuplja drva iz svoje šume.

a. Gusenice na mlečiki b. Kupovina paprika šublerom.

UVOD:

V. DVE CRTICE:

Jutros sam sreo nezaposlenog mladog čoveka koji kao podstanar živi na periferiji grada gde je dovezao , na traktoru dva kubika iscepanih drva na panjiće, koje prodaje za 8.000 din. Od toga planira da ishrani svoju četvoročlanu porodicu u kojoj supruga koja se nedavno porodla ne radi.

09.10.2016.

a. Dečaci Mandine ulice b. KRKA FOTO PRIČA : VALJEVSKA ČVARKIJADA

1

Sletske vežbe u vreme socijalizma koje su se održavale svakog 25.maja I.

LJUDSKI POKRETI

Uravnoteženi, skladni i sinhronizovani pokreti odaju psiho- fizički zdravu i zrelu osobu koja vlada svojim postupcima i živi i skladu sa svojim intelektualnim sposobostima i mogućnostima. Tako nervozni pokreti odaju da onaj ( ili ona) koji ih manifestuje ima teskobu ( anksioznost) ili problem, koji ne ume ili ne može sam da reši. Slično je sa euforističnim pokretima, koji na prvi pogled odaju sretnog čoveka. Međutim nije euforija , uvek, znak nečije sreće. Upravo može biti suprotno, da je euforija znak nečije dugotajne i skrivne patnje. Postoje sterotipi da postoje muški i ženski pokreti. Za ženske pokrete se obično misli da su lakši, blaži i nežniji.. S druge strane muški pokreti su jači, grublji, oštriji..S tim u vezi postoje profesije za koje se smatra da su ’ženska’ zanimanja. Od tradicionalnih poslova to su poslovi vaspitačica u vrtićima, učiteljice..Od novih profesija, tipično ženksa profesija je dispečarka u taksi udruženjima. Izgleda da su se žene pokazale da imaju razvijeniji vizuelni apart od muškaraca. U

tradicionalno muške poslove spada sveštanički poziv. Pop može biti isključivo muškarac. Pored nih , postoje profesije gde su isključivo muškarci kao što su piloti avina, gde nema žena sem lepih stjuardesa.

Kapetani morskih brodova su muškarci. U profesijama gde muškarci dominiraju su hirurzi u medicini, kao i vozači kamiona i autobusa. U ovim profesijma pojavljivanje žena, smatra se kao kuriozitet. Ako su u osnovi pokreta nalaze delovi tela, onda su bez premca prsti najazuzetiji. Prstima se svira neki instrument koji proizvodi lepe zvuke .( gitara, bubnjevi, saksofon...)

Prstima se popravlja neki uređaj, bere voće ali pritiska obarač na pištolji ili pušci.

Jednim prstom na jedno dugme se lansiraju rakete koji proširuju saznanja naše civilizacije. Prstima se mogu lansirati i rakete sa kojima se ubijau čitavi narodi.

Dakle, prstima se rade i lepe i ružne stvari... U gruboj podeli ljudskih pokreta postoje dečiji – nertikulisani i ljudski – koji bi trebalo da budu artikulisani. Postoje sinhronizovani i nesinhronizovani, agresivni – neagresivni. Prinudni – spontani. Pokreti se uče. Tako se u košarci uči- dvokorakulazak sa loptom pod protivniški koš. Uči se u vojci strojev korak. Devojke uče kako da se kreću po modnoj pisti. U socijalizmu su postojale tzv. sletske vežbe, gde su se učenici osnovnih i srednjih škola od strane nastavnika i profesora fizičkoga vaspitanja, mesecima uvežbavali za slet, koji se sprovodio na gradskim stadionima.

Uvežbani djaci ostavljali su jak utisak sinhronizovanih pokreta na publiku. Dečji pokreti su, obično nekontrolisani. Tako deca stavljaju prste u usta, što često liči na prisilne radnje koje deca ponavljaju. I tu

Svitac

LJUDSKI RAD

postoji izvestan osećaj teskobe koje dete ne ume da reši na adekvatan način, recimo, sisaljem palca... Odrasli imaju kontrolisane pokrete, koji se gube pod dejstvom alkohola. Za nekontrolisane pokrete postoje i sankcije. Ekstremni slučaj kod ljudi gde su maksimalno prisutni kontolisani pokreti razradjeni do nasitnijih detalja podesećaju na robota. Na drugoj strani od robotizovanih pokreti su prirodni pokreti.

U prirodnim pokretima se očitava posebnost svakog čovaka, jer svaki čovek ili žena imaju neke svoje karakterističene pokrete, prilikom hodanja, rukovanja, sedenja.. Ljudi se najčešće razlikuju po načinu hoda.

Postoje ljudi koji idu kao mačke, drugi nabadaju kad idu, treći drže ramena u mirnom položaja, četvrti njišu ramenima, žene njišu kukovima u svojim sinhronizovanim pokretima sa obućom koju nose...

II. SVA NAŠA POSLA U našem društvu postoje stereotipi koji se ne menjaju vekovima. Jedan od njih je da se visoko kotira posao u kojem nema fizičkog rada. Obično je to kancelarisjki posao, o kome svi maštaju. Tu je i kult svoje kancelarije, koja se oprema i sredjuje kao da je nečije privatno vlasništvo, i oprema sa muzičkim uređajima, kompijuterom i skupim nameštajem. Po površini, opremljenosti i položaju nečije kancalarije može se proceniti i moć njenog korisnika. Takođe posao uličnog čistača nije više sinonim za težak i ružan posao.

Mnogi se oko njega otimaju. Jedan od težih novih poslova u međuvremenu je postao posao dostavljača brze pošte…

U našem još uvek tranzicionom društvu paralelno egzistiraju i uzajamno se prepliću razni oblici društvene podele rada , odnosno poslovi, koji mogu da budu : sezonski, honrorarni, serijski, terenski , šalterski , kancelarisjki. U poslednje vreme pojavljuju se poslovi koji se obavljaju od kuće. U grubo svi poslovi se mogu podeliti na rad na crno ( u Blicu od 27.09.. je objavljen podatak da je inspekcija rada u Beogradu u190 privatnih preduzeća pronašla svakog petog radnika koji nije bio prijavljen) i onaj rad u kome su radnici prijavljeni.Takođe postoji podela, po kojoj se zaposleni dele na one koji rade kod privatnika i u državnim firmama, koje su kod nas i dalje sinonim za sigurnan posao i platu. Nekada , kada je posao bio sigurniji, on se delio na one koji se obavljaju na određeno i poslove koji se obavljaju na neodređeno vreme- za stalno.

Postoji podela i po načinu i mestu koji se

Sezonski radnici na uređenju korita reke Kolubare u jesen 2015.

1

Svitac

LJUDSKI RAD

obavljaju, na sesilne ( sedeće) u kancelarijama, prodavnicama, trafikama, taxsi vozači i njihovi dispečarti i na mobilne ( u pokretu ) kao što je špediterski posao ( carinjenje robe), posredovanje u prodaji nekretnina, posao servisera bele tehnike, U poslednje vreme , ta podela sve više gubi na značaju sa velikim brojem optuštanja i proglašavanjem radnika – tehnološkim viškovima. Da je : ’’ U Srbiji trenutno 766.500 nezaposlenih, što je za tri odsto manje nego u istom periodu prošle godine, dok je najviše novozaposlenih mlađe od 30 godina’’;, izjavio je za Večernje novosti u aprilu prošle godine, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović. Poslednje dve godine broj zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi smanjen je za ukupno 19.500, a u 2017. biće odlučeno gde će se nastaviti sa otpuštanjem, a gde će moći da dodje i do zapošljavanja,’’- izjavila je za Blic 21. 09. nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

mestima, pored sanitarnog čvora ili u zabečenim magacinima. Naš poznati dramaturg Branisav Nušić u svojoj ’’ Autobiografiji’’ dao je kratko uputstvo, kako treba da se ponaša jedan činovnik, koji je i pre sto godina bio visoko kotiran : „ Odista primamaljiv poziv. Zahteva da ne misliš i zato dobiješ urednu platu. Dovoljano je znati presaviti tabak i previti leđa, imati visoko mišljenje o svom pretpostavljenom, a vrlo rđavo mišljenje o onome koji je pre nego on bio na tom mestu; laskati starijem od sebe i natresati se nad mlađim od sebe, izvežbati uho da ne čuje sve, a oko da ne vidi sve; umeti , prema potrebi , u onome što je crno nazreti i pognedešto belo, a u onome što je belo pogdešto crno; umeti zadržati jezik za zubima, ljupko se se smešiti kad si uvređen, blagodariti kad si izgrđen i biti obavezan kad si nagrađen. Ako sve to savladaš i sve preživiš živićeš sto godina i dočekati punu penziju’’. ( Nušić B, 1994)

A. KANCELARIJSKI POSLOVI Kancelarisjki poslovi, se uglavnom odnose na stručne poslove i obavljaju se u nekoj državnoj ustanovi. U kancelariji, prostoriji površine od četiiri kvadratna metra, obično radi jedna osoba. Postoje i zajedničke kancelarije u kojima sedi više ljudi. Od mesta činovnika u hijerahiji zavisi površina, opremljenost i mesto njegove kancelarije. Upravnici , direktori imaju najveće i najlepše kancelarije. Iza njih idu šefovi i načelnici, takozvani članovi stručnog kolegijuma. Oni službenici koji se najniže kotiraju imaju i najmanje kancelarije koje se obično nalaze na nezgodnim

Kancelarija uredjena po poslednjem trendu.

2

Svitac

LJUDSKI RAD

dobijanja izlaznice za raniji izlazak sa posla, slobodan dan, godišnji odmor kad dosatvljaču odgovara, koji prekovremeni sat... Postiji ogromana razlika između onih radnika koji rade u kancelarijama i na šalterima. Kod nas je kult ’moje kancelarij’e duboko ukorenjen. Tako da činovnici svoje kancelrije opremaju po svom ukusu, sa skupocenim nameštajima, udobnim stolicama, kompjuterima preko kojih se sluša muzika, surfuje na internetu, gledaju filmovi. Jedan od najtežih poslova je šalterski posao u bankama , koji podrazumeva , rad sa ljudima – klijentima i sa novcem, Pauze su retke, a sedenje na poslu celodnevno.

B. KANCELARIJSKI PRITVOR Osnovni problem svakog kancelarijskog službenika se svodi ne jedan jedini problem – odnosno strategiju – kako pobediti vreme. Jer , poznato je da pored svakodnevnih obaveza, koje se mogu odraditi za dva do tri sata, postoji ogromni višak vremena. Jedni to vreme rešavaju druženjem sa drugim kolegama i ispijanju kafa. Drugi se zatvaraju u svoje kancelarije i rade poslove za svoju dušu. U pojedinim državnim ustanovama kako što su opštine, sudovi, biroi za zapošljavanje, socijalno“ i „ penziono“ , zaposleni vreme za pauzu od pola sata koristi za šetnje po gradu, i kupovinu odela, cipela, sandala, haljina ali potrepština za kuću Neke državne ustanove imaju i svoje restorane gde se zaposleni osvežavaju. Glavni ometjući faktor bogomdanog kancelarijskog posla može biti nezgodan šef, stručno nazvan mober.

On svoje sardnike može da drži u tzv. kancelariskom pritvoru. Dakle, šef može da naredi svom saradniku da ne izlazi iz svoje kancelarije jer će ga pozvati telefonom ili doći lično u obilazak. Često se desšava da služebnihk u očekivanju telefonskog poziva ili dolaska šefa , sačeka i kraj radnog vrememena. Ovaj odnos šefa prema saradnicima je obično selektivan i odnosi se na pojedince, koje su žrtve mobinga. Za to vreme ostali su, neko vreme izuzeti od matretiranja ’rade opušteno’ dok i oni ne dođu na red, raznim ’’spravama za mučenje’’, od kojih je, šefu najmilije, traženje slovnih grešaka u internim izveštajima . Šef mora imati odane ljude koji će ga u svakom trenutku obaveštavati šta ’’kolege rade’’. Nagrade za ’’poverljive informacije’’ se kreću od

Milan Krstić radnik JKP Vidrak daje interviju ispred valjevske Opštine .

3

Svitac

LJUDSKI RAD

C. RAD KOD PRIVATNIKA Međutim, B.V. koja dugo godina radi kao šef odseka montaže ne može da razume gazdu zbog čega , kada mu dobro ide , ne poveća plate svojim radnicima...

Kod privatnika se uglavnom rade serisjki poslovi u manjim grupama, po desetak radnika, koji su organizovani po smenama.

Ovaj posao se odvija u zatvorenim prostorima gde su daleko bolji uslovi od sezonskih poslova. U serijskim poslovima se radi na normu koju vlasnici određuju.

Mahom su to norme od par hilajda komada, u zavisnosti od finalnog proizvoda.Postoje veliki serijski poslovi koji su zasupljeni u automobilskoj industriji ili u proizvodnji bele tehnike. U tim serisjkim posovima radi veći broj randinka koji su organizovani u tri smene. U manjim serijskim poslovima se radnici organizuju sa manjem brojem uposlenih, rad se organizuje u odve smene. Bez obzira na smenski rad, glavna karakteristika serisjkog rada, je maksimalna angažovanost radnika i njegov boravak uz mašinu ili na traci. Pauze su striktne. Za obrok je pola sata, i dve pauze po pet minuta. U serijskom radnu je potrebno znanje ali spretnost i veština, recimo u pakovanju, pravljenju praznih kutija, sortiranju...Tako recimo jedan pekar ima normu da u jednoj smeni razvije kore za 80 kilograma bureka. Njegova mesečna nadoknada za ovaj normiran rad iznosi 55.000 din. što je iznad proseka u Srbiji.

Pojedinci koji dugo rade kod privatnika znaju tačno koliki su gazdini prihodi i rashodi. Tako B. V. kaže da bi bila presretna kada bi njen gazda svima u preduzeću koje se bavi proizvodnjom i ugradnjom PVC i AlU stolarije, povisio plate za 5000 din. Radnicima bi to puno značilo a gazda taj izdatak ne bi ni osetio.

Na kraju da istaknemo one poslove koji su privilegovani. U njih spadaju poslovi profesora, pogotovu onih na faklutetima, pored njih su tu i zaposelni na raznim naučnim institutima, koji nemaju obavezu stalnog dolaska na posao jer se podrazumeva, da se svojim naučnim istraživanjima mogu baviti i van instituta u nekim izolovanim prostorima bez buke. Tu je svakako i posao sveštenika, koji za sobom ne nosi nikav rizik, niti pak odgovornost. Jedano vreme u privilegovane poslove se svrstavao i novinarski posao, koji sve više gubi na ugledu.

Od teških poslova, ako izuzmemo poljoprivredne radove na selu koji leti traju dnevno i po dvdeset sati, to je rudarski koji je sinonim za teške poslove. U teške posove su svi sezonski poslovi, koji intenzivni od proleća do zime, od kojih je građevinski posao najteži. Potom tu su i serisjki poslovi, koji podrazumevaju celodnevni boravak u zatvorenom prostoru na nogama. Od sesilnih- teških poslova to su, kako smo naveli posao na trafikama i posao šalterskih radnika. U veoma teške poslove spadaju i vozači gradskog sobraćaja ( autobusa ) na međjugradskim i gradskim linijama, taksi vozači, vožači kamiona na medjunarodnim linijama, brodari, piloti.

4

Svitac

LJUDSKI RAD

III.

A.

SEZONSKI RAD U SRBIJI

SEZONSKI BERAČI VOĆA

Socijalni mir u Srbiji ne čuvaju političari svojim demagoškim parolama, već sezonski rad koji uključuje stotine hiljada ljudi i žena kojima je data, bilo kakva šansa da zarade novac za svoju egzistenciju. To su pored, sezonskih građevinskih poslova u koje su većinom uključeni muškarci, poslovi berača voća, u koje su uglavnom angažuju žene, a po potrebi i muškarci. Ali i teški poslovi seče i cepanja dvra, koji su naplativi, i počinju s proleća.

Pored nezaposlenih tu su i mladi penzioneri, studenti, izbeglice, fakultetlije.

Zavodi za zapošljavanaje i Omladinske zadruge su delimično uključeni, kao posrednici, jer je i njih tržište prepoznalo kao ekonomski balast u komunikaciji izmedju gazde i radnika, zbog provizije.Reč je o radu na crno u kome se radi bez ikakve pravne, socijalne i zdravstvene zaštite i sigurnosti. Berači voća nemaju ni svoj sindikat ni esnafsku organizaciju.Takođe gledajući sa migracijskog aspekta kod berača voća zastupljeno je više migracijskih modela, od kojih su nazastupljenije : sezonseke, dnevne i radne.. Zanimljivo je kod berbe jagoda prisutna oba modela, s tim zbog kratkog intervala berbe jagode za njihovo branje se angažuju berači koji mogu biti udaljeni i stotine kilometara od plantaže.

Oni na plantažu dolaze organizovano, sa autobusima, koji ih dovoze do plantaže.

Vozači autobusa su mahom privatnici koji, uglavnom, ostaju u autobusima i čakaju

Rolne papira spremne za proizvodnju vlažnih papirnih maramica .

Osnono pravilo koje decenijama važi u našem društvu se svodi na krilaticu : Nije bino šta radiš nego gde radiš. Ona i dalje dominira u sudbinama naših ljudi određujući, krajnje nelogično da u našem društvu ne vredi pravilo da , vrediš koliko para zarašuješ. Jer ako jedna kafe kuvarica zaradjuje veću platu na jednom površinskom rudniku , to ne mora da znači da je sposobnija od jednog profesora u sredjoj školi ili lekara. Ona je samo našla dobru firmu… . Željko Lj. Krstić, sociolog

5

Svitac

LJUDSKI RAD

berače, da završe posao, koji obično traje do deset časova, sa dve pauze za doručak i ručak. Berači sa strane za razliku od domicilnih berača ne ostaju duže da beru ali se i ne angažuju na dopunskim radovima, utovara voća u kamione. Naime, posle berbe jagoda, muškarci ostaju do kasno u noć da pakuju gajbe na palete a tako upakovane se utovaraju u kamion – hladnjače koje ih odvoze u inostrane zemlje.To je praktično druga smena koja se plaća takodje, po satu.

Jagode se beru čučeći ili u raskoraku, po lepom vermenu, i bez kiše . Kupine i maline se uglavnom beru po lepom vremenu, bez kiše. Maline se ne ’primaju’ ili neotkupljuju kada pada kiše. Zato berači malina stoje po jakom suncu u vrstama, koje su visoke do dva metra , sa šeširom ili kapom na glavi.. Šljive se kupe na kraju leta. One se kupe saginajenjem ako je voće strmo ili iz čučećeg položaja ako je ravno. Svo voće se skuplja u plastične ili drvene gajbe, raznih veličina. Visokim ljudima i ženama odgovara branje malina i kupina, dok nižim odgovara branje jagoda.

Pod sezonske berače voća mogu se podvesti i skupljači šumskih ili brdskih plodova, kao i začinskih biljaka ( uglavnom čajeva- nana, žalfija, glog, hajdučka trava, matičnjak., kopriva, majčina dušica. ) . Tako na ekonomskom tržištu, svoju cenu imaju borovnice, divlje jagode, šipurci, pečurke.

Ovo skupljanje šumskih plodova se obično radi porodično ili u grupama.

Kad je reč o sezoni branja voća, ona u zapadnoj Srbiji počinje od sredine maja meseca, sa branjem jagoda, posle toga se beru maline, od početka juna kada se beru i višnje, pa kupine negde od početka jula. U julu se bere i aronija čiji se plodovi održavaju i do dva mesesca na grmu. S početka jeseni se kupi šljiva. Pored voća bere se i duvan, kome je kampanja s početkom jeseni, a on se okopava početkom juna. Do posla se stiže uglavnom putem interneta ili preko prijateljskih preporuka.

Mnogi su već godinam u ovim poslovima.

Zrela jagode u foliji sa sistemom za navodnjavanje spremne za branje.

A.1.JAGODE: Tako, recimo model koji se primenjuje u branju jagoda , koje su mahom u ravničarskom kraju, pored reke, se svodi na sledećih par pravila: Radiš od sedam do sedam. Prevoz do plantaže je obezbeđen.

Moraš poneti sa sobom: hranu, vodu, čizme i odelo za rad. Poneki put se radi i više od

Dakle, posla ima. Može da se zaradi. Ali modeli se razlikuju, od voća do voća, i pozicije plantaža, da li je u ravnici ili brdu .Ali i samoj anatomskoj građi birača.

Takodje tu su i različiti anatomski položaji tela pri branju, kao i metereološki uslovi.

6

Svitac

LJUDSKI RAD

osam sati ako ima posla. Žene, koje su u većini, se isplaćaju po kilogramu obranih jagoda. Dok muškarci, kojih je manje, su zadužejni za prazne i pune gabice. I oni imaju dnevnicu ili se isplaćiju po satu.

Muškarsci opslužuju žene sa praznim gajbama i iznose pune. Svaka žena ispred sebe nosi po tri gajbice. U prvu stavlja najbolje jagode- prva klasa , u drugu lošijdruga klase a traća gajbica se koristi kao podmetač za ove dve. Potom pune gajbe muškarci iznose na put, gde se kontrolišu i stavljaju na palete, koje su obeležene.

Gajbice moraju da budu pune i da jagode imaju optimalnu zrelost, kao i peteljku. Sa paleta jagode se prevoze u traktorskim prikolicama na sabirno mesto, pod neku šatru ili hladnjaču odalke se transpotuju kamion-hladnjačama u markete ili na inotržište.

saradnicima je mehanizacija bitnija od obične radne snage. Jer, kada ima puno ljudi oni prenose prazne gajbice umestio vozači traktora sa prikolicama, koji bi mogli da ih prevezu kada krenu po pune gajbice. To se čini tek kada se mora. Kada ne, muškarci gajbice nose na rukama. U slučaju da se prazne gajbice istovaraju iz kamiona – hladnjače a pune gajbe sa jagodama se dovoze gazda ili sarradnik saradnik može naredinti da se pune gajbe najpre istovare na palete koje su na zemlji dok se prazne gajbe ne istovare. Tako se pravi dupli posao u kome svako ima svoj interes. Gazda sa svojim saradniciam gleda kako da maksimalno iskoristi sve moguće dostupne resurse, kako u ljudstvu tako i u mahenizaciji. U svemu tome ljudska radna snaga ima manju vrednost nego jedna obična osrednja drvena gajbica, koja na tržištu vredi 35 dinara.

Kvalitet nabranih jagoda i njihov poredak u gajbicama, nadgledaju kontroliori koje su uglavnom žene koje su ujedno i rukovodioci grupa. Grupe čine do 30 –tak žena i muškaraca. Samim beračicama je najteže. Savakog dana od stotinak žena koje krenu u berbu i dođu na plantažu i započnu berbu , bar pet njih odustanu od rada ili bivaju udaljene sa posla, zbog neispunjavanja standarda u berbi a ali i zbog fizičke nepripremljenosti. Jedna od glavnih karakteristika sezonskog posla je da, kako se lako dobija, teko se i lako gubi..

Solidardnost medju beračiam je najjača kod Roma . Dovoljno je da šef ili šefica kažu : „ Idi kući!“ . Ti to moraš učiniti bez pogovora. Tržište je surovo. Na njemu je radna snaga, jedina roba, koju ima kakutavu cenu.Ona se na ovom surovom tržištu veoma nisko kotira. Gazdi i njegovim

Mahanizacija i drvene spakovane gajbice na plantaži jagoda.

7

Svitac

LJUDSKI RAD

Dakle, sezonskom branju voća može da se u proseku zaradi između 1500 i 2500 dinara dnevno .Maksimalno 5000 din. Što je s obzirom, na bespricu i nemanju stalnog posla, ogromna stvar. Iskusni berači navode da je najalakše zaraditi na branju malina i kupina, pa i kupljenju šljiva. A da je ubedljivo najteži posao branje jagoda, koje traje i najkraće, maksimalno do mesec dana ili četiri nedelje. Prilikom ranja je bitna dobra organanizacija posla ali i uposlenost svih koji su došli da rade. Nema praznog hoda. Uvek posla ima. Tako vozači kamiona ili kombija mogu da iznose pune gajbice i da ih prebrojavaju. U slučaju nepogode sredjuje se alat i stvari. Za gazdu je bitno da mu plantaža bude uredna polse branja. Jer nije redak slučaj da u vrsti ostanu pune ili prazne gajbice, odevni predmeti. Plastična ambalaža i drugo. Ipak od svega vlasniku je bitno da u skladu sa vremenskim uslovima angažuje adekvatan broj berača za taj dan. Tako da se neretko dešavaju dnevne migracije berača koji iz Srema dolaze kamionima u zapadnu Srbiju.

To su mahom uigrane ekipe berača koje godinama rade ovaj posao-sezonski.

doći ili ne. On takođe ima prava da , radnika koji mu nije po volji i za kojeg on proceni da mu nije od koristi sa par reči, udalji sa plantaže i isplati.Iskusni berači malnina navode da je najbitnije da se stvori dobra ekipa, koja zna i da zapeva. Mada , se dešava da berači budu prevareni od alavih vlasnika malinjaka, koji im ne obezbede adekvatne uslove za prenoćište. To ne rade seljaci već vlasnici malinjaka iz grada.

A.2. BRANJE MALINA: Ćiini se bolje uređeno i organizovanije, jer u ima dužu tradiciju, pogotovu u pobrdju zapadne Srbiji ( Okolina Valjeva, Kosjerića,Užica, Požege, Arilja, Ivanjice) . S obzirom da malina uspeva u brdskim predelima, to podrazumeva da berači ostaju da spavaju u seoskom domaćinstvu koje ima svoje malinjake. Očito da se gazdi isplati da plati doručak , ručak i obezbedi prenoćište svojim beračima, kako im ne bi plaćao put. S druge strane ima sigurnost da su mu berači na raspolaganju. Tako da ne razmišlja da li će

Treću Srbiju ne interesuje dnevna politika.

Ona je u realnom živoru u kome vlada surova borba za opstanak. U teškom poslu berača opstaju oni najizdržljiviji : kako psihički tako i fizički. Čini se da su mladi penzioneri najizdržljivija i najžilavija kategorija u sezonskim poslovima. Oni sa jedne strane nisu opterećeni zaradom pošto poto. Opušteni su u poslu. A svako od njih ima ogromno životno i profesionalno iskustvo. Oni koji hoće brzu zaradu, brzo se razočaraju i odlaze. U svemu tome ima

Tako da pored dve Srbije o kojima se godinama priča, kao podelu na jednu koja je, tobože napredna , urbana i gradjanska, željna promena i druga konzervativna, koja bi da se ništa ne menja, stvorila i nova TREĆA SRBIJA: Nju čine stotine hiljada muškaraca i žena, svih uzrasta, koje su kao jeftina radna snaga angažovani na sezonskim teškim poslovima, preko cele godine, bez ikave pravne, socijalne, zdravstvene zaštite, podrške i sigurnosti..

Pored branja voća i povrća, u sezonske poljoprivredne poslove spadaju i rezidba voća u zimu i na proleće, okopavanje kukuraza, duvana, ako i skupljanje šumskih plodova.

8

Svitac

LJUDSKI RAD

onih i povlašćenih, tatinih sinova, kojima se gleda kroz prste u radu.

gumene čizme i stoje na plastičnim podmetačima, kao izolatorima.Sezonski radnici se u hladnjačama angažuju sredinom avgusta kada počinje sezona otkupa šljiva koje se suše i kandiraju. Kandirano voće sa čokoladom je dobar delikates koji se izvozi.

Njihov rad se plaća po satu. Dnevnica je oko 1000 i 1500 din. Radi se osam sati, maksimalno. Poslovi u hladnjačama se uglavnom dobijaju preko Omladinskih zadruga ili Zavoda za zapošljavanje, koji su glavni posrednici u dobijanju posla.

O samim gazdama može se govoriti sa dva aspekta. S jedne strane, oni kritizeri mogu reći da su to ljudi koji iskorišćavaju jeftinu radnu snagu, a da pri tome ne obezbeđuju ništa sem rada. Kod njih nema šupljina u danu. Tako da ako se ne bere jagoda, reže se malina, posipa se veštačko đubrivo, plevi se trava....Takođe vlasnici plantaža dobro zarađuju na prodaji jagoda, koja se kreće od 4 do 8 eura, na stranom tržištu. Ali, ruku na srce, treba priznati da ni zarade za berače ne bi bilo da da nije bilo dobre gazdine ideje, i ulaganja u plantažu koje nije malo.

Koristi od sezonskog voća: Na makro planu: Najveću korist imaju veleposednici – vlasnici plantaža jagoda, jabuka, lubenica, malina, višanja , šljiva.Posle njih oni koji su u reproduktivnom lancu, zasadjivanjapoljoprivredne apoteke, proizvodjači veštačkog djubriva, sadnica, najlona, streč folija, ali i proizvodjači paleta, gajbica, plastičnih posuda. Proizvodjači sistema za navodnjavanje. Korist od palnataža imaju i opštine na kojima se one nalaze. Ne retko se dešava da dolazi do koparacije izmedju vlasnika plantaže i hladnjače, od čega svi imaju korist. Tu je na kraju i država koja korist ima od legalnog izvoza voća na ino – tržište. Jagode se izvoze i na Evropsko ali i Rusko tržište. Na mikro planu tu su : sezonski berači voća medju kojiam se najbolje kotiraju vozači kamiona – hladnjača, običnih kamiona, prevoznici sezonskih berača, na samoj plantaži to su traktoristi. Taksitsi. Na kraju se nalaze sami berači sezonskog voća i nosači gajbica. Od sezonskog branja voća , koristi imaju i članovi porodica, koje ne retko ulaze zajednički u posao sezonskog branja. Sa parama od sezonskog voća pokriva se ogomni deficit novca koji postoji u Srbiji

Groždje sa vinove loze iz Novog Pazara A.3.RAD U HLADNJAČAMA gde uglavnom rade žene. i manji broj muškaraca koji ih opslužuju.. One rade na prebiranju voća na pokretnoj traci, u prostorijama ge je temperatura od plus 4 do plus 6 stepeni.

One su specijalno obučene i obuvene u 9

Svitac

LJUDSKI RAD

Tako da su sezonski berači voća – migranti koji su uzeli sudbinu u svoje obe ruke.

Dakle u sezoni branja voća imamo dva bitna momenta , to su ekonomski i migracijski. Ljudi u potrebi za poslom odlaze na plantaže na kojima rade dnevno ( dnevne migracije) ili se ’ odvajaju od kuće’ – porodice, na par nedelja. ( sezonske migracije). Ove poslednje su karakteristične za berače malina, kojima je sve plaćeno i obezbedjeno da bi brali crveno zlato..

A.4.ULIČNI PRODAVCI VOĆA: Već tridesetak godina na beogradskim atraktivnim lokacijama opstaju ulični prodavci voća. Oni su locirani na udarnim lokacijama, skverovima gde je velika frekvencija pešaka. Obično je to pored autobuskih stajališta. Prodavac stoji iza , obično metalne tazge, sa suncobranom pored. Pored njega je vaga za tačnaprecizno merenje i kese na dohvat ruke.

Prodavci sezonskog voća su obično sredovečni i agilni muškarci, dok, su kupci uglavnom žene. U drvenim gajbama se nalaze jagode, po ceni od 180 din za kilogram. Dok su trešnje skuplje i one koštaju do 250 din. Zanimljivo je da ulične prodavce voća kažnjavaju novčanim kaznama komunalni policaci. Ali za razliku od komunističkog perioda gde bi ulični prodavci bili skolonjeni sa trotoara, u liberalnom kapitalizmu, očito, svako radi svoj posao. Komunalni policajci uredno i čitko napišu prekrašajnu kaznu od 2500, oo din koju prodavac mirno uzme i stavi u ranac, i nastavi sa prodajom kao da se ništa nije desilo. Očito da je i kazna uračunata u cenu koštanja lepog voća.

Orasi iz sela Lelića B. SEZONSKI GRAĐEVINSKI POSLOVI Ovi poslovi počinju takodje sa lepim, vremenom i traju do kasno u jesen. Po neki put zida se i zimi jer su blage zime. Zbog stanogradnje koja je u Srbiji u ekspanziji, uvek postoji potreba za majstorima – zidarima ali i prostom radnom snagom.Majstorka dnevnica se kreće i do 50 eura. Dok se prosta fizička radna snaga, koja se svodi na mešanje betona na mešalici kreće oko 20 eura. Pored njih tu su i tzv. ’’ gipseri’’ oni koji rade sa gpisanim, pločama, keramičari, tesari, vodoinstalateri, bravari, tesari. Na primeru jednog kupatila čije opremanje košta oko 1000 eura, mogu se videti cene rada 10

Svitac

LJUDSKI RAD

majstora. Najskuplji je vodoinstalater, on uzima ’djuture’ oko 200 eura, iza njega je keramičar koji naplaćuje svoj rad po metru kvadratnom ugradjenih pločica, koji se kreće od 3 do 6 eura. Zidari imaju svoju nadnicu ili rade po principu, koliko daš. Oni uzmu od 3000 dinara pa naviše. U vreme letnjeg perida takodje dobro prolaze monteri i proizvodjači PVC i Alu stolarije. Osnovno pravilo kod PVC stolarije da je izgradnja i ugradnja jeftinija na državnim ustanovama ili poslovnim prostorima dok je najskuplja ugradnja na privatnim kućama i individualnim stanovima. Za prosečan stan od 50 m2. Ukupna ugradnja prozora i vrata, se kreće oko 3000, 00 eura. U gradjevinskim poslovima to je jedan od nasjkupljih i najunosnijih ali i posao koji se brzo završava. Dobro uigrana ekipa za jedan dan može skinuti stare prostore i ubaciti nove. Kod ugradnje PVC stolarije vlasnici stanova imaju problem sa rupama koje ostaju posle ugradnje. Iza njih obično idu majstori da gipsanim pločama, koje je veoma teško naći jer je to osetlljiv i „sitan“ posao koji ne može da se puno naplati. Taj bi posao trebalo da rade oni koji ugradjuju PVC ili ALU stolariju, ali kod nas to još nije praksa, kao što je na zapadu: firma koja uradjuje PVC stolariju dužna je da uradi i završen radove. Kod nas će verovatno i taj problem doći na red.

C. SEZONSKI POSLOVI VEZANI ZA OGREV Jedan od fizički najteži ali i najopasniji po život jeste rad u šumi na sečenju drva.

Obaranje drveta motornom testerom je težak posao koj itraži spretnost i veštinu. Jer koliko je bitno da se drvoseča ne povredi motornom testerom, toliko je bitno da sačuva i svoju „ živu glavu“ pri padu drveta. Oboreno drvo se seče na čekije i slaže pored puta. Cena fizičkog radnika na seči drveta se kreće oko 2000 din. Plus dva obroka, što je slično ceni branju malina.

Drvo se u čekijama ( cer, hrast, grab) se prodaju od 3.500 din., pored puta do 4200,00 din po kubiku kada se dovozi do kuće kupca. Za pekare se seče obično bagrem. Po nabavci drva domaćin angažuje čoveka sa cikularom, koji čekije seče na panjiće. Njegova usluga se kreće 200 din. po isečenom kubiku drva. Posao sečenja čekija

NAPOMENA: Autor svih tekstova u ovom broju je Željko Lj. Krstić, trenutno, basr što se posla tiče, ni na nebu ni na zemlji…..

11

Svitac

LJUDSKI RAD

u panjiće rade obično dva čoveka, koja čekiju dižu na cirkular, koji veoma brzo i lako seče drva. Čekije semogu seći i motornom testerom, ali je veliki otpad u piljevini. Kod cirkulara piljevina je neznatna. Kada se drva iseku na panjeve, nailazi momak koji cepa drva na panju sekirom. Negov rad je takodje oko dvesta dinara po kubiku, plus pakovanje koje može izaći i do 1000 din. Svi poslovi vezano za seču i prodaju drvata uglavnom spadaju u dnvene radne migracije. S tim što prodaja ali i prva faza sečenja drva podrazumeva i duže odstustvo od kuće , na par dana, što podrazumeva i jedan vid sezonskih migracija, koja se odvijaju pred zimu. Osim seče drveta dobra zarada je i na unošenju uglja. Dovoljno je nabaviti veliku plastičnu lopatu sa kojom se zimi čisti sneg I proširiti basštensak kolica sa limom. Tako opremljen I fizički jak momak koji radi na unošenju uglja za dan može da zardai I do 4000 din.

one ulične aktivnosti u Knez Mihailovoj ulici od prodavaca kokica, suvenira, starih knjiga, starih ploča, preko muzičara pa sve do prosijaka.. Svima njima odgovara lepo vrema i laka zarada.

Berač malina u malinjaku…

E .JEDNO EMPIRIJSKO ISKUSTVO PONOVO U MALINAMA

D. ŠTA SVE MOŽE BITI SEZONSKI RAD: U širem smislu pod sezonske radnike se mogu navesti I žene koje čuvaju stare I ne moćne. One po satu naplaćuju od 200 do 300 din. Njihov posao se svodi na sredjivanje kuhinje I toaleta. Pranje posuđa.

Odlazak u kupovinu. Ovaj posao rade uglavnom žene koje mogu dnevno da zarae i do 2000 din. Keš pare zaradjuju I prevznici, koji rade selidbene stvari. Tako jedna “tura” kombijem iz Valjeva za Beograd, staje oko 6000 din. 50 eura. Svoju „institucionalizaciju” su već odavno dobila zanimnja poput perača prozora i izloga, čistača ulaza u stambenim zgradama. U sezonske poslove se mogu podvesti i sva

U malinu sam krenuo sa mršavim momkom od preko dvadeset godina, koji je prošle godine bio kod istog gazde. Sve mi je dečko lepo rekao.Kod gazde ima da se jede ali i da se radi. Od svega mi je istakao da je vrlo težak na pari, i da on sam mnogo radi.

Krenemo pred veče u petak. Do Dragijevice stignemo relatlivno brzo, za nekih pola sata.

U centru sela par prodavnica i kafana. Ispred jedne sedi desetak seljaka. Priđem i pitam za gazdu kod koga idemo. Pola njih priča, druga polovina ćuti kao zaliveni.Oni puniji ćute, dok mršaviji pričaju. Jedan sa lošim zubima je bio najpričljiviji. A jedan preko puta njeaga je držao prst na ustima. Njemu 12

Svitac

LJUDSKI RAD

su se oči nekako smešile. Punački čovek u radnom kombinezonu je glasno ćutao. Tako dobijem informaciju da do Gazde imamo da pešačimo nekih četiri- pet kilometara, uzbrdo. Krenemo polako uz šumu. Prođemo zgradu škole. Čujem se sa gazdom, koji reče da je sišao traktorom da preda malinu i da mi krenemo i on će nas stići.Usput sednemo na drvenu klupu ispod neke već poluobrane crvene trešnje, na raskrnici . Prizor kao u bajci. Veče se spušta, a kotlina puca u daljinu. Odmah sam primetio da u tom selu nemaju zajedničko groblje već da svoje pretke saranjuju u ćoškovima imanjima, do puta..

vidi da je izrabljena od rada. Ona je 64-to.

Odmah smo seli u ogrmonu prizemnu prostoriju sa velikim prekrivenim drvenim astalima. Na srded prostorije okačena lepljiva traka na kojih je upecano stotinu muva.Momak mi reče da tu jedu berači. Prvi sto u prostoriji je za Rome. Utom sigoše domaćini i uz kafu se bolje upoznasmo.

Gazda me odmerava i gleda mi ruke. Poče da zeva. Ja predložih večeru. Oni odmah skočiše. I za čas na stolu se stvori podgrejana supica, sir , kajma, pečenje i lep seljački hleb. - Sutra se rano ustaje, reče gazda. Oko nadnice se nismo ništa dogovrali. Ja mu rekoh da ću pokušati da izdržim do Trojica, kada moram da idem kumu u selo Sušice, da mu otvorim novu kuću. Ispostavi se da je gazdaricina majka iz tog sela gde su moji roditelji bili učitelji. A ona je poreklom iz susednog selaBrezovica. Odemo u moju sobu u novoj kući. Momak sa kojim sam došao ode u staru kuću, gde je bio i prošle godine.

Pokušamo da promenimo sijalicu. Ali ispade da nije do sijalice. Tako da sam koristio svetlo iz hodnika , gde su položene cevi za parno grejanje. Tako da kada sam noću izlazio u toalet, često sam ih zakačivao.

Inače, ono što me najviše iznenadilo je da u celoj kući gde je voda, postoje tri česme , jedna pored druge. Izgleda da je gazda, kako je pojačavao količinu vode u kući zadržavao stare slavine. Tako je to činio tri puta. Kako je zarađivao od malina on je ulagao u kuću.

Kad smo krenuli već pade mrak. Naiđe beli golf „dvojka“, i stade na uzbrdici. Kaže da je rođen 1975 god. I da nije išao sa sela.

Oženjen i ima decu. Ima i maline. Prošle godine mu bila jedan sa „nekom brnjicom „ na donjoj usni. Kad je video nije verovaovao da će umeti da bere malinu. Ali se odmah pokazala kao odlična. Čak ga je „ kolega'' iz Arilja zvao da proveri kako devojka bere.

On mu reako, da je prezadovoljan sa njom., ali da ne garantuje da će i njemu valjati.

Došljak priča. Ne voli da ga neko prekida.

Pitam ga za svadbe. Kaže da je na svim svadbama služio i da nije čestito seo da se proveseli. Uto stigosmo do druge raskrnice.

On ode kolima pravo a mi sa rančevima i kesama sa čizmama niz brdo. Lepo se vidi.

Pun mesec. Momak naleti na zmiju ali je ne nagazi. Nema Gazde. Otiš'o nekim drugim putem. Kad smo stigli pred njegovu kuću bilo je skoro deset sati. On sa ženom istovara prazne gajbe sa traktorske prikolice.

I pakuju ih u veliku garažu. Mali ali žilav čovek. Vidim da nije puno star. Kaže mi da ima 55 godina. Pomala žena pomala ali se

a. PRVI DAN U MALINAMA Početak berbe je bio idealan. Lepo jutro sa suncem. Malinjak blizu kuće. Gazda pokaza kako se bere. Kaže da insistira da se bere malina sa obe ruke. Gajbe sa gornje strane 13

Svitac

LJUDSKI RAD

modro zelene .Crvena na dno. I polako.

Kada je došla ekipa – porodica Roma i starija gospođa sa „ svoje“ dve žene, berba je mogla da počne. Svi smo dobili po jednu stranu vrste i krenulo se sa dna malinjaka.

Moj parnjak je bio ćutljiv Rom sa plavim kačketom. Počnem da berem. Do doručka sam nabrao pet gajbi. Odemo kući da doručkujemo. Za doručak pasulj. Redak ali pasulj. Lepo skuvan. Pohvalim gazdaricu.

Ali po glasu osetim da misli da je zezam. Uz pasulj pečenje od nedavne preslave, kupus salata. Sir i kajmak. Seljački hleb. Milina Božija. Ustanemo i krenemo u drugi malinjak. Još me gazda popenje na traktor.

Hteo je tako da mi da na značaju. Kada smo došli u drugi malinjak primetim da se nalazi na lošijem terenu, strmini – sodomu i da je malina lošijeg kvaliteta od one koje smo pred doručak brali. Nošen elanom od uspešne berbe u prvom malinjaku i dobrim doručkom, nisam pridavao velikog značaja u razlici trena. Krenem da berem. Vidim gazda mi za leđima, kao veverica.

Kontroliše me. Priđe mi u jednom trenutku i opomene me da preskačem malinu. Kaže da moram svaku da oberem.. Ja tome nisam predavao značaja. Vremenom primetim da se umaram. Udarila neka zapara. Zove me supruga na mobilni. Ja glasno pričam, kako sam kod dobrih ljudi, kako je dobra ekipa i hrana.

Sezanski berač jagoda u predahu. b. KIŠA I NAJLON - KABANICE U jednom trenutku namrači se.Udari neka sparina. Ne možeš da dišeš. Ja odoh do traktora da se odmorim. Nakupio sam dve – tri gajbice. Udari pljusak. Sa momkom sa kojim sam došao sakrijem se pod najlon koji je bio na traktoru. Pokrijemo i nabranu malinu koja je bila u gajbama pored traktora.

Gazda i ostali berači se sklonili u jednu šupu usred malinjaka. Ja krenem , okliznem sa u patikama i padnem. Dođem pod šupu. Gazda načupa travu i obrisa mi ruku. Meni drago.

Stade kiša i krenemo ponovo u borbu.

Primetim jedno nepisano pravilo. A to je da je leva strana u vrstama manje rodila sa malinama od desne strane. Tako kad sam stigao do pola vrste i pitao parnjaka imenjaka Roma koliko je nabrao malina, on

NARODNA POSLOVICA: U SREĆI SE NE PONESI A U ZLU SE NE PONIZI.

14

Svitac

LJUDSKI RAD

reče – četiri. Ja sam uz sav trud uspeo da naberem , jedva dve gajbe malina. Gazda opet poče da mi visi nad glavvom i da mi zvoca, kako preskačem zrelu malinu pri branju. To sam činio nenamerno, mada sam se više puta vraćao niz vrstu da proverim. I stvarno se dešavlo da ostane po koja. I to ona koja izbija oči. Ali to nije bilo strašno.

Moglo se ponovo nabrati šaka malina.

Gazda je govorio kako ostavljam po čitavu gajbu. To me podseti na posao u KPDomu kad mi je šefica govorila da imam slovnu grešku u nekom izveštaju. Uto stiže ručak.

Udarila sparina. Posedali na zemlju. Za ručak sarme sa kiselim kupusom, sir , kajmak. Vidim da su mi ostavili dve sarme u tanjiru. Poštuju me. Gazda guli kosku od pečenja. Uzmem kožicu i krajku hleba i premestim se u 'lad. Gazdarica daje tortu.

Nisam uzeo. Svi pijemo vodu iz iste čaše sa balona, od stiropora. Nije mi ni do čega.

Kad su se svi podigli gazdarica sprema sudove. Ja je pitam da pomognem da nešto ponesem kući. Ona kaže da će ona ostati da bere maline a ja uzmem jednu torbu u jednu ruku i prazne šerpe u drugu Krenem kući u nameri da skinem patike i nazujem čizme.

Kad sam došao gazdinoj kući osetim da me je sodom u kome smo brali maline, načisto izlomio.Presvučem se i sednem ispred kuće.

Tek tada sam primetio da gazda česmu u dvorištu drži na vrljici koja je pobodena u zemlju.. Vidim trči gazda niz put. Kad dođe , kaže da se uplašio za moje zdravlje , je su mu žene rekle da imam pritisak i da su mi noge otekle. Ma, jok, kažem. Umorio sam se. Ali ću pokušati još sutra. On se složi, ali njegova bi zadnja. Može da ostaneš, ali da ne preskačeš. Mene kao da me ubo iglom. Ćutim. I odem da prilegnem. U'vati me san.

Probudi me kiša. Vidim opet udario pljusak.

Malo kasnije dođe gazdarica, sva mokra.

Stavi kafu na „ Smederevac 9''. Odma se dade na pranje sudova. Vidim pored sudopere na kojoj su nakačene tri česme, odvaja posebno splačine za svinje. Tu sipa ocat od kafe. Već razmišlja o večeri. Do večere mora da na'rani svinje. Posle večere ide u štalu da pomuze krave. Ze večeru – gulaš. Lepo pripreljen. Ova jedna žana, mu maniše. Kaže da nevoli gulaš. Tog dana u pomoć je došao i gazdin mlađi sin da pomogne. On u gradu kao električar radi u nekoj privatnoj firmi za malu platu. Stariji sin se nije pojavljivao. Dok je zet, preko kojeg sam i našao posao, zapatio svoj malinjak i bere maline za sebe ali mu ih tast predaje. Jednom prilikom gadarica mi se pohvali da je jedne godine bila besplatno u Vrnjačkoj banji, u lepom hotelu. ZA desetak dana koliko je bila o trošku Opštine. Kaže da je non stop brinula kako je kući. Kad se završi večera, krenuh u šetnju. Primetim opet grobove – krajputaše. . Jedan mi privuče panju. Čovek je poginuo sa traktora i jedna nadahnuta i emotivna posveta uklesana na ploči, sa dosta gramatičkih grešaka, pogotovo u višku slovo –'' j''. U levom dnu mermerne ploče stoji ugravirano : ''Prijatelj''.Vratim se u 'bazu'. Gazda večera.

Vratio se sa predaje malina. Vidi mu se zadovoljstvo na licu. Zamolim ga da me sutra neprati već da me pusti da berem sam.

On se složi, ali opet reče da ne preskačem.

Ja mu obećam da ću sutra ustati ranije. On reče da su od gazdarice ostale dve vrste neobrane. Inače ,primeto sam da gazda ima lep arhaičan govor u kome koristi neke reči koje nisam čuo. Gazdarica ima lepe zube,

15

Svitac

LJUDSKI RAD

postoji neverovatna harmonija. Svi slušaju oca. Njegova se reč poštuje. Tu su i one tri žene. Jedna , kaže da nema jedan bubreg i da joj je penzija 6000 din. Non stop je u sezonskim poslovima. Radi i na pijaci.

Negde pred doručak opet krenu kiša. Gazda već pripremio kabanice od najlona i objašnjava Romima kako se lako u njima bere. Ja stavim jednu. Osetim se u jednom trenutku kao robot, koji je programiran da samo bere zrelu malinu. Gazdarica donese doručak. Uštipci, sir, kajmak, kavurma...

Posle doručka kiša udari jače. Romi odoše kućama. One tri žene prekinuše branje. U malinjaku osta gazda i njegov sin i onaj Momak što je stigao sa mnom. Mi dođosmo do kuće. Presvuko s se . Gazdarica ode da bere maline. Gazda dođe. Izvadi pare iz najlon kese. Ženama za dva dana branja dade po četiri hiljade. Ona jedna . što navodno nema jedan bubreg , zatraži pare za putne troškove. Gazda najpre neće da da, ali posle popusti. Meni dade jednu crvenu, sa konjem. Toliko sam i očekivao. Da pokrijem troškove. Moglo mi se desiti da mi još naplati dva puna pansiona i jedan doručak.

Gazda besan. Ubacismo stvari u crvenog 'Keca'' i prevezo smo se do centra sledećeg sela koji je na glavnom putu i gde imamo prevoz za grad. Pozdravi smo se . Niko zadovoljan. Gazda viče da je prevaren jer je ostao bez berača. Ja rekoh da sam zaboravio novčanik pod jastukom. Gazda poludi ali se povrati. Žene ga napadaju da je težak na paru i pitaju ga gde su mu berači od prošle godine. Sedosmo u kafanu u baštu . Utom stiže i taksi. Do grada nam je za vožnju od pola sata naplatio jednu crvenu. To bi mu kod gazde bila upolovičena dnevnica kao da je brao malinu ceo dan, bez preskakanja..

protezu, na koju je ponosna i koja se vidi kad se nasmeje.

c. POSLEDNjI DAN Ustanem ranije. Popijem kafu i krenem sam u onaj malinjak u sodomu. ( Naziv je u narodu dobio po Biblijskom predanju u kojem se spominje Jevrjeskoj – Sodoma i Gomora - , koja se nalaze iznad Mrtvog mora gde sam inače bio,prilikom posete bratu u Izrael) Krenem drugi dan po oblačnom vremenu, pun entuzijazma. Uveče sam razmenio par poruka sa ćerkom i ženom koje su mi dale dodatni motiv. Do dolaska berača, za sat vrmena ja sam nabrao tri pune gajbe malina. Pitam gazdinog sina, kada će kiša. On kaže oko jedanaest. U međuvremenu dođe ekipa Roma sa žutim kačketima i jednim plavi. U toj ekipi koju čini bračni par sa troje sinova i dve snaje 16

Svitac

LJUDSKI RAD

Отпусти ме због прескакања малина у брању, и каже ми да брање малина није за мене. Приликом исплате ја сам мислио да ће још да ми наплати преноћиште- један пун пансион, плус вечера када сам дошао и доручак задњег дана. Али пошто сам му рекао да сам набрао петнаест гајби малина, он ми даде једну црвену. Кренемо новим трактором до главног пута. Таман што смо кренули, ја јаукнем да сам заборавио новчаник са документима под јастуком. И он јеукну, али се поврати, кукајући како сам му упропастио дан.... Стигне шљива у мом крају к'о никада. Нагрињиле. Дође време и ја да будем газда. Питам познаника Кола, да ли хоће да купи шљиве за 1.500 дин. Истакнем, да ће имати три оброка и преноћиште, обезбеђено. Он пристаде. Кренемо први дан у купљење шљива. Видим да он прати мене колико купим. Кад ја напуним канту и он своју завршава. Када сам, одсутан из воћа, неким послом, Коле почне да телефонира и да слика мобилним. Једном је насликао гусенице на млачики. Први дан Коле је јео к'о мећава. Други дан је почео да манише и извољева. Те каже да неволи да једе јетрену паштету ни пилетину. То му је досадило. Али, каже Коле, обожава да једе млади кајмак са врућом погачом и чери парадајиз. Чари сам понео, али за кајмак и врућу погачу сам морао да идем по селу да видим где се пуши 'лебна вуруна. Кад сам се вратио са кајмаком и врућом погачом затекнем Кола, како лежи и са сламком у зубима и тржи да му донесем полу твди рупчасти сир.

ГУСЕНИЦЕ НА МЛЕЧИКИ Ове године сам се опробао у сезонским радовима. Кренуо сам из јагода. Тамо сам, најпре опслуживо жене са празним гајбицама. После су ме попели на трактор. Кажу ми да на тракторској приколици нећу испрљати чизме. Ту сам паковао гајбе пуне јагода, у три у четири реда хоризонтално и до девет редова вртикално. Једном сам се пребројао па сам пријавио више. После су ме скинули са трактора, где ми је, међу нама речено, пукла кичма. На крају сам посто водоноша. Носио сам воду берачима јагода који су били далеко на плантажи... После јагода, које сам некако наплатио, одем у малине. У њима сам остао 'читава' два дана. Све је ишло како треба док нас газда није одвео у неки содом да му беремо малину и по киши. Ја сам се стварно трудио, али он је запео да му прескачем малину, и да је то штетно по њу. Каже, да ако се не обере да ће се сасушти. Али, газдина је задња.

17

Svitac

LJUDSKI RAD

Трећи дан сам сaм купио своју шљиву у свом воћу.

помично мерило познато и као нонијус или шублер а у другу ногавицу ставиграђевински метар. Госпођа супруга понесе једну чисту кухињску крпу и средство за дезинфекцију у флаши са фајталицом на врху. Тако опремљени крећу у куповину.....

КУПОВИНА ПАПРИКА ШУБЛЕРОМ

По доласку у самопослугу они имају чудан начин одабира паприка. Тако Стева Ч. узме пар гајби и из њих почиње да вади паприке , које најпре мери грађевинским метром. Оне морају да имају дужину од 20 цм. После тога креће са прецизнијом мером коју Стева Ч. спроводи шублером , након чега паприке су исте у микрометар. Када прођу метар и шублер, паприке стижу у руке спремне госпође супруге која почиње да фаjта сваку паприку и да их брише кухињском крпом. Тако одабране паприке се ређају у гајбице да заленом петељком морају да буду окренуте споља а врхом у средину гајбе.

Стева Ч. је дуго година радио у грађевинском предузећу на изради кровова. Водио је рачуна да свака греда, летва, црепљика, оџак, ветар лајсна буду на свом месту, да не штрче. Са одласком у пензију посветио се гајењу поврћа и товљењу пилића. У свему томе му помаже супруга, која води рачуна да кућа блиста и да све буде на свом месту, и да се све обави на време и како треба.

Када се све то лепо измери и плати породица Ч. се забринуто враћа својој кући. Они сада воде рачуна на који ће начин паприке бити постављене у тегле са пресолцом. Када се килске тегле напуне паприкама , оне се затварају истим поклопцима. Стева Ч. у шпаизу строго ређа тегле под конац у два реда. Па зна се ко је Стева Ч. код којег све мора да буде под конац. Гости на слави код Стеве Ч. седе по висини. Тако мушкарци седе на левој страни славског стола а жене на десној. Треба ли рећи да су тањири на три спрата, поређани у линију као и чаше за пиће и прибор за јело. На сред стола се

Тако , када крену у куповину паприка они потерају грађевинска колица и Стева Ч. у њих стави: висак и васервагу . У спољње џепове од панталона угура у једну ногавицу - кљунасто 18

Svitac

LJUDSKI RAD

налази славска свећа, која подсећа Стеву Ч. на многобројне оџаке које је постављао на крововима које је градио. Лево је славски колач а десно жито.

На првом месту бих истакао да је реч о младим дисциплинама које су код нас настале у другој половини прошлог века, из неких других дисциплина или виших школа, којe су у међувремену прераслe у факултете ( ФАСПЕР, ФПН...) Реч је дакле о младим наукама и професијама које немају традицију у нашем друштву, као што имају : лекари, правници ( адвокати, судије, нотари) , свештеници, економисти, ветеринари, фармацеути, зубари. С друге стране између самих ''друштвењака'''постоји суревњивост која прераста у сепарацију и монополизацију. Наиме када се уђе у институције, може се приметити да у центрима за социјални рад доминирају социјални радници, у затворима су монополисти специјални педагози ( којима помажу психолози и социолози) , у школама , бар кад је реч о ванаставним активностима предност имају класични педагози. Иако се често прича о тимском раду , односно мултидисциплинарном приступу, у пракси је то сасвим другачије. Тако у центирима за социјални рад сматрају да социолози нису оспособљени за теренски рад, односно за писање извештаја, док рецимо у затворима социолози могу да пишу све извештаје и да равноправно са специјалним педагозима раде са осуђенима.

Valjevski speleolog koji je nastradao na Durmitoru: Vladimir Mandić – Manda. ДЕЧAЦИ МАНДИНЕ УЛИЦЕ Ваљевски дипломци из друштва истраживача : '' Владимир Мандић – Манда'' имају наум да са почетком нове школске године по ваљевским средњим школама спроведу представљање друштвених наука. Као њихов стaрији колега само могу да похвалим ову лепу идеју али и да скренем пажњу на ометајуће факторе при њиховом запошљавању .. пре свега: социолога, специјалних педагога, психолога, социјалних радника, андрагога, историчара уметности, педагога, политколога са тзв. државних факултета...

Један од ометајућих фактора је и то што друштвене дисциплине имају слаба своја удружења, која би трабало да имају улогу медијатора у тражењу посла својих чланова. Са нашим удружењима 19

Svitac

LJUDSKI RAD

то није случај. Социолошко удружење објављује када су научни скупови и када је сoциолог објавио књигу или преминуо. О запослењу нико не размишља сем сами дипломци и његови родитеља који су доста новца уложили у стицање дипломе.

Jedna poučna priča: KRKA Krka nije samo ime poznate fabrike lekova iz Novog Mesta u Sloveniji. To je i pogrdni nadimak za samohranu majku Kristinu, koja je živela u poslednjoj kući do šume u jednom valjevskom naselju. Kristina, kako joj je bilo pravo ime živela je sredinom prošlog veka i imala je veliki problem sa imućnim komšijom, koji je hteo na silu da joj otme voćnjak.

Као један од фактора да би једна дисциплина била на гласу потребни су и респектабилни појединци у једном граду. Тако у Ваљеву дуго година од помоћи својим психолозима је био др. Тома Ђурућ. Доста социолога и филозофа је уписало Филозофске факултете захваљујући и професорима : др. Радовану Маријановићу, Јованки Божић и Првославу Лазаревићу- Зеки . Ја сам социологију уписао на предлог пок. проф. Раденка Радића који је доста тадашњих ''новинара'' из Економске школе учланио у друштво истраживача, где смо били активни у Етнолошкој секцији. Та активност ми је касније, на студијама помогла да будем куражнији као анкетар.

Krka je komšiju tužila sudu, ali je znala da to nije dovoljno. Ona je , naime , primenila strategiju razglašavanja svog problema, tako da je vraćala u pojedine kuće , po povratku iz Suda , i meštanima pričala svoj problem. Da je kojim slućajem Kristina sedela u svojoj kućici, imućni komšija bi joj oteo voćnjak. Ovako svojom strategijom razglašavanja Krka, koju su inače smatrali za čudnu osobu, uspela je da spase svoje imanje.

O strategiji borbe protiv mobinga pok. profesor Petar Opalić je naveo da je otovrenjo pričanje o njemu , prvi korak u njegovom rešavanju. Krka je shvatila suštinu mobinga i pričom o svom problemu spasila svoje imanje od nasrtljivog i bahatog komšije koji je hteo da joj otme.

Naravučenije: O svom problemu na poslu treba otvoreno pričati, jer moberima ( mučiteljima ) tako se može suprostaviti. Žalosno je što se u svemu tome Inspekcije rada drže po strani.

20

Svitac

LJUDSKI RAD

TRADICIONALNA VALJEVSKA ÄŒVARKIJADA:

21

Svitac

LJUDSKI RAD

22