Svitac februar copy def

2014 February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

SVITAC

VASPITANJE

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĎorĎeva 84,

SVITAC - onlajn bilten

14.ooo Valjevo, Srbija.

februar 2014.

Kontakt : zekando@gmail.com

broj 6.

Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana: Ţeljko Krstić

Jedino što je za decu u budućnosti bitno jeste da budu srećna, a ne da li su visoko akademski obrazovana ili da li ispunjavaju očekivanja svojih roditelja A .S. Nil

Sadrţaj: Pedagogika Slobodna deca Samerhila Modeli vaspitanja Bajka kraj Ljubostinje Jedna komparacija Eskimi

1

Uvodnik Čitajući dostupnu literaruturu o vaspitanju došao sam do opštih mesta.

Ključni period vaspitanju je do 12 godina.

Osnovni problem sa kojim se suočavaju praktičari je u eliminaciji straha Jedna koncepcija, liberalna, smatra da je strah nemoguće eliminisati. Druga, komunistička teorija koja vaspitanje svodi na puku pripremu mladih za rat, odnosno bespogovornu poslušnost šefu.

Ona smatra da je sramota biti plašljiv....

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

POJAM VASPITANJA U svojoj knjizi „ Vaspitanje dece u porodici“; Kultura ; Beograd;1999; autor prof. Dr. Slobodan Vasilev objašnjava znaĉenje reĉi „ vaspitanje“.

Ova reĉ znaĉi othranjivanje, negovanje, podizanje, lepo ponašanje. Prefiks „vas“ koji znaĉi „ceo“, a „pitati “ hraniti mladunĉad“, govori o svesnom odnosu odraslih prema podizanju najmlaĊih. Ovde se ne radi samo o fiziĉkom, već i o psihiĉkom i umnom razvoju.

Prema tome, pod „vaspitanjem“ obiĉno se podrazumeva; namerno uticanje odraslih na mlade, prema odreĊenom cilju“. ( S. Vasilev; 1999; 13) Cilj porodiĉnog vaspitanja je fundamentalni doprinos skladnom ( kalokagatijskom – lepom i dobrom) fiziĉkom, duhovnom i moralnom razvitku mlade liĉnosti, jer u zdravom telu je zdrav je i duh...Vaspitanje je namerno i organizovno uticanje starijih – prenošenje ţivotnog iskustva i kulturnog nasleĊa; kao što su znanja, veštine i navike i svesno primanje i usvajanje od strane mladjih. Drugim reĉima da bi se pravilno vaspitavalo treba primeniti niz svesnih i planskih postupaka.

Vaspitanje u Sparti U Sparti, čim bi se dete rodilo, majka bi ga okupala u vinu da bi videla da li je jako. U slučaju da je slabo, ubrzo bi umrlo. Kasnije bi ga otac odneo starešinama koji bi paţljivo ispitali novoroĎenče. Ako bi ustanovili da je deformisano ili slabašno, bacili bi ga u Kaiadu (Apothetae), provaliju planine Taygetos.

Do svoje sedme godine dete je uzgajala majka, koja mu nije davala specijalnih dečijih odevanja (phaskia) da mu ne bi deformisala telo ili ga načinilo nervoznim, tvrdoglavim ili razmaţenim. Za tih sedam godina od njega su sklonili sve što bi mu omogućilo da oseća strah, gnus ili plač. Spartanske ţene su bile toliko poznate po vaspitavanju i čuvanju dece da su ih zapošljavale bogate porodice, na primer Amelija koja je čuvala atinskog Alkibiadasa.

Kada je dete napunilo sedam godina, bilo je oduzeto od majke i dato drţavi. Počelo je strogo disciplinsko i uglavnom vojno obrazovanje u tzv. Agogi koje je trajalo dvanaest godina.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

Dečaci bi se pridruţili jednoj od mnogih četa (Ageles) koju je nadgledao stariji Spartanac a od trinaeste pod voĎstvom razboritog i hrabrog dečka, zvanog Eirena, koga je nadgledao zvaničnik (Paidonomos). Bili su obučavani u gimnastici, trčanju, skakanju, bacanju koplja i diska i takoĎe učeni da trpe bol i muke, glad, ţeĎ, hladnoću, umor i nedostatak sna.

Hodali su bez obuće, kupali se u hladnim vodama reke Eurotas i oblačili se leti i zimi, uvek istim parčetom tkanine koje im je davala drţava jednom godišnje. Nisu koristili ćebad nego su spavali na slami i trsci, koje su svojeručno noţevima sekli na obalama reke Eurotas.

Njihov glavni obrok je bila čorba od mesa (melanas zomos) ali su bili ohrabrivani da kradu hranu kako bi nadoknadili skromne zalihe koje su dobijali, s tim da bi bili kaţnjeni ako bi bili uhvaćeni. TakoĎe su jeli dosta meda. Jedan ceo mesec pred završetak obuke su posvetili veţbanju i hranjenju isključivo medom (mesec meda). Što se tiče prikladnog obrazovanja, učeni su samo osnovama kako da čitaju i pišu i da ne troše reči na govor o 1

VASPITANJE

poenti (Laconizein). Još su ih učili vojne stihove, ratne pesme, kako da plešu i recituju Homera.

Glavna svrha Agoge je bila da ukoreni disciplinu u omladini.

Jednom godišnje su im testirali izdrţljivost pred Artemidinim hramom u igri kraĎe sira dok su ih meĎutim nemilosrdno bičevali.

One koji su izdrţali bez kukanja i plača u toj igri gde je ne malo njih umrlo, krunisali su lovorovim vencima. Što se tiče devojčica, i one su bile obrazovane pod sličnim sistemom ali bez prevelike strogosti, i one su isto učestvovale u javnim takmičenjima kao i dečaci. Njihova obuka se je završavala trenutka kada bi se udale.

U dvadesetoj godini, kada bi se Agoga završila, počela je vojna sluţba Spartanca. Pod obavezom se je pridruţio jednoj od javnih menzi ili klubova (pheiditia, syssitia), koje su činili petnaest članova (jedan od Lykourgovih zakona) i sa njima je jeo i spavao po javnim barakama do šezdesete godine. U toj dvadesetoj godini bi većina momaka i devojaka stupilo u brak.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

U tridesetoj godini Spartanac bi postao drţavljanin sa svim graĎanskim pravima i duţnostima i mogao je tek sad da učestvuje u skupštini naroda (Apella) i da poseduje status zvaničnika.

VASPITANJE

kad odgovara, da sedi pravo, da sedne samo kad mu uĉitelj dozvoli, da digne ruku kad ţeli da odgovara, da ĉeka dok ga uĉitelj ne prozove; da ustane kad uĉitelj, uprvitelj ili direktor ulaze u razred ili izlaze iz razreda ( 1949; 336).

FIZIČKO VASPITANJE

„PEDAGOGIKA“ , B.P. Jesipov i dr. N.K. Gončarov; udţbenik za učiteljske škole; ZNANJE ; Beograd; 1949; 659 str.; tvrd povez.

Tako je 21. marta 1944 g. doneto nareĊenje Minitrastva prosvete RSFSR : O uĉvršćivanju discipline u školi“ , pod nazivom „ Đaĉka pravila“ , u kojima se propisuje kako uĉenik treba da se vlada na ĉasu: da ustane 2

„ Fiziĉko vaspitanje pomaţe da se kod uĉenika razviju one osobine koje su neophodne budućim borcima Crvene armije. Ali u rad na fiziĉkom vaspitanju uĉenika osnovne škole ulaze i vrste zanimanja, koje imaju cilj da uĉenici specijalno steknu izvesna znanja i navike u vezi s vojnom pripremom, naime: elemeniti vojniĉkog stroja, upoznavanje deĉije gas-maske, obuka u skijanju.

Vanrednu vaspitnu vrednost imaju kod dece pristupaĉne igraĉke koje sadrţe elemente vojne obuke, u kojima deca stiĉu naviku za savladavanje raznih prepreka, u kojima se ĉeliĉe, razvijaju snagu, okretnost, dosetljivost i sliĉne osobine...Fiziĉke veţbe imaju uspeha samo ako su ĉeste i redovne. Zato svakodnevna jutarnja gimnastika ima vrlo veliki znaĉaj. To su veţbe koje traju 15 minuta. Cilj jutarnje gimnastike je da sistematskim

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

veţbanjima ojaĉa srĉano- krvni sistem i organe za disanje i da decu uĉini izdrţljivom i da ih fiziĉki oĉeliĉe.“ ( 1949; 11-110).

VASPITANJE DISCIPLINOVANOSTI „..Vaspitanje disciplinovanost kod dece mi povezujemo sa zadatkom spreĉavanja budućih graĊana sovjetske drţave, koji rade svesno, iz osećanja društvene duţnosti i koji osećaju odgovornost pred socijalistiĉkom otadţbinom. Bez discipline se ne moţe pobediti u ratu. ( Istakao Ţ.K. ) . Disciplina koju mi razvijamo kod naše dece u socijalistiĉkom društvu: 1. To je svesna disciplina, tj. disciplina zasnovana na dubokom ubeĊenju vaspitanika u potrebu ispunjavanja odreĊenih pravila i zahteva u svom ponašanju, zasnovana na shvatanju smisla i znaĉaja ovih zahteva.

2. Inicijativna disciplina, tj. discipline koja je povezana s teţnjom da se što bolje izvrši povereno nareĊenje, poruka, ĉak i više od toga, koja je povezana sa gotovošću da se 3

VASPITANJE

uvek izvrši svoja duţnost, ne oĉekujući nareĊenje ili opomenu, već pokazujući inicijativu.

3. Čvrsta disciplina, tj. disciplina bezuslovnog pokoravanja i potĉinjavanja rukovodiocu, vaspitaĉu, organizatoru; bez toga nema discipline; potreba potĉinjavanja volji rukovodioca je neophodni i bitni zadatak disciplinovanosti.

4. Disciplina organizovnosti, tj. disciplina koja podstiĉe i navikava na taĉnu organizovanost individualnog rada i rada u kolektivu.

5. Stvaralačka disciplina, disciplina koja se zasniva na uzajamnom poštovanju ĉlanova kolektiva.

6. Disciplina savladavanja teškoća, koja podstiĉe da se svaki posao dovede do kraja.

O STRAHU I SMELOSTI „ ... svesna disciplina ne moţe se zasnivati na strahu. Ali disciplinujući uĉenike moţemo primeniti katkad i

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

pretnje kaznom, pa i same kazne, ako se narušava disciplina. MeĊutim, to ne treba da bude glavno u pobudama naših uĉenika za visoku disciplinovanost. Za nas je vaţno da naši vaspitanici teţe i da se trude da budu disciplinovani ne zbog pritiska spolja, već iz sopstvenih dobrovoljnih pobuda. ( uporediti sa „ Orvelova 1984“ DŢ. Orvel ) Takva disciplinovanost mora dovesti do samodiscipline. Pri takvoj disciplini, povinovanje, poslušnost biće savršenija... Sramota je biti plašljiv, ali osećanje straha je prirodno, i strah uvek nije sramota. Jedan iskusni zasluţni partizan na pitanje 12godišnje pionirke: „ Šta treba da se uĉini da se bude smeo?“ , odgovara: „ Kad kaţeš sebi : spreman sam da ţivot svoj ţrtvujemo za otadţbinu , tada će i biti rešeno pitanje smelosti .

Uostalom, ja mislim da ćeš tada prestati da razmišljaš da li si smeo ĉovek ili ne“ ( 1949; str. 335- 363 ) .

PEDAGOŠKI TAKT „ Suština pravilnog pedagoškog takta, sastoji se umetnosti da se oseti unutrašnji ţivot svakog deteta i da se uvide teškoće koje smetaju deci i organizuju svoje vladanje kako valja, a isto tako i koji ih podsticali najbolje 4

VASPITANJE

upućuju na pravilan put..

K.D. Ušinski je naveo suštinu pravilnog pedagoškog takta; u radu nastavnika; „ treba da vlada ozbiljnost koja dozvoljava šalu, ali koja ne pretvara celu stvar u šalu, umiljatost, srdaĉnost bez optuţbi, praviĉnost bez sitniĉarenja, dobrota bez slabosti, rad bez pedantizma i što je glavno, stalna razumna delatnost. „ ( 357) VASPITAVANJE VOLJNIH OSOBINA KARATERA: „ Teţnja odreĊenom cilju; odluĉnost, istrajnost; uzdrţljivost; inicijativa; smelost; odvaţnost i izdrţljivost ( strpljivo podnositi bol, vladati sobom kada se dobije neprijatna vest, podnositi mirno neizbeţno lišavanje kad je to potrebno. „ ( str. 362 ) OTKLANJANJE NEDOSTATKA VOLJE KOD DECE:  Laka podloţnost uticaju - dete gotovo odmah uĉini ono što neko drugi predlaţe, ne upuštajući se u to koliko je to potrebno i razumno.  Jogunstvo – nerazumna ţelja da se postupi na svoj naĉin bez ikakvog razloga.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

 Kapric –se odlikuje istim osobinama kao i jogunstvo, samo što u kapricima ima razdraţenosti, nervoze, nazadovoljstva, egoizma.  Lenjost – je kod dece izraz slabe volje. Dete neće biti lenjo kad ima pred sobom jasan cilj rada i kad je kod njega stvoreno raspoloţenje da postigne svoj cilj. ( str. 368) PREVASPITANJE

VASPITANJE

„..Na Golom Otoku je bilo oko 60 odsto komunista. On je stvoren da bi se zauvek eliminisali potencijalni oponenti vlasti. U Upustvu za prevaspitanje politiĉkih kaţnjenika : glava II pod a) stajalo je da je cilj druge etape ( put od zatvora do mesta odredišta) kaţnjenike: zaplašiti; ismejati ili poniziti : skraćeno ZIP. Inače na Goli Otok su upućivani na društveno koristan rad politički kaţnjenici ( oni koji su se stavili na stranu SSSR-a i Staljina ) na osnovu Zakona o prekrašajim.

Kako se dolazilo na Goli Otok?

„ GOLIJADA“; Petar Vučetić; Mitra; 1993. 143; mek povez; Beograd.

5

...Sekretar Gile, ozbiljan i mrgodan , sveĉano obuĉen, dostojanstvenog drţanja, otvorio je partijski sastanak na Pravnom faklutetu. Poĉelo je pojedinaĉno izjašnjavanje. Bilo je obavezno da se svako izjasni : za ili protiv. Prvi govornici- njih dvadsetakse izjasnilo za liniju KPJ i oštro osudilo Rezoluciju. U nastaloj tišini naglo je ustao Spaso i odluĉno se izjasnio za Rezoluciju. Završio je govor reĉima. „ Vi, koji ste do sada govorili, naruĉeni ste diskutanti , pigmeji i poltroni, karijeristi, ne vidite od usta do nosa. Cepate radniĉki i komunistiĉki pokret.Kada sve kompartije kaţu da nismo u pravu

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

onda je tako. Naš narod kaţe: „ Kad dvojica kaţu da si pijan onda se valjaj“. Staljin ne greši.“ U Sali zaprepašaćenje, pa najednom huk: „ Dole izdajnici, dole neprijatelji, dole banditi“. Zatim na scenu stupa udarna grupa: Palice, kišobrani, pesnice, srušiše se na Spasu. Pao je izgaţen, razbarušen, pocepanog odela, krvav.

Dva snaţna mladića u ĉizmama izvukla su ga iz sale, preostalom snagom oteo, okrenuo zaprepašćenoj masi obratio nadljudskim glasom: „ Istorija će vas osuditi.“ Sastanak je završen pesmom : „ Druţe Tito mi ti se kunemo „, a poslat je telegram CK KPJ u znak podrške.

Posle nekoliko godina Spaso se vratio sa Golog Otoka, osedeo, strarac. Kaţu da je tamo „ sagledao svoj izdaju partije i naroda . „ ( 1993; 12) Golio Otok kao „odskočna daska „ za univerzitetsku karijeru „ Rukovodeća garnitura u svakoj baraci ( zvaniĉno „paviljon“) sastojala se od sobnog starešine, njegovog zamenika, kulturnog referenta, rukovodioca radova i higijeniĉara.

Z.V. je bio daleko vaţnija liĉnost od sobnog starešine. On se angaţovo na poslovima kulturnog referenta na „ 6

VASPITANJE

objektu 101“ , ĉuvenoj Petrovoj rupi..Iako tada sudent prava „ prosvetario „ je ljudima kojim ni po ĉemu nije bio ni za mali prst.

Upamćen je po velikom zlu. Po silasku sa Golog otoka, napravio je karijeru, postao je profesor Pravnog fakulteta, dok drugi nauĉnici i profesori nisu u Beogradu mogli da dobiju ni profesuru u srednjoj školi, ako su prošli Goli otok“. ( 1993; 43) Ispovedanje greha i ....

Politiĉku konferenciju vodi sobni starešina, a pored njega sedi „kulturni referent“ – komesar i rukovodilac radova. U svakoj baraci ima oko 300 kaţnjenika, koji sede na trospratnim boksovima i slušaju ispovedanje poznatog. Kaţnjeniku se skrene paţnja da prvo iznese kratku biografiju, a potom neprijateljski rad do hapšenja, u zatvoru na „radilištu“, na Golom Otoku. Ranija istraga, po kojoj je doneto rešenje o kaţnjavanju, kao da nije ni postojala. Smatralo se da u prethodnoj istrazi svaki kaţnjenik pokušava da obmane istraţne organe.

Za vreme izlaganja izbacuju se parole i upadice: „ Dole banda! Ua banda!Kroz stroj bandu!Udri bandu, pa će kazat! Dole neprijatelj! Dole

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

banda i neprijatelj! Dole izdajnici !

Laţe banda...“ Jezivo deluje huk od trista kaţnjenika, kao olujni vetar.

Kod novopridošlog uvlaĉi se stah u kosti.

Onaj kome je „primljen stav“ radi u kamenolomu.Sa ostalim kaţnjenicima prolazi kroz ĉistilište. Bojkotovani rade najteţe poslove i vidno su obeleţeni: kapu i koporan oblaĉe naopako, a postava koporana je crvene boje, tako da se moţe raspoznati i na daljinu. Bojkotovani dobija rang divlje – zaraţene zveri koju svako mora da tera, progoni i bije kako stigne. Niko sa njim ne razgovara, niti on sa kim, i ko to ne poštuje, biva i sam bojkotovan. ( ostrakizam pr. Ţ.K. ) Bojkotovani, posle mesec, nekad i tri, izlaţe ponovo svoj stav, ispoveda se pred kolektivom. Obiĉno su to senke iz pakla i posle „ iskrenog ispovedanja“ odlaze, po pravilu, u radni stroj, ĉistilište, sa ostalim kaţnjenicima. Prevrnute kape i koporane vraćaju u normalno stanje.

Ko od bojkotovanih uĊe u ĉistilište dobija bolju hranu, odnosno redovnu hranu koju dobijaju i ostali, a moţe da spava koliko i ostali. Moţe i da razgovara sa svima.

7

VASPITANJE

Svi u ĉistilištu moraju da rade maksimum maksimuma, a posebno da se dokazuju „borbom“ protiv neprijatelja“,što znaĉi da dobro otvore oĉi i uši, saznaju šta se priĉa i radi na Otoku i o svemu obaveštavaju svog islednika, kojih je bilo nekoliko desetina. Ko ne ide na „razgovor“ sa islednikom bar svakih dvadesetak dana, visi mu bojkot nad glavom.

Posle ispovesti greha – izlaganja stava, ĉišćenja, bojkota, istrage, borbe protiv neprijatelja, odlazi se u ništavilo. Ĉovek postaje ništa – kreatura, sanka, izopaĉena liĉnost. Zar je zaista ĉovek ĉoveku vuk?

Na Golom Otoku su se naišla oĉi u oĉi „ svi neprijatelji“ odnosno ljudi koji reĉju ili delom na ma koji naĉin izrazili protivljenje politici vladajuće kaste ili su jednostavno bili sumnjivi. Ĉesto su policijski „doušnici“ , ljudi bez morala i skrupula, ljudi koji su imali „ oraha u dţepu“ klevatali ljude koji su im na neki naĉin zamerili ili se svetili.

U istom kotlu su se našli komunisti , kriţari , ĉetnici, ljotićevci, pripadnici plave garde, bjelaši, ustaše, Bugari, hortijevci, mladi muslimani, protivnici zadruga, kao i raniji špijuni i probisveti, nezadovoljnici svih vrsta,

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

sumnjivi ili oni bez ikakve krivice i svi ostali identifikovani i neidentifikovani, prirodni neprijatelji meĊu sobom, maĉke i miševi u jednom buretu.

Bilo je onih i koji su se borili protiv ovog pakla, ali ih je ţrvanj samleo. ( str. 1993; 51-54)

VASPITANJE

„popravnom društveno korisnom radu“. Posle isteka roka, za konkurs pozvan sam da doĊem kod naĉelnika za personalne polsove . Primio me ljubazno i ponudio kafom.

Saopštio mi da sam primljen za šefa.

Bio sam ne iznenaĊen, već zgranut.

Moje slutnje su se ispunile. Sve moje molbe, a bilo ih je preko 200 pale su u vodu, jer sam u svakoj napisao da sam bio na „društveno korisnom radu“.

Smatrao sam da treba da napišem kako ne bi došlo do komplikacija kada se za tu okonost sazna. Bilo mi je nerazumljivo da mi skoro 90% onih kojima sam se obratio uopšte ne odgovara, iako su na to zakonski na to bili obavezni. Sada se knjiga otvorila, sve je jasno...

Iz razmišljanja me trgao glas naĉelnika: „ Druţe, popijete kafu“.

Nije mi bilo do kafe. Skupila se neka gorĉina u grlu. Jedva sam se povratio.

Kratko šefovanje ....Već sutrada sam našao oglaskonkurs No grada Beograda gde traţe šest pravnika za referente i jednog šefa u sluţbi Odeljenja za komunalne i stambene poslove. Napisao sam molbu sa kratkom biografijom, u kojoj sam prećutao da sam bio na 8

„ Druţe naĉelniĉe, ja sam konkurisao za radno mesto referenta, a ne šefa“ „ Ne razumem vas. Jedini od kandidata imate deset godina radnog staţa i najbolji uspeh na faklultetu, a nećete da budete šef?

Našao sam se u škripcu, sada je sve jasno. Ćutao sam . Šta da radim i

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

kaţem. U momentu sam se snašao: „ Druţe naĉelniĉe dajte mi molbu, da nešto pogledam“ Reagovao sam odmah: „ Oprostite, molim vas, jer sam u molbi nahotiĉno ispustio da napišem da sam bio kaţnjen i na „ društveno korisnom radu“.

Naĉelnik je bio šokiran, naglo je probledeo, promenio izraz lica, nestalo je ljubaznosti.

Na moje pitanje da li mogu da budem obiĉan refenat, odgovrio je : „ Druţe, mesta referenta su već ispunjena, a pored toga ja moram komisiji da iznesem ovaj novi momenat. Ne mogu ja sam da odluĉujem. Danas je subota. Svratite u ponedeljek.

„Novi Samerhil“; A.S. Nil; Kairos;Sremski Karlovci; Novi Sad; 339.

13/06/2011 Jelena Holcer

Pitao sam da li mogu da pozovem telefonom. Kafa je ostala nepopijena.

Kada sam se javio u ponedeljak, dobio sam odgovor : „ Ţao mi je druţe niste primljeni !“. „ Pa zar ni za referenata?“ „ Ni za referenta!“ Tako propade moje šefovanje nepuna dva dana, doduše na papiru. ( 1993; 85-86).

9

Samerhil: jedan san o slobodi - Sva zla civilizacije proistekla su iz toga što se nijedno dete nije do mile volje naigralo - tvrdio je Aleksandar O. Nil, osnivaĉ škole Samerhil. „Jedino lečenje koje treba primenjivati kod dece jeste lečenje od nesreće. Teško dete jeste dete koje je nesrećno. Ono je u ratu sa samim sobom, pa otuda i u ratu sa svetom.“

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

AleksandarNil Britanski pedagog Aleksandar S. Nil (1883–1973) bio je osnivaĉ škole Samerhil, koja se i danas smatra jednim od najznaĉajnijih eksperimenata reformne pedagogije 20. veka. Nil je autor knjiga: „Slobodna deca Samerhila“ i „Novi Samerhil“, a kod nas je odliĉan prikaz te teme dat i u delu „Samerhil – za i protiv“ (Grupa autora, Biblioteka XX vek, Beograd). Škola je osnovana u blizini Drezdena, u Nemaĉkoj, 1921. godine,ali je zbog nekonvencionalnog programa nastave ubrzo zabranjena.

Godine1924. Samerhil se seli u Englesku, zadrţavajući svoj izrazit inventivan, eksperimentalan karakter.

Aleksandar Nil zastupao je pravac individualne pedagogije, po kome je dete centar vaspitno-obrazovnog procesa, pa se u skladu s njegovim mogućnostima i interesovanjima organizuje i adekvatna pedagoška sredina. Samerhil je zamišljen kao škola koja će odgovarati detetu, a ne obrnuto, i kao mesto gde će se ono osećati prihvaćeno upravo takvo kakvo jeste. Bio je namenjen deci uzrasta od pet do petnaest godina. Školovanje se plaćalo, a školu su pohaĊala deca srednjih klasa poreklom iz Engleske, ameriĉkih, 10

VASPITANJE

evropskih

i

azijskih

zemalja.

Najveća inovacija Samerhila jeste shvatanje obrazovanja njenog utemeljivaĉa A. Nila.

Prema njegovom mišljenju, cilj obrazovanja isti je kao i cilj ţivota: pronalaţenje sreće. Jedino što je za decu u budućnosti bitno jeste da budu srećna, a ne da li su visoko akademski obrazovana ili da li ispunjavaju oĉekivanja svojih roditelja.

Do sreće kao najvećeg cilja Samerhila stiţe se kroz principe slobode, ravnopravan poloţaj dece sa odraslima, pa i uĉiteljima, fleksibilno shvatanje nastave...

Škola bez rasporeda Sloboda. Nastava u Samerhilu nije obavezna. Deca se igraju koliko god ţele, a poĉinju da uĉe tek kada (i ako)

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

osete potrebu za tim. Sama odluĉuju da li će dan provesti u uĉenju, igri, ĉitanju ili spavanju. Nisu postojali rasporedi ĉasova, kao ni klasiĉni sistemi ispitivanja i ocenjivanja. Kada zadovolje potrebu za igrom, smatra Nil, deca mogu da se posvete uĉenju i tada postiţu još bolje rezultate od one dece koja su bila „primorana“ na uĉenje, na štetu sopstvenog detinjstva i igre. „Ako se vaše dete naigra do mile volje, poloţiće prijemne ispite za fakultet nakon samo dve godine intenzivnog uĉenja, umesto da provede uobiĉajenih pet, šest ili sedam godina u nekoj školi u kojoj se potreba dece za igrom sasvim zanemaruje“,smatra Nil. Uloga uĉitelja.

Uĉitelji nisu predstavljali autoritete u današnjem smislu. Oni sa decom imaju ravnopravan status, a ponekad se stiĉe i utisak da deca dominiraju. Na primer, sasvim je uobiĉajeno da dete kaţe uĉitelju da je potpuna neznalica ili da je budala. U Samerhilu nema ni kazni ni zabrana. Kazna se smatra samo modifikovanom mrţnjom odraslog, pokazivanje nemoći u razraĉunavanju sa liĉnim, potisnutim nezadovoljstvima, potpuno nevezanim za deĉje postupke. Tako shvaćena 11

VASPITANJE

kazna podrazumeva stvaranje straha kod deteta, osećanja zavisnosti i blokade kreativnih potencijala. S druge strane, ponašanje dece u Samerhilu bilo je toliko osloboĊeno uobiĉajenih normi ponašanja da skoro i ne postoji razlog zbog koga bi dete moglo da bude kaţnjeno.

Uĉitelji deci ne nameću svoje stavove niti sistem vrednosti, pa ih ĉak ne upoznaju ni sa osnovnim moralnim naĉelima. Tako, ukoliko odrasla osoba sugeriše detetu da treba da podeli igraĉku sa drugom, to znaĉi formiranje frustracije kod deteta i nametanje sopstvenih uverenja.

Ukratko, najbolji uĉitelji jesu oni „koji se smeju sa decom, a najgori oni koji se smeju na raĉun dece koju poduĉavaju“.

Nastava u Samerhilu Nil smatra da deca nisu tabula raza (prazne tablice koje tek treba ispisati), već osobene liĉnosti roĊene sa odreĊenim znanjima i sposobnostima.

Tako je i nastava svedena na ono osnovno: ovladavanje ĉitanjem, pisanjem i raĉunom. Nastavni program zavisio je od trenutnih interesovanja uĉenika. Izuĉavali su se: matematika, engleski, istorija, geografija, strani jezici. MeĊutim, ti

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

predmeti bili su „u ponudi“ samo ako deca ţele da ih izuĉavaju, jer je primarno poštovanje principa slobode i liĉnog izbora deteta. Po ţelji, deca su se mogla baviti tehnikom, razliĉitim nauĉnim eksperimentisanjem, baštovanstvom, brojnim umetniĉkim sadrţajima. Posećivala su bioskope, izvodila pozorišne predstave. Jedna od retkih obaveza u školi bilo je prisustvovanje nedeljnom sastanku, na kome se utvrĊuju, donose, menjaju ili brišu školska pravila. Uĉitelj i dete ravnopravno imaju pravo na jedan glas prilikom usvajanja nekog pravila.

Katarina Krstić: Kreativnost Rezultati. Nil priznaje svoje neuspehe s pojedinom decom koja su dolazila u tinejdţerskom uzrastu, tj. sa njihovim 12

VASPITANJE

problemima nakupljenim tokom odrastanja. Zato se orijentisao na prijem mlaĊe dece na koju roditelji i društvo još nisu znatno „nepovoljno“ uticali. Jedna od najĉešćih zamerki upućenih Samerhilu odnosila se upravo na taj negativan stav prema spoljašnjim ĉiniocima (od roditelja do okruţenja). U ţelji da se dete što više zaštiti od spoljnjih uticaja, formirana je veoma izolovana sredina. Zato pojedini autori Samerhil nazivaju „ostrvo pod staklenim zvonom“.

Nil je s ponosom isticao da jedno dete u Samerhilu nije prisustvovalo nijednom ĉasu jer je to bio njegov slobodan izbor (biralo je samo da se igra), kao i da su neka deca napustila Samerhil a da nisu nauĉila da ĉitaju.

Postavite se, barem za trenutak, u ulogu roditelja. Da li ţelite takvu školu da plaćate za svoje dete? U Samerhil su ĉesto primana „problematiĉna“ deca u ĉijem su (pre)vaspitavanju korišćene sasvim neuobiĉajene i pedagoški teško opravdane metode. Neke od tih metoda su nagrada ako dete nešto ukrade, dopuštanje da se uništava školska imovina ili ignorisanje ako jedno dete psuje ili vreĊa drugo dete ili odraslog. Da li biste vi kao roditelj to podrţali i u sopstvenom domu?

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

Konaĉno, iako Samerhil podrţava ideju slobode u sluţbi razvoja svih kreativnih potencijala deteta, ipak se iz te škole nije iznedrilo nijedno izuzetno ili genijalno dete. Najviši dometi uĉenika su da su postali pronalazaĉi,glumci, umetnici, nekolicina njih nauĉnici, matematiĉari. Škola Samerhil i danas postoji. Nalazi se u Lejstonu (Safok, Engleska). Ima stotinak uĉenika. Iako radi po sliĉnim principima kao i u vreme A. Nila, nije u tolikoj meri predmet burnih rasprava. Iako moţda ponekad izgledaju „raspušteno“ baš kao da su izašle iz škole Samerhil, moderne generacije dece nisu slobodne.

Naprotiv, ograniĉene su brojnim zabranama,roditeljskim oĉekivanjima, preteranim ambicijama da će u ovom i ovakvom društvu uspeti samo ako... a taj spisak koji moraju da zadovolje sve je duţi. Uprkos opštoj borbi za deĉja prava, kao da je sve manje slobode za decu. Od njih se retko oĉekuje da nešto vaţno samostalno odluĉe ili da imaju ravnopravan glas sa odraslima.

Ni savremena pedagogija ne zastupa teoriju prevelike slobode za decu. Naprotiv, smatra se da je za razvoj deteta neophodna odreĊena mera autoriteta, 13

VASPITANJE

discipline, pravila ponašanja. Mnoga naĉela A. Nila jesu krajnost za koju znamo da nije u najboljem interesu dece. Na primer, niko ko se ozbiljno bavi razvojnom psihologijom nije spreman da deci dozvoli slobodu da moralna naĉela usvajaju svojim tempom i na svoj naĉin, bez upliva odraslih. Ipak, neosporno je da je Nil pokušao da od svojih ĉesto nesrećnih i delinkventnih uĉenika formira srećne i emocionalno inteligentne osobe. U svom „Novom Samerhilu“, on kaţe: „Sva zla civilizacije proistekla su iz toga što se nijedno dete nije do mile volje naigralo. Taĉnije, svako dete gurnuto je u kalup odraslosti mnogo pre nego što je dostiglo odgovarajuću dob i zrelost.“

Grafiti kao kreativni izraz bunta.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

DELINKVENCIJA

Aleksandar Saterlend Nil : „ Slobodna deca Samerhila“ ; biblioteka XX vek; 1988; str. 296; Britanski pedagog A.S. Nil ( 18831973) osnovao je 1921 g. u jednoj engleskoj pokrajninu školu Samerhil, u kojoj su nastava i vaspitanje dece postavljeni na potpuno nove pedagoške i psihološke osnove.

Polsednjih decenija Nilov rad i njegove ideje bili su predmet ţestoke kritike, ali su dobili i velika priznanja eminentnnih pedagoga, psihologa i antropologa. Nakon njegove smrti upravnica škole je bila njegova ćerka Zoe Redhald....

14

„ U današnje vreme divljaĉkih napada pištoljima i „ bokserima“ vlasti su u nedoumici šta da rade sa maloletniĉkom delinkvencijom i preduzimanju da bi je obuzdale.

Novine nam govore o metodu koji se upotrebljava da bi se izašlo na kraj sa ovim problemom. To je strog metod: mladi se osuĊuju na popravne domove, uz reţim napornih veţbi i strogo kaţnjavanje za neizvršene obaveze. Jedna slika koju sam vido pokazuje deĉake kako na ramenima vuku ogromne cepanice. Dopuštam da nekoliko meseci takvog pakla mogu da zastraše neke potencijalne delinkvente, ali takvo postupanje nikada ne vodi do otkrivanja osnovnih uzroka pormećaja. Što je još gore, takvo postupanje u vezi adolescencije izaziva mrţnju, a njegova grubost od deĉaka neminovno stvara trajne odpadnike od društva. .. Nije mi poznat nijedan dokaz da je neka osoba postala dobra zahvaljujući nasillju, okrutnosti ili mrţnji. U svojoj dugoj karijeri imao sam posla sa puno problematiĉne dece, od kojih su mnogi bili delinkventi. Uvideo sam koliko su nesrećna i puna mrţnje, koliko su inferiorna i emocionalno smetena. ( Podvukao Ţ.K. )..Koliko

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

znam, nijedan delinkvent koji je proveo sedam godina u Samerhilu nije poslat u zatvor, niti je nekog silovao, niti je postao antisocijalan. Nisam ih ja izleĉio. Leči ih sredina, jer sredina u Samerhilu pruţa poverenje, sigurnost i saosećanje bez prebacivanja i molarisanja. Kad napuste školu, deca iz S. ne postaju kriminalci i ološ, jer im je dozvoljeno da iţive svoje razbojništvo bez straha, kaţnjavanja i moralnih pridika; dopušta im se da prerastu jedan period svog razvitka i prirodno preĊu u sledeći...Kada mlad ĉovek mora da ostane u lošoj sredini sa neukim roditeljima, on nema nikakvih izgleda da iţivi svoju nedruštvenost. Ukidanje siromaštva i ćumeza, zajedno sa prosvećivanjem roditelja, automatski će proreĊivati štićenike popravnih domova. Krajnji lek za mladalaĉku delinkvenciju leţi u leĉenju društva od sopstvene moralne delinkvencije i njene propratne pojave – nemoralne ravnodušnosti.

Moramo da se opredelimo za jednu od dve strane, a obe su nam pred oĉima: ili ćemo prema delinkventnom mladiću primeniti metod mrţnje, ili ćemo koristiti metod ljubavi.. Zatvori i kaţnjavanja nikad ne mogu da budu zamena za ovu divnu veru i ljude . Za 15

VASPITANJE

ĉoveka u neprilici nikavo poverenje znaĉi da mu neko pruţa ljubav, a ne mrţnju“. ( O. NiL; 1988; str. 219226).

Poznati psiholog Erih From je u predgovoru knjige . „ Slobodna deca Samerhila“, naveo osnovne principe koji ĉine osnovu Nilovog sistema: 1. Nil veruje u detinju dobrotu.

2. Cilj obrazovanja – ustvari cilj ţivota – jete da se radosno radi i da se naĊe sreća.

3. Intelektualni razvoj nije dovoljan za obrazovanje.

Obrazovanje mora da bude i intelektualno i emocionalno.

4. Obrazovanje mora da bude prilagoĊeno psihiĉkim potrebama i mogućnostima deteta.

5. Dogmatski nametnuti, disciplina i kaţnjavanje stvaraju strah, a strah stvara nepijateljstvo.

To neprijatreljstvo ne mora da bude svesno.

6. Sloboda ne znaĉi odsustvo pravila.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

7. Od strane nastavnika postoji iskrenost.

8. Dete mora da nauĉi da postane nezavisno.

9. Funkcija osećanja krivice.

10. U školi Samerhila veronauke.

nema

O AGRESIVNOSTI „ Da li decca Samerhila ispoljavaju agresivnost uobiĉajenu kod druge dece? Pa, svako dete mora u sebi da nosi nešto agresivnosti da bi prokrĉilo put kroz ţivot. Preterano izraţena agresivnost koju uoĉavamo kod ne slobodne dece, predstavlja bunt protiv mrţnje koju su drugi ispoljili prema njima. U Samerhilu, gde ni jedno dete ne oseća mrţnju odraslih , agresivnost nije potrebna.

Kod nas su agresivna deca koja u svojim porodicama ne dobijaju ljubav i razumevanje.“( str.; 1988; 40) ZADIRKIVANJE „ Vredno je pomenuti da ĉlanovi nastavnog osoblja retko izlaze iz takta što, samo po sebi, govori toliko o deci koliko o nastavnicima...Imali smo nastavnicu koja je bila preosetljiva na kritike i devojĉice su je zadirkivale.

Nisu mogli da zadirkuju nikog drugog 16

meĊu nastavnim osobljem, jer niko drugi nije reagovao.

Moţete zadirkivati samo one koji drţe previše do svog dostojanstva... samerhil je stalno vodio neku vrstu bitke za opstanak roditelja. Malo je roditelja koji imaju dovoljno strpljenja i poverenja da pošalju decu u školu u kojoj mladeţ moţe da bira izmeĊu igre i uĉenja. ( isto; str. 36 )

GENERACIJA ROBOTA „ Funkcija robota je da ţivi svoj ţivot , ne ţivot koji njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi trebalo da ţivi, a ne ţivot u smislu koji je odredio struĉnjak za obrazovanje , smatrajući da zna šta je najbolje.

Svako uplitnje i usmeravanje od

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

strane odraslih dovodi do stvaranja generacije robota. Decu ne moţete naterati da uĉe muziku ili nešto drugo, a da ih , do izvesne mere ne pretvorite u odrasle beskiĉmenjake. Vi ih oblikujete da budu ljudi koji će prihvatiti status qvo. ( Podvukao Ţ.K. ) To je dobro za društvo kome su potrebna poslušna deca prikovana za kancelarijske stolice, ili automatizovana stvorenja koja svakog jutra – to je dobro za društvo koje preplašeni mladi ĉovek na smrt prepadnuti konformista, nose na svojoj izlizanoj grbaĉi ...“ ( 1988; 32).

KRAĐE Treba razlikovati dve vrste kraĊa: kada krade normalno dete i kada to ĉini neurotiĉno dete. Razume se, normalno dete je sklono kraĊi, i to iz jednostavnog razloga što ţeli da zadovolji svoj nagon za sticanjem.

Usamljeni kradljivci su retka pojava, i uvek je reĉ o prevejanim deĉacima anĊeoskog lika. Apsolutno je taĉno da malog lopova po izrazu lica nije moguće prepoznati. ( pod. Ţ.K.) Druga vrsta kraĊe – hroniĉno , nagonsko potkradanje – dokaz je neurotiĉnosti deteta. Uopšteno reĉeno 17

VASPITANJE

, lopovluk neurotiĉnog deteta znak je nedostatka ljubavi.

Motiv je nesvestan. U velikoj većini sluĉajeva okoreli maloletnici , kradljivci osećaju da nisu voljeni. Njihovo potkradanje , zaprvo, je simboliĉan pokušaj neĉeg dragocenog. Ma šta krali, oni nesvesno ţele da ukradu ljubav. Ta vrsta kraĊe moţe da se iskoristi samo ukoliko uspemo da takvom detetu neposredno priuštimo ljubav. ( str. 87) NASILNICI I STRAH Govoreći o neuspesima Samerhila, Nil je naveo da su najgori primer nasilnici. Bilo je deĉaka koji su godinama zlostavljali ostale i zastrašivali malu decu; na sednicama su bili osuĊivani, ali se zbog toga nisu nimalo promenili. Dugo smo drţali problematiĉnu devojku koja je u drugim devojkama podsticala mrţnju i bezobzirnost. Nije bilo u pitanju samo to što smo bili na strani deteta, ĉesto smo uvaţavali molbe roditelja.: „ Šta će mo sa njim ako nam ga vratit kući ?“ Jedna od najĉešćih pogrešaka jeste drţanje dece koja su zbog roditeljskog doma u kojem nema roditeljske ljubavi imale neznatne šanse za napredak...Još jedna pogreška, taĉnije neuspeh škole je bila naša nemoć da

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

sasvim eliminišemo strah. Ali sa uĉenicima smo pretrpeli neuspeh: Jedan sadista je u stanju da unesreći i isprepada desetoro mlaĊe dece.“ ( str. 92) O OBRAZOVANJU „ Roditelji veoma sporo dolaze do saznanja do koje mere je nevaţno ono što se uĉi po školama. Deca kao i odrasli , nauĉe ono što ţele da nauĉe.

Sve te silne dodele nagrada, zatim ocene i ispiti ometaju pravilan razvoj liĉnosti. Samo pedantni tvrde da je uĉenje iz knjiga – obrazovanje. ( str.

46) ...“ ja ne omalovaţam uĉenje, ali uĉenje bi trebalo da usledi igri.

Uĉenje ne bi trebalo smišljeno usklaĊivati igrom da bi ga smo uĉinili svarljivim. Kreativne liĉnosti uĉe ono što ţele da uĉe da bi se snabdele oruĊem koje zahtevaju njihova originalnost i genije. Ne moţemo ni slutiti koliko kreativnost biva ugušena po uĉionicima, u kojima se samo insistira na uĉenju.“( str. 47) ..“ Ravnodušni školarci , koji se pod pritiskom discipline provuku kroz koledţ ili univerzitet i postanu nemaštoviti nastavnici, osrednji lekari .. ( str. 48)…” Uveliko govoreći, metod slobode gotovo uvek uspeva kod dece ispod 12 godina. Dok je deci 18

VASPITANJE

iznad 12 g. potrebno mnogo vremena da se povrate od obrazovanja kojim su kljukani”. ( str. 54) ..Moja osnovna duţnost nije da preobratim društvo , već da nekolicinu dece uĉinim srećnim “. ( str. 41) .. U Samerhilu sloboda ne znaĉi odstupanje od principa zdravog razuma “. ( str. 41) .

Fizičkom vaspitanju u socijalizmu se posvećivala velika paţnja. Na časove fizičkog donosila se čista sportska oprema i patike. Preko škole se organizovano išlo na, jeftina, letovanja i zimovanja. Od aktivnosti na časovima se radila i priprema za slet koji se odrţavao 25 maja, svake godine u SFRJ.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

NEDELJNIK 30.01.2014.

Piše: Marko Jovanović SADAŠNJA AMERIKA U većini američkih škola, kada učenik pretekne nekoga u redu za obrok u školskoj menzi, biva na meti prekornih pogleda svojih vršnjaka. U nekim od tih škola, dotični bi mogao da završi kod savetnika za vladanje, kod nas poznatog kao pedagog ili psiholog.

Dešava se i da im školski autoritet prepiše kaznenu nastavu ili, ne daj Boţe, suspenziju na nekoliko dana.

Ono što ne bismo očekivali da se dogodi školarcu-prestupniku, nedavno se dogodilo u Severnoj Karolini - petnaestogodišnji dečak je odveden iz škole sa lisicama na rukama.

Dečak kog su mediji naveli pod inicijalima T.S. je introvertni dečak crne boje koţe, u školi poznat po primernom vladanju.

Tog nesrećnog dana, narušivši instituciju čekanja u redu, zaradio je uvrtanje ruke, ''lisice'' i trodnevnu suspenziju. Nakon tri dana provedenog kod kuće, vršnjaci su ga batinama dočekali u školskom dvorištu.

MeĎutim, školski 19

VASPITANJE

pozornik mu je, na osnovu prethodnog incidenta, pogrešno presudio i tog dana - sprejom za trenutno oslepljivanje i ponovnim privoĎenjem. I ovog puta ''lisice'' su bile neizostavne. Šta se to zapravo dešava u Americi ovih dana? Udruţenja za zaštitu dečjih prava i civilnog društva podnele su ţalbu protiv organa lokalnih vlasti, sa pretpostavkom da je školske prestupnike potrebno izolovati iz škola. Ova ţalba ima specifičan karakter, budući da se tumači kao predlog ili inicijativa za novi način organizacije odreĎenih pitanja, u ovom slučaju nedostatak školske discipline kod pojedinih učenika. Kao lek preporučuju maloletničke centre za korigovanje vladanja, pa čak i intervenciju drţavnih organa zaduţenih za pitanja kriminalnih aktivnosti.

Odgovor jednog broja škola je uvoĎenje pozornika-policajaca zaduţenih za odrţavanje discipline.

Od tada je jasno uočljivo postalo zavrtanje ruku i privoĎenje školaraca organima reda i mira. Čime se ove drakonske mere pravdaju?

Na prvo mesto, zastupnici ovih politika stavljaju

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

prevenciju od vršnjačkog nasilja.

Tvrde da bi se, nakon kraćeg vremena, Ďacima usadili red, rad i disciplina. Nadrljaće jedno, dvoje, stotinu onih koji imaju problem sa autoritetom, ali bi oni istovremeno postali ilustrativan primer za ostale. ''Ako radiš to i to, čeka te dosije, suspenzija, privoĎenje. Da li ćeš moći sutra da se zaposliš sa takvom prošlošću, prosudi sam.'' Ovakva shvatanja vaspitanja mladih polako postaje opšti trend u celoj Americi.

Bilo kako bilo, Obamina administracija preporučuje autoritarno delovanje organa reda samo u krajnjim situacijama, koje ostaju nepredvidljive. Nikada ne znate kada će drug iz klupe doći u školu sa do vrha napunjenim pištoljem.

To je Amerika. Naša deca ostaju bezbriţna. Kada god poţele, mogu se potući oko nepravedne trampe sličica fudbalera u školskom dvorištu. Ili zbog zajedničke simpatije, koja gleda - a ne da (nikome). Moţda posle izgubljene partije basketa. Ako su dovoljno promišljeni, i prebijanje nastavnika u neosvetljenom parku provući će se nekaţnjeno. Sutradan će doći u 20

VASPITANJE

školu, kao da se ništa nije desilo.

Jer tako su u mogućnosti.

Piše: Darka Krsmanović MERCEDES MODEL U VASPITANJU DECE

Kada govorimo o odgovornom roditeljstvu pitanje da li postoji model po kome ćemo postati upešni roditelji nameće i pitanja roditeljske odgovornosti, ali i moći. Imajući u vidu da deca fiziĉki, emotivno i materijalno zavise od svojih roditelja mi zapravo uviĊamo da roditelji poseduju veliku moć.

Zato je pitanje dobrog modela vaspitanja zapravo pitanje raspodele te moći izmeĊu pohvala, nagrada, kritika i kazni koje prate proces deĉije socijalizacije i grade vaspitni stil roditelja.

Model o kome je ovde reĉ upravo govori o tome koliko je vaţno deci postavljati zahteve, ali i znati ih pohvaliti i nagraditi kada na njih

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

odgovore, odnosno kritikovati pa i kazniti kada taj odgovor izostane.

Dimenzije u vaspitanju U prethodnim brojevima bilo je reĉi o veštini da jasno postavimo zahteve, o pohvalama i nagradama koje deci pokazuju koliko uvaţavamo njihov trud i ţelju da na zahteve odgovore, kao i o pravilnom kritikovanju i kaţnjavanju.

Mercedes model stavlja ove tri osnovne vaspitne funkcije u jasan i reciproĉan odnos i omogućava laku vizualizaciju kako osnovne ideje, tako i posledica ukoliko ove funkcije nisu uravnoteţene.Ovaj model, naravno ne moţe da se primeni na celokupan proces vaspitanja, niti celokupno vaspitanje moţe da se svede samo na ovaj model, ali je dragocen roditeljima koji ţele dobar uvid u vlastito roditeljstvo.

Dobar uvid ĉesto je pokretaĉ da nešto promenimo, poboljšamo i unapredimo a to je upravo put ka uspešnom roditeljstvu.

TakoĊe je retkost da se vaspitni stil javi u „ĉistom“ obliku koji je na prvi pogled prepoznatljiv. Roditelji jednog deteta, mogu da gaje razliĉite stilove vaspitanja i imaju razliĉit uticaj na 21

VASPITANJE

dete. Brojni su i „znaĉajni drugi“ u deĉijem okruţenju koji uĉestvuju u njegovom vaspitanju. Ponekad se pored preklapanja javlja i dilema o kom je stilu reĉ, da li je dete razmaţeno ili prezaštićeno i sl.

Ipak, prateći ovih pet osnovnih dimenzija i uoĉavajući pravilnosti u njihovom ponavljanju kao i efektima njihovog meĊusobnog proţimanja moţemo steći sliku vlastitih propusta i ispraviti ih na vreme.

Dakle, sledeći osnovnu ideju ovog modela, roditelji bi trebalo da deci svakodnevno i u pribliţno jednakoj meri postavljaju zahteve, kritikuju ih i kaţnjavaju, pohvaljivaljuju i nagraĊuju.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

.Socijalizovano dete

Kada su sve tri dimenzije u optimalnoj zoni i podjednako zastupljene, rezultat vaspitanja biće socijalizovano dete, dobro pripremljeno za perspektivu samostalnog ţivota.

Ukoliko je neka od pomenutih dimenzija preterano izraţena, ili je pak premalo zastupljena vaspitni stil roditelja nije dobar.

Roditelji će se uglavnom sloţiti sa konstatacijom da nije dobro preterano kaţnjavati dete, ali da bi dete shvatilo gde su granice neophodno ga je kritikovati kada ne prihvata zahteve, pa i kazniti kada je u tome uporno.

Upitamo li se pri tome da li su naši zahtevi preterani, neprimereni i preambiciozni pa dete objektivno ne moţe da odgovori na njih, ili obrnuto, da li smo preterano popustljivi i imamo pogrešno uverenje da je preuzimanje deĉijih obaveza naĉin da zaštitimo dete i uĉinimo ga srećnim, 22

VASPITANJE

jasno je da će se kao odgovor nametnuti traţenje optimuma.

Kad govorimo o pohvalama, ugodnostima ili materijalnim nagradama, njihova inflacija dovešće do deĉije nezainteresovanosti za njih, i njihovog podrazumevanja ako preteramo. Ako pohvale izostanu ili su retke i rezervisane samo za izuzetna postignuća dece, dolazi do nesigurnosti deteta u vlastite sposobnosti i vrednost.

To praktiĉno znaĉi da ukoliko imamo neku od ovih dimenzija preterano razvijenu ili nedovoljno razvijenu, ĉime je nuţno poremećen i balans izmeĊu njih, moţemo govoriti o presocijalizovanom ili razmaţenom detetu, detetu koje je prezaštićeno...

Preterano socijalizovano dete

Ovaj vaspitni stil gaje roditelji koji veruju da pohvala kvari dete, da zato treba pohvaljivati samo izuzetne uspehe i insistirati na skromnosti, pri

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

ĉemu njihova deca nemaju puno izbora.

Ova deca zakljuĉuju da ljubav mora da se zasluţi i to postiţu nastojanjem da u udovolje svima, da budu savršeni u svim zadacima – što je naravno izuzetno teško.

A rezultat?

Preterana uslovljenost rezultira lošom predstavom o sebi! Ovakva deca ĉesto steknu utisak da ne vrede i da će ih odrasli odbaciti kada to konaĉno otkriju. Ĉesto su nesigurna i plašljiva.

VASPITANJE

Za razliku od prethodnog, ovaj vaspitni stil pothranjuje deĉiji hedonizam. Deca ĉiji roditelji smatraju da samo loši roditelji kaţnjavaju, poĉinju da veruju da je normalno da su im sve ţelje ispunjene, dok kritiku doţivljavaju kao napad ili ĉak i mrţnju.

Njihovi roditelji umesto jasnih zahteva, imaju pasivna oĉekivanja, a umesto kritike neretko se koriste emocionalnim ucenjivanjem.

Ako kaţemo detetu „ne“ ne znaĉi da ga ne volimo!

Ljubav ne sme biti uslovljena! Decu volimo zato što postoje i zato je potrebno izreći i pokazati im ljubav, pohvaliti i trud i rezultate, podrţati ih kada im je teško i kad im ne ide, jer – mali koraci vode do velikih rezultata!

Postavljanje granica je nuţnost koja dete usmerava da uĉi da neprijatnost moţe biti i korisna, kao i da na taj naĉin razvija svoje sposobnosti i samostalnost.

Razmaţeno dete

Prezaštićeno dete

23

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

Iza ovog vaspitnog stila stoji pogrešno roditeljsko uverenje da je dokaz ljubavi neprestana briga za decu praćena strepnjom da će se nešto loše desiti ukoliko ta zabrinutost popusti.

MeĊutim, preterana briga škodi upravo detetu.

Prezaštićena i zaklonjena deca, nemaju priliku da nauĉe da se brinu o sebi, ne razvijaju svoja znanja i veštine, ne suoĉavaju se sa preprekama i ne napreduju. Umesto toga svet doţivljavaju kao vrlo opasno mesto, kome ona nisu dorasla, stalno traţe roditeljsko prisustvo i zaštitu, a sami su nenametljivi, plašljivi i vrlo tihi.

Budući da će se i ova deca, kao i sva ostala, kad-tad suoĉiti sa spoljašnjim svetom bez prisustva roditelja, imaće problem da sama donose odluke i uvek će traţiti zaštitu i odobravanje drugih.

Ukoliko na vreme i u kontrolisanim uslovima, uz minimalan rizik, omogućimo detetu da se suoĉi sa poteškoćama i preprekama, omogućili smo mu da razvija svoje sposobnosti, znanja i veštine, a samim tim ga pripremamo za samostalan ţivot i odgovoran odnos prema sebi i drugima 24

VASPITANJE

Zanemareno i maltretirano dete

Ova dva modela prikazana su uporedo, ĉime se naglašava jedna bitna ĉinjenica – da je granica izmeĊu zanemarivanja i zlostavljanja vrlo porozna i diskutabilna.

Na ţalost, loši modeli su još uvek naša realnost i ĉesto ih viĊamo u susedstvu, na našim ulicama i u našim mestima. Uostalom, mediji nas na to stalno podsećaju sve poraznijim vestima o nasilju u porodicama, zanemarivanju i zlostavljanju.

Koliko puta ste ĉuli ili proĉitali da neko nema vremena da se bavi decom, da je vaţno da su sita i obuĉena, da idu u školu da bi uĉili a da roditelji imaju „preĉa posla“?!

Koliko ljudi u vašem okruţenju fiziĉki kaţnjava decu uz obrazloţenje da dete mora da se boji da bi

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

poštovalo odrasle (pa je po toj logici „batina iz raja izašla“)?!

Nije teško pretpostaviti kakvi su efekti!

Dete uviĊa koliko je beznaĉajno roditeljima i poĉinje i samo da misli o sebi kao o nekome ko nije vredan ljubavi, vrlo ĉesto skreće paţnju na sebe ekscesnim ponašanjem, ne razlikuje poštovanje od strahopoštovanja, ne veruje nikome, i konaĉno, kroz proces identifikacije sa agresorom, i samo postaje nasilno.

Iako je ovim kategorijama najviše potrebna pomoć struĉnjaka, po pravilu je oni poslednji traţe i dobijaju, a neretko se to desi tek kada se i porodica i društvo već suoĉe sa posledicama.

Sve sloţeniji izazovi koji se pred današnje porodice postavljaju, kao i sve manje vremena koje provodimo u krugu porodice nameću potrebu da roditeljstvu pristupimo odgovorno, da o njemu uĉimo i stalno proširujemo svoja znanja.

Vaspitanje dece je proces! Da bi dete moglo da poštuje pravila mi moramo da nauĉimo da ih saopštimo tako da ih ono razume, kroz jasno postavljene zahteve.

25

VASPITANJE

Da bi znalo da je u neĉemu uspelo pohvalimo ga i nagradimo, a da bi znalo koje greške treba da ispravi kritikujmo detetovo ponašanje, ali ne i liĉnost! Kritika i kazna imaju smisla samo ako dete zna gde je pogrešilo.

TakoĊe, treba imati na umu da preteške kazne štete deĉiji razvoj, kao i da govor prezira i mrţnje takoĊe ĉine zlostavljanje.I na kraju, za one koji i dalje tvrde da „nemaju vremena“ – vreme provedeno sa decom ima kvantitet, ALI I KVALITET! Zoran Milivojević

FORMULE ŢIVLJENJA Sindrom nemoćnog roditelja

(Ilustracija S. Peĉeniĉić) Iako je ljubav temeljno obeleţje odnosa roditelja prema detetu, naivno je oĉekivati da će ovaj odnos uvek biti idiliĉan, pun razumevanja,

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

kreativnosti, igre i zadovoljstva.

Razlog je ugraĊeni, arhetipski sukob detetovih i roditeljevih ţelja – primalni sukob deteta i roditelja. To je sukob onoga što dete ţeli da radi i onoga što roditelj ţeli da dete radi.

Ovaj sukob dve volje posledica je sudara bioloških nagona koji upravljaju detetom i pravila ljudskog društva koje nameće roditelj.

Kako je cilj dobrog roditelja da pripremi dete za samostalni ţivot u ljudskom društvu, on mora da ga socijalizuje – da mu pomogne da usvoji osnovna društvena pravila.

Socijalizacija poĉinje neizbeţnim sukobima oko usvajanja porodiĉnih pravila.

Primalni konflikt nije spor dve ravnopravne strane. Pretpostavka je da malo dete mnogo toga ne zna i ne razume, tako da njegove ţelje ĉesto vode ka neĉemu što je štetno, opasno i neprimereno. Pretpostavka je i da je roditelj odrasla osoba, koja zna i razume, racionalno razmišlja, voli dete i koja donosi odluke koje su najbolje za dete. Iz toga sledi da roditelj treba da upravlja detetom, a ne da dete upravlja roditeljem. Zato se u konfliktnim situacijama pojavljuje hijerarhija u odnosu roditelja i deteta.

26

VASPITANJE

Roditelj je taj koji povremeno, prema svojoj proceni, zahteva od deteta da svoju volju podredi roditeljskoj volji.

Roditeljska moć je sposobnost roditelja da utiĉe na dete da se ponaša onako kako roditelj smatra da treba, bilo da ono odustane od nekih ponašanja koja su mu prijatna i zabavna, bilo da poĉne da radi nešto korisno što mu je neprijatno.

Roditelj za koga je tipiĉno da dozvoljava da dete upravlja njime, koji svoju volju podreĊuje detetovoj, jeste „nemoćni roditelj”. Nemoćan je jer u konfliktnim situacijama popušta detetu. Ili zato što se plaši da dete više neće da ga voli ako on istraje u svom zahtevu, ili iz straha da će istrajavanje da traumatizuje dete koje bi moglo da pomisli da ga roditelj odbacuje.

Umesto da je kao roditelj siguran u pedagošku ispravnost svojih zahteva, muĉe ga osećanja krivice, straha i saţaljenja. Kako dete odrasta nemoćni roditelj poĉinje da shvata da postoji vaspitni problem koji raste zajedno sa detetom i razvojem njegove liĉnosti.

Sve to dovodi do još većeg osećanja krivice i stalnog pitanja: „Gde sam pogrešio?”, „Gde sam pogrešila?”

Da bi nemoćni roditelj ponovo stekao moć, treba da prestane da gleda u

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

detetova osećanja i da poĉne da gleda u svoj cilj. Nekada mu je potreban razgovor sa struĉnjakom da bi promenio uverenja o vaspitanju zbog kojih popušta detetu. Nekada je potrebna porodiĉna terapija. A najvaţnije je da mladi roditelji saznaju za negativne posledice nemoći i popuštanja. objavljeno: 16.11.2013. Politika Detetov strah od kazne

VASPITANJE

su odbijanje ispunjavanja ţelje i davanje neprijatnog a korisnog zadatka.

Cilj roditelja je da pripremi dete za samostalni ţivot u društvu, zbog ĉega je u odnosu roditelja i deteta pored ljubavi neizostavan konflikt izmeĊu društvenog, koje zastupa roditelj, i biološkog, koje zastupa dete.

Pretpostavka je da će dete usvojiti socijalni princip i da će on prevladati nad biološkim u detetu.

Pored „postavljanja granica” i primoravanja dece da rade korisne a njima neprijatne stvari kako bi stekli navike, kaţnjavanje saĉinjava ono što zovemo disciplinovanje dece.

Disciplinovanje je samo jedan deo vaspitanja, koje je opet samo deo kompleksnog odnosa roditelja prema detetu. Zato ne treba padati u grešku i kaţnjavanje poistovećivati ni sa disciplinovanjem ni sa vaspitanjem.

(Ilustracija SrĊan Peĉeniĉić) Kaţnjavanje vlastite dece od strane roditelja poslednjih decenija je postalo ozloglašeno. Ne samo telesno kaţnjavanje, za koje je poznato da iz politiĉkih razloga pokušava da se podvede pod pravnu kategoriju „nasilje”, već i druge kazne, kao što 27

Kaţnjavanje je veoma snaţan zahtev za promenu ponašanja. Ako se dete igralo u sobi s loptom i ako je razbilo staklo na vitrini, roditelj se moţe zapitati: „Ĉemu kaţnjavanje, ako je staklo već razbijeno?” Smisao kaţnjavanja je da dete odustane od nekog odreĊenog ponašanja: u ovom sluĉaju od opasnog i neprimerenog

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

igranja. Ako je kaţnjeno, veća je verovatnoća da će dete ubuduće odustati od takvog igranja u sobi.

Neko moţe da se zapita: „Zar nije dovoljno detetu objasniti koliko je opasno igrati se loptom u sobi?”

Objašnjenje je, svakako, nuţan deo kazne i moţe da bude dovoljno za neku decu, ali većina dece će u sledećoj situaciji zaboraviti na dato objašnjenje. Da ne bi zaboravili, pomaţe im osećanje koje se zove „strah od kazne”. Evo i kako.

Dete je liĉnost u razvoju i zato ĉesto nije sposobno da upravlja sobom, da se samokontroliše. Nekada su njegove ţelje daleko moćnije od njegovog znanja. Kada je, s jedne strane, samo roditeljska informacija o tome kako nešto nije dobro, a, s druge, snaţna detetova ţelja, verovatnije je da će dete uraditi ono što ţeli. Još su stari Rimljani primetili da kaţnjeno dete bolje pamti. Sledeći put kada bude u iskušenju da uradi nešto što nije u redu, setiće se ranije kazne i imaće dve suprotne emocije: ţelju da uradi ono što je zabranjeno i strah od kazne, koju će dobiti kada bude uhvaćeno u prekršaju. Tek tada će dete biti u pravom unutrašnjem konfliktu i moći će da odluĉi šta će uraditi.

28

VASPITANJE

Nije dovoljno da dete nauĉi kako ne treba da se ponaša, već treba da nauĉi i kako treba da se ponaša umesto toga.

Najbolje se uĉi od oba roditelja, kad oboje pruţaju i ljubav i disciplinu. objavljeno: 09.11.2013. Politika Dete i ograničenja

(Ilustracija SrĊan Peĉeniĉić) Tokom vaspitavanja deteta, roditelj definiše neka detetova ponašanja kao poţeljna, a neka kao nepoţeljna, zahtevajući od deteta da se ponaša u skladu sa time. Takve situacije su po pravilu konfliktne, jer dete koje ţeli da se ponaša na svoj naĉin, roditelj

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

tera da se ponaša „kako treba”.

MeĊutim, ni kada dete poĉne da se ponaša „kako treba” to još ne znaĉi da je dato ponašanje prihvatilo i usvojilo.

Postoji ĉitav niz primera u kojima se neko u detinjstvu ponašao „kako treba”, da bi kada odraste potpuno odstupio od tog ponašanja i poĉeo da se ponaša na suprotan naĉin.

Na primer, kćerka koja je kao dete na mamino insistiranje uredno pospremala svoju sobu, kada je odrasla i odvojila se od roditelja, prestala je da ureĊuje svoj stan na zgraţanje svoje majke.

Moţemo da se zapitamo kako je došlo do toga da osoba odbaci ponašanje koje joj je u detinjstvu „usaĊeno”.

Ono joj nikada nije bilo usaĊeno, jer ga ona nikada nije prihvatila kao zaista smisleno i korisno. Ona u detinjstvu nije ureĊivala prostor zato što je sama smatrala da tako treba, već samo zato da bi izbegla konflikte sa majkom. Ona zato, iako je redovno pospremala sobu, nikada nije stekla naviku pospremanja.

Sliĉno je i sa onim što dete ne sme da radi. Ako je prestalo da protestuje zbog nekog nametnutog ograniĉenja, ne znaĉi da se u sebi pomirilo sa njime. Ono sebe intimno doţivljava 29

VASPITANJE

kao ţrtvu nerazumnog roditeljskog zahteva i ĉeka da dovoljno poraste i ispuni uslov za izlazak iz „robije”.

Kod srednjoveĉnog muškarca, na primer, koji je zavisan od gledanja televizije koju ĉesto besciljno gleda do dva sata posle ponoći iako rano ustaje, otkrivamo da je njegova „trauma iz detinjstva” u tome što mu roditelji nisu dozvoljavali da gleda TV posle devet sati uveĉe. Od kada je odrastao on svoju „odraslost” i „slobodu” dokazuje samome sebi neograniĉenim gledanjem televizije.

Zbog svega toga je vaţno da tokom odgoja dete razume zašto roditelj insistira na odreĊenom ponašanju. Da bi to postigao, roditelj mora da razgovara sa detetom kako bi mu pribliţio svoj naĉin razmišljanja i svoje vrednosti. Tako povećava verovatnoću da će dete usvojiti dato ograniĉenje ili prinudu.

Kod kaţnjavanja je isto tako: da bi kazna postigla svoju svrhu nije dovoljno kazniti dete, već ono mora da shvati zbog ĉega je kaţnjeno i da kaznu prihvati kao pravednu. Da bi roditelj to postigao treba da razgovara sa detetom zašto ono ne sme da se ponaša na dati naĉin, u ĉemu je štetnost tog ponašanja, kako treba

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

umesto toga i sliĉno. Pravilo je jednostavno: deca prihvataju i usvajaju samo ona ograniĉenja, prinude i kazne koje sama doţivljavaju kao smislene i opravdane. Zadatak roditelja jeste da im pomognu u tome. objavljeno: 30.11.2013. Politika Neprihvatanje deteta objavljeno:

21.12.2013

Politika

(Ilustracija SrĊan Peĉeniĉić) Povremeno javnost biva uznemirena i uţasnuta nekom tragedijom u kojoj nastrada malo dete. Kada se otkrije da je dete preminulo zato što ga je njegov roditelj fiziĉki zlostavljao ili zato što je bilo predmet nekog teškog oblika zanemarivanja, ljudi se pitaju: Kako je to mogao da uradi?

Kako je to mogla da uradi?

30

VASPITANJE

Ljudi ĉesto veruju da je odnos roditelja prema detetu genetski programiran u smislu da bi se svaki roditelj nagonski ţrtvovao da mora da bira izmeĊu oĉuvanja svog ili detetovog ţivota. Upravo ovakvi tragiĉni primeri pokazuju da ovakav odnos nije uroĊen, već da ga odreĊuju drugi faktori.

Na primer, šesnaestogodišnja uĉenica koja je uspešno krila svoju trudnoću, odluĉila se na ĉedomorstvo zato što je verovala da bi raĊanje deteta, ali i samo saznanje da je rodila, potpuno uništilo njenu mogućnost da ima mladost kakvu ţeli, da bi joj uništilo ţivot. Njen postupak je rezultat razmišljanja: Ili ono ili ja.

Odrasli ljudi su spremni da budu roditelji onda kada su spremni da zbog uloge roditelja na neko vreme potisnu i iskljuĉe onaj deo sebe koji zovemo „unutrašnje dete”. Ako to ne urade, a dobiju dete, tada prema njemu mogu da zauzmu stav starijeg deteta prema mlaĊem: „Ti si se rodio i upropastio mi ţivot. Bolje bi bilo da se nisi ni rodio.” Znamo da dete nije samostalno nastalo, već da je roditelj uĉestvovao u njegovom zaĉeću, ali to ne zna roditeljevo „unutrašnje dete” koje razmišlja iracionalno, ne

February 1, 2014

prihvatajući ni odgovornost.

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

dete,

ni

VASPITANJE

svoju

Nekada je ovo odbacivanje deteta otvoreno i jasno izraţeno, a nekada je ono prikriveno, tako da postoji samo na psihološkom nivou, kada se aktivira samo u nekim situacijama. „Okidaĉke” situacije su kada bolesno, nervozno ili tvrdoglavo dete duţe vreme iritira roditelja, tako da iz njega provali izliv snaţne mrţnje prema detetu u obliku brutalnog nasilja bez trunke samilosti . Svako dete ima imanentno pravo da ţivi i postoji.

Pored prava na ljubav, to je glavno pravo deteta. Zato ni jedan roditelj ne sme da negira ovo pravo zabranjujući detetu da postoji. Bilo koja izjava ili ponašanje koje moţe da se protumaĉi kao upućivanje „zabrane na ţivot” detetu jeste psihološko zlostavljanje deteta.

Za ocenu da li je dete zlostavljano ili nije, presudan je tip odnosa roditelja ili odraslog u ulozi roditelja (oĉuha ili maćehe) prema detetu. Svako neprihvatanje detetovog prava na postojanje, svaki signal da postoji prikriveno osećanje mrţnje ili prezira prema detetu jeste poziv na uzbunu.

Vaţno je da za majku ili oca svoje dece ne biramo ljude koji su infantilni 31

i egoistiĉni. Ĉesto razigrani partneri koji su dobri za zabavljanje nisu dobar izbor za ozbiljnu vezu i roditeljstvo.

Spomenik : Z.J. Zmaju u Novom Sadu. Пачија школа "Јесте л' чули, кумо, - верујте, без шале отвара се школа за пачиће мале." Тако је и било, - верујте, без шале –

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

отвори се школа за пачиће мале. Сви пачићи дошли, на клупама стоје, стари патак метно наочаре своје. Све их је уписо у каталог, мале

па их је прозиво, верујте, без шале. Па се онда шето с озбиљношћу крутом; учио их учио и књигом и прутом. Учио их, учио од среде до петка, ал' се нису одмакли даље од почетка. Није било успеха учитељском труду, цела мука његова остаде залуду. Ништа више не научи пачурлија та, него што је и пре знала: - га, га, га, га, га!

Гаша Гашо, Гашо, тужан Гашо, шта ће с тобом бити?

Гаша хтеде столар бити, тежак му је сврдо. После хтеде ковач бити, гвожђе му је тврдо. Он је хтео тикач бити, кидају се конци, и лончар је хтео бити, ал' му смрде лонци. Затим хтеде кројач бити, ал' га игла боде. Што год Гашан поче радит, све натрашке оде! Гашо, Гашо, лени Гашо, шта ће с тобом бити? Гашо, Гашо, тужан Гашо, шта ће с тобом бити? Гаша хтеде пекар бити, вреле су му пећи, Гаша хтеде месар бити, ал' је тешко сећи. Прохте му се чизмар бити, ал' удара ћириш, још и ратар хтеде бити, ал' му смета кириш.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

Тад ћурчија хтеде бити, опет игла боде, што год Гашан поче радит', све суноврат оде! Гашо, Гашо, лени Гашо, шта ће с тобом бити? Гашо, Гашо, тужан Гашо, шта ће с тобом бити? Гаша ј' много започињо, а ниједно не дочињо. Е тако су лета прошла,

Гаши старост дошла.Сад гладује и јауче, плаче, виче, хуче:" О младости, лепо доба, лудо ли ти прође, куку леле, тужан Гашо, до чега ли дође!" Тешко сваком који не зна рада ни заната, гладовање, јадовање нераду је плaта.

DA LI MI VERUJETE Umivao se jedan dečak svakoga dana bez prestanka, pa su mu uši rasle, porasle, pa mu je koža postala tanka.

- Da li mi verujete?

Majka je stalno vikala ¨dosta¨ al' on je hteo, on je hteo...

Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo.

- Da li mi verujete?

Došao jedan lekar strog pa kaže: - Tako mi prsluka mog, voda je kriva!

Zabranjujem mu da se umiva!

- Da li mi verujete?

Dusko Radović 1

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

Mika Antić

PLAVI ČUPERAK Ĉuperak kose obiĉno nose neko na oku, neko do nosa, al ima jedan ĉuperak plavi zamislite gde?

- U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.

U glavi.

To nije moj ĉuperak plavi, već jedne Sanje iz šestog “a” Pa šta?

Videćeš šta – kad jednog dana ĉuperak neĉije kose tuĊe malo u tvoju glavu uĊe, pa se umudriš, udrveniš, pa malo – malo… pa pocrveniš, pa grickaš nokte i kriješ lice pa šalješ tajne ceduljice, pa nešto kunjaš, pa se muĉiš, pa uĉiš – a sve koješta uĉiš.

Izmešaš rotkve i romboide.

Izmešaš nokte i piramide.

Izmešaš leptire i gradove.

I sportove i ruĉne radove.

I tropsko bilje.

I stare Grke.

I lepo ne znaš šta ćeš od muke.

Sad vidiš šta je ĉuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od deĉaka- pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.

February 1, 2014

1

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

OSMEH ; Radoje Pavlović ; Valjevoprint;Valjevo ; 1999; 192 str. ; mek povez JEDNA KOMPARACIJA: GIMNAZIJA I EKONOMSKA …” I tako odem u Ekomomsku. Šta ti je razlika u sistemu i uticaju sistema na ljude. Tada sam uvideo razliku izmeĊu samopupravljanja I drţave. U gimnaziji hijerarhija, stogo

VASPITANJE

kontrolisani odnosi I ponašanje.

Uprava škole i potĉinjeni ĉinovnici, deţurni profesori, deţurni uĉenici, redari sa ploĉicama ispred svake uĉionice na omorima, svi na vidiku višim ĉinovnicima. Kad proĊe neko od viših ustukneš od strahopoštovanja. Ako zvizdiš u hodniku kad nikog nema, na primer svi su na velikom odmoru, a viši ĉinovnik primeti tvoje ponašanje, odmah te upozori oštro i sa punim osećajem odgovornosti da je tvoje ponašanje neprimereno, ĉak za svaku osudu. U Ekonomskoj školi nije bilo deţurnih uĉenika osim na glavnom ulazu u školu , oni su bili odvojeni od nastavnog i administrativnog dela škole. Opštili su uglavnom sa licima van škole , upućivali ih i davali obaveštenja. Ponašanje na hodniku slobodnije, profesore poštuješ ali pred njima nisi pretvoran itd. Kasnije je sistem Gimnazije prevagnuo, kako u školi tako i u drţavi, što je dovelo do ideje i prakse necionalne drţave i centralizacije. Ishodište rat i bjes.” ( 1999; 26) .

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

VASPITANJE

Inuiti su potomci takozvane tule kulture, koja je emigrirala iz zapadne Aljaske oko 1000-te godine, i proširila se preko Arktika. Inuitska legenda govori o Tuniitima kao o dţinovima, ljudima koji su bili viši i snaţniji od Inuita.

Istraţivaĉi veruju da su okolne kulture predale svoje obiĉaje, alat, pse Inuitima, da bi im pomogli da se razviju. Do 1300. godine Inuiti su naselili zapad Grenlanda, da bi tokom istog došli do istoka.

Eskimi su narod mongolske rase nastanjen na samom severu, najviše na arktiĉkim obalama Severne Amerike i Grenlandu.

Ime Eskimi potiĉe od indijanske reĉi esquimantjik što znaĉi oni koji jedu sirovo meso. Po spoljašnjem izgledu oni su narod manjeg rasta, ţutosmeĊe boje koţe, crne kose i širokog lica. Ţive u manjim društvenim skupinama patrijarhalnog karaktera. Leti stanuju u šatorima od krzna, a zimi u iglou, zimskoj kući, naĉinjenoj od ledenih i sneţnih ploĉa, u obliku dve ili više kupola spojenih tunelom.

Bave se lovom i ribolovom. Kulturni nivo im je nizak. Eskimski jezici su vrlo sliĉni i po strukturi bliski jezicima ameriĉkih indijanaca.

Njihova knjiţevnost je ispunjena mitovima i narodnim pripovetkama. Pripovetke se dele na dve vrste: jedne priĉaju o odnosima meĊu ljudima, a druge o odnosima ljudi sa natprirodnim silama. Od eskimskih pisaca sa Grenlanda prvi roman napisao je Matijas Stork.

Narod Tuniit je ţiveo u priobalju Ajvilika Sauttemptona i okolnih priobalnih ostrva, sve do poĉetka 20. veka. Bili su poznati kao Saldermuit.

Njihova populacija je, bukvalno, bila rastrgnuta bolestima koje su dobili u kontaktu sa Evropljanima. Poslednji od njih su umrli u epidemiji gripakoju je doneo prolazeći kitolovaĉki brod 1902. godine. Ovu oblast od tada nasenjavaju Inuiti. U Kanadi i Grenlandu Inuiti su se raširili skoro do samog severa, do granice ţivog rastinja i drveća. Na jugu su osnovane kulture ameriĉkih indijanaca, tako da kultura i alat inuita, koji ih je sluţio veoma dobro na severu, nije sluţio indijancima na jugu.

Inuiti su imali dobre trgovinske odnose sa jugom, ali kao i u svakom sluĉaju gde granica postoji, bilo je i uobiĉajnih agresivnih akcija.

Prvo kontakt sa pridošlicama iz Evrope je bio sa Vikinzima, koji su naselili Grenland i istraţili istoĉnu obalu. Posle surove 1350. godine temperatura je poĉela naglo da opada tokom tog tzv. „malog ledenog doba“, i Inuiti su bili primorani da napuste njihova lovišta na Arktiku. Tako da je kitolov nestao na Kanadi i Arktiku, ali se odrţao na Aljasci. U bukvalnom smislu reĉi, gladovali

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

su.

Bez kitova izgubili su i ono najosnovnije, nisu mogli da prave alat i da grade kuće na isti naĉin kao ranije.

Promena klime je naterala Inuite da se pomeraju ka jugu, tj. ka granici sa ameriĉkim indijancima, koju oni nisu okupirali. Teško je reći da su inuiti prestali da šire teritoriju. Postoje dokazi da su se i dalje pomerali na nove teritorije juţnog Labradora u 17. veku, gde su poĉeli da stupaju u kontakte sa prvim ameriĉkim kolonijama.

Ime Ime Eskimi poreklom je iz indijanske reĉi „esquimantjik“, što znaĉi „oni koji jedu ţivo meso“. Eskimi u lokalnim dijalektima sami sebe nazivaju Inuit, Innuit, Innuin, što jednostavno znaĉi „ljudi“. Kod drugih susednih indijanskih plemena koja prema njima nisu gajili simpatije, nazivali su ih: „En-na k'ié“- što jednostavno znaĉi neprijatelj. Neka susedna plemena nazivala su ih „Nottaway“ (zmije), ili „Ultsehaga“ (robovi).

Jezik Jezik Eskima pripada porodici eskimskoaleuetanskih jezika, kojoj pripada zajedno sa jezikom naroda Aleuta. Eskimsko-aluetski jezici su grupa jezika kojom se na Grenlandu, Kanadi, Aljasci, uSAD i istoĉnom Sibiru sluţe Eskimi i Alueti.

Aluetski jezik je slabo povezan sa eskimskim jezicima. Sastoji se od istoĉnih i zapadnih dijalekata, a danas tim dijalektima govori manje od 400 ljudi. Eskimski jezici imaju dve podgrupe: Jupik (pet jezika) 1

VASPITANJE

kojima se govori na poluostrvu Ĉukĉi, u Sibiru, i severozapadnoj Aljasci, i Inupijakinuktitut-skup dijalekata kojima se govori u arktiĉkoj Aljasci i Kanadi sve do obala Labradora i Grenlanda. Jupik jezicima danas govori oko 13.000 ljudi, dok inupijakinuktitutskim govori više od 10.000 ljudi, od kojih, skoro, polovina govori grenlandskim inuktitut jezikom.

Religija Hrišćanstvo Sibirski trgovci prvi su doneli pravoslavlje na Aljasku krajem 18. veka, krstili svoje ţene i decu, i podizali prve crkve. Prvi pravoslavni monasi stigli su zajedno sa trgovcima iz Finske. Naroĉito je postao poznat starac German, koji je imao ĉudesan dar proricanja i isceljivanja, i bio je poznat kao zastupnik domorovaca, i kao isceljitelj. Pravoslavna misija najverovatnije bi potpuno nestala da se poĉetkom 19. veka nije pojavio još jedan od ĉudesnih misionara koji su dolazili na Aljasku, otac Jovan Venijaminov.

Pravoslavna vera nastaje da ţivi na ĉelu sa Nikolajem, episkopom srpskog porekla, koji predvodi više od 25.000 vernika, ĉetrdeset sveštenika, Seminarijum Svetog Germana Aljaskog u Kodijaku, tri katedrale i blizu sto crkava i kapela. Šamanizam Sve grupe Inuita oĉuvale su svoja verovanja koja potiĉu od drevnih šamanskih kultova.

Oni veruju u „ Majku more“ i“ Ĉoveka Meseca“, tako da svako ţivo biće ima dušu.

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

Imaju mnogo verskih tabua, koji se odnose na lov i koji, ako se prekrše, mogu prouzrokovati štetu, doneti bolest i nesreću celoj zajednici.

Obredi umirivanja duhova pre lova praktikuju se i danas, i ukljuĉuju plesove uz bubnjeve, pesme, i veruje se da sadrţe ĉarobne obrede. Amajlije i talismani štite od duhova, a u zamenu se moraju poštovati odreĊeni tabui, npr. neke ţivotinje se ne smeju loviti i jesti. Izraz koji se obiĉno koristi da bi se oznaĉile neke ideje, obiĉaji i verovanja povezani su sa pojednicima-Šamanima, koji pokazuju magijske, ili duhovne moći.

Društvo

Porodica Eskima Eskimi ţive u ekstremno teškim uslovima u kojima se moţe opstati jedino u sloţenoj zajednici, u kojoj se ĉlanovi mogu osloniti jedni na druge. Zbog ovoga, kod njih kao i kod Abenaka, postojalo je specijalno partnerstvo izmeĊu dva muškarca. Njihov glavni zadatak je bio da meĊusobno štite jedan drugog, recimo na putu, i mogli su meĊusobno da dele ţene.

Ovde je sigurno i razlog zašto su samo najintimnije stvari privatno vlasništvo.

2

VASPITANJE

Eskimi su organizovani u malim bandama, a muški i ţenski poslovi su striktno podeljeni.

Posao muškarca je da izgradi dom i da ide u lov, a na ţeni je da vodi domaćinstvo. VoĊa ovakve grupe mora biti sposobna osoba i odgovoran da podrţi svoju grupu, ali u svakom trenutku mora biti sposoban da obezbedi hranu.

Eskimi poznaju i organizaciju plemena, ali u većini sluĉajeva to pleme nije sasvim izgraĊeno. Nazivi ovih zajednica se završavaju na -miut(izg. mjut) u znaĉenju „ ljudi odavde“, ili „ ljudi odande“. ovakve grupe kao „ ljudi odavde“ ĉesto se pojavljuju na sasvim drugim mestima i lokacijama od onih na kojima su viĊeni prvi put.

Podela Eskima, stoga je, kaţe Marsel Maus, najpravilnija po staništima. On u svojoj „ Sociologiji i Antropologiji II"nabraja 80 naselja samo u distriktu Koskovim na Aljasci. Od ovih 80, samo 2 ne pripadaju Eskimima, a to su misija Bethel i Vinihsejl, sela Ignalik indijanaca.

Lov i ribolov Domovina Eskima je Tundra, niska, ravna, bezdrvna, permanentno smrznuta trava, osim par inĉi površine tokom letnje sezone. Oni su lovci Karibua i morskih sisara(tuljana, morţeva i kitova)i ribari na rekama i obalama mora. Zavisno od sezone, Eskimske grupe tumaraju u potrazu za odreĊenom vrstom hrane. Tokom kasnog proleća i leta oni su u lovu na krda Karibua, ubijajući ih prilikom prelazaka preko reka.

Znaĉajan je podatak da jedina hrana koja je

February 1, 2014

ŽELJKO LJ. KRSTIĆ

biljnog porekla, potiĉe iz ţeluca ovih ţivotinja. Riba se lovi na razne naĉine, osobito dok ide uzvodno zbog mrešćenja.

Lovi se mreţama ili vršama. Zimi Eskimi love Tuljane na zamrznutom okeanu, što je tipiĉno za grupe na središnjem delu severne Kanade. U ledu se buše rupe na koje tuljani dolaze zbog vazduha. Prilikom ovakvog lova se koriste i psi, da bi ih nanjušili. Lovac ĉeka sa harpunom s otrovnom vrškom, ĉesto i nekoliko sati na ciĉoj zimi. Na Grenlandu i zapadnoj Aljasci, gde led nije potpuno okovao more, tuljani i morţovi proviruju, zbog vazduha izmeĊu plovećih santi.

Eskimski lovac stajao bi na ledenoj santi, ili kajaku, i ĉekao priliku da pošalje svoj harpun prema jadnoj ţivotinji. U skorije vreme Eskimi umesto harpuna koriste moderno oruţje, puške i pištolje.

VASPITANJE

Religija šamanizam, animizam i hrišćanstvo Etničke grupe Aleuti

Eskimski pas Vrsta lovaĉkih zapreţnih pasa koja ţivi u blizini arktiĉkog kruga. Neki veruju da je on predstavnik ĉiste rase stare 25000-50000 godina, a drugi da je potomak vuka. Snaţne je graĊe i krupnihkostiju. Visok je oko 51-64 cm, i teţak od 30-39 kg. Njegova dugaĉka nepromoĉiva dlaka pokriva gusto vunasto donje krzno.

Ukupna populacija oko 170.000 Populacija SAD

54.761 (2000 g.)

Kanada

50.480 (2006 g.)

Grenland

oko 50.000

Danska

18.563 (2007 g.)

Rusija

1.750 (2002 g.)

Jezici Eskimsko-aleutski jezici 3

Ovaj broj SVICA posvećujem u čast 75 rodjendana majke Mire Krstić, učiteljice.