Svitac novembar 33 gotovo by Željko Krstić

2013

SVITAC STRES

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

SVITAC - onlajn bilten

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84,

novembar 2013.

14.ooo Valjevo, Srbija.

broj 3.

Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996

U ovom broju Svica se nalaze dva teksta Katarine Kostić, psihologa iz Novog Sada.

Foto: Katarina Krstić

- Nema stresa ako dogaĊaj nije iznenadan i neoĉekivan- P. Kaliĉanin. Od svih vrsta stresa ljudima je daleko najteţe padalo kad se naĊu na meti surove kritike a nemoćni su da išta preduzmu protiv toga.- Ugroţavanje našeg ugleda u oĉima drugih ima zaĉuĊujuću biološku moć, gotovo podjednako snaţnu kao pretnje po naš opstanak... D. Goleman. Stres je ţivot. Soli Bensaba

Sadrţaj:

Uvodnik

ŠARADA

Novembarski broj Svica, posvećujem STRESU kao glavnoj temi. Verovatno ne sluĉajno. Svakog minuta, dana, godinama, decenijama izloţeni smo stresovima i stresićima. Nekih smo svesni a nekih nismo. Ovi drugi, kap po kap, ako su kontinuirani, mogu da budu opasniji. Ponekad nismo ni svesni da je stres u stvari sam ţivot. S tim što razliĉiti ljudi razliĉito reaguju na stres i podnose stresne situacije. Poznate su ekstremne situacije iz koncentracionih

SOCIJALNI SLUĈAJ STRES JE ŢIVOT REZILIJENTNOST KURDI TVRĐAVA : Meša Selimović

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

što je stresna situacija za sve. Stres ne nastaje sam od sebe. Najĉešći izvor stresa je agresija. Ona moţe biti fiziĉke prirode ( udarac, povreda, poljubac, maţenje) , psihološke ili emocionalne prirode ( pritisak, strah, nezadovoljstvo, radost, ljubav..) kao atak na ĉula ( buka, lupa, smrad, prijatnost, muzika...) ..

logora gde su ljudi bili surovi jedni prema drugima. Zarad sitnih privilegija morali su jedni druge da muĉe i da maltretiraju. Jedni su izdrţali i ţiveli. Jedni su uginuli na samom ostrvu. A treći su se obesili po izlasku iz pakla. Ipak, vratimo se svakodnevnim stresovima. Oĉito da razlozi za stresove pored spoljnih faktora leţe i u samom ĉoveku, odnosno njegovoj prirodi, temperamentu i odnosu prema poslu.

Da bi se stres predupredio, potrebno je pre svega upoznati samog sebe. Ne postavljati pretenciozne i neostvarive ciljeve. Treba, voleti sebe, ali i oprostiti, unapred neke nedostatke. Jednostavno, kod sebe treba uvek imati instinkt za preţivljavanje kojeg su mnogi izgubili. Soli Bensaba u svojoj knjizi : STRES JE ŢIVOT, navodi, pored ostalog i tabelu najvećih uzroĉnika stresa u svakodnevnom ţivotu, koji , nam je kakav – takav jedini i neponovljiv. Na prvom mestu najveći stres izaziva smrt supruţnika. Iza je razvod i razdvajanje sa ţenom ili muţem, vreme provedeno u zatvoru, smrt bliskog roĊaka, povreda ili bolest, sklapanje braka, otpuštanje s posla, pomirenje ( sa ţenom ili muţem), odlazak u penziju.. Tu spadaju problemi na seksualnom i poslovnom planu, hipoteka, preseljenje, godišnji odmor. Spas je u rezilijentnosti ( opet engleska reĉ) .

Nismo svi isti, niti isto reagujemo na iste situacije... Srĉani, ambiciozni, ljudi sa osećajem odgovornosti su predodreĊeni za veće pritiske, odnosno veću koliĉinu stresa. Problem nastaje kada ĉovek ne moţe više da izdrţi. Tada dolazi do pada sistema. Odnosno, ako se ĉaša kontinuirano punila godinama, dovoljna je i kap da se prelije i da ĉovek, reklo bi se za sitnicu eksplodira. Ipak, zašto ĉovek puca i dovodi sebe u škripac da bljuje vatru na druge ljude oko sebe. Razlozi mogu da budu razni. Perfekcionisti ne mogu da gledaju nered, ĉistunci ne mogu da gledaju prljavštinu. Ĉovek moţe da se bori danima, mesecima i godinama, da skida pauĉinu na koju niko drugi ne reaguje. Onda se desi da nema više snage za borbu. Neki se nikada nisu ni borili ni za šta u ţivotu. Osima za sebe. To su ljudi koji ceo ţivot ţive sa svojim roditeljima. Oni nisu, niti će doţiveti emotivno sazrevanje. Jer po mom, skromnom mišljenju postoje dva ĉovekova radjanja. Jedno je biološko, na poĉektu ţivota. A drugo mnogo bitnije je psiho-sociološko kada se ĉovek ili ţena odvaja od svojih roditelja i poĉinje samostalno da ţivi.

Rezilijentna osoba je ona koja ne poklekne pred ţivotnim nedaćama, koja istrajava u teškim uslovima, koja se prilagodi promeni i otporna je na stres... Sem glavne teme u ovom broju paţnju posvećujemo Kurdima, dvadesetpet milionskom narodu koji nema svoju drţavu. Najviše ih ima u Turskoj, ĉiji voĊa je u zatvoru.

Na ţalost, teška ekonomska situacija je mnoge osudila da ţive sa svojim roditeljima, 2

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Obraza, sadrţi najĉešće nepotpisane blogove. U njima se Dimitrije Ljotić naziva jednim od najvećih srpskih mislilaca 20. veka, a kao njegov naslednik pominje se Dragoš Kalajić. U jednom od dva antrfilea u istom tekstu, spominju se leviĉarske grupe: Marks 21, SKOJ, Anarholiberalistiĉke inicijative i Studentske borbe. Od njih je najaktivniji Marks 21 na Tviteru sa temama kapitalizam, patrijarhat i grĉka radikalna partija Zlatna zora. U drugom antrfileu se navode rezultati istraţivanja Fahrudina Kladniĉanina, koji navodi na kreatore internet prezentacije koja promoviše ideologiju vehabizma, je sajber prostor ĉesto prikazivane Fejsbuk stranice: Poziv na dţenet, koja ima preko 5 ooo lajkova.

Neodrţana Parada i Sajam knjiga.

Levica i desnica sa margine ŠARADA Poslednji oblaĉni i kišoviti vikend u septembru u Srbiji je obeleţio je neodrţavanje tzv. Parade ponosa, koja je trebalo da se odrţi u subotu – 28., kao lakmus postavljen od strane EU, koji bi sa promenom boje, trebalo da pokaţe da li smo kao društvo sazreli da prihvatimo razliĉitosti, pokaţemo toleranciju i sl. . I ako se nije odrţala Parada, koja po bojama podseća na Šaradu, ona je izazvala reakcije i izbacila na površinu, najaktivnije i najorganizovanije protivnike L.DŢ.B.T populacije u nas. Tako je dnevni list “ Danas” ( 02.10.2013) u tekstu „ Pretnje Nikoliću, Vuĉiću i Daĉiću zbog ―veleizdaje‖ ― preneo rezultate sociološkog istraţivanja, koje je sproveo Centar za razvoj civilnog društva u Zrenjaninu. Sneţana Ilić je objasnila da je reĉ o istraţivanju aktivnosti na društvenim mreţama ( Tviteru, Facebooku) sedam desniĉarskih organizacija i ĉetiri ekstremno leve grupe. Rezultati su pokazali da su u periodu od novembra 2012 g. do marta 2013 g. desniĉarske grupe bile aktivnije, od leviĉarskih. Po intezitetu aktivnosti na Tviteru izdvajaju se Stormoford, iako zabranjen, kajeg predvodi Goran Davidović. Iza po aktivnostima na drugoj društvenoj mreţi Facebooku su SNP Naši koje predvodi bivši verouĉitelj Ivan Jovanović. Iza njih je SNP 1389 koji uglavnom prati tok suĊenja svom voĊi Miši Vaciću zbog govora mrţnje. Forum Srbske akcije, pokreta delimiĉno nastalog iz

Posle kiše pojavi se prelepa duga..

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

SAJAM KNJIGA veĉerali. Rekli smo da majka nije spremila veĉeru već je otišla na rodjendan kod oĉuha na ’’Ciglanu’’, koja se nalazi na par kilometara od naše kuće . Otac je najpre otišao kod oĉuha da pita za majku. Pošto nije dobio nikakav odgovor on se povratio uzeo flašu rakije u prodavnici i sa dvojicom kolega sa posla, ponovo otišao po majku. Kada ga je oĉuh video uzeo je noţ i udario ga nekoliko puta. Jedan od kolega je oteo pare ocu iz ruku i pobegao. Oĉuh je ubo noţem drugog kolegu i za to je dobio samo dve godine zatvora. Posle oĉevog ubistva, majka je prodala kuću a nas poslala u S. kod babe i dede po ocu. Uz put kod nekog mosta nas je uhapsila milicija i odvela nas u Centar u S. Odatle su nas uputili u hraniteljske porodice i domove. Posle nekoliko godina svi smo se našli u Domu u S. U domu mi je bilo lepo. Išli smo svake godine na zimovanja o trošku Centra. Majku mrzim. Hteo sam da je ubijem kada sam se vratio iz Doma, ali neću da je robijam. Jedan od braće je u zatvoru, ostali su po domovima. Ja sam postao sa dvadeset godina socijalni sluĉaj.

Ove godine sam mislio da izbegnem sajam Knjiga. Ipak, sam otišao. Na jednom štadnu sam sreo urednika koji mi je objavio priĉu. Kada je rako cenu knjige, rekao sam da ću se pojaviti kasnije. I nisam. Otišao sam na drugi štand gde sam prodavcima rekao da im je loš papir, a lepe korice. Jedan od prodavaca je negodovao. Nisam svraćao na nove štandove. Zadrţao sam prošlogodišnju praksu da kupujem jevtine knjige od sto dinara. I nisam se pokajao. Ima dobrih knjiga i za te pare. Na kraju sam svratio na jedan štand gde su sedeli poznati. Malo sam se oslobodio i seo meĊu njih. Izvadio sam domaću rakiju. Jednom, poznatom novinaru beogradskih novina, dao sam svoju prvu kjnigu, sa posvetom. Poznati Pisac R.B.M. je zatrţio i primerak za njega. Dogovorili smo se da s proleća sledeće godine, odrţimo knjiţevno druţenje u s. Leliću. Spomenuli smo pesnika Andriju Jelića – Mariokova.

SOCIJALNI SLUĈAJ Odrastao sam po domovima gde sam bio sedam godina. Nisam završio osnovnu školu, i ne planiram da je završim. Imam devojku koju sam upoznao u domu i koja ţivi u Bosni. Nemam oca koji je ubijen 2000 g. i majku koja je pevaĉica u kafani. Njih dvoje su izrodili sedmoro dece. Jedno dete ne priznajemo da je naše… Roditelji su prema nama bili veoma surovi. Tukli su nas sa jednim pendrekom koga i sada ĉuvam kao uspomenu. Roditelji su se ĉesto svadjali i tukli pred nama. Majka je imala obiĉaj, kada je pijana, da nas postroji i naredi da ĉuĉnemo na kolena i da nas bije pendrekom po ledjima. Otac nas je takodje tukao. Ţiveli smo u našoj kući . Otac je radio. Jedne veĉeri otac se sa platom vratio kući i pitao gde je majka i da li smo 4

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

antistresni ţivot i ponašanje. U knjizi koju je prevela Ljiljana Abadţić Aleksić, u jednoj reĉenici stoji : STRES JE SUŠTINA ŢIVOTA. Beskrajni mir, potpuna nepokretnost, apsolutna ravnodušnost, ravni su smrti. Stres je ona matica, onaj pokretaĉ koji nas gura da se ujutru probudimo, da se krećemo, jednom reĉiju da ţivimo. – navodi dr. Bensaba i nastavlja da objašnjava suštinu stresa: „ Ako bi izostala svaka stimulacija, svaki stres, ţivot bi se pretvorio u dosadu, organizam bi progresivno propadao i najzad bi došla smrt. Bensaba smatra da kao psihološki i fiziološki podsticaj, stres je neophodan u našem ţivotu. On upozorava da „ prekomerni stresovi, prevazilaţenje sopstvenih mogućnosti, razni problemi koji se svakodnevno manifestuju izazivaju nemir, bolesti u zavisnosti od prirode same liĉnosti i uzroke prevremenog starenja. ( str. 19) . Bensaba navodi da je stres spoj obavezna i dva nerazluĉiva elementa: AGRESIJE i STIMULACIJE i odgovora organizma na ovu vrstu napada. SVAKI PUT KAD SE JAVE AGRESIJA I ODGOVOR ORGANIZMA NA TU AGRESIJU U PITANJU JE STRES. Stimulacija moţe da bude:

Soli Bensaba: „ Stres je ţivot“; Zavod za udţbenike i nastavna sredstva; Beograd; 1999; str.211.

STRES JE ŢIVOT U knjizi „Stres je ţivot― autor Soli Bensaba, u sedam poglavlja opsuje na jednostavan naĉin kako da prepoznamo i shvatimo stres, uzroke stresa, da testiramo naš stres. U tri poslednja poglavlja navodi kako da postupamo sa stresom, nudi antistresnu strategiju i pruţa vodiĉ za 5

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

- Fiziĉke prirode : udarac, povreda bol, poljubac, maţenje, milovanje. - Psihološke ili emocionalne prirode: pritisak, strah, nezadovoljstvo, radost, ljubav, neţnost... - Ĉulni : buka, bljesak, neprijateljstvo, hladnoća, smrad, prijatnost, miris, muzika...

sluţbenom automobilu, vratima od metalne kase, kontinuiranim lupanjem na vrata svakodnevno, pr. Ţ.K. ) moţe da traje nekoliko minuta ili više ĉasova, i za to vreme biološki sistem odbarane hitno interveniše kako bi omogućilo preţivaljavanje ili uspostavljanje unutrašnje ravnoteţe u širem smislu. 2. Faza pruţanja otpora: ĉovek se navikne na sve, ĉak i na sres. Kako agresija istrajava, organizam pruţa otpor kroz sloţenu pojavu metaboliĉkih promena i prekomernog hormonskog luĉenja. Dešava se nešto što sliĉno kao kad se motor pregreje. Prirodne funkcije se ubrzavaju. Neizbeţna posledica takvog stanja je da organi trpe i da ukoliko se ta faza otpora produţi, moţe doći do oštećenja na srcu ili stomaku. ..Svaki stres pojedinaĉno ( na primer period ţalosti zbog smrti, razvod, nezaposlenost ili neke bolesti ) odgovara jednoj fazi otpora. Ako u tom istom periodu iskrsnu drugi faktori stresa, taj povećani broj će uĉiniti da se oni mnogo teţe podnesu.

Opšti sidrom adaptacije S.G.A. Bensabin uĉitelj Hans Seli je definisao stres kao : „ nespecifiĉan odgovor organizma na svaki zahtev koji mu se postavi“. Ustvari reĉ je o reakciji na stres od strane organizma koji je Seli nazvao opšti sindrom adaptacije – S.G.A. Jer „ što je ţešća agresija na organizam to su intezivniji psihološki i biološki mehanizmi adaptacije koja se tom prilikom pokreću, svakako su i posledice izrazitije. Kada je agresija suviše jaka, naĉin odbrane organizma moţe da postane neefikasan, ĉovek je tada u opasnosti. ( str. 17) Bensaba je utvrdio da postoje tri faze stresa: 1. Faza alarma: Ova faza panike koju je izazavala neoĉekivana agresija ( u vidu neoĉkivanog lupanja petim vratima na 6

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

nas sebe malo oslušne, da dešifruje znake za uzbunu, da ne precenjuje svoje snage, kako se ne bi desilo da prevaziĊete granice svojih mogućnosti. „ ( str. 25) Akumuliranje stresa: jedna doza jakog stresa po posledicama teška za neke osobe, moţe da bude sasvim podnošljiva za druge i da izazove samo male smetnje. Ĉovek moţe da akumulira stresne napade i mnogo promena, moţe da doda jedan na drugi mnoge razliĉite stresove, a opet moţe da bude izloţen samo jednom tipu stresa, jednoj jedinoj i istoj agresiji koja je isto tako iscrpljujuća zato što je uvek prisutna. ( str. 28) . Idealna doza stresa: Nekim ljudima je potrrebna velika doza, drugim ljudima umerena doza stimulacije. Jednima je toplo, drugima hladno. Jedni su speed drugi cool.. Nekim ljudima je potreban veća doza stresa da bi se osećali dobro, drugi ne mogu da podnesu tu istu dozu i nalaze ravnoteţu u ţivotu koji je usporeniji i mirniji i bez naglih promena. ( Istakao Ţ.K.)

3. Sposobnost ljudskog organizma da pruţa otpor ima svoje granice, niko ne moţe da se bori na svim frontovima a poznata fraza „ zakonitost ponavljanja― odnela je mnoge ţrtve. ( str. 23) 4. Faza iscrpljenosti: poraz je zapravo krajnja faza ĉovekove borbe protiv stresa. Sposobnost organizma za pruţanje otpora nestaje. Nastupa faza potpune istrošenosti. Tada se javljaju teška oboljenja kao što je kafekcija ( krajnja istrošenost) koju su ispitivali u nacistiĉkim logorima gde su preţivljavala samo ona ljudska bića koje je priroda obdarila izuzetnom sposobnošću za pruţanje otpora. ( str. 24) Tek kada je situacija agresivna, nepoznata, nepredvidljiva, neophodan je napor za adaptaciju i kako ţivot nije ništa drugo do jedan permanentan proces adaptacije na okolnosti i uslove u kojima ţivimo, koliĉinu stresa koje jedna osoba moţe da podnese je razliĉita i zavisi od njene sposobnosti za adaptaciju. Permanentni stres: Uzimajući u obzir sve ovo, izlišno je reći koliko je potrebno da svako od 7

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

KAKO IZBEĆI STRES Nerealani ciljevi: Potreban je jedan minimum povezanosti i harmonije za izbor naših ţivotnih ciljeva. Ne treba se uhvatiti za ciljeve koji su nerazboriti, neprimereni, kontradiktorni, koji bi pruzrokovali stresove. .. ..Potrebno je još, sasvim oĉigledno, da ĉovek ima mudrosti da se veţe za ciljeve koji su dostupni, koji se mogu ostvariti. Ţeleti da se ide suviše daleko znaĉi juriti sostvenu senku, staviti sebe u situaciju kraha, dakle stresa. ( istakao Ţ.K.) A kada ĉovek ne ostvari neke od svojih ciljeva, što se neizbeţno dogaĊa, treba da ume da menja, da razdvaja, da se prilagoĊava da se ne joguni uzalud. Politiĉari koji su neprestano prinuĊeni da barataju sa ţivim podacima u kontekstu nacionalnog i internacionalnog, ţivi su primer i ilustracija prilagoĊavanja. ( str. 161).

Lampa na natkasni u s. Leliću.

Da bi se preţivelo, treba da spoznamo svoj idealni nivo stresa i svoje granice, svoje kapacitete za adaptaciju i svoje blokade. Ovo zahteva samo malo analize, smelosti i lucidnosti. Svo zlo proizilazi iz loše procene naših kapaciteta, iz ţelje da ĉinimo više nego što je moguće. ( istakao Ţ.K. ) S. Bensaba predlaţe: Upoznaj samog sebe; Voli sebe samog; Oprosti sebi unapred neke nedostatke. PronaĊi instikt za preţivljavanje koji su mnogi izgubili. 8

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

pravi, autentiĉnost primorava na poštovanje. Ne predstavljajte se za nekog drugog, time će te izgubiti vaše moralno i fiziĉko zdravlje...U društvenoj igri sastavljanja delova, svako mora naći svoje mesto koje mu odgovara bez ustruĉavanja i bez razmetnja. ( str. 162)

Ciljevi: najinteligentniji će biti onaj ko uspe da postigne ravnoteţu u svojim ciljevima da ih harmoniĉno podeli izmeĊu posla i porodice, a da ništa ne ţrtvuje. Na ţalost ambicija ponekad gura ĉoveka ka preterivanju i rušenju ravnoteţe. Profesionalni ciljevi uzimaju prevagu nad liĉnim i porodiĉnim ( istakao Ţ.K. ) , i ostvaruju se na njihovu štetu, zato što je ĉovek u vek u traţenju motivacije i borbe za prednost. Za njega je to ĉesto ţivotno pitanje, ali su to, isto tako i najznaĉajniji faktori pozitivnog i negativnog stresa....Utvrditi jedan cilj, ne znaĉi da se po svaku cenu izabere jedan veliki poduhvat kojim smo spremni da ţrtvujemo sve. ( naku funkciju, objavljivanje kjnige, kupovina stana, izgradnja kuće. Pr. Ţ.K. ) Idealno je ako se osmisle ciljev ipo sopstvenoj meri. Ti sitni, uspešno završeni poslovi su dobri stresovi koji naš ţivot ĉine boljim, što na kraju krajeva, ĉini najviši cilj. ( str.. 161) Budite ono što jeste: i po cenu da iznanadite druge. Budite

BITI SVOJA SOPSTVENA LIĈNOST ZNAĈI - Ne izgledati, nego postojati , sa svim svojim ludim idejama, manama, naikama, slabostima. Ljude volimo zbog njihove autgentiĉnosti, njihovih kvaliteta.. ali i zbog njihovog naĉina bitisanja, mišljenja, delanja...Ĉovek treba da prihvati svoje fiziĉke nedostatke. Neki ljudi sa puno duha prave šale na sopstveni raĉun, bilo u vezi niskog rasta... - Biti na svom mestu i prihvatiti svoj poloţaj ma kakvi bili taj poloţaj i situacija u okruţenju. Ĉovek se ne sme stideti zbog toga što je skromnog porekla i na skromnom poloţaju, što rasplaţe sa skromnim materijalnim sredstvima. Neki ljudi provode ţivot u laţima u 9

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

napuštanja, gubitak sopstvenog identiteta, te prema tome neka vrsta frustracije i gubitak sopstvenog „ja―. - Treba ostati dosledan sebi, ne pokušavati da se dopadneš celom svetu, zato što nikad nećemo u tome uspeti i što ćemo u tom nastojanju izgubiti malo od svoje liĉnosti. - Treba ostati dosledan sebi i firmisati svoju liĉnost, znajući pri tome a imati svoje Ja nameće i neka odricanja i ne znaĉi da moţemo udovoljiti svojim ţeljama po svaku cenu. Naroĉito ne moţemo sebi dati neograniĉenu slobodu svojim seksualnim impulsima, svojoj agresivnosti, svojoj zloći i svemu onom što pruţa zadovoljstvo.

prikrivanju svojih mana i onoga što oni jesu, da bio na kraju krajeva ostali nesretni i da nikada ne bi postali sopstvene liĉnosti. Bolje je otvoriti svoje karte i priznati svoje domete da bi se izbegle muke zbog neprijatnosti, srmote i suoĉavanja. ( str. 163) Prihvatiti svoj identitet, religijski, korenski , etmiĉki i ne prikrivati ga. Neki ljudi se stide svog porekla, skrivaju ga. Ĉak idu tako daleko da menjaju svoje ime, sve dok ih jednog dana drugi ne podsete na to. Biti u skladu sa samim sobom, sa svojim naĉinom mišljenja, svojim idejama, svojim vezama i svojim merilima vrednosti i ne usklaĊivati se samo da bismo se dopali ili ne dopali drugima. Ostati svoj, biti prava liĉnost i ne pokušavati da se bude neko drugi, treba ostati takav kakav jesi i ne truditi se da promeniš svoju prirodu da bi postao neko drugi, razliĉit , da odbaciš porodicu i samo zard tvoga društvenog napredovanja. Ostati dosledan sebi i ne asimilirati se , jer asimilacija predstvalja neki oblik

Slatko od dunja sa krškom limuna.

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Pesnik: Duško Trifunović GREŠIO SAM MNOGO Grešio sam mnogo, i sad mi je ţao i što nisam više, i što nisam luĊe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji – sve je drugo tuĊe.

Grešio sam mnogo, uĉio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim grehom da usrećim mnoge. Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće grešio i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko neće a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

AFIRMIŠITE SEBE - Izraţavajte se otvoreno i bez kompleksa, oslobodite se svojih zabrana i svoje stidljivosti i recite ono što ţelite ono što

mislite bez aluzija i snebivanja, gleajući svog sagovornika „ oĉi u oĉi―. Ne cedite u „kapljicama― ono što imate da kaţete. Recite „ja― a ne „mi― , ne stidite se personalizovanja, iznošenja svojih mišljenja, svojih osećanja, svoje procene. Ne izreći svoje mišljenje znaĉi iskljuĉiti sebe i pustiti da se stvari rešavaju bez vas, i moţda protiv vas. Branite svoje ideje, svoja prava i svoju teritoriju, ne ostavlljajte da to drugi urade za vas, oni to neće uraditi dobro. Niko to ne moţe bolje uraditi od vas samih. Ne dopustite sebi da koraĉate po tuĊim stopama i ne dopustite da drugi gaze po vašim steĉenim dobrima i vašim pravima. ( str. 166) Iznestite karte na sto i ne plašite se da potraţujete, da zahtevate i da stavljate primedbe na ono što vam pripada. Izrazite vaše neslaganje i veše nezadovoljstvo ( na asertivan naĉin p.r. Ţ.K. ) i ne pretvaraj te se da ste zadovoljni ond kada to niste ili kada ste ljuti. Nauĉite da kaţete „ne― kad je to potrebno, i ne recite „da― dok mislite „ne―.

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

zadovoljenje svih poroĉnih impulsa, niti upuštanja u stalna nadmetanja. Naprotiv, ona treba da vodi u sopstveni razvoj i rascvetavanje sopstvene liĉnosti, ka pameti i poštovanju dugih. To je jedna ĉitava umetnost koja zahteva strplivo uĉenje. ( str. 168)

- Stid, sramota, bojazan da se drugima ne smeta, prekomerna uĉtivost i prefinjenost ponekad prouzrokuje više lošega nego dobroga. ( str. 167). - Uĉinite da vas poštuju zbog vaše sopstvene liĉnosti i vaših liĉnih vrednosti - Van svih uvaţavanja vezanih za vaš ulogu i društveno profesionalniom ţivotu. ..Budite „temeljno afirmativni― šo će reći: budite odgovorna, konstruktivna, afirmativna liĉnost koja omoućuje bolje uklapanje u grupu i nastojanje da se stvar razvijaju u parvcu sopstvenih ali i tuĊih interesa i poštovanja. ( str. 167) - To je najbolji mogući naĉin da se afirmiše i izrazi svoja profesionalnost, takav naĉin pretpostavlja osećaj za meru, repliku, dijalog, poslovanje i umešnost svake vrste. On zahteva od ĉoveka da ume da kritikuje druge ali da ume da primi kritiku, da ume da se nametne i da uĉini da ga drugi poštuju a da ih on , pri tome ne napada i ne vreĊa. - Afirmacija sebe i svoga Ja ne svodi s na beţanje od stvarnosti ni u iskljuĉenje i odbacivanje drugih ni u pomamni egoizam u

Vinova loza sa plodovima jeseni.

POSLEDNJA VEST: Aleksandar Tijanić, novinar i direktor RTS umro je u Beogradu 28. oktobra u 17 : 10. u svojoj 64 godini. Tijanić je bio novinar “onog“ NIN-a, a potom direktor televizija: Politika, BK i RTS. Bio je poznat po oštrom i britkom jeziku. Umeo je da sa argumentima diskutuje sa svakim takmacom. Bio je svestan ĉinjenice da kada je pisao protiv nekog da mu se to, uvek, vraćalo kao bumerang... 12

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

zdravlju ) a drugi je disstres ( trpeljenje pr. Ţ.K. ) koji je neprijatelj i ugroţava zdavlje. Inaĉe, što se telesnih manifestacija tiĉe, postoje male razlike izmeĊu ova dva stresa. Kaliĉanin navodi da je engleska reĉ stres oznaĉava snagu, silu, pritisak, napor. Termin je preuzet iz fizike da bi objasnio efekte bioloških i socijalnih agenasa na ţivi organizam. Profesor Kaliĉanin ponovo citira Selija,i navodi da se pod stresom . „ podrazumeva sam proces koji se odvija u organizmu kada je on izloţen bilo kojoj agresiji ( traumatskoj, toksiĉnoj, infektivnoj, psihološkoj ...) koja remeti njegovo dotadašnje stanje. To mogu biti gotovo sve neuobiĉajene draţi koje deluju iznenada i neoĉekivano.1 Stresom se, istovremeno naziva i sam agens agresije, što moţe da stvara odreĊenu nedomumicu, pa je ovde celishodnije koristiti termin : „ stresor―.

Dr Predrag Kaliĉanin : „REAKTIVNI PSIHIĈKI POREMEĆAJ ; Psihiĉki poremećaji izazvani stresom - Edicija : Stresovi rata ; I knjiga; Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Palmotićeva 37; str. 56, mek povez Profesor Kaliĉanin nas u ovoj maloj knjizi, gotovo svesci, ponovo podseća na Hansa Selija, kojeg smo već navodili u knizi „ Stres je ţivot―, što je pokazatelj da je reĉ o respektabilnom stuĉnjaku, koji razlikuje dve vrste stresa. Jedan je eustress ( koji je prijatelj i doprinosi

Dr Kaliĉanin, kao i Bensaba, navodi Selijev opšti adaptacioni sindom, i istiĉe da u stresnim situacijama organizam prolazi kroz tri stadijuma:

Uglavnom su to situacije iz svakodnevnog ţivota, kao što je lupanje vratima od stana, petim vratima na automobilu, vratima od metalne kase na poslu i sliĉno. Stavljanje ĉaĉkalica u bravu. U ovakvim situacijama pojedinac koji je izloţen svesnom namerom stresora, retko moţe da ostane pribran a da ne odreaguje. Dobro je ako se zaustavi na verbalnom.

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

1. Stadijum alarma ( uzbune) koja poĉinje od trenutka delovanja stimulansa na koje telo nije adaptirano ( sa ciljem da se ponovo uspostavi homeostaza) . 2. Stadijum otpora ( rezistencije) u kome se telo adaptira na nove uslove. 3. Stadijum iscrpeljenja odbrambenih mogućnosti organizma, kada se gube sposobnosti dalje adaptacije, te dolazi do bolesti, pa ĉak i do smrti. ( str. 20)

delovati i anticipacija neprijatnih dogaĊaja, koji su neminovni ili kada postoji velika opasnost da će se desiti ( penzionisanje, ishod ...) Posebno treba imati na umu osetljivost dece, mladih, ali i starih na psihosocijalne stresore razliĉite urste. I nedogaĊanje moţe da bude stresor ( deca, mladi, stari bez ljubavi i odgovaraju paţnje..( str.23) Uobiĉajena je podela stresora na one koji su više akutni tj. kraćeg delovanja i druge koji su hroniĉni ( do šest i preko šest meseci ) , što moţe imati znaĉaja za terapisjku strategiju. Za terapiju je vaţna i procena da li je moguće prekinuti ili, bar, ublaţiti delovanje stresora, odnosno da li je moguće ukloniti pogoĊenog iz sredine koja ga ugroţava. TakoĊe, treba proceniti da se ugroţeni moţe osposobiti i na koji naĉin za uspešnije konfrontiranje sa stresnom situacijom. ( str. 23) . Postoje velike individualne razlike u reagovanju, ĉak i na iste istog inteziteta stresore. R. Lazarus istiĉe da je stres visoko personalizovan proces tj. Proces koji u velikoj meri zavisi od karakteristika liĉnosti. Adaptilna energija svake individue je ograniĉena ali i razliĉita. Kako postoji opšta i specifiĉna otpornost tako i opšta i specifiĉna vulnerabilnost. ( preosetljivost)

Psihološke reakcije na stes. Kaliĉanin navodi da meĊu najĉešće psihosocijalne stresore spadaju prirodne i druge nesreće koje mogu zadesiti pojedince i grupe. To su na primer elementarne katastrofe zemljotresi, ratovi, smrt bliske osobe. Stresno deluje i sve ono što ozbiljno ugroţava materijalnu egzistenciju ( poţar kuće, gubitak posla, dugotrajna nezaposlenost ) ali ĉast i ugled individue. Ovde treba ubrojati i ozbiljne probleme i trzavice u braĉnim i vanbraĉnim odnosima, izmeĊu roditelja i dece, sukob s drugim osobama, posebno na radnom mestu. Stresogeno moţe 14

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Stres i emocije su koncepti koji se na neki naĉin meĊusobno prekrivaju. Emocija je psihološka dimenzija stresa. Stresna reakcija je utoliko intenzivnija ukoliko je emocija jaĉa. Emocije ukazuju koji su dogaĊaji od centralnog a koji od perifernog znaĉaja za liĉnost. Nema stresa ako dogaĊaj nije iznenadan i neoĉekivan. ( str. 24 ) Kaliĉanin navodi, da odreĊni stilovi ţivljenja i naĉin reagovanja imaju presudan uticaj pri suoĉavanju sa stresnim situacijom. U pitanju je , dakle samo ponašanje osobe koja je ugroţena. MeĊu obrasce ponašanja koji doprinose uspešnom i efikasnom sagledavanju naglo iskrsnih probleme izazvanih delovanju stresova, spadaju ona ponašanja koja odraţavaju samopouzdanje sposobnosti, spreĉenost osobe da brzo shvati i realno proceni situaciju, da prihvati konfrontaciju sa njom ( ako ne moţe izbeći) , da ovlada sobom i svojim postupcima ( kontrolisati svoje neprimerene impulse) , da napravi analizu, dobro osmisli, planira i povećanim naporima sprovede aktivnosti koje vode rešavanju ili bar ublaţavanju problema i da traţi i prihvati adekvatnu socijalnu pomoć i podršku ( u vidu dodatih informacija, saveta i na drugi naĉin) . I ponašanja zasnovana na uoĉavanju sopstvene

odgovornosti za nastalu situaciju i korigovanje sopstvenog drţanja, doprinose takoĊe, efikasnom konfrontiranju sa stresom. ( str. 27) Dr Kaliĉanin, navodi da je na osnovu ispitivanja i praćenja reagovanja ljudi i velikim elementarnim i drugim katastrofalnim2 dogaĊajima ( zemljotres, razorna bombardovanja i sl. ) utvrĊeno da ono, gotovo zakonomerno, prolazi kroz sledeće faze: 1. Faza udara ( ili šoka) u kojoj se javlja intenzivan preplavljajući strah zbog vitalne ugroţenosti. ..Karakteristiĉna je zapanjenost i zbunjenost, sa suţenjem polja svesti i paţnje, što je praćeno poremećajem percepcije spoljašnjih draţi i kasnije , parcijalnom analizom za dogaĊaje i doţivljaje iz tog poĉetnog perioda. Sve su to posledice afekata straha izazvanom silinom i i iznenadošću udara..Povećana sugestibibilnost , izazvana jakim afektom straha, olakšava indukcije ponašanja kako u pozitivnom ( adaptivnom) tako i u negativnom ( maladaptivnom ) smislu. ( str. 28-29.) 2

Za vreme NATO bombardovanja, 1999 g. stanovnici grada Srbije – Valjeva su doţiveli za jedno veĉe i jak zemljotres i bombardovanje . U narodu su ostali termini za sirene opasnosti iz vazduha, koje su se zvale šizele i smirele. TakoĊe, svojoj trogodišjnoj ćerci sam morao da objašnjavam šta znaĉi probijanje zvuĉnog zida odnosno jaki zvuci.

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

2. Faza sreĊivanja ( pribiranja, izvlaĉenja iz šoka) : Ljudi pokazuju izraţenu sklonost da budu voĊeni i da slede one koji su se najbrţe izvukli iz stanja šoka i kojim se nameću kao voĊe. Neki autori ovu fazu nazivaju „herojskom― ili fazom „velikog altruizma― , zato što se mnogi snaţno angaţuju da pomognu drugima . ( str. 29) 3. Faza neopravdanog optimizma ( euforije i nekritiĉkog ponašanja) ili tzv. „faza medenog meseca― u kojoj se posle stišavanja doţivljenog strha i napetosti, javlja zadovoljstvo zbog preţivljene opasnosti. To dovodi do neopravdanog optimizma pri razmatranju budućnosti. Lakše se popusta principu zadovoljenja: štedljivi ljudi lako troše veća sredstva, olako se stupa u seksualne odnose.. 4. Faza otreţnjenja (oslobaĊanje od iluzija) realno sagledavanje stanja u budućnosti uz pojavu depresivnog raspoloţenja i anksioznosti. U nekim sluĉajevima se javlja stanje apatije i osećanja bespomoćnosti. U ovoj fazi dolaze do izraţaja i razne psihosomatske i druge neurotiĉne tegobe. 5. Faza definitivnog sreĊivanja ( reorganizacije) ljudi poĉinju iznova da grade svoj ţivot, shvativši da, ipak, budućnost najviše zavisi od njih samih...Ova faza je praćena

osećanjem gorĉine, depresivnim raspoloţenjima, anksioznošću i gubitkom samopouzdanja, ali i izraţenom sklonošću da se krivica projektuje na druge, prema kojima se onda razvijaju neprijateljska osećanja. ( str. 50) Sistem socijalne podrške Dobro organizovana i pruţena socijalna podrška ima funkciju tj. štiti od psihološkog i socijalnog sloma. Cobb ( 1976) definiše socijalnu podršku kao socijalni sistem tj. socijalnu mreţu, koja doprinosi tome da osoba veruje da je cenjena i voljena, da je prihvaćena i da su drugi spremni da se o njoj staraju. Pripadanje socijalnoj mreţi doprinosi podizanju osećanja sopstvene vrednosti i samopoštovanja i podstiĉe razvoj sampouzdanja, što sa svoje strane protektivno deluje u stresnim situacijama. Mechanic ( 1974) istiĉe veliku sposobnost ĉoveka da stvara svoje mikro prostorne sisteme koji mu obezbeĊuju zaštitu ĉak i u uslovima jaĉe socijalne dezorganizacije kao , na primer, u ratu i u koncentracionom logoru, u bolnici . On kaţe da su ljudi sposobni da stvaraju sopstvena ostrvca slobode u moru velike nestabilnosti. ( str. 31). 16

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

koji im se dopadao. Onim danima kada je radio omraţeni šef, njihov krvni pritisak skako bi sa ( 113/77 na 126/81) i mada su te mere i dalje bile u opsegu zdravlja, toliki porast, ukoliko bi se odrţao odreĊeno vreme, mogao bi imati kliniĉki znaĉajne posledice – taĉnije, mogao bi ubrzati poĉetak hipertenizije kod nekoga ko je tome već podleţan. ( str.225) Uvrede Istraţivanja sprovedena u Švedskoj na radnicima na razliĉitim poloţajima u hijerarhiji, i u Velikoj Britaniji na drţavnim sluţbenicima, pokazuju da osobe na niţim poloţajima u nekoj organizaciji imaju ĉetiri puta veće izglede da dobiju kardiovaskularna oboljenja od onih na ĉelnim pozicijama, koji ne moraju da trpe kaprice šefova kao što su oni sami. ( istakao Ţ.K. ) Kod radnika koji imaju utisak da su nepravedno kuĊeni , ili koji imaju šefa nespremnog da sasluša njihove probleme, postoji 30 odsto više oboljenja od koronarnih bolesti nego kod onih koji smatraju da se s njima praviĉno postupa. ( str. 225) . Šefovi u strogoj hijerarhiji skloni su autoritarnosti: oni mnogo slobodnije izraţavaju prezir prema podreĊenima koji prirodno, osećaju zbrku mešavinu neprijateljstva, straha i nesigurnosti.

Danijel Goleman SOCIJALNA INTELIGENCIJA Nova nauka o ljudskim odnosima; Geo poeika; Beograd; 2008; str. 401. U petom delu knjige pod nazivom : Zdravo povezivanje, Goleman se bavi i stresom u oblasti : „ Stres je društven― ( str. 221-235) . On posebnu paţnju poklanja stresu na radnom mestu i odnosu šef – saradnik, kao bitnom izazivaĉu sreĉanih tegoba. Goleman navodi : „ britansku studiju o zdravstvenim radnicima kojima su se svakog drugog dana smenjivala dva naĉelnika, jedan od koga su strahovali i drugi 17

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Uvrede koje mogu biti uobiĉajene kod autoritarnih rukovodilaca, sluţe uĉvršćivanju njihove moći time što kod podreĊenih izazivaju osećanje ranjivosti i beskorisnosti . ( str. 225) ( istakao Ţ.K. )

Opaţanje zlobe Goleman navodi primer ţene koja radeći u jednoj farmaceutskoj kompaniji mu je poslala sledeći e mail: „ Dolazim u liĉne sukobe sa šeficom, koja nije baš preterano fina osoba. Prvi put u karijeri uzdrmano mi je samopouzdanje – a pošto je ona u prijateljskim odnosima sa ljudima na višim poloţajima u kompaniji, imam utisak da nema na koga da se oslonim. Ĉitava situacija me ĉini fiziĉki slabom.“ ( str. 227) Goleman navodi da nije reĉ o subjektivnom osećaju – odnosno da ţena koja mu se obratila, ne uobraţava da izmeĊu njene otrovne šefice i njene telesne bolesti postoji veza. Goleman ovaj primer potvrĊuje nalazima iz jednog istraţivanja u kojima je 6.153 ispitanika izlagalo stresorima u rasponu od malo jake, nepodnošljive buke do sukoba sa podjednako nepodnošljivim osobama. Od svih vrsta stresa, ljudima je daleko najteţe padalo kad se naĊu na meti surove kritike a nemoćni su da išta preduzmu protiv toga. ( str. 228).

Kako se ljudi nose sa uvredama Goleman navodi da : „ U odnosu sa sebi ravnima moguće je odgovoriti na omalovaţavanje, zatraţiti izvinjenje. Ali kada uvreda stigne od nekog ko u rukama drţi svu moć, podreĊeni ( što je moţda mudro) potiskuje ljutnju, i reaguje pomirljivom trpeljivošću. Ali upravo ta pasivnost – kako bi osoba ostala suzdrţana na uvredu – prećutno daje dozvolu nadreĊenom da nastavi u istom pravcu.3 Ljudi koji na vreĊanje odgovaraju ćutanjem doţivljavaju znaĉajne skokove krvnog pritiska. Ako se poniţavajuće poruke nastave neko vreme osoba koja se obuzdava oseća sve veću nemoć, anksioznost i krajnje malodušnost – što sve zajedno, ako potraje duţi period, primetno primorava verovatnoću nastanka kardiovaskularnog oboljenja. ( str.225)

Kao primer izvora stresa Golmeman navodi i ocenjivanje i kao primer navodi prvi razgovor za posao: „ Dok priĉate o talentima i veštinama za koje verujete da vas odreĊuju, dogaĊa se

Sluţbenik u jednoj totalnoj ustanovi u kojoj postoji stroga hijerahija, na predlog svog doktora – interniste je nosio na posao holter i zapisivao vreme susreta sa pojedinim kolegama i šefovima. Ispostavilo se da mu je najveći -pritisak, tokom radnog vremena, bio prilikom susreta sa šefom koji ga je uvek kritikovao.

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

nešto uznemirujuće. Primećujete da osoba koja vodi razgovor reaguje sleĊenim licem, bez osmeha, hladno zapisujući zapaţanje u notes. A onda da bude još gore, poĉinje da vam upućuje kritiĉke primedbe kojima omalovaţava vaše sposobnosti . ( nije ti dobra tabela, imaš slovnu grešku, imaš puno odeljenje...pr. Ţ.K. ) Tako se kidaju ţivci u jednom paklenom merenju socijalnog stresa, kroz sprovoĊenje testa stresa. ( str. 228) .

druţenja van posla pr. Ţ.K. ) Ugroţavanje našeg ugleda u oĉima drugih ima zaĉuĊujuću biološku moć, gotovo podjednako snaţnu kao pretnje po naš opstanak...Na kraju ...ako nas drugi procene kao nepoţeljne, ne samo što moţemo osetiti stid, nego ćemo se osetiti i potpuno odbaĉenim. ( str.228) – ( doţiveti ostrakizam. p.r. Ţ.K. ) Osećaj bepomoćnosti pojačava stres - nivo kortizola ( hormona stresa)

Procena biloškog udara socijalnog stresa

U istraţivanjima nivoa kortizola, pretnje su doţivljene još gore kad osoba nije u mogućnosti da uĉini bilo šta povodom njih. Kad pretnja traje, ma koliko se trudili da je otklonimo nivo kortizola ( hormon stresa) skaĉe još više. Ovde je moguće povući paralelu s problemima osoba koje su se , na primer, našle na meti okrutnih predrasuda. ( str. 229) Rezultati istraţivanja su pokazali da se u situacijama bezliĉnog stresa telo za ĉetrdesetak minuta oporavlja od neizbeţnog skoka kortizona. Ako je uzrok bio negativan socijaln sud, kortizol je 50 % duţe ostao povišen, tako da je mu je povratak na normalu bio potreban sat i više . ( str. 229) .

Istraţivanja nivoa stresa su sproveli Sali Dikerson i Margaret Kemeni : „ smatrajući da ĉinjenica da smo podvrgnuti procenjivanju ( svakodnevne provere uraĊenih izveštaja sa potenciranjem na slovenim greškama, davanje godišnjih ocena bez valjanih kriterijuma – kao što je broj uraĊenih izveštaja i sliĉno.) , zapravo ugroţava naš „socijalni self“ , naĉin na koji sebe vidimo oĉima drugih. Ovaj osećaj naše socijalne vrednosti i poloţaja pa samim tim i sopstvene vrednosti – proizilazi iz nagomilanih informacija koje dobijamao od drugih o tome kako nas oni vide. ( kako verbalnih tako i neverbalnih: kao što je okretanje leĊa govorniku, prekidanje govora, nepozivanje na 19

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

F 43 REAKCIJA NA TEŢAK STRES I POREMEĆAJ PRILAGODJAVANJA

Eksperiment, je takoĊe pokazao, da na povećanje kortizola, utiĉe reakcija na opaţenu zlobu. Socijalni mozak pravi kljuĉnu razliku izmeĊu sluĉajeva i namerne nepravde, i mnogo burnije reaguje kad mu se ona uĉini zlonamernom ( str. 230) . Goleman smatra da ti rezulati mogu da pomognu kliniĉarima koji pokušavaju da razumeju posstraumatski stresni poremećaj ( PTSP) da razreši zagonetke zbog ĉega nesreće sliĉne jaĉine mnogo ĉešće dovode do produţenja patnje ako ĉovek oseća da mu je zlo namerno nanaela druga osoba, a ne nasumiĉno delovanje prirode. ( D. Goleman; 2008; str. 230) .

Ova kategorija se razlikuje od drugih u tome što ukljuĉuje poremećaje koji se identifikuju ne samo po simptomologiji i toku već i na osnovu jednog ili drugog od dva uzroĉna uticaja : 1) izuzetno stresogen ţivotni dogadjaj koji stvara akutnu stresnu situaciju, ili 2) znaĉajna ţivotna promena – koja stvara stalne neprijatnosti i to rezultira u poremećaj prilagodjavanja. Mada manje teţak psihosocijalni stres ( ’’ţivotni dogadjaj’’) moţe pokrenuti poĉetak ili doprineti stvaranju vrlo velikog niza poremećaja klasifikovanih na drugom mestu u ovoj grupi , njihova etiološka vaţnost nije uvek jasna i u svakom sluĉaju naći će se zavisnost od individualno povećane povredljivosti, tj. ţivotni dogadjai nisu neophodni i dovoljni da objasne pojavu i oblik poremećaja. Nasuprot tome, ovde objedinjeni poremećaji smatra se da nastaju uvek kao direktna posledica akutnog teškog stresa ili kontinuirane traume. Strasni dogadjaj ili kontinuirane neprijatne okolnosti su primarni i glavni uzroĉni faktor, te se poremećaj ne bi javio bez njihovih uticaja. 4Poremećaji navedeni u ovoj grupi se mogu, stoga, shvatiti kao loša prilagodljivost na teţak i kontinuirani stres, tako što ovi remete obrambene mehanizme i to stvara probleme i oštećuje socijalno funkcionisanje.

Jedan od vrlo neprijatnih stresora su i iznenaĊenja u vidu ubacivanja drvenih ĉaĉkalica u bravu, koja onemogućavaju ulazak u radni prostor - kancelariju . On je stresan jer je iznenadan a pojedinca ostavlja u poziciji bespomoćnosti da sazna vinovnika. Ostali i ako znaju obiĉno ćute o tome i likuju da je to zasluga pojedinca kome se stavlja ĉaĉkalica. Tako se ţrtva stavlja u poziciju bespomoćnosti jer se ĉitav problem svodi na tehniĉki problem, promene brave. Ne ulazi se u razloge zbog ĉega se to radi. Opravdanje je da se to radi i drugima; ţrtva to ne treba da shvati liĉno.

Peĉeni dulek, jabuka i kruška...

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Piše: Katarina Stojanovic Kostic diplomirani psiholog katarina_sto@yahoo.com

jako dugo radi, a preskace odmor i aktivnosti u kojima doţivljava sopstveno zadovoljstvo.

"Sagoreo" na poslu od stresa?

Logicno je pitanje, koliko dugo ovo moţe da traje.

Cesto ne prepoznamo na vreme da kod nas ili nama bliskih osoba pocinju da se ispoljavaju negativne posledice stresa. Vaţno je znati da je u pitanju proces koji ima svoj pocetak i odvija se u nekoliko faza. Zato cemo govoriti o znakovima koje ih karakterišu, da bismo mogli da reagujemo što je ranije moguce jer se posledice negativno odraţavaju na covekovo funkcionisanje u svim oblastima ţivota.

2. S obzirom na to da je broj problema veliki, pocinje da uocava raskorak izmedu uloţeneog truda i postignuca, što dovod do privih znakova nezadovoljstva. Veoma brzo se prelazi u fazu u kojoj su sve cešci razdraţljivost, anksioznost, nesanica, neuobicajene aritmije, problemi sa koncentracijom, problemi sa organima za varenje. 3. Ukoliko osoba ne reaguje tako što nauci kako da pomogne sebi, kako da odredi prioritete i napravi balans u svom ţivotu uz pomoc njoj bliskih osoba, nastupa faza stagnacije. Cuva energiju kako bi se kompenzovala stres. U isto vreme pocinje da sumnja u svoju sposobnost, kompetentnost, pa se oseca razocarano, iskljuceno iz sredine. Emocionalno je ranjiva i povlaci se da bi izbegla konfliktne situacije. Osoba se udaljava od ljudi, što dalje doprinosi doţivljaju besmislenosti da se bilo šta preduzme. Sve cešce kasni sa izvršavanjem svojih obaveza, odlaţe završavanje zapocetog, a odbija da prihvati nove zadatke, produţava lencarenje i sl. Stanje se komplikuje i pojavom fizickih simptoma u vidu hronicnog umora, glavobolja, opadanja seksualnih ţelja... Ovde je vec jako mala verovatnoca da ce osoba sama da prevazide novonastalo stanje.

Ukoliko se ništa ne preduzme, dolazi do završne i najozbiljnije faze sindroma izgaranja! 1. Prvi pokazatelj da covekovi uobicajeni nacini borbe sa stresom ne daju efekta je pojava preteranog entuzijazma. Osoba se oseca prepuna energije, ima utisak da sve moze da uradi, idealizuje i sebe i svoju okolinu. Tada nekriticno i nerealno ţeli da reši sve postojece probleme. Na ovako nešto okolina uglavnom, ne samo da ne reaguje zabrinutošcu, nego i podrţava. To je radnik, supruţnik, dete, komšija…‖kakvog samo poţeleti moţete‖. Medutim u isto vreme, ova osoba zanemaruje sopstvene potrebe,

4. I sami simptomi mogu predstavljati dodatno opterecenje, pa se ukoliko se ništa ne preduzme kod nje, kao poslednja faza izgaranja, javlja apatija i gubitak ţivotnih interesovalja. Licni resursi u ovoj fazi su iscrpljeni. Osoba je depresivna. Ne postoji 21

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

motivacija da se bilo šta preduzme, kako na poslu tako i u licnom ţivotu. Osoba je cinicna i ravnodušna prema svojoj okolini, ţeli da pobegne kako sa posla tako i od svoje porodice i prijatelja. Smatra da nema pomoci. Ovo se odraţava i na pad imuniteta, pa su sve cešce ozbiljne i dugotrajne posledice infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganuca, posekotine...). Sada joj je vec neophodna veoma ozbiljna strucna pomoc.

primeniti izbegavanje, a za one na koje mozemo- napravicemo plan i preuzeti neku akciju.

Nema smisla da trosimo energiju na nesto sta procenjujemo da ne mozemo da uticemo! Ali se borimo za ono za sta verujemo da ima buducnost. Vazna je i razmena iskustava i razgovor, kako sa strucnjacima koji se bave ovom problematikom, tako i sa svojim prijateljima, kolegama poznanicima jer svi mi znamo i svakodnevno primenjujemo veoma dobre, korisne i svrsishodne strategije. Ipak, ponekad nam ponestane ideja, zablokiramo se u uobicajenom, pa nam treba podsticaj i ideja sa strane, kako bismo svoj repertoar prosirili. Ne treba zanemariti da sam covek moze mnogo toga preduzeti da bi pomogao sebi.

Zato je mnogo svrsishodnije blagovremeno reagovati i pomoci ljudima u najranijim fazama ovog sindroma ili aktivno raditi na prevenciji. Kad ovo kaţemo moţemo da mislimo na organizovane akcije samog društva ili organizacija koje su u svakom slucaju potrebne, medutim, vaţno je znati da svako od nas moţe i treba nešto da prduzme kako bi unapredio kvalitet, kako svog, tako i ţivota ljudi iz njegove okoline.

U svakom slucaju, korisno je podsetiti se i nekoliko saveta:

Da li kod sebe prepoznajete simptome neke od faza izgaranja? Koje?



Da li Vama, Vama bliskoj osobi ili mozda vecini kolega potrebna pomoc u prevazilazenju stresa?



Strategije u borbi sa stresom 

Kada smo govorili o izvorima stresa, receno je da ima onih na koje mozemo delovati i onih koji su izvan nase kontrole. Od toga zavisi i strategija koju cemo koristiti za njihovo uklanjanje ili ublazavanje.



Logicno je da cemo kod ovih za koje procenjujemo da na njih ne mozemo uticati 22

Jeste da ste ovo vec mnogo puta culi, ali nije na odmet ponoviti da su uravnotezena, zdrava ishrana, bavljenje fizickom aktivnoscu i redovni odmori, veoma vazni za redukciju stresa. Takode je, smeh (vicevi, komicni filmovi, sagledavanje situacije na komican nacin uz pomoc kolega i prijatelja) jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa. Nemojte zanemariti sebe, svoje potrebe i zelje. Brinite se o sebi jer to nije luksuz, vec neophodni deo zivota. Opustite se i zabavljajte u svoje slobodno vreme, koje je vazno da razgranicite od radnog. Uz sve ovo, naucite da kontinuirano pratite svoje misli, osecanja, ponasanja i telesne rakcije. Pri tom je bitno upoznati sebe i nauciti sta je to sto mozemo promeniti, a sta ne.

Željko Lj. Krstić 



  

SVITAC, novembar 2013

Pravite sto realnije procene. Redovno planirajte vreme, izdvajajuci prioritetne aktivnosti Kad resavate probleme dobro je usredsrediti se na manje, opipljive zadatke, koje cete i zavrsiti. Svesno obuzdavajte ekstremna osecanja (nemoci i svemoci). Pri tom ne zaboravite da usaglasite vasa ocekivanja, zadatke i uloge. Ne zaboravite da ne mozete sve sami. Okupite oko sebe ljude u koje imate poverenje i sa kojima se mozete dogovarati i o svemu razgovarati. Ovako cete obezbediti medusobnu podrsku i pomoc sa strane. Razmenjujte redovno sa njima iskustva. Veoma je korisno deliti probleme sa drugima koji su imali slicna iskustva. Nemojte se ustrucavati da potrazite strucnu pomoc ako vam je potrebna. I jos nesto sto je vasno istaci je sugestija da smislite vas originalni nacin da sebi pomognete. To je iz razloga sto smo svi razliciti, pa nas razlicite stvari pogadaju, ali i na jedinstven nacin izlazimo na kraj sa njima.

Jeste li razmisljali da naucite jos novih strategija kako da se nosite sa svakodnevnim stresom i obogatite svoj zivot? Ili hocete da prevazidjte njegove negativne posledice, ukoliko vec posustajete u borbi?

Ne ustrucavajte se da potrazite pomoc!

Ipak, bez stresa ne mozemo jer je on u svojoj sustini nesto sto je zdravo i potrebno ljudima. Naravno, prosirivanje pogleda, znanja i iskustava o strategijama suocavanja i prevladavanja su, u svakom slucaju, neophodni, kako njegove posledice ne bi bile stetne i pogubne po nase zdravlje i kvalitet zivota, kada njegov intenzitet postane previsok za nase bice.

Katarina Stojanovic Kostic diplomirani psiholog katarina_sto@yahoo.com

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013 oni mogu da se izbegnu ili da se njihov negativan uticaj eliminiše. Sa druge strane, svako od nas je opet doživeo

Preuzeto iz dnevnog lista: Danas

situaciju koja je bila potencijalno ugrožavajuća i teška, a ipak nije uspela da nas izbaci iz koloseka. Takvih situacija se po pravilu teže prisećamo- prosto, o čemu govoriti kada ne postoji problem! Posledično, ispada da puno

16/06/2010 19:57

TEMA BROJA: REZILIJENTNOST

Veština suočavanja sa životnim nedaćama

znamo o tome kako da popravimo štetu, ali nesrazmerno manje znamo kako da do nje uopste i ne doĎe.

***** Šta je to što nekim ljudima omogućava da nastave da funkcionišu čak i posle veoma stresnih i traumatičnih okolnosti koje ih zadese? U psihološkoj literaturi ova pojava se označava kao rezilijentnost i predstavlja kapacitet osobe se uspešno adaptira na

AUTOR: ANA GVOZDIĆ S vi znamo koliko nas neke životne okolnosti mogu izbaciti iz ravnoteže. Svako od nas, bez sumnje, može da navede više od jedne životne situacije koja mu je, barem na kratko, značajno poremetila svakodnevicu. Kada govorimo o psihološkoj pomoći, najčešće se fokusiramo na one metode koje osobi mogu pomoći da na uspešan način izađe na kraj sa svojim disfunkcijalnim ponašanjem i osećanjima koja se javljaju usled različitih problema življenja.

promene, da odoleva negativnom uticaju stresora i izbegne pojavu značajnih disfunkcija

****** Šta je to što nekim ljudima omogućava da nastave da funkcionišu čak i posle veoma stresnih i traumatičnih okolnosti koje ih zadese? Ovo pitanje je postalo veoma aktuelno sedamdesetih godina meĎu grupom istraživača koji su se bavili faktorima rizika za razvoj različitih poremećaja u populaciji mladih. Ali, umesto da se bave pitanjem šta sve može da krene naopako, oni su se fokusirali na jedan drugi fenomen: činjenicu da mnogi mladi, i pored izloženosti različitim psihološkim faktorima rizika, nastavljaju da se razvijaju bez značajnih poteškoća i postaju zreli, kompetentni i zadovoljni ljudi. Ova pojava se u psihološkoj literaturi označava kao rezilijentnost. Rezilijentnost predstavlja kapacitet osobe se uspešno adaptira na promene, da odoleva negativnom uticaju stresora i izbegne pojavu značajnih disfunkcija. Rezilijentnost je proces u kome osoba mobiliše svoje unutrašnje snage da sačuva ili povrati punu psihološku kompetenciju. To ne znači nepostojanje svesti o problemu, odsustvo bola, neulaganje napora da se problem prevaziĎe. Rezilijentnost upravo predstavlja snagu da se neki problem podnese i da se sa njim izaĎe na kraj. * Rezilijentnost kao proces Rezilijentnost nije karakterna osobina ili crta ličnosti. To nije sposobnost koju neko naprosto ima ili nema. Rezilijentnost je odlika normalnog adaptacionog sistema čoveka i ima aktivnu zaštitnu ulogu. Ona se ogleda u

Onda kada znamo koji su rizici i kakve posledice mogu da izazovu, logično je da tragamo za načinima na koje

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

afektivnoj regulaciji, u povezivanju sa drugima, u racionalnom rešavanju problema i aktivnoj potrazi za

sredini kod deteta stvara osećaj sigurnosti. Time mu se šalje poruka da je vredno i voljeno kao i da je svet

sredstvima zaštite. To je složen proces koji obuhvata kognitivno razumevanje situacije, emocionalni stav prema dogaĎaju i veštinu upotrebe svrsishodne akcije. Iako se svi raĎamo sa odreĎenim potencijalom za

sigurno mesto u kome je moguće ostvariti dobrobit. Uzrastu primereno prepuštanje odgovornosti i uključivanje u porodične odluke kod deteta razvija uverenje o sopstvenoj kompetenciji i mogućnosti da utiče

odupiranje ugrožavajućim pojavama, ne može se reći da je rezilijentnost uroĎena sposobnost. To je veoma dinamičan sistem, koji je u stalnoj promeni pod uticajem individualnog iskustva i korišćenja uroĎenih potencijala.

na stvari koje mu se dogaĎaju. Sa druge strane, nestabilnost porodičnih odnosa raĎa nesigurnost. Hladna porodična sredina, zlostavljanje ili zanemarivanje, dete stavljaju u kontekst bespomoćnosti i raĎaju sliku o

Osoba koja je u jednom trenutku pokazala zavidan stepen rezilijentnosti, može se potpuno izgubiti pod naletom nekih drugih okolnosti na koje nije toliko imuna. Rezilijentnost je stalni proces prilagoĎavanja

sopstvenoj inferiornosti, kao i uverenje da se stvari ne mogu kontrolisati i da je svet neprijateljsko mesto. Iznenadne promene, nesrećne okolnosti i traumatična iskustva u velikoj meri stavljaju na probu čak i veoma uspešno razvijene kapacitete ličnosti. U tom smislu je

novonastalim uslovim koji se sastoji u sticanju sve veće i šire kompetencije za reagovanje na stres. Ova sposobnost se uči, vežba i razvija.

svaka situacija u kojoj se rezilijentnost koristi kao adaptivni kapacitet u isto vreme i izazov za opstanak i dalji razvoj tog kapaciteta.

****** Rezilijentnost je stalni proces prilagođavanja

******

novonastalim uslovim koji se sastoji u sticanju sve veće i šire kompetencije za reagovanje na stres. U značajnoj je sprezi sa opštim razvojnim procesima, odnosima sa značajnim

Svaka etapa razvoja predstavlja novi izazov za sticanje kompetencije rezilijentnosti. U zavisnosti od uspešnosti savladavanja razvojnih prepreka, jedinka biva ohrabrena ili obeshrabrena u svom daljem razvoju ove

drugima i specifičnim životnim okolnostima osobe.

sposobnosti. S obzirom da su rane godine kritične za uspostavljanje bazičnih sposobnosti, rezilijentnost se takođe u tom periodu postavlja na svoje osnove.

****** * Preduslovi kapaciteta za rezilijenciju Rezilijentnost je u značajnoj sprezi sa opštim razvojnim

*****

procesima i ispunjavanjem razvojnih zadataka tokom života. Postoje mnogi razvojni modeli koji razvoj posmatraju iz različitih uglova, ali ono što im je zajedničko jeste ukazivanje na sukcesivno i postepeno

* Karakteristike rezilijentnih osoba >>> Optimizam

sticanje odreĎenih kompetencija. Svaki stadijum razvoja iz koje god teorije da dolazi, ima svoje specifične izazove koje jedinka treba da savlada. Svaka etapa razvoja predstavlja novi izazov za sticanje kompetencije

Rezilijentne osobe su sklone da veruju u dobar ishod. One naglašavaju pozitivne aspekte dogaĎaja i imaju tendenciju da sve što im se dešava, bilo da je dobro ili loše, posmatraju iz perspektive korisnog iskustva, a time i da naĎu smisao u svakoj situaciji u kojoj se zadese. Optimizam opstaje na uverenju da je moguće uticati na dogaĎaje i biti kreator, a ne samo pasivno trpeti.

rezilijentnosti. U zavisnosti od uspešnosti savladavanja razvojnih prepreka, jedinka biva ohrabrena ili obeshrabrena u svom daljem razvoju ove sposobnosti. S obzirom da su rane godine kritične za uspostavljanje

Optimistične osobe imaju snažnu orijentaciju ka budućnosti i usmerenost ciljevima koji su realni i ostvarivi, iako mogu biti ambiciozni i zahtevni. Oni imaju sposobnost da sagledaju širu perspektivu i da teškoće

bazičnih sposobnosti, rezilijentnost se takoĎe u tom periodu postavlja na svoje osnove. Odnosi sa drugima, a naročito sa roditeljskim figurama, u ranom detinjstvu su od velikog značaja za adekvatan razvoj rezilijentnosti. Odrastanje u toploj i podržavajućoj

posmatraju kao šansu. Optimistične osobe se drže uverenja da uvek postoji više mogućnosti za rešenje

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

nekog problema i ne osećaju se pritisnute nametnutim nužnostima.

druge strane, veliki broj kriznih i veoma ugrožavajućih životnih prekretnica se tiče upravo odnosa sa značajnim drugima kao što su roditelji, deca, bračni partner, poslovni saradnici itd. Osobe koje imaju razvijene socijalne veštine kao što su aktivno slušanje, asertivni govor, sposobnost empatije, imaju veću šansu da razreše

>>> Samopoštovanje Odnosi se na opažanje i procenu sopstvene vrednosti. Slika koju osoba ima o sebi je povezana sa kapacitetom za rezilijenciju. Samopoštovanje osobu podstiče da se fokusira na sopstvene prednosti i kvalitete, a redukuje oštri kriticizam i umesto njega koristi konstruktivnu

konfliktne situacije na način koji će biti podjednako zadovoljavajuć kako za njih, tako i za osobe do kojih im je stalo i da time prekinu neprijatno trpljenje.

kritiku koja vodi razvoju kapaciteta. Time osoba povećava svoj repertoar kompetencija i šansu da izaĎe na kraj sa najrazličitijim nedaćama. Samopoštovanje koje podstiče rezilijentnost se ne oslanja na grandioznu sliku o

Svaki psihološki problem nezaobilazno je i emocionalni problem. Ljudi doživljavaju nešto kao problem tek onda

sebi koja nije utemeljena u realnosti, već na prihvatanje sebe kao kompleksne i celovite ličnosti od koje se očekuju kako uspesi tako i greške. Samoprihvatanje nije isto što i neutemeljeno veličanje sopstvenih zasluga i

kad ga opažaju kao važno.Važne stvari su uvek emocionalno obojene a u emocijama koje doživljavamo krije se i veliki deo odgovora kako to da rešimo. Nije uvek lako prepoznati i na pravi način identifikovati

ličnosti već sagledavanje objektivnih mogućnosti koje, kolike god bile, uvek mogu da posluže nekom dobrom cilju. Uverenje da uvek možemo da ostvarimo visok stepen kompetencije u ma kojoj oblasti dovodi do

sopstvene emocionalne reakcije.Naročito onda kada su emocije negativne ili izmešane, ljudi nastoje da ih izbegnu i time spreče nelagodnost i patnju koju one proizvode. Ali ono što ne prepoznamo ne možemo ni da

nerealističnih očekivanja od sebe samih i stvaranja grandiozne slike o sebi ili pak dubokog razočarenja, a time i onemogućava uspostavljanje zdravih osnova samopoštovanja.

kontrolišemo i promenimo.Rezilijentnost kod emocionalno osvešćenijh ljudi je znatno veća nego kod onih koji su to u manjoj meri. Ono što bi decu trebalo učiti od početka jeste da su sve emocije dozvoljene i

>>> Emocionalna svesnost

prihvatljive.Iako su neke emocije, kao na primer bes, neprijatne i destruktivne, pogrešno bi bilo zabranjivati ih ili ih kažnjavati. Ako zabranimo bes,propustili smo šansu da ga obuzdamo, iskontrolišemo i preusmerimo.

****** Rezilijentne osobe su sklone optimizmu, imaju tendenciju da sve što im se dešava posmatraju iz perspektive korisnog iskustva, fokusiraju se na sopstvene prednosti i kvalitete, koriste

Negativne emocije su upravo ono što preovladava u stresnim i traumatičnim iskustvima. Da bismo se sa njima na produktivan način nosili, prvi korak je da ih prepoznamo. Tek kada znamo sa čime raspolažemo,

konstruktivnu kritiku, razvijaju bliske veze sa drugima, imaju razvijene socijalne veštine i svesni su svojih emocija.

možemo odabrati pravi put razrešenja.

******

Fleksibilnost sa kojom pristupamo rešavanju problema je ključna za verovatnoću zadovoljavajućeg ishoda. Ovaj korak pokazuje

>>> Socijalne veštine

kreativne snage osobe koja pristupa rešavanju. Istina je da najčešće ne postoji jedan jedini najbolji pristup problemu. Jedini siguran način da se uverimo u ispravnost svoje odluke jeste

Odnosi sa drugima nisu samo faktor razvoja rezilijentnosti, već su često i situacije koje rezilijentnost stavljaju na probu. Sigurna baza i prihvatajuća sredina važne su za razvoj osećaja sigurnosti i poverenja u druge. Osobe koje su u stanju darazvijaju bliske

da je primenimo.

******

emocionalne veze sa drugima obezbeĎuju sebi pomoćne ego snage na koje će moći da računaju u stanjima životnih kriza. Osobe koje imaju odnos meĎusobnog prihvatanja i razumevanja sa drugima, umeju da traže i da prihvate pomoć u pravom trenutku i na pravi način.Sa

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

* Rešavanje problema Jedna od najbitnijih zajedničkih karakteristika rezilijentnih

instrumentima za odbranu od životnih nedaća, bitno je da budemo u centru zbivanja. To, po pravilu, nije lak

ljudi je veština rešavanja problema. Ona predstavlja šematizovani, naizgled prost sistem koraka u rešavanju bilo kog problema. On se može predstaviti kroz četiri tačke:

posao. TuĎa iskustva mogu da nam budu korisna, ali i da nas odvedu u pogrešnom smeru. Razvoj rezilijentnosti jetesno povezan sa razvojem ličnosti u celini, pa je kao i razvoj ličnosti, duboko individualan. Ono što možemo da dobijemo od iskustava drugih ljudi jeste gomila nerazvrstanih informacija u kojima sami moramo da pronaĎemo nešto za sebe, da prepoznamo ono što je univerzalno i što nas čini sličnim drugima, kao i ono što

* Identifikacija problema: Iako se može učiniti kao vrlo očigledan, problem nije uvek na površini niti je njegova suština uvek potpuno jasna. Bićemo sigurni da smo identifikovali problem onda kad uspemo jasno da ga definišemo, opišemo svoje kognitivne i emocionalne

kod nas nikada ne bi radilo i ostaje potpuno lično. Nekada lični kapaciteti nisu dovoljno razvijeni za veličinu problema kojim smo zatečeni. Krizne intervencije, kratke psihoterapije u stanjima akutnih životnih potresa, onda

doživljaje koje imamo u vezi sa njim, predočimo precizno cilj koji imamo i prepreku koja nam stoji na putu ostvarenja cilja.

kada problem prevazilazi trenutne lične kapacitete za razrešenje, mogu pomoći da se izgrade adekvatni mehanizmi rezilijentnosti i ne sklizne u hroničnu bespomoćnost.

* Produkcija mogućih rešenja:Fleksibilnost sa kojom pristupamo rešavanju problema je ključna za verovatnoću zadovoljavajućeg ishoda. Ovaj korak pokazuje kreativne snage osobe koja pristupa rešavanju. Iako u ovom koraku akcenat nije na vrednovanju i procenjivanju, već na nesputanom produkovanju većeg broja ideja, ovde se ujedno najbolje vidi i sklonost ka skučenom mišljenju i autocenzuri. Što smo više rigidni, anksiozni i nesigurni, to nam je spisak predloženih rešenja kraći, a time smo i dalje od pravog izbora rešenja. * Evaluacija rešenja i odabir: Istina je da najčešće ne postoji jedan jedini najbolji pristup problemu. Ono što možemo da uradimo je da razmislimo šta nam se čini kao najbolji pogodak, uzimajući u obzir sve elemente problema koje smo razložili u prvom koraku. * Procena ishoda: Jedini siguran način da se uverimo u ispravnost svoje odluke jeste da je primenimo. Tada možemo da proverimo da li rešenje ‘radi’ preko procene ishoda. Ukoliko smo nezadovoljni rešenjem, po svoj prilici nam je neka mogućnost promakla već na drugom koraku.U tom slučaju nazad na korak 2! Često se sistem odlučivanja ne odvija u ovako očiglednom šematizovanom nizu. Ljudi kojima ovo ide od ruke to rade spontano, bez mnogo svesti o svim koracima koje sprovode. Oni su ovu veštinu automatizovali i tako uklopili u svoj sistem razmišljanja da je više i ni ne primećuju.

Ovaj broj posvećujem bratu Saši Krstiću kome je 14.11. rođendan.

* Unapređivanje sposobnosti rezilijentnosti Odolevanje negativnim posledicamastresogenih dogaĎaja nije nešto što se jednostavno desi. Da bismo se opremili

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

U naše vreme mnogo se priĉa o stresu koji je povezan s administrativnim ili dispeĉerskim poslom, zagaĊivanjem okoline, odlaskom u penziju, fiziĉkim naprezanjem, porodiĉnim problemima ili smrću roĊaka. Reĉ ―stres‖, isto kao ―uspeh‖, ―neuspeh‖ i ―sreća‖, ima razliĉito znaĉenje za razliĉite ljude. Pod ovim pojmom se podrazumevaju: umor, bol, strah, neophodnost koncentrisanja, nepoštovanje javne osude, gubitak krvi ili ĉak neoĉekivani ogromni uspeh koji vodi do rušenja celokupnog naĉina ţivota. Biznismen koji oseća stalni pritisak od strane klijenata i sluţbenika; dispeĉer aerodroma koji zna da minut smanjene paţnje znaĉi stotine poginulih ljudi; sportista koji uţasno mnogo ţudi za pobedom; muţ koji bespomoćno gleda kako njegova ţena polako i muĉno umire od raka – svi oni osećaju stres. Njihovi problemi su potpuno razliĉiti, ali su medicinska ispitivanja pokazala da organizam stereotipno reaguje istim biohemijskim promenama ĉija je svrha da izaĊu na kraj s potrebama koje su se pojavile u ljudskom sistemu.

Stres: Sindrom hroniĉnog umora "Kakav stres!‖ – kaţemo kada osećamo da smo uznemireni, zabrinuti, opterećeni mnogim problemima. Ali pored veoma izraţenog stresa postoji i hroniĉan stres, koji moţe da bude u vezi sa stalnim problemima koji se postepeno gomilaju. Budući da hroniĉan stres postepeno raste, malo pomalo, moguće ga je i ne primetiti – pomisliš: ―Danas mi je malo gore nego juĉe, ne treba da se brinem‖. Ali zbog ovoga stres neće biti manje opasan, ĉak naprotiv. Najĉešće je hroniĉan stres povezan s problemima koje je osobi veoma teško da reši, s teškom situacijom u porodici, na poslu, s bolešću. U njih spadaju i unutrašnji konflikti, kada odreĊena situacija istovremeno ima i dobrih i loših strana, koje se isto ţele, npr. ne sviĊa mu se posao, ali mu je potreban novac; muţ kojeg ţena ne voli, ali ne moţe bez njega itd. Sledeća opasnost je u tome da se ĉesto trudimo da ne priznamo da ovi problemi postoje; radi mehanizam odricanja: ako jedanput ne moţe da reši problem, osoba moţe da se pretvara da problem jednostavno ne postoji. Potisnut iz svesti problem, meĊutim, nigde ne nestaje, već se ispoljava u oblicima koji nisu pod kontrolom svesti: u snovima, mašti i priliĉno neprijatnim psihosomatskim simptomima.

Hroniĉni stres obiĉno nastaje na dva naĉina: bilo kao posledica nagle stresne situacije, bilo kao rezultat uticaja na prvi pogled nevaţnih, ali brojnih i dugotrajnih neprijatnih faktora (a ĉesto su to razliĉite i najneobiĉnije kombinacije svega gore navedenog). 28

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

- Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Osnovna karakteristika sindroma hroniĉnog umora je hroniĉno zamaranje, koje ima stalni karakter. Glavna razlika izmeĊu hroniĉnog i obiĉnog umora je u odsustvu teţnje za njegovim potpunim nestankom nakon dugog odmora. Nije retkost da nakon dugog odmora bolesnik ima utisak da je potpuno ozdravio, ali već tokom prve nedelje nakon povratka uobiĉajenom ţivotu simptomi bolesti se vraćaju.

- Seksualni poremećaji - Bolesti zuba i desni - Ĉirevi na ţelucu Osim toga ustanovljeno je da je 90 odsto svih zdravstvenih tegoba u ovoj ili onoj meri povezano sa stresom! Skriveni signali vašeg stresa:

Ukoliko epizodiĉni stres ĉesto prolazi nezapaţeno, onda se hroniĉni stres i preterano razdraţen vegetativni nervni sistem ispoljavaju odreĊenim fiziĉkim simptomima. Prvi simptomi su relativno bezazleni, npr. hroniĉne glavobolje i povećana sklonost prehladama. MeĊutim, ako je situacija, koja pogoduje hroniĉnom stresu, i dalje ista, mogu da se pojave i još ozbiljniji problemi sa zdravljem.

1. Glavobolja vikendom ili tokom odmora - naglo smanjenje nivoa stresa van radnog procesa moţe da isprovocira glavobolju. 2. Bruksizam (škrgutanje ili stiskanje zuba) – ljudi snaţno stiskaju zube kad su pod stresom. To moţe dovesti ne samo do bola u vilici, već i do pojaĉanog stanjivanja zuba. Noću, tokom spavanja i zbog nemogućnosti svesne kontrole, proces je aktivniji i dolazi do bruksizma – škrguta zuba.

U najozbiljnije posledice hroniĉnog stresa spadaju:

3. Noćni košmari – tokom noći naši snovi imaju tendenciju da se postepeno poboljšavaju, tako da ujutru obiĉno ustajemo bolje raspoloţeni, nego pre spavanja. Zbog stresa se ĉešće bude noću, prekidajući svoje spavanje i provocirajući košmare koji se ponavljaju.

- Depresija - Dijabetes - Opadanje kose - Srĉana oboljenja - Hipertireoza

4. Krvarenje desni – stres povećava rizik od pojave oboljenja periodontitisa. Visok nivo kortizola

- Gojaznost 29

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

(hormona stresa) uništava imunitet i omogućava bakterijama u ustima da se neometano razmnoţavaju.

se sobom – odmarati se, raditi fiziĉke veţbe, baviti se meditacijom. U nekim sluĉajevima stres dostiţe takve razmere da dovodi do razvoja ozbiljnih oboljenja i potrebna je pomoć lekara i leĉenje (npr. travama ili lekovima). Ukoliko ne moţete da se oslobodite osećaja uznemirenosti ili primećujete simptome depresije, osećate nezadovoljstvo ili razoĉaranje svojim ponašanjem ili ponašanjem bliţnjih, ili jednostavno osećate potrebu za profesionalnim savetom, obratite se lekaru.

5. Mitiseri – stres pojaĉava upalne procese, što dovodi do pojave osipa. 6. Svrab koţe – nedavno je istraţivanje japanskih nauĉnika, koje je raĊeno na više od 2000 ljudi, pokazalo da su ljudi koji su patili od hroniĉnog svraba bili dva puta više podloţniji stresu. Pored toga što sam svrab moţe da isprovocira stres, prema mišljenju struĉnjaka veoma je verovatno da osećaji uznemirenosti i napetosti pojaĉavaju uzroke koji se nalaze u osnovi takvih bolesti koţe kao što su: dermatitis, ekcemi, psorijaza.

U svakom slucaju, ne treba da dozvolite da stres šteti vašem zdravlju. Blagovremeno obraćanje za pomoć pomoći će vam da se brzo vratite zdravom, srećnom ţivotu.

7. Jaĉanje alergijskih reakcija – hormoni stresa stimulišu proizvodnju imunoglobulina grupe E, koji sa svoje strane provocira alergijske reakcije. 8. Bolovi u stomaku – uznemirenost i stres mogu da izazivaju bolove u ţelucu, crevima, a takoĊe i u drugim delovima tela – glavi, leĊima, a mogu i da provociraju nesanicu. Šta da se radi sa stresom? Za poĉetak da shvatite uzrok koji ga izaziva i po mogućnosti da ga otklonite. Istovremeno struĉnjaci savetuju da optimizujete svoj raspored dana i da koristite pomoć i podršku porodice i prijatelja. Vaţno je i baviti

Terasa na kojoj je propao pod. 30

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

KURDI Kurdi su već decenijama planetarno interesantni, ne zbog priliĉne ravnopravnosti koju već dugo u njihovom društvu uţivaju ţene i muškarci, niti zbog knjiţevnosti (bogate basnama i poezijom, pisane raznim dijalektima njihovog zapadnoiranskog jezika, od kojih je glavni dijalekt kurumandţi, blizak persijskom, s uticajima turskog i arapskog), niti zbog nomadskog stoĉarstva(ovce, koze), ratarstva (kururuz, pirinaĉ, voće, duhan, pamuk) i zanata (zlatarstvo, rezbarenjedrva, ćilimarstvo) kojima se taj narod bavi.

Kurdi su tako vjerovatno najbrojniji narod (oko 25 miliona) bez drţave, koji sopstvenu drţavu nikad nisu imali, ali su uvjereni da im je ona oduvijek bila blizu, a stalno izmicala. Kurdistan (na ţalost Kurda, samo geografski a ne i drţavnopolitiĉki termin) je brdsko podruĉje istoĉne Turske, sjevernog Iraka, sjeveroistoĉne Sirije, sjeverozapadnog Irana. Vaţniji gradovi su Dijarbakir, Bitlis, Van, Urfa, Mardin i Sirt u Turskoj, pa Irbil (Arbil), Kirkuk, Salahudin, Sulejmanija, Mosul i Zako u Iraku, te Kermanšah i Sanandadţ u Iranu. Unutar tog podruĉja j e jezero Van u Turskoj, te zapadne i juţne obale jezera Rezajeh u Iranu. U Turskoj ima 13 miliona Kurda, u Iranu šest miliona, u Iraku ĉetiri miliona i u Siriju oko milion. Broj Kurda se utrostruĉio u tri i po decenije (kao i stanovništvo većine zemalja u kojima ţive). Najveća koncentracija Kurda je sa obe strane sjevernog dijela iransko-iraĉke granice, te u jugoistoĉnoj Turskoj, a oni su visok procenat stanovništva i na nešto širem prostoru - na zapad dublje prema unutrašnjosti Anadolije, na sjevernom kraju sirijsko-iraĉke granice, duţ skoro cele sirijsko-turske granice (u obe zemlje), te na tromeĊi Gruzije, Jermenije i Turske (u sve tri zemlje). U manjem procentu, Kurdi ţive i drugde, u Jermeniji, te u pograniĉnom dielu Azerbejdţana prema Jermeniji (ukljuĉujući i celi Nahiĉevan), Zajednice Kurda ţive i u Libanu, ĉak i Avganistanu

Kurdski gerilci u vojnoj opremi. Taj buntovni, gorski narod, koji se razvio iz starih iranskih i medijskih plemena, i ĉiji pripadnicijoš danas ţive u zemljanim i kamenim kućama, i natapaju zemlju u dolinama rijeka, atraktivan je u globalnim medijskim razmjerima zbog nesrećne sudbine - ţivljenja na granici ĉetiri autoritarne drţave u, moţda, najosjetljivijoj regiji na planeti, velikih unutrašnjih dioba, ali i trajnog nemirenja sa tuĊinskom vlašću, što dodatno destabiliše cijelo podruĉje, zadajući supersilama dodatnu glavobolju, ali i mogućnosti višestruke manipulacije. 31

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Kurdski pobunjenici poĉeli su 8. maja da se povlaĉe iz Turske u upori šta u severnom Iraku, a to je prvi vidljivi znak da bi krhki razgovori koji se vode već mesecima izmedju turskih vlasti i PKK mogli da dovedu do okonĉanja gerilskog rata u kojem je poginulo 45.000 ljudi.

Iz sedmog vijeka, otkad se Kurdi i pominju pod sadašnjim imenom, datira njihov ep o borbi sa Arapima, pisan aramejskim slovima. Arapi su pokorili i islamizirali Kurde (najveći dio su suniti, a manjina šiiti, meĊu kojima ima i zejdina, najumjerenije i najmalobrojnije od tri glavne šiitske škole, ĉijih pripadnika ima i u juţnoarabijskom Jemenu.

Kurdi prekinuli Turske

povlaĉenje

Pobunjeni Kurdi su saopstili da neće odustati od obećanja da će se povući nakon š to su dobili naredbu od svog vodje Abdulaha Odţalana koji je u turskom zatvoru, a koji je u martu iz zatvora pozvao na istorijski prekid borbi, posle nekoliko meseci tajnih mirovnih razgovora s turskim služ bama bezbednosti.

Blic | 09. 09. 2013. - 09:55h | Foto: AP Kurdski gerilci prekinuli su povlaĉenje sa teritorije Turske, koja prema njihovim reĉima, nije preduzela dogovorene mere u okviru mirovnog procesa.

Gerilci pod okriljem Kurdistanske radniĉke partije (PKK) zapoĉeli su povlaĉenje iz Turske u Irak ranije ove godine, ali je rukovodilac politiĉkog krila kurdskih pobunjenika Dţemil Bajik ocenio da turska vlada nije ispunila svoj deo nagodbe, prenela je agencija Rojters. Povlaĉenje gerilaca PKK trebalo je da bude kljuĉni element za okonĉanje kurdskog pobunjenitva u Turskoj, koja je ranije saoptila da "š nema znakova povlaĉenja".

PKK je u martu obelodanio dogovor o okonĉanju konflikta u kome je ubijeno na desetine hiljada ljudi. PredviĊeno je postepeno povlaĉenje PKK sa turske teritorije u autonomni kurdski region na severu Iraka.

Najĉuvaniji i najpoznatiji zatvorenik na svetu: A. Odţalan voĊa Kurda u Turskoj.

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Meša Selimović: TvrĊava [Izabrani citati]

***

Postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije se nekako mogu izljeĉiti, od treće nikako. Vlast je i najteţi porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao ĉarobni kamen, jer pribavlja moć... Ĉovjeka na vlasti podstiĉu kukavice, bodre laskavci, podrţavaju lupeţi, i njegova predstava o sebi uvek je ljepša nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna, i ljudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni ubrzo izgube razbor, i niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vjeĉne zakone, vjeĉna naĉela, vjeĉno ustrojstvo, i veţući vlast uz boga, uĉvršćuju svoju moć. I niko ih ne bi oborio, da ne postaju smetnja i prijetnja drugim moćnicima. Ruše ih uvijek na isti naĉin, objašnjavajući to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici, i izdajom prema vladaru, a nikome to ni na um ne pada. I nikoga to nije urazumilo, svi srljaju na vlast, kao noćni leptiri na plamen svijeće.

Šta sve neće udariti na ĉovjeka? *** Ja sam mali ĉovjek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih što se usuĊujem da mislim. Ja, ludi vrabac, pošao sam jastrebu u pohode. Jedva sam izvukao ţivu glavu. *** Mogu da mislim šta god hoću, uĉiniti ne mogu ništa. U današnjem svijetu ostaju nam samo dvije mogućnosti, prilagoĊavanje ili vlastita ţrtva. Boriti se ne moţeš, kad bi i htio, onemogućiće te na prvom koraku, pri prvoj rijeĉi, i to je samoubistvo, bez dejstva, bez smisla, bez imena i uspomena. Nemaš mogućnosti da kaţes ono što ti je na srcu, pa da poslije i stradaš! Premlatiće te da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje.

***

Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema. Zaboga, ljudi, zar me ne vidite? — kaţem. Zar me ne ĉujete? — kaţem... Ja sam ţiv, ja hodam, ja znam šta traţim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretući, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zašto su napravili avet od mene, zašto mi oduzimaju mogućnost da se borim?

Njega nije trebalo ni lomiti, on se savija prije dodira. Sliĉan je vodi, nema svoga oblika, prilagoĊava se sudu u koji ga naspu. Ništa mu nije gadno ako mu je korisno. *** Boj se ovna, boj se govna, a kad ću ţivjeti? ***

*** Jedno je znati šta je pametno, a sasvim drugo i uĉiniti to što je pametno.

Hoću da budem ĉovjek, borite se sa mnom ljudski. 33

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013

Autor slike : Katarina Ţ. Krstić

Željko Lj. Krstić

SVITAC, novembar 2013