2013
SVITAC
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
SVITAC - onlajn bilten
Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84,
oktobar 2013.
14.ooo Valjevo, Srbija.
broj 2.
Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Fotografije: Katarina Krstić
Naslovna strana: Olja Ivanjicki
Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi su ljudi koji su razvili specijalnu veštinu nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i usmeno izgovorenih laži.“ Barbara Pizz.
Sadrţaj: UVODNIK
AKTUELNO: TUŢILAĈKA ISTRAGA
Govor nečijeg tela ( neverbalna komunikacija ) je u svakodnevnom ţivotu od velikog značaja. Naučnici su se sloţili da su neverbalni gestovi od većeg značaja, u odnosu na verbalne. To su izgleda nabolje shvatili političari, koji imaju potrebu da ubeĎuju glasačko telo, u ispravnost svoje politike. Oni se tome uče. Ali, mi obični graĎani u svakodnevnom ţivotu, takoĎe smo zaintersovani šta ko misli o nama. Jer da bi
IZ PROŠLOSTI : SOLUNSKI FRONT TEMA BROJA : KVALITATIVNO MOTRENJE ZNAKOVI I ZNAĈENJA DEFINTIVNI VODIĈ KROZ GOVOR TELA. / DRUZI.
1
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
ste to saznali, trebalo bi uočiti kako se neko ponaša prema vama a posle tek šta govori. Poznati su slatkorečivi ljudi, koji vas mogu , rečima umočenim u med i uvrediti. Tako recimo, ako vam neko okrene leĎa, čim vas ugleda to je pouzdan znak da vas ne „ gotivi“, ili se ne slaţe sa vama. Ne treba , naravno, u svakoj situaciji biti paranoičan. Ali tu su bitni refleksi. Odnosno ko prvi ugleda koga. U tome su ţene neprikosnovene. One zbog većih beonjača , imaju naročito dara za neverbalnu komunikaciju i znake, putem šminkanja, oblačenja... Ljudi često ne vode računa o svojim pokretima. Odnosno ne vide sebe u svim situacijama kako izgledaju, koje pokrete rukama ili prstima čine. U svakodnevnom ţivotu, rukovanje je bitan neverbalni znak. Nekada se znalo ko prvi pruţa ruku. Obično muškarac ţeni ili starija osoba mlaĎoj. Ne biva da mlaĎi, recimo pruţe prvi ruku starijem. Sem miroljubivih pruţanja ruku, rukohvat se moţe koristiti kao demonstracija moći. Dakle, ne treba misliti da je svako rukovanje prijateljsko. Postoji u svetu makar desetak načina rukovanja , koji su neprijateljski: kidalica, mrtva riba... Vaţni neverabli znakovi su i načini odevanja. U našem srpskom narodu, postoji izreka: „ Odelo ne čini čoveka, ali ga čini čovekom“. Ona jasno govori šta znači oblačenje. Pa i kada očekujemo gosta, mi mu preko odela dajemo do znanja koliko ga cenimo. O potrebi da se na posao ide čist, uredan ne treba ni govoriti. Preko oblačenja pojedinac šalje poruku, o sebi ali i poštuje ustanovu u kojoj radi. U poslovnom svetu neverbalna komunikacija je veoma bitna. Kako će neko izgledati na prvom predstavljanju, takoĎe. Oni koji dugo rade u nekoj ustanovi ili preduzeću, tačno znaju gde treba da sednu na sastancima. Raspored sedenja govori o odnosima u kolektivu. Kod nas rukovodioci su napravili svoje fotelje izdignutije. Tako
da kada saradnici sednu oni se i bukvalni nalaze ispod šefa. Oni koji su na sastanku blizu šefa su lojalni, dok oni koji su udaljeni su u nekom otporu....TakoĎe nečija kancelarija ili ordinacija je najboljie ogledalo onoga ko je koristi. Smatra se da oni koji, recimo drţe cveće u svojoj kancelariji su miroljubiviji i topliji.Oni koji ne drţe cveće u kancelariji, okrenuti su njima bitnijim stvarima – napredovanju u karijeri. Naravno, postoje kancelarije u kojima se nema uslova za drţanje cveća. Osim teme broja koja je posvećena NEVERBALNOJ KOMUNIKACIJI, u oktobarskom SVITCU, smo se bavili aktuelnom temo u srpskom pravosuĎu. Naime od 01. oktobra 2013. u voĎenju krivičnog postupka, drţavni tuţioci dobijaju bitnu ulogu. Naime ukida se dosadašnja praksa u kojoj je istragu vodio istraţni sudija. Od 1.10. to će raditi drţavni tuţioci. Pored mnogih novina, nazire sa da će profesija detektiva dobiti na značaju. Iz prošlosti izdvajamo godišnjicu SOLUNSKOG FRONTA, koja se u protekom mesecu u Srbiji, gotovo prećutla. Mladi su, kako beleţe mediji totalno poblesavili. Pogotovu u Novom Sadu gde su se u septembru desila prebijanja dve odrasle muške sobe od strane čopora maloletnika. Novine se pune senzacijama. Svi pokušavaju da naĎu odgovor, šta to mladi hoće da saopšte preko agresivnosti. Svi pričaju. Niko ne pita mlade što se tako ponašaju i šta ţele. Umesto toga razni stručnjaci i eksperti se nadgorvonjavaju, o Gavrilu Principu. U kontekstu jugoslovenstva, veli profesor sociologije politike Kuljić Todor, Princip je bio heroj. Neverbalna komunikacija je bitna i u psihijatriji. Poznata je scena u kojoj je majka došla da poseti sina smeštenog u bolnicu zbog lečenja. Ona je odglumila da mu se obradovala, jer mu se lepo nasmejala. Sin je poverovao u to i stavio joj ruku na rame. Ona se trgla i sklonila mu ruku ..... 2
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
činjenice koje idu u prilog okrivljenom. Iza tuţioca stoji čitava mašinerija drţave, a iza okrivljenog je u većini slučajeva samo jedan branilac.“
AKTUELNO: NOVA TUŢILAĈKA ISTRAGA U svom sudovima za sva krivična dela od 01. oktobra 2013 g. u Srbiji će se primenjivati novi Zakon o krivičnom postupku- ZKP-u : Advokatske komore se pripremaju kroz niz svakodnevnih seminara , za direktno i unakrsno ispitivanje svedoka na glavnom pretresu. Ujedno i sami advokati su najglasniji u kritici novog ZKP-a. O tome u tekstu „ Odbrani se podmeće kukavičije jaje“, ( Politika; 19.09.2013. ) advokat Alksandar Popović je podsetio da odbrani nisu data neka naročita prava u novoj TUŢILAČKOJ ISTRAZI: - Za sve sve što nam bude potebno od istrumenata u postupku – moraćemo da se borimo. Odbrani se podmeće kukvičije jaje i pravi se privid jednakosti dokaznog oruţja. Postavlja se čak i pitanje narušavanja pretpostavke nevinosti u istrazi jer je uvedena obaveza odbrane da pribavlja dokaze javnom tuţilaštvu. Tuţilac pokreće istragu i u potpunosti raspolaţe istragom. Protiv njegove naredbe o pokretanju istrage ne postoji pravo na ţalbu niti pravo na bilo koji pravni lek, a za donošenje te naredbe dovoljne su i indicije. MeĎutim za podizanje optuţnice traţi se opravdanja sumnja i tu je šansa za odbranu, pa je odgovor na optuţnicu jedini efikasan lek koji odbrana moţe da upotrebi- rekao je Popović. On je takoĎe u istom tekstu istakao da: - Temljena promena je u čl. 15 ZKP-a u kojem se navodi da ne postoji više obaveza suda da dokaţe materijalnu istinu, već je duţan da dokaţe optuţnicu. Najveći kritičari zakona upravo ističu suprotnu tezu, jer je uvedena i obaveza odbrane da utvrĎuje
U Politici od 22. septembra u tekstu: „ Istraţnim sudijama biće omogućeno da budu birani za tuţioce“, se navodi da je jedna od specifičnosti tuţilačke istrage je mogućnost posebne istrage koju vodi odbrana: „ Osumnjičeni i njegov branilac mogu da prikupljaju dokaze, unajmljuju detektive, ispituju svedoke ili preuzimaju predmete ili dokaze od onih koji ih poseduju i tako, praktično, vode paralelnu istragu s tuţilaštvom.“ AMERIĈKA PRAKSA IZ 1933 godine. U časopisu KRIMINALNA BIBLIOTEKA iz 1933 u broju 24, u tekstu IZ USPOMENA JEDNOG GANSTERA , autor Feri – Pizani, navodi situaciju u AMERIKANSKOM ZATVORU, i na jednom mestu , naovod :“ čudnovatu pouku iz američkog sudstva kroz reči pomoćnika drţavnog tuţioca iz 1933 g. „ mi nismo u Engleskoj , gde je često samo jedan osnov podozrenja moţe da povuče kaznu. Ovde, kod nas, drţavni tuţilac mora da pokupi apsolutne dokaze, inače je okrivljenik siguran da će izbeći kaznu, razume se , ako je pri novcu. Pomislite samo da moram sukcesivno da ubedim tri razne porote. Prvu koja nareĎuje izveštaj ili ga odbacuje; drugu sastavljenu od dvadeset i četiri člana, koja se izjašnjava o optuţnici, i najzad , treću, od koje zavisi presuda. Za sve vreme trajanja tog postupka okrivljenik, ako poloţi kauciju, moţe mirno i slobodno da se kreće po svojoj volji. Dok se u Evropi porota izjašnjuje većinom glasova, dotle u 3
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Americi osuda mora da bude izrečena jednoglasno. Neka odbrana uspe da potkupi ili zastraši samo i jednog od 48 porotnika i cela stvar je dovedena u pitanje da ne kaţem propadanje. Kod nasu su svi aduti u rukama ubice. ( istakao Ţ.K. ) NaĎe li samo veštake , koji će pred porotom „ konstatovati“ da je u momentu zločina bio trenutno lud ( neuračunljiv pr. Ţ.K. ) eto ga napoljnu, na slobodi, pod nosom unezverenog drţavnog tuţioca.“
medijski konsultant, objašnjava za “Blic“ da postoji nekoliko karakterističnih piramida: visoka, niska, skrivena i polupiramida. - Svi ovi polažaji ruku predstavljaju znake samouverenosti. Neki ih koriste ne samo zato što žele da iskažu samouverenost već i zato što se zauzimanjem takve poze i sami osećaju sigurnijim u sebe. Meni je za „visoku piramidu“ najkarakterističniji Milo Đukanović kome ta poza najčešće služi da nas uveri da je staložen čovek koji suvereno vlada materijom o kojoj govori, te „zna šta priča“ - kaže Lekić.
Al Kapone ...Čim je primio krivični poziv Al Kapone je odmah otišao istraţnom sudiji. U drţavi Ilinois retko kad da veliki zločinci izbegavaju dodir i opštenje sa sudom. Oni dobro poznaju nemoć zakona, te ga se i ne plaše. Samo se po sebi razume, da je okrivljenik odmah pušten na slobodu, sa kaucijom od 25.000 dolara. ( više od milion dinara). Šta je za Kaponea predstavljala ta tričava suma? ( str. 586-587).
Ona objašnjava da Angela Merkel samouverenost izražava i u stojećem stavu u kome često drži ruke ispred sebe u „niskoj piramidi“, što je inače poza karakteristična za žene, dok Aleksandar Vučić najčešće zauzima pozu „visoke piramide“, ali je ređe usmerava na gore, a češće „prema napred“.
Preuzeto iz sveske „ Kriminalna biblioteka“ , br. 24 izašle 16. decembra 1933 g. koja je izlazila dva puta mesečno. Urednici: Mih. M. Đokić i Dragolsav M. Lazić. Redakcija je bila u Beogradu u Francuskoj ulici. Štampana je u ćirilici...
- To mu svakako pomaže da usmeri misli i da kontroliše karakter koji je mnogo eksplozivniji, nego što želi da se prikaže. Kada mu je lagodno da saopštava ono što hoće, bez obzira na to da li je ono što govori popularno ili upozoravajuće, on najčešće koristi tzv. „polupiramidu“ koja je suptilnija indikacija samouverenosti objašnjava Bojana Lekić.
: Prsti naši kažu da smo moćni GOVOR TELA POLITIČARA
Šake spojene tako da im se dodiruju samo vrhovi prstiju predstavljaju pozu koja se najčešće naziva “piramida“ i nisu je izmislili ni srpski, ni svetski političari, ali su je, svesni značenja koje ostavlja u podsvesti ljudi, oberučke prihvatili kao deo svog imidža. Bojana Lekić, novinar i
Gorica Avalić /autor teksta objavljen u Blicu-21.09.13.
4
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
U srpskom narodu i danas je ostala ĉuvena reĉenica, kao sećanje na pogrom vojske: KO NE ZNA ŠTA SU MUKE TEŠKE TAJ NIJE PREŠAO ALBANIJU PEŠKE. PREŢIVELI SOLUNSKI
FRONT: LAZIĆ I JAKOVLJEVIĆ Komparacija knjiga : SRPSKA TRILOGIJA, Stevana Jakovljevića i RATNI DNEVNIK: Ţivojina Lazića 15. септембар 2013. у 07:48 Filozofski fakultet
Ono što se zapaţao kao glavna stvar u srpskoj vojsci, jedna je pozitivna a druga negativna. Prva stvar je humor, što se srpski vojnik znao našaliti i u najteţim situacijama. Ima jedna scena kada su u povlačenju preko Albanskih planina, napravili šalu sa popom, kojeg je navodno komandant pozvao na raport, a on je u to poverovao. Ono što je negativno, a to je da je Srbin, makar i sa najniţim činom voleo da komanduje. I to po principu, što je niţi čin to je bio gori i suroviji. TakoĎe Jakovljević opisuje bezbroj situacija u ratu, gde je konj bio bitniji od ĉoveka.
Mi se kao narod izgleda stidimo svoje prošlosti. A onaj ko se stidi svoje prošlosti, pitanje je kakvu će imati budućnost. Danas 15. septembra je jubilej proboja Solunskog fronta, u kojem je Srpska vojska odigrala sudbonosnu ulogu. Posle pogroma, prelaska preko Albanskih gudura i nedoĎija isti taj srpski vojnik znao je da se oporavi i da nastavi dalje. Kako opisuje Ţivojin Lazić u knjizi „RATNI DNEVNIK“ srpski vojnik nije zaboravljao na svoju krsnu slavu. I u najteţim uslovima on je znao skromno da je obeleţi. Sigurno najbolju autobiografsku knjigu o Prvom svetskom ratu, napisao je Stevan Jakovljević, pod nazivom: " SRPSKA TRILOGIJA". On u svojoj knjizi iznosi autobiografske podatke. Kao pripadnik artiljerije srpske vojske, bio je u situaciji da doţivi povlačenje ispred jačeg neprijatelja; da pešadincima ne smeju saopštiti da su ostali bez granata; da su isčekivali pomoć saveznika, koja je izostala; da su se umorni bespotrebno sukobili sa odmornom bugarskom vojskom... Da su gladovali i jadovali...
Srpski vojnik
5
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Tu je i opis spretnosti i domišljatosti njegovog posilnog Tase, koji se po dolasku u Solun snašao tako što se onesvestio pred Engleskom kancelarijom. Nakon toga on se okrepio, obukao u englesku vojnu uniformu, i počeo da preprodaje vojnu opremušatore...Zanimljivo je da su oba "solunca" preţivela: Ţivojin Lazić je dugo ţiveo u selu Sankoviću pored Mionice. Čak je o njemu napravljen i dokumentarni film, u kome on kao starac odlazi peške do Soluna.
" U vojsci sve ide po upravnoj proporciji; najveću korist za tvoj podvig dobio je komandant puka, manju komandant diviziona a najmanju komandir baterije. A opet ovaj nije lud da i tu mrvicu deli sa tobom. ( str. 195) . Jakovljević kao obrazovan, lucidno zapaţa VOJNIČKU LOGIKU, po kojoj visoki činovi dobijaju lovorike a oni koji su direktni izvršioci, i oni koji su napravili neki podvig, dobijaju grdnju ili kaznu. To je osetio na svojoj koţi, kada je onesposobio nepijateljski top, a umesto pohvale dobio grdnju. Zanimljiv je i dogaĎaj vezan za kralja Petra koji je poštopoto, hteo da obiĎe i priĎe običnom vojniku u rovu. Ali to su mu onemogućili. Kralj je spominjao saveznike, koji su očigledno taktizirali.
Jakovljević, roĎeni brat knjiţevnice Mir Jam, koja je napisala roman " Ranjeni orao" po kojem je snimljena televizijska serija, je bio rektor beogradskog Univerziteta posle II svetskog rata. Obojica su napisali retka i vredna svedočenja o dogaĎaju koji su i danas tabu tema, kome se ne daje dovoljno značaja. Čitajući Lazićev "Ratni dnevnik" i Stevanovu Trilogiju, moţe se zaključiti da se u srpskoj vojsci itekako vodilo računa o hijerarhiji. Na jednom mestu u romanu Jakovljević navodi susret sa crnogorskim vojnikom, koji se tome posprda, i navodi kako se on ne bi povinovao komandi. Lazić , kao dete sa sela, je bio poslušan vojnik , koji je u ratu bio lak kao perce a brz kao vihor; on za čas otrči roditeljima svog starešine i odnese im novac i stvari. S. Jakovljević porekom iz Beograda, kroz celu svoju Trilogiju provlači vojnu hijerarhiju, koja se odrţala i u najteţim uslovima, prilikom prelaksa preko Albanskih gudura. On oseća i vidi veliku razliku izmeĎu oficira, koji su se skupljali oko vatre, sedeli za stolovima u beogradskim kafanana. Istovremeno su vojnici leţali po olaisanim podovima. Ono što je suština vojne doktrine Jakovljević navodi u jednom pasusu :
Politika od 14.09. 2013. na sedmoj strani dala je kratku Tanjugovu vest o Solunskom frontu: " Na današnji dan pre 95 godina -14. septembra 1918 g. - na Solunskom frontu započela je artiljerijska priprema za ofanzivu i proboj tog fronta, koji je bio jedan od odlučujućih dogaĎaja za okončanje Prvog svetskog rata. Rano jutro 14. spetembra 1918. godine, oko 2000 artiljerijskih cevi oglasilo je početak napada savezničkih armija, pri čemu je udarni deo proboja iznela Srpska vojska. Taj datum prihvaćen je kao Dan artiljerije i Dan mešovite artiljerije brigade Vojske Srbije. Solunski front je probijen 15. septembra, a rezultat toga je bio kapitualcija Bugarske, ubrzo Austrougarske a zatim i Nemačke, čime je završen Prvi svetski rat."
6
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Srpski vojnik u rovu na ruĉku.
Predaja raporta
Smotra srpske vojske
Logor srpske vojske. Autor slika: DRAGOMIR GLIŠIĆ
7
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
pregledu'' ( vol. XLIV ( 2010 ) , no. 4, str 485-502) , insitirajući na metodološkoj i interpretativnoj strogosti , koju čine : autentičnost, koherencija, recipročnost, tipičnost, reprezentativnost i prodornost istraţivaĉkih namera..(vid. Đurić , 2010 : 492 ) . Da bi se izbegla ’’subjektivna priroda nalaza ’’ kao i oslanjanje posmatrača na ’’ vlastite formulacije ’’ i ’’ konstrukcije relanosti’’ S. Đurić navodi osnovnu '' formulu '' koju mora primetiti kvalitativni istraţivač : '' Svi ovi napadi i sumnjičenja primorali su kvalitativne istraţivače na sistematsko jaĉanje strogosti pristupa , od definisanja problema i ciljeva istraţivanja, prikupljanje i analize podataka, kao i interpretacije i izdvajanja o dobijenim nalazima '' . ( Đurić, 2010: 487 ) . Autorka studije :''Izvori za istraţivanje krve osvete na Kosovu i Metohiji ’’ , '' Sociologija ''( Vol. XXXVII, br. 2, april – jun 1995 . ) pre svega ističe da se : '' …od istraţivača zahteva suštinski doprinos empirijskom znanju i/ili unapreĎenju teorije ''. A da bi se ovaj baziĉni zahtev ostvario , autorka, istraţivačima predlaţe '' mnoštvo različitih načina’’: obezbeĎujući nove podatke ili replicirajući prethodne studije u drugom prostorno – vremenskom okviru; uključujući nove segmente ljudi koji ranije nisu bili ispitivani; prouĉavanje grupa kojima nije lako prići1, kao i novih situacija; izvoĎenjem predrasuda kod ranijih istraţivanja; postavljanje pitanja koja ranije nisu pokretana ''.. Navodeći da je u literaturi najviše paţnje poklanja diskusiji oko uspostavljanja standarda kontrole kvalitativnog istraţivanja, kroz dve centralne faze istraţivanja : prikupljanja i analize podataka, autorka ističe bitan problem kvalitativnih istraţivanja koji se
KVALITATIVNO MOTRENJE LJUDI '' Kolege ( sociolozi pr. Ţ. K. ) nisu znali niti verovali da intenzivno motrenje manjeg broja slučajeva moţe otkriti vladajuće tendencije i pravilnosti '' – upozorila je davne 1969 g. Vera St. Erlih u svom radu ’’ Socijalne nauke i intuicija ’’ , objavljenom u časopisu ’’ Sociologija’’ godina XI 1969 br. 3 str. 475-483 , u kome je, najpre, postavila pitanje: ’’ Zašto je kod mnogih naših socioloških studija došlo do precenjivanja kvantitativnih metoda a potcenjivanja tačnog motrenja ljudi…'' , a potom zapazila da: '' U mnogim časopisima koji donose sociološke teme, stranice se pune brojevima i tabelama'' i da su '' mnogi radovi pisani u stilu da su sastavljeni od stručnih matematičara i da se bave matematičkim problemima. Kod mnogih naučenih projekata rezultati ne ispadaju tako kako bi mogli prema uloţenom trudu i velikim investicionim fondovima, nego često ostaju na nivou ''graĎe'' , koju malo ljudi čita.'' Iz sveg sledi zaključak : '' Kod mnogih se radova gotovo čini da autori drţe kvantitativne konstatacije za jedini znak naučne serioznosti. Tabele sa statistikama , brojevi i procenti su centralni deo rasprave , a ostaju kao najopseţniji deo. '' Ističući prednost kvalitativnog naučnog istraţivanja V. Erlih navodi : '' Retka su istraţivanja kod kojih se uopšte citira ljudska reč ,a još reĎe se ubeleţi izraz lica , geste , raspoloţenja ispitanika''. Ali svesna ograničenja u posmatranju ljudi , navodi : ''Razumje se da impresije posmatrača nikada nisu dovoljne nego se moraju proveriti''. ( vid. V. Erlih, 165 : str. 475-483 ) . Metodološku utemeljenost kvalitativnog istraţivanje potencira SlaĊana Đurić u radu '' Kontrola kvaliteta kvantitavnih istraţivanja'', objavljenom u '' Sociološkom
1
OsuĎenička populacija po svojoj heterogenosti, spada u grupu kojoj je teško prići. Jer, nije isto razgovarati sa osuĎenim iz pozicije, novinarareportera, ţeljnog senzacije i biti svakodnevno u kontaktu sa njima , upijajući njihovu agresivnost….
8
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
motrenja je pozicija istraţivača. Jer nije isto ako je istraţivač godinama u jednoj sredini ili je član istraţivačkod tima koji sprovodi u okriru kvantitativnog istraţivanja- ankete za par sati u jednoj ustanovi , recimo, zatvoru. To je vrlo bitno da u odreĎivanju uzorka koji će se ispitivati, jer obično istraţivači sa strane nemaju odrešene ruke u odabiru ipitanika osuĎenika koji će ući u uzorak, već se često dešava da se dobijaju '' servirani uzorci'', koji nemaju reprezentativnost u odnosu na ukupnu ouĎeničku populaciju. S. Đurić navodi da '' kvalitativna istraţivanja najčešće uključuju mali broj ispitanika,'' i skreće paţnju da '' posebno treba voditi računa o glavnoj opasnosti da se u kvalitativnom istraţivanju namerni uzorak pretvori u prigodni. To se moţe desiti kada se istraţivač ograniči na izbor učesnika do kojih je lakše doći i koji su voljni da učestvuju u istraţivanju ili pak bira situacije , lokacije ili podatke koji su dostupni.( Đurić , 2010; 498 ) Ipak, smatam da se upešnost kvalitativnog istraţivanja nalazi u jednostavnosti koja ne bi trebalo da zapadne u banalnost , već preko svojevrsne lakoće u inetrpretaciji , objasni ’’ ono što je pisac hteo da kaţe’’. Okvir istraţivanja proističe iz umeća samog istraţivača i njegove pismenosti, adekvatne dokumantacije, dobrog uviĎanja, fokusiranja na glavni problem i '' prodornosti istraţivaĉivih namera'' , iza koje treba da stoji autentična emocija i dobre namere. Bez foliranja i korišćenja ''vujaklijskih'' stranih reči. Za kraj navodim mišnjenja V. Erlih po pitanju upotrebe stručnih ţargona u domaćoj sociologiji :'' Mnogi su radovi pisani takvim jezikom, da ih kolege sa susjednog odsjeka ne mogu lako razumjeti. Katkad vam se čini da je zavladalo mišljenje da nerazumljiv stil sam po sebi predstavlja naučnu vrednost. Engleske sociološke rasprave pisane su sve redom uzornom
svodi : '' na razvijanje jasnih procedura kontrole koja bi uspešno povezala vidljive rezultate istraţivanja sa relativno nevidljivom i često netransparentnom procedurom prikupljanja i analize podataka u kvalitativnim projektima'' ( vid. Đurić , 2010; 492) Po meni je ovo veoma bitan problem koji se odnosi na okolnosti pod kojima se sprovodi kvalitativno istraţivanje. Jer nije isto kada je istraţivač u nekom istrţivačkom timu koji ima logističku podršku svojih kolega i recimo, instituta koji sprovodi istraţivanje. Ili '' solo'' kvalitativnog istraţivaĉa koji radi sam. U takvim slučajevima moţe se lako desiti da se istraţivač ''izgubi'' u moru dokumentacije koja mu je na raspolaganju , kao i da nije svestan šta su mu sve izvori podataka , koji su mnogobrojni i lako dostupni. Zato je bitno da istraţivač pre svega odredi precizno temu koju će istraţivati, recimo nasilništvo u jednom zatvoru. Hipoteza da je : neformalni osuĎenički sistem u jednom zatvoru glavni generator nesilništva u jednom zatvoru bi trebalo da bude elastična a ne rigidno postavljena. Jer, u svom istraţivanju, recimo, i ako sam pošao od pretpostavke da je Neformalni osuĊeniĉki sistem glavni generator nasilniĉkog ponašanja u jednom zatvoru, vremenom kroz sreĊivanje graĊe i pisanje rada , sam došao da zakljuĉka da su veći izvori nasilništa u jednom zatvoru , sistemski propusti , iz kojih izviru svi patološki fenomeni, pa i sam neformalani osuĊeniĉki sistem , koji nastaje pod uticajem ’’ klika’’ iz formalnog sistema. Da način postavljanja '' okamenjene '' hipoteze umanjuje šansu plodnog istraţivanja smatra i V. Erlih , koja navodi : '' Na prvom mestu upitnika ili izloţenog plana za anketu postavljena je često hipoteza . Sve što sledi je postavljeno tako da bi potvrdilo ovu pretpostavku ''. Vrlo bitna pretpostavka uspešnog kvalitativnom 9
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
jasnošću i jednostavnim jezikom,koji moţe većinom i laik razumeti… NE SLUŠAJ, UVEK, ŠTA LJUDI PRIĈAJU, VAĆ ŠTA RADE I KAKO SE PONAŠAJU.2
Napred je objavio prikaz prvog Svica.
Kruška iz sela Lelića.
2
Rot smatra da je : način na koji se nešto radi veoma dosledna i zato vaţno, iako zanemareno, dijagnostičko sredstvo za upoznavanje ličnosti. Kao prvog našeg domaćeg naučnika koji se bavni pročavanjem „ nemog sporazumevanja“ navodi Simu Trajkovića, profesora etnologije na Filozofskom fakultetu i osnivaču Etnografskog fakulteta u Berogradu. Oslanjajući se na Darvina i Vunt, gospodin Trajković ( 1982-1935) , je razmatrao ulogu gestova u pozdravljanju i zakletvi. Profesr Trajković u svoj knjizi o nevrbalnoj komunikaciji koju je objavila SANU , prikazuje kako se bez reči izraţavaju osećanja i osećajnost, kako nepismeni ljudi u širem krugu stavljaj do znanja svoje namere i ţelje. On izlaţe brojne načine vabljenja i teranje domaćih ţivotinja .- (za svilju: pajs coke coke, za ovce: prrrrrš oca, za mačke: pis; šibe za psa- kera).
Nikola Rot: „ ZNAKOVI I ZNAĈENJA“ VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA; PLATO; 2004; BEOGRAD; str. 230. 10
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
mnogim ţeljama i očekivanjima osoba koje emituju signalne znakove i onda kad ne nameravaju da njima išta sopšte. Ipak, bogatstvo i sloţenost ljudske komunikacije zasnivaju se prvenstveno na veoma razvijenom korišćenju simbola. Komunikacija meĎu ljudima, za razliku od komunikacije kod ţivotinja, pre svega je komunikacija simbolima. Bitna je odlika simboličke komunikacije da se ostvaruje znakovima koji su prihvaćeni nosioci značenja, kao sredstva saopštavanja poruka. ….Čovek se za razliku od sostalih, ţivih bića moţe definisati kao ţivo biće koje koristi simbole – kao animal symbolicum ( animal simbolikuim). Kada nije uspešna komunikacija gubi svoju osnovnu funkciju : - funkciju prenošenja i razmene informacija. - neuspešna komunikacija postaje dodatni izvor sukoba i dezintegracije ranije uspostavljenih odnosa. - neuspešna komunikacija oteţava ţivot ljudi i funkcionisanje zajednica u kojima se odvija.st.28
SIMBOLI, SIGNALI I ZNAKOVI Profesor Rot navodi da : „ Najvaţniji simboli koji ljudi koriste pri komuniciranju jesu reči i kombinacije reči, govora i pisanog teksta. Druga vrsta znakova su signali. Oni su izraz nekog unutrašnjeg stanja organizma, na primer afektivnog stanja ili neke intenzivne potrebe, ili su odraz neke relativno trajne karakteristike osobe, na primer, neke crte ličnosti. Signali se ne proizvode namerno i ne biraju se kao što je to slučaj sa simbolima. Oni se spontano javljaju kao nenamerna menifestacija i nenamerna ekspresija nekog stanja neke odlike organizma. ….Kada se neko namerno smeje ili podešava izraz lica da bi kod drugih osoba izazvao utisak kako je veseo, smeh i izraz lica nisu više znakovisignali nego postaju nosioci poruke, postaju znakovi – simboli. I simboli i signali mogu biti različite vrste draţi koji sluţe kao znakovi. Simboli nisu samo reči. Mogu to biti i izraz lica i gestovi kad namerno koristimo da nešto saopštimo. Na primer, naš namerni osmeh pri pozdravljanju ima …predstavlja signal u komunikaciji; mi njime osobi koju pozdravljamo ţelimo da pokaţemo naklonost. S druge starne, i reči mogu postati samo signali u komunikaciji i predstavljaju nenamernu ekspresiju nekog unutrašnjeg stanja. Na primer, spontano izgovorena psovka u ljutnji. ( str. 15) . NEVERBALNA KOMUNIKACIJAanimal symbolicum
Brojni su primeri koji pokazuju da socijalna interakcija moţe dobiti krajnje iracionalan i destruktivan tok i svojim efektima unazaditi uslove ţivota pre svega onih koji u njoj učestvuju a zatim i šireg okruţenja koje na jedan ili drugi način zahvata svojom izvitoprenom dinamikom .( Rot; st. 32) .
(
…“ Vaţna vrsta ljudske komunikacije je i neverbalna komunikacija, komunikaciona interakcija koja se ne ostvaruje rečima, ne ostvaruje rečima, nego koristi neverbalne znakove. I ona moţe imati simboličku funkciju, ali pre svega njena funkcija je signalna…Već razne vrste signala pruţaju mnogobrojne informacije o unutrašnjim stanjima i ličnost, a obaveštavaju i o
Šta se ĉita neverbalnom komunikacijom „ Veoma česti neverbalni komunikacioni znakovi su i promena u izrazu lica i drugi pokreti, telesni dodir i razlike u odstojanju pri razgovoru sa drugima, usmeravanje i zadrţavanje pogleda. Neverbalne znakove koji pruţaju prisutnima informacije čine i način odevanja i ukrašavanja, hod i način 11
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
pozdravljanja, način slušanja sagovornika. ..Neverbalni znakovi mogu dopunjavati sadrţaj verbalne komunikacije ističući ono što je rečeno ili menjajući smisao onome što je verbalno saopšteno…Neko od neverbalnih znakova su signali a neki simboli, a mnogi su neka i jedno i drugo..Informacije koje se prezentuju putem neverbalnih sredstava komunikacije su raznovrsne: o emocionalnom stanju učesnika u komunikaciji, o njihovim namerama i očekivanjima, o njihovim uzajamnim stavovima, o mnogim sadrţajima koje je verbalno teško izraziti ili je to uopšte nemoguće. Bez praćenja i razumevanja neverbalne komunikacije mi ne moţemo u potpunosti razumeti socijalno ponašanje ljudi, smatra Argajl“
5. Neverbalna komunikacija pored verbalne, predstavlja još jedan, dopunski, kanal uzajamnog informisanja.. VAŢNOST NEVERBALNE KOMUNIKACIJE Neverbalna komunikacija je vaţan oblik socijalnog ponašanja..Rot navodi da je : od značaja obraćanja paţnje na neverbalne komunikacione znakove i njihov neposredan kontakt sa ljudima,4 takoĎe u psihoterapiji i vaspitanju, ali i u svakodnevnom saobraćaju sa ljudima. N.K. se ostvaruje posredstvom neverbalnih komunikacionih znakova. ..Ali meĎu stručnjacima koji se bave izučavanjem neverbalne komunikacije ima izvesnih razlika pri odreĎivanju pojma paralingvistiĉkih i pojma ekstraligvinistiĉkih znakova u koje spadaju : kineziĉki i proksemiĉki znakovi. ( str. 100-101) .
PET RAZLOGA KORIŠĆENJA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE Po Argajlu: 1. Koriste ga zbog toga što je neverbalnim znakovima moguće izraziti neke pojave koje je u verbalnim znakovima teško izraziti ili se na taj način izraţavaju nepotpunije. 2. Neverbalno izraţavanje često je snaţnije sredstvo saopštavanja, jer jasnije i oštrije ističe neku odliku stvari i ljudi, negoli reč. 3. Neverbalni znakovi manje su kontrolisani pa stoga često otvorenije govore o osobi koja ih ih manifestuje. ( češanje po glavi, nosu, podrigivanje, lupanje, pljuvanje…) 4. Neverbalni znakovi često omogućavaju da se stavovi ne izraze tako eksplicitno kao što bi to bilo da su rečima iskazani..3
KINEZIĈKI ZNAKOVI
I
PROKSEMIĈKI
Svi kineziĉki zakovi, navodi Rot, počivaju na pokretanju mišića pojedinih delova tela ili većih ili manjih grupa mišića raznih delova tela istovremeno. Kao glavne vrste kinezičkih znakova moţemo razlikovati : a) pokrete lica ili facijalnu ekspresiju uključujući i usmeravanje pogleda; b) pokrete pojedinih delova tela- glave, ruku, nogu trupa; c) drţanje tela u celini ili poloţaj stavovima, je da kada uĎe u neku prostoriju, mi je napustimo bez potreba da išta kaţemo ili posvaĎamo. 4 Neverbalna komunikacija je bitna za sve one profesije u kojima postoje odnosi izmeĎu klijenata, ( banke, agencije za nekretnine) , pacijeanta ( u zdravstvu, stomatologiji…) Ďaka i studenata ( škole, fakulteti), osumnjičenih, osuĎenih ( milicija, sudovi, zatvori ), saobraćaju ( vozači, stjuardese . )
3
Dobar način da pokaţemo da se ne slaţemo sa ponašenjem neke osobe prema nama ili sa njenim
12
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
tela; d) sisteme više raznih telesnih pokreta sa odreĎenom namerom, a koji se često nazivaju gestovima. Proksemiĉke oblike komuniciranja, komunikacione znakove koji počivaju na razdaljini i na prostornim odnosima meĎu učesnicima u komunikaciji, pre svega čine: a) fizička blizina, odnosno udaljenost meĎu osobama u komunikacijskoj interakciji; b) prostorni raspored učesnika u komunikaciji c) teritorijalno ponašanje, a pod kojim se podrzumevaju drţanje i postupci kojima jedna osoba drugima stavlja do znanja svoje pravo na odreĎeni prostor. SOCIJALNA OFLAKCIJA - miris Obrad Gligorijević iz s. Degurića.
Postoje komunikacioni znakovi koji nisu ni kinezički ni proksemički. Rot navodi da su to : razni oblici telesnog dodira, spoljni izgled i konzistentan, za pojedince i pojedinačne grupe karakterističan, način obavljanja raznih radnji. Razne forme telesnog dodira – kao što su rukovanje, tapšanje po ramenu, milovanje, ali i guranje od sebe i udaranje nekog – sredstva su kojima se izraţavaju razni stupnjevi lične vezanosti i naklonosti kao i odbojnosti i neprijateljstva. U neverbalne znakove Rot uključuje i : miris koji neko širi oko sebe i na koje druge osobe reaguju. Kod mnogih ţivotinja miris je veoma vaţno sredstvo komuniciranja. Ali od znaĉaja je i za ljude, koji već svojim prirodnim telesnim mirisom mogu da izazovu razna reagovanja osoba koje sreću, a ĉesto i namerno koriste veštaĉe mirise da bi izazvali odreĊen utisak i oĉekivano ponašanje. Zato što moţe da ima socijalnu ulogu o takvom delovanju mirisa moţe se govoriti kao o socijalnoj oflakciji.“ ( Rot; 2005; 103 )
IZGLED POJEDINCA Rot ističe kao veoma vaţan i stalno korišćen neverbalni komunikacijski znak i izgled pojedinca: njegov fizički izgled, način odevanja i način doterivanja. Telesni izgled u celini, a izgled i crte posebno i onda kada pojedinac nema nameru da išta saopštava, predstavlja komunikacioni znak za drugoga. Ispitivanja potvrdjuju da se osobama odreĎenog fizičkog izgleda, po pravilu, pridaju odreĎene osobine; punije osobe ocenjuju se kao društvene i tolerantne; mišićave kao energične i smele; mršave kao nervozne i nedruštvene. Načinom odevanja, duţinom kose i načinom češljanja, izgledom koji se daje vlastitom licu (šminkanjem kod ţena pr.Ţ.K. ) mogu se i namerno upućivati informacije o statusu, grupno pripadnosti, mišljenju o samom sebi, odreĎenim stavovima i ličnim karakteristikama. (Rot; str. 107) .
13
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
NAĈIN HODA I RUKOPIS 5 Gordon Oloprt autor kjnige : „ Otpor autoritetu“ posebnu paţnju upoznavanja ličnosti poklanja njenom hodu i rukopisu. On smatra da je moguće razlikovati sedam merljivih odlika hoda : pravilnost, brzinu, čvrstinu, duţinu koraka, elastičnost, odreĎenost pravca i promenljivost. Isti autor smatra da je rukopis naka vrsta „kristalisanog“ pokreta kojim se manifestuje veći broj ekspresivnih i nervni impulsa i time daje individualno obeleţje pokretima ruku. Pošto je za pojedinu osobu trajan i odreĎen i moguće ga je detaljno analizirati, rukopis je podesan za izučavanje osobina koje se njima manifestuju.
DEFINITIVNI VODIĈ KROZ GOVOR TELA, Alan i Barbara Piz, Autori kjnige : „ Zašto muškarci laţu, a ţene plaĉu“, Mono & manana, 2005 g. Beograd, 398 str., prevod Tanja Milosavljević. Knjiga „ Govor tela“ se sastoji od devetnaest oblasti, u kojoj moţeno naći vredne informacije koje se odnose na značaj gestova, poloţaja ruke, tela. Paţljivi čitalac će saznati zbog čeka ţene bolje zapaţaju. TakoĎe da sve što kaţemo nije bitno i da su verbalni zankovi, daleko bitniji od varbalnih.6 U ovoj zanimljivoj knjizi su prkazani i svi moguću stilovi rukovanja ( recimo tzv. mrtva riba ). Tu s pojašnjeni i
5
U našoj zemlji dva domaća psihologa, starije generacije su objavila dve knjige u kojima se bave grafologijom odnosno proučavanjem rukopisa. To su psiholozi Jovan Krstić iz Beograda i Ratko Tomić koji je napisao “ Rukopis pod lupom psihologa.” I jedan i drugi autor daju mnoštvo ilustracija i primera.
6
Do ovog zaključka je došao i dr. Nikola Rot u svojoj knjizi : „ Znakovi i značenja“ koja je doţivela nekoliko izdanja.
14
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
signali rukama, odnosno kaţiprsta i cele šake. Zašto ţene bolje laţu, mig obravma, šta znači pogled ispod obrava ili pak pojačano treperenje. TakoĎe čitalac moţe saznati zašto ţene vode glavnu reč prilikom udvaranja. Šta znači raspored sedenja, na sastancima u neformalnim razgovorima, kako da preuredite kancelariju.
naučili da hodaju na dve noge i imaju pametan, napredan mozak.“ ( str. 25 ) Dakle, govor tela je spoljni obrazac emocionalnog stanja neke osobe. Svaki gest il pokret moţe da predstavlja dragocen nagoveštaj onoga što osoba u tom trenutku oseća…Ţene poseduju uroĊenu sposobnost da hvataju i dešifruju neverbalne signale, kao i vrlo istanĉan osećaj za sitne detalje. ( str. 25 ) .
Vrtlo konkretna knjiga o govoru tela , pomoći će vam da postanete svesniji i neverbalnih aluzija i signala i pokazaće vam kako da ih koristite da bi ste efikasnije komunicirali i dobili reakcije koje ţelite.“ ( str. 19.) … Svi mi poznajemo nekog ko je u stanju da, pošto je ušao u prostoriju punu ljudi, da precizan opis njihovih meĎusobnih odnosa i onoga šta osećaju. ( da prepozna izmeĎu kojih članova grupe postoje topli ili pak hladni odnosi opa. Ţ.K. ) str. 21
Postoje tri pravila za tačno tumačenje pravila: Pravilo I . „ Jedna od najozbiljnijih grešaka koje čine početnici u govoru tela jeste tumačenje pojedinih gestova nezavisno od ostalih gestova ili okolnosti.( Češanje po glavi moţe da znači najrazličitij stvari – preznojavanje, nesigurnost, zaboravnost ili laganje ). Poput bilo kojeg govornika jezika, govor tela ima svoje reči, rečnike i interpunkciju. Svaki gest je kao jedna reč, a jedna reč moţe da ima više različitih značenja.
Počeci proučavanja neverbalne komunikacije u akademskom svetu se vezuju za Darvinovu studiju: “ Istraţivanja emocija kod čoveka i ţivotinja“, objavljena 1872 g. Albert Meribijan , pionir u govoru tela 1950 – tih, utvrdio je da je ukupan uticaj poruke 7% vertalnih ( samo reči ) , 38 % vokalni ( ton glasa, promene tona i ostali zvuci ) i 55 % neverbalni.
Pravilo II. „ Istraţivanja pokazuju da neverbalni signali imaju oko pet puta veći uticaj od verbalnog kanala te da se dve nepodudarne osobe – pogotovo ako su ţene – oslanjaju na neverbalnu poruku i u potpunosti zenemaruju verbalni sadrţaj. ( str. 37 ) .
Meribijan je ustanovio da verablna komponenta razgovora licem u lice iznosi manje od 35% i da preko 65% komunikacije se odvija neverbalnim putem. …Ţena moţe da uputi muškarcu „ ubitačan pogled“ i tako mu, bez da otvori usta, saopšti vrlo jasnu poruku.( str. 23 -24 )
Pravilo III. Tumačenje gestova u skladu sa kontekstom u kojem se pojavljuju..
„ Mnogim ljudima je teško da prihvate da su ljudi, u biološkom pogledu, još uvek ţivotinje. Pripadamo vrsti primata, koji su 15
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Neke pravilnosti: Dokazani ljudi prekrštaju ruke na grudima. Gojazni ljudi ne mogu da prekrste noge…
Imati moć zapaţanja znači imati sposobnost da se uoče protivurečnosti izmeĎu nečijih reči i govora tela. ( str. 27) .
Starije ljude je teţe pročitati nego mlaĎe, zato što imaju slabiji tonus mišića lica . ( MlaĎa deca kada laţu stavljaju obe ruke na usta ) …
Ruke su najvaţnije alatke u evoluciji čoveka i izmeĎu mozga i ruku postoji više veza nego izmeĎu bilo koga druga dva tela. ( str. 46) .
Laţiranje govora tela na duţe staze je teško, ali kao što će docnije biti reči, vaţno je da naučimo kako da koristimo pozitivan govor tela kako bi smo komunicirali sa drugima i kako da eliminišemo negativan govor tela koji moţe da saopštava pogrešnu poruku.“ ( str. 43 ) .
Ako je osoba otvorena, pokazaće dlanove, ali već i samo pokazivanje dlanova oteţava osobi da izgovori ubedljivu laţ. To je zato što postoji direktna veza izmeĎu gestova i emocija. Na primer , ako se osećate ugroţenim , vrlo je verovatno da će te da prekrstite ruke na grudima. ( str. 49 ) .
Tumačenje neverbalnih zanakova i gestova se veţba i uči. :
Dlan – pokoravanje Gest - dlan najviše se modifikovao kroz vekove i razvili su se dlan podignut uvis, dlan na srcu i mnoge druge varijacije. Kad je dlan okrenut naniţe, time pokazujete da imate vlast. Dlan oktrenut direktno naniţe bi je sastavni deo nacističkog pozdrava i simbol Tiranije u vreme Trećeg rajha. Ispruţen kaţiprst jedan je od najnaprednijih gestova koji neko moţe da upotrebljava dok govori, naročito ako „ udara takt“ rečima govornika.
„ Dobar teren za tumačenje govora tela je svugda gde se ljudi sreću i stupaju u interakcije. ( aerodromi, društveni skupovi, ţurke…( str. 43) „ Naučivši da tumačite govor tela, ne samo da postojite svesniji načina na koji drugi pokušavaju da dominiraju i manipulišu, već shvate da i drugi ljudi čine nama to isto , što je najvaţnije od svega, učite se da budete osetljiv na emocije drugih ljudi. ( str. 44) „ Drţanje ruku u dţepovima omiljena je smicalica muškarca koji ne ţeli da sudeluju u razgovoru. ( str. 48) .
U knjizi Definitivni vodiĉ kroz govor tela, koju smo već jednim delom prikazali autori slikovito prikazuju najgore stilove rukovanja na svetu, a koje mi susrećemo:
Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi su ljudi koji su razvili specijalnu veštinu nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i usmeno izgovorenih laţi.“ ( str. 49 ).
16
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Mrtva riba:
Hvatanje za prste:
Opaki tip:
Ukoĉena ruka:
Kostololomac:
Holandska poslastica:
17
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
u čijem se mozgu oslobaĎaju hormoni koji kod njih stimulišu ţelju da štite i brane ţene. ( javlja se tzv. očev sindrom pr. Ţ.K. ) Ţene čupaju i crtaju obrve na čelu , zato što, barem podsvesno znaju da se muškarcima to sviĎa. Pogled ispod obrva: Obaranje glave i pogled odozdo jeste još jedan gest podčinjavanja koji se dopada muškarcima. ( Taj pogled je koristila princeza Dajana) , zato što čini da oči izgledaju krupnije, a ţene nalik detetu. To je zato što su deca fizički mnogo manja od odraslih i uglavnom nas gledaju odozdo, što u muškarcima i u ţenama pobuĎuju roditeljsko osećanje. ( str. 186) Pogled iskosa: kombinovnje s malčice podignutim obrvama ili osmehom, saopštava zainteresovanost i često se koristi kao signal udvaranja, uglavnom od strane ţena. Ukoliko ide zajedno sa spuštenim obrvama, nabranim čelom ili povijenim uglovima usana, signalizuje sumnjiv, neprijateljski ili kritički stav. ( str. 192-193). Ledi Di:
SIGNALI OĈIMA Prilikom direktnog razgovora, mnogo vremena provodimo posmatrajući lice osobe, tako da su signali očima suštinski deo sposobnosti, tumačenja stava i misli neke osobe. ( Pizz; str. 178 ) Proširene zenice: veličina zenica narasta onda kada ljudi posmatraju nešto što ih stimuliše. Oči su ključni signal prilikom udvaranja, a svrha šminkanja oko očiju je njihovo naglašavanje. Ako ţena smatra muškarca privlačnim, zenice će joj se proširiti dok ga posmatra. Proces je recipročan..( 180-181) „Šacovanje“ : Ljudi su jedini primati koji imaju beonjače- Ţenski mozak je bolje opremljen za čitanje emocija nego muški, a jedna od posledica je i to šo ţene imaju veće beonjače nego muškarci. Mig obrvama: je univerzalan i koriste ga obično čovekoliki majmuni kao društveni pozdrav. Obrve se na delić sekunde podiţu i spuštaju, a svrha ovog gesta je povlačenje paţnje sa lica, kako bi mogli da se izmene jasni signali. Glavno pravilo glasi da mig obrvama dobacujete isključio ljudima koji vam se dopadju ili onima kojima ţelite da se dopadnete...Ţene, podiţu obrve i kapke, šire oči, ne bi li svom licu dale detinji izgled, takozvani „ bejbi fejs“. Ono ima snaţno dejstvo na muškarce, 18
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
tri oka. Uticaj koji ovaj pogled ima na drugu osobu ne moţete da pojmite dok ga ne doţivite.
GEOGRAFIJA LICA Alen i Barbara Pizz razlikuju tri osnovne vrste pogleda: društveni pogled, intiman pogled i moćan pogled.
Na koji ste kanal podešeni? Pokreti očiju osobe mogu da otkriju našta je usesreĎen vaš um, tako što kazuje: - Ako se osoba priseća nečega što je videla, njen pogled će biti usmeren naviše; - Ako se priseća nečega što je čula, gledaće u stranu i prignuti glavu kao da osluškuje; - Ukoliko se priseća osećaja ili emocije, gledaće naniţe ili udesno; - Kad osoba u sebi razgovara sama sa sobom, gledaće nanliţe i ulevo. ( str. 200)
1. Društveni pogled : oči posmatrača nekih 90% vremena počivaju na trouglastoj oblasti na licu druge osobe, smeštenoj izmeĎu očiju i usta. 2. Intimni pogled: kreće se preko očiju i ispod brade, prema donjim delovima tela osobe. Prilikom susreta iz blizine, to je trouglasta oblast izmeĎu očiju i grudi, dok se pogled iz daljine spušta od očiju sve do prepona i niţe. Ovaj pogled koriste svi , pa i kaluĎerice, tvrde supruţnici Pizz. Ţeni širi periferni vid omogućava da odmeri muškarca od glave do pete, a da joj pogled ne pude uhvaćen. Istovremeno, kada to muškarc radi – „guta ţenu pogledom“. 3. Moćan pogled: ovaj pogled se ne koristi pri romantičnim i prijaljeskim susretima. Pravo je zadovoljstvo uputiti ga osobi koju ţelite da zaplašite ili koja neće jednostavno da ućuti. Zamislite da osoba ima treće oko nasred čela i gledajte u trouglastu oblast izmeĎu njena
Melrin Monro – intimni pogled . 19
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
za reakciju onih koji slušaju dok govorimo; Otkrivamo snove. Veinrajt navodi jednu pravilnost kada je obaranje pogleda u stranu. On smatra da postoje dokazi da su oni koji su sklanjali pogled u levo, studirali umetnost i društvene nauke, a ne prirodne nauke, kao da imaju jaku sposobnost vizuelizacije i jaku maštu. Oni koji odvraćaju pogled u desno naginju ka prirodnim naukama i imaju slabiju vizuelnu maštu. Namigivanje se takoĎe koristi za kontrolu interakcije da bi se ukazalo da nešto ne treba uzimati ozbiljno ili da se izrazi prijateljski stav prema drugome. Duge, neisprekidane poglede koriste oni koji ţele da dominiraju, zaplaše ili na neki drugi način utiču na druge.
Praktiĉni priruĉnik: „GOVOR TELA“; Gordon R. Veinrajt; Alnari& Puna kuća; Beograd; 2001; str. 147 ; Mek povez; Prevod: Rada Grbić
Stavovi se ĉesto otkrivaju kroz voljno pruţanje prilike za kontakt oĉima. Ljudi koji se dopadaju jedni drugom često se upuštaju u kontakt očima, za razliku od onih koji se ne podnose. Agresija, ekstremni oblik dominacije, moţe se signalizirati, kroz produţeni kontakt ( kada se „streljaju očima“) . Stid, neprijatnost i tugu obično karakteriše namerni izbegavanje kontakta očima. I ostale emocije, takoĎe, ispoljavaju tipično ponašanje očiju. Kada su ljudi uzbuĎeni, oči im naginju ka brzim, skenirajućim pokretima. Kada su uplašeni, oči im deluju razgoračeno i sleĎeno, kao da ne ţele da propuste ni najmanji pokret koji bih mogao još više da im pribliţi opasnost. Kada su ljuti, oči su im suţene, često liče na male proreze. Tuga se ispoljava gledanjem na dole, smanjivanjem kontakta očima, a to se dešava skoro svuda u svetu“. ( str. 15 )
Knjiga koja se bavi , takoĎe, neverbalnom komunikacijom je podeljena na petnaest oblasti, odnosno najbitnijim sredstvima u interakcijama sa drugim ljudima. Autor Veinrajt najpre navodi da je „ vreme da se pozabavimo uticajem neverbalnih faktora u interakciji licem u lice“. On na prvo mesto navodi OĈI, smatrajući da je to najsnaţnije sredstvo neverbalne komunikacije koju posedujemo. On navodi da mi uspostavljamo kontakt očima kada : Traţimo informaciju; Pokazujemo paţnju i interesovanje; Traţimo i kontrolišemo interakciju; Dominiramo, pretimo i utičemo na druge; Pruţamo priliku 20
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Najočigledniji i najčešće korišćen pokret glavom je klimanje. U skoro celom svetu taj pokret označava slaganje, potvdru ili odobrenje i stoga moţe biti veoma koristan, kada verbalne jezičke razlike oteţavaju komunikaciju.
GOVORITE LICEM Nije moguće da koristi lice kao pouzdan pokazatelj bilo čega, i ako je glavna uloga lica u našem korišćenju govora tela u izraţavanju emocija, pre svega u izraţavanju stepena jačine te emocije, bez obzira na to koliko je suptilna. Lice je sledeće najmoćnij sredstvo kojim nevebalno komuniciramo. Mnogo toga moţemo reći licem. Moţemo da koristimo izraze lica onda kada su reči nepodesne.
Namigivanje vam se čini kao jednostavan pokret očima, ali je takoĎe i izraz lica, a pošto se glava obično pomeri u jednu stranu kada namiguje, on je i pokret glavom. Samo kada se namiguje krišom pokret glavom biće izostavljen. Ustvari, prisustvo ili odsustvo pokreta glavom moţe biti presudan faktor pri tumačenju migova. ( str. 33) ( Namigivanje ako je tajno, je znak solidarnosti upućen onom učesniku koji se sa nama slaţe, po pitanju onoga kome je namenjen, da je govornik neozbiljan ili dosadan.
ARTEFAKTI Doprinose govoru tela. U njih spadaju : brkovi, brada, naočare, minĎuše i upotreba šminke. Brkovi će često ukazivati na veću starost. Brada se moţe smatrati znakom nezavisnog uma koji se odupire pritiscima za prilagoĎavanje. Naočare često doprinose da se osobama pripisuje veća inteligencija ond one koju poseduju.
Pokreti glavom izrţavanju , svesnog ili nesvesnog , stava neke osobe. Kada je glava visoko i moţda malo nagnuta unzad, to se tumači kao preziran, gord ili moţda čak i agresivan stav. Kada je glava pognuta, to kazuje na pokornost, pasivnost ili čak na depresiju, smatra Majkl Arglaj.
MIKROTRENUTNI IZRAZI LICA Posmatrači traţe različite emocije na različitim delovima lica. IznanaĎenje se pokazuje na čelu u očima i na pokretima usana. Ljutnja se zaključuje iz slike celog lica, a ne samo iz obrva i boje tena. Izraz lica tokom komuninaikacije sae neprekidno menja. Venlrajt, smatra da treba prepozanti „ mikrotrnutne izraze lica“. Oni samo traju delić sekunde, kao što im samo ime kaţe i često ukazuju na prava osećanja. Osoba moţe govoriti da joj je milo što nas vidi i moţda se čak i smeši, ali svoj pravi stav moţe otkriti mikrotrenutnim izrazom gaĎenja. Takvi izrazi su isuviše kratki , da bi većina ljudi mogla zapaziti. ( str. 28).
GESTOVI I POKRETI TELA Pol Ekman i Vols Frizen takoĎe smatraju da postoji pet grupa, ali se kategorije razlikuju: -
POKRETI GLAVOM 21
amblemi ( pokreti koji zamenjuju reči) .
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
-
ilustratori ( pokreti koji prate govor)
DRŢANJE TELA
-
adapteri ( češkanje glave, igranje sa nekim predmetom – burma)
-
pokazivači afekta ( pokreti koji direktnije izraţavaju emocije kao izraz lica)
Oni koji su puni nade, samouvereni ili dominantni će uglavnom imati uspravnije drţanje od onih depresivnih, stidljivih ili pokornih. ( str. 55)
Isti autori su primetili da odreĎeni gestovi prate odreĎene stavove. Rotirajući pokreti rukama sa slegnutim ramenima obično ilustruju nesigurnost i zbunjenost. Drmanje šake obično prati izraţavanje nesposobnosti da se kontroliše nečije ponašanje. Ljudi koji su aktivni i koriste mnogo neverbalnih pokreta bivaju ocenjeni kao topli, neobavezni ,prijatni i energiĉni. Kada su isti ljudi mirni i prave samo nekoliko pokreta biće ocenjeni kao lojalni, hladni i analitiĉni. Pozitivni stavovi prema drugima su najčešće praćeni naginajanejem unapred, posebno kada sedimo. Negativan ili neprijateljski stavovi su signalizirani naginjanjem unazad. Negativni stav prema drugoj osobi takoĎe se moţ iskazati rukama prkrštenim na grudima. Ako se ruke drţe labavo pored tela, to se obično interpretira kao otvorenost i pristupačnost. A. Mehrabina je otkrio da ţene , kad sede, zauzimaju stav otvorenih ruku u prisustvizu nekoga ko im se dopada. Ako su ruke prekrštene na to ukazuje na ravnodušnost ili nedopadanje.
PSIHOLOGIJA GESTOVA
Jedna studija je pokazala da većina ţena koje sede skupljenih kolena i stopala ispruţenih nogu imaju ličnost koja ima potrebu za urednošću i redu… Druga studija je pokazala da zapovednički nastrojene osobe imaju menje telesnih pokreta od antizapovedničkih…Neki istraţivači su otrkili da kada dvoje ljudi u razgovoru koriste iste gesove i pokrete telom, oni zaključe da su slični i da se više dopadaju jedno drugome. Takve sličnosti mogu da pruţe pozadinu za harmoničan odnos koji moţe biti i svesno nprimećen.
RAZDALJINA I ORIJENTACIJA Osim kinezike ( studija telesnih pokreta) jedna od podisciplina neverbalne komunikacije je proksemika ili nauka o 22
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
korišćenju prostora pri komunikaciji. Aduard Hol je smislio termin proksemika i definisao je četiri zone korišćenja prostora:
1. Intimna zona: izmeĎu 15 i 45 cm., zona koju osoba čuva kao njeno vlasništvo. U nju smeju da zaĎu isključivo oni koji su vam emocionalno bliski: roditelji, brtačni drugovi, deca, bliski prijatelji..) U našu intimnu zonu moţe da uĊe uljez kjoji je neprijateljski raspoloţen i moţda spreman da napadne. Ima i nehotičnih ulazaka u intimnu zonu, u prolazu na ulici) 2. Liĉna zona: izmeĎu 46 cm. I 1,22 cm., Ovo je distanca na kojoj se druţimo na koktel partijama, kancelarijskim ţurkama, društvenim skupvovima i prijateljskim okupljanjima. 3. Društvena zona: izmeĎu 1,22 cm. I 3,6 cm. ; reč je o distanci na kojoj se drţimo od nepoznatih osoba, majstora u kući ( vodoistlatera, stolara) . Ova udaljenost je i prema novom kolegi.. 4. Društvena zona: preko 3, 6 cm.kad god se nalazimo u većoj grupi ljudi, ovo je prijatna distanca. ( Piz, Barbara i Alan; str. 208-209 )
1. Intrimna zona, razdaljina od 0 do 50 cm. tada se ljudi dodiruju il im je lako da se dodirnu. 2. Lična zona ( od 0,56 m do 1,20 cm ) i tu su ljudi u stanju da se rukuju ili makar su na duţinu ruku udaljeni jedno od drugog). 3. Društveno – konsultacijska zona i prostire se od 120 cm. do 3 m. Najčešće se koristi pri svakodnevnim susretima društenog i poslovnog tipa. 4. Javna zona , prostire se od tri ( 3) metra i naviše. Albet Mehrabian je otrkrio da kada se ljudi dopadaju jedno drugom, imaju tendenciju da se naginju jedno ka drugom. Seksualni poziv se moţe pokazati kroz drţanje. Ţene mogu da se nagnu napred i da pribiju ruke bliţe uz telo, jer to pribija grudi i produbljuje dekolte. Muškarci, naročito mlaĎi, obično stoje sa palčevima zakačenim za pojas pantalona ili za dţepove, sa labavo stegnutim pesnicama. ( str. 59)
MESTO SEDENJA
Agresija i preteće ponašanje obično se sastoji iz progresivno preteranog ispoljavanja visokog statusa ili dominantnog ponašanja. Šake neće biti sklopljene pozadi već će stajati sa strane sa stiusnutim pesnicama. A čelo će štrčati unapred očiglednije . ( str. 57)
Ako su stolovi pravougaoni . Ljud ikoji ţele da razgovaraju sedeće direktno nasuprot jedno drugom ili jedno pored drugog. Ljudi koji ne ţele da razgovaraju sedeće ili dijagonalno preko puta jednoi drugog za duţinu stola, ili jedno preko puta drugog na čelu i na začelju. ( str. 69 ) . Tabelarni prikaz:
ZONSKE UDALJENOSTI
23
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
koje zapadnjački parovi proĎu na put do svoje seksualne intimnosti: 1. Oči ka telu 2. Oči u oči 3. Glas na glas 4. Šaka u šaci 5. Ruka na ramenu 6. Ruka na struku 7. Usta na usta
KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE
8. Šaka na telu 9. Usta na grudi
Odnosi se na slučajne dodire, nesvesne i učinjene bilo kojim delom tele. Dodirivanje ukazuje na to da je ta akcija namerna, svesna i učinjena primetno šakama. Ričard Heding je stavio različite vrste dodirivanja u kategorije:
10. Šaka do genitalija 11. Genitaline na ( u ) genitalijama. POJAVA I GRAĐA …Veličina i oblika naših tela i način na koji to telo pokrivamo….ima značajan uticaj na to kako nas ljudi doţivljavaju i koliko nam paţnje posvećuju.
1. Funkcionalno – profesionalna ( krojač sa mušterijom, doktor sa pacijentom ) 2. Socijalno – pristojni : rukovanje ili tapšanje ruku o ruku.
Odeća, pošto se njome moţe manipulisati, postaje vaţan element način na koji kominuciramo. Naš izbor odeće ( u našem narodu se kaţe : Odelo ne čini čoveka ali ga čini čovekom ) govori drugioma ko smo, ili ima bar govori o tome kako sebe vidimo. Ističe našu jedinstvenost, ili ako nosimo uniformu, anšu sličnost drugima. Pokazuje im kako gledamo na svoju ličnost. Intorovertniji ljudi biraju mirnije i nejasnije boje, a oni otvoreniji svetlije, pa čak i kontrasne boje.
3. Prijateljsko – topli : prijateljsko tapšanje po leĎima ili zagrljaja oko ramena. 4. Ljubavno – intimni: dodirivanje obraza voljene osobe ili poljubac ljubavnika. 5. Seksualno uzbuĎeni dodirivanje.
:
uzajamno
Dezmond Moris autog knjige „ Goli majmun“ je uočio dvanaest koraka kroz 24
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Oblici tela se najčešće dele na 1. ektomorfne ( mršave i koščate ) , 2. mezomorfne ( mišićave) i 3. endomorfne ( debele) . Majk Arglaj tvrdi da ljudi često smatraju prve ( mirnim i nepetim) druge: nezavisnim avanturistima i treće : toplim, pristupačnim i zavisnim. ( str. 93 )
TAJMING I SINHRONIZACIJA Vreme moţe biti moćno sredstvo neverbalne komunikcije. Ovaj aspekt govora tela obuhvaćen je terminom kronemika, tj. Studija o korišćenju vremena. . Mi moţemo poboljšati komunikaciju meĎu ljudima kroz poboljšanje načina na koji upravljamo svojim vremenom. Pridajemo veliku vaţnost tačnosti i pridrţavanju unapred odreĎenog rasporeda. To je jedan od razloga zbog koga se ostavljanje ljudi da čekaju ( obično pred nečijom, kancelarijom , šalterom, ordinacijom pr. Ţ.K. ) smatra izuzetno neprijatnim činom. 7
MUŠKARCI I ŢENE Ţene obično imaju šire kukove, što je prirodno za njihovu ulogu majki. Imaju tanke strukove i debele butine. Pupkovi su im dublji a stomaci duţi. Grudi obično štrče. Imaju oblije zadnjice i više njišu kukovima, kada hodaju. Ţenama ne raste brada. Muškarci su češće viši i teţi od ţena. Jači su i mogu da podignu veći teret. Imaju duţe noge i veća stopala u odnosu na ostatak tela. Brţe trče, bolji su bacači i bolje trče na duge staze. Imaju šira ramena i duţe ruke, šire grudi, pluća i srce, jače lobanje i vilice. Oni takoĎe imaju dublje glasove, kosmatiji su( često oćelave u srednjim godinama) i imaju sklonost ka puštanju stomaka.
Tampo našeg delovanja govori ljudima mnogo o nama. Jedan jednostavan način da impresionirate druge je da delujete da ste 7
U našoj kulturi to je uobičajeno mesto u demonstraciji moći. Tako da se pripadnicima viših slojeva i ljudima koji imaju moć i uticaj daje na značaj tak ošto se primaju preko reda. Obično čekaju pripadnici niţih slojeva i oni koji nemaju moć. Ţalosno je što se dešava da se iza vrata vode obični razgovori…Oni koji namerno zadrţavaju klijente ispred svojih vrata, od kancelarija ili ordinacija smatraju da na taj način diţu sebi rejting. I da će ih ljudi zbog toga više poštovati. Na ţalost u našoj kulturi je često taj slučaj.. Pogotovu ako se stranke primaju , one smatraju da su superiornije a ne da je to do onoga koji dozvoljava da mu uĎe u svoju kancelariju.
Vremenska prognoza nakon Kamenka. 25
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
stalno preopterećeni mnogim sastancima i poslovima. 8 Brz ritam se na zapadu mnogo više ceni odd sporog. Spor ritam smatramo lenjošću, iako takvi ljudi moţda u stvari postiţu više nego oni koji stalno jurcaju, a nigde ne stignu. 9
Gordon Veinrajt smatra da će i najponizniji biti saslušan:
BIORITMOVI
-
ako ţelimo nešto da kaţemo , moţemo da jednostavno prekinemo druge.
-
Govorenje nešto glasnije od opšteg tona razgovora često moţe da nam obezbedi paţnju dovoljno dugo. Vaţno je da ne povisite ton previše.
-
Trostruko klimanje glavom nije signal paţnje. On pokazuje da mi ţelimo da govorimo.
-
Da bi sprečili da vas neko prekida , moţete podići glas.10
Naša ponašanja kontrolišu tri stalna ciklusa : 1. Fizički ciklus koji traje 23 dana, u kome energija i izdrţljivost skaču do vrhunca a onda opadaju. 2. Ciklus osetljivosti – 28 dana. Gde variraju emocije i raspoloţenja. 3. Intelektualni ciklus – 33 dana, gde se menjaju budnost i mentalne sposobnnosti.
PARALINGISTIKA One se odnose na proporciju utiska koju ostavlja poruka pri susretu licem u lice, a stoje umesto izraza lica, neverbalnih aspekata govora i samog govora. Proučavanje odnosa neverbalnih i verbalnih znakova naziva se paralingistikom. Neverbalni aspekti govora uključuju mnoge elemente. Kada procenjujemo kako da interpretiramo ove spekte, uzimamo u obzir jačinu zvuka,ton, visinu tona, kvalitet glasa, brzinu govora, akcenat i naglašavanje. TakoĎe na nas utiču, kao što ćemo videti u nastavku ovog poglavlja , i priroda i broj grešaka u govoru. ( str. 109 )
UPADANJE U REĈ Ako ţelite da upadnete u razgovor, pomoći će ako ste osoba visokog statusa. Podsvesno se povlačimo pred onim koje smatramo postavljenim više na lestvici socijalne ili organizacione hijerarhije od nas samih.
8
Manipulatori, najčešće rukovodioci svoje poslove izdiţu na kub, kako bi opravdali svoje ne male plate. U tu svrhu oni manipulišu terminologijom, tako da obične razgovore nazivaju sastanke. A same sastanke na kojima vode monologe, bez potrebe odugovlače, kako bi se pričalo kaoliko je sastanak trajao, bez efekta. 9 U nekim situacijama sporost moţe da bude temeljnost, dok brzina površnost. MeĎutim u našim uslovima stvorila se jedna filozofija nerada, koja je metastazirala po našim institicijama. Naime, naši ljhudi su naučili da se bave nebitnim stvarima zamajavajući jedne druge. Onaj koji pokuša da nametne brţi tmpo rada biva eliminisan, najpre do predpostavljenog ( koji ne moţće da ga kontroliše) ali i od samih kolega zbog brzine.
10
Veinrajt nije uzeo u obzir varijantu, kada se pojedinac svesno isključuje iz komunikacije i nedozvoljava da bilo šta kaţe. Igra isključivanja, se postiţe tako što nakon prgog govornika, sledi njegov ljubimac sa logoreičnim nastupom. Isključivanje nekog iz zajedinčke komunikacije se postiţe tako što se onome koji govori, okrenu leĎa i počne priča sa drugom osobom. Na taj način se obično prekidaju škakljive teme.
26
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Kula od knjiga u Pragu. Durić Mihailo, „ SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA“; Sociološka hrestomatija; Naprijed, Zagreb; 1987; str. 442; tvrd povez .
Politiĉari vode raĉuna o rukovanju.
POLITIĈKI GOVOR TELA SVOJSTVA BIROKRTIJE Jedan od prednosti demokratije je da se političari često pojavljuju u medijima. Njihovo često pojavljivanje na televiziji je od najvećeg učinku govora tela. Usedećem poloţaju, svi se političari trude dase naginju unapred. To ukazuje na njihovu ţelju da sarĎuju sa slušaocem i diskutuju. Obično koriste više kontakata očima, dok govore više nego što je normalno. ( pr. Čeda Jovanović , Ivica Dačić pr. Ţ.K. ) Pokušavaju da imaju poslednju reč u intervijuima, jer su svesni i verbalnog i neverbalnog efekta ukoliko to postignu. Političari se veoma trude da sakriju svoje pokušaje da prevare ljude. Oni moraju da varaju ljude, ne zato što su suštinski manje iskreni i pošteni od većine nas, već zbog toga što moraju da predstve politiku koja je dovoljno različita od one koju nude njegovi protivnici.( str. 113-114) .
„ Trajna birokratska vlast sa tačno utvrĎenim nadleţnostima nije pravilo već izuzetak. Tako je bilo čak i u onim prostranim poličkim tvorevinama kakve su postojale na starom Istoku, u germanskim i mongolskim osvajačkim carstvima, a i u mnogim feudalnim drţavama. U svim ovim slučajevima najvaţnije mesto je preduzimao vladalac uz pomoć svojih ličnih poverenika, prijtelja ili dvorskih slugu čija ovlašćenja nisu bila tačno utvrĎena“: Maks Veber , ( M. Djurić; str. 374) „ Činovnici obavljaju sluţbene duţnosti na osnovu pravila koja su manje ili više postojana i iscrpna i mogu se naučiti . Poznavanje ovih pravila predstavlja posebnu veštinu kojom činovnici raspolaţu. Ona obuhvata pravnu nauku, nauku o upravi i nauku o privrednom poslovanju.“ ( M. Djurić; tr. 376 ) 27
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
postoji još uvek ne znači da se iza izbora ne krije naimenovanje u okviru drţave, naročito naimenovanje od strrane šefa stranke. Da li je tako ili drugačije ne zavisi samo od pravnih propisa, već od načina funkcionisanja stranačkog mehanizma.
Vezanost moderne birokratije za pravila duboko se koreni u njenoj prirodi. Moderna naučna teorija, na primer tvrdi zakonsko ovlašćenje koje ima neki organ da reguliše odreĎenu oblast društvenog ţivota ne daje ovom pravo da to čini od slučaja do slučaja, već samo na apstraktan način. To je sasvim suprotno praksi koja vlada u patrimonizmu, po kojoj se svi društveni odnosi, ukoliko nisu osvešteni tradicijom, regulišu pomoću individualnih privilegija i darova milosti. (M. Djurić; str. 376 )
IZABRANI – NAIMENOVANI ...OdreĎivanje činovnika putem izbora u kome učestvuju podvlašćeni, ublaţava strogost hijerehijske podreĎenosti. U načelu, činovnik koji je naimenovan putem izbora ima izvesnu samostalnost prema činovniku koji mu je pretpostavljen. Jer on ne izvodi svoj poloţaj „ odozgo“ već „ odozdo“, ili ne bar od organa koj u hijerehiji sluţbe stoji iznad njega, već od ljudi moćnih u stranci koji odredjuju njegovu dalju karijeru. Njegova kartijera ne zavisi ( ili bar ne prvenstveno) od njegovog pretpostavljenog u sluţbi. Ĉisto tehniĉki gledano, ĉinovnik koji nije izabran, već je naimenovan, obiĉno posluje taĉnije, jer pod istim ostalim uslovima mnogo je verovatnije da će na njegovu karijeru uticati ĉisto struĉna svojstva i razmatranje. ( istako Ţ.K. ) Kao laici podvlašćeni mogu doznati koliko je neki kandidat stručno kvalifikovan za sluţbu tek na osnovu stečenog iskustva..( M. Djurić; str. 379).
POLOŢAJ ĈINOVNIKA Posledice koje iz toga proističu za unutrašnji i spoljašnji poloţaj činovnika bile bi ove: I . Sluţba je poziv. To se ogleda najpre u tome što zahteva sticanje propisanog obrazovanja, a to za duţe vreme angaţuje sve radne aktivnosti i što je propisan ispit preduslov za nameštenje. Zatim u tome što poloţaj činovnika ima karkter duţnosti, a to utiče na unutrašnju strukturu...Pravno i fizički, smatra se da vršenje odreĎene sluţbe nije izvor koji se moţe iskorisiti za sticanje rente ili nekih sporednih prihoda, kao što je to bilo obično u srednjem veku, a često gotovo sve do naših dana, niti uobičajena razmena usluga za novčanu naknadu, kao u slučaju ugovora o radu. Suprotno tome, smatra se da stupanje u sluţbe znači preuzimanje specifične obaveze na vernost sluţbi u zamenu za obezbeĎenje egzistenicije. (M. Djurić; str. 377)
4. Poloţaj ĉinovnika je obiĉno doţivotan, bar u javnim i njima sliĉnim birokratskim strukturama, ali u sve većoj meri i u ostalim. Doţivotni poloţaj predpostavljenih se kao faktičko pravilo čak i onde gde postoji otkaz ili periodično ponovno naimenovanje..Onde gde su uvedene garantije protiv samovolje i otpuštanja ili prmeštaja činovnika – njihov zadatak se sastoji samo u ovom: da
2. Čist tip birokrartskog činovnika j neimenovan od jedne više instance. Jedan činovnik koji je izabran od onih kojima treba da upravlja nije više čisto birokratska figura. Razume se, to što izbor formalno 28
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013 4. Činovnik redovno prima novčanu nadoknadu u obliku tačno utvrĎene plate i starosno obezbeĎenje u obliku penzije. U načelu, plate se ne odmerava prema učinsku kao nadnica, već u skladu sa staleškim poloţajem, to jest prema vrsti funkcije ( „rang“) , a moţda i prema duţini radnog vremena. Zbog relativno veće sigurnosti činovničkih plata, kao i zbog nagrade u obliku društvenog ugleda, sluţba je vrlo traţena stvar u zemljama u kojima više nema izgleda za kolonijalni oblik privreĎivanja. Ovakvo stanje dopušta da su u tim zemljama činovnicima odmeravaju relativno vrlo niske plate. ( M. Djurić; str. 382.)
obezbede strogo vršenje odreĊenih sluţbenih duţnosti, bez ikakvih liĉnih obzira. Stoga u okviru birokratije, mera pravno zajedničke nezavisnosti nije uvek izvor povećanog društvenog ugleda činovnika čiji je poloţaj na taj način zaštićen.. (M. Djurić; 381) ...prosečan činovnik teţi za tim da uspostavi činovničko pravo koje bi obezbedilo njegov materijalni poloţaj u starosti i povećalo garantije protiv samovoljnog otpuštanje iz sluţbe..Ali ova teţnja ima svoje granice. Kad bi se pravo na sluţbu jako razvilo, to bi oteţavalo postavljanje činovnika prema kriterijumu tehničke efikasnosti i smanjilo bi izglede onih koji čekaju mesto u sluţbi. Usled toga, a i zahvaljujući tom što se zavisnost od sebi ravnih predpostavlja zavisnost od niţih društvenih slojeva, činovnicima ne pada teško to što zavise od onih koji su iznad njih. (M. Djurić; str. 382)
5. U skladu s hijerarhijskim poretkom organa, činovniku teče karijera, počev od niţih, manje vaţnih i manje plaćenih mesta ka sve višim. Prosečna činovnik prirodno ţeli da da se što je moguće više mehanički utvrde uslovi napredovanja, ako ne u sluţbama, ono bar u iznosima plate. I to po godinama provedenim u sluţbi i s obzirom n uspeh postignut na stručnom ispitu, ukoliko je razvijen sistem stručnih ispita za činovnike. Ovo poslednje je karakteristično za činovnike i moţe da bude od trajnog uticaja na njegovu karijeru. U vezi s teţnjom za jačanje prava na sluţbu, za sve oštrijim staleškim odvajanjima i sve boljim ekonoskim obezbeĎenjem činovnika, ovaj razvitak vodi tome da se sluţba počinje da shvata kao izvor prihoda ( „sinekura“ ) za one koji su kvalifikovani i na osnovu diplome o stepenu obrazovanja. To što je neophodno uzeti u obzir i ošte i lične i intekelektualne kvalifikacije nezavisno od čisto sporednih dokaza o stručnom obrazovanju dovelo je do toga da se najviše političke sluţbe, naročito poloţaj ministra u načelu popunjava bez obzira na diplome. ( M. Djurić; str: 383) .
Marioneta kao neĉija politiĉka figura....
29
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
Desanka Maksimović
Strepnja
Duško Trifunović IMA NEKA TAJNA VEZA
30
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
u kojoj pored ostalog navodi kako se u jednom društvu stvara neprijatelj radi homeostaze:" Naravno da taj proces, pomoću koga se ţeli nekog rešiti, poriče i to uglavnom putem dokazivanja neke prirodne zloćetosti ili ludosti dotične osobe. Poricanje koje se javlja I u porodici I U ŠIREM DRUŠTVU je najsterilniji , najvrdaviji, a ipak sveproţimajući oblik društvene nelogičnosti: to je negacija negacije. Tok procesa je sledeći. : NA POČETKU POSTOJI NEGATIVN ČIN, ČIN POMODU KOGA DRUGI VRŠE INVALIDACIJU NEKE OSOBE. TO UKLJUČUJE OZNAČAVANJE PUTEM DIJAGNOZE, PROLAZNU OSUDU I FIZIČKO ODVAJANJE OSOBE IZ NJENE DRUŠTVENE SREDINE. ISTOVREMENO, TAJ SE NEGATIVNI ČIN NA RAZNE NAČINE PORIČE. DRŽI SE DA JE SAMA OSOBA OD SEBE NAPRAVILA INVALIDA ILI DA JE DO INVALIDACIJE DOŠLO ZBOG NJENE PRIRODNE SLABOSTI I ZBOG BOLESNOG PROCESA. DRUGI S TIM NEMAJU PUNO VEZE. POMODU TE DVOSTRUKE NEGACIJE DRUŠTVO ( RADNA SREDINA) SKRIVA OD SEBE SVOJU VLASTITU PRAKSU. LJUDI SE DEFINIŠU KAO "DOBRI" I " ZDRAVI" JER DRUGE DEFINIŠU KAO "LUDE" I "LOŠE". izbacujudi "LUDE" I " LOŠE" iz grupe , lažudi o laži , održavaju sigurnu i ugodnu HOMEOSTAZU.Izdvojena žrtvena jagnjad, često u tajnom sporazumu s tim procesom, da je uzimanje uloge ludog ili lošeg jedini način da se osedaju potpuni i da imaju neki određeni identitet. Dejvid Kuper navodi
KAKO SE PRAVE LUDACI 26. септембар 2013. у 20:07 Filozofski fakultet
" Klod levi Stros u svom delu Tuţni tropi ( 1955) , napravio je razliku izmeĎu društva koje proţdiru ljude tzv. ANTROPOFAGIĈNA DRUŠTVA i društva koja povraćaju ljude ANTROPOEMIĈNA DRUŠTVA, U KOJE JE SVRSTAO moderno društvo , KOJE ODBACUJE OD SEBE SVAKOG , KOGA NE MOŽE NATERATI DA PRIHVATNINAMETNUTA SVOJEVRSNA PRAVILA IGRE. POJEDINAC KOGA JE PORODICA POVRATILA , PROŽDERALA JE BOLNICA, PROVARILA GA I METABOLIZIRALA, TAKO DA JE PRESTAO BITI ODREĐENA OSOBA,
primer mladog studenta kojeg su rodiltelji smestili u Psihijatrijsku ustanovu jer je napravio " strašne " prestupe: a) razbio šoljicu za čaj; b) lupio ulaznim vratima, c) jedanput namerno stao nogom na travnjak u vrtu... Kuper objašnjava da je reč o receptoru, odnosno da je on bio pripremljen da zbog loših odnosa njegovih
navodi DEJVID KUPER u svojoj knjizi PSIHIJATRIJAI ANTIPSIHIJATRIJA, ( Naprijed; ; Biblioteka psiha; Zagreb; 1987. 31
Željko Lj. Krstić
SVITAC, oktobar 2013
roditelja on postane deţurni krivac. Tako je slično i u radnim sredinama, pogotovu gde su zatvoreni i napeti sistemi. DA BI SE TI
RASKOL U ISLAMU DRUZI
SISTEMI OSLOBODILI SVOJE NAPETOSTI, NJIMA JE POTREBAN GROMOBRAN - DEŽURNI KRIVAC-
Druzi su se u 12. stoljeću odvojili od ismaili siita, počeli su sa vjerovanjem da se Alah manifestira u određenom kalifu (vidi dolje). Druzi dolazi od imena Darazija, iranskog mistika. Sami sebe zovu Movahidun. Oni vjeruju da je fatmadski shiitski kalif Hakim utjelovljenje Alaha na zemlji, ponekad mu se mole i čak ga zovu moj gospode. Isto tako smatraju Jitra, Mojsijevog svekra, najbitnijim prorokom. Najbitniji vođa im je Hamza ibn Ali (iz 11 stoljeća); on je proglasio Hakimovo božanstvo i za sebe rekao da ima kozmičkiintelekt.
PREKO KOGA DE SE ISPRAZNITI. TO OBIČNO POSTAJE POJEDINAC...NA KRAJU DA KAŽEM I SLEDEDE. KOD NAS SE ČESTO GOVORI KAKO SMO PROPALI U SVEMU. JA SE NE SLAŽEM. SMATRAM DA JE NAŠE DRUŠTVO USAVRŠILO JEDNU POSEBNU DISCIPLINU, A TO JE KAKO SE MOŽE ISKORISTITI POJEDINAC OD STRANE SISTEMA, ODNOSNO POJEDINACA KOJI SU NAPREDOVALI U TOM SISTEMU. KADA SE ISKORISTI ON SE POSLE ODBACI. PRIČAO SAM SA SELJACIMA U VALJEVSKOM KRAJU O RADNOM VEKU JEDOG PROSEČNOG VOLA. KAŽU DA JEDAN VO MOŽE DA VUČE TERET I DA RADI 10 DO 12 GODIN. POSLE TOGA IDE U MESARU. KOD NAS SE ČOVEK ISKORISTI I POSLE SE PROGLASI LUDIM DA BI SE UKLONIO...I TO KADA JE NA VRHUNCU SVOJIH RADNIH I KREATIVNIH SPOSOBNOSI NA POSLU.
Kod Druza je zabranjeno pricati o vjeri outsiderima (zbog straha od proganjanja, slično kao i kod Alawita). Dijele se na akil, ili upućene i dzuhal, ili neznalice. Vecina druza ne zna bit svoje religije. Druza ima dosta u Libanonu (bili su jedna od strana u građanskom ratu, vođa im je bio Walid Jumbalat), Siriji i na sjeveru Izraela. U Izraelu su vrlo odani državi, gotovo fanatično služe u vojsci, dok su sirijski Druzi veliki neprijatelji Izraela. U Libanonu vode svoju politiku. 32
Željko Lj. Krstić
Iz
religijskog
SVITAC, oktobar 2013
leksikona:
Zbog čestih progona služili su se prikrivanjem (taqiyya) svojih vjesrkih obilježja. Zajednica se se dijeli na upućene ('uqqal) i neupućene (guhhal), koji nakon inicijacije ulaze među upućene i prakticiraju strog vjerski život (monogamija, suzdržavanje od alkohola i puiđšenja). Zajednica je uređena strogo patrijahalno. Između upućenih biraju se šejhovi (glavari), a predvodi ih reis (hrhovni glavar). Danas ih ima oko 700.000, od čega je više od polovice u Siriji (Gabal ad-Duruzu, nekadašnji Hauran), znatna skupina u Libanonu te manjine u Izraelu i Jordanu. Malik Tintilinić
Druzi (arap. ad-Duruz), religijskoetnička zajednica nastala na Blistom istoku početkom XI. st. iz Ismailitskog šijizma. Utemeljili su je Muhamed ibn-Ismail ad-Darazi (po kojem je dobila ime) i Hamza ibn Ali, koji je razradio njen nauk. Sekta je nastala u Egiptu za šestog kalifa Hakima, koji je sunitima htio nametnuti ismailitsko učenje. Pošto su ih u Egiptu progonili suniti, Drzi su se 1117. iselili u Siriju (gorje Libanon i Antilibnon. Od te godine počinje druska era. Sebe nazivaju ispovjedateljima Božje jednote. Druski nauk temelji se na ismailitskom učenju (monoteizam, mesijanizam, neki elementi preuzeti su iz gnosticizma i neoplatonizma). K tomu Druzi vjeruju u inkarnaciju i metempsihozu. Po druskom učenju fatimidski kalif Hakim posljednje je i glavno božansko utjelovljenje (maqam). Hakim je utjelovljenje Prajednog, a Hmza ibn Ali kozmičkog uma što ga je proizvelo Prajedno. Iz kozmičkog uma slijedi ostalih pet počela utjelovljenih u pet osoba. Tako su Hakim i Hamza zamijenili Alija i Ismaila iz ismailitskog učenja. Druska zajednica zatvorenog je, inicijacijskog i ezoteričnog tipa.
Kutija – suvenir kojeg prave Druzi.
33