Svitac i

Željko Lj. Krstić

SVITAC

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić

SVITAC

Adresa: KaraĊorĊeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija.

bilten

Kontakt : zekando@gmail.com

nulti broj

Mob.tel.: 065 300 1996

ZEMLJA IZNIKLA NA PESKU

Sadrţaj:

Panorama Tel Aviva Dolazak u Izrael avionom iz Beograda je relativno lak. Dovoljno je da za 450 eura , kupite povratne karte za jedan od dana: nedelja, utorak ili četvrtak. Let do aerodruma Ben Gurion traje više od dva sata ako je direktan. Ukoliko se sleće u Larnaku (Kipar) let je malo duţi. Inače po broju putnika koji izlaze u Larnaku, moţe se zakljuciti da dosta našeg sveta ţivi tamo.

Susret sa carinskom kontrolom u Tel Avivu je jednostavan. Svodi se na kontrolu pasoša za koji ne treba viza. Nakon odgovora na

ZEMLJA IZNIKLA NA PESKU PREŠERNOVA KLET SUDBINA DEĈIJIH DOMOVA U SRBIJI HULIGANIZAM NA STADIONIMA 1

Željko Lj. Krstić

SVITAC

pitanja mlade carinice, koja sedi kao u biletarnici: kuda idete i koliko ostajete, vi već traţite vaš prtljag na jednom od deset pokretnih traka.

U Izraelu su izrazito visoke temperature i zato nije preporučljiv izlazak na plaţu od 11 do 15 časova. Glavna moneta je šekel.

Odnos evra i šekela je 1:4,7. Najsigurnije je evro menjati u manjačnicama, a ne na ulici ili u trţnim centrima. Tu su za evro dobije manje šekela. Inače, za solidnu konverzaciju na engleskom je dovoljno da znate oko dvesta reči. Najčešća reč koja se spominje je šekel i change.

Zid Plaĉa, glavno svetilište jevrejskog naroda i atraktivna destinacija turista

Naši ljudi, Srbi, kada dodju u Izrael pre svega posećuju Jerusalim, odnosno Hristov grob, u kome se mogu kupiti bele sveće , koje koštaju jedan šekel. Prvo svetilište na ulazu u crkvu Hristovog groba je ravna kamena ploča, koju svi vernici dodiruju.

Pretpostavlja se da je na tu ploču Hristovo telo bilo poloţeno pre nego što je sahranjeno. Iznad ulaza u hram Hristovog groba godinama stoje drvene merdevine.

Za pravoslavne vernike koji dolaze iz Srbije mahom za Uskrs i Boţić crkva Hristovog groba je glavna destinacija. Sem toga u Jerisalimu postoji trinaest mesta kojim se kretao Hrist sa krstom na ledjima. Tu je od svetilišta i soba - mesto gde se odvijala Tajna večera. Van Jerusalima za hrišćane je bitan i Nazaret, gde se nalazi katolička crkva posvećena svetoj Mariji, majci Hristovoj, ali i pravoslavna crkva svetog Gavrila. Atraktivna turistička mesta su Haifa, Jafa, Mrtvo more sa Masadom (koje se nalazi na 400 m ispod nule), Galilejsko jezero i Zihron Jaakov.Što se tiče hrane, ona je na javnim mestima u restoranima “košer”, što znači da se meso i mlečni proizvodi ne mogu istovremeno konzumirati. Inače prosečan ručak za četiri osobe u osrednjem restoranu, staje oko 350 šekela. Uz račun, konobaru ide deset posto napojnice. Hrana je slična našoj, ali ima dosta pratećih jela kao što je recimo humus, odnosno, pire od leblebije. Što se tiče hrane u kućnoj reţiji, ne

Biti u Jerusalimu, a ne obići Zid plača, je isto kao otići u Pariz, a ne popeti se na Ajfelovu kulu. Zid plača je najveće svetilište Jevreja koga najviše posećuju religiozni Jevreji. Oni se sa Torom u ruci mole u prostoriji, sličnoj biblioteci, koja se nalazi u nastavku Zida, na muškoj strani. Ţene imaju odvojen deo zida kome prilaze sa marama preko ramena. Ostali turisti dolaze da se slikaju ili da ostave pisanu poruku u Zidu, što rade i Jevreji. Kada je šabat, vikend petak veče i subota, zabranjeno je fotografisanje na Zidu plača. Ulaz je besplatan i na njemu postoji rutinska kontrola koja je obavezna.

2

Željko Lj. Krstić

SVITAC

izostaju obroci na kašiku: supice, pasulj, gulaš. Ali i gibanica, proja, palačinke….

Pijace su uvek bogate voćem: lubenicama, dinjama, mandarinama, jabukama. Kilogram klementina je oko 8 šekela, ostalo voće je oko deset. Prodavci pevaju...

Za ţenski svet je verovatno interesantan šoping u trţnim centrim gde dominiriju svetske marke, lepe i moderne haljine, sandale, ešarpe… Specifičnost Izreala je postojanje kozmetičkih preparata sa Mrtvog mora. Cigarete rapidno poskupljuju. Tako da prosečne cigarete kostaju 25 šekela, dok su markirane preko 30 šekela. Dakle, poskupljenje cigareta nije samo karakteristično za Srbiju već je svetski trend.

Panorama Natanije koja se nalazi na Sredozemnom moru: plaţa Sironit Moţe se primetiti da je stanogradnja u ekspanziji. Naime, preko arhitektonskih stilova najbolje se uočava razvoj jedne zemlje, pa i Izraela. Tako da u jednom kvartu u Nataniji, gradu na obali Sredozemnog mora, moţe se videti skromna stambena zgrada ali i veliki oblakoder sa preko trideset spratova. IzmeĎu ta dva ekstrema su mahom stambene zgrade sa liftovima i obaveznom klimom. Po podu stanova su mermerne ploče, zgodne za odrţavanje, ali daju i sveţinu stanovima.

Izraelci mahom piju vodu iz flaša ili balona koji se kod nas mogu videti u stranim bankama. Postoje specijalizovane firme za donošenje pijaće vode u stanove.

Izraelska omladina je vredna. Najpre imaju solidan školski sistem koji je zasnovan na proveri znanja putem testova. Od uspeha na maturi koja se polaţe iz svih predmeta zavisi i prohodnost na fakultete. TakoĎe, mladi Izaelci, bez obzira na pol, sluţe vojni rok gde devojke ostaju dve, a muškarci tri godine. Mladi se takoĎe trude da naĎu sezonski posao u vreme raspusta. Mogu da zarade od 100 do 200 šekela dnevno.

Uglavnom kao konobari. Oni umeju da zarade, ali i da potroše.

Zanimljivo je da se Izraelci vraćaju tradicionalnim vrednostima. Tako da su u Tel Avivu u modi bicikli koji se mogu iznajmiti. Koliko vode računa o svemu pokazuje podatak da postoje semafori samo za bicikliste koji ovde nisu smetnja.

Čini se da su pored stanogradnje, turizma i tradicionalne trgovine, i usluţne delatnosti razvijene. Na ulici se moţe videti veliki broj doseljenih stanovnika. I kao što se pre dvadesetak godina primećivao veliki broj ruskih Jevreja, sada je vidljivo prisustvo stanovništva iz afričkih drţava (Sudana i Etiopije). Oni, kako se vidi, rade poslove 3

Željko Lj. Krstić

SVITAC

čišćenja, ali ima ih u trgovini u poslastičarnicama. Na ulicama se mogu primetiti veliki broj starih ljudi koji su nepokretni u kolicima. Pored njih uvek postoji neko ko vodi računa o njima.

Pokazalo se da su Filipinci najbolji za tu vrstu poslova.

PREŠERNOVA KLET PRIKAZ AUTOBIOGRAFSKOG ROMANA „ VELIKA MAJKA“ Autor; Svetozar Jovašević, 2012, Prosveta, Beograd, str. 344

Izrael je nastao na pustinji, pa zadivljuje upornost u njegovom kultivisanju i osvajanju prostora za ţivot. U tu svrhu Izraelci su u svetu poznati po sistemu navodnjavanja kap po kap, kojim se zaliva vegetacija i ruţe koje lepo cvetaju. Pored mora raste mirisno cveće, ruzmarin. Plaze su peskovite i lepo uredjene. Leţaljke i suncobrani se iznajmljuju, za 20 šekela. Oni iskusniji, mahom stariji turisti, nose sve sa sobom. U Sredozemnom moru neprijatelji kupača su talasi i meduze. Ipak, plavetnilo mora i veliki broj sunčanih dana su lek i utiču na dobro raspoloţenje.

Svetozar Jovašević je čovek koji je doţiveo tešku ţivotnu sudbinu. Kao vanbračno dete Jevrejke i Slovenca, na početku II svetskog rata, tokom zime biva ostavljen u Čačku. Usvaja ga ţena sa muţem koji nisu mogli da imaju dece. Odrastao meĎu prostim ljudima iz nekakvog ratnog i posleratnog polusveta i u pravom kupleraju Svetozar, je uspeo da izaĎe na pravi put u ţivotu. Spasila ga je srednja vojna škola koju je , jedva, upisao u Sarajevu, a završio u Kruševcu. Najpre je bio odbijen zbog problema sa vidom. Spasao ge je starešina kada ga je video da plače. Pravi pakao Svetozar doţivljava kada pokušava da sazna istinu o svojim roditeljima. Uspeo je da nadje i biološku majku koja mu je ispričala svoju verziju priče, pravdajući se da ga je morala ostaviti. Svetozar je našao i svog pravog oca Slovenca, sa kojim je uspostavio kakvu takvu komunikaciju u beogradskoj kafani „ Prešernova klet“.

Ubrzo je doţiveo brutalno odbijanje od sestre po ocu koja mu nije dozvolila da uĎe u stan, a potom i smrt oca. U celom romanu , VELIKA MAJKA, pisac ipak najviše stranica posvećuje ţeni koja ga odgajala. On prema njoj ima ambivalentan odnos: na jednoj strani ne moţe da joj zaboravi bespotrebne batine, ali i lako da preĎe preko činjenice, da ga je ta ţena, uprkos svemu, odgajila. U pripovedanju U prvom delu pod nazivom „Priča je završena“, uspešno i efektno navodi priče glavnih aktera. On najpre navodi priču svoje majke Jevrejke koja mu potanko opisuje svoju sudbinu i njene mnogobrojne porodice, upoznavanje

I u Izraelu, kao i kod nas, politika je bitna, ali se čini da je ona u toj zemlji ozbiljna delatnost i da se svaka funkcija proverava.

Očito da su Izraelci uzeli sudbinu u svoje ruke i da političari ne mogu da rade šta hoće.

Stabilnost šekela se ne dovodi decenijama u pitanje. Nedavno su postali svetski izvoznici gasa.

Dakle, reč je o solidno ureĎenoj drţavi koja vrednima i sposobnima daje šansu.

Prosečna plata u Izraelu je oko 8000 šekela, dok je minimalna zarada 4000 šekela, ili 800 eura, što je u Srbiji solidna plata, zbog koje se izgara da bi se sačuvao posao.

4

Željko Lj. Krstić

SVITAC Svetozarevog završenog osmog razreda, napuštaju Valjevo i vraćaju se u Jagodinu….

sa ocem i njegov odlazak. Nakon toga od pomajke, sluša verziju koja se razlikuje od majčine. Pogotovu je bolno je saznanje da je ostavljen usred zime ispred kapije starice koja ga je odnela u opštinu. Tu ga je preuzela pomajka. Svetozar je odrastao bez prave raditeljske ljubavi, u surovom okruţenju.

STAVE : Autor romana navodi još jednu epizodu vezanu za valjevski kraj. On se odnosi na selo Stave u kojem su za vreme drugog svetskog rata došli njegova pomajka sa svojim prvim muţem, koji je bio alkoholičar i umro je u zatvoru, gde se našao zbog varanja pacijenata kao bolničar i preprodaje lekova.

Svetozar odnosno Nikola je kao mali mislio da je u njemu imao prijatelja.

MeĎutim to je shvatio kada ge je Desin muţ izdao i reko da je ona bila sa nekim čovekom, koji je donosio bombone i išao u šumicu sa majkom . Zbog toga mali Nikola je dobio strašne batine i istovremeno izgubio poverenje u čoveka, za koga mu se učinilo da mu je naklonjen. Tu doseţu i prva autorova sećanja, koj su veoma ţiva i verodostojna. On se seća i scene sa gatarom koja je dolazila Desi. Zanimljiva je priča o slikama u kafani koju je Desa drţala. Naime, kada su dolazili četnici u kafanu tokom rata zahtevali su da stavi sliku kralja Petra i kraljice Marije. Sa dolaskom partizana traţili su da umesto njih postave Titovu i Staljinovu sliku. Desa je bila osetljiva na reč : drugovi. Smatrala je da ta reč nije adekvatna, jer „nismo zajedno čuvali ovce“ …..

PETNICA: Sestra Svetozareve pomajke je ţivela u Valjevu sa svojom porodicom. Ona je najbolje opisala svoju sestru, koja je često upadala u probleme: „ Nikola, sine, nemoj da te te zbog ovoga što se desilo obuzima očaj, vidim koliko si tuţan i postiĎen. U pravu si , razume te, i ja se stidim zbog toga, jer tvoja majka je moja sestra. Uvek je bila brzopleta i lakomislena, ali šta da se radi i ova bruka će proći. Moraš, Nikola, da shvatiš da je ţivot pun teškoća, i neugodnih situacija, ali ţivot zna da bude lep. Ti si mlad, pred tobom će biti još puno srećnih dana i radosti. Potrebno je strpljenje i vera da posle svakog zla dolazi dobro, kao što posle kiše zasija sunce“.

Iza ovih utešnih reči stoji jedna teška priča u kojoj je Svetozarva pomajka, u romanu Desa, poverovala prevejanom kriminalcu i prvarantu Milunu. Ona je volela galantne i lepo obučene muškarsce sa gospodskim manirima. Takav je bio i Milun koji je nagovorio Desu da proda svoj stan, kojeg je takoĎe dobila na prevaru. Nakon prodaje stana Desa ne shvata da je prevarena od strane Miluna, koji odlazi na izdrţavanje kazne zatvora. Čak ga saţaljeva i šalje mu pakete sa čokoladom. Sa dolaskom u Valjevo nailazi na bračni par iz Petnice koji je primaju sa Svetozarom da bude podstanar, dok se Milun ne vrati iz zatvora. MeĎutim kada se Milun vratio iz zatvora on nalazi usmljenu udovicu i prelazi kod nje, da ţivi.

Desa tek tada shvata ko je Milun i nakon

NA IVICI PONORA Odrastajući u polusvetu, okruţen prevarantima, alkoholičarima, gatarama, prostitutkama, kriminalcima, Nikola je bio predodreĎen za delinkventa. Spasila ga je knjiga, odnosno škola. U jednom trenutku počeo je da radi kriminalne radnje po nagovoru svoje pomajke Dese, koja ga je bukvalno, nagovarala da krade. To je bila ona kraĎa iz nemaštine, ali za koje se 5

Željko Lj. Krstić

SVITAC starešinama, a zapostavljali odnos drugarstva. Smetala mu je takva dvoličnost i nekorektno ponašanje zato što su u sebi bili drugačiji, drugačije su mislili nego što su svojim ponašanjem i rečima izgovarali“.

Kao pitomac počeo je da sa zaljubljuje i da prvi put oseti šta je ljubav.

Ipak , one prave roditeljske ostao je ţeljan.

Pisac Svetozar dolazi do bolnog zaključka: „ povezanosti izmeĎu detinjstva i srećnog ţivota u odraslom dobu. Ako dete u ranom ţivotnom dobu odrasta bez ljubavi, u stalnom strahu sa osećanjem krivice, naučiće da se ceo ţivot oseća krivim za sve i svašta“.

Da bi došao do ove istine, gospodin Svetozar je platio veliku cenu. Svaka čast, majstore.

odgovara. Tako da nije ima kakvu takvu Desu, Svetozar da je ostao sam završio bi u nekom od popravnih domova u kojima bi verovatno „ ispekao zanat“. Kada je Desin muţ Vukoman otišao u zatvor, ostali su bez prihoda. Desa je počela, bukvalno da drţi javnu kuću u svom stanu, gde su dolazili parovi. Za to je trebalo i alkohola, pa je mali Nikola mortao da krade vina iz obliţnje vinarije. Pre toga je morao da ide u tuĎe kokošinjce. Na jednom mestu Svetozar piše: ,, Glad je uţasna i strašna kad nadvlada i obori čoverka“. Potresna je priča kada je po Desinom nagovoru mali Nikola za vreme boţićnih praznika, odlazio od vrata do vrata, da čestita praznika, i traţi hranu. Sve je bilo u redu dok Nikola nije pokucao na vrata ostrašćenom komunisti, koji ga je izgrdio i oterao s vrata.

Ipak, najveće poniţenje kao dete Nikola je doţiveo kada je prisustvovao seksualnom činu preljubnika. Naime pomajka Desa je par poslala na krevet gde je Nikola spavao, uz tvrdnju da se „ dete neće probuditi“. MeĎutim Nikola je bio budan , tako da je mogao čuti ,preljubničke reči : „ jedva čekam da ti ga turim“. Poniţenje deteteta je nastupilo kada je švaler primetio da je dete budno i pokazao mu svoj nabrekli ud, sa kojim je mahao. To je već bilo dno po kome je mali Nikala bauljao.

VOJNA ŠKOLA KAO SPAS Spas je našao u srednjoj vojnoj školi, gde je takoĎe pokazao navike iz prošlosti. Naime prilikom jedne šetnje Sarajevom on je jedini imao hrabrosti da uĎe u tursko dvorište i nabere jabuke. Disciplinski je kaţnjen jer je gazda došao u kasarnu i prijavio kraĎu jabuka starešinama. Nikola je priznao. Ipak teţak ţivot ga je naučio da lako diferencira ljude. Tokom škole imao je dva dobra druga.

Nervirali su ga poltroni koji su se : „ bezobzirno „udvarali“ pretpostavljenim

Knjiga :”VELIKA MAJKA “ Svetozara Jovaševića

6

Željko Lj. Krstić

SVITAC

SUDBINA DEĈIJIH DOMOVA U SRBIJI

Domovi za nezbrinutu decu, koji su ostali bez roditelja u Srbiji imaju dugu tradiciju. Na njihov nastanak su pre svega uticali ratovi, u prošlom veku, koji našoj zemlji nisu nedostajali. Oni su nastali iz potrebe zbrinjavanja ratne siročadi. Tek s početka šezdestih godina prošlog veka u Srbiji dolazi do promene strukture štićenika u domovima. Tako da umesto ratnih siročadi , štićenici domova postaju “ sociljana siročad”. 2

Da se stvari u Srbiji sporo menjaju kada je u pitanju sistem socijalne zaštite , kao i principi rada ustanova koje u njima funkcionišu i osoblja, pre svega vaspitača, kojima u njima rade, moţemo zaključiti nakon čitanja knjige dr Iva Nedeljkovića : IZ DOMA U ŢIVOT , koju je je objavila “ Savremena administracija” davne 1973 g.

Zanimljivo je da je reč o njegovoj doktorskoj disertaciji koja je predstavljena Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu oktobra 1965 godine. Na blizu 400 strana profesor se bavi Dečijim domovima, štićenicima, njihovim vaspitačima. Ali i bolnim temama : napuštanju doma, samostalnosti i prilagoĎavanju na samostalan ţivot.

U drugom delu svoje knjige profesor Nedeljković navodi tekstove štićenika dečijih domova, koristeći njihove dnevnike, pisma, pismene zadataka. U svom istraţivanju sporevednom , dakle, u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, on je kao metode koristio : ankete putem poštanskog upitnika, posmatranja i slobodnog intevijua, obrade tekstova samih štićenika, kao što je njihova korespodencija ( pisma ). Doktorsku disertaciju je branio pred komisijom koju su činili profesori: dr.

Mihailo Stupar1, dr. Vojin Bakić i dr. Milan Milutinović.

Do masovnog ukidanja dečijih domova dolazi krajem pedesetih godina: „ Tako da je tempo ukidanja dečijih domova tokom 1959 g. do te mere prešao granice normalnog da su se morale preduzeti izvesne mere za zaustavljanje ovog vrtoglavog ( a često i nemilosrdnog ) likvidiranja domova“ , piše Nedeljković navodeći, smanjenje ratne siročadi u domovima: „ u odnosu na 1946 godine broj ratne siročadi 1959 g. je bio 64% manje. Počela je da preovlaĎuje „ socijalna siročad“.

Za njih Nedeljković kaţe da su to : „ deca koja su poverena ustanovama na prilagoĎavanje i vaspitavanje iz socijalno ugroţenih i disociranih porodica ili su siročad bez oca ili majke, i oba roditelja, vanbračna deca…Broj dece koje trebalo je prebačen u Dom za omladinu u Nišu, odakle je krenuo njegov hod po ustanovama. Završio je u zatvoru tako što je počinio krivično delo obijanja doma u kome je odrastao. Postao je narkoman.

2 Profesor Nedeljković navodi da je u Srbiji nakon srpsko – turskih ratova 1876 -1878 g. formirana prva dobrovoljna organizacija čiji je cilj bi oda vaspitava sirotu u napuštenu decu. Tek posle Prvog svetskog rata uvidelo se da je socijalna zaštita dece, pogotovu ratne siročadi zadatak koga se morala prihvatiti drţava. Tokom 1942. formiraju se dečiji domovi u Bihaću i Drvaru. Isto tako osnovani su domovi u Lici, delom od dece iz popravnih sela i zbegova, kao i preseljenih domova…U posleratnim godinama naglo se i hitno osnivaju dečiji domovi za hiljade siročadi koju nije bil omoguće na drugi nčin zbrinuti, tako da se njihov broj u FNRJ penje na 178 , a 150 godine na 214. Od 1951 g. broj dečijih domova se smanjuje.

1

Zanimljiv je podatak da se pre nekoliko godina dom za nezbrinutu decu u Valjevu zvao „ Dr Mihailo Stupar“ u kome su uz pomoć vaspitača, odgajane mnoge generacije dece bez roditelja. Autor ovog teksta preko svoje majke učiteljice Miroslave Krstić imao je čast da kao osnovac uĎe u dom i oseti atmosferu. Igrom slučaja u domu je dugo godina radila i vaspitačica Žiža Pavlović, majka aurtorovog školskog druga. TakoĎe , kao zatvorski vaspitač imao sam prliku da upoznam štićenika valjevskog doma, kome je dom dosta pomogao. Na ţalost on je ušao u sukob sa vaspitačem, koji mu je navodno opsovao pokojnu majku. Po priči štićenika istog dana

7

Željko Lj. Krstić

SVITAC

smestiti, diktirao je u prvo vreme organizaciju „ velikog doma“. ( Nedeljković; 1973; 28. ) U domove dolaze napuštena, naĎena deca, deca iz socijalno i zdravstveno teţe ugroţenih porodica, koja bi mogla podizati ili koji nisu pogodni za smeštaj u porodicu. Već tada se pojavljuje model „ Dom porodica“ koji je počeo da se primenjuje i u Poljskoj. U Srbiji je taj model zbrinjavanje dece bez roditelja opstao i funkcioniše i danas. Deca se upućuju preko cenatra za socijalni rad u hraniteljske porodice, koje od drţave dobijaju materijalnu nadoknadu za smeštaj i ishranu.

Nekim hraniteljskim porodicama u Srbiji je to i jedini posao, i način da sebe i članove svoje porodice izdrţavaju.

Koji je model bolji, odrastanje deteta u domu ili porodici, profesor Nedeljković, nedvosmisleno navodi šta je problem smeštaja u dom: „ Problem sloţenosti socijalnih i psiholoških posledica odvajanja dece i njihovo prilagoĎavanje domskom ţivotu ostaju trajni, a loša organizacija ih moţe drastično zaoštriti.“ ( Nedeljković; 1973; 31) . Iv Nedeljković iznosi osnovne greške u organizaciji domova posle II svetskog rata , : „gde je bila stroga deoba dece po uzrastu i polu…

Nedostatak kontakta sa starijima, surovo i bezobzirno razdvajanje braće i sestara, čime se definitivno razbijalo porodično jezgro koje se moglo odrţati, beznadeţno otuĎenje dece od svakog vezivanja za jedan dom, pa ma kakav da je on. – zbog stalnog seljakanja ( birokratski princip starosti, ukidanje doma..) osnovni su izvori čitavog niza negativnih posledica domskog ţivota dece koje smo ispitivali. (Nedeljković; 1973; 32 ) . Rezultati istrţivanja su pokazali da je nesumljivo potrebno pridrţavati se načela da se dete ne sme bez potrebe premeštati iz jednog u drugi dom, i to sprovoditi bez ikakvog kolebanja i dosledno. Dom u koji deca budu prvi put smeštena, treba da se po principu matičnosti stara o njima od dana

njihovog dolaska, pa do dana osposobljenosti za samostalni ţivot“ . ( isto; str. 33 ) 3 Poznati jugoslovenski sociolog dr.

Rudi Supek je uočio najbitnije elemente koji utiču na jedinstvo grupe štićenika u jednom domu. Na prvom mestu je : uloga vaspitača na koga se u izvesnoj meri prenose atributi roditelja, ali na jednom višem, podruštvenom nivou je od kardinalnog značaja za proces socijalizacije ličnosti. Sem toga Nedeljković je svestan da su u domovima tenzije neizbeţne i sastavni deo unutrašnjeg ţivota štićenika. Tu se i vidi skrivena ali i najteža uloga vaspitača u domu odnosno zatvoru: . „ Uloga psihosociologa se sastoji u tome da prihvati na sebe primanje agresivnih šokova 4 ( istakao Ţ.K. ) članova grupe da bi razbio tenzije i

3

U valjevskom zavodu za maloletnike , gde kaznu zatvora izdrţavaju i lica do 23 godine starosti primenjuje se princip premeštaja osuĎenog, mimo njegove volje u drugu ustanovu odnosno drugi zatvor. Izbor se vrši na osnovu odokativnih procena i bez prave procene rizika. Tako da se dešava da se premeste u veći zatvor osuĎeni koji su prvi put na izdrţavanju kazne. Sa druge strane u maloletničkom zatvoru izdrţavaju kaznu višestruki povratnici koji su osuĎeni na kaznu zatvora do jedne godine zatvora.

4

Potpisnik ovog rada je tokom trinaestogodišnjeg rada u Kazneno popravnom zavodu za mloletnike u Valjevu u nebrojeno puta bio u situaciji da istrpi agresivne šokove od strane osuĎenika. To mu se desilo u prvom mesecu rada, kada ga je verbalno napao osuĎenik za ubistvo zato što nije hteo da ispoštuje proceduru ulaska u kancelariju sa kucanjem.

Kasnije je istrpeo tri osuĎeničke peticije, u kojema su ga osuĎeni bojkotovali….Vremenom je sam shvatio da se nalazi u zatvorenom i napetom zatvorkom sistemu gde sluţi kao gromobran, preko koga bi se sistem oslobodio napetosti. Posle osuĎenika postao je gromobran i za svoje kolege iz sluţbe za tretman koje su se takoĎe preko njega često osobaĎali napetosti i straha. To ga vremenom dovalo do sagorevanja na poslu.

8

Željko Lj. Krstić

SVITAC

omogućio komunikacijama da se ponovo uspostave. ( isto; 1973; str. 48 ) .

Drugi element koji utiče na jedinstvo grupe , po Supeku jestre uzrast. Pokazalo se da grupe jedinstvenog uzrasta u izvesnom smislu čine celovitost i jedinstveniji kolektiv nego i one sa heterogenim sastavom. Isto tako u grupama dece različitog uzrasta posebna je teškoća sprečavanje teţnje dominacije starijih nad mlaĎima i slične negativne pojave.5 ( isto: str. 43) Treći i najvaţniji momenat koga dr Supek ističe jeste zajediniĉka aktivnost ( istakao Ţ.K. ) kao jedan od osnovnih izvora ujedinjenja grupe dece školskog uzrasta. On je istakao da se nasuprot onim psihonlitičarima koji preteruju oceni isključivo dominirajućeg značaj roditelja za stvararanje dečijih ţivotnih i društvenih uzora….sa stanovišta savremene nauke, osim zaista utvrĎene primarnosti roditeljskog uticaja na uzrast od 3-4 godinem starosti u kasnijim godinama, iz kontakta sa drugim starijim, pa i vršnjacima, ovi uzori se dopunjavaju se i razvijaju ….( isto; 1973; str. 48 ).

Nedeljković navodi da : „Dečiji dom, ili bilo koji drugi institucionalizovani vid zbrinjavanja deteta lišenog porodice, ni u kom slučaju ne moţe da predstavlja jednostavno produţenja porodičnog ţivota.

Ulazak u dom je za dete ulazak u jedan svet drugih normi, drugih pravila, a da ne govorimo o sloţenosti strukture emotivnih veza unutar porodice ( posebno odnos majka- dete ) koji se jednom za navek raskinuti, nikakvom „erzac- modelom“ ne mogu šematski zameniti. ( isto; 1973; str.

48 ).

ULOGA VASPITAĈA „ Jedinstvo pedagoških uticaja na decu jedan je od bitnih zahteva koji se postavljaju pred čitav kolektiv sluţbenika doma. Istovremeno ovaj zahtev je i zakon ţivota i rada svake domske zajednice u kojoj planski i organizovno podiţu decu. U vaspitanju dece, poglavito uspostavljanju odnosa izmeĎu vaspitača i dece u dečijim domovima, obdaništima ili dečijim vrtićima, ljudski faktor je od odlučujućeg značaja“ – navodi profesor Iv Nedeljković, pozivajući se seminare koje su UN oraganizovale 1956 g. i na kojima su segmentu vaspitanja štićenika i profesiji vaspitača, posebno obratili paţnju.

Istraţivanje je pokazalo da : „ Prema teţini zadataka i osetljivosti posla koga obavljaju, izbor kadrova vaspitača iziskuje posebnu brigu. Uspešan rad u domu zahteva ne samo što više pedagoški obrazovane, već entuziajste- poletne i energične vaspitače sa izrazitom ljubavlju prema deci …

Neki zaključci i razmišljanja o vaspitačima, ostalu su aktuelni i do danas , makar kada je reč o sudbini zatvorskih vaspitača, koji polako nestaju. „ U domovima se na duţnosti vaspitača nalaze učitelji, nastanici i profesori ( ovih poslednjih neznatni broj) . Ne postoje škole za pripremanje kadrova za vaspitače 6, osim za predškolske i specijalne ustanove….Izbor vaspitnog osoblja je od najvećeg značaja za funkcionisanje doma kao ustanove i zdravog 6

U Beogradu je najpre osnovana Viša škola za obrazovanje vapitača na kojoj je radila dr. Vesna Pešić. Kasnije se na Defektološkom fakultetu otvorio smer za prevenciju i rehabilitaciju osuĎenih lica, gde se obrazuju specijani pedagozi. Na Fakultetu političkih nauka u Beograd postoj i smer za Socijalnu politiku, gde se obrazuju socijalni radnici.

U Srbiji u zatavorima kao vaspitači mogu da rade oni koji su diplomirali na Filozofkom faklultetu: sociolozi, psiholozi, pedagozi, andragozi. U vaspitnoj sluţbi rade i tzv. Difovci prof. Knjţevnosti.

5

Film Gorana Markovića: „ SPECIJALNO VASPITANJE“ , govori upravo o funkcionisanju doma u kojem su smešteni štićenici različitog godišta i u kojem stariji sprovode negativni uticaj na mlaĎe. Sem toga o tome govori tv serija : „ SIVI DOM“ snimljena u VPDomu u Kruševcu , kao i film : „ ZABORAVLJENI.“ U njima je na realan način prikazan zatvoren i često surov odnos štićenika.

9

Željko Lj. Krstić

SVITAC

kolektiva. Naţalost, u izvesnom broju slučajeva dom predstavlja samo odskočnu dasku, prelaznu i prolaznu stanicu za ulazak u grad i istovremeno relativno pogodno privremeno reševanje porodičnih, stambenih ili nekih drugih isključivo ličnih interesa.

Terško je to reći, ali izgleda , da je mali broj vaspitača istinskih entuzijasta, ljudi koji su sa staršću i ljubavlju posvećuje svom pozivu. Ima vaspitačkog osoblja koje je potpuno nezaintersovano ili razočarano u ovom poslu. Pošto se prime posla, takvi uskoro počinju grčevitu borbu da promene ustanovu, ili krajnje nemarno, površno ili samo formlano ispunajvaju svoje obaveze, ukoliko ih opšte ispunjaaju.. Istraţivanje je pokazalo da postoji „ veliki procenat onih mladih vaspitača koji u domu provedu svega jednu do dve godine.. što se tiče upravnika i vaspitača, preovlaĎuju izrazito starija godišta onih koji su se duţe zadrţali u domovima. Česta promena vaspitačkog kadra, veoma se nagativno odrazila na ustaljivanje sistema vaspitnog rada u domu..Izjave upravnika i vaspitrača govore o tome da ne dobijaju nikava konkretna upustva i pomoć za rad od svojih osnivača . ( Nedeljković; 1973; 52).

Iv uočava i nšto što je dublje: „ Specifičan poloţaj štićenika u domu u kome svakako dominira neizbrisivo osećanje da je lišen roditelja i prisiljen da ţivi u ovakvoj zajednici, hoće da potencira kod nekih pojavu kompleksa inferiornosti u vidu kompleksa siročeta – „ domca“.

Nedeljković navodi neka razumšljanja domaca, koja su oni naveli prikom anketiranja :

SPECIFIĈNOSTI ŠTIĆENIKA

„ Najteţe je bilo ostaviti domski gvozdeni krevet, sobu i drugove iz sobe kao iz ĉitavog doma. Jer boljih drugova od domaca nema. Bili smo kao braća, pa ĉak i više“.

„ Ponekad. Domci se vrlo ĉesto smatrani kao manje vredni od drugih ( i jesu u nekom sluĉaju). Nosim neke rĊave uspomene. „ „ Da nije bilo doma ne bih bio ono što jesam – jer i ako je moje mišljenje da dom ne moţe da zameni roditelje, meni je dom pomogao da shvatim šta je ţivot“. „ Htela bi što pre da zaboravim jer se o deci iz doma loše misli“. „ Nikada ne volim da priĉam da sam bila u domu, to mi pobuĊuje loše slike iz mog ţivota , a i svako kada ĉuje da smo iz doma smatra nas bednicima bez igde iĉega“.

Od svih specifičnosti Nedeljković je istakao – kompleks siročeta – „ domca“ . Ţiveći u velikim kolektivima, štićenici domova imaju prilike da upoznaju vršnjake i starije najrazličitijih krakternih, moralnih i drugih osobina. Slaţu se sa njima dolaze u sukobe, imaju probleme, i sve ih po pravilu rešavaju u okviru samog kolektiva. U takvom ţivotu mogu dobro da Upoznaju različite mane i vrline ljudi, da vide i osete njihove posledice u društvenom ţivotu pod specifično osetljivim uslovima. Tako kod njih još od rana počinje svojevrsna „škola ţivota“. MeĎutim profesor

Nedeljković je u istraţivanju prepoznao i najveći problem sa kojim se štićenik suočava sa uključivanjem u realan ţivot , van doma : „ Neizvesnost i osećanje neizbeţnosti, uz slabo iskustvo u sitnicama svakodnevnog ţivota koji se u izvesnim stvarima ( katkada više ili manje ) razlikuje od onoga u domu, mogu kod štićenika, naročito prvih dana po napuštanju doma stvoriti izvestan kompleks neizvesnosti u 10

Željko Lj. Krstić

SVITAC

probijanju kroz ţivot. Ovo je takoĎe posledica nedovoljno ozbiljno postavljene svestrane i raznolike pripreme štićenika za samostalni ţivot.“ ( Nedeljković ; 1973; 141). Činjenica da je ova knjiga aktuelna i danas, posle skoro pedeset godina, govori da se taj nevidljivi svet štićenika i njihovih vaspitača, slabo manja. Sve postojeće reforme u ovoj oblasti, u segmentu statusa vaspitača , govori da se u mnogim stvarima kruţi. Peredrasude i stigmatizacija svagda opstaju.

LENJOGUZE GENERACIJE S proleća sam primetio veliki broj skupih dečjih kolica u kojima se bebe ne vide. Od jednog dede sam saznao da su roditelji kupili kolica za bebu od 800 eura. Za to su mogli kupiti dva polovna JUGA. Kada ih budu prodavali, kaţe deda, ne mogu uzeti ni 200 eura. Inače deda je roĎen na selu i gajen je u drvenoj bešici....Kako se leto primicalo, primetio sam još jedan novitet meĎu mladim roditeljima. Reč je o nekim novim triciklima. Oni imaju odmorište za dečine nogice. Bicikl sa ručkom , obično gura majka. Dete sedi i ne okreće pedale.

Otac se vuče pored njih.

Ako se ovaj trend nastavi sa našom decom, napravićemo od njih sesilne tipove. Naime sadašnje generacije odrastaju uz kompjutere.

I slabo se kreću i bave sportom. Oni već dobijaju decu, koju stavljaju u ušuškana i bogata kolica. Kasnije im guraju trocikle a posle im plaćaju voţnje autićima, koji ne zahtevaju napor. Ako se uzme, da više ne postoji odlazak u vojsku gde se makar radila jutarnja fiskultura i učio strojev korak. Sada se izbegavaju časovi fizičkog. Odlazak na rekreativne nastave se sveo najčešće na boravak dece u hotelu i dobru klopu. Sa ovim načinom gajenja i vaspitanje stvaramo lenjoguze generacije koje neće imati fizičke kondicije. Moţda će se sve to otići u neku opasnu robotizaciju....

Freska Nikolaja Velimirovića u mozaiku, postavljena na zidu Dečije biblioteke u Valjevu iznad česme...

Predveče sam video dedu sa početka priče, kako vodi unuka, koji je bio u dubku.

Pomislio sam da ima nade i da neće svi dozvoliti da mu popomci budu u naslovu.

11

Željko Lj. Krstić

SVITAC

BENTAMOV MODEL PREVASPITANJA PRESTUPNIKA

Rad je objavilo Flilozofsko društvo Srbije 1980 g. u Zborniku radova : Filozofske studije XII . „ ….Uprkos raspostranjenosi utilitarističkih ideja u obrazovnim krugovima Engleske Bentamovog vremena, ipak svi ljudi nisu bili utilitaristi, i pogotovo to nisu bili zakonodavci i sudije- da su svi bili utilitaristi, ne bi bilo potrebe za teorijskim pregnućima, publitističkom delatnošću i reformatorskim inicijativama Bentama i njegovih sledbenika……

Prema Bentamovom sudu, i u pogledu njihove usmenosti i s obzirom na njihovu efikasnost, stanje je i u njegovoj zemlji i na kontinentu bilo krajnje nepovoljno. Niti su zakoni uvek zabranjivali ono , i samo ono, što je odista trebalo da bude zabranjeno, niti je pravosuĎe bilo kadro da zakone delotvorno nametne, da efikasno spreči njihovo kršenje i tako zaštiti i osigura prava i interese čija je zaštitna svrha i smisao njihovog postojanja.“ ( Primorac; 1980, 125 ).

U srpskom zakonodavstvu, puno je takvih primera. Tako je, recimo, od 2008 g. pooštrena kaznena politika kada je u pitanju posedovanje narkotika. (čl. 246 KZ RS ) MeĎutim to je u praksi dovelo do toga, da se za posedovanje par grama marihuane, oni kojima je to bilo prvo i jedino krivično delo, osude na tri godine kazne - zatvora.

Istovremeno za posedovanje kokaina osuĎenik je dobijao upola manju kaznu.

Njemu je suĎeno u C.G. a pošto Republika Srbija ima meĎunarodni ugovor sa susednom drţavom, po kojem priznajemo njihove pravnosnaţne kazne. TakoĎe, slična je situacija i sa osuĎenima, koji se bave kraĎom bakra i njihovom pre-prodajom...

( Jeremy Bentham : 1748- 1832 ) Krivično - pravna škola u Engleskoj : „krajem 18 i početkom 19. veka je bila zasnovana na utilitarističkom shvatanju, po kojem je korisnost i materijalno blagostanje osnov ţivota - ostvarivanje ličnog interesa, imperativ koji negira postojanje opšteg interesa.“ ( vid. M. Bošković ; 1999, 370 ) MeĎutim, da svi nisu bili utilitaristi i skloni zalaganju primene restributivne kazne, koja je podrazumevala da je za svaki delikt propisana fiksna kazna koja je izricana bez obzira na unutrašnja svojstva, pobude, okolnosti , umišljaj, motiv i volju . ( vid. M. Bošković ; 1999, 302 ) - otkriva nam Igor Primorac u svom radu : „ Kazne i opšte dobro: Bentamova teorija kezne .

12

Željko Lj. Krstić

SVITAC sluţbenu tajnu. Istovremeno, u rešenju koje čita osuĎenik, u jednoj rečenici se navodi da OJT se ţali, bez obrazloţenja. O čemu se ovde zapravo radi. Sudovi, da li svesno ili ne svesno, dovode vaspitače u nezgodne pozicije jer osuĎeni sa kojima rade ih viĎaju svaki dan. Ili u svemu sudovi primoravaju vaspitače da pišu lepa mišljenja o uspešnoj resocijalizaciji, jer znaju da će ih osuĎeni pročitati. Nekim vaspitačima to odgovara!?

Ono što je ostalo aktuelno i dan danas to je Bentamovo viđenje specijalne i opšte prevencije. Naime, on je smatrao da se specijalna prevencija odnosi na samog prestupnika, koga valja sprečiti da svoj prestup ponovi. Ona se postiţe: a. onesposobljavanjem, b. Prevaspitavanjem i c. Zastrašivanjem. Opšta prevencija je sprečavanje drugih da čine takve prestupe.

Bentam je smatrao da se ona postiţe: „ Zastrašivanjem potencijalnih prestupnika“.

Kazna, po Bentamu se moţe javiti u ulozi satisfakcije: 1. materijalna kompenzacija i 2. osvetničko zadovoljenje. On je, s pravom, smatrao da : „Zlo naneseno prestupom se u mnogim slučajevima ne može ispraviti, dok se budući prestupi uvek mogu sprečiti.“ Bantam je uočio zapravo šta je pravi cilj kazne: „ Zato je prevencija budućih prestupa, neposredni i najznačajniji cilj kazne , a u njegovom postignuću leži njegovo osnovno opravdanje .“ Bantam je smatrao da se onesposobljavanje može uraditi privremeno – vremenskom kaznom, ili pak trajno – doţivotnim zatvorom, sakaćenjem ili pogubljenjem. Ovih Bentamovih elemenata, nalazimo u metodama koje su se kod nas primenjivle na lečenju zavisnosti od narkomanije u centrima pod okriljem SPC. Čuveni slučaj Crna reka je u javnosti izazvalo gnušanje kada se videlo koje se sve tehnike primenjuju prema narkomanima zavinsicima. U cilju , valjda, zastrašivanja primenjivana je lopata. Roditelji čija su se deca lečila u Crnoj Reci, su se pobunila

Mediji su svakim danom puni sve drastičnijih primera, u kraĎi metala počev od: poklopaca na šahtama, ţelezničih šina, kablova sa bakarnom ţicom, preko kraĎe kompletnog mosta pa sve do kraĎe trafostanice. Pri tome se polazi od izvršioca.

Niko ne dovodi u pitanje rad otkupnih stovarišta. Tako da nikome nije jasno kako je moguće da se otkup bakra i ostalog materijala oglašava u novinama sa imenom firme i telefonom. Ko se tu pravi blesav?

Odakle će, taj koji pročita oglas , pod uslovom da je pismen, doneti i nabaviti bakar. Pa, najpre će se odvesti solidnim automobilom do prve napuštene fabrike ili pruge, uzeće kotur sa ţicom, istopiti omot, bakarnu ţicu će odvojiti i odneti na stovarište.

Gospodin Primorac dalje navodi da je u Engleskoj u to vreme : u zakonodavstvu i pravosuĎu vladao gotovo potpuni haos; carovali su neznanje, predrasude, proizvoljnost, iracionalne tradicije, te sebični interesi vlastodršaca i esnafske privilegije profesionalnih pravnika.. ( Primorac ; 1980, 125 ) .

U Srbiji se tako dešava da jedan Apelacioni sud donese pravnosnaţnu presudu po kojoj zatvorski vaspitači, naplate 20 % beneficiranog radnog staţa, koji im se nije isplaćivao od 2007 g. U istoj pravnoj radnji drugi Apelacioni sud, se ţali na prvostepenu presudu, koja dovodi do tragikomične situacije. Tako da u istoj drţavi zatvorski vaspitači koji rade u istom sistemu, naplate svoj dug prema drţavi, dok njihove kolege koje su izgubile pravni spor, plaćaju sudske troškove.Ustvari vaspitači nisu jedinstveni i nemaju svoje esnafsko udruženje.

Druga stvar, vezana za osuĎene takoĎe govori o čudnim aršinima naših domaćih sudova. Tako kada obrazlaţu Uslovni otpust, svi sudovi obavezno, već godinama prepisuju stručno mišljenje vaspitača, što bi trebalo da predstavlja 13

Željko Lj. Krstić

SVITAC zatvorskih vaspitača. Pojedinci, naime smatraju da su oni državni službenici u tretmanu, ma šta to značilo. S druge strane psiholozi se ne osećaju kao vaspitači, a pojedini specijalni pedagozi imaju elitistički pristup u radu. Naime, oni izbegavaju rad sa svim osuĎenima, birajući one koji im se sviĎaju i za koje misle da su lakši za rad.

Teške osuđenike izbegavaju. Sve to koriste rukovodioci koji se igraju mačke i miša, sa svojim vaspitačima, sprovodeći kontinuirani mobing, kroz , recimo traţenje i insistiranje na slovnim greškama.

Povećana administracija dovodi do toga da se vaspitači više bave papirima i memopandumima nego samim osuĎenicima.

To dovodi do bežanja osuđenika i njihovog samoroganizovanja. Po vrh svega Sluţba za prevaspitanje je promenila naziv u Sluţbu za tretman., koja : „ …primenjuje metode ipostupke kojima se ne osuĎene utiče da ubuduće ne čine krivična dela. Sluţba za tretman utvrĎuje program postupanja prema osuĎenom i usklaĎuje rad ostalih sluţbi i drugih učesnika na njihovom sprovoĎenju .“ ( čl. 14 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2009 godine. ) Tako su vaspitači postali – nosioci tretmana.

Teţine prevaspitanja je svestan i Bentam koji navodi da je : „prevaspitanje teţe postići nego njegovo osposobljavanje, ali li je i vredniji truda i napora. On „prevaspitanje“ ( reformation) odnosno „popravljanje“ ( amendment) prestupnika odreĎuje kao uticaj na njegovu volju da više ne kriši zakon, a taj uticaj prikazuje kao zastrašivanje bolom, patnjom, zlom što se nanosi kaznom. Na drugom mestu o prevaspitavanju govori kao o promeni prestupnikove sklonosti, motiva, navika, karaktera. Samo je ova druga odreĎenije primereno onome što se obično smatra prevaspitanjem, i ako takvo jasno razlikuje od zastraţivanja. ( Primorac; 180, 144 ) .

Radeći trinaest godina kao zatvorski vaspitač iznenadio sam se da se u zatvoru i

protiv njegovog zatvaranja. Kao jedan od argumenata, pominjano je da bolje deca da dobijaju batine, nego da biju svoje roditelje.

Pojedinci – koji su koristili lopatu su osuĎeni kratkim kaznama. MeĎutim sa radom i sličnim metodama je nastavljeno.

Tako je tokom prošle godine, taj metod zastrašivanja doveo do smrtnih posledica.

Sveštenik koji je i u Crnoj Reci bio upravnik Centra je osumnjičen da je lišio ţivota jednog svog štićenika.

On je sada u jednom istraţnom zatvoru u statusu pritvorenog lica. Otac ţrtve je optuţio vladiku , na čijoj se eparhiji nalazio centar za odvikavanje od zavisnosti narkomanijom, za podstrekivanje na teško krivično delo. Ostalo je nejasno kako je Centar radio, sa kakvom dozvolom i da li je zatvoren i sada?

Ono što je najteţe postići od svega u specijalnoj prevenciji a to je prevaspitanje prestupnika. U našoj domaćoj praksi prevaspitanje je počelo da se primenjuje počev od 50 godina, kada se u našim zatvorima pojavili prvi vaspitači. To su mahom bili pedagozi, učitelji, sociolozi.

Vremenom na Višoj defektološkoj školi su se školovali kadrovi, koji su vremenom počeli da se obrazuju na Defektološkom fakultetu, na smeru za prevenciju i resocijalizaciju. I ako je u domaćim zatvorima primetan trend zapošljavanja obrazovnog kadra i sa drugih humanističkih nauka, kao što su sociolozi, psiholozi, andragozi, vaspitna sluţba nije dobila svoje pravo mesto. Faktori su kako spoljni tako i unutrašnji. Spoljni su pre svega u Ministarstvu, odnosno Upravi koja nema sluha za vaspitače, jer često ne znaju šta uopšte vaspitači rade. S druge strane tu je mnogobrojna sluţba obezbeĎenja, koja je brojnija i na kojoj zapravo zatvori i počivaju ( noćna smena i sl. ). MeĎutim zatvorskim vaspitačima niko nije potreban, jer i meĎu njima postoje razni raskoli , koji dovode do toga da ne postoji profesionalni identitet 14

Željko Lj. Krstić

SVITAC

od strane sluţbenih lica i od osuĎenika, ne pravi veoma bitna razlika između represije i prave discipline. U totalnim ustanovama, gde je veliki broj ljudi na malom mestu u kolektivnom smeštaju disciplina je osnova svega. Počev od lične higijene, preko nameštanja kreveta, nošenja stvari, preko komunikacije sa sluţbenim licima. Umesto pozdrava, vidljivo pljuvanje je postalo naţalost način komunikacije izmeĎu svih zatvorskih aktera , kako osuĎenika tako i izmeĎu sluţbenih lica.

Zato je pravo pitanje: „ Ko je prevaspitan?“ , na koje nam Bentam daje odgovor.: „….odista prevaspitanim smatrali smo onoga prestupnika koji se od prestupništva ne uzdrţava od straha, nego više ne ţeli da čini prestupe, nije motivisan da ih čini, oslobodio se kriminalnih sklonosti i navika. Takav prestupnik neće prekršiti zakon ni onda kada ima razloga da veruje da neće biti otkriven, i kada stoga ne oseća strah od kazne; jer kod njega je došlo do karakterene promene, do moralne evolucije“. ( Primorac; 180, 144 ) Ove razlike je svestan i sam Bentam : „ ako prestupnika, pošto je kaţnjen, samo strah sprečava da svoj prestup ponovi, on nije prevaspitan . Prevaspitavanje podrazumeva promenu karaktera i moralnih dispozicija.“ Ova pomena se postiţe slabljenjem i suzbijanjem onih motiva koji vode prestupništvu…prestupi protiv tuĎe svojine motivisani su ţeljom za novcem i lenjošću; protiv te prestupništva treba se boriti vaspitnim sredstvima koja oslobadjaju od lenjosti i navikavaju na aktivnosti i radinost.

Bentam je verovao da je za prevaspitanje u tom pravcu najpogodnije sredstvo prinudni rad.“ .....

Na kraju moţemo reći da se u našoj domaćoj praksi, bar kada je reč o funkcionisanju zatvora još uvek traga, za pravim i najefikasnijim modelom. Pogotovo ako se zna da zatvori nisu nimalo jeftini za drţavu. Jer pored plata sluţbenika, tu su i

redovni troškovi koji se odnose na ishranu osuĎenika. Osim toga osuĎeni pored čiste posteljine, dnevnih novina, imaju i toplu vodu za kupanje, TV aparate ali i dosta slobodnog vremena. I pored postojanja stručnog kadra, koji je marginalizovan, u našim domaćim zatvorima akcenat je na čuvanju a ne prevaspitavanju. I ako se deklarativno spominju reči, kao što je resocijalizacija, u suštini se na njoj vrlo malo radi. Lično smatram da je resocijalizacija neostvariva. Bliţi termin koji je realnije sprovesti u radu sa osuĎenim licima je zapravo njihova, rehabilitacija. Ali da bi se izlečili od lenjosti koja ih je dovela do zatvora, oni se moraju, oznojiti, ali ne u teretani već u korisnom radu. Zato sa njima treba raditi... Željko Lj. Krstić

Literatura: Milo Bošković; 1999 : Kriminološki leksikon, Matica srpska, Univerzitet u Novom Sadu, Igor Primorac; 1980 : Kazne i opšte dobro : Bentamova teorija kazne ; objavljeno u FILOZOFSKE STUDIJE XII od 1980 g. – Filozofsko društvo Srbije ; Zbornik radova

Zakonski propisi: Krivični zakonik, Zakonik je objavljen u Sl. Glasniku RS. Br. бр. 85/2005 од 6.10.2005. , 88/2005 и 107/2005.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija; Sluţbeni glasnik RS, br. 85/2005 i 72/2009

15

Željko Lj. Krstić

SVITAC udarac, što je predsednik indirektno i priznao da je bilo. Dakle, fizičkog kontakta je bilo. Fudbaler je napadnut, ali akter ni posle tri dana od incidenta nije pronaĎen.

Tome nisu pomogle ni kamere sa kojim na stadion gde se desio incident i pokriven.

Da zlo bude veće predsednik Fudbalskog saveza Srbije je to izjavio nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji FSS i policije o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima. Sporazum je lično potpisao sa aktuelnim ministrom Unutrašnjih poslova.

11.03.2012. Beograd Marković se ne plaši huligana

HULIGANIZAM NA STADIONIMA

Mladi fudbaler Partizana Lazar Marković, kome je jedan od navijaĉa sa juga u subotu udario šamar nakon remija protiv Slobode, rekao je da ima podršku kluba i da se ne plaši huligana. "To neće uticati na moj rad. Ono što se desilo je verovatno posledica velike nervoze nakon neuspeha.

Uprkos tome, nemam strah da će se tako nešto ponoviti. Znam da imam podšku kluba, kao i navijača", rekao je Marković novinarima na treningu u sportskom centru Teleoptik u Zemunu.

Slučajno sam u „Danas“-u, našao tekst pod nazivom: „ Nije Markoviću pala „čelenka“ s glave“ od 14.03.2012 g., u koji govori o incidentu, na fudbalskoj utakmici na kojoj je nepoznati navijač udario fudbalera L. M. .

Niko sem novinara O.N. nije stao u zaštitu fudbalera. Uprava fudbalskog kluba za kojeg je tada igrao napadnuti fudbaler, je miniminizirala incident. Predsednik kluba je pokušao da se našali na temu, šamaranja ili odgurivanja mladog igrača ( zar je u tome poenta?! ) , na atletskoj stazi.

Partizan je u dva kola u nastavku prvenstva osvojio samo dva boda, pa mu je Zvezda prišla na šest poena.

Na čitavu priču, se nadovezao i prvi čovek srpskog fudbala, koji je diplomatski, priznao da je u svemu zatajila redarska sluţba kluba ( u zatvor u to je Sluţba obezbeĎenja op.a. ) koja „ mora da preuzme svoj deo odgovornosti.“ Ali, predsednik je ipak, nije zaštitio fudbalera, veće je koristeći ulični i već bajati žargon,rekao da „ nije spala „ čelenka“ s glave. U prevodu „čelenka“ je gornji deo glave, gde je fudbaler zadobio

Nakon remija protiv Slobode (0:0) u subotu grupa huligana preskoĉila je ogradu i utrĉala na atletsku stazu kako bi se "raspravila" sa igraĉima. Najgore je prošao Marković kome je jedan od huligana lupio šamar.

16

Željko Lj. Krstić

SVITAC

Lazar Marković ima 18 godina i proglašen je za najperspektivnijeg igraĉa u Srbiji. U prvom delu sezone bio je jedan od najboljih igraĉa Partizana i postao je ljubimac najvećeg dela navijaĉa.

12.03.2012 Tuţilaštvo traţi identifikaciju napadaĉa na fudbalera Tuţilaštvo je dalo nalog policiji da se hitno identifikuje napadač na fudbalera "Partizana" Lazara Markovića (18) koji ga je u subotu posle utakmice sa uţičkom "Sobodom" ošamario.

Zbog napada na Markovića na sajtu Partizan.net, koji okuplja deo Partizanovih navijača, u nedelju je objavljeno i otvoreno pismo ministru unutrašnjih poslova Ivici Daĉiću od koga se traţi da pronaĊe napadaĉe na mladog napadaĉa.

Napadaĉ će biti procesuiran i kaţnjen shodno zakonu, navodi tuţilaštvo i istiĉe da je takvo nasilje na sportskoj priredbi nedopustivo. Nakon remija u meču izmeĎu Partizana i Slobode (0:0) grupa huligana preskočila je ogradu i utrčala na atletsku stazu kako bi se "raspravila" sa igračima.

Najgore je prošao Marković koga je jedan od huligana ošamario. MeĎutim, Marković je u ponedeljak za B92 kazao da ga napadač nije ošamario, nego da je samo odgurnut.

"Znamo da na stadionima imate svoje operativce i neophodnu tehničku podršku i sigurni smo da ako ţelite moţete da saznate ko je i po čijem nalogu udario Lazara Markovića", navodi se u pismu.

Ako nije dovoljno to što je Lazar Marković, dete od tek navršenih osamnaest godina, najbolji prvotimac FK Partizan i reprezentativac Srbije, lako ćemo ga učlaniti u neku NVO da obratite paţnju i na njega, naveli su navijači

"Kao i obično posle utakmice otišli smo do juţne tribine. Grupa navijača je preskočila ogradu, jedan mi je prišao sa strane i odgurnuo me, ali nije bilo nikakvog šamara.

Hteo bih na ovaj način da stavim tačku na ovaj slučaj”, rekao je mladi napadač Partizana. Marković je dodao da incident neće promeniti njegov odnos prema klubu.

“Shvatam da ove dve utakmice nisam odigrao na nivou na koji su navijači Partizana navikli. MeĎutim, garantujem vam da ovaj incident neće uticati na moj odnos prema klubu i siguran sam da ću zaigrati još bolje”, zaključio je Marković.

"Podsećamo Vas da je u jesen 2010. u Đenovi napadnut golman reprezentacije Srbije i član Partizana Vladimir Stojković, a i do danas ne znamo ko su napadači i ko stoji iza njih! Ministre policije, ko je i po čijem nalogu ugrozio bezbednost igrača FK Partizan Lazara Markovića? Ne zaboravite, izbori su pred nama!!!", navodi se u pismu.

Na istom sajtu objavljen je i amaterski snimak napada na igraĉe Partizana.ju da nikom neće biti progledano kroz prste", zakljuĉio je Daĉić. .

17

Željko Lj. Krstić

SVITAC

13.03.2012 Nastavak zataškavanja Markovićem

incidenta

Ministar policije Ivica Dačić rekao je da je istraga o napadu na Markovića u toku i da će uskoro biti rešena. "Nadam se da će uskoro sve biti rešeno i da će napadači na mladog fudbalera Partizana biti pronaĎeni. Ono što je vaţno jeste da sporazum koji smo danas potpisali predviĎa i koordinaciju izmeĎu redara i policije prema smernicama UEFA kako bi se ubuduće izbegli ovakvi slučajevi", rekao je Dačić novinarima. On je dodao da je prošle godine u Srbiji na sportskim dogaĎajima bilo oko sedam miliona gledalaca, sa minimalnim incidentima, a da su se sve scene nasilja dešavala pre ili posle toga.

sa

Incident sa napadom navijača na fudbalera Partizana sve više se relativizuje i zataškava u fudbalskim strukturama, dok policija najavljuje istragu.

Dva dana nakon prvobitne vesti da je Lazar Marković dobio šamar od navijaĉa koji je preskoĉio ogradu i reakcije tuţilaštva koje je zatraţilo da policija idnetifikuje napadaĉa, sam fudbaler je izjavio da je "odgurnut" a ne ošamaren.

Pri tome se pokajao zbog svojih loših nastupa u crno-belom dresu.

"Neophodno je vreme da zaţivi zakon o sprečavanju nasilja, ali moram da kaţem da je kod nas postalo popularno zatraţiti policijsko obezbeĎenje. Kome god zaprete u drţavi, traţi pomoć, a to nije baš tako lako izvesti, s obzirom na broj policajaca. Moram da kaţem da i neki koji imaju obezbeĎenje uopšte ne pomaţu, izlaze po splavovima i kao da im je to postao deo statusnog simbola. Ako se tako nastavi, uskoro ćemo morati da hapsimo one koje štitimo", kazao je on.

Disciplinska komisija Fudbalskog saveza u meĊuvremnu je pokrenula postupak protiv Partizana, odluka seoĉekuje u ĉetvrtak, a u meĊuvremenu se oglasio predsednik FSS Tomislav Karadţić, koji je osudio napad, ali naglasio "da mu se ĉini kako je taj incident predimenzioniran".

"Klubovi moraju da ponesu veću odgovornost u komunikaciji sa navijačima.

U konkretnom slučaju napada na Lazara Markovića, mislim da je zatajila redarska sluţba. Čini mi se da je taj napad predimenzioniran i ne bi trebalo da od muve pravimo medveda. U svakom slučaju, uslediće reakcija, organi FSS rade i već u četvrtak biće izrečene kazne", rekao je Karadţić novinarima nakon potpisivanja sporazuma o saradnji sa MUP-om.

Kada je u pitanju "slučaj Ðenova", Dačić je rekao da nema novih informacija o nalogodavcima incidenta. Na kraju ministar policije naglasio je da je potrebno da se napravi velika razlika izmeĎu navijača i huligana.

"Navijačkih grupa u Srbiji ima mnogo, ali nisu sve grupe huliganske. Jedan od dobrih načina za rešavanje prolema je engleski model i moram da kaţem da mi već imamo 18

Željko Lj. Krstić

SVITAC

121 osobu kojoj je zabranjeno prisustvo na sportskim dogaĎajima", rekao je Dačić. Za efikasniji rad, prema Dačićevim rečima, potrebna je i infrastruktura na stadionima.

POSLEDNJA VEST : 06 avgust 2013

Navijaĉ Šćepoviću uzeo kapitensku traku?!

"U Engleskoj su na stadionima imali kancelariju tuţioca i policije i svako ko bi preskoĉio ogradu i ušao na teren, bio odmah procesuiran.

Posle poraza i eliminacije u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona od bugarskog Ludogoreca navijači Partizana nisu mogli da sakriju nezadovoljstvo, pa su se sa tribina nakon poslednjeg sudijskog zviţduka začuli povici "uprava napolje".

Ali, nije sve ostalo samo na tome. Jedan od voĊa navijaĉa crno-belih Miloš Radisavljević, poznatiji kao Kimi, uspeo je da preskoĉi ogradu. Neometano je stigao do napadaĉa Marka Šćepovića i skinuo mu kapitensku traku! Ovaj dogaĎaj je u najmanju ruku skandalozan!

Pitanje je samo gde su u tom trenutku bili pripadnici obezbeĎenja i policije. Šta je sledeći potez, pitamo se, da li šamaranje igrača ili neki drugi vid pritiska?

23.10.2012 Beograd Navijaĉi osloboĊeni zbog napada na Lazara Markovića Viši sud u Beogradu oslobodio je danas dvojicu navijaĉa 'Partizana' Dragutina Baraća i Milana Šepu optuţbi za vreĊanje i šamaranje fudbalera tog kluba Lazara Markovića posle prvenstvene utakmice izmeĊu Partizana -Slobode Point 10. marta ove godine.

Oni su osloboĊeni optuţbe zbog nedostatka dokaza da su izvršili kriviĉno delo nasilniĉko ponašanje na sportskoj priredbi i javnom skupu.19 |

Pročitajteviše: http://www.sportal.rs/news.php?news=1067 89

Više tuţilaštvo ima pravo da uloţi ţalbu na ovu presudu Apelacionom sudu u Beogradu.

Dao sam traku navijaĉima, nisu je skinuli; Kimi: Mi smo prijatelji

Barać i Šepa su optuzeni da su posle utakmice izmeĎu Partizana i Slobode u martu ove godine na atletskoj stazi napali ili vreĎali Markovića, navodno znog nezadodovljstva što je utakmica završena remijem. Tokom suĊenja Marković, koji je oštećeni u tom postupku, nije se pridruţio kriviĉnom gonjenju Šepe i Baraća. Ostali prvotimci "Partizana" izjavili da nisu videli incident.

7 avg, 2013 Napadač Partizana Marko Šćepović rekao je da mu posle utakmice sa Ludogorecom navijač Miloš Radosavljević Kimi nije skinuo kapitensku traku, već da mu ju je on sam dao.

19

Željko Lj. Krstić

SVITAC Radosavljević je rekao da njegov gest nije bio nasilan, objasnivši da je prijatelj sa napadačem Partizana i da „mediji prave dramu oko nečega što se nije desilo”.

On je naveo da je tim činom pokušao da trgne iz letargije Šćepovića. Incident sa Šćepovićem dogodio se sinoć posle utakmice sa bugarskim Ludogorecom, pošto je Radisavljević preskočio ogradu i skinuo kapitensku traku sa ruke napadača crnobelih, koji je u 68. minutu ušao u igru umesto Saše Ilića.

(FOTO: N. Negovanović) Navijaĉ Kimi.

– Osetio sam obavezu prema navijačima koji su cele godine uz nas i predstavljaju našeg 12. igrača. Ono što se desilo prošle godine sa Lazarom Markovićem je totalno druga dimenzija. Sinoć se ni u jednom trenutku nisam osetio ugroţenim – rekao je Šćepović na konferenciji za novinare na stadionu u Humskoj.

Napadač Partizana se neko vreme nalazi na meti kritika javnosti, jer pruţa partije ispod očekivanja.

– Teško je igrati kad te od prvog trenutka, još od izalska na zagrevanje navijači kritikuju, znam da sam profesionalac i da bi trebalo to da istrpim, ali i ja sam ţiv čovek.

Verujem da će moja veća borbenost na terenu promeniti stav navijača – poručio je Šćepović, dodavši da i dalje postoji šansa da napusti klub i ode u italijansku Varonu, ali da će se o tome više znati u narednim danima.

Navijaĉke bakljade kao scenski dekor.

BILTEN SVITAC JE OTVOREN ZA SARADNJU. TEKSTOVE MOŽETE SLATI NA ADRESU :

On se pred novinarima pojavio u društvu Radosavljevića, koji je voĎa grupe Alkatraz.

zekando@gmail.com.

20