2014
Željko Lj. Krstić
SVITAC, januar 2014.
SVITAC
ZAVISNOST 1
Željko Lj. Krstić
SVITAC, januar 2014.
SVITAC - onlajn bilten
Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84,
januar 2014.
14.ooo Valjevo, Srbija.
broj 5.
Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana: Ţeljko Krstić
. Kod nas alkohol je društveno prihvaćena legalna „droga“...“ ... Zavisnost od kocke je gora nego od droge. Zavisnost od interneta je poremećaj kontrole impulsa.
Sadrţaj: KAKO PREPOZNATI ZAVISNOT KLINIĈKI SOCIOLOG ALKOHOLIZAM RAZJEDA ZLATNI SAT ZA HEROIN ZAVISNOST OD KOCKE ZAVISNOST OD INTERNETA LIĈNO ISKUSTVO – OSTAVKA APSTINENCIJA I AMIŠI
Uvodnik Ovaj broj posvećujem rano preminulim profesorima dr. Draganu Raduloviću, dr. Petru Opaliću i sebi. I sa jednim i sa drugim sam imao neposredniji odnos , nego što je studentski. Moram da priznam da mi je Dragan bio bliţi po senzibilitetu. Opalić po autoritetu. Predavali su mi Socijalnu patologiju u drugoj polovini 80 i svako od njih uticao na mene. Ostale su mi u sećanju Opalićeve veţbe u Palmotićevoj i Radulovićeva retorika i srdaĉan osmeh... 2
Željko Lj. Krstić
BOLEST ZAVISNOSTI PRVO TREBA PREPOZNATI Zavisnost ( adikcija) u najširem slmislu predstavlja podloţnost nekoj štetnoj navici. 1Nije povezan ni sa jednom uzrasnom, socijalnom ili statusnom grupom, polnom ili nivoom obrazovanja, što znači da joj je svako potencijalno podloţan. Najčešće je u pitanju psihofizička zavisnost od droga ( nedozvoljenih psihoaktivnih supstanci), ali i legalnih lekova, nikotina, kofeina i alkohola...Ukratko, to su sve one materije koje u nekoj meri menjaju stanje svesti, odnos prema telu, opaţanje, mišljenje, raspoloţenje i ponašanje. ZAVISNOST – FIZIČKA I PSIHIČKA Treba imati na umu da korišćenje ovih supstanci ne predstavlja obavezno bolest zavisnosti. Na primer, kada osoba upotrebljava ilegalne supstance, lek koji mu nije preporučio lekar ili ga pak koristi u većoj dozi od propisane- govori se o zloupotrebi. MeĊutim, ukoliko je zloupotreba kontinuirana i ima štetne posledice po korisnika i
SVITAC, januar 2014.
njegovu okolinu, te ako osoba nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje, moţe se reći da je u pitanju neki oblik zavisnosti. Fiziĉka zavisnost podrazumeva prilagoĎavanje organizma na stalno prisistvo psihoaktivne supstance, pa njen nedostatak dovodi do burne reakcije organizma. Ovi simptomi se nazivaju apstinencijlanom krizom i u odnosu na „ staţ“ i vrstu zavisnosti mogu biti veoma teški. Psihiĉka zavisnost podrazumeva prvenstveno ţudnju za supstancom koja dovodi u specifično stanje svesti. Budući da u tom stanju zavisnik delimično ili potpuno gubi kontakt sa stvarnošću, upotreba ovih materijala predstavlja glavno sredstvo za rešavanje problema. Osoba nema kontrolu nad svojim ţivotom jer je sve podreĎeno nabavljanju uzročnika zavisnosti. ( cigareta, alkoholnog pića, heroina pr. Ţ.K. ) Tolerancija nastaje kada ista doza psihoaktivne supstance ( nikotin, alkohola ...) počne da izaziva slabije dejstvo, te je potrebno unosti sve veću količinu ove materije da bi se postigao prvobitni efekat. КАКО DELUJU PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE?
1
Pored zloupotrebe Psihoaktivnih supstanci ( duvana, alkohola i droge) prema meĎunarodnoj klasifikaciji, u grupu bolesti zavisnosti svrstavaju se i razne druge fiziološke, psihološke i bihevorijalne navike. To su pre svega zavisnost o kocki, internetu ( društvenim mreţama, pornografija) kupovini, hrani..sve vrste imaju sličan tok, dijagnozu, prognozu i proceduru lečenja.
Prema dejstvu na centralni nervni sistem, psihoaktivne suspstance mogu se podeliti na ĉetiri glavne grupe. 3
Željko Lj. Krstić
Depresori deluju umirujuće a u većim dozama uspavljujuće. U ovu grupu spadaju alkohol, razni lekovi za smirenje i spavanje, medikamenti protiv bolova, kao i opiodi , meĎu kojima su najpoznatiji opijum, morfiju, heroin i metadon. Stimulansi pojačavaju mentalnu i fizičku aktivnost, nakon čega sledi faza melanholije i apatije. U ovu grupu spadaju kofein i nikotin, kao i ilegalne droge: kokain i amfetamin. Haluciogeni menjaju doţivljaj stvarnosti. Njihovi nepredvidivi efekti jesu individualni a uslovljeni su okruţenjem te psihičkom i emocionalnom stabilnošću osobe. U ovu grupu spadaju LSD, ekstazi i marihuana.
SVITAC, januar 2014.
alkoholizmu ili upotrebi ilegalnih supstanci, ţrtva oboljenja je, pored zavisnika, i njegova porodica. Pušenje je društveno prihvatljivo i uglavnom se toleriše, iako je odavno poznato da duvanski dim sadrţi više od 4.000 štenih materijala od kojih su mnoge i kancerogene. Dokazano je da ova navika izaziva hroničnu opstruktivnu bolest pluća, kao i karcinom pluća, usne, jezika i glasnih ţica, a znatno povećava i rizik od raka jednjaka, ţeluca, grlića materice i bešike. Istim rizicima izloţeni su i „pasivni pušači“, to jest osobe koje ne konzumiraju cigarete, ali mnogo vremena provode u zatvorenim prostorijama sa pušačima. Duvanski dim je posebno toksičan za decu.
ZAŠTO ZAPOČETI LEČENJE?
Alkoholizam je, uz pušenje, jedna od najraspostranjenijih bolesti zavisnosti, a nastaje usled duţeg ili redovnog konzumiranja alkoholnih pića. Ova navika narušava psihičko i fizičko zdravlje ( dovodi do niza oboljenja kardiovaskularnog sistema, maligniteta, bolesti organa za varenje i bubrega) i remeti socijalne odnose. Alkoholiĉari su nepouzdani u porodiĉnom okruţenju i na poslu, ĉesto skloni konfliktima, nasilju i saobraćajnim prekršajima.
Bolesti zavisnosti, za razliku od drugih oboljenja, imaju dalekoseţnije društvene, socijalne i materijalne posledice. Bilo da se radi o pušenju,
Narkomanija se obično smatra najteţim oblikom bolesti zavisnosti, budući da na duge staze izaziva velike promene u ponašanju i ima najdublje
Isparljivi rastvaraĉi, baš kao što im ime kaţe, sadrţe isparljive psihoaktivne materije. Mogu se naći u širokoj paleti kućnih proizvoda, kao što su lepkovi, sprejovi, razni rastvarači ( aceton), benzin, Budući da su lako dostupni i jeftini, njihove najčešće ţrtve su veoma mladi ljudi. Zbog laţnog oslonca snage, osobe su agresivne i nepromišljene, zbog čega sebe i druge dovode u opasnost.
4
Željko Lj. Krstić
socijalne posledice. U zavisnosti od vrsta droge, duţine i učestalosti njenog konzumiranja te psihofizičkih karakteristika zavisnika, osoba koja je upala u klopku narkomanije moţe kriti svoju tajnu godinama. Porodica i prijatelji postaju sumnjičavi tek kada se zavisnik naĎe u finansijskim problemima, izgubi posao, počne da pozajmljuje ili krade novac i igra „narkomanske igre“ koje mu omogućavaju da obezbedi još jednu dozu. Narkomanija razara porodicu, od koje se pak očekuje da bude glavna podrška zavisniku kako bi shvatio problem i započeo lečenje.
SVITAC, januar 2014.
KLINIĈKI SOCIOLOG
NEMA LEČENIH ZAVISNIKA U slučaju bolesti zavisnosti ne moţe se govoriti o izlečenju, već o zaleĉenju. Naime, svi zavisnici slede iste obrasce ponašanja, koji ih dovode do potrebe da posegnu za predmetnom zavisnosti. Stres, iskušenja, susret sa osobom koja ga asocira na zavisnost...Sve to mogu biti okidači da se nakon više godina apstinencije zalečena osoba ponovo naĎe u paklu bolesti. Tekst je preuzet iz časopisa Top Zdravlje, broj. 80, novembar 2013 ; www.topzdravlje.rs
Dr. Petar Opalić : „ PSIHIJATRIJSKA SOCIOLOGIJA“ ; Zavod za udţbenike i nastavna sredstva; Beograd, 2008.; str. 358.mek povez. U našoj domaćoj sociologiji pok. Petar Opalić je verovatno jedan od retkih profesora sa katedre za sociologiju beogradskog Filozofskog faklulteta, koji se zainteresovao za praktičnu primenu sociološkog znanja. On je makar u terminologiju uveo novu profesiju – kliniĉki sociolog. Pošto sam dugo godina radio kao vaspitač u jednom domaćem zatvoru bilo mi je lakše da shvatim gospodina Opalića, koji se i sam pored profesure na Filozofskom faklultetu svakodnevno suočavao sa 5
Željko Lj. Krstić
praksom, radeći u Zavodu za mentalno zdravlje u Beogradu gde je jedno vreme bio i direktor ove ustanove. Naime, po mnogo čemu profesija kliničkog sociologa u jednoj psihijatrijskoj ustanovi, podseća na profesionalnu ulogu, vaspitača u jednom zatvoru. Bez namere da izjednaĉavam klijente, reĉ je o totalnim ustanovama koje imaju sliĉnosti. Tako , u svojoj knjizi dr. Opalić ističe da se profesija kliničkog sociologa afirmisala uglavnom u SAD . Plodna saradnja sociologije i psihijatrije je počela pre II sv. rata ( zahvaljujući čuvenoj Čikaškoj školi iz 1939. ) i naglo se razvijala posle njega. Klinički sociolog ( u daljem tekstu ću koristiti skrećanicu K.S pr. Ţ.K. ) u sebi objedinjuje u praktičnom i teorijskom smislu , otvorenost psihijatrije i sociologije i potvrdjuje fluidnost granica i širinu obeju struka. ..MeĎutim sedamdesetih godina 20 v. , sa pojavom protivurečnih antipsihijatrijskih ideja, u mnogome subverzivnih u odnosu na psihijatre, kako su uočili i sami sociolozi ( Pilgram, Rodţers 2005 ) kao i ponovnim afirmisanjem biološke i neurofiziološke struje u samoj psihijatriji devedesetih godina 20 v. ( u tzv. „deceniji mozga“ ) . Razvija se čak neka vrsta teorijskog i praktičnog zazora. ( vid. Opalić P. 2008; str.283).
SVITAC, januar 2014.
Dr. Petar Opalić navodi kratku definiciju, kliničkog sociologa koji je dakle : „ sociolog koji se specijalizovao, radeći u medicinskoj ili socijalnoj ustanovi na poslovima zaštite mentalnog ili somatskog zdravlja ljudi, samostalno ili u saradnji sa drugim struĉnjacima. ( Opalić P. 2008; str.284) . Klinički sociolog nije dakle socijalni radnik, koji se za razliku od kliničkog sociologa, bavi isključivo rešavanjem individualnih socijalnih problema obolelog. Kod nas se ne retko brka profesija „ sociologa“ i socijalnog radnika, ističe pofesor Opalić i objašnjava: „ To je zato što se profesija kliničkog sociologa, najviše preklapa sa poslovima socijalnog radnika. Glavna razlika izmeĎu ove dve profesije je u tome što klinički sociolog posmatra i rešava probleme pacijenata kao aspekt širih društvenih problema, kao problem odnosa u konkretnim grupama ili još preciznije, kao izraz problematičnih relacija unutar većih i manjih društvenih grupa u kojima ţivi psihijatrijski pacijent. Tako je njegov nezaobilazni predmet : položaj pacijenata u formalnim i neformalnim grupama unutar bolnice.“ (Opalić P. 2008; str.285) . SOCIJALANA DIJAGNOSTIKA Klinički sociolog je tu da postavi tzv. Socijalnu dijagnozu pacijenta : „ dete 6
Željko Lj. Krstić
razvedenih roditelja, roditelji nemaju završenu O.Š., bave se skupljanjem sekundarnih sirovina, nemaju stalno mesto borvka, ţive čergarskim načinom ţivota, mlaĎa braća i sestra se nalaze u Domovima otvorene socijalne zaštite u Beogradu i Nišu, stariji brat je u VPD Kruševac, izjašnjava se kao pravoslavac..pr. Ţ.K. )
Ova vrsta dijagnoze se postavlja pored kliničke dijagnoze pshijatra ( koja se pre svega tiče psihičkog satausa) i nadopunjuje se nalazima psihologa na osnovu primene baterije psihičkih testova ili tzv. Psihograma. Bitno je da svaka od ove tri vrste dijagnoza ne moţe jedna drugu da zamene.2 No, profesija kliničkog 2
U zatvorima konzervativni i autoritarni rukovodioci ne priznaju kompetentnost sociologu za
SVITAC, januar 2014.
sociologa se od socijalnog radnika razlikuje i po tome što klinički sociolog nikad ne gubi iz vida specifičnosti uticaja institucija na psihičko stanje i efekte lečenja pacijenata. ( uticaj bolničke atmosfere, administrativnih propisa i ograničenja, problema u komunikaciji sa vaţnim licima – ( rukovodiocima p.r.Ţ.K. ) u bolnici... Profesor Opalić, pomalo utopistički navodi da bi : „ klinički sociolog zbog toga trebao da ima više prostora da utiču na rukovoĎenje ustanovom. ( što je vrlo teško postići pored autoritarnih i sujetnih rukovodilaca: načelnika i upravnika pr. Ţ.K. ) Načini i problemi u funkcionisanju ustanove kao celine, uplivišu na psihičko stanje pacijenata, posebno onih najosetljivijih, suicidalnih u prvom redu. Funkcija K. S. je sa jedne strane opšta, da pomogne osvetljavanju kritičke socijalne samosvesti zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, a sa druge strane sasvim konkretna, da učestvuje u rešavanju dnevnih problema pacijenata vezanih za opšteţivotna pitanja.. Kao što je briga za ishranu, pomaganju u izradu kriminoloških izveštaja i dijagnostike. Njima je stalo da kriminološki nalazi budu jednobrazni i uraĎeni šablonski, kako bi se lakše kontrolisali. Dakle, na uštrb kvalitativnih izveštaja prave se površni izveštaji iz kojih se ne moţe dobiti realna slika o osuĎenom. TakoĎe u domaćim zatvorima u prijemnim odeljenjima po vaţećim sistematizacijama uglavnom, rade socijalni radnici, čije poslove mogu da obavljaju sociolozi, od kojih se striktno traţi individualni pristup u obradi konkretnog klijenta.
7
Željko Lj. Krstić
finasijskom voĎenju domaćinstva. K.S. vodi računa o tome da li oboleli vode računa o svojoj deci, njihovoj budućnosti, a prati i podstiče angaţovanje pacijenta u društvenoj sredini. U pomaganju u savladavanju posledica nepredvidivih i intenzivnih stresnih situacija u svakodnevnom ţivotu.“ (Opalić P. 2008; str.285286) . MESTO KLINIĈKOG SOCIOLOGA U PRAKSI K.S. obavlja svoje funkcije u SAD u svim društvenim institucijama koji se bave porodičnom problematikom psihijatrijski obolelih ( centri za socijalni rad, timovi za porodičnu prevenciju i lečenju bolesti zavisnosti u različitim ustanovama ), zatim u sluţbama javnog zdravstva ( u kojima se zdravstveni problemi obično dijagnostikuju u socijalnom kontekstu ) kao i u institucijama koje se bave lečenjem hroničnih bolesnika somatskog karaktera. On moţe aktivno da se uključi u proces rehabilitacije i prevencije obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, zatim u aktivnostima promocije zdravlja ( recimo u kampanjama borbe protiv AIDS-a, protiv pušenja i zavisnosti od droge .Najzad, kliniĉki sociolozi mogu da budu angaţovani i u ustanovama koje rešavaju probleme delinkvencije mladih i kriminala ( u popravnim
SVITAC, januar 2014.
domovimima i zatvorima3 i izvan njih ( kao poverenik za tzv. Alternativne sankcije p.r. Ţ.K. ) AUTSAJDER KAO USUD Dr. Petar Opalić je svestan teţine poloţaja sociologa u jednoj totalnoj ustanovi koja proističe iz ugla „ svestrane praktične aktivnosti u instituciji“. Sociolog svojim prisustvom kao da iritira svoje kolege , jer on uvek nešto pametuje. To je zato što se K.S. „ nalazi u paradoksalnom poloţaju, da istovremeno prihvata odreĎene profesionalne uloge i poslove u psihijatrijskoj odnosno zdravstvenoj ustanovi ( u zatvoru sociologkriminolog moţe da radi kao klasičan vaspitač koji vodi osuĎeničku grupu i kao sociolog u Prijemnom odeljenju , p.r. Ţ.K. ) . I da se se prema instituciji u kojoj je zaposlen kao i prema društvenoj zajednici odnosi kritički.... budući da se sociolog u zdravstvenim ustanovama stavlja u neposrednu zaštitu socijalnih interesa onih koji su izbačeni iz društvenih tokova, postajući društveno nevidljivim, nemoćnim da sami realizuju i svoja društvena prava i lične potencijale. Kliniĉki sociolog, primećuje Opalić, 3
U našim domaćim zatvorima i pored ne malog broja sociologa koji su rasuti po njima, monopol na zatvorsku problematiku, drţe specijalni pedagozi nekadašnji defektolozi. I umesto da se išlo ka tendenciji stvaranja multidisciplinarnosti gde bi se radilo timski, poverenje na kompetentnost je data specijalnim pedagozima. Stručni timovi su maska.
8
Željko Lj. Krstić
SVITAC, januar 2014.
dna osuĎeničke populacije, pr. Ţ.K. )
postaje i sam neka vrsta institucionalnog autsajdera, profesionalni marginalac, nikad potpuno ukljuĉen u bolniĉki sistem, pomalo4 ignorisan od njega i od društvene zajedinice. „(Opalić P. 2008; str.287)
2. U relaciji kordinacije sa drugim stručnjacima psihijatrijske institucije , zajednički radi u stručnom, terapijskom i organizacionom smislu...
TRI RELACIJE U odnosu na ostale profesije i strukture u psihijatrijskoj ustanovi klinički sociolog se nalazi, saţeto rečeno, u tri osnovne društvene strukturalne relacije: 1. U onosu subordinacije primenjuje sociološko znanje i instrumente na činjenice i situacije iz psihijatrijske prakse. Nudi sociološke informacije i znanja. ( kada sam počeo da radim u zatvoru uveo sam termin – marginalci, kako sam nazvao osuĎenike sa
3. U okviru supraordinacije , proverava stepen integrisanosti celog kolektiva u društvo, ocenjujući funkcionisanje sistema hijerarhije u ustanovi i institucije u okviru društva. PROFESIONALNA ULOGA Pozivajući se na Milera ( 1980) dr. Opalić ističe tri glavne uloge kliničkog sociologa u psihijatrijskim ustanovama: 1. Uloga tzv. liferanta socijalnih varijabli ( uloga paraprofesionalnog pomagača) čiji je uticaj značajan za definisanje a kasnije za tretman psihičkih poremećaja) .
4
Sve se moţe tolerisati i podnositi do odreĎene granice. Kao početnik , sociolog i vaspitač u zatvoru stavio sam se otvoreno na stranu ugoroţenih osuĎenika – marginalaca. Ostale kolege i rukovodioci su podrţavali agresivce i one koji maltretiraju. Vremenom zbog toga sam i ja postao meta kako osuĎenika tako i rukovodioca, u čije sam četo nevidljive makaze upadao. Najpre su mi osuĎenici organizovali tri peticije, nezadovoljni mojim načinom rada. Potom su štafetu preuzeli rukovodioci, koji su počeli da me disciplinski kaţnjavaju. Apsurdna situacija je nastala kada su me počeli da kaţnjavaju za slovne greške u internim izveštajima. Kulminacija je dostignuta kada sam poslat na tzv. „ ciljani pregled“ u MUP- ov Dom zdravlja u Durmitorsku u Beogradu, gde su me na prvom pregledu proglasili da sam nesposobna za rad sa osuĎenim licima. Na sledećoj kontroli sam delimično osposobljen, tako što su mi priznali da sam sposoban za administrativni rad. Prešao sam u tzv. Analitiku gde sam otvarao dosijea prekršajcima.
2. U drugoj ulozi , K.S. vrši uticaj na rad socijalnih sluţbi , na organizaciju i voĎenje edukativnih programa za osoblje sa srednjim obrazovanjem u oblasti socijalnih kompetencija.5 U 5
U zatvorima osuĎeni ne koriste reč: pušenje – cigareta. Umesto toga govore da : pale cigare.
9
Željko Lj. Krstić
okviru nje pravi bazu podataka o pacijentima i uspostavlja i odrţava kontake ustanove sa javnošću. PR – sluţbenik. 3. Treća uloga , po Mileru, podrazumeva i proces lečenja, ali samo kao terapeut i to preteţno u grupama. K.S kao „agent pacijenata“ završava poslove za obolelog , ali kada treba je i „advokat“ tj. branilac bolesnika u privatnim pitanjima , olakšava kontakte sa raznim grupama i ustanovama van psihijatrije.“ Upravo nezaobilazna uloga K.S da pruţi stručni legitimitet merama reaorganizacije ovakvih ustanova, čiji je cilj humanizacija i demokratizacija njegovog rada. Dr. Opalić smatra da je uloga K.S da vodi Balintove grupe raznih profesija u psihijatrijskim ustanovama ( male iskustvene grupe sestara, tehničara, mladih lekara, psihologa i socijalnih radnika .) TakoĎe mislimo na posebnu ulogu u terapijskim zajednicama i terapijskim klubovima ( za lečenje hroničnih alkoholičara, hroničnih psihotičnih pacijenata) ... Za kraj navodim jedno zanimljivo zapaţanje profesora Opalića koji je organizovao zanimljive veţbe studentima u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu. Naime, on je zaključio da su studenti sociologije
SVITAC, januar 2014.
pokazali više empatije za subjektivne probleme pacijanata ( koji su izlazili pred studente prestavljali se, pr. Ţ. K. ) u njihovim porodičnim i radnim sredinama, od studenata psihologije ( koji su skloni da procenjuju ljude po kanonima psihoanalize ili nekih drugih teorija) i medicine ( koji su bili uglavnom usmereni na traganje za dijagnozom) .“ (Opalić P. 2008; str.290).
Prikaz: Lidija Ristić, psiholog Alkoholizam –epidemija našeg doba; autor prim. Dr. Vojin Popović, Niš, 2007. Mek povez. U časpisu Psihologija danas ( br. 2728 iz 2008 g. ) psiholog Lidija Ristić je objavila prikaz ove, sigurno, veoma zanimljive knjige koja se bavi alkoholizmom, tretiraući ga kao „ neinfektivnu epidemiju XXI veka. To je socio-medicinska „bolest broj tri“ u svetu ( po morbiditetu i mortalitetu, zavisnost od alkohola se navodi na trećem mestu meĎu svim poremećajima zdravlja, iza 10
Željko Lj. Krstić
kardiovaskularnih i malignih oboljenja). Pored toga, alkohol je društveno prihvaćena legalna „droga“...“ ... „u poglavlju o etiologiji alkoholizma, autor objedinjuje tri osnovna faktora kao uzroke nastanka alkoholizma: ČOVEK ( Nesigurni, anksiozni, emocionalno labilni, sa niskom frustracionom tolerancijom), SREDINA ( izuzetno tolerantan stav društva prema pijenju, čak poţeljno ponašanje), ALKOHOL ( euforično, anksiolitičko dejstvo). Kao osnovne karakteristike ( crte) ličnosti alkoholičara navode se: ekstremno niska tolerancija na frustracije, nesposobnost da podnesu anksioznost i tenziju i ekstremni narcizam i egzibicionizam. Izmenjeni karakter (ekstremna sebiĉnost, laţljivost i manipulacija) iz koga proizilazi alkoholiĉarsko ponašanje, najvaţniji je simptom alkoholizma. Savest alkoholičara je „ rastvorena u alkoholu“. Alkoholičar teško prepoznaje svoja osećanja, još teţe tuĎa i skoro da je lišen sposobnosti empatije. Dr. Popović u svojoj knjizi, u posebnom poglavlju navodi alkoholizmom izavane poremećaje ( oštećenje organa za varenje, kardiovakularnog i mišićnog sistema, ţlezda sa unutrašnjim lučenjem, koţe poremećaj krvi, hipoglikemija, tuberukuloza, oštećenja nervnog sistema, psihičke komlikacije..) Dr.
SVITAC, januar 2014.
Vojin Popović u delu o lečenju i rehabilitaciji, ističe da terapija počinje priznanjem : „JA SAM ALKOHOLIČAR“ . ( sticanje uvida) . Motivisanost za lečenje igra veliku ulogu na ishod tretmana, a to ujedno i predstavlja veliki problem u lečenju, imajući u vidu profil ličnosti alkoholičara. U terapiji se često javljaju i otpori ( protivljenje lečenju ) od strane alkoholičara, koji mogu biti namerni ( svesni) ili nedovoljno svesni i krize (U specifična kolebanja terapisjskog toka) . Od psihoterapijskih metoda nejčešće se koriste: individualna psihoterapija ( kao podrška) , grupna, bihevorijalna i porodiĉna psihoterapija. ( koja se godinama sprovodila u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu. P.r.Ţ.K.) Vesna Marić-Brajković |Blic
Alkoholizam izjeda Srbiju Pomoć za sve. U Srbiji deluju brojna udruţenja koja pomaţu alkoholičarima i njihovim porodicama da pobede ovaj problem. Jedno od njih je Udruţenje „Anonimni alkoholičari“. – Kod nas dolaze i ljudi i koji nisu sigurni da li su „alkoholičari“, to jest oni koji su u dilemi da li imaju problem ili ne.
11
Željko Lj. Krstić
SVITAC, januar 2014.
Stepeni pijanstva : Dolaze ljudi različitog socioekonomskog statusa, različitog nivoa i vrste obrazovanja, različitih verskih i nacionalnih pripadnosti i različitih političkih opredeljenja. Svi dolaze na dobrovoljnoj bazi, jer bez lične odluke pojedinca da se bori sa svojom bolešću – nema ni rezultata – kaţe Nataša, i dodaje da često dolaze oni koji nisu uspeli da izdrţe do kraja lečenje u nekoj instituciji. Ovaj program odgovara i onima koji nemaju novca za terapiju i onima bez dokumenata te ne mogu da budu primljeni u drţavnu instituciju. Kriminal i alkohol - Oko 50 odsto alkoholičara ima posla sa policijom, sudom, kazneno-popravnim domovima, i pre dolaska na prvo lečenje, a zbog uĉešća u kriminalnim delima, nasilju, silovanjima. - U 90 odsto slučajeva alkoholizam je uzrok huliganskih postupaka. U polovinu izvršenih krivičnih dela spadaju dela kraĎe, a oko 15 odsto su krivična dela protiv ţivota i tela. - Više od 50 odsto ubica u trenutku dela je pod dejstvom alkohola. - Od svih samoubica, 20 odsto su alkoholičari! - Čak 25 odsto poţara u zgradama izazivaju alkoholisani ljudi. Trećinu incidenata na javnim mestima izazivaju alkoholičari.
Pripito stanje (laki stepen pijanstva) 0,5-1,5 promila Pijano stanje (srednji stepen pijanstva) 1,5-2,5 promila Teško pijano stanje (teški stepen pijanstva) 2,5-3,5 promila Tri faze alkoholizma Zavisnost od alkohola moţe da bude kombinovana, psihička i fizička. Obično se prvo javlja psihička zavisnost koja kasnije prelazi u fizičku, a kao i svaka bolest, i alkoholizam ima svoj razvojni tok: Prva faza – karakteriše je privikavanje na alkohol. Što se više pije, to više raste podnošljivost prema alkoholu (tolerancija) koja je različita u zavisnosti od pojedinca. Usled porasta tolerancije da bi se postigao isti efekat potrebno je sve više i više pića. Druga faza - Započinje prestankom rasta tolerancije, a označena je alkoholnim zaboravom. Dolazi do zavisnosti od alkohola i do različitih znakova društvenih i zdravstvenih oštećenja. Ličnost i ponašanje alkoholičara se menjaju. Treća faza - Okarakterisana je kao nepovratno oštećenje (ireverzibilna). Zapoĉinje padom podnošljivosti alkohola. Alkoholičaru je na kraju dovoljna jedna čaša da se opije. On 12
Željko Lj. Krstić
ima veliki broj alkoholnih oštećenja, smetnji i nesanicu. Ubica broj 3
SVITAC, januar 2014.
Velike Britanije smatraju da je alkoholizam drugi po vaţnosti problem u njihovoj zemlji, pre svega što sa sobom povlači brojne druge nevolje.
Po broju obolelih i umrlih alkoholizam se u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a tri do pet odsto ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. To je oko 10 do 15 odsto punoletnog svetskog stanovništva (10% muškaraca i 3-5% ţena). Stvarni broj alkoholičara je registrovani broj -puta minimum pet. Maloletnici - 89,1 % mladih probalo je jedno ili više alkoholnih pića (89,9% mladića i 88,3% devojaka) - 36,7% mladića redovno pije alkohol - 14,4% devojaka redovno pije alkohol 42,2% učenika bar jednom se napilo 8,4% učenika prvi put se napilo sa 13 godina (Istraţivanje je obuhvatilo 6.553 učenika prvog razreda srednjih škola) Neshvatanje veliĉine problema U nedavnom istraţivanju u kojem je učestvovalo 14.656 čitalaca, koje smo sproveli na temu „Deset najvećih zala Srbije“, prekomerno konzumiranje alkohola našlo se tek na 19. mestu od ponuĎenih 20 odgovora, sa svega dva odsto glasova. PoreĎenja radi, graĎani
Istraţivaĉi sa nemaĉke univerzitetske bolnice Hejdelberg došli su do sledećih ĉinjenica: Alkohol „udara“ u glavu za svega šest minuta, odnosno za to vreme dolazi do promena u našim moţdanim ćelijama - Hemijske supstance koje štite moţdane ćelije, kao i drugi sastojci ćelija, smanjuju se kako se povećavao unos alkohola. - ţenski i muški mozak jednako reaguju na konzumiranje alkohola. - Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni, ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove - Akutni efekti mogu da formiraju bazu za trajna oštećenja mozga za koja se zna da su posledica alkoholizma.
13
Željko Lj. Krstić
LIĈNOST NARKOMANA
SVITAC, januar 2014.
takvom stepenu da ih svako lišavanje od droge dovodi u stanje telesnih i psihiĉkih patnji. “ ( Petrović S. ; 1988; 118). Tipologija liĉnosti u odnosu na izbor droge: Profesor Sreten P. Petrović izdvaja kao specifične: a. korisnike kanabisa ( marihuane) b. korisnike heroina ( heroinomane) c. Korisnici psihoaktivnih vrsta droga. A. IzmeĎu korisnika kanabisa postoje specifične razlike:
Dr. Sreten P.Petrović : „ LIĈNOST NARKOMANA“; Deĉije novine; 1988; str. 195. Uz obilje rezultata profesor Petrović u svojoj knjizi navodi definiciju narkomana koju daju A. Despotović I M. Ignjatović ( 1980.) prema kojima su : “ Narkomani osobe sa karekteristiĉnim izmenama crta liĉnosti, koje usled ĉestog ili stalnog uzimanja droge, ispoljavaju periodiĉnu ili hroniĉnu intoksinaciju, pokazuju teţnju ka povećanju koliĉine droge koje uzimaju, ispoljavajući takvu ţudnju da se ne mogu obuzdati, niti pak , privremeno uzdrţati od uzimanja droge, I na kraju , takve osobe postaju zavisne od droge u
1. Intoksikativni pušaĉ kanabisa, tip usamljenog pušača koji traţi neposredno i lično iskustvo. Ipak, on ne ostaje bezrezervno vezan za drogu. Moţe da je odbaci. 2. Adolescenti koji teţe da puše u grupama, predstavnici su drugog tipa uţivalaca kanabisa....imaju neodoljivu potrebu za zajedništvom i kolektivnim identitetom, jer svoj lični identitet nemaju. ..Ove grupe predstavljaju teren za razne sumnjive grupedelinkventnih tendencija. 3. „Pothead“ je treći tip uţivalaca kanabisa, pušač koji traţi pola doze „ Dţointa“ ( cigarete spravljene od marihuane ili hašiša) dnevno kako bi u stanju hemijski izazvane euforije izbegao mizeriju psihopatološke 14
Željko Lj. Krstić
izmene ličnosti. Ovaj tip je redovni konzument kanabisa, od koga je emotivno zavistan, što utiĉe na jasne znake otupljenja intgelektualnih sposobnosti. ( Petrović S. ; 1988; 109-110).. B. Korisnici heriona. ( postoje ĉetiri tipa heroinomana) : 1. Prvi tip se definiše kao intelektualni ili racionalni. Uglavnom se regrutuju iz redova studenata, mladih i dobro zaposlenih ljudi...Njihova ţelja za uzimanjem heroina potiče iz konflikta u mišljenju, praznih špekulacija ili profesionalnih probleama. Kada su izvan delovanja droge, pokazuju tendenciju ka ironiziranju, skepticizmu prema svemu što je konvencija i teţnja banalnosti. Ova grupa nije pogodna za grupnu terapiju. Oni imaju najviše suicidogenu spremnost. 2. Drugu grupu ĉine primarno emocionalno motivisani heroinomani. Ova grupa je većinom komponovana od ţena, umetnika „ poetskih duša“ , i snaţno introvertno orjentisanih pojedinaca, koji u značanoj meri ispoljavaju emocionalnu kolebljivost i bazičnu nesigurnost. Zbog toga se osećaju beznadeţno usamljeni. UviĎaju sav rizik uzimanja droge i jako ih se plaše...ali bez njih ne mogu....
SVITAC, januar 2014.
3. Narkomani koji heroin uzimaju po sopstvenoj volji. Obično su bez velikih intelektualnih ili profesionalnih aspiracija. To su najčešće mlade osobe koje potiču iz niţih klasa. Za školu su nezainteresovani. Vrlo brzo postaju otpadnici društva. Ţive na primitivnom voljnom nivou i teţe zadovoljenju svojih potreba bez ikakvog odlaganja. U traganju za heroinom, narkomani su spremni i na nasilje, mada heroin sam po sebi ne izaziva nasilje. Oni su opori , surovi, neotesani... 4. „ Heroinheads“ ( heroinske glave; zavisnici od heroina). Ovo su osobe totalno ogrezle u drogu, psihički i fiziči zavisne, sa ispoljenim psihičkim oštećenjima. Ovo su osobe srednjih godina. MeĎu njima je naročito izraţeno osećanje, bespovratnosti vezanosti za drogu. C. Korisnici psihostimulativnih vrsta droga….amfetamin ili neka slična droga, treba da omogući bezbolno suočavanje sa problemima ţivota i uskladjivanje emocionalno neadekvatnog ţivota. Mlade osobe često dolaze na ideju da prihvate psihostimulanse, zbog njihovog polaznog efekta na subjektivno doţivljavanje snage, sampouzdanja i dobrog opšteg stanja. ( Petrović S. ; 1988; 110-112 ) 15
Željko Lj. Krstić
D. Korisnici halucinogenih vrsta droga Najteţe je odrediti tip ličnosti korisnika halucinogenih droga. To je veoma često maglovit tip ličnosti, kod koga je teško identifikovati upotrtebu LSD . Ovaj tip narkomana pripada uzrastu izmeĎu 18 do 30 godina. Najveći broj su studenti, muzičari ili “ drops out” - ličnosti koje su ispale iz svojih dotadašnji društvenih uloga. Hroniĉni korisnici LSD ( “ aciheads – kisele glave) imaju ozbiljne problem ličnosti.. Tipičan odrasli konsument LSD ima u pozadini nerešene porodične problem i teškoće u prihvatanju disciplinskih normi koje nameće društvo, zbog čega četo imaju nezgode sa policijom. Ne prihvataju društvene norme. “( Petrović S. ; 1988;113 ) Ţeljko Krstić ZLATNI SAT ZA HEROIN Ako smo u socijalizmu imali društveno- političku formulu : industrijalizacija plus elektrifikacija, jednako je urbanizacija, u sadašnjoj tranziciji ka liberanom kapitalizmu, to je pretvoreno u formulu : korupcija plus narkomanija, koji su postali dva glavna korozivna elementa sadašnjice. Elem, svima je
SVITAC, januar 2014.
već jasno da je droga glavni problem, našeg posleratnog društva, koja se najmanje rešava institucionalnim putem. Narkomani i ozlojedjeni njihovi roditelji, snalaze se kako znaju i umeju. Oni koji bi trebalo da reaguju preventivno, slabo se javljaju. Drugi, mnogo bitniji koji bi trebalo da adekvatnim terapijama i metodama leče narkomane, ne reaguju. U svemu tome pojedinici , preuzimaju inicijativu i brzim i represivnim metodama, za dobre pare ’’leče’’ zavisnika od koga je i Bog dig’o ruke. S druge strane, neka se svako od nas preispita , da li (ne)činjenjem indirektno pospešuje narkomaniju. Jedan od mogućih načina pospešivanja narkomanije je u srdačnom javljanju ,’lepo vaspitanom’ dečku iz kraja , za koga se pretpostavlja da je narko – diler. Gde je tu bojkot, prezir, moralna i zakonska sankcija? Klanjamo se barabama a bojkotujemo i mrzimo uspešne...Većina ljudi se u svemu ponaša u skladu sa narodnom izrekom : ’’ Tudja ruka svrab ne češe ’’. A da ćemo se svi češati , pokazatelj je podatak da se na ilegalnom trţištu droge dnevno u Srbiji cirkuliše milioni evra.
16
Željko Lj. Krstić
HEROIN
To je najopasnija droga, koja košta izmedju 15 i 30 evra, po gramu, u zavisnosti od kvaliteta i čistoće. Na našem ilegalnom trţištu najzastupljeniji je Turski heroin zbog svoje cene i osobina., koji kod nas stiţe preko Kosova, i ima procenat čistoće od 65 do 80 odsto. Od jednog kilograma takvog heroina, uz pomoć raznih supstanci ( smedji šećer,baza i sl. ) mešanjem se dobija 4,5 kg. za uličnu prodaju, što umnogostručuje njegovu vrednost. Heroin se prodaje u različitim količinama : - Desetka ( deset grama ) se prodaje za 150 do 250 evra. - Petica , petarda ( pet grama ) se prodaje za 75 do 125 evra. - Kec – miš ( jedan gram ) se prodaje za 15 do 30 evra. - Polutka, lutka , pola miša ( polovina grama ) se prodaje za 7 do 15 evra.
SVITAC, januar 2014.
- Kvoter , ter ( ĉetvrtina grama ) se prodaje za 3,5 do 7 evra. Heroin izaziva najaĉu fiziĉku i psihiĉku zavisnost . Ima jako analgetiĉko dejstvo na telo i veoma opuštajuće deluje na psihu. Ta dva dejstva izazivaju veoma jak sofisticiran uţitak, jaĉi i od seksualnog zadovoljstva. Zavisnici od heroina, koji se ’’navuku’’ na njega, to postiţu brzo jer im heroin pruţa utisak da je to sve što im treba u ţivotu. Sve ostale stvari im postaju nevaţne ( porodica, škola, posao, sport...) Sa korišćenjem heroina počinje izolacija u imaginarni svet, koji mali broj zavisnika teško napusti. U zavisnosti od labilnosti karaktera i inteziteta korišećenja ( 5 do 7 gr. dnevno ) , dolazi do faze , kada je heroin preko potreban. Fizička zavisnost se manifestuje bolovima u kostima, ledjima , kolenima i zglobovima i zavisnik ima osećaj da su organi u telu zamenili svoja mesta. Istovremeno se javlja proliv, povraćanje i naravno hladan znoj. Organizam heroinskog zavisnika mora da ’’dobije svoje sledovanje’’ da bi mogao da funkcioniše ’’ normalno’’ , a za ’’ rad’’ je potrebna malo veća doza od prethodne. U praksi jednog narkomana to izgleda ovako : ’’Kvoter da se ’’ sredi ’’ a , malo više – kviter ipo, pola grama da se opusti.’’ 17
Željko Lj. Krstić
U ove faze dolaze uglavnom narkomani iz siromašnih slojeva, deca iz radničke klase ili sa sela , zato što nemaju uvek novca za heroin. Da bi došli do novca za heroin , oni poĉinju da kradu ili da varaju. Neko krade dragocenosti iz kuće ili novac od roditelja, a neko pravi razbojništva, krade kola, obija trafike i stanove ....Posle izvrešenog krivičnog dela, odlaze kod dilera na ’’šemu’’. Dileri su veoma prefigani i pohlepni likovi, koji svoje ţrtve , potencijalne narkomane vrebaju uglavnom po komšiluku u kome ţive, srednjim školama. Dileri koji prodaju heroin, ’’naoruţani’’ mobilnim telefonima , u belim trenerkama i skupim patikama, uglavnom sede u nekim kafićima i čekaju mušterije da im se jave. Zatim se na skrivenim mestima ( haustorima, podrumima , stanovima i sl. ) nalaze sa ’’ mušterijama’’ i završavaju posao. Mete su im ’’likovi’’ čiji su roditelji imućni ( imaju dobar posao, voze dobra kola i sl. ) . Sve počinje polako, natenane...Potencijalni narkomani se poznaju sa dilerima od ranije iz vidjenja. Diler počinje svoju igru rečima :’’Evo, uzmi čisto da probaš’’. Zatim kada se ţrtva primi , diler ide sa par čašćavanja, i konačno posle par puta , preseca igru rečima :’’E, slušaj , nije to moje , ne mogu robu za džabe stalno da ti dajem !’’.
SVITAC, januar 2014.
Vremenom narkoman, koji se ’’navuče’’ ponestane para . Izbezumljen dolazi kod svog dilera sa zlatnim satom, koji je prethodno ukrao od oca ili dede, i koji vredi dve – tri hiljade evra. Diler uzima sat kao ’’rem’’ i daje narkomanu dva grama heroina. Ako u medjuvremenu ne donese pare, sat ostaje dileru . Naravno, narkoman nikada ne donese pare, jer se boji krize, i uzima nove količine. Zavisnici od heroina, vremenom postaju svesni svoje nesreće, ali to neznači da mogu da prekinu sa drogiranjem, jer ne znaju više za ’’ sveto i prokleto’’. Gube karakter i više im ništa nije vaţno osim droge. Ţive izolovani u svom svetu. Druţe se samo sa onima od koga imaju materijalnu korist. Izlaze iz kuće samo kada su u potrazi za novcem ili drogom. Kada se ’’urade’’, ništa im nije vaţno, zaboravljaju na juče i ne misle na sutra. Kada kriziraju i ne mogu da nadju novac , jer posle nekoliko meseci nisu sposobni ni da kradu, ni da prevare a iz kuće su prodali sve što je vredno, obijaju apoteke zbog trodona , bensedina i drugih lekova koji im skidaju krizu. Posle godinu dve, takvog ţivota postaju socijalni otpad, psihički i fizički oronuli, nesposobni za bilo kakav ţivot bez droge. Odbačeni od normalnog sveta, ili umiru od prevelike doze, ili dobiju neku bolest ( sida , hepatitis ..) ili 18
Željko Lj. Krstić
završavaju u zatvoru. Uglavnom im nema spasa. Čak i oni koji zbog krivičnih dela kradja i razbojništva dolaze u zatvor, posle izlaska na slobodu počinju opet da se drogiraju. Za njih u 80 do 100 odsto slučajeva, nema rehabilitacije. Heroin je najteţa i najopasnija droga po ĉoveka . Svuda je dostupna i po veoma niskim cenama. Sve ostale droge u poredjenju sa heroinom, po pogubnim efektima i u stepenu do koje mere ruiniraju čoveka, ’’ smešne ’’ su i deluju kao da nisu droge. Oni koji su bili zavisnici od heroina tvrde :’’Heroin je droga sve ostalo su vrste ’’. Šta je sve droga, odnosno vrste : 1. HEROIN ( DOP, HORS, PDO, ŢUTO..) 1 g. 20 eura , 1 kg. 10.000 eura ; - boja : drap / ţuta - agregatno stanje : prah /kamen - način korišćenja : ušmrkivanjem / igla – kuvanje sa limuntusom - efakat : spušta raspoloţenje, ’’ stvara rupe u glavi’’ 2. KOKAIN : cena .........................1 g. od 50 do 100 eura , 1 kg. -50.000 eura ; - boja : belo - stanje : prah/ kamen - način korišećenja : ušmrkivanje – igla ; - efekat : diţe raspoloţenje
SVITAC, januar 2014.
3. MEŠAVINA – HEROIN/KOKAIN: - efakat : brza lopta ’’ speed bol ’’. 4. SPEED ( sintetički kokain ) ..................................... ........... 1 g. 20 eura. bele boje, diţe raspoloţenje, koristi se gutanjem ( kuglica) i ušmrkavanjem 5. SKUNK ( modifikovana trava – ’’in dor ’’, pravi se kući ) …………… 1 gr. 10 evra. 6. MARIHUANA ( TRAVA) ( gandţa, vutra, dţidţa, mara..) prave se dţointi .........500 din. paket/1 g -3 g . 1 kg. 700-1500 eura. 7. HAŠIŠ ( ŠIT ) u obliku čokolade , i mrvi se , prodaje se na gram . 1 gr. 500 din. 8. LSD ( sličice ) – ’’Hofman’’ i ’’Pamela Anderson’’ - 20 eura sličica. 9. EKSTAZI ( EKSERI ) : tablete , raznih boja , veličina i oblika , 200 din. jedan ekser. Sedam godina mi je nešto falilo, sada znam šta je, rekao mi je narkoman, posle sedmogodišenje pauze, nakon koje je probao heroin.Narkomanu je najteže kada ga uhvati kriza . Prvo im počinje psihička kriza. U glavi ima je samo heroin, mora da ga naĎu po svaku cenu. Muškarcima je lakše. Da bi došli do njega u stanju su da kradu, otimaju , pljačkaju. 19
Željko Lj. Krstić
Devojkama je mnogo teže. One počinju da uzimaju pare od roditelja. Kad to stane , onda uzimaju od koga može da se uzme ( babe, dede, poznanika ,kumova..) Najteži period za devojke nastaje kada nemaju od koga da uzmu. Onda podaju same sebe za novac. Potom odlaze kod dilera i tu padaju svakakve ucene. Jedna maloletnica je pristala da joj ugase deset cigareta na guzi, za gram heroina. Posle psihičke krize, ide fizička kriza , koja je mnogo teža. Zavisnika od heroina počinje sve da boli, svaki deo tela. Počinje da se preznojava. Čas mu je zima a čas vrućina. Izgubi kontrolu, piša i sere u gaće. Sve što pojede odmah povrati. Čupa kosu od muke. Smrdi k’o leš..
OPIS ZAVISNOSTI OD KOCKE Kockanje, zavisnost od patološkog kockanja, ruleta, slot mašina, poker automata, igara na sreću Za ovu vrstu zavisnosti uglavnom su karakteristični isti simptomi kao i kod hemijskih vrsta zavisnosti (gubitak kontrole, rast tolerancije, obrazovanje psihičke potrebe, nervoza i opsesivna potreba za kockanjem u slučaju prekida kockanja, promene ličnosti, gubitak posla, porodice, poverenja bliţnjih,
SVITAC, januar 2014.
finansijski krah). Idemo redom i potrudićemo se da uskladimo razumevanje kockanja s primerima iz ţivota naših pacijenata. 1. Obrazovanje zavisnosti
U osnovi se nalazi gubitak kontrole nad procesom kockanja, pojava interesovanja i potrebe za kockarskom euforijom. Kako nam često pacijenti pričaju, sve počinje od slučajnih poseta ustanovama za kockanje u društvu prijatelja. Ulozi u sportske kladionice, automate, sve to bez velikog očekivanja dobitka, pre svega da bi se ubilo vreme. U ovoj fazi najčešće je dolazilo do srećnog slučaja koji je nadalje dramatično menjao sudbinu osobe. Zna da nisu velike šanse da nešto osvoji, meĎutim čovek stalno postiţe rezultat koji nije očekivao. „U tom trenutku ti ne dobijaš samo novac, dobijaš osećaj svoje snage, moći, uspeha. Vidiš reakciju okoline, osećaš energiju, snagu, sopstvenu izuzetnost.“ – tako
20
Željko Lj. Krstić
opisuje svoje osećaje jedan naš pacijent iz Makedonije.
SVITAC, januar 2014.
Rulet omogućava da se za kratko vreme ostvari velika dobit, ulozi rastu i, naravno, rastu i gubici. Pojavljuje se ţelja da se povrati izgubljeno po bilo koju cenu. Pojavljuju se dugovi. 4. Apstinencijalni sindrom ili kriza
2. Potreba da se ponovo oseti kockarska euforija Trijumf, slava, pobeda stvara temelj za obrazovanje psihičke zavisnosti. Javljaju se misli da se pokuša još jednom, učešće u kockanju postaje redovno. U ovoj fazi dobici i gubici su pribliţno jednaki i smenjuju se. Kockar počinje da koristi sopstvenu taktiku, dolazi u veće iskušenje, više vremena provodi u kazinu. 3.Rast tolerancije
Kroz neko vreme pojavljuje se ţelja za svakodnevnim kockanjem, gubi se kontrola nad vremenom i finansijama. U ovoj fazi kockar obično prelazi sa aparata ili sportske kladionice na rulet.
Sve više provodeći vreme u kazinu, ţrtvujući uobičajena interesovanja, boraveći stalno u traţenju novca i vremena za kockanje, kockar počinje da izaziva nemir kod supruge, roditelja. Neko vreme sve negira, meĎutim dugovi dovode osobu u bezizlaznu situaciju, kada on traţi pomoć od roditelja i priznaje da ima problem. Dugovi se otplaćuju, obećava, kune se da neće nikad više. Ali ispostavlja se da bez posećivanja kazina ţivot više nije tako interesantan, oseća kao da je lišen nečeg bitnog i prijatnog i da pati bez toga. U ovoj fazi kockar ima česta sećanja, snove na temu kockanja. Raspoloţenje je sniţeno, promenljivo, često je razdraţljiv i okrivljuje svoje bliţnje . 21
Željko Lj. Krstić
5. Promene liĉnosti
SVITAC, januar 2014.
specifični izraz, znam da u tom trenutku on vrti u svojoj glavi varijante kako da naĎe novac i da ode da se kocka. Ne mogu da verujem sinu. Plašim se za nje ga.” 6. Faza oĉajanja
Vrlo brzo dolazi do povratka na kockanje. Ponovo počinju duga odsustvovanja od kuće, dugovi, laţi. Osoba se menja, strast za kockanjem potiskuje ostala interesovanja porodicu, prijatelje, karijeru, sport. Sve vreme se i novac troši na kazino. “DogaĎalo se da smo se susretali sa starim društvom. Tada je uvek bilo veselo, interesantno, to su bili veseli trenuci. Voleli smo da provodimo vreme zajedno u kafiću, na bilijaru ili van grada. Ali kada sam počeo da se kockam, čak i u krugu najboljih prijatelja, nisu me napuštale misli o ruletu. Nalazio sam izgovore, pozajmljivao novac i trĉao u kazino. Kasnije sam ih zvao, ponovo traţio novac, lagao, nestajao. Ne sećam se koliko je vremena prošlo, ali sada nemam prijatelja” – priča jedan naš pacijejent. “Naučila sam da prepoznam kada mi se sin kocka.” – kaţe njegova majka. “Ujutru zajedno doručkujemo, razgovaramo o planovima za taj dan. I vidim da me on uopšte ne sluša, da je zamišljen. Na njegovom licu pojavljuje se
Do tog trenutka zavisnost je formirana. Potreba za kockanjem je toliko jaka da se radi njenog zadovoljenja koristi sluţbeni novac, krediti, prodaju se dragocene stvari, čak se prokockava novac iz dečije kasice. Kajanje i depresija nakon gubitka su neizdrţivi, ali čini im se da je jedini izlaz da sve povrate i da dokaţu bliţnjima da nisu u pravu. Stalni stres. Depresija tera ĉoveka da zloupotrebljava alkohol, sedativna sredstva, narkotike. Pojavljuju se misli o samoubistvu. Najčešće nam se obraćaju ljudi za pomoć koji se upravo nalaze u ovoj fazi. - See more at: d3godRF4AHg#sthash.3Rikz5MN. Http:// www. lecenjezavisnosti.rs./ 22
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
Izvor: Novosti/ Đ. Vukmirović NovosaĎanin Z. M. ima 30 godina i od pre mesec i po se, u Centru “Ţivot nije igra” koji su pokrenule psihoterapeutkinje Jasmina Leković i Ivana Pavlović, odvikava od patološke zavisnosti od kocke, pišu "Novosti". Po nezvaničnim procenama, od nje u Srbiji boluje čak 300.000 ljudi. Stručnjaci kaţu da je reč o zavisnosti goroj čak i od one narkomanske. - Nisam probao narkotike, ali verujem da je tako. Kad prekoračite granicu, vi nemate apsolutno nijednu drugu misao osim kada će naredna partija i da li ćete za nju imati novca. Sve drugo, uključujući i porodicu, postaje nevažno. Samo igra smiruje nesnošljivu unutrašnju drhtavicu, a pobeda i dobitak donose zadovoljstvo neuporedivo sa bilo kojim drugim zadovoljstvom - potvrĎuje sagovornik “Novosti”. Ulog za novu partiju je dobitak iz prethodne, ako ga je, naravno, bilo. Ako ne, a češće je tako, načini da se do novca doĎe se ne biraju. - Do 2005. sam radio u jednoj firmi koju sam, raznim zloputrebama, oštetio za više od 100.000 evra. Sve je otišlo na poker. Za to sam odležao tačno pet godina i četiri meseca. Da li sam se kockao u zatvoru? Naravno da jesam. Tamo kocke ima više nego napolju, samo su ulozi cigarete, telefonske kartice, mobilni telefoni.... Tih 100.000 evra je, nastavlja, tek deo novca koji mu je prošao kroz ruke i otišao
Ispovest: Zavisnost od kocke gora nego od droge Pošto je za 15 godina dotakao dno, NovosaĊanin Z. M. pokušava da se izleĉi od kocke. U pokeraškoj eliti profesori univerziteta, direktori, javne liĉnosti...
U kladionicu sam prvi put ušao kad mi je bilo 15, do aparata sam uznapredovao za godinu-dve, a kada sam se specijalizovao za poker bila mi je 21. Nisam to uradio sam. U kockarnicama budno prate mušterije i vrbuju potencijalne velike igrače koje premeštaju u zasebne, skrivene sobe za tu igru. Posle toga dolaze zakupljeni stanovi, samo za najveće i najbogatije pokeraše. Ulozi? Deset, dvadeset, pedeset, a ponekad, boga mi, i mnogo više hiljada evra! 23
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
- unepovrat. “Knjigovodstvo” nije vodio, ali ga je ukupno bilo mnogo, mnogo više. Najveći pojedinačni dobitak mu je, inače, bilo 15.000 evra u kešu, ganc novi BMV vredan dva puta više i poslednje što je protivnik imao da ponudi - zlatni lanac od 2.000 evra. - Izgleda mnogo, ali sam sve to, na provod, lepe žene, a njih je oko velikih kockara bezbroj, i nove partije, potrošio za manje od mesec dana. Mada su ga tokom izdrţavanja zatvorske kazne napustili supruga i sin, patološkoj strasti koja ga je odvela iza rešetaka nije mogao da odoli ni po izlasku na slobodu. - Ne krivim nikog osim sebe, ali bila je od onih žena, a takvih je, rekao bih, danas većina, kojima je bilo važno samo da donosim novac, a šta radim nije bitno. Nastavio sam sa pokerom, naveliko, naravno. Vi ne možete ni da zamislite ko je sve u pokeraškoj eliti Novog Sada: profesori univerziteta, direktori velikih firmi, ugledne javne ličnosti. Ja sam, valjda, bio jedini bez fakultetske diplome! Odluku da, ipak, pokuša da se izleči, doneo je kada su mu se, pošto su prethodno njegovim kockarskim poveriocima, a oni od naplate dugova ne odustaju nikad, sami morali da nadoknade dug od ukupno 30.000 evra, teško razboleli roditelji. - Njihova bolest je bila kap koja je prelila čašu - zaključuje, oporo. - Umesto čitanja izraza lica protivnika i pronicanja u to blefiraju li ili ne, sad učim da obuzdavam sebe i svoje emocije. To je, kažu Ivana i
Jasmina, za izlečenje najvažnije. Zasad mi ide dobro, hoću da verujem da će tako i ostati. TREĆINA KOCKARA ŢENE
- One obično u taj svet zakorače kasnije, pod pritiskom depresije ili drugih sličnih problema - kaţe Ivana Pavlović. Zavisnost se kod njih razvija brže nego kod muškaraca, ali je isto tako i izlečenje brže i trajnije.- See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Isp ovest-Zavisnost-od- kocke-gora-nego-od-droge.a180507.295.html#sthash.8zH8RnG9.dpuf
Zavisnost od nikotina
Pušenje cigareta kao ritual.... Pušenje duvana poznato je još iz antičkih vremena, u zapadnu civilizaciju duvan je stigao oko XVI veka, a u savremenom društvu je najčešće zloupotrebljavana 24
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
psihoaktivna supstanca. Duvan (biljka Nicotiana tabacum) i njegov dim sadrţe nekoliko hiljada različitih hemijskih jedinjenja. Nikotin se smatra odgovornim za psihoaktivna dejstva, a različite druge supstance kojih ima u duvanu (ugljenmonoksid, katran i dr.) imaju mnogobrojna štetna dejstva na ljudski organizam.
Da li postoji zavisnost? Kod hroničnih pušača dolazi i razvoja zavisnosti i na psihološkom i na fizičkom (fiziološkom) nivou. Takodje se javlja čitav niz promena i smetnji u funkcionisanju i na kognitivnom, afektivnom i somatskom planu.
Pušenjem jedne cigarete unese se u organizam oko 1,5mg nikotina, a letalna doza za odraslu osobu je 60 mg. Do smrti dolazi zbog respiratorne paralize. Nikotin se resorbuje se preko velike respiratorne površine plućnih alveola za nekoliko sekundi tokom pušenja, a u mnogo manjoj meri i lokalno kroz koţu i sluzokoţu.
Kako izgleda apstinencijalni sindrom? Kod prekida pušenja kod osoba koje su zavisne od nikotina dolazi do pojave simptoma posle nekoliko sati od poslednje cigarete. Apstinencijalni sindrom traje nekoliko dana, mada je poznato da se fenomen ţudnje za cigaretom odrţava kod nekih osoba godinama.
Efekti nikotina ostvaruju se dvojako: specifičnim agonističkim delovanjem na nikotinski tip acetilholinergičkih receptora i nespecifično, pokrećući mehanizme nagrade i pozitivnog potkrepljenja, preko dopaminergičkog i drugih sistema koji učestvuju u mehanizmima stvaranja zavisnosti.
Simptomi: ţudnja za cigaretom, nemir, anksioznost, razdraţljivost, potištenost ili disforija, smetnje koncentracije, nesanica, pojačan apetit, disfunkcija vegetativnog sistema. Ovi simptomi u značajnoj meri ometaju uobičajeni način funkcionisanja osobe (na socijalnom, profesionalnom planu, kao i u drugim vaţnim oblastima ţivota).
Akutna intoksikacija Kod većih doza nikotina dolazi do manifestacija intoksikacije: razdraţljivosti, anksioznosti, povišenog krvnog pritiska, tahikardije, palpitacija, pojačane salivacije, mučnine, bledila, znojenja, tremora, mišićnih fascikulacija, a moguć je i kolaps.
Kakve su posledice? Nikotin i druge supstance koje duvan sadrţi kod hroničnih konzumenata dovode do mnogobrojnih oštećenja različitih organa. Nepobitno su utvrdjena kancerogena svojstva sastojaka duvana i kod pušača su učestali karcinomi larinksa, pluća, hronični opstruktivni bronhitis i 25
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
emfizem pluća, koronarna bolest sa infarktima miokarda, CVI, periferna oštećenja krvnih sudova sa aterosklerotičnim promenama (M. Raynaud, M. Burger). Poznato je da duvan utiče i na razvoj ploda u trudnoći, kao i da se pri porodjaju ovakve bebe radjaju sa manjom telesnom teţinom i smanjenom opštom vitalnošću.
trajati skoro tri decenije, počinje u srednjoj školi. Negde oko III razreda, devojčice su počele da duvane „57“. Pošto bi ispalile par cigareta, one su nama muškarcima ostatak pakla velikodušno delile, jer nisu smele da ga nose kući. Ta cigara sa dva broja je bila poznata po okrenutosti filtera na suprotnu stranu, od ostalih cigareta. Tako smo ukapirali da su to radničke cigarete, koji u pauzi nisu imali gde da operu ruku, pa su vadili cigaru iz pakla hvatajući je za suprotnu stranu od filtera. Nedavno se „sedampedeset“ ponovo pojavio na našem trţištu, ali sa okrenutim filterom kao i kod drugih cigareta. Znaĉi li to da je radniĉka klasa u izumiranju na našim prostorima? Pred vojsku sredinom osamdesetih, prošlog veka sam se navukao na „
JEDNO LIĈNO ISKUSTVO : OSTAVKA DUVANA Mlad čovek očas oklizne u nikotinsku zavisnost, a posle se teško odvikne. Kolika je strast pušača, najbolje je znao da objasni pok. Mija Dodić, pedagog i zamenik upravnika KPZ Valjevo : „Navika na duvan je jedna muka, a odvika – sto muka“. Dakle, ništa lakše nego zapaliti cigaretu. U to se kreće, najpre iz znatiţelje. Leti na selu gledao sam dedu, strica svog pokojnog oca, kako sa merakom uvija hercegovački duvan, najpre u beli papir, ali kada on nestane u običnu novinu. Uz to je imao upaljač. Benzinac, koji je oko sebe širio omamljiv miris, kome je jedan pop pevač Masimo Savić posvetio i pesmu. Negde iza V. razreda O.Š, na letnjem razredu krišom sam zapalio prvu cigaretu. Bila je upakovana u belo paklo sa plavim znakom pitanja i misim da se zvala: „ Beogradska drina “. Kasnije, u srednjoj školi sam zapalio jednu cigaretu „ Marllbora“ . ( crvenog) . Imao sam osećaj da ću se onesvestiti. Ipak, ključni period za pušačku karijeru, za koju nisam ni znao
Sarajevsku drinu“. Mislim da smo tačno znali da razlikujemo pakovanje koje se proizvodi u Sarajevu ( FDS) a koje u Mostaru. U vojsci sa 19 godina , sam postao aktivan konzument duvana. Stigao sam do jedne paklice, koju u svom dugogodišnjem staţu nikada nisam prelazio. Sećam se da je moj major u 26
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
vojsci pušio tri pakla dugog „Partner-a“ , tzv 100 s. Njemu nije trebao upaljač ili šibica, koja se tada koristila za paljenje cigarete. Inače u vojsci je najsladja cigareta bila ona uz čitanje pisma ili razglednice, koje su se delile iza ručka. Mislim da su to za svakog vojnika bili najlepši trenuci. Kasnije su ušli u modu plastični upaljači. Stvar prestiţa je bio i koji će se upaljač koristiti. Popularni su bili Zipovi upaljači. Poklopac od njega bi znao i da pukne pri zatvaranju, i da na prisutne ostavi utisak spretnosti onoga koji tu radnju čini. Sa polaskom na beogradski Filozofski faklultet, cigareta je već bila sastavni deo mog ţivota. Najčešće smo je palili na pauzama. Kod jednog profesora smo imali „čast i slobodu“, koju nam je on dao, da zapalimo cigaretu na njegovom predavanju. Bilo je to kod pokojnog profesora Aljoše Mimice, koji je i sam bio strastven pušač. Sličnu situaciju sam imao i u srednjoj valjevskoj ekonomskoj školi na časovima srpskog jezika Bojane Jovanović. Ona je prilikom analize, nekog knjiţevnog dela, kao što je „ Ana Karenjina“, palila cigaretu i otresala je u celofan. Koliko je uţivala u analizi knjiţevnih dela, nama se činilo da junaci Ana, Vronski, prosto šetaju učionicom. Kasnije sam u svojoj prvoj profesiji, takoĎe osatao dosledan cigareti. To je bilo u novinarstvu. Ujutro po dolasku u Gradsku redakciju beogradske Borbe, uz kafu čitale su se prve novine, i sa nestrpljenjem se očekivao objavljeni tekst. Kada bih ugledao svoj tekst da je
objavljen, cigareta bi bila još slaĎa. Doručak bi sledio mnogo kasnije. Moţda i posle povratka sa zadatka - terena ili neke Konferencije za štampu, na koji sam reĎe išao. Kafa i cigarete, a bogami i alkohol, vuku jedno drugo. Sećam se da je deda sa benzincem upaljačem, znao da kaže da će da oženi kafu. To je značilo da u kafu sipa rakiju. Inače, moja generacija je išla u kafane, gde se koristio alkohol, koji nije bio skup. Pili smo najviše pivo u kriglama, ali i mali vinjak, štok, votku. Znali smo i da popijemo i vino. Najteţe je pijanstvo od piva koje je u piću kabasto. Rum bije u noge. A vino polako hvata. Mešanje, alkohola takoĎe ima svoje nazive. Bambus je kola i vinjak. A beton: rakija i pivo. Ono što nismo znali a to je da meračimo. Tako je bilo i sa cigeretama. Jedne godine na letovanju sa drugom , smo duvani plavi Ronhil. Sećam se da smo se zbog loše i neredovne ishrane, doveli sebe u stanje lakog trovanja. Strastveni pušači navode da je cigareta najsladja posle dobre klope, posle lepog seksa i uz kafu. Mnogi pušaĉi kaţu, da ne bi nikada ostavljali cigarete kada bi mogli da ih svedu na tri dnevno. Ali to je najteţe i postići. Jer jedna cigareta vuče drugu. Najgore su one bespotrebne, koje se pale iz ĉiste dosade. A najčešći, izgovor, za neostavljanje cigarete , je da ako bi je osatavio, pušaĉ ne bi znao šta će sa rukama. Drugi izgovor, je malo jači. A on glasi da smo se svega odrekli u ţivot, pa 27
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
na poĉetku Nove godine. Od supruge sam dobio kao nagradu Lap top, koji nije bio jeftin. TakoĎe sam otišao u prodavnicu, kupio sako, odelo i Ďubretarac. Shvatio sam da bi to odelo popušio za par meseci.Odelo još koristim. Ono što je najbitnije nakon definitivnog prekida pušenja, da nema ni jedne cigarete. Pojedini kvaziterapeuti manipilišu sa klijentima navodeći da je dozvoljena jedan cigareta, prilikom odvikavanja. To je laţ i manipulacija. I alkoholičar, koji je navodno izlečen, ako laţe sebe, da će da srkne vino na slavi ili da popije jednu za pokoj duše. Onaj koji je rešio da ne koristi alkohol neće uzeti ni srk. Dakle, nikotinska zavisnost je veoma jaka. Sliĉna je heroinskoj. Svi pomagači kao što su ţvake, teblete, električne cigarete neće pomoći u odvikavanju. To je mučenje. Jedino ĉvrsta i definitivna odluka o prestanku korišćenja i jedne jedine cigare, koja mora da sazri u glavi, je ispravna. Da bi se odrţao u apstinenciji, treba da izbegava druţenje sa pušačima . Treba da se kreće po sveţem vaziduhu, pije dosta teĉnosti i jede dosta voća, jabuka. Obevezno da izbegava druţenja po kafanama ili kockarnicama. Dešava se da se ljudi zaborave, i vrate cigaretama iz čiste dosade. Stresne situacije mogu biti takoĎe okidač povratka cigarama. To su ekstremno stresne situacije u ţivotu, koje nastaju kao posledica razvoda, gubitka posla.. Ostavljanje cigareta nije jednostavan čin. Rekli smo
samo su nam još cigerete ostale kao uteha. Kada sam pre četiri godine, doneo odluku o prestanku imao sam osećaj straha. Uplašio sam se kako ću izdrţati bez cigarete, osam sati u kancelariji. Kako ću piti kafu bez cigareta. ( Mislo sam da je to isto kao da jedete pasulj bez hleba) . TakoĎe, me plašilo to šta ću raditi kad odem na selo. Tamo sam naime uţivao da zapalaim cigaretu, nakon nekog fizičkog rada i uz jutranju kafu. Saćam se da sam znao da kaţem, da kada bi mi neko ponudio 1000 eura da ostavim tu cigaru uz jutranju kafu, da bi ga odbio...Inače, pre konačne ostavke sam pokušao sa svim mogućim strategijama. Najpre sam počeo da kupujem što lošije cigare. Nije išlo. Posle sam pokušao da se ograničim na deset cigareta Marlobora, što takoĎe mi nije uspelo. Kada sam došao u situaciju da mi cigareta postane jedini smisao u ţivotu, zapitao sam se da li je normalno da ustajem samo da bi zapalio ocigaretu uz kafu. U ostavljalnju duvana su mi pomogli supruga i ćerka. Pomislio sam u jednom trenutku, ako mi sutra dete nedaj boţe postane neki zavisnik, ako ći uspeti da je nagovorim da prestine da pije, puši, ili nešto teţe koristi. Ostavaljanje duvana je proces. On mora da počne da razmišljanjem o štetnim posledicama. Čovek u glavi počinje da vaga koji su to faktori dobri a koji loši. Kada prevagnu loši, što nije teško, onda se odreĎuje datum, za konačan prestanak korišćenja cigareta. Najbolje je da to bude rodjendan svoj, ili nekog najmilijeg. Ja sam ostavio 28
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
nekontrolisana ţelja za odreĎenim ponašanjem, i tendencija za stalnom potragom za objektom zavisnosti i njegovom upotrebom. Da li je ekcesivna upotreba Interneta forma zavisnosti ili ne? Ovo pitanje je poslednje decenije često postavljano, nakon što je Internet era uzela zamaha u svetu, i upotreba Internet resursa postala svakodnevica ogromne većine svetskog stanovništva. Ipak, mogućnosti koje svetska mreţa pruţa, uz sve pozitivne strane, sadrţi i puno negativnih posledica.
da je to proces koji je individualan i koji kod svakog treba da sazreva do konačne odluke. Sam čin ostavljanja ima sem zdravstvene, finansijske, vaspitne i jednu mnogo veću ulogu, a ona se odnosi na veţbanje volje. Jer onaj koji pobedi cigarete u ţivotu, moţe računati i na veće podvige u ţivotu. Zato je uparvu i tvorac grafita, koji je napisao: „ Jaka volja i jak karakter, rešavaju sve probleme“. AUTOR: DUNJA RELJIĆ6 ( “Danas”)
Zavisnost od interneta – sajber generacija
Prvi oblici elektronske zavisnosti javili su se još pedesetih godina dvadesetog veka, kada su se pojavili aparati za igru (fliperi).
Od bezazlene razonode, preko ustaljene navike, do prave pravcate zavisnosti – cena je koju današnje generacije mladih plaćaju. Dugometraţni crtaći zamenjeni su 3D filmovima, lastiš i „školice“ video igricama, a pisanje pisama i dopisivanje sa vršnjacima tiho je ustupilo mesto online chat-u i društvenim mreţama. Menja se jezik, menja se mašta, menjaju se simboli... Gde je granica prelaska korišćenja interneta u zavisnost? Razvoj internet zavisnosti Svaki vid zavisnosti moţe se posmatrati kao sloţen proces, pri čemu se, usled česte konzumacije supstance ili objekta zavisnosti, stvara nelagodnost i snaţna ţudnja u njihovom odsustvu. Javlja se
Osamdesetih godina je počela era videoigara, koja je kod nas trajala do polovine devedesetih, kada je zapaţen prelazak na računare i konzole. Kasnije se pojavilo masovno korišćenje računara, a povećao se i broj pretplatnika internet-usluga.
6
Autorka je master kliniĉke psihologije i školski psiholog IX beogradske gimnazije
29
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
Paralelno sa razvojem i širenjem Internet mreţe, u isto vreme su se pojavila pozitivna očekivanja, ali i negativne reakcije. Negativne reakcije uglavnom su se odnosile na sve veću potrebu za korišćenjem Interneta. Fenomen ozbiljnosti ekcesivne upotrebe Interneta najbolje ilustruje predlog da nova Ameriĉka klasifikacija mentalnih poremećaja (DSM-V) ovaj fenomen uvrsti u posebnu kategoriju kibernetskih poremećaja. Tu bi, pored zavisnosti od Interneta, spadale i sve forme zloupotrebe modernih tehniĉkih sredstava, kao što su mobilni telefoni, kompjuteri i video igrice.
ĉesto krijući realni, a naglašavajući imaginarni, virtuelni identitet. Usled straha od kritike i brojnih ograniĉenja, u manjoj je meri moguće iskazati sopstvene stavove i predstaviti se na ţeljeni naĉin u realnom svetu. Socijalna podrška i interakcija su vaţni faktori ljudskog funkcionisanja, a u čijoj osnovi stoje bazične ljudske potrebe, kakve su altruizam, afilijativni motiv i socijalna prihvaćenost. Upravo aplikacije koje sluţe za komunikaciju (npr. Skype, Facebook) predstavljaju najčešće korišćene Internet programe u 21. veku. To govori o ţelji za komuniciranjem, za samopredstavljanjem i donekle, samopromocijom. Tipovi sajber zavisnosti Ne postoji jasno slaganje u vezi sa tim koliko različitih vrsta Internet zavisnosti postoji, ali neki od njih koji se navode su: zavisnost od sajber veza (osobe koje kompulsivno započinju nove, virtuelne veze, i njima menjaju stvarne, u formi chat soba, foruma, online konverzacije ili putem elektronskepošte); sajberseksualna zavisnost (kompulsivno čuvanje, online pregledanje ili razmena pornografskih sadrţaja, uključujući sve forme interakcije; potreba za konstantnom seksualnom stimulacijom ne mora biti povezana sa seksualnim poteškoćama u stvarnosti); preterana potraga za informacijama (intenzivno „surfovanje“ u potrazi za informacijama, pretraga online baza i čuvanje tih podataka; kao glavni motiv navode se radoznalost i
Zašto se mladi “odaju” društvenim mreţama i stvaraju uĉaureni sajber identitet? Sloboda akcije korisnike Interneta snabdeva mogućnošću da nezavisno i nesputano „krstare“ mreţom, van uticaja drugih ljudi, i pribave sebi ţeljene informacije. Anonimnost i sloboda ekspresije i mogućnost biti „sam svoj gazda“, omogućavaju korisnicima da se predstave u potpuno drugaĉijem svetlu, 30
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
informativne tehnologije, mešoviti tip.
profesionalna i neprofesionalna interesovanja); igranje igrica online (iako se igrice najčešće vezuju za mlaĎi uzrast, s vremenom uzrasna granica nestaje); kompulsivna online kupovina (opseg stvari koje se kupuju i prodaju veoma je veliki i često ne postoji ciljani objekat kupovine); zavisnost od kompjuterske i informativne tehnologije (ovaj podtip je najsumnjiviji, smatra se previše generalizovanim i ne striktno povezanim sa upotrebom Interneta; obuhvata kompulsivne potrebe u vezi sa novim tehnologijama, kompjuterima i mobilnim telefonima); mešoviti tip (diskutabilno je postoji li i koliko se često javlja čista forma Internet zavisnosti, s obzirom na multidimenzionalnost i interaktivnu prirodu fenomena; korisnici vreme provode u različitim aktivnostima, koja zajedno dovode do osećanja ţudnje i nelagode u odsustvu kompjutera i Interneta).
Znaci zavisnosti od interneta Zavisnost od interneta smatra se poremećajem kontrole impulsa. Mlada (i odrasla) osoba ne ume da obuzda svoju ţudnju, i sa smanjenom tolerancijom na frustraciju, ponavlja radnje koje dovode do zadovoljenja, u ovom slučaju povezivanja sa virtuelnom socijalnom grupom. Vreme provedeno na raĉunaru tokom dana smatra se najmerodavnijim indikatorom postojanja zavisnosti, i 4-6 sati slobodnog vremena smatra se simptomom. Pored toga, postoje još neki kriterijumi kojima se utvrĊuje prisustvo ove zavisnosti. Najmanje 5 od njih, u poslednjih godinu dana, moraju biti ispunjeni: tolerancija (sve se više vremena provodi na Internetu radi postizanja početnog zadovoljstva, za koje je ranije bilo potrebno manje vremena); apstinencijalni sindrom (nastaje nakon prestanka ili smanjenog korišćenja Interneta, i simptomi obuhvataju najčešće anksioznost, opsesivne misli, preokupaciju Internetom, tremor, nevoljne pokrete, psihomotornu agitaciju itd.); osećanje umora i nervoze, i iritiranost osobe dok je „offline“; pristup internetu mnogo duţe i češće nego što je planirano; konsantna ţelja da se smanji vreme provedeno na Internetu; Offline zavisnost (vreme koje osoba ne provodi na mreţi, koristi se za aktivnosti koje su povezane sa upotrebom Interneta); rizik
Tipovi sajber zavisnosti: zavisnost od sajber veza, sajberseksualna zavisnost, preterana potraga za informacijama, igranje igrica online, kompulsivna online kupovina, zavisnost od kompjuterske i 31
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
zavisnosti od Interneta, predlaţu se dve metode leĉenja: korisnicima koji jednostavno preteruju s upotrebom Interneta bez odreĎenog razloga preporučuje se uporna umerenost u korišćenju interneta i kontrolisanje vremena provedenog na njemu, bez zahteva za potpunim prestankom korišćenja; korisnicima s ozbiljnijim problemom zavisnosti, kod kojih je ustanovljen i psihijatrijsko-psihološki komorbiditet, preporuĉuje se prepoznavanje i razumevanje osnovnog problema koji stoji iza problema zavisnosti, pomoć porodice i poznanika, suportativni pristup, i, ako je neophodno, stručna pomoć. Kod najteţih oblika zavisnosti se preporučuju čak i manje doze antidepresiva ili anksiolitika. TakoĎe, predlaţe se i rad na uspostavljanju funkcionalnih odnosa putem individualne, porodične ili grupne terapije.
gubitka značajnih veza i profesionalnih i obrazovnih mogućnosti usled preteranog korišćenja Interneta; Internet se koristi uprkos uvidu u probleme koje uzrokuje njegova prečesta upotreba; Internet se koristi kao beg od problema i osećanja krivice, anksioznosti, depresije i bespomoćnosti, i igra ulogu reduktora stresa begom u paralelnu web realnost; Frustriran osećanjem krivice povodom nastalih problema, korisnik krije istinu o vremenu provedenom na Internetu od svoje porodice. Kriterijumi kojima se utvrĎuje prisustvo ove zavisnosti. Najmanje 5 od njih: povećanje vremena na internet, apstinencijalni sindrom, osećaj umora I nervoze kad nije na internet, gubitak značajnih veza, offline zavisnost…
Neki saveti kako spasiti decu i mlade od prekomernog korišćenja Interneta · Pre svega, pokaţite razumevanje i pruţite podršku. Koliko god da je Vašoj generaciji moţda manje bliska neopisiva ţelja za virtuelnim kontaktima, i da se bojite za bezbednost svog deteta na Internetu, nemojte na problem dodatno dolivati ulje. Vaše dete moţda ne prepoznaje problem i oseća se lepo dok „konzumira“ bliskost preko ţice, ali u biti to neumereno radi, jer zadovoljava neke potrebe i
Kako se izbaviti? U razvijenim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, priĉaju o svojim vizijama interneta, zajedno savladavaju apstinencijalne krize i udruţeni dolaze do poboljšanja.U zavisnosti od uzroka 32
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
kompjutera nekoliko dana. Ostanite dosledni u svom naumu. U suprotnom, dete Vas neće shvatiti ozbiljno i neće razumeti ozbiljnost problema. Posledično, neće usvojiti adekvatan obrazac ponašanja i nastaviće ubrzo po starom.
kompenzuje nedostatak samopouzdanja, volje, ili depresivnost. · Pretraţujte Internet ponekad zajedno sa svojim detetom. Distancirajte ga od prekomernog korišćenja društvenih mreţa i beskorisnih i neinformativnih sajtova, i pokaţite mu čari svetske mreţe na kojoj se moţe intelektualno i kreativno razvijati. Podstičite radoznalost i istraţivački duh kod deteta, a suzbijajte potrebu za isključivom upotrebom društvenih mreţa.
· Pokušajte sa paradoksalnom intervencijom – podstaknite dete da još više vremena boravi na internetu. Dok je ono za kompjuterom, organizujte neku porodičnu aktivnost, druţenje ili igru iz koga će se ono u trenutku osetiti izopšteno, s obzirom da se bavi nečim drugim. Ponavljanjem takvih i sličnih intervencija, postepeno pokazujte detetu šta propušta, i pomozite mu da stvori uvid da postoje kvalitetnije i interesantnije stvari koje moţe raditi za to vreme.
· Zapisujte koliko je dete koristilo Internet tokom dana, i vodite evidenciju nekoliko dana zaredom. Zatim mu predočite dinamiku koje ono nije u potpunosti svesno, i pomozite mu da vreme koje utroši na Internet strukturiše. · Uvedite sistem nagrade – kada dete uspe dovoljno da se suzdrţi od korišćenja Interneta (definišite „dovoljno“ – na primer celo popodne), i uz to je iskoristilo to vreme za konstruktivan rad, učenje ili hobi, uvedite nagradu. Neka nagrade postepeno rastu, u isto vreme sa zahtevima koji će postepeno rasti. Na taj način će se kod deteta formirati trajniji obrazac od kratkoročne nagrade. · Uvedite i sistem kazne – ukoliko dete ne ispoštuje dogovor, neka uvidi da za to sledi odreĎena sankcija. MeĎutim, neka ona ne bude prevelika, već optimalna. Primer optimalne kazne za prekomerno korišćenje Interneta uprkos zabrani moţe biti smanjen dţeparac, ograničeno vreme za izlazak, ili potpuna zabrana korišćenja
Izlazak u prirodu je najbolji lek od ekrana. 33
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
Edukujte dete u vezi sa pravilima privatnosti na Internetu i mogućnostima zloupotrebe. Navodite negativne primere, ali uz to naglašavajte i da Internet moţe da mu bude saveznik ako se koristi na pravi način, i ukoliko sluţi edukaciji i optimalnom nivou zabave. Ipak, ukoliko je situacija ozbiljna, dete se zatvara po ceo dan i vreme provodi na Fejsbuku ili online chatovima, otuĎeno je, i počinje da se povlači u sopstveni svet mašte i virtuelnu stvarnost, ne moţe da izdrţi ni sat vremena bez interneta i pokazuje prethodno gore navedene simptome zavisnosti, potraţite stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta. Nemojte ćutati pred izgovorom da je to normalno za savremene generacije, i da to „svi rade“. Osiromašenje autentiĉnosti socijalnog kontakta licem u lice, svoĊenje komunikacije na sajber reĉnik, skraćenice, ĉak i emocije u simbolima u vidu raznoraznih smajlija, uĉinile su da se udaljimo jedni od drugih, i da buduće generacije, iako su stalno „u kontaktu“, paradoksalno sve manje u pravom kontaktu, i polako tonu u kolektivnu socijalnu apatiju.
Milena Stamenković, psiholog APSTINENCIJA „ U svetu sadašnjeg vremena zavisnost od psihoaktivnih supstanci poprimila je oblik zastrašujuće pandemije. A kad neki problem dobije takve razmere, onda ovi drugi , oni kojima se to nije desilo , shvataju da je to nešto što se desilo njihovim prijateljima, rodjacima, deci, ljudima koji su im bliski i dragi, onima koji se vrlo često nimalo ne uklapaju u okvire postojećih predrasuda. Ljudi su shvatili da je u pitanju bolest. I to bolest mozga, teška, hronična, recidivatna, koja moţe imati smrhonosan ishod. Saznanje da je u pitanju bolest donelo je i svest o tome da je za zavisnost, kao i za sve druge bolesti potrebno lečenje. Lečenje koje je dugotrajno, uključuje kompletan angaţman pacijenta, iskorišćavanje svih
- See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/za visnost_od_interneta__sajber_generacija.6 2.html?news_id=252750#sthash.ECjr2iE H.dpuf
34
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
Postizanje uspeha pri sprovoĎenju lične odluke predstavlja lično zadovoljstvo i učiniće vas srećnim. Neka vaša apstincija bude vaša najbitnija odluka. Bićete zadovoljni sobom.
njegovih zdravih potencijala ( reziljentnost pr. Ţ.K. ) , saradnju porodice, prihvatanje i shvatanje šireg drfuštvenog miljea“ - kaţe psiholog Milena Stamenković u svom tekstu : „ Uspešnost u lečenju bolesti zavisnosti – više od nade“ . ( Psihologija danas, broj: 30-31; 2009.; str. 74-78). Psihološkinja Stamenković je deo stručnog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Nišu. Ona navodi šta je sve apstinencija: 1. Apstinencija je moguća !
5. Apstinecija je stil ţivota. Osim subjektivnog zadovoljstva, apstinencija, pre svga zbači, zdrav ţivot. UvoĎenje i stvaranje novih navika, kako u fizičkom, tako i u psihološkomm smislu, predstavljla kvalitetan doprinos sopstvenom zdravlju. Svaranje novih navika trebalo bi da vam bude interesantno...
2. Apstinencija je veliki posao. Svaki posao zahteva odreĎeni trud. Svaki uloţeni trud rezultira uspehom. Apstinencija je uspeh. Dobitak i zadovoljstvo od apstinencije su neuporedivo veći i vredniji od uloţenog truda. Kao kad osvajate najveći vrh. Pogled sa vrha vrednan je svakog napora. Budite na vrhu!
6. Apstinencija je izazov. Odabrati pravi put i ostati na njemu predstvalja veliki iyayaov da se pre svega dokaţete pred samim sobom. Apstinencija je upravo to. Prvi put i šansa da ispoljite jake strane svog karaktera. što više apstinirate, pozitivna strana vašeg karaktera postane dominantnija i sve ćete manje napora morate da uloţite da bi ste ostali na pravom putu. Apstinencija je dokaz vašeg karaktera, lično zadovoljstvo. Uţivajte!
3. Apstinencija je mogućnost izbora. Moţete apstinirati ili ne apstinirati. Svako ima pravo da izabere da apstinira. Samo što mnogi ne koriste to pravo. Uz komentar da mogu da apstiniraju kad god reše, ( mogu da ostavim cigare kad hoću, pr. Ţ.K. ) , upravo se nikad ne odluče na taj korak zato što apstinecija zahteva odlučnost i doslednost na koju moraju biti spremni. Napravili ste pravi izbor, doneli ste pravu odluku ako ste izabrali apstinenciju.
7. Apstinencija je zadovolojstvo. Imate mogućnost da budete zadovoljni svojim ţivotom ili da nastavite po starom. Pošto niste zadovoljni prethodnim načinom ţivota, imate pravo i obavezu da to promenite. Apstinencija je način da budete zadovoljni svojim ţivotom. To je mogućnost pronalaţenje zadovojstva u svakodnevnim
4. Apstinencija je liĉna odluka. Sprovoditi ličnu odluku je neuporedivo jednostavnije i lakše nego izvšavati nametnute zahteve. 35
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
stvarima i dogaĎajima koje ste zaboravili.
11.Apstinencija je ponos Imate puno pravo da budete pononi na sebe. Apstinencija je posao koja zahteva angaţovanje cele ličnosti. Ponovnno potvrĎivanje ličnih kvaliteta učiniće da budete sigurniji u sebe. Promena ličnih osećanja i ponašanje izavaće obavezno promenu i u vašem okruţenju.
8. Apstinencija je izvor beskrajnih mogućnosti. Vaša apstinencija vam jedino uskraćuje mogućnost da upropašćavate svoj ţivot. Sve ostale mogućnosti u ţivotu su uprvo pred vama. U vašim rukama se nalazi katalog prepun mogućnosti. Za koju ćete se odlučiti jedino zavisi od vaše ţelje, mašte i kreativnosti. Ne očekujte priliku, iskoristite svoje potencijale i prednost apstinancije. Stvorite sebi priliku! Dokaţite se u ličnom i porodičnom ţivotu. Realizujte svoje poslovne ideje. Apstinenija vam daje šansu za to. Neka izbor svake vaše prilike bude vaša pobeda. Borite se za pobedu!. 9. Apstinencija je poveda. Pobeda zdravlja nad bolešću. Pobeda zadovoljstva nad agonijom, pobeda sreće nad očajom. Pobeda zdravog razuma nad bolesnim umom. Pobeda harmonije nad konfuzijom. Vi ste nosilac pobede.
12.Apstinencija proces. Proces koji ima svoj početak i koji traje. Ne moţe se malo ili mnogo aspinirati. Moţe se samo apstinirati. U suprotnom prekidate proces asptinencije, a posledice koje bi izazvao eventualni prekid procesa apstinencije već ste iskusili. Apstinencija moţe da bude ţivotno opredeljenje. ( NI JEDANA – CIGARETA VIŠE U ŢIVOTU p.r. Ţ.K. ) . Kao što ne razmišljate sa o konačnostima u vezi sa sopstvenim ţivotom, tako ne razmišljate o apstinenciji u tim kategorijama. Apstinecija i ţivot postaju jedno.
10.Apstinecija je individualizam. Vaša apstinencija vas izdiţe iznad uobičajenih modela ponašanja. Jača vas kao individuu. Vaše „ja“ je opet veliko „ja“. Donošenje odluka, ponašanje i razmišljanje je u potpunosti pod vašom kontrolom. Postupci koje činite su svesni, promišljeni i nikada se neće stideti i kajati zbog toga. Drţite čvrsto kormilo svog broda koji se zove ţivot. Vaš brod je na pravom kursu. Budite ponosni zbog toga. 36
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
moţe da se ponaša da ţivi po svom, pa čak ni da razmišlja o čemu ţeli kada ima zlog gospodara nad sobom. Spoosobni ste da uţivate u svakom poslu, svakom druţenju, svakom mestu gde se nalazite i da zadovoljstvom budete ispunjeni svakog trenutka...
13.Apstinencija je realnost. Ona čini realno ţivotno okruţenje puno jednostavnijim i konfornijim. U prilici ste da ponovo osetite prave mirise, raspoznajete zvuke i boje. Imate osećaj za normalniju komunikacij sa okruţenjem i uţivate u tome. Suptilniji ste prema najdraţim osobama.
Amiši
14.Apstinencija je sadašnjost. Ţivite u sadašnjosti. Budućnost i prošlost su kategorije nad kojima nemate direktni uticaj. Apstinencija je vaša sadašnjost i dovoljno je samo da u tim okvirima razmišljate o njoj. Ostanite u razmišljanjima o apstinenciji u sadašnjem trenutku i bićete sretni. Svoju odgovornost usmerite na sadašnji trenutak, današnji dan. To je jedina vaša obaveza u vezi sa apstinencijom. Ona je jednostavna ali od presudnog značaja.
15.Apstinencija je promena. Da bi ste postigli potpuni uspeh u menjanju svog načina ţivota, svog okruţenja, komuniakcije i odnosa sa okruţenjem , potrebno je da učinite samo jednu stvar: da promenite sebe. Još jednostavnije, da promenite način razmišljanja. Sve ostalo će se automatski promeniti. Vaši postupci su ispravni a vi ste zadovoljni vašim ţivotom.
MeĎu mnogobrojnim i različitim veroispovestima koje se praktikuju u modernoj Americi, hrišćanskoprotestantska sekta Amiša predstavlja posebnu priču. Amiši ţive u tehnološki najnaprednijoj zemlji sveta ali u svom vlastitom vremenu. I dan danas putuju na
16.Apstinecija je sloboda. Konačno ste slobodni. Traganje za slobodom je išlo zaobilaznim putem. Shvatili ste da čovek ne 37
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
konjima ili u kočijama, odbijaju da koriste predmete na struju, u njihovim domovima nema telefona, kompjutera, niti sijalica. Odeća im je jednostavna i isključivo u tamnim bojama. Od oko 200.000 Amiša u svetu, 99 odsto ţivi u SAD. Preostali su uglavnom u Kanadi. odmah preko granice.
poštuju biblijske zapovesti i ne koriste modernije izume, poput električne struje, ali koriste propan, kerozin, drvo, ugalj i prirodni gas. Postati Amiš je stvar izbora. To nije obavezno, mada su retki pripadnici zajednice koji je napuštaju. Neke tradicije Amiša se ipak menjaju. Na internet portalima je moguće naći da danas u okviru zajednice postoji grupakoju sami Amiši nazivaju „novi red” i koja recimo koristi automobil. Mnoge voĎe Amiša veruju da odvojenost od spoljnog sveta jača njihovo društvo. Uprkos tome što mnogi smatraju da je ţivotni stil Amiša zaostao, amiško stanovništvo u okrugu Lankaster se skoro utrostruĉilo u poslednih pet decenija. Amiši se drţe van glavnih društvenih tokova. Oni jesu u Americi, ali kao da nisu deo nje. Oni plaćaju poreze jer su na to obavezni zakonom. MeĎutim, ne učestvuju na izborima, ne koriste zdravstvenu zaštitu, nemaju penzije, niti šalju svoju decu u drţavne škole. Sve do ranih 80 -ih, amiški pacifizam i staromodni način ţivota mnogi su Amerikanci smatrali nedopustivim. Ipak, poslednjih godina situacija se menja.
Najpoznatija zajednica Amiša ţivi u okrugu Lankaster u Pensilvaniji. To je mesto uvek puno turista koji dolaze da vide muškarce i dečake u crnim kaputima i ţutim slamnatim šeširima, a devojke i ţene u dugim haljinama i sa belim maramama. Kada se oţene, Amiši puštaju bradu koju nikada više ne briju, čak ni ako ţive 90 godina, što je zapravo česta pojava, jer vrlo naporno fiziĉki rade i zdravo se hrane. Zajednica Amiša je vrlo patrijarhalna. Muškarci jedu pre nego se hrana posluţi ţenama. Istorija Amiša seţe u 17. vek kada je u Švajcarskoj nastala sekta koja se otcepila od anabaptista. Kasnije se proširila i na Nemaĉku. Amiši su se odelili jer su smatrali da anabaptistička crkva nije dovoljno stroga, da njihovi vernici ne ţive dovoljno čistim i skromnim ţivotom. Pošto su bili proganjani, 1693. su napustili Evropu i stigli u SAD. I dok se Amerika industrijalizovala Amiši su nastavili da ţive od svoje zemlje verujući da Bog ţeli da oni ţive na takav način. Deca Amiša idu u posebne škole sa jednom uĉionicom, do 8. razreda, a poljoprivreda je i dalje okosnica amiškog ţivota. Amiši su veoma poboţni,
Amiši: narod koji zna da štedi
38
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
Dodatni posao umesto kredita Amiši će radije početi raditi još jedan posao kada im ponestane novca nego se zaduţiti u banci da pokriju finansijske potrebe. Na primer, radnik na graĎevini koji je izgubio posao zbog recesije naučio je kako umesto zgrade da napravi neki manji objekat. Ili ţena koja ima baštu moţe da posadi cveće i prodaje ga na pijaci kako bi zaradila dodatni novac.
Amiši su inaĉe poznati po svom tradicionalnom naĉinu ţivota, postoji još nešto što većina verovatno ne zna o njima - Amiši mnogo bolje barataju s novcem nego velik deo ostatka sveta. U krizi valja preispitati svaki potrošeni novĉić, a neke tajne uspeha zdravog finansijskog ţivota mogli bi nam dati i Amiši. 'Neki Amiši imaju mnogo uspeha u poslu. Nije neĉuveno da Amiši postanu i milijarderi', rekao je Erik Wesner, osnivaĉ internet sitea AmishAmerica, piše Business Insider.
Vraćaju dug na vreme Ako se i zaduţe, Amiši će 'radije dubiti na glavi nego kasniti s otplatom'. Bankarima su oni omiljeni klijenti. Ako se i zaduţuju, Amiši to rade kada kupuju farmu. U velikom broju zemalja, graĎani se zaduţuju za mnogo manje stvari, na primer kupovinu sezonske odeće na kredit.
Evo u ĉemu je tajna njihovog uspeha: Kupuju stvari koje traju Amiši kupuju stvari koje su izraĎene tako da traju, i ne kupuju samo zato što je nešto marketinški prepoznatljivo. 'Uvek imaju u vidu veću sliku i dugoročnost', rekla je Lorilee Craker, autorka knjige 'Novčane tajne Amiša'. To ne znači, naglašava autorka, da ne potroše nešto novca i na zabavu, ali većina stari koje kupe odnosi se na nešto što ima veću vrednost.
Vešti su i dobri radnici Mnogi Amiši koji ne ţele biti farmeri okreću se drugim zanimanjima, npr. izradi nameštaja, a to se obično prodaje van njihove zajednice. Njihovi su proizvodi veoma cenjeni i rado se kupuju jer su kvalitetno izraĎeni. Upravo stoga, njihove su veštine traţene i u spoljnom svetu u kojem su se Amiši počeli više zapošljavati od kad je i njih pogodila recesija. Mali preduzetnici većinom preţiveli krizu 95 posto malih preduzetnika iz zajednice Amiša preţivelo je petogodišnju krizu u SAD-u. U krizi je opstalo samo 50 posto ostalih malih preduzetnika u SAD. Wesner kaţe da je to zato što Amiš vlasnik firme ima volju pomoći radniku da odradi posao. Naglašava da taj pozitivan odnos nadreĎenog i podreĎenog donosi više profita. 'Vlasnik češće ne šefuje, već radi sa svojim radnikom. Mislim da to gradi kredibilnost i radnici to cene', rekao je Wesner.
Štede Jedan je Amiš nakon 20 godina unajmljivanja farme i uzdrţavanja porodice sa 14 dece uspeo na bankarskom računu da uštedi 400.000 dolara. Imao je plan, štedio je kako bi kupio farmu na kojoj je ţivio i trambolinu za decu.
Retko koriste kreditne kartice Iako neki članovi amiške zajednice koriste kreditne kartice, mnogi još uvek osećaju averziju prema dugu. 'Dok se mi znamo probuditi usred noći misleći koliko duga imamo na kreditnoj kartici, Amiši noću spavaju mirno', kaţe Craker. 39
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
Istu stvar koriste više puta Kada je odeća toliko pohabana da se više ne moţe nositi, Amiši je neće baciti nego će od njih napraviti stare krpe. Tako 'recikliraju' većinu stvari. Sve se, kaţu, moţe iskoristiti na više načina i više puta.
Uzgajaju vlastitu hranu Amiši često jedu i vole jesti finu hranu. Mnogi koriste tradicionalne načine uzgajanja hrane, a organska hrana u SAD-u postala je posebno traţena i Amerikanci rado izdvajaju i dolar više ne bi li jeli zdravo. Amiši od toga profitiraju. Iako mnogi od nas ne mogu uzgajati hranu u svom domu, preporučuje se odlazak na farme i kupovanje direktno od farmera, čime se i izbegava plaćanje visokih marţi koje nameću trgovci.
Kupovina na veliko Budući da tipično amiško domaćinstvo ima šestoro do osmoro dece, postali su vešti u kupovini na veliko. 'Npr. Jasper je ruralno područje, a Amiši ţive s malo i od toga moraju napraviti najbolje što mogu', rekao je Wesner. Kupovanjem namirnica na veliko ušteĎuju novac. Tako umesto kilograma šećera, oni kupe pakovanje od 10 kilograma, čime na kraju kilogram plate manje nego da kupuju manja pakovanja.
Retko koriste socijalnu pomoć 2006. godine sluţbenici u Ohaju primetili su da je korišćenje hrane uz pomoć drţavnih bonova koji se dodeljuju porodicama s niskim prihodima, izuzetno nisko. To se dogaĎalo u onim delovima te savezne drţave koje su imale veći broj Amiša. Oni, naime, nerado koriste socijalnu pomoć.
Štednja na poklonima 'Postoji nešto što zovem štedljivo obilje. To je nešto što Amiši imaju u 'malom prstu'', rekla je Craker. Amiši često daruju poklone koje su sami izradili kod kuće, umesto da ih kupuju u trgovini.
Preuzeto sa sajta: (Economy.rs, 7. maj 2013.)
Mladima pozajmljuju novac uz niske kamate Amiši se obično bave radom na farmama, ali kako imaju mnogo dece, farma se brzo rascepka na malo zemljište. Stoga mnogi mladi, da bi imali farmu, moraju je kupiti. Amiši u skladu s tim imaju program kreditiranja s niskim kamatama ne bi li pomogli mladima da kupe svoju zemlju i počnu svoj samostalni ţivot na taj način. Članovi zajednice pomaţu novcem koji imaju i ne traţe velike kamate od onih kojima su novac pozajmili. 'To rade neki Amiši. Na taj način pomognu mladima, a i oni dobiju male, ali ipak kamate', rekao je Wesner.
40
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
41
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
42
Zeljko Lj.Krstic
SVITAC , januar 2014.
43
Željko Lj. Krstić
Svitac, januar 2014.
21