Svitac; br.17, god.III; 2015. by Željko Krstić

2015 Svitac

mafija

Svitac

mafija

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija. Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana: Vila na Dedinju.

Glavni suveniri mafije :novac, zlato, slike.

Sadrţaj:

Uvod:

U Novu godinu ulazimo sa SVITCEM koji je zavirio u opasnu zonu. Nismo se previše ni trudili da je osvetlimo. Za ĉitaoce nadamo se biće dovoljno i ovo. Nismo se odrekli svog obećanja da ćemo u svakom narednom broju predstaviti po jednog domaćeg sociologa. Serijal poĉinjemo od dr. Sretena Vujovića, koji je prošle godine otišao u penziju i dobio nagraduVitezovi poziva. On govori o Dedinju.

Dr. Sreten Vujović, sociolog VITEZOVI POZIVA Slobodanka Ast : DEDINJSKE VILE Miroslava Cvejić: MILONSKA VENERA ĈIKAŠKA MAFIJA:Surove borbe za vlast -

Klopka za mafiju

SRPSKA MAFIJA: -

U tekstu o Ameriĉkoj mafiji navodimo ĉuvene porodice i njihove voĊe sedamdesetih godina prošlog veka. IzmeĊu odliĉnog teksta kolege sociologa Igora Đukića koji je pisao o Ruskoj mafiji, navodim tekst novinara Mirka Mlakara o najpoznatijim svetskim mafijama. Naravno tu je i Srpska mafija. Kljuĉne reĉi: organizacija, kriminal, kockarnice, keš, reket, privatizacija…

Kratki rafal u Dugog Rafal u Dadilju

Mirko Mlakar: VAVILONSKA MAFIJA I RUSKA MAFIJA: Kavkaska kiĉma Igor Đukić : KOPAĈ GROBOVA UKRAJINA : Vladimir Petković Bora ĐorĊević: Al Kapone i S.A.R.S. NEOBJAVLJENE PRIĈE –Ţ.Krstić 2

Svitac

mafija

VITEZOVI POZIVAFoNet | sreda, 10.12.2014. | 12:11 Olja Bećković, glumica, novinar i televizijski voditelj, Sreten Vujović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i Branko Kukić, pisac i urednik časopisa Gradac iz Čačka, dobitnici su ovogodišnje nagrade "Vitez poziva", koja se svake godine dodeljuje na Svetski dan ljudskih prava. Dobitnici nagrade su tri ugledne ličnosti iz različitih profesija koji su u proteklim godinama svojim odgovornim i profesionalnim radom i moralnim i savesnim postupanjem pokazale da univerzalne vrednosti i "viteške" vrline nisu iščezle u društvu sa urušenim vrednosnim sistemom, navodi se u saopštenju. Nagrada "Vitez poziva" se dodeljuje za značajan stvaralački opus, saglasnost profesionalnog znanja i savesti, moralni integritet i autonomno i časno delovanje i ponašanje onima koji nisu izneverili logiku svog poziva. Ţiri je radio u sastavu Ĉedomir Ĉupić, Vida Ognjenović, Ratko Boţović, Vladimir Goati, Vlastimir Matejić, Vesna Rakić- Vodinelić i Jelisaveta Vasilić.Ovi istaknuti pojedinci su ličnim primerom pokazali da je postupanje u skladu sa profesijom i savešću jedini ispravan put i tako postali uzor mladim generacijama.Ova nagrada podstiče graĎane da slede moralne i profesionalne vrednosti i vrline, da odlučno stoje iza svojih stavova i ne pokleknu pred političkim, ideološkim i institucionalnim iskušenjima i pritiscima, ističe se u saopštenju.Nagradu čine medalja sa Aleksandrijskim svetionikom - rad profesora Miroljuba Stamenkovića, povelja i novčani iznos. Nagrada će biti dodeljena tradicionalno na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 10. decembra u 17 časova.

Dr. Sreten Vujović, sociolog je roĊen 8. februara. 1946. godine na Cetinju. Osnovnu školu je završio u Budvi, a gimnaziju u Kragujevcu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu – Grupa za sociologiju, gde je radio kao profesor. Radni vek je poĉeo kao sociolog istraţivaĉ u Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje. Od 1971. godine radio je kao asistent na Filozofskom faklultetu za predmet Sociologije naselja. Školsku 1976/77. Godinu proveo je u Nansiju ( Francuska) kao stipendista tamošnjeg Evropskog univerzitetskog centra. Bio je koautor i autor mnogih knjiga : “ Prostorne i sociološke karakteristike i vrednosti novih naselja u Novom Sadu”, .” Masa u sociološkoj teoriji”, “ Porodica I društveni sistem”, “ Grad i društvo”, “Ljudi i gradovi” , “ Sociologija grada”.. Ostao je upamćen po autoritativnom glasu i popularnosti meĊu studentima. Sa koleginicom Tanjom ima tri ćerke. Najstarija ćerka je sociolog. Ove godine je otišao u penziju. 3

Svitac

mafija

Ćosić. Za sada platani još stoje, ali radovi su u toku: Dedinjci cinično komentarišu da to moţda dobijaju metro, tako se temeljno i duboko pod zemljom nešto gradi u Uţičkoj 28.

Vreme broj 513, 2. novembar 2000. Slobodanka Ast

Dedinjske vile - Srušiti? Nego šta!

Neumorno se gradi i prekoputa, u Uţičkoj 17-19: Karići završavaju svoju šestu-sedmu vilu na Dedinju, podiţu zidine na mestu gde je nekada bila ţivica od ruţa i jorgovana. Naravno, i na tom "osloboĎenom" placu stradala je sasvim pristojna stara vila i veliki voćnjak. Uostalom, Karići se nisu obazirali ni kada su se domogli placa na kojoj je danas kuća sa pozlaćenom trijumfalnom kapijom: tu je bila kuća pod zaštitom drţave. Od urbanista saznajemo da najpoznatiji srpski biznismen nije dobio saglasnost da zdanje dograĎuje i menja. Kada je tadašnji gradonačelnik Beograda Nebojša Ĉović hteo da sruši tu Karićevu kuću, kao uostalom i još 127 nelegalno podignutih objekata na "čarobnom brdu", za Karića je lično intervenisao komšija Slobodan Milošević (Karići imaju vilu i u Tolstojevoj 31).

"Na Dedinju su novobogataši radili šta su hteli – rušilo se, seklo, grandiozno gradilo kao da će njihova vlast večno trajati. Socijalna amnezija im je posluţila da se razbacuju u vreme dok je većina graĎana gladovala", kaţe sociolog Sreten Vujović Na Dedinju štekću bageri, ali to (još) nisu Otpor-bageri koji poručuju SAMO VAS GLEDAMO: dojučerašnja vlast i njoj bliski krugovi udarničkim tempom završavaju neka ogromna zdanja, krče bašte i seku drevna stabla, podiţu ograde-zidine, postavljaju kamere i senzore... Prepoznatljivo dizajnirani momci samo nas gledaju... Najintenzivnije se radi na već poznatoj ogromnoj vili na uglu Branka Đonovića i Uţičke (za generala Nebojšu Pavkovića?) čiji se bakarni krov presijava na oktobarskom suncu. Radovi su počeli krajem aprila i od onda neimari (uglavnom izbeglice) rade neprestano, 24 časa: letos su tucali kamen za ogradu i kada je tempertura prelazila 40 stepeni, radi se i noću, pod reflektorima. Stari Dedinjci čudom ne mogu da se načude; kaţu, srušena je lepa, zdrava vila u senovitom vrtu, samo su jednog dana došli bageri, na sve strane su letele cigle i crep, počela je seča stabala. Kada je izgledalo da će stradati i neki drevni platani, u ovoj najnovijoj epizodi "osvajanja Dedinja" usprotivio se i komšija Dobrica

Inače, Karići u ovoj i okolnim ulicama imaju još nekoliko zdanja sa slavolucima, mozaicima, fontanama, karijatidama, ampirskim vencima, tavanicama islikanim freskama i, naravno, ogradama-zidinama. Iako propisi eksplicite nalaţu da na ovim prostorima netransparentna ograda ne sme biti viša od 40 cm, niču ograde-zidine, s kamerama i pravim kulama osmatračnicama. Sve je kod Karića ogromno, ali njima tesno: zgrade odskaču po dimenzijama od nekadašnjih dedinjskih vila, za svoje potrebe zagrabili su čak i delove javnih zelenih površina, pa i trotoara.

Svitac

mafija

c Po mišljenju mnogih stručnjaka, ali i ţitelja ovog dela grada, plan je uraĎen veoma dobro.

Gradi se neumorno i u Tolstojevoj 33: izgleda da je opet reč o obnovi i izgradnji vile koju je Slobodan Milošević kupio vrlo povoljno u leto davne 1991 ( kredit na 39 godina pojela je hiperinflacija). Bilo je to one godine kada je počeo rat i krenule prve kolone izbeglica. Te godine je vila u kojoj su stanovali potomci Jovana Veselinova radikalno rekonstruisana da bi odgovorila potrebama novih vlasnika. Podignuta je i visoka metalna ograda. Upućeni urbanisti kaţu da je i na ovoj tački bilo nedozvoljene preparcelizacije: bračni par MiloševićMarković sada dobija novu, prostraniju vilu na većem placu, kao uostalom i komšija Bogoljub Karić.

"Plan je bio fleksibilan, savremen, pravedan, poštovao je običajno pravo odnosa prema komšiji. Plan grada Dubrovnika iz 1273. propisivao je pravo na pogled, na vazduh i sunce... I što je takoĎe vaţno, naš plan je bio razumljiv i običnim ljudima. Plan, meĎutim, nije "naišao na razumevanje" u Gradskom zavodu za urbanizam. Nije ni poštovan; preovladala je neverovatna gramzivost i beskrupuloznost ljudi, tvrdi arh. Beloš. Na Dedinju su novobogataši radili šta su hteli: od naše sagovornice saznajemo da Karići nisu dobili neophodne dozvole za svoje kuće. Inspekcijske sluţbe bile su nemoćne. I Tolstojeva 33 (Miloševićeva kuća, prim. S. A.) nelegalno je preparcelizovana. Srušena je kuća Mike Alasa u Lackovićevoj; zaduţbina Perside Milenković u Uţičkoj 39, inače vlasništvo Crvenog krsta, javna je površina, dom za negu starih. MeĎutim, Mirveta Veljarević, tada načelnik za imovinsko-pravne poslove u Savskom vencu, tu je izgradila kuću. Otkupljivani su ili davani u najam legati i zaduţbine: u legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Drajzerova) uselio se Darko Ašanin, "jedan od najdragocenijih saradnika SDB-a u podzemlju". Ašanin je u toj kući i ubijen dok je gledao neki sportski prenos na televiziji. Skromna kuća u Vase Pelagića 27 u kojoj je ţivela Isidora Sekulić sada je uveliko doterana: opština je kuću prodala piscu Dušanu Kovaĉeviću. Iskrčeno je senovito parče Dedinja na uglu ulice Neznanog junaka: ovde je Ţeljko Mitrović podigao svoju ruţičastu TV imperiju.

Ubrzano se završava vila za još jednog člana familije Milošević: u jednoj od onih malih, senovitih ulica, izmeĎu Uţičke i Bulevara mira, radnici privode kraju poslednje radove na luksuznoj vili namenjenoj bratu bivšeg predsednika Bori Miloševiću, jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi. GRAMZIVOST NOVOBOGATAŠA: Arhitekta Ljiljana Beloš iz Urbanističkog zavoda Beograda rukovodila je timom koji je napravio prvi pravi Regulacioni plan Dedinja: popisane sve parcele, sve površine za javnu namenu, zelene površine, objekti pod zaštitom drţave... Ovo je bio zapravo jedan od najvećih urbanističkih planova napravljenih kod nas. "Vodili smo računa o očuvanju sredine, štitili smo javni interes i privatnost, uvaţavano je mišljenje starih vlasnika, prodefilovale su hiljade ljudi s pitanjima i sugestijama", kaţe arhitekta Beloš.

Svitac

mafija

Urbanisti tvrde da je vlasnik "Pinka" prekšio sve propise. Dedinjci misle da treba da odgovara i zato što je monstr-graĎevinom upropastio "kraj".

bude legalizovana. Svi su krenuli u neke nelegalne radnje, kao da će večno trajati onaj sunovrat. Nisam se mirila sa takvim stanjem... I tako, smenjena sam sa mesta načelnika za urbanizam zato što sam bila tvrda u svom stavu da sve mora da se radi legalno. Nisam povreĎena što sam smenjena bez obrazloţenja. Svesna sam da smo moj tim i ja radili po savesti i da smo pokušali da odbranimo struku. Volela bih da se provere sudovi i zemljišne knjige, da se vidi ko je mešetario, ko se uknjiţio..."

Hiperinflacija je za neke bila zlatno doba: u vreme otkupa stanova dočepali su se vila za nekih 200-300 maraka. Kada se zbog sankcija broj diplomata u Beogradu drastično smanjio, Diplomatsko-stambeno preduzeće je likvidirano, a imovinu je preuzelo Ministarstvo inostranih poslova, pa su rezidencije koje su godinama bile rezervisane za strane diplomate sada dobijala "domaća pravna i fizička lica" bliska reţimu: izmeĎu ostalih i Arkan, dr Milovan Bojić... Nekadašnja rezidencija ambasadora Etiopije, veliko ruţičasto zdanje na Bulevaru mira (preko puta stadiona Partizana), pripala je Hadţi Draganu Antiću, donedavno direktoru "Politike", Miloševićevoj ćerki Mariji i dr Nikoli Antiću, direktoru Ginekološke klinike "Narodni front". Vila je, naravno, prethodno radikalno rekonstruisana.

SOCIJALNA BEZDUŠNOST: Kako se moglo desiti da u "godinama raspleta", kada se zemlja raspada, kada se vode "ratovi u kojima Jugoslavija nije učestvovala", kada je ogroman procenat stanovništva drastično osiromašio, a zemlja stavljena u meĎunarodnu izolaciju, jedna manjina toliko za sebe prigrabi, o čemu najvidljivije svedoče i te kule i dvorci na Dedinju? Odgovor na ovo pitanje "Vreme" je potraţilo od sociologa dr Sretena Vujovića, profesora na Beogradskom univerzitetu i autora više radova iz oblasti urbane sociologije, meĎu kojima je najzapaţenija knjiga "Grad u senci rata".

Neki su uspeli da sazidaju vile u parkovima koji su oduvek bili glavni ukras ovog dela grada: "biznismen" Zoran Vujošević je tako podigao i "kućicu u cveću i piceriju u parku na uglu Vajara Đoke Jovanovića i Augusta Cesarca. Tu je i ubijen...

Profesor Vujović razgovor počinje onom gorkom dosetkom da je socijalizam najteţi i najduţi put od kapitalizma u kapitalizam.

Lepa i mlada gospoĎa Beloš pokazuje bele pramenove: "Osedela sam od raznih pritisaka. Dedinje je u dobroj meri devastirano, posečeno je mnogo drveća, upropašćene su zelene površine, ima puno kuća ogromne graĎevinske vrednosti koje su nelegalno podignute. Traţilo se od nas da propišemo takva pravila da divlja gradnja

"Decenijama čuvane i za drugu namenu odreĎene atraktivne lokacije čudnovatim putevima dolaze u ruke novobogatašima, meĎu kojima ima političara, biznismena, ali i "mafiozo-menadţera". Novobogataši teţe da stanuju na lokacijama gde je tradicionalno stanovala srednja viša klasa.

Svitac

mafija

Profesor dr Sreten Vujović naglašava da se u ovom periodu produbljuju socijalne razlike, da jača socio-prostorna segregacija:

Otud tolika jagma za Dedinjem, Senjakom, Topčiderskim brdom i Vračarem kao najatraktivnijim delom centra. Novobogataši se infiltriraju, otkupljuju placeve, renoviraju stare vile, grade dvorce. Da bi se zadovoljili nezasiti apetiti novobogataša nastaje nova vrsta nacionalizacije, takozvana preparcelizacija. Gradi se bespravno, polulegalno: vlasnici se ne pridrţavaju ni graĎevinskih dozvola, ni arhitektonskih projekata, proširuju gabarit, umesto jednog sprata dograĎuju dva, pa i tri.

"Na jednoj strani dešava se pauperizacija, na drugoj enormna bogaćenja. Što je na jednoj strani bila veća beda, na drugoj je bio veći luksuz. U našoj situaciji bode oči to što je ogromna većina stanovništva bila na ivici egzistencije, ali je manjina koju karakteriše izrazito organizovana sebičnost, koristi za sumnjivo bogaćenje. Ova manjina je prebrzo, preko noći, na sumnjiv način stekla ogromno materijalno bogatstvo, počela je da se otima za nekretnine, da gradi ogromne vile koje daleko prevazilaze individualne i porodične potrebe, pretvarajući novac u nekretnine. GraĎevinsko zemljište i nekretnine su danas, kada je proizvodnja roba drastično pala, jedan od glavnih izvora novca i moći. Naša specifičnost je svojevrsna interpersonalna unija, povezanost najviših političkih funkcija sa upravljačkim funkcijama u najmoćnijim monopolskim firmama što se kosi sa elementarnim načelima demokratije. Dosadašnja vrhuška imala je sve: moć, informacije, mogućnost da utiče na tokove novca."

Dakako, neverovatnu "obnovu i izgradnju" na prestiţnim lokacijama pratila je neverovatna korupcija. Svojevremeno je tadašnji gradonačelnik Beograda Nebojša Čović prvi javno progovorio o "urbanističkoj mafiji"; čak je napravljena i lista od 127 bespravno podignutih objekata koje treba srušiti, ali se ovaj pokušaj zavoĎenja reda, verovatno pod pritiscima političkih i finansijskih moćnika, završio mukom.

Šta još pokazuje ovakvo ponašanje elite Miloševićevog reţima? "Dosadašnja vlast je pokazala odsustvo svih moralnih normi i svake mere. Kad neko gradi tako megalomanski, tako rasipnički, onda je jasno da se kod njega desila socijalna amnezija, da nema osećanja za realnost. To neverovatno bogaćenje je i pokazatelj socijalne bezdušnosti: ti naši novobogataši ne vide da je svud oko njih beda i siromaštvo, buvljaci, redovi... To 7

Svitac

mafija

Mnogi graĎevinski poduhvati će biti predmet sudskih procesa, veruje profesor Vujović. On misli da ništa neće moći da se uradi ni brzo, ni lako. Treba tek konstituisati demokratske institucije u domenu urbanizma i komunalnih poslova, verovatno će morati i da se promeni zakonska regulativa. Po mišljenju Vujovića, i u ovoj oblasti izuzetno je vaţna javnost rada: u zemljama Zapadne Evrope na gradilištu se obavezno ističe tabla na kojoj piše ko je investitor, ko je projektant, ko je izvoĎač, koliko objekat košta i kada će biti završen. I to je javnost rada.

istovremeno govori i o osionosti, aroganciji te vlasti, ali i o ubeĎenju da će neograničeno trajati, odavde do večnosti, da to niko neće moći da dovede u pitanje. Ovakvo ponašanje elite Miloševićevog reţima pokazuje pored ostalog i bezočno licemerje: narod se poziva na jedinstvo i solidarnost pred domaćim i stranim neprijateljima, a istovremeno se u senci tragičnih zbivanja besomučno grabi za sebe, traţi se podrška naroda, ali se pokazuje svako odsustvo spremnosti da se sa tim narodom podele teškoće. "VELIKA PLJAĈKA: SagraĎena su nelegalno ogromna, skupocena zdanja, bespravno su, takoĎe na ovim prestiţnim lokacijama, podignute i prodate stotine stanova za trţište, devastirane zelene površine Dedinja, Senjaka, Topčiderskog brda.. Nisu plaćene trţišne cene placeva i kuća, nisu plaćene komunalije i razni doprinosi. Šta da se radi?

Neke objekte treba srušiti! Ovaj radikalni predlog iznosi sociolog dr Ksenija Petovar koja studentima Univerziteta u Beogradu predaje sociologiju naselja, a nedavno je izabrana za odbornika na opštini Savski venac (pobedila je Milutina Mrkonjića, famoznog direktora Direkcije za obnovu!)." Srušiti? "Nego šta? Pa, u Zagrebu su srušili desetak bespravno podignutih objekata, izmeĎu ostalih i jednu osmospratnicu! Najvaţnije bi bilo da Skupština Srbije formira anketni odbor o velikoj urbanističkoj pljački Beograda. Urbanistička šteta koju je Beograd pretrpeo od dila koji su pohlepni novobogataši napravili sa urbanističkom mafijom veća je od štete koju je Beogradu nanelo NATO bombardovanje", kaţe u razgovoru za "Vreme" dr Ksenija Petovar. Ali o tome će tek biti reči na stranicama našeg lista.

Sve što je bespravno i protivzakonito podignuto, što je zapravo opljačkano od društva, treba oduzeti, prodati diplomatskim predstavništvima ili pretvoriti u vrtiće za decu, domove...", kategorično predlaţe politikolog Čedomir Čupić. Arhitekta Ljiljana Beloš smatra da neće biti mogućno da se sruše svi divlje izgraĎeni objekti. Po njenom uverenju samo striktne fiskalne mere mogu doprineti da se zavede red. Taj bespravno podignuti kvadrat na zabranjenoj, ekskluzivnoj lokaciji mora se tako opteretiti, i to ne jednokratno, nego permanetno, naglašava ona, da će vlasnici sami rušiti to što su bespravno podigli.

Svitac

mafija

MIROSLAVA CVEJIĆ

Tri lobija

http://arhiva.glasjavnosti.rs/arhiva/2003/05/31/srpski/T03053 002.shtml

- Na porast bespravne gradnje u Srbiji devedesetih uticala su tri lobija. Prvi su oni koji su gradili bez dozvola da bi rešili stambeni problem, drugi su oni koji su bespravno gradili da bi obezbedili poslovne prostore, a u treću kategoriju spadaju društveno najštetniji, odnosno oni koji su bespravno podizali poslovne i stambene objekte, da bi ih davali u zakup ili prodavali - kaže Vujović.

Dr Sreten Vujović, profesor sociologije grada, o luksuznim divljim zgradama Miloska venera dobila ruke Divlje vile na Dedinju sinonim kiča i stila života dokoličarske klase, kao iz latinoameričkih sapunica

Sve ove pojave, po njemu, povezane su sa korupcijom koja je zahvatila gotovo sve pore društva. Po njemu, najupadljivija gradnja van društvene kontrole na Dedinju postale su Karićeve vile. - Ne samo njihove, nego i ostale vile, postale su sinonim kiĉa i stila ţivota dokoliĉarske klase, baš kao iz latinoameriĉkih sapunica. Pa stoga i ne ĉudi da je, ispred jedne od vila, Miloska Venera dobila ruke! A to govori i potrebama bogataša skorojevića. Tako divlja gradnja nije samo nasušna potreba za krovom, već i potreba za luksuznim ţivotom - tvrdi Vujović.

NadziĎivanje, dogradnja i "saĎenje" kioska sinonim su devedesetih. To je svim većima gradovima, a posebno prestonici, odredilo potpuno novu panoramu i novu atmosferu. - Bespravna gradnja je u centru Beograda postala uočljiva tek devedesetih. DoziĎivanje i nadgradnja počeli su tek tada da bodu oči. U to vreme, novi bogataši, skorojevići kreću na Dedinje. Oni koji su društvenu svojinu pretvorili u privatnu, odabrali su Dedinje da demonstriraju svoj društveni prestiţ. U arhitektonskom smislu, u tom periodu u ovom delu grada ništa vredno nije ostvareno. To je manifestacija kvazi postmoderne, neukog kompiliranja različitih stilova - sve u svemu neukus - kaţe za "Glas" Sreten Vujović, profesor sociologije grada na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Za divlju gradnju Vujović navodi da više nisu bili krivi siromašni, već počinju da učestvuju pripadnici srednjih i viših društvenih slojeva.

On dodaje da su sociolozi lako mogli da proučavaju divlja naselja i da intervjuišu po kućama u kojima ţive siromašniji slojevi stanovništva, ali da je stil ţivota u skupim vilama za naučnike ostao enigma. - Današnju elitu teško je proučavati jer, pored visokih ograda, utvrĎenih kapija i skupih bezbednosnih sistema, teško je doći do njih.

Svitac

mafija

Sva ova spoljna obeleţja govore da su sami vlasnici svesni da novac za te vile nisu mogli steći na legalan način za tako kratko vreme - naglašava Sreten Vujović.

Ovaj profesor sociologije grada kaţe da je karakteristika bespravne gradnje iz šezdesetih godina to što su u više od 80 odsto slučajeva njeni nosioci bili nekvalifikovani, polukvalifikovani i kvalifikovani radnici - došljaci, uglavnom mlaĎih godina, s porodicama, koji su desetak godina čekali da im firma reši stambeni problem.

Precizirajući termin, profesor kaţe da je oznaka divlja gradnja u stvari sinonim za bespravnu stambenu izgradnju u koju spadaju različiti oblici pojedinačnih objekata i naselja koji su podignuti bez graĎevinske dozvole. - To je lepeza različitih bespravnih naselja, počev od romskih enklava, pa do preteţno radničkih naselja na periferiji, luksuznih stambenih objekata u centralnim delovima grada i ekskluzivnim rezidencijalnim četvrtima, kao što su Dedinje i Topčider objašnjava Vujović.

- Bio je to jedini vid tadašnje sive ekonomije koji su drţavna i gradska vlast tolerisali. Sporadično i retko, takvi objekti bi se rušili, ali je najviše bila praksa da se oni legalizuju ili da se prećutno prihvati takvo stanje stvari. Objekti se nisu rušili uglavnom iz ideoloških razloga. Radnička klasa tada je imala glavnu ulogu u društvu i nominalnu, ali ne i faktičku vlast. Bilo je nezgodno rušiti njihove kuće, a postojala je i prećutna saradnja radnika, vlasnika parcele i preduzeća u kojima su radili i opštinskih vlasti. Preduzeće je davanjem kredita smanjivalo rang listu zahteva za stan, a opština je u divljoj gradnji uvidela dobru naplatu od korišćenja graĎevinskog zemljišta, a poseban interes imala su komunalna preduzeća - smatra profesor Vujović.

Početak nicanja divljih objekata, pa i čitavih naselja, prema njegovim rečima, podudara se sa prelaskom stanovništva iz sela u grad. - Prva divlja naselja u Beogradu počela su da se grade šezdesetih godina, a ne devedesetih, kao što mnogi misle. Tada je ovde godišnje dolazilo i po 18.000 novih stanovnika. Šezdesetih i sedamdesetih oko Beograda počeo je da se formira periferni prsten sa sirotinjom koja je, bespravno gradeći, dolazila do krova nad glavom - tvrdi Vujović.

ĈIKAŠKA MAFIJA SUROVE BORBE ZA VLAST NIN; feljton 1982 .

Svitac

mafija

pročešljavali masu jedan je rreako drugom: „ Ej, vidi kava riba !“ Kolega je prepoznao u dotičnoj lepotici Ninu Galante i“don“ je uskoro opet pronaĎen. Agenti su ga pratili do Diznilenda i zatim na Havaje.Galante se toliko javno ističe da su ga njujorške novine već proglasile za „ šefa svih šefova“. Svaka pretpostavka koaj se ne uzima u obzir lukavstvo AnĊela Delakroćea preuranjena je, pa je vrovato i sada. Za razliku od galantea, on je nastao iz vida. Zato je pronašao dvojicu ili jednog dvojnika da se umesto njega pojavljuju u javnosti. Dvojnika drţi i u njujorkškoj bolnici, da bi se mislilo da je bolestan – i istovremeno u svom letnjikovcu u Ki Largu, Florida, stvarajuć ilaţni utisak da se povukao. Pravi Delakroće , meutim, upravlja poslovima iz svojih jazbina u donjem Menhetnu i Bruklinu, veoma diskretno i oprezno

Upržanjeno mesto „kuma“ biće kamen smutnje u već ionako zategfnutoj atmosferi konkurencije i nasilja u američkom podzemlju. Glavni pretedenti su veoma bogati, veoma uticajni i veoma surovi. Posao se širi i mafija regrutuje sve više novih članova. Ako kocka bude legalizovana u Atlantik Sitiju, drţava Nju Dţersi pruţiće primer Pensilvaniji i Njujorku – a upravo t omafija će oduševljeno prihvatiti. U Atlantik Sitiju članovi „ porodice“ Gambino već su u potrazi za hotelima na prodaju , a kupili su neke barove i picerije. Javni tuţilac Dţonatan Goldstin očekuje povećano ulaganje gangsterskog novca u prateće privredne aktivnosti Atlantik sitija; kao što su snabdevanje pamukom, prodaja pića na veliko i td. Gambinovi ljudi izguravaju lokalne gangstere koji rade za AnĊela Bruna, skromnog i plašljivog ( za nujorške pojmove) „dona“ mafije u Filadelfiji. Da je Bruno bio tvrĎi , mogućno je da do invazije ne bi došlo. Ovako će morati da se zadovolji sa onim što mu ostavljaju Gambinovi ljudi: kontrolom nad Gratskom čistoćom, automatima za prodaju cigareta i drugih sitnica i deratizacijom. Jazbine i dvojnici Kada je posle smrti starog Gambina, otvorenkonkurs za „kuma“ , Galante i Delakroće promenili su sasvim različite taktike. Galante se mota okolo otvoreno, praćen telohraniteljima i ponekad sa vrlo privlačnom kćeri Ninom ( 21. Godina) . Headavno su ga dva federalna agenta iz Njujorka izgubili iz vida na aerodrumu Kenedi“. Do su agenti nervozno

Galente vodja porodica Gambino Kako je „ Tajmm“ saznao, sukob Galante – delakroće prostire se od Menhtna do Kanade. 11

Svitac

mafija

Prve ţrtve su bile dvojica špijuna koje je Galante podmetnuo meĎu delakroćeve ljude. Anjelo ( italijanski „ jagnješce“) bio je brz: njihova tela nisu nikada pronaĎena. Zatim je posalo revolveraše u Harlem da pobiju nešto trgovaca heroinom- i raširio glas da je to Galanteovo delo. Cilj krvave intrige bio je posvaĎati Galantea i crnog kralja droge, Leroja ( „Nikija“) Bernsa. Federalni agenti uhapsili su 16. Marta Bernsa, pre nego što je do svaĎe došlo. Kod njega s našli heroin za milion dolara. Pušten je pod kaucijom od 300 000 dolara, koje je smogao zaloţivši svoj posed u Pontijaku ( Mičigen) , vredan milion i po dolara.

Ozbiljni poslovi Golante bi mogao da pobedi u toj svaĎi , delimično i zbog svoje silovitosti. „ On ima pristalica širom SAD . Delakroće je mali provincijalac. Njegova baza je uvek bila „Mala Italija“ ( njujorški italijsanki kvart), i ja ne mstram da će on imati dovoljno volje ili pameti da kontroliše šire grupe ljudi „, kaţe Remo Franćenskini, poručnik njjorške policije. Neki gansteri već pokušavaju da pridobiju Galanteovu naklonost, prodajući mu svoje poslove za male pare. Tako je Galante tako reći budzašto kupio klaĎenje i lihvarenje na ţelezničkoj stanici Pansilvanija, posao koji godišnje donosi pola miliona dolara. Drugi gangsteri uključujući i neke Delakroćeve ljude, prodaju mu krojačke radnje po Menhetnu u kojima crnkinje i Portorikanke rade za 3 dolara na sat( sindikalna satnica je 4,18 ). Odeća iz tih divljih radnji prodaje se kasnije u legalnim prodavnicama širom zemlje. Stručnjaci smatraju da se samo od jedne takve radnje Galante ima 100 000 dolara godišnje. U slučaju da se Galante i Delakroće uzajamno urnišu do kraja, sa strane čeka Antonio ( „ Bistri Toni“) Koralo, 64 godine, koji je nadimak stekao izvrdavajući gotovo sve optuţnice do sada, dignute protiv njega, uključujući i krupnu proneveru , drţanje narkotika i podmićivanje drţavnh sluţbenika . Ipak je dva puta zatvran zbog iznuĎivanja, što je delovalo da ispusti uzde. „Porodicu“ je bi preuzeo neki Jesenas je Koralo ipak povratio vlast nad „porodicom“ Lukese, udesivši – uz Galanteovu izdašnu pomoć – da Papdio bude ubijen.

Iste večeri kad je uhapšen berns, Delakroćeov doušnik Gvido „Lutka“ de Kertis ubijen je naočigled prolaznika i policije u Istočnoj 28. Ulici na Menhetnu. Policajac je uhapsio ubicu, Dţozefa Dţejţija, 26- godišnjeg KanaĎanina. Neki ljudi u policij iveruju da je ovo ubistvo posledica privatne svaĎe oko prav na kocku u Kvinsu. Sumnjičavei Delakroće, poslao je ljude u Montreal , vaţnu kariku Galanteovog lanca droge, da tamo pristisnu protivnika. I pored napora nisu našli dokze da je Galante neredio ubistvo De Kertisa. Osim revolverske, Delakroće je organizovao i propagandnu ofanzivu protiv svog suparnika. Ţali se svim poslovnim prijateljima kako reklama oko Galnteove trgovine drogom privlači paţnju javnosti na mafiju, a to je loše za poslove. Očekuje se da će konačno svedočiti pred komisijom ( mafije) da je Galante mutivoda koji ne moţe na miru da radi svoj posao , pa je tako i nekvalifikovan za „kuma“.

Svitac

mafija

dripci iz čikaškog podzemlja hoće da pruzmu vlast. Zasad još uvek ne diraju glavne starce, Akarda i Ajupu ( kome je 70 godina) , ali mogućno je da će revolveraši rešiti kadrsovska pitanja viših slojeva čikaške mafije. Od 21 ţrtve obračuna u protekle tri godine, malo je bilo cinkaroša i nezgodnih svedoka. Većina su gangsteri, meĎu kojima i Sem Đankana, bivši voĎa „ Društva“ koji je abdicirao 1685. I Ričard Kejn, bivši pajkan i Đankaninj pomoćnik. Poslednji u nizu je poznati strelac i egzekutor Čarsl „Čak“ Nikoleti, 62 godine. Dobio je 29. Marta tri metka kalibra 38 u glavu, dok je sedeo u svom plavom „ olsmobilu“ ispred jedne poznate kafane u Čikagu. Konac delo krasi – za svaki slučaj ubice su bacile i zapaljivu bombu na auto.

Dţozef Bonano. Drugi, ali diskretnije umešan kandidat za krunu njujorškog kriminala je bivši Galanteov gazda, Dţozef Bonano. Protiv njegovih ambicija radi vreme- njemu je 71 godina. Pored toga počinju i drugge teškoće: u februaru je ubijen Frenk „Bomp“ Bompensijero Bonanov glavni saveznik na zapadnoj obali i – na ţalost – dostvljač FBI. „ Bomp“ je jedan od dvadeset ljudi koji su protekle dve godine pobijeni veoma profesionalno,l automatskim pištoljima kalibra 22 sa prigušivačem.

Jedna od čihaških zvezda u usponu je i Dţems „Turčin“ Torelo 46 godina, roĎen je u Ciceru, glavnoj bazi Al Kaponea u svoje vreme. FBI kaţe da je Torelo bio tako dobar revolveraš da mu je Đankana dao nekoliko kladionica čikaške Zapadne strane. To je bil ooko 1960. A sada Torelo drţi celu čikaššku kocku. Skromno ţiv u Ciceru sa ţenom.U slučaju Torela najbolje se vidi sadistička stran celog posla, jer je on ne skriva mnogo. Prisluškujući telefon, FBI je otkrio njegov plan da jednog voĎu iz Čikaga namami u Majami, na voţnju motornim čamcem, zakolje ga i njime nahrani ajkule. To je sprečeno. Na drugom snimku telefonskog razgovora Toreo se hvalio kako je lihvara Viljema Dţeksona, teškog 120 kg., natako na mesarsku kuku i mučio električnom strujom :

Metodi i ţrtve U Čikagu se vodi drugačija vrsta „ sukoba generacija“. Tamnošnja mafija, zvana „ Društvo“ , nominalno je u rukama Antonija ( „ Velike tune“ ) Arkadija, 71 godine. On mirno sedi u svojoj vili od 126000 dolara u Palm Springsu, ostavljajući dnevne poslove svom predradniku Dţozefu Ajupi, zvanom „ Grlica“ , jer j eu jednom lovu utamanio stotine tih ptica. MeĎutim, Ajupa je manje efikasan u poslu nego u lovu: kaţu da nema organizacionih sposobnosti i da zato mlaĎi 13

Svitac

mafija

„ Tri dana je visio na tome dok nije raskinuo“, kaţe Torenlo uzbuĎeno, : „ kako se samo koprcao na toj kuki. Polivali smo ga vodom da struja bolje ide, a on je vrištao...

Fratiniju iz san Franciska. „Ţivotinje“ kaţe z anjih jedan čovek iz FBI. „ Ti momci su opasni čak i kad ih mafija drţi na uzdi. Ali sad kad se otkinu, mnogi će stradati.“ ZA Fratijana ( 62 godine) veruje se u policiji da je kao operativac pobio bar 16 ljudi na Zapadnoj obali. Kad su Gambino i čikaški ortaci rešili 1975. da krenu na Zapad, Fratijana su postavili za glavnog delegata. Uz njegov blagoslov on je regrutovao Ricitela ( 50 godina) , umetnika za pljačke koji je emigrirao na Zapad traţeći laki „reket“ i ugled koji nije mogao da stekne meĎu harambašama svog rodnog Bruklina. Sada Ricitelo ima sve više tog ugleda i uticajniji je od svog poslodavca. On je udesio da mafija dobije u ruke 80 odsto od ponografskog posla u Los AnĎelesu , kopj donosi 100 miliona dolara godišnje. Njegov prilaz tome nije baš najprefinjeniji – u januaru j od jedne porno – filmske kompanije isterao 20 000 dolara prostom izjavom: „ Los AnĎeles je naš grad. Dok smo mi tu, ne moţete da radite kako vi volite“. Pomerio se i na sever, ka San Francisku, cedeći nemilosrdno poslodavce po obali. Ali , Ricetelo bi mogao uskoro da prekine posao. Ovih dana id ena tri godine u zatvor, zbog zaista seljačkog poteza; digao je osiguranje od 21 780 dolara, namestivši laţnu provalu u svoju kancealriju... Toni Spilotro . 38 godina, učio je zanat uz koleno Feliksa Aldereizija, „ gospodina dţelata“, čikašk emafije iz prošle dve decenije. Bio je suĎen za ubistvo jednog cinkaroša, ali je osloboĎenm zbog nedostatka dokaza. FBI veruje da je on istrebio dosta mafijninih protivnika bombom i metkom.

Don Vito Đenovezze Na Zapad! Bez obzira na čikaške obračune „ Društvo“ je brzo širilo svoje zapadne poslove. Iako su samostalni mafiozi i drugi ološ operisali u Kaliforniju još od 1940., jedina organizaciona banda bila je „ porodica“ Đţeka Dranje u Los AnĎelesu. Kada je Dronjin neĎak Luis propustio 1971. Šasu da postane gazda ( zvali u ga „odvratni princ“) čikaško „ Društvo“ i „porodica“ Gambino iz Njujorka sklopili u specijalnu nagodbu o eksplatacij Zapada. Frenk Bompensijero, Dranjin „ consinglere“ ( glavni savetnik) i i doušnik FBI , otkrio je detlje arnţmana pre nego što je bio ubijen. Ortaci imaju pred sobom teţak zadatak: da svoju nagodbu silom nemtnu zastrašujućem triju veoma gadnih dripaca, Toniju Spitrolu iz Čikaga, Majku Ricetelu iz Los AnĎelosa i Dţemsu 14

Svitac

mafija

Otišao je u Las Vegas pre pet godina i od 1975. Nadlgleda sve operacije „ Društva“ u tom gradu.

Prilikom prvih susreta, trgovci bi bili uvedeni u kancelariju predsednika kkompanije: na jednom od zidova postojala je mala rupa pokrivena mikrokamerom. Kroz tu rupu, susret bi bio zabeleţen na filmskoj traci. Konačno, kada bi trgovci donosili kofere prepune novca, uvek bi bili sprovedeni u salu uza sastanke. I tu bi proradila druga kamera, skrivena u zvučniku.

KLOPKA U MAJAMIJU 12.12.1982 . NIN ( Sundey Times) Kao i većina novih firmi,, kompanija „din nternešenel investments“ poslovala je prve godine sa mnogo teškoća. Sdirektori su se smestili u prijatnu ali skromniu kancelariju ssa tri prostorije čii su neposredni susedi pedikir i zubar. No, mušterije bi se retko pojavljivale.

Trgovci su počeli da pokazuju sve više poverenja prema novoj posredničkoj kompaniji, pa bi često donosili imanje količne kokaina z aprodaju sitnim trgovcima – jasno, saveznim agniima.

Posle godinu dana, moglo bi se reći da situacija ove firme postaje ruţičastija. Prošlog aprila osoblje j epovećano, a kancelarije su prmeštene u prostoriju zgradu. Tri direktora redovno bi parkirala svoje „kadilake“ ispred kancelarije, dok iz zgrade smeštena garaţa za mušterije koje ţele uz punu diskreciju da iznose i unose glamurozne kofere i pakete.

Klopka u Majamiju je toliko dobro pripremljena da je preţivela čak i nevrovatnu izdaju. U prepodnevnim satima sudbonosnog dana kada je klopka trebalo da se zatvori , savezni javni tuţilac, u nadi da će pre kongresnih izbora pokazali pokazati u kojoj meri se administracija bori protiv trgovine drogom, izjavio je da je vladina operacija z a“ čišćenje novca“ već rezultirala nizom hapšenja širom Floride. No, u tom trenutku kad je on davao svoj izjavu , nijedno hapšenje nije bilo sprovedeno.

Koferi puni novca „ Din investments“ bila je, zapravo, samo fasada – nalik po ideli na laţnu kockarnicu iz filma „ Ţaoka“ – koju je postavila Savezna agencia za borbu protiv narkotika kako bi ulovila velike trgovce kokainom prilikom pokušaja da „ očiste“ ogromne svote novca. Trgovci bi donosili svoj „prljav“ novac – ukupno 19 miliona dolara – a kmpanija „ din“ bi ga pretvarala u „čist“ novac koji bi zatim bio deponovan u renomiranim bankama.

Ipak, dok su radio i televizija prenosili reči javno tuţioca, trgovci su pošli na ugovorene sastanke u kompaniji „ din“ , donoseći sa sobom 15 kilograma kokaina i 250 hiljada zabranjenih pilula stimulansa. Svaki trgovac, je snnimljen, uhapšen i odveden sa lica mesta pre nego što će se po zakazanom sastanku pojaviti sledeći.

Svitac

mafija

Podnete su tako optuţbe za protiv ukupno 62 čoveka meĎ ukojima su tri bankara i dva pravnika. Nekoilicina je uspela da iskoči iz klopke i da svoj „ očišćeni „ novac iznese iz zemlje. Operacija „ Sabljarka“ , kako je nazvana ova akcija, prestvlja samo jednu od većeg broja tajnih oeracija koje sprovode ljudi iz FBI i Savezne agencije z aborbu protiv narkotika. No, sve češće su čuju pitanja da li su ovakve akcije u redeu, a posebno, da li moţda FBI navodi ljude da čine zločine koje u suprotnom ne bi počinili.

Maskirani agenti FBI pokrenuli su u Majamiju porno distributersku firmu, specijalizirajući se u knjigama i filmovima i pokušavajući da uspostavi vezu sa voĎama organizovanog kriminala koji kontrolišu taj sektor. Posle dve godine truda, iznete su optuţbe protiv 47 ljudi. U sietlu , u drţavi Vašington, agent FBI predstavqao se kao bogati investitor koji ţeli da otvori kockarnicu, mada je kockanje u ovoj drţavi zabranjeno. Nudeći mesečni „ konsaltant fi“ ( honorar za savete), uspeo je da potkupi utisajnog lobistu u zakonodavnom telu i da preko njega stupi u pregovore sa druge dve veoma uticajne ličnosti u drţavi.

Dve kongresne komisije upravo ispituju etničku opravdanost tajnih operacija meĎu kojima se ističu sledeće. Ljudi se iznajmljuju

U okviru operacije „ Škorpija“, koja je još u toku , Agencija z aborbu protiv protiv narkotika osnovala je komapniju za prodaju hemijskih sastojaka koji se mogu koristiti u pripremi zabranjenih droga.

Agent FBI Dţo Pistons proveo je punih pet godina u Njujorku , daleko od porodice i prijatelja, ţiveći kao siledţija po imenu Dani Brasko. Privukao je prvo paţnju mafijašk eporodice Bonano kao navodni provalnik i lopov nakita, a zatim je kao preporuku prikazao ugovore i novac stečen ilegalnim barom na Floridi ( ovaj klub, zapavo nije bio drugo da još jedna klopka FBI uperena protiv nezakonitog kockanja i korupcije policije).

U Atlanti, savezni agentisu se pojavili kao krijumčari droge kojima je potrebna zaštia policije. Potrošivši 30 hiljada dolara na ime kita, dobili su ono što su traţili . MeĎu mnogima koji su osuĎeni za primanje mita , našli su se jedan šerif, šef policije i lokalni sudija.

Sa takvom reputacijom , Pristons je mogao da „ preporuči“ postavljenje još jedne klopke u Milvokiju. Pristons je bi ona pragu svog najvećeg uspeha – da bude primljen u porodicu Bonano - kada je FBI morao da ga povuče jer su gazde traţile da ubije člana suparničke mafijaške porodice. Kada je njegov identitet konačno razotkriven, njegovi drugovi mafijaši su u prvi mah odbili da veruju u tačnost takve tvrdnje i optuţili su FBI da ga je kidnapovao.

Istraţni biro ratko priznaje neuspeh. Jedan tajn iagent se oporavlja u Atlnati pošto su njegovi partneri pokušali da ga hhicem iz pištolja ostave trajno bez nosa. Smešno je jedino što je ovaj agent nastradao jer je jer jke suviše dobro igrao svoju ulogu: dvojica prevaranata sa kojima je radio poverovali su da im je ukrao njihov deo.

Svitac

mafija

Nesrećni agent je uspeo da pobegne i da se sapase zahvaljujući isključivo činjenici što je obelodanio svoj identitet. Ipak, tajna operacija koja je izazvla najviše kontraverznosti, ostaje i dalje „Abscam“. Komisije koje će idućeg mesecca podneti svoje izveštaje , zabrinute su što ni za jednog kongresmena s kojima se kontaktiralo radi podmićivnja , nije postojala prethodna sumnja da će biti spremni da prihvate mito. Kongresmene su sa FBI šeicima upoznali korumpirani posrednici koji su bili plaćeni na osnovu broja uspostavlljenih veza.

Koker, koji je duže vreme bio stanovnik Sjedinjenih Američkih Država, umro je u svojoj kući u Koloradu, gde je živeo sa drugom ženom Pem.

„ U svemu tome oseća se donekle ukus 1984. „, kaţe sluţbenik uKongresu. „ Jednostavno , teško je prihvatiti pomisao da je svuda ok onas prisutna vlada koja pokušava da ljude dovede u iskušenja“. No, Flojd Klar, predsednik komisije za FBI koju je oformilo Ministarstvo pravde, bran „ Abscam“ i druge tajne operacije. „ Mi ljudima jasno dajemo do znanja koj ij cilj: na njima je da odaberu d li će prihvatiti ili ne.“

Njegov agent Beri Maršal potvrdio je da je pevač umro, ali nije naveo od koje bolesti. "ITV njuz", međutim, navodi da je Koker izgubio bitku od raka pluća. Maršal je rekao da je Koker bio "prosto jedinstven" i da će biti "nemoguće da se popuni praznina koju je ostavio u našim srcama". "On je, bez ikakve sumnje, najveći rok/soul glas iz Britanije - i ostao je isti ceo život. Izuzetno talentovan, prava

UTIHNUO ČUVENI GLAS Džo Koker preminuo u 70.

zvezda, ljubazan i skroman čovek koji je

godini VIDEOBlic, Agencije | 22. 12. 2014. -

da "svi oni koji su ga slušali uživo, nikada

19:26h

voleo da nastupa", kazao je Maršal i dodao ga neće zaboraviti".

08:15h | Foto: FoNet | Komentara: 133

Džon Robert Koker rođen je 20. maja

Džo Koker, čuveni rok i bluz pevač,

1944. godine u Šefildu, u kojem je živeo do

preminuo je juče u 70. godini, javio je Bi-Bi-Si.

šezdesetih godina. Već 1961. je vodio "dvostruki život" - danju je radio na benzinskoj pumpi, a noću je pevao po klubovima.

Svitac

mafija

Njegov međunarodni uspeh kao bluz-rok

Na listi 100 najvećih pevača magazina

pevača počeo je 1964. Džo Koker je snimio

"Roling Stuon", Koker je zauzeo 97 mesto.

40 albuma i imao niz turneja širom sveta,

Koker je živeo u Krofordu u Koloradu,

navode "ITV njuz". Poslednji album, pod

mestu sa manje od 500 stanovnika, gde je

nazivom "Fire It Up", snimio je 2012.

sa suprugom Pem osnovao "Kokerovo

godine.

dečje udruženje" za podršku lokalnoj omladini. Pre par godina u tom mestu je

Koker se 70-ih godina prošlog veka borio

otvorio i "Mad Dog Cafe". Poslednji

sa alkoholom i drogom, što je usporilo

koncert održao je u junu prošle godine u

njegovu karijeru koja je ponovo krenula

Londonu, a u Beogradu je oduševio

uzlaznom putanjom 1982. godine sa

publiku krajem maja 2011. godine

pesmom "Up Where We Belong". Ostaće upamćen po dubokom, hrapavom

Obraĉun u srpskoj mafiji :

glasu i specifičnim pokretima na sceni,

KRATKI RAFAL U DUGOG

posebno desnom rukom. Pevač i tekstopisac iz Šefilda, u karijeri

NIN 1. Januar 1993 godina.

dugoj više od 40 godina, iznedrio je

Autor: Branko AnĊelković

mnoge hitove, od kojih su najpoznatiji "You Are So Beautiful",“Unchain My

Prošle nedelje u Novom Sadu u blizini kafea “ Cepelin“ ranjen je Branislav Lainović Dugi, uspešni novosadski privrednik poznatiji kao aktuelni komandant Srpske garde. Po najnovijim vestima, Lainović je van ţivotne opasnosti i uspešno se oporavlja posle sloţene operacije. Ranjenika, pored pripadnika MUP-a, čuvaju i specijalci iz Srpske garde koji čine “nevidljivo “ obezbeĎenje. Nadleţni policijski organi još ne daju opštirnije informacije o ovom slučaju osim što je indirektno demantovana prva vest da su napadači uhvaćeni, odnosno da je Lainović kidnapovan iz bolnice. Zbog ćutanja zvaničnika sve su brojne pretpostavke o motivima ovog obračuna.

Heart" i "Up Where We Belong" - tema iz filma "Oficir i džentlmen" - te interpretacija pesme Bitlsa "With A Little Help From My Friends". Njegova interpretacija pesme "With a Little Help from My Friends" izbila je na sam vrh top liste u Britaniji 1968. Tu pesmu je otpevao i na Vudstoku 1969. Hit singl iz 1975. "You Are So Beautiful" zauzeo je peto mesto na listi u SAD. Za pesmu “Up Where We Belong”, koju je uradio u duetu sa Dženifer Vorns, primio je nagradu Gremi 1983, a 2007. mu je uručen OBE za doprinos muzici. Iste godine primljen je u Hol slavnih u Šefildu.

Svitac

mafija

S jedne strane, ovaj neuspešan pokušaj ubistva vezuje se kako neki tvrde za sumnjivu prošlost Branislava Lainovića Dugog I njegove poslove “nečiste “ poslove na Zapadu i Vojvodini. S druge strane, Lainović je javno u poslednje vreme oštro odreĎivao ratne profiteer i sitne kriminace, čak je I poslove sa kockarskim aparatima dovodi u vezi sa ličnošću srpskog premijera, doktora Radomana Boţovića. U reviji “Srpska reč“ loše je govorio o Šešelju, a povodom Kneletovog ubistva “progovorio “ je o nekim odnosima unutar beogradskog podzemlja. Lainović je, takoĎe, svojevremeno izneo teške optuţbe na račun SPO grupe u Srpskoj gardi,koja je, po njegovim rečima, spremala graĎanski rat u Srbiji i tu optuţio Simu Dubajića kao glavnog dobavljača oruţja.

kasnije osnivač i finasijer Srpske garde, koji je iz zasede ubijen pred svojom kućom početkom avgustva 1991. Na jesen 1991. gine i njegov veliki priljatelj ĐorĊe Boţović Giška suosnivač i komandant Srpske garde za čiju pogibiju mnogi i danas tvrde da se desila pod misterioznim okolnostima. Na sličan način kao i Beli, u maju 1992 . rafalima iz kola eliminisan je i Mladen Ćirić MlaĊa, jedan od članova beogradskog podzemlja, kada je sa suprugom išao u Višnjicu na splav “Nana “. Dvadesetak dana kasnije ubijen je na Bulevaru revolucije I njegov prijatelj Aleksandar Vukić. Za obojicu se pričalo da ne stoje najbolje sa Aleksandrom Kneţevićem Kneletom čija je smrt ove jeseni u hotelu šHajat uzburkala Beograd. Knele je takoĎe bio poznat po tome što ga je, ako štićenika, uzeo Giška. Ova ubistva uglavnom nisu razjašnjena do dan – danas, kao što se već mesecima ništa ne zna ni o nestanku Isa Lera Dţambe vlasnika detektivske agencije “Karmen”. TakoĎe, nije razjašnjen ni slučaj podmetanja eksploziva, pre godinu dana, u Lainovićevu diskoteku “Paradizo” u Novom Sadu, kada je prvi put pokušan atentat na njega. Za sve bivše aktere ove krvave drame tvrdi se da su bili članovi podzemlja ili da su ne neki način imali veze sa organizovanim kriminalom. Za neke se isto tako priča da ih je ”regrutrovala” policija za rad na poverljivim poslovima” kao i da je policija sama umešana u neka od tih ubistava. Pored toga, i Beli i Giška bili su na čelu Srpske garde čije se ime i dalje vezuje za SPO iako se Garda danas vodi kao nadstranačko udruţenje a Dugi je to još uvek.

No, bez obzira što je motiv ovog oruţanog napada, ovo je samo još jedna u nizu profesionalno izvedenih “operacija “ koje su se do sada uglavnom dešavale u Beogradu. Talas spektakularnih ubistava, u kojima su svi akteri na neki način povezani, počinje sa smaknućem boksera Andrije Lakovića u noćnom klubu “Nana “ marta 1990. Godine. Jedan od osumljičenih za to ubistvo bio je I Branislav Matić Beli 19

Svitac

mafija

Likvidacija je očigledno bila planirana jer je Popović svakodnevno oko 15 časova dolazio da vidi da li majstori vredno rade na renoviranju prostorija u zgradi ( pored hotela “Palas “) u kojoj je trebalo da zajedno sa ortakom otvori kockarnicu , za koju je, kako tvrde njegovi prijatelji, bez problema dobio dozvolu. Doduše, dva dana pre ubistva, Popović je rekao da ima ozbiljnih teškoća oko kockarnice, ali to nisu bile komunalne ili finansijske. U podzemlju se sa izvesnošću tv rdi da se neko drugi, organizovniji ( uprkos tvrdnji da je ta patriotska organizacija rasformirana) , jači I u većoj milosti vlasti, umešao i Popoviću postavio uslove pod kojim će kockarnica raditi: zapravo, reč je o ogromnom reketu, nasilnom preuzimanju kompletne kockarnice, ako što je to već učinjeno, na primer, sa nekim uspešnim privatnim kasapnicama, ili likvidaciji, čiji počinioci po pravilu ostaju neotkriveni. Recept je ustaljen i efikasan:, ţrtva prilazi automobilu, zastaje i postaje nepokretna meta, što je idealan trenutak za besomučne rafale u telo i glavu. Ovakav način ubistva kao da je postao uobičajen kod nas i za neupućene slovi kao visokoprofesionalan, što je , inače, basmislica ako se zna kako se to u svetu radi. Izvesno je samo da ovaj način ubijanja u Beogradu vodi poreklo sa ratišta u Hrvatskoj i Bosni I ima veze sa praksom u etničkim čišćenjima. TRAG PROŠLOSTI: Dragan Popović Dadilja, taksista do 1985. bio je iste godine zajedno sa nerazdvojnim kolegom Draganom Vujasinovićem Vujom osuĎen na 15 godina zatvora zbog ubistva Ranka Rubeţića ( ostali saučesnici Boris Petkov i Bojan Petrović bili su osuĎeni na po 8 godina).

Tako mnogi tvrde da su uzavrle političke strasti i kriminalu počeli da daju političko obeleţje. Zato je na pitanje da li je reč o političkim ubistvima ili o obračunima jugoslovenske mafije teško odgovoriti, jer argumenata ima samo u insuinacijama, naročito u ovakvim okolnostima kada se jedno sa drugim prepliće.

Autor knjige :” Vidimo se u ĉitulji” , Vojislav Tufegdţić, novinar Beogradsko podzemlje RAFAL U DADILJU VREME, 24. Jul 1995 g. Autor: S. Miletić Dragan Popović ( 40) , u podzemlju poznatiji kao Dadilja, ubijen je 17. jula u po bela dana u centru Beograda rafalima iz automatskog pištolja “ hekler i hok “. Ubica je pritrčao Popoviću i njegovoj 21 – godišnjoj prijateljici u trenutku kad su izašli iz zgrade broj 23 u Ulici Topličin venac, i u Dadilju ispalio tri kratka smrtonosna rafala. Dva hica pogodila su i devojku ( u nogu i ruku) , koja je uspela da sedne u automobil ”reno 5 “ ( Popovićev dar ) i utekne kao što je to učinio I ubica, ali u suprotnom smeru.

Svitac

mafija

Sudeći po svakodnevnim neotkrivenim ubistvima čini se da je Vuković bio u pravu I da bi teško mogle da se ospore njegove reči izgovorene u dokumentarnom filmu “ Videćemo se u čitulji.” Jedino nije predvideo da će se krug sve vise I brţe širiti I da ubice takoĎe čeka metak novih ubica.

Vrhovni sud je smanjio kazne na 12, a pušteni su na slobodu posle osam i po godina robijanja. Rubeţić je bio jedan od prvih čelnika beogradskog ganga, koga je tadašnja vlast ( SDB) koristila za likvidacije političkih protivnika Socijalističke Jugoslavije u inostranstvu. Smatra se da je ubistvo Ranka Rubeţića početak organizovanih ( kriminalci, policija, SDB) likvidacija saradnika naših tajnih sluţbi koji su postali neugodni i kompromitujući. Zna se sa izvesnošću da su, na primer, Rubeţić i njegova grupa, u kojoj je bio i jedan naš vrhunski falsifikator i samozvani slikar koji nikako u Beogradu da stekne zvanje umetnika ( Tapi u sudskim spisima piše : sardnik SDB) po nalogu u Nemačkoj ubili Stjepana Đurekovića, bivšeg direktora INE. MeĎutim, kad se Rubeţić usled upotrebe narkotika otkačio i počeo da preti i ucenjuje neke istaknute ličnosti ( Jova Popović, inspektor SUP Biţić) , Vuja, Dadilja, Bojan i Boris su ga ubili pošto im je obećano da neće biti suĎenja. Njihovom zaprepašćenju nije bilo kraja kad su im u ime naroda bile izrečene presude u beogradskom Okruţnom sudu. Jednostavno, bili su navučeni. Ipak, po izlasku iz zatvora Dadilji i Vuji je bilo omogućeno da se veoma brzo obogate. Obojica su poslovali sa naftom, vozili crne mercedese I BMW i bili telohranitelji dece naših vrhunskih političara. Dadilja je imao i nekoliko kockarnica u Beogradu, a bio je svojevremeno dobar prijatelj sa Goranom Vukovićem, koji je na sličan način ubijen posle javno iznete tvrdnje da su ljudi u vlasti oformili odred smrti od najmljenih ubica, naouruţali ih i sačinili spiskove za odstrel.

ORUŢJE: Istog dana kad je ubijen Dragan Popović iz “ hekler i koh“ pištolja, oruţjem iste marke pucano je i u kafiću “ Dambi “ na Zvezari. Otkud polava tog skupog oruţja nekad uvezenog samo za elitne pripadnike Saveznog I Republičkog SUP ? U vreme sukoba u Hrvatskoj to oruţje je deljeno isključivo proverenim partriotima spremnim da brane srpstvo kao paravojne formacije, iako se znalo da je reč o mnogim proverenim i zloglasnim kriminalcima. Primera radi, Srpska dobrovoljačka garda ostala je tako bez svog gotovo kompletnog komandnog kadra, čiji su viši oficiri završili u zatvorima zbog počinjenih zločina I razbojništva nakon povratka sa ratišta. Mnogi od njih su kasnije zadrţalo oruţje I dobili dozvole za nošenje pištolja “ hekler i koh“ iako to zakon izričito zabranjuje. To se videlo, na primer, na suĎenju u beogradskom Okruţnom sudu Vasu Pavićević, optuţenom za ubistvo, kad je sudnica bila puna kriminalaca koji su pratili process i morali na ulazu da predaju sudskim čuvarima oruţje, meĎu kojima je bilo i nekoliko pomenutih pištolja. Svi su imali uredne dozvole za oruţje izdate u SUP. Trabunjanjima o ilegalnom posedovalnju ovog oruţja ni najnaivniji vise ne veruju. Dragan Popović Dadilja nije poslušao svoje prijatelje i nije se povukao duboko u ilegalu kao većina njih.

Svitac

mafija

Verovao je da će uz podršku zaštitnika, koji su mu očigledno okrenuli leĎa, izaći na kraj sa našim nejvećim kriminalcem, čiji apetiti sve vise rastu uprkos ogromnom plenu donetom sa ratišta. Dadilja je izašao na brisan prostor i bio pokošen. O eventualnom otkrivanju ubice i intenzivnoj istrazi zbilja je smešno govoriti.

padobranske brigade ‟‟Falgore‟‟ patroliraju Palermom. Vojnici sa isukanim dugim cevima , istina, proizvode odreĎeni psihoefekat, demonstraju ( ili zamenjuju ?) prisustvo drţave. MeĎutim, oni samo mogu biti efikasni protiv banditizma, ali ne i protiv mafije, kojoj je banditizam samo jedno od lica.

Kako izgleda prava mafija

Pravo prisustvo drţave vidjelo se polovinom jaunara ove godine . Tada je u Palermu, bez ijednog ispaljenog metka, uhapšen Salvatore Riina, prvi čovek Kupole, najvišeg organa mafije. Je li to drţava konačno uspjela udariti u glavu mafije? Ili su se neki rukovodioci jednostavno otarasili Riine, na čiju dušu se stavlja direktno ili posredno učešće u 150 ubojstava i drugih najteţih zločina. Kada se spominje talijanska mafija, obično se misli na onu sicilijansku ( Koza nostra), Kalbrijom vlada Ndrangeta, a Napuljem i okolinom Komora. Tri sestre ne zalaze jedna u drugoj u posjed. Ni italoamerički mafijaši bez posebnog dopuštenja ne dolaze u Italiju, kao što ni Talijani ne posećuju SAD tek tako, po svojoj volji.

VAVILONSKA “OMERTA“ VREME: Mirko Mlakar ; 8 februar 1993. Prošle je godine u njujorškom Bruklinu bilo suĎenje Dţonu Gotiju , “ bosu svih bosova “. Na sebi je imao odjelo od 2000 dolara. Presudu je saslušao ne trepnuvši. Dotad nepobjedivi i nedodirljivi mafiozo osuĎen je na doţivotnu robiju. Krajem maja iste, 1992. Godine, ubijen je sudac Đovani Falkone, glavni drţavni borac protiv mafije u Italiji. Mafija je znala sve u vezi njegovog dolaska u Palermo. Aktivirano je hiljadu kilograma dinamita postavljenog u kanal ispod auto- puta. Sucu Falkoneu, njegovoj supruzi i policajcima nije bilo spasa. Nepuna dva meseca kasnije, na sličan način su završili Falkoneov naslednik Paolo Borselino i njegova pratnja. Uspaničena drţava na Siciliju šalje vojsku. Pripadnici

Talijanska mafija poznati oblik dobila u prošlom stoleću. Kao što je još 1877. Uočio Leopoldo Franketi, na Siciliji ( i uopće na zaostalom jugu Italije) privatni autoriteti znatno su snaţniji od društvenih i drţavnih, pri čemu su ovi prvi uvjek utemeljeni na nasilju, te sa sposobnošću da stvaraju nelegalni društveni sistem. Još u prošlom vijeku izgeladalo je da se nepisana pravila o zaštiti i solidarnost meĎu Sicilijanci, koja su utvrdila vlast “padrona “ , mogu srušiti samo snagama izvan Sicilije.

Svitac

mafija

Taj je otok postao svojevrsnim specijalnim područijem Italije, test za silu i umešnost drţave. Mada je Musolini imao izvesnih uspeha u “pacifikaciji “ juga Italije , I toplo – hladnom politikom prema gazdama familija, mafija se pokazala jačom od svake drţavne intervencije. Jer, mafija je već bila u drţavnim strukturama. Na primer, obračun sa terorizmom u Njemačkoj ( RAF) , pa i u Italiji (“ Brigate rosa” I sl. ) bio je ralativno lak posao , ne samo stoga što je socijalna baza radikla bila dosta uska nego posebno zato što na strani drţavnih struktura ili partnera tih organizacija. Suprotno tome, u pokušajima s mafijom, linija fronta nije jasno postavljena, odnosno suradnici ili beneficijari mafije ĉak su I u onim kracima drţave koji su neposredno zaduţeni za borbu protiv mafije. No opet nije reĉ o “ mangupima u našim redovima“, već o sistemu zmijske, cikcak stvarnosti, specifićnom spoju tajnosti I javnosti, vezama kriminala sa drţavnim I finansijskim moćnicima. Društvo, u stvari, ţivi svoj svakidašnji privid, realnost je negdje izmeĊu.

kristijana, nastala nakon rata kao proutljevičarski pokret) , zatvarale su oči uvek kada je trebalo. Mafija je uzvraćala pumpanjem glasova, ili proganjanjem sindikalnih aktivista, čime se u Americi usput bavio I Al Kapone. MOŢE I U NATURI: Svaki peti trgovac u Italiji plaća “reket “. Najrizičnija je Kalabrija. Na “špicu “ talijanske čizme harači se 47 odsto trgovaca. Rekorder meĎu gradovima takoĎer na jugu: reket je sudbina tri petine trgovina. Po istraţivanju Konfomerĉa ( trgovačke konfederacije, tj. Komore) prije dve godine je – procenat trgovaca koji su plaćali ( „pico‟ ili „macetu‟ na jugu iznosio 3,5, u središnjem dijelu- 17 , a na sjeveru Italije samo 11.

Bolji poznavaoci tvrde da na Siciliji ( ukupno nešto vise od pet milijuna duša) mafija kontrolira bar pola miliona glasova. Samo u Palermu istoimenoj provinciji vise je od 30 mafijaških porodica. Računa se da one “drţe “ 180 000 glasova. Kako ? Svaki klan prosječno broji 120 članova, a svaki od njih upravlja sa po pedesetak glasača. Prijatelji glasaju za prijatelje gazdinih prijatelja zbog novca, nečeg obećanog, naprosto su ucijenjeni ili ne vide da bi im bilo bolje pod novom političkom garniturom. Lokalne vlasti, stalno krščanskodemokratske ( Demokracija

U polovini slučajeva traţenja nisu prelazila milijun lira ( u to vrijeme 1300 maraka, otprilike polovina place srednjoškolskog profesora) ali su u dvanaestini primera prelazila I deset milijuna . IznuĎivači preferiraju keš, ali u četvrtini slučajeva se zadovoljavaju I u nature, tj. Robom koju 23

Svitac

mafija

dotični trgovac prodaje. Reket je operacija koja se izvodi u tišini: tek svaki deseti „prosećeni‟ iznuĎivanje prijavi organima reda. “ Prijavi se odmah !“ glavno je pravilo asocijacije 150 trgovaca I malih preduzetnika u gradiću Kapo d‟ Orlando , na pola puta izmeĎu Palerma i Mesine. Njihov predvodnik Gaeetano Graso, inaĉe profesor filozofije, kaţe da se ne boji. “ Strah je sinonim usamljenosti “, govori ovaj ljevičar koji je stalno u društvu – naoruţane pratnje. Do sličnog antireketskog samoorganizovanja, zajedničkog probijanja tisane, došlo je u Ostiji. Reformirani komunisti ali I drugi ljevičari u Italiji, do prošle se godine lakše mogu prepoznati po otporniku u reveru. Na ideju je došao Nikola Korfado, student čijeg du oca , sindikalistu PDS ( Demokratska partija levice, većeg kraka bivših komunista) , ubili pripadnici Komore. Prodajom malih elektronskih elemenata koji se instaliraju na prsa, financira se udruţenje koje se bori proiv reketa I drugih aktivnosti Komore u Napuljskom zaljevu. Pokret opora mafiji na poslednjim parlamentarnim izborima, u aprilu 1992. dobio je najviši politički oblik: Rete ( mreţa), sa teţištem na Siciliji, osvojila je dva- tri odsto glasova svih graĎana Italije . Izgleda malo, ali uspeh ove mlade stranke je u tome što je na jugu uspjela da okupi poštene pripadnike kršćanskih demokrata e socijalista I komunista koji nisu ( bili) zadovoljni ( ne) efikasnošću “ partitokokracije” u borbi protiv mafije kao najvećeg zla na jugu Italije. Lega nord ( Liga za sjever) je pokret koji hoće Italiju kao ( kon) federaciju izrazito razvijenog sjevera, srednje razvijenog središta zemlje I nerazvijenog

juga, s tim da se pare od poreza ( gotovo potpuno) ostaju tamo gde su ubrane. Umberto Bosi , koji je na čelu Lege kaţe da će sjever Italije odvesti u Evropu, sa jugom ili bez njega. Prtom se cjeli jug izjednačava sa mafijom. Ipak, upravo se prošle godine , I to baš u Milanu, počelo odmotavati klupko velikih korupcionaških skandala u kojima se kao zrele kruške počeli padati funkcioneri socijalista, kršćanskih demokrata, ali I komunista. U operaciji “ Čiste ruke ” dosad je isplivalo stotine primejra korupcije, kriminalne povezanosti političara, administracije, projektanata I poduzimača u velikim javnim radovima. Docent Franko Kacola, autor knjige “ O korupciji – fiziologa i patologa jednog političkog sistema ”, primećuje da je u Milanu sistem “ tandeti “ ( “plave kuverte “, mito i korupcija) na industrijskom stupnju, vioko sofisticiran, a da je na jugu Italije organiziran i criminal na niţem tehnološkom stupnju, te da uključuje nasilje, što na sjeveru još nije slučaj. HEROINSKI PRAVCI: U Interpolu i meĎu drugim istraţivačima kriminala, kinska mafija – Heisinuei – poznata je pod imenom Triada: simbolični, spoj neba, čovjeka I zemlje. Organizacija je nastala u 17. Stoleću da bi slično svojoj talijanskoj sestri , od invazora branila tada vladajuću dinastiju Ming. Pretvara se u tajno društvo protivnika ( uticaja sa ) Zapada, da bi u polovini ovoga vijeka bila na strani, pa I u sluţbi Čang Kaj Šeka. Nakon pobede crvenog Mao Cedunga, deo članstva bjeţi na Tajvan, a dio se skrasio u Honkongu.

Svitac

mafija

U toj drţavici ( pod Britancima) nastaju temelji nove organizacije, koja postaje toliko snaţna da moţe krenuti u “osvajanje “same Amerike. Stara Triada, a u početku i nova, ambicioznija dokazuje se preteţno iznuĎivanjem novca I usluga od sunarodnjaka, dakle, radi upravo ono što se sada zbiva u Italiji.

troši u raskoš , mrtav je novac. Trijade posebno ulaţe u trgovinu random snagom . U KIni se regrutuje hiljade ljudi koji ne mogu naaviti ( laţne) dokumente I platiti put do “obećane zemlje “, do koje se dolazi I preko Tanzanije, a prije neku godinu I preko Jugosalvije. Kada budu dopremljeni do neke zapadne zemlje, uslugu otplaćuju višegodišnjim , naravno, ilegalnim radom. Nakon što se oslobode duţničkog ropstva , te ako su se iskazali odanošću, od poslovodstva klana mogu dobiti novac za frestoran ili koţarsku radnju . Milost će otplaćivati , primerice, tako što će meĎu začinima koje dopremaju bitii droga. A Heisinuei je u poslednjih pet- šest godina zauzeo prvo mjesto u svjestskoj trgovini heroinom.

Samo u Honkongu je pedeset mafijaških klanova, meĎu kojiam postoji podjela “ţivotnog prostora“ . Tako su do Italije stigli , preko Pariza I Londona, pipci “Crvenog sunca u zoru “, Taoa ( najraširenije porodice koja dolazi iz Šangaja) I tri kanonske porodice koje za simbol imaju zmaja. Prije dve godine “okupirani “ su Kinezi u Nizozemskoj, a sada navedene porodice “zavode red “ meĎu talijanskim Kinezima, koji ţive u dojelovima grada u kojima –zvanično- nema ni tuča, ni kraĎa. MeĎutim, ako drţavne sluţbe nešto ne biljeţe, ne znači da toga zaista nema. Naprosto, 6000 Kineza Milanu , kao I otprilike tolike kolonije Kineza u Rimu ili u područiju Firence – carstva su tisane. Sukoba Kineza I Talijana nema, ali se se gotovo ništa ne zna o tome što se zbiva u zajednicama koje su I ambijetalno potpuno izolirane I ( još) bez ţelje za ikakvim bliţim dodirom sa talijanskom okolinom. MeĎutim, ipak su pohapšenmi momci čija je specijalnost bila “pritiskanje “ restorana. Na prozor bi stvili odgovarajući znak , pa ako vlasnik radnje ni poslije telefonskog poziva ne bi platio , u najboljem slučaju bi doţivo paljenje sladišta. Novac koji se naprosto gomila ili

MAFIOZI – KRTICE : Sve se mafije bave svim onim što donosi nejveće profite: narkoticima, kockom, prostitucijom, zelenaštvom… Da u ovom svaštarenju ima sistema, vidi se kada se “prljavi “ novac iz jednog sektora “ pere “ investiranjem u druge posove ( pornografija ili brodogradnja, svejedno, tj. Zavisno od konjukture) , koje su , u pravilu, u drugim ili trećim drţavama. Usput, italijanska je štampa nedavno iznejla neke podatke o ulasku mafije u Hrvatsku i Crnu Goru. Na jugu Italije, kao I u italoameričkoj mafiji, tačno se zna tko pripada porodici, tko je bos. MeĎutim, problem je u dokazivanju krivice. Na Siciliji nadgledanje odreĎenog područija još prelazi sa oca na sina ili najbliţeg roĎaka. Ili, u obračunima sa onima koji su se usudili prekršili zavjet šutnje, tj. Solidarnosti mafijaša I njihovih jataka ( “omerta “) , još se koriste lupare.

Svitac

mafija

Ali , iz zadrţavanja elemenata nekadašnjeg “ rukopisa” ne smije se zaključiti kako je reč o okoštalim tvorbama. Ako se spektakularna kaţnjavanja izvršavaju puškama za lov na vukove, ili ako se upotrebljava riba opomena, tj. Znak nuţne šutnje, to ne znači da se sada ne koriste I “kalašnjikovi “ , ili da to ubojstvo neće izvršiti neki suradnik odreĎene obaveštejne sluţbe ili pak vikend – ubojica iz Čikaga ( u svakodnevnom ţivotu, recimo, bankarski činovnik ili novinar). Sve mafije, od one u Italiji do kolumbijske, veoma su fleksibilne, spremne na prilagoĎavanje izmenjenim uvjetima u okolini. Ni u tradicionalnoj, italijanskoj mafiji , gotovo da vise nema tipova kao što je zadugli bos okruţen momcima na strojnicama koji se upravo spremaju da upadnu u banku. To je bilo u vrijeme “ prvobitne akumulacije “ pre 60 – 70 godina. U meĎuvremenu je oplajčkani novac stotine I stotine puta bio oploĎen u ilegalnim I legalnim poslovima

Naprosto ako su multinacionalne tvrtke sposobne drmati I drţavama, treba se u njih uvući , ako još ne zavlada njima, a on ih iskorisiti što je vise moguće. Kolumbijski narkomafijaši svete se drţavi stalnim atentatima, otmicama, diverzijama…Nevjerna je drţava – pod pritiskom Sjedinjenih Drţava, raskinula dţentlimenski sporazum vlasti I mafijaša, te razbila vaţan kanal krijumčarenja droge . Ne ubiaju se samo policijski oficiri koji subili toliko drski da nisu primili mito , nego su saradnici “ kralja kokaina “ Pabla Eskobara nedavno postavili sto kilograma dinamita da ekplodira u trgovačkom delu Bogote, I to u vreme najveće guţve. Ubijeno je I ranjeno četrdesetak ljudi. Lani je od mafijaških bombi poginulo 350 policajaca I 300 civila. O snazi mafije I slabosti drţave govori primirije sklopljeno polovinom 1991. Dogovoreno je da se povuče zakon izručenju Americi trgovacca drogom, te da sniţene kazne kolumbijski bosovi odlsuţe u luksuzmin zatvorima. Eskobar, kojem su bila “ zaboravljena organiziranja podmetanja bombe u putnički avion ( preko sto mrtvih) ili atentati na dva predsjednička kandidata – zatvoreničke dane provodio na posebno renoviranoj hacijendi sa koje je I dalje rukovodio narko - biznisom. Kada je predsednik Gavirija raskinuo dogovor I naredio da se Eskobar prebaci u vojni zatvor, “kralj kokaina” je , naravno, pobjegao. Iako mu pada rejting u “ Medeljinskom kartelu “, Eskobar moţe naći utjehu u svom bogatstvu ( procenjuje se na tri milijarde dolara). Za organizaciju se ne treba brinuti : penje se porodica Orejuela.

Talijansкa mafija u SAD je etablirana: vise se ne napadaju banke , nego se mafiozi infiltriraju u vrhove banke ( koje su moţda baš njihovi djedovi ili striĉevi pljaĉkali) , te u moćne multinacionalne kompanije. Oruţja je sve manje, sve je vise špekulacija. 26

Svitac

mafija

HAVAJI JAPANCIMA: Rudolf Đulijani, dobar poznavalac kriminala, tvrdi da je sada, za razliku od vrmena kada je harala Koza nostra, mafijaštvo strogo reorganizovano. Na primjer, Teksasom dominiraju Vjetnamci, Long Ajlend drţe ruski emigranti, a Menhetn, to srce Njujorka, u rukama je velike grupe sa Tajvana.Majkami je mjesto u kome se susreću Kubanci I Italoamerikanci, a u Los AnĎelesu je jaka izraelska mafija. Đulijani smatra da u cijelom svijetu, najviše u Honkongu pa I u SAD, ima 60.000 članova Trijade.

Osim toga, latinoamerička mafija je “in “ u samim Sjedinjenim Drţavama. Zajedno sa kineskom , odnosno azijatskom , predstvlja ono što je bila talijanska početkom stoleća. Po podacima koje iznosi prof. Dţej Albanis, čuveni “mafiolog “, 1963. Bilo je 16 porodica talijanskih mafijaša u 11 američkih gradova, 1980 - 26 u 22 centra, a deset godina kasnije - 24 u 22. Prije trideset godina , samo u pet njujorških familija bilo je, ponekim priznanjima , 2000 mafijaša. Godine 1980. FBI je objavio da u SAD ima izmeĎu dvije hiljade I pet hiljada italoameričkih mafijaša, a prije tri godine njihov broj oscilira izmeĎu 1600 I 3000.

Veličinu njenih poslova pokazuje I jedan njen neuspeh: FBI je u jednom naletu uspio da zapleni heroin u vrijednosti preko milijardu I pol dolara! No, smatra se da je od Trijade veća I moćnija japanska mafija. Jakuce, kojiam se I japanska policija teško moţe suprostaviti , zasad kontroliraju samo Havaje, ali prodiru I u prostituciju San Franciska I u hazarderski Las Vegas. Jedna od poslatica japanske mafije je prodavanje oruĎja na sve strane , a posebno obučeni članovi infiltrirani su u transnacionalne kompanije, posebno američke. Portorikanci, Kambodţinci ili pripadnici afričkih narodaina su na dnu su organizovanog

To nije samo posledica toga što se italoamerički mafiozi sve vise bave “ čistim “ biznisima ( u kojima prljave, posebno krvave poslove obavlja peta ili sedma veza) nego I efikasne borbe protiv mafije. Od polovine osamdesetih , 16 bosova je došlo pred sud. Gazde svih pet njujorških porodica ( Gambino, Đenoveze, Lukeze, Bonanao i Kolombo) zardile su , zbog reketa, svaki po sto godina. U toku je neizvesna borba “ ţutokljunaca” za njihovo nasleĎe. U svakom slučaju , posebno nakon doţivotne robije za Dţona Gotija , velikog kuma porodice Gambino. Koza nostra nema vise monopol na organizovan kriminaal u SAD. Ali, u doba postojanja talijanske mafije, kao gljive posle kiše rastu druge mafije.

kriminala. Kao I crnci, jeftina su radna snaga spremna na sve: od ulične, sitne prodaje droga, do ubojstva po narudţbini. Njihovo vrijeme tek dolazi. Kao i naše. ............................................................

Svitac

mafija

Po svemu sudeći vreme ruske i ostalih bivšosovjetskih mafija tek dolazi. Naime, računa se na to da je još prije neku godinu , dakle u doba Gorbačova i perestrojke , gotovo dve trećine unutrašnje razmere na ovaj ili onaj način prelazilo preko srnog trţišta. Dok se to trţište liberalizacijom, odnosno uspostavljanjem pravog rţišta ne reducira, mafije , koje su, po prirodi posla, i za starog reţima bile vrlo inicijativne, svakako će zauzeti takve pozicije da će moći računati na “ debelu“

Ruska mafija: Mirko Mlakar KAVKASKA KIĈMA VREME: 8. Februar 1993 g. Mafija u bivšem SSSR izašla je, naravno, iz Staljinovog šinjela. Za nju je dušu dalo kaţnjavanje pa i gušenje trţišta. U sistemu u kojem je sve što funkcionira ilegalno vrlo dobro funkcionira ilegalno i sve što je ilegalno vrlo dobro funkcionira , mafija je našla svoje mjesto, u dosluhu sa glavarima sovjetske paralelene ekonomije- gulaga. Riječ je, meĎutim, bila o rascjepkanoj mafiji “sitnog zuba ”. O krupnim poslovima I nije moglo biti riječi, jer su i potrebe Sovjeta bile skromne. Mafije uvek nude što nedostaje i što je zabranjeno: na Zapadu teške droge, u SSR jeftinu votku, a nerjetko i – samoizdat – literaturu. Suradnicima italoameričke mafije ( koja je i dalje izrazito muška organizacija ) adrenalin proključa tek na 10.000 dolara, a njena ruska koleginica zadovoljava se i demodiranim parfemima i sa nekoliko pari čarapa ( sa dva odsto likre) . MeĎutim , iako je vrijednost kapitala sovjeskih mafija u usporedbi sa zapadnim smiješna, funkcije im se gotovo poklapaju. Recimo, kao što se politikom reketa i investiranjem na Zapadu usmeravaju i odreĎene grane privrede, tako je , nakon ukidanja gulaga ( sovjetskih logora, koliko koncetracionih toliko i radnih) mafija počela ulagati u paralelnu, tajnu proizvodnju sira, kvalitetnije odeće i druge deficitarne robe.

Zaštitu kupljenih ljudi koji će do tada doći do najviših drţavnih struktura. Da su strepnje posve utemeljene, pokazuje I izjava generala Aleksandra Gurova, koji je na čelu odeljenjenja Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv mafije, da organizirani kriminal kontrolira promet od skoro 200 milijardi rublja; u vreme kad je izjava data, to je ( po zvaničnom kursu) predstavljalo gotovo petinu nacionalnog – bruto proizvoda! Mafija, s druge strane, preuzima potpunu kontrolu nad delinkventima , odnosno usmjerava grupe mladih kojima je banda obitelj, stranka i domovina. Samo u Moskvi takvih je skupina vise od 50. Jedna od oznaka organiziraniog kriminala u bivšem Sovjetskom Savezu, pa i u samoj Ruskoj Federaciji , jeste što mu kičmu čine kavkaski emigrant. Izrazito učešće Armena, Gruzijanaca ili Čečena u krupnim poslovima, zatvorenost njihovih klanova I sl. Nikako nije po volji ruskim, još nekoordiniranim mafijama, ali ni samim “običnim “ Rusima, koji bi hteli da ako već ne mogu bez mafije , bar bude domaća I velika.

Svitac

mafija

AUTOR : Igor Đukić, sociology kriminalci došli glave. A Solnik , posle bekstva iz kolonije, biva prihvaćen od” zemljaka” iz moskovskog podzemlja. Obučen da bude profesionalni ubica . Čovek izvan zakona, neprihvaćen u svetu kriminalaca, idealno oruţje za ubistvo, od koga se lako izbaviti. MeĎutim, Solnik se pokazao kao profesionalac najvišeg ranga njegove gazde su suviše dugo čekale s lividacijom. A . Solniku se prepisuju ubistva Globusa i Bobona, lidera Išimske bande Nikolaja Pričnina, “ krunisanog “ kriminalca Viktora Nikiforova. U leto 1994. Milicija otkriva stan u Moskvi gde se skriva A. Solonik. U planiranju akcije hapšenja napravljen je propust: nisu znali da je on iznajmio i dva susedna stana, tako sa uspeva da pobegne. Milicaja je našla čitav arsenal, počev od pištolja s rasprskavajućim mecima, pa sve do ručnog bacača.

KOPAĈ GROBOVA- PLAĆENI UBICA( feljton III ) Vreme: 24. Jul 1995 g. Plaćeni ubica broj jedan je Aleksandar Solnik. RoĎen je u Kurganu 1960 godine, visok 165 sm., veoma snaţan, majstor sporta u rvanju. Vojsku sluţio u elitnim jediniciam u Istočnij Nemačkoj. Nikad nije pio, ţivi sportski, idealan komsomolac. Kada je izrazio ţelju da radi u miliciji, dočekan je oberučke. Hrabar koliko I jak. Umeo je da savlada sam I po pet huligana. Posle bi ga ovi tuţili I podnosili lekarske potvrde o nanesenim povredama I prelomima. Imao je svega dve mane : voleo je lepo da se oblači ( šešir, sat s lancem ) i nije umeo sa ţenama. Dva braka, dva razvoda. Zbog ”uznemiravanja” izbacuju ga iz Više škole MUP SSR u gradu Gorki I vraćaju najzad u rodni Kurgan. Aprila 1985. godine izbacuju ga iz milicije “zbog diskreditacije zvanja radnika milicije “.

U oktobru te godine Solnik i njegov partner Monjin, slučajno su uhvaćeni na Petrovsko – razumovskoj pijaci. Inspektor je posumnjao da su u pitanju dţeparoši. Pucnjava se završila sa 4 mrtva i 3 ranjena. U pucnjavi je Solnik iuhapšen. Dok je leţao u bolnici, pokušavao je da potplati milicionere, tvrdeći da je već zaradio 1, 5 milin dolara. Honorar za ubistvo Globusa bilo je , po njegovim rečima, 50.000 dolara. Već je izvesno da će biti osuĎen na smrt. A do tok trenutka, milicija ga skriva od podzemlja, jer su mu istu preusdu i oni objavili. Suviše zna. Sam A. Stolnik tvrdi da glavni motv nisu pare, nego da je na ovaj način produţio svoju borbu s podzemljem. Godine 1994. U Rusiji je bilo oko 30.000 ubistava. Od toga 562 su naručena ubistva biznismena, bankara i kriminalca. MUP kao rešene vodi 132 takva slučaja.

KOPAĈ GROBOVA: Solonek se zapošljava na mesnom groblju kao kopač grobova. Na kredit uspeva da ostvari davnašnju ţelju I kupuje polovnu “ladu“ . Sat sa zlatnim lancem ostaje san… Aprila 1988. Godine uhapšen je i osuĎen zbog 4 silovanja na 8 godina zatvora. Beţi iz sudnice. Pronalaze ga i hapse u gradu Tjumenu u kozmetičarskom kombinatu, kad je pokušao da ukloni svoje karakteristične znake. U zatvorskoj koloniji u Permskoj oblasti dočekali su ga kao bivšeg policajca koga treba fizički I moralno uništiti. Solnik se nije dao. Iako se svakodnevno borio za ţivot, uspevao je da bude i primerenei zatvorenik. Kada je jednog dana nestao, prvo što su svi pomislili bilo je da su mu

Svitac

mafija

ORUŢJE: Najviše oruţja podzemlje nabavlja iz armijskih skladišta. Sada već stara priča o tome kako je milicija našla u jednoj garaţi dva raketna lansera i kako se vlasnik pravdao da ih je nabavljao isključivo za samodbranu, više ne izaziva smeh i nevericu. U Niţnjem Tagilju, industrijskom centru na Uralu, mesna banda, okupljena ok olokalnog bokserskog kluba, sukobila se s Čečenima pridošlicama. Na mestu obračuna banditi su se pojavili na tenku!

prodavnica. Kasincev je imao stalno otvoren dosije u miliciji, gde su ga optuţivali za podvoĎenje, organizovanje javnih kuća i organizaciju ubistva. Dva puta hapšen, ali oba puta pušten uz kauciju. Najmanje dava puta neko je pokušao da ga ubije i to je uspevalo tek iz trećeg pokušaja. Postoje podaci da je oko 40.000 firmi u Rusioji kontrolisano od podzemlja.Čak se govori da je do 70 % banaka pod kontrolom podzemlja. Treba imati u vidu da u Rusiji posotji oko 2500 i da je jedno vreme bilo oko 2000 berzi. Posebnu aktivnost podzemlje je ispoljilo u trgovini obojenim metalima. Već pominjana mla Estonija preko noći je postala šesti iszvoznik obojenih metala u svetu.

U Moskvi je nedavno uhvaćena banda koja se specijalizovala za plaćena ubistva i kojoj se, pored 30 ubistava na Uralu i 10 u Moskvi, pripisuje i podmetanje ekploziva u transport avion u MaĎarskoj. U gradu Sajanogorsku, milicija je zaplenila arsenal bande T. Tatarenkova – Tatarina, ukupne teţine 1,5 tona. Posebno se ceni oruţje iz inostranstva kome je teţe ući u trag. Mala Estonija je verovatno svetski rekorder sa 90 firmi koje imaju licencu za preprodaju oruţja. Ruska obaveštjna sluţba tvrdi da je više lica iz vrha vlasti , uključujući i ministra unutrašnjih poslova Estonije, umešani u sumljive poslove sa oruţjem. Estonska firma “Kejtselit “ kupila je preko posrednika oko 30.000 pištolja marke “TT“ jugoslovenske proizvodnje. Pištolji su kupljeni po ceni od 60 USD za komad, u Estoniji se prodaju za 500- 600 USD za komad, a u Moskvi već za 1000 – 1200 USD.

Veliki planovci oko reorganizacije aluminijumske industrije trenutno su zaustavljeni jer je sa zamo 10 dana u Krasnojansku ubijeno 5 generalnih direktora i predstvanka kompanija. Krasnojarsko podzemlje kontroliše A. Bikov, rannije neosuĎivan, s visokom stručnom spremom. On je uspeo d se nametne i rukovodstvu Aluminijumskog kombinata i federalčnim vlastima kao neophodan čovek. Susedni aluminijumski komb inat u sajnegorsku kontroliše nnjegov kolega, već pomenuti Tatarin. Ineče, Krasnojarski aluminijumski kombinat imao je ekskluzivan ugovor od 2000. Godine s firmom TRANS-CIS KOMODITIS ( TSS) iz Monte Karla, na čijem su čelu bila braća Černiji. Oni su pokušali da kupe kontrolne pakete akcija obvog kombinata, ulaţući 400.000 privatizovanih čekova. Trenutno se nalaze pod istragom jer se sumnja da su početni kapital zaradili u aferama s laţnim

VLAST, PARE I KRIMINAL: U Jekaterinburgu je ubijen Viktor Kasincev, kapetan u ostavci , bivši rukovodilac mesnog saveza veterena Vganistana, predsednik Uralske berze, vlasnik lanca 30

Svitac

mafija

vezama i čekovima banke „ Rusije“. Oni sami se brane da im to nameštaju konkureti. Jedna od prvih ţrtava bio je V. Cimik bivši drugi sekretar gradskog Komiteta KPSS i sadašnji rukovodilac dvadesetak firmi. Jedna od tih firm i bila je „Taj Sib“ , zajedničko preduzeće s tajlandskom kompanijom, za koju na Tajlandu nikad nisu čuli. Pa iako na Tajlandu nema takve firme, u ovu ostrvsku zemlju su otišle stotine hiljada dolara iz Krasnijarkog aluminijumskog kombinata.

ljudskih prava, Vladimir Podatev iz Habarovska prisutvovao je zasedanjima skupštine Ujedinjenih nacija, posvvećenih problemimam zaštite ljudskih prav a. Vu Podatjev – Pudlica, tri puta zatvran zbog kraĎe, plječke i silovanja, rukovodi legalnim poslovima „krunisanog“ kriminalca Dţema. Najozbiljniji i najuspešniji pokušaj legalizacije vrha podzemlja i integracije u rusku elitu, orghanizovao je Otar Kvantršvili. Predsednik RF. B. Jeljcin , potpisao je ukaz o osnivanju Akademije sporta sa O. Kvantršvilijem, b iv šim slavnim rvačem na čelu. Na pitanje da li je tčno da on drţi „reket“ u Moskvi, O. Kantršvlili je uvek lakonski odgovaro: „ J aništa ne traţim – sami donose“. MlaĎi brat O.K. je poginuo u obračunu ban di, a Otar je 1994. Godine ubijen iz snajpera. Grobovi braće Kvanmtrišvili se nalaze pored groba Vladimira Visockog.

Prilikom jedne od racija u Peterburgu, čak kod šestorice zadrţanih lica s kriminalnom prošlošću, našli su sluţbene legitimacije pomoćnika polsanika Dume. Jedan „ pomoćnik poslanika“ izrešetao je drugog „ pomoćnika poslanika“ i na sudu se brani oda ga je ovaj „reketirao“ na 50.000 USD. Skoro na svim izborima, podzemlje ističe i svoje kandidate. Ne moţe se reći da je to uvek i uspešno. Najveći promašaj je napravio je krunisani kriminalac Sregej Mamsurov – Mensur. On je uloţio nekoliko miliona dolara u društveno politiĉku strukturu koja je nameravala da organizuje referendum o ujedinjenju Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana. Budući da je projekat trennutno nije aktuelan , pare je zaplenila poreska inspekcija.

MEĐUNARODNE AFERE: U Lozani 1980. I u Poljskoj 1991. Zapadne mafije su organizovale kongrese na radnu temu: „ Svet posle pada Berlinskog zida“. Šef FBI boravio je u Mosvi i Kijevu i obećao 30 miona dolara pomoći za borbu protiv ogrganizovanog kriminala. Japončik, od februara 1992 godine ţivi u Americi , J. Juzbašev- Akop u Izraelu, Petrik u Nemačkoj, Goršov u Francuskoj... Sednice „krunisanih“ kriminalaca ruskog podzemlja obično se zakazuju u Beču. Izreal je objavio listu od 12 imena emigranata iz Rusije , za koje se sumnja da su uneli novac u Izrael oko 3 milijarde dolara „prljavog“ novca. Berlinska policija nikada nije našla ukradeni „mercedese“ svog šefa.

U vreme sukoba sa Vrhovnim Sovjetom, B. Jeljcin je osnovao neku vrstu kvaziparlamenta – „ Javnu palatu“. Član ove institucije i član Komisije za zaštitu

Svitac

mafija

Komisija nije došla ni do kakvog rešenja. Jedna od varijanti jeste da se radilo o „pranju“ narko-dolara. Dosad najveći ceh na Zapadu napravio je neki Majkl Smuševič, vlasnik sovjetskog, američkog i meksičkog pasoša, koji je manipulušući zdrtavstvenim osiguranjem , prevario naivne Amerikance za ok omilijardu dolara. U odnosu na zapadne mafiji, ruska mafija je još uvek sitna riba u svetu kriminala. Ono što vreĎa Ruse jeste da, kad se govori o ruskoj mafiji, naglasak je uvek na reči – mafija. A kaada se govori o ruskoj mafiji naglasak je uvek na – ruska. Stereotipi hladnog rata odumiru vrlo sporo. Ako ranije Rus nije mogao da izaĎe iz zemlje bez poniţavanja pred sopstvenim činovnikom, danas je još viši poniţavajući odnos činovnika u ambasadama „civilizovanih „ zemalja. A sva ta procedura sasvim je besmislena, budući da se viza; na primer za Veliku Britaniju, na ulici kupuje za 250 USD.

Dok su se u Nemačkoj nalazile ruske trupe, stalno se pojavljuje verzija priče o „generalskoj mafiji“ koja ukradene automobile vojnim transposrtnim avionom prevopzi u Rusiju. Nemačka policija raspolaţe videosnimcima kolone luksuznih automobila koji se ukrcavaju u vojne transportne avione. Polse odlaska vojske , u Nemčakoj su ostale azerbejdţanske, jermenske i čečenske bande, koje pored običnih kraĎa automobila imaju i sopstveni „ nau- hau“#. Stvar je u tome da se Nemcu objasni obostrana korist. On njima ključeve i sat vremena, oni njemu doplatu, a novi auto kupi parama od osiguranja. ProizvoĎač „ mercedesa“ je jedno vreme bio u ozbiljnoj krizi jer najnovioje modele ni jedna osiguravajuća kuća nije htela da osigura. CRVENA ŢIVA: Svetsku slavu imala je afera s „ crvenom ţivom“ . specijlna komisija MUP potvrdila je sledeće činjenice:

Аутор : Владимир Петковић

1. „ Crvena ţiva“ ne postoji. 2. U većini slučajeva prodaje „ crvene ţive“ na Zapadu radilo se o prevarantima koji su prodavali ţivu pomešanu sa tucanom ciglom. 3. Postoji ukaz predsednika RF B. Jeljcina kojim se koncernu „ Prekologija“ nalaţe da proizvodi i prodaje „ crvenu ţivu“. 4. U ugovorima potpisanim sa inostranim firmama, za kilogram crvene ţive predlagana je cena i dop 400.000 USD.

УКРАЈИНА

Svitac

mafija

СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О УКРАЈИНИ

У стратешком и геополитичком смислу, Украјина се налази у тзв. "срцу геостратешког центра света". Осим ове географске истине, битно је напоменути да Русија са наклоњеном Украјином представља светску суперсилу. Без ње - Еуроазијску регионалну силу. Европа са Украјином има за трећину увећане природне ресурсе. Без ње је много зависнија од увоза. Кроз Украјину пролазе сви најважнији нафтоводи и гасоводи из Русије ка европским земљама, па и нама. Ко господари кримском луком Севастопољ, а тренутно је то руска морнарица, господари црноморским и каспијским басеном. А тај басен је уз Персијски залив највећи произвођач нафте у свету. Украјинци, иако их паушално можемо доживети једном нацијом, нису то. Али нису ни разнородни као нпр. ми у бившој Југославији. Пре него се објасни природа њиховог идентитета важно је напоменути неколико чињеница... Украјинци живе катастрофално лоше. За просечног грађанина Србије можда звучи невероватно, али они статистички живе три пута лошије од нас?! Са свим богатствима које поседују. Тајкунизација земље је далеко драматичнија него код нас, те и и социјалне разлике неупоредиво израженије.

Не знам колико је нашим грађанима, будући измученим од свега, јасно шта се то заправо дешава у Украјини - земљи која је не само близу него и у којој живи становништо искуствено веома слично нама на просторима бивше Југославије. Можда се, онима међу нама који већ немо постматрају и ситуацију у властитој земљи, чини претераним интересовање за Украјину. Али ни најмање није тако. ОСНОВНЕ ЧИЊЕЊНИЦЕ Украјина је пре свега територијално највећа европска земља.А апсолутно прва у свету по количини обрадиве земље високог квалитета. Поређења ради, и Русија и САД са свом својом величином имају отприлике сличну количину високообрадивих ораница. Кина, нпр. са својих 1,3 милијарде становника нема ни једу петину такве земље! Осим тога, на истоку Украјине је смештен један од највећих индустријских реона у свету, тзв. Донбас (Донски индустријски басен). То је био центар војне индустрије, металургије и машиноградње бившег СССР-а. Са Донбасом се у свету може поредити само Рурска област у Немачкој и индустријска област Токио-Јокохама у Јапану.

Svitac

mafija

Ипак, наслеђено из совјетског периода, систем социјалне заштите, образовања и медицинске неге је на завидном нивоу. Украјинци су најобразованији народ Европе. Сиромаштво је свеопште, а будућност нације неизвесна због енормног пада броја становника због малог природног прираштаја. Још драматичније него у Србији, већина руралних подручја су испражњена од становништва, а преко 85% становника живи у градовима.

Међу Украјинцима правих римокатолика нема. То је једна од заблуда. Е, сада на један мали тренутак треба међу овим Унијатима разликовати две групе; мању која себе назива Русинима или Рутенима, који живе у карпатским областима, а има их и код нас у Војводини, те много већег броја који се сматрају Украјинцима. Ови други живе у читавој Галицији са седиштем у Лавову, иначе центром украјинског национализма. Свеукупно, ових гркокатолика међу украјинцима има свега око 4 милиона или око 8%. Када је ствар међу православним становништвом, ситуација је далеко замршенија. Но да за сада говоримо само о оном делу становништва које себе сматра Украјинцима. Међу њима има три скупине; Прва скупина представља вернике Украјинске православне цркве која је део Москвовске патријаршије (дакле Руске Православне Цркве). Ова црква је најстарија и поседује већину верских објеката у земљи и то широм земље. То је једина призната православна црква. Њених верника има око 9 милиона,само међу Украјинцима. Богослужбени језик је руски и старословенски. Другу групу представља непризната Украјинска Православна црква Кијевске Патријаршије, настала 1995. након распада СССР-а и проглашења независности Украјине. Она има око 17 милиона верника углавном у Западном и централном делу земље. Богослужбени језик је Украјински.

ВЕРСКИ ИДЕНТИТЕТ Он заправо ствара срж украјинских подела и нерећа. Важно је напоменути да је на територији Украјине настала Русија, под именом Кијевска Рус, а њен кнез Владимир је примио православно хришћанство што је затим постала окосница руског идентитета.Тек вековима касније, седиште Русије се сели у Новогород, па у Москву, па у Санкт Петерсбург, те поново у Москву. Православље је дакле, дубоко укорењено у Украјини већ хиљаду година Током векова, кроз освајања Монгола, католичке Пољске, Литваније и Шведске, те касније Аустрије, један део Украјинаца је био изван граница Царске Русије. Ради се, наравно о крајњем западу земље. Последично, један број Украјинаца је био принуђен да прихвати унију са Папом у Риму, те је створена тзв. Гркокатоличка или Унијатска Црква, која има православне обреде, а признаје Папу као врховног поглавара свих хришћана. 34

Svitac

mafija

Трећи део представља Аутокефална Украјинска Православна Црква на западу земље, такође непризната, настала као одговор на комунистичку револуцију 1919. Њених је верника око 4 милиона. Овде је наравно, битно споменути и око 9 милиона етничких Руса који у сви верници Москвовске патријаршије. Мањи део Украјинског становништав су јеверејске, римокатоличке (Пољаци) и протестантске (Словаци и Мађари) религије. Потоји и мањи број муслимана.

ГЕНОЦИД НАД УКРАЈИНЦИМА У ВРЕМЕ СТАЉИНА Овде, тек почињу тешко разумљиви догађаји. Формално, у време СССР-а Украјинци су добили више него икада. Истовремено, у реалности, Стаљинов режим је над њима извршио највећи геноцид у историји Европе. Необавештени уобичајно мисле да је најмасовнији такав злочин извршен над јеврејима у Холокаусту током нацистичке Немачке, када је их убијено 6 милиона. Међутим, током провођења колективизације села, совјетски режим је током 1932-1933 вешташки изазвао глад међу сељацима Украјине и Поволожја, насилно им одузимајући сву храну. У те две године умрло је преко 7.3 милиона Украјинаца (поређења ради, Србија у данашњим границама је тада имала 5.8 милиона становника). Тај геноцид назван је ГЛАДОМОР и као геноцид је окарактерисан у Украјинском парламенту, Савету Европе и у Уједињеним нацијама. Спроводиле су га Украјинске совјетске власти под патронатом комунистичке Москве. Највећи, апсурд је да је Гладомором искључиво погођено становништво централне и источне Украјине, а да данашњи националистички настројен запад Украјине није погођен. Он је тада био у саставу Пољске и Чехословачке, а не СССР-а.

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ Не мање од верског, замршеност постоји и у националном идентитету. За почетак, треба рећи да се украјинска нација стварала нераскидиво са руском. Реч украјинац, као што можете и претпотавити, у руском језику представља некога ко живи у крају Империје. Еквивалентно нашем појму "Крајишник". Такође, до комунистичке револуције 1917, руски народ се делио на три групације; Великорусе (данашње Русе), Малорусе (данашње Украјинце) и Белорусе који и данас користе тај назив. Током периода СССР усвојен је термин Украјинац, који добија статус равноправне нације. Украјински језик почиње тада да се кодификује, мада су постојали и ранији покушаји украјинских националиста.

Svitac

mafija

Тако је можда и већи број њих страдао од украјинских комшија него од нацистичке руке. Познато је да украјински Јевреји нису страдали у логорима него у масовним егзекуцијама које су спроводили Немци и Украјински колаборационисти.

Гладомор је дубоко укорењен у свест Украјинаца као и нацистичка окупација која је однела око 7 милиона живота, укључујући ту и милион и по Јевреја.

Типичан пример је Бабиј Јар, поред Кијева када су за два дана пострељани сви кијевски Јевреји. Њих око 35.000. Истовремено, велики број помоћног особља у нацистичким логорима смрти били су Украјинци. Не треба посебно напомињати, да се у свим овим догађајима предоминантно ради о западним Украјинцима. Ипак, огромна већина Украјинског становништва, трпела је под нацизмом и заједно са осталим народима СССР-а учествовала у сламању Хитлерове Немачке.

МЕЂУТИМ... Истовремено са геноцидом, тече дерусификација Украјине. Насилно измештање сељака у градове, створиће од њих, уместо руских духовних центараукрајинске . Типичан пример је Кијев. У њему је у време царске Русије било 69% Руса, 32% Јевреја који у говорили руски, и занемарљив број Украјинаца. У време Стаљина, Украјинци постају већина.

НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Опустошена, десеткована и помало кажњавана због пронацистичких делова друштва, Украјина је кроз освајања СССР-а, увећана за свој западни део. Истовремено, 1960 јој је мимо сваке логике додељено потпуно руско полуострво Крим. Она је тако, територијално награђена, формирала своје данашње границе. Међутим, будући у саставу суперсиле са доминантном руском културом, науком и свим другим у комунистичком друштву, које нацију није сматрало превише битном, током овог периода створена је нека врста поновне русификације.

ПЕРИОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Преживевши Гладомор и остале репресалије, многи Украјинци су Хитлерове трупе дочекали као олободиоце. Стаљин касније неће пропустити прилику да се освети за то. Какогод, у овом периоду створена је моћна пронацистичка "Влада" Украјине, која је осим мржње према Русима и СССР-у још већу нетолеранцију показивала према домаћим Јеврејима.

Svitac

mafija

Пре би се могло рећи совјетизације. Слично американизацији целог света. Тако, су на крају постојања СССР-а сви универзитети, телевизија и јавне установе добровољно користиле скоро искључиво руски језик. На истоку земље је већ формирани Донски индустријски басен добијао још моћнију форму најзначајнијег центра индустрије у читавом Совјетском савезу. Можда и у свету тог времена. Запад земље је, међутим, стагнирао и до данас остао крајње сиромашан.

Тамо 95% становника подржава украјинске десничаре, говори искључиво украјински језик и сања европски сан. Глaвни град Кијев, на несрећу једних, а срећу других, налази се у зони прозападног дела земље, док је главна економска снага и моћ сконцентрисана на истоку. Број становника је подједнак у оба дела, док су политичка опредељења грађана отприлике у размери 55% : 45% у корист проруског дела становништв. И у једном и у другом делу новопечени милијардери одлучују о судбинама маса. Разлика је само у томе што су ови источни милијардери још богатији. Правна држава никада није успостављена а корупција је начин живота. У томе се, једино, два дела земље уопште не разликују.

НАКОН РАСПАДА СССР-А Распадом совјетске империје, Украјина је први пут у историји постала независна држава. Нимало хомогена, као што је објашњено, није никакво чудо, што се у периоду транзиције, изродило много супротности. Источни део земље, са разијеном индустријом те јужни, црноморски са лукама и туризмом задржали су виши животни стандард. Централни и западни део земље, изузимајући главни град, живи у крајњој беди. Једном невидљивом линијом издељена, буквално по половини, земља живи два паралелна живота. Русофилски и Украјински. Например, источном граду Доњецку или јужном, Севастопољу, преко 90% становника говори руски, гласа за проруске странке, ослоњено је привредно и образовно на Русију. Насупрот томе, западни град Лавов, престоница некадашње Аустријске Галиције, живи потпуно други живот.

ЈЕЗИК Данас, Украјинци чине око 77% становништва а Руси око 18%. Осталих је 5%. Међутим када је реч о матерњем језику, тек 62 посто становника је навело украјински као свој матерњи. 35 одсто њих наводи руски. То је официјелна статистика. Међутим када становнике Украјине питате који језик говоре у кући и на ком језику прате медије, читају књиге, ситуација је обрнута! 67% становника користи руски језик у кући. У јавној комуникацији, у образовању, у медијима руски је предоминантан. Само није службени. У кореспонденцији са државним органима морате користити украјински. Ствари су доведене до апсурда.

Svitac

mafija

Два од три украјинска председника и готово сви премијери ни не знају украјински језик?! Чак су им и предизборна обећања била да ће се потрудити да га науче. Лидери националистичког запада, наравно говоре украјински, али да би их сви бирачи разумели често се обраћају на перфектном руском језику... Руски, дакле, јесте универзални језик у Украјини, који сви разумеју и којим се служе. Али је западњацима неприхватљиво, да га неко предложи за други службени језик. Ипак, све је већи број људи који користе украјински језик, а његова употреба се кроз систем образовања значајно промовише, а становници подстичу (понекада и недобровољно) да га користе. ДАНАС

други за друге. Свака украјинска власт је до сада одржавала ово стање одложеног конфликта, јер како би која долазила, ниједна није имала снаге да наметне свој утицај у оном другом делу земље. Реално, није ни могла. Клерофашистима из Лавова, на западу, нико на овој планети неће моћи да наметне суживот у заједници са Русијом. Истовремено, становништву југа и истока не пада на памет да буду отргнути од матице Русије. И једни и други, као што видимо, су спремни да то своје опредељење бране до краја. Када се одступи од евроинтеграција експлодира једна половина, а у случају антируског курса, друга половина земље.Чини се, да ће јединственом, Украјину пре одржати хладне и срачунате главе у Вашингтону и Москви, него усијане у Лавову и Кијеву, или сутра у Харкову. Ипак много цевовода и петродолара пролази са истока на запад, да би се тај пут угрозио. Али, уколико конфликт у овом интензитету буде дуготрајан, обе спољне силе ће, хтеле-нехтеле, почети искључивим мерама да подржавају свој део Украјине и своје интересе. У том случају нека је и њима, а и свима нама Бог у помоћи...

Иако тако дубоко подељена на две половине, све до ове године Украјина је живела у одложеном конфликту. Он је понекадаескалирао, али никада не толико да дође до пуцања јединства земље. То се пре свеха дешавало захваљујући економским интересима олигарха са обе стране.Међутим, када је сада пред Украјинце постављено алтернативно судбинско питање, да ли ће бити у утицајној сфери запада, или обновљене Русије, не постоји тај кохезиони фактор, који би их могао ујединити око ове дилеме. Крупан бизнис и олигархија то свакако нису, а све остале друштвене институције су јасно подељене и искључиве у погледу овог питања. Једни су за једне,

Svitac

mafija

U glavnom gradu autonomnog Krima, Simferopolu, pro-ruski demonstranti sukobili su se sa pristalicama ukrajinskih novih, prozapadnih vlasti. Taj okršaj bio je manjeg obima, ali je u toku protesta umrla jedna osoba, po svemu sudedi od posledica srčanog udara. Na Krimu, inače, žive mahom etnički Rusi, pristalice Moskve, ali i manjinska tatarska grupa koja je sklonija anti-ruskom stavu.

Glas Amerike , 26.02.2014 Aktuelno Vojne vežbe pojačavaju tenzije u Ukrajini Dok Moskva najavljuje proveru borbene spremnosti oružanih snaga, u glavnom gradu autonomnog Krima pro-ruski demonstranti sukobili su se sa pristalicama novih ukrajinskih vlasti.

U Briselu, ministri odbrane članica NATO održali su sastanak posveden Ukrajini, I saopštili da podržavaju “ukrajinsku nezavisnost, teritorijalni integritet i demokratski razvoj.” U saopštenju nisu direktno pomenute ruske “ratne igre”. Nova nemačka ministarka odbrane Urusla fon der Lejen je, medjutim, ocenila da rešenje za Ukrajinu podrazumeva saradnju sa Rusijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je hitne vojne vežbe kako bi se proverila borbena spremnost oružanih snaga u zapadnoj i centralnoj Rusiji, uključujudi ipodručja blizu granice sa Ukrajinom. Iz Moskve je saopšteno da de u vežbama učestvovati 150,000 vojnika ali je demantovano da prethodno nenajavljene vežbe imaju veze sa dogadjajima u susednoj Ukrajini. Prema rečima ruskog ministra odbrane Sergeja Šojguja, u vojnim vežbama de učestvovati kopnene trupe, mornarica kao i vojno vazduhoplovstvo kako bi se proverila spremnost ruske armije da reaguje na krizne situacije. Ruska crnomorska flota ima bazu na obali Krimskog poloustrva a Ruska državna novinska agencija RIA Novosti prenela je Šojguove reči da Moskva “pažljivo prati dešavanja na Krimu”.

“Rusija mora da bude uključena, nede biti rešenja bez Rusije. Evropa je uputila jasan signal da nam je Ukrajina važna i da demo učiniti sve da osiguramo bezbednost, ali rešenje mora da se pronadje zajedno, sa Rusijom, NATO i Evropom.” Američki državni sekretar Džon Keri takodje je poručio da Rusija treba da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. On je, medjutim, odbacio tezu da dogadjaji u Ukrajini simbolizuju podele iz ere Hladnog rata. 39

Svitac

mafija

"Ovo nije sukob zapada i istoka, ne bi trebalo da bude. To nije izbor izmedju Rusije, SAD i drugih, ovde se radi o tome da narod Ukrajine bira svoju bududnost. Želimo da saradjujemo sa Rusijom i svim drugim zemljama da od danas pa nadalje vlada mir, jer je strahovito nasilje na Majdanu bilo šok za ceo svet.” U medjuvremenu, raspisana je medjunarodna poternica za svrgnutim ukrajinskim predsednikom Janukovičem, koji se nalazi u bekstvu. On je optužen da je odgovoran za smrt više od 100 demonstranata koje su ubili pripadnici specijalne policije. Prelazne vlasti Ukrajine danas su raspustile specijalne policijske snage Berkut, koje mnogi optužuju za napade na mirne demonstrante tokom tri meseca politčkih protesta. Grupu koja je izazivala strah u gradjanima činilo je oko 5,000 pripadnika.

AL KAPONE tekst Bora Đorđevid Prema njemu idi amin lekovit je k'o vitamin Al Kapone prema njemu je Bokasa human kao vojska spasa Al Kapone I Hitlere i Staljine zavio je u haljine Al Kapone to majka vise ne poradja to se vise ne dogadja Al Kapone

Dok se očekuje formiranje nove ukrajinske vlade, svoju kandidaturu za predsednika danas je objavio lider opozicione stranke Udar, Vitalij Kličko. “Kandidovadu se za predsednika jer sam uveren da u UKrajini moramo da potpuno promenimo pravila. Znam sa sigurnošdu da mi to možemo. Ova zemlja može I mora da funkcioniše u skladu sa istim principima kao bilo koja druga zemlja u Evropi.”

Ref. Svet se deli na pione pione i sampione vidi kako tvoj brod tone mafijasu, razbojnice Al Kapone, Al Kapone svet se deli na pione pione i na masone vidi kako tvoj brod tone lopovcino i zlikovce Al Kapone, Al Kapone Gradjanine celog sveta pojava mi tvoja smeta

Za to vreme, evropski i američki lideri sastali su se sa ukrajinskim liderima kako bi razmotrili načine da zapadne finansijske institucije pomognu Ukrajini koja je prema brojnim ocenama na ivici ekonomskog kolapsa. MMF čeka formiranje nove vlade kako bi uputio tim pregovarača u Kijev sa ponudom finansijske pomodi, a Bela kuda je takodje uputila finansijske stručnjake u Ukrajinu, saopštio je zamenik državnog sekretara Vilijam Berns koji se nalazi u poseti Kijev. 40

Svitac

mafija

Ona vodi ka slobodi I kao dete kad se rodi Brani se

Al Kapone ti si bio kralj zlocina i velika stetocina Al Kapone

Koliko jos godina, Koliko tona govana

Vuk'o si na svoju stranu negde prema Vatikanu Al Kapone prijatelje si za dzabe ubij'o k'o bubasvabe Al Kapone

Treba da iskuliras Da bi uradio sta osecas Kreni ne oklevaj Ja cu biti podrska I uz mene jos gomila Jer treba nam svima promena

S A R S - Brani se

Nema nista od kukanja Dosta je bilo cutanja Za svoj zivot bori se Brani se , odbrani me Brani se

Slusaj S A R S - Brani se Ugrozen si i to vec znas Kome ovaj svet sada ostavljas Trpis napade svaki dan Nisidrvo da se savijas

Kuda ovo vodi pitas se Ma ne daj da te slomi Brani se

Problem za problemom pritiska Slutis resenja al jebi ga Ko sto nosi tovar magarac Uvek si u cosak sateran Nema nista od kukanja Dosta je bilo cutanja Za svoj zivot bori se Brani se , odbrani me Brani se Kuda ovo vodi pitas se Ma ne daj da te slomi Brani se

DomaÄ&#x2021;a i perspektivna grupa: S.A.R.S

Borba sto se vodi 41

Svitac

mafija

sa kaubojskim čizmama na špic, i treba li reći, u farmerkama. Taj isti muškarac sa brojanicom na jednoj ruci spretno na svom sveţnju ključeva ( na kome se nalaze ključevi od auta, stana i notkorez) pronalazi malu baterijsku lampu. Sa njom, koja se za nekih stotinak dinara mmoţe kupiti u svakoj kineskoj radnji, on vrši pregled usne duplje i ušiju svojim pacijetima. Po neki put se desi da mu ključ od auta ili notkorez upadne nekom pacijenut u usta. On nastavlja samouvereno pregled kao da se ništa strašno nije desilo. Plavušica se smeška. Očito da je on na ovaj način zabavlja. U jednom trenutku visoki muškarac se saginje i udara pacijent u koleno. U tom trenutku, kao kod debelog vulkanizera, mu se vide donnja ledja i tangi muške gaće. Plavušica pritrčava , šatro da nešto pomogne. Pacijent sa otvorenim ustima izlazi u hodnik. IznenaĎena rodbina se raspituje. U tom trenutku se pribliţava ţena koja nudi kompletnu uslugu. Za jednu „ crvenu“ ona kaţe da moţe dati tačnu dijagnozu i utvrditi šta je uzrok jakih bolova. Rodbina obično prihvata ovaj poziv i odlazi u podrumske prostorije u soliter koj se nalazi preko puta. Za par nedelja stiţe pismeni odgovor da je Komisija utvrdila da podnosiocu zahteva ne pripada pravo ( novac) na ime tuĎe nege i pomoći. Plavuša i dugajlija za to vreme gostuju u drugom gradu u unutrašnjosti , uz obezbeĎene dnevnice i lep provod.

Ţeljko Lj. Krstić – guslar SVEŢANJ KLJUĈEVA Par puta godišnje iz Prestonice u jedan grad u Unutrašnjosti ( tamo negde kod debelog creva!!!) dolazi Komisija koja daje pravo na materijalnu nadoknadu na ime, u narodu poznate kao , TuĎe nege i pomoći. Komisiju čine visok proćelav muškarac sa sveţnjem ključeva i mlada plavušica, koja otvara vrata. Ispred njih se pojavljuju teški bolesnici. U zgradu Penzionog njih dovoze sanitetima, na nosilima, u kolicima, na štakam. Svi oni dolaze u tačno vreme sa uredno primeljenim pozivom, u beloj koverti na kojoj su udareni mnogobrojni pečati. Plavuša otvara vrata i proziva. Pacijenti , obično uz tuĎu pomoć izlazi ispred komisije, odnono stasitog muškarca u civilu

-----------------------------------------

Svitac

mafija

CRVENI FENJER Tu su imali i mandarine, koje su im startešine zabranjivale da jedu. I tako dok se Dragomir tukao u rovu sa bugarskim vojnicima, Ljubomir je posle stotinak godina, to radio svom zemljaku ljubomornom muţu. I to u njegovom noćnom klubu koji se nalazi na periferiji grada. U pradedino vreme slični klubovi su se zvali Javne kuće u kojima su postojale profesionalne ljubavnice. Ispred njih su obevezno kačeni crveni fenjeri. U jednoj od takvih je bio i Dragomir tokom boravka u Solunu, za veme oporavka srpske vojske. On se, kao vosioko moralan čovek, čudio se kako lepe ţene mogu da prodaju svoje telo. Eto , njegov praunuk Ljubomir je posle sto godina, otvorio noćni bar, pored kojeg drţi sedam soba sa sedam kupatila, isključivo za odmor. Šta mu gosti rade unutra, to ga , kaţe, apsolutno ne interesuje. Korišćnje sobe na sat vremena naplaćuje 500 din. Ipak, jedna od gošći je nedavno priznala na sudu da je „ naplaćivala seksualne uluge za 2000 din. po klijentu.“ Još je rekla , da joj njen muţ zna da se ona najstarijim zanatom na svetu bavi profesionalno, tj. isključivo za pare. Gratis i popust, kaţe , ne praktikuje. Ni sa jednim klijentom se ne ljubi u usta, što je kodeksom inače ove veome teške „profesije“, strogo zabranjeno. Dok je bila mlada i lepa, neki klijenati su hteli da je ţene. Ali ona ni da čuje. Našla je čoveka sa kojim ima dete i koji joj dozvoljava da se bavi ovim poslom. A muţ je upravo onaj koji se pobio sa Ljubomirom. Njega je, kako se priča, zvala telefonom druga radnica, igračica na šipki, koju gazda Ljubomir nije hteo da pusti da ide kući.Negirajući da drţi Javnu kuću Ljubomir kaţe: - Ja cenim i poštujem moje radnice- igračice i znam da im je posao teţak..- kaţe on i nastavlja , opis tuče –

Dragomir K. sem Albanske spomenice, bio je nosilac mnogih ratnih odlikovanja: ordena KaraĎorĎeve zvezde, ordena Svetog Save, Ordena belog orla sa mačevima ... Od bugarskog vojnika u rovu, oteo je sablju koju mu je neko , od naših, ukrao prilikom povlačenja . Doţiveo je duboku starost i sahranjen je kao počasni graĎanin. Posle stotinak godina, njegov praunuk Ljubomir K. je postao „ nosilac“ mnogih prekršanih kazni na osnovu više zakona: Zakona o javnom redu i miru, Zakonu o saobraćaju na putevima ( zbog voţnje u alkoholisanom stanju, voţnje neregistrovanog vozila, voţnje bez pojasa, prekoračnje brzine u naseljenom mestu..) , Zakona o oruţju i municiji, Zakona o porezu i doprinosu, Zakona o ličnoj karti...Često je gost zatvora u kojem je dobra hrana. Ne krije da je ješan i da imam dobar apetit jer je krupan i visok kao i njegov pradeda Dragomir , koji je imao 198 santimetara. Pradeda je tokom prelaska Albanije imao problem, sa obućom, jer nakon pocepanih opanaka nije mogao, zbog velikog broja, da nadje adekvatne cokule, i skine ih sa neprijateljskih vojnika. Za razliku od Ljubomira , koji u zatvoru jede za ručak trista grama junetine u gulašu, uz salatu , Dragomir je godinama gladovao. Prvi put, kaţu, se najeo k‟o čovek kada su stigli na ostrvo Krf.

Svitac

mafija

целој установи. Већ првог дана је отишао код најстаријег у тој служби и почео да га вређа, са истим оним псовкама. Међутим у тој служби је владало једно друго правило. Овде су шефови кажњавали оне који су имали одвезане пертле на десној ципели или патици. Код њихових службеника у канцеларијама управне зграде стајала су велика огледала. Сваког дана у прописано време, негде после доручка, службеници би стали испред огледала и почињали да псују у огледало и да вређају сами себе. Након петоминутне сеансе, службеник који је самог себе извређао у огледало није имао потребе да то ради колегама, или недај боже, шефу.

Kada je došao muţ prve moje radnice ja sam leţao na krevetu i on me je uhvatio, da prostite , za povreĎenu nogu. Iza njega se pojavio meni nepoznat čovek i ošamutio ga metalnom šipkom. Treća i ujedno i najlepša moja radnica, rekla je na sudu da je videla kako sam ga ja udario dva puta u glavu metalnom šipkom, u predelu gornje glave .“ Ispade da je praunukova tuča podsećala na pradedinu tuču sa neprijateljskim vojnicima u rovu. Za razliku od sablje Ljubomir je zgrabio šipku. Slično kao njegov pradededa Dragomir , koji se borio za svoju otadţbinu. A njegov praunuk se sada bori za svoj biznis – neto....Jašta!!! ............................................................. ОГЛЕДАЛА Грдимир је годинама радио у служби једнe државнe установe. У њој је био обичај да када нови дођу у службу да се доказују тако што су одлазили код најстаријег службеника и вређали га са врата, најгорим псовкама: “Једи г.....”,Пуши к... “Ћути смраде један “.... То је просто била главна проба или иницијација, за прихватање нових радника. Иначе у овој служби шефови су имали обичај да дисциплински ( новчано ) кажњавају раднике за ситнице, рецимо, одвезане пертле на њиховим левим ципелама или патикама.

У једној кнацеларији где су се решавали дисциплински поступци покренути противу службених лица, било је огромно огледало. Скоро преко целог зида. Службенику против кога је покренут дисциплински поступак за тежу повреду радних дужности оно је служило за признавање кривице. Тако ако је службенику покренут поступак за тежи дисциплински прекршај , зато што је ишао са одвезаним пертлама, његова дужност је била да стане испред огледала и призна кривицу. Након тога на очиглед чланова комисије и председника, који су ћутали, морао је десет пута рећи, да му се таква катастрофална грешка , више неће поновити. Када би све то обавио, обично је добијао, минимум, новчану казну - двадесет одсто од плате.

Када је Грдимир променио службу он је помислио да је, вређање, обичај у

Svitac

mafija

Одузете паре од кажњеног су коришћене наменски за куповину огледала. И најзад шефови су имали своја огледала. Тако су сви шефови у својим огледалима били : лепи, паметни, поштени, скромни...Чланови дисциплинске комисије су држали шефовска огледала и шапутали иза њих. На крају је и Газда имаo своје огледало које су приджавали чланови високог колегијума. Они су били изузети од дисциплинског кажњавања.

можда ићи у инспекцију рада . Када су изашли из установе власник ципела за које се залепило, некако ја примети. Поче и он да је псује. Уђе у неку траву и поче да брише ђон ципела. Браонкаста материја спаде са ципела и остаде у трави да лежи. Наиђе неки пас и када је оњушио оде даље…У једном тренутку опет је неко нагази. Из разговора разабра да је то неки инспектор , који је недавно купио нове и скупе патике. Колега, који је био са њим је прво питао да ли осећа да нешто смдрди. Овај, што је угазило, најпре рече: - Јок, море! Али у једном тренутку, један део отпаде са његових патике, што колега примети, и поче да му се смеје. Овај када је видео да се смеје поче да загледа у ђон пажљивије. Органска материја је премрла од страха, није смела ни да му се јави својим мирисом. Смрзла се као сви њени рођаци. Он је узео и скинуо патику и приближио је свом носу, и онда климнуо потврдно главом уз тешку гримасу рекао : - Ово се мора под хитно казнити! Дебељко узе патику у руке и крену са једном босом ногом. Уђе код свог шефа. Баци патику на његов сто, и рафално сручи бујицу речи:

--------------------------------------ОНО Решила једна обичана и чврста материја , органског порекла да се жали на свакодневно злостављање, малтретирање, шиканирање - мобинг. Међутим, имала је проблем техничке природе, јер није мога да изађе са радног места и да оде у инспекцију рада да се пожали. Кад год је хтела неком да се пожали , увек je неки хладан млаз чисте , пијаће воде, поливао и она се зачас налазила у некој великој цеви. Примети да је једино имала прилике да нешто каже, односно да је присутни осете када је воде нестајало. Међутим тада су се људи мрштили када ја виде. Једни су се хватали за нос. Други су је псовали. Један господин је чак повратио када ју је видео. Уочила је да људи неће ни да је погледају. Чак је из Европе ургентно стигао пропис да се замене сви досадашњи чучавци са цивилизацијским шољама.

- Казни то максималном казном јер ми се намерно наместило у трави. Шта оно има да тражи у трави у сред дана. Зна се где је њему место. – Како мислите да га казнимо? - упита шеф свог инспектора: - Да га проследимо суду, пошто оно није под нашом ингеренцијом и да се они бакћу са њим. Можда му они ставе наногице или га казне са радом.

Једном прилику она се наће мимо шоље. Наиђе неки човек и угази је . Она се обрадова јер помисли да ће господин, 45

Svitac

mafija

Svitac

mafija