ZIMSKI SVITAC; VALJEVO I, br.21; god III, 2015.

2015 Časopis Za sociološke I psihološke teme

1786. - 1919.

Zimski broj; godina III; decembar 2015.

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Urednik: ŢeljkoLj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84, 14.oooValjevo, Srbija.

Kontakt :zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996

Uvod: Zauzimajući svoj geo – strateški poloţaj izmeĊu velikih sila, u to vreme Austrije i Turske, moţe se reći da je grad Valjevo nastao kroz poroĊajne muke, plaćajući ogromnu cenu svoje pozicije izmeĊu ove dve sile, koje su ratovale i sklapale mir. Zato i ne ĉudi da su tzv. austrofili nastali još u 18 v. bili na strani Austrije, koja ih je izdala kad je sklopila mir sa Turskom. U to vreme na strani Austrije su se borili braća Vitković, a kasnije i sam Aleksa Nenadović. I dok je austrofilstvo u to vreme imalo opravdanja, zanimljiva je sudbina profesora latinskog jezika valjevske gimnazije, Ţivka Romanovića. Od najanaprednijeg i najprosvećenijeg valjevskog intelektualca, koji je utemeljio bibliotekarstvo u Valjevu, vodio Ċake ne ekskurzije u inostranstvo, bivao predsednik Društva za sreĊivanje grada, od je došao do situacije da 1918. bude direktor valjevske gimnazije, i to baš u godini završetka I sv. rata u kome su Austrijanci bili poraţena strana. Ostaće velika nepoznanica kako je neko ko je nesporno preko svojih aktivnosti pokazao da voli svoj grad, i radio na njegovom ulepšavanju, u odsudnom trenutku se našao na pogrešnoj strani. Ţivko Romanović je tako ostao obeleţen kao saradnik okupatora u gradu u kome je 1919. za komandata grada došao bivši austrogarski general!?

Slika sa naslovne starne: Kapija od metala u Tešnjaru SADRŢAJ BROJA: Tešnjar

Prvi i drugi srpski ustanak Turska imanja manjaju vlasnike Prošlost Valjeva Pod Austrijom Izdaja austrijanaca Jedan opis srbijanaca Zdravstvene prilike: babe, lekovi Bolnica, putevi, pruge, Izgradnja grada kroz kuluk Zelenaštvo, Školovanje, Hajduci, Bogati Valjevci, Dolazak Austrougarske u Valjevo 1915 Sudbina profesora gimnazije Ţivka Romanovića Zmaj Jova Jovanović - pesme

1

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

pokrivenih sa vinogradima i baštama na periferiji. Postepeno će Valjevo imati desetak dţamija i tri osnovne škole, dva hana, jedno kupatilo ( hamam) i stotinak dućana..... O broju stanovnika u tadašnjem Valjevu vlada priliĉna protivreĉnost. Po jednoj verziji kneza Alekse Nenadovića , koju je objavio njegov sin Prota Mateja, broj stanovnika je dopirao do 50.000. Ovo je teško prihvatljivo, ali s obzirom da je bliska okolina Valjeva, kao što su Gradac, Saraĉevac, Popare i Belo Polje bili takoĊe naseljeni Turcima , moguće je da je knez Aleksa mislio na celu okolinu... ( Drašković R. , 1971, str. 11- str. 12)

PROŠLOST VALJEVA Drašković Radovan ( 1971) Valjevo kroz vekove; Valjevo, Milić Rakić.

Pod Turcima....Turci u selo... Hajduci u šume

grad... Srbi na

...Sa turskom najezdom nastao je u srednjovekovnoj Srbiji pa i u Valjevu strahovit nered i uzbuna; narod je masovno beţao na sever preko Save dok su se neki naseljavali po susednim gradovima, još slobodnim od turskog osvajaĉa, ili pak po primorskim gradovima. Zanatlije odlaze u napuštena sela ...Valjevo ostaje bezmalo pusto. ..seljak, u koliko nije izbegao teško se rešavao da silazi u Valjevo i da donosi što na trţište...stanovnici sela snalazili su se na taj naĉin što su izmeĊu sebe vršili razmenu potrebnih stvari. Privredni ţivot u Valjevu je bio potpuno stao. .. Ali malo po malo, u Valjevo se ponovu poĉinju doseljavati Dubrovĉani, a uz njih i Humljani, Trebinjci i Konavljani, no u vrlo malom broju, već pojedinaĉno. Oni će uglavnom i ĉiniti srpski deo varoši. Srbi iz okoline su bili su vrlo retki stanovnici Valjeva u to vreme. ( Drašković R. , 1971, str. 11)

Drašković navodi prvi pisani trag ( u vidu pisam od 25. Decembra 1596 . ) koje su pisali iz Carigrada savetu Dubrovaĉke republike njeni predstavnici) iz tog vremena koji se odnosi na Dubrovĉane koji su kao trgovci prolazili kroz Valjevo sa svojim karavanima: „ Oni su na putu od Dubrovnika do Carigrada a koji je vodio preko Valjeva, doţiveli velike neprilike, pa preporuĉuju svom Senatu da budućim poklisarima, koji budu nosili haraĉ za Carigrad obrati paţnju na to i preporuĉi im kako se imaju ponašati pri prolazu kroz

MeĊutim, iza ratnika prodire iz Male Azije tursko stanovništvo i naseljava se po srpskim varošima, pa se tako ono nagomilalo i u Valjevu i brzo ga muslimiziralo. Postepeno je Valjevom zavladao orjentalni način ţivota. Varoš je sada ukrašavana: dţamijama, hanovima, karavanima i zanatskim trgovaĉkim radnjama, orijentalnog tipa. Polako ali sigurno ono postaje tipična turska kasaba, dobro naseljena. Ona će uskoro raspolagati sa osam stotina kuća, šindrom i ćeramidom 2

Zimski svitac: VALJEVO I

Srbiju koja je bila puna hajduka.“ ( Drašković R. , 1971, str. 13)

decembar 2015

(

Kad su u trećem ratu izmeĊu Austrije i Turske ( 1737-1793) braća Vitkovići, Jefta i Jovan, izginuli negde oko Valjeva, i kad su Turci ponovo zagospodarili Valjevom, Austrija je njihove porodice prevela preko Save i tamo ih zbrinula. Braća su sahranjena pored crkve u Jovanji. Njihova dvospratna kuća, koja se zvala kula na dva kata, nalazila se na ušću reke Gradca u Kolubaru. ( Drašković R. , 1971, str. 13-15)

Pod Austrijom ...

U drugom ratu izmeĊu Austrije i Turske austrijski vojskovoĊa princ Evgenije Savojski zauzeo je Beogradski pašaluk koji popade pod Austriju na osnovu Poţarevaĉkog mira ( 1717) .

Okupacija Srbije od strane Austrije trajaće do 1793 godina, i to vreme neće ostati ni malo u lepoj uspomeni kod Srba. Pri kraju okupacije Valjevo je imalo 170 domova...u njemu je bilo sedište srpskog episkomata ( jedino u Srbiji) i provizora, a imalo je trošarinu i stovarište soli, kao i carinarnicu.

U Valjevu, i okolini ţiveli su tada uglavnom Srbi pravoslavne vere . U samom Valjevu bilo je nešto Cincara i Cigana... koji su došli još sa Turcima.

Izdaja Austrijanaca .... Srbi uĊu u Valjevo i zapale ga. To je bilo 28. februara 1788. Godine. Knez Aleksa sa svojom vojskom je gonio Turke do Ĉaĉka, pa i njega zapale. A zatim se vrate u Valjevo. Vojska sad zapoĉne pljaĉkati po popaljenom i pustom Valjevu . Odnosili su šta su mogli naći : gvoţĎe,, vrata i prozore sa razvaljenih kuća, sve do poslednjeg eksera nosili su u svoja sela..Kad je austrijski car Josif II prispeo u fenek svojoj vojsci , knez Aleksa se uputio tamo, pa ga tu predstave caru...Ĉim se vratio u Valjevo knez Aleksa je ponovo zapoĉeo kupiti ĉete, koje je drţao u utvrĊenju na Kliĉevcu, pored Valjeva, gde je svakodnevno veţbalo 1800 vojnika, koji su se tukli sa Turcima po okolnim brdima.

Kada je austrijska vojska prešla u Srbiju i starešina frajkora pukovnik Mihaljević stigao u Jagodinu, on pozove i kneza Aleksu da sa svojom vojskom doĊe tamo.

Tu se Valjevci obuku u frajkorske uniforme i snabdeju oruţjem, pa se opet vrate na Kličevac kraj Valjeva.

Okupaciona vlast je sprovodila i kolonizaciju Nemaca ... a zna se da se u njemu nalazila i katolička parohija.

...Austrija je u okupiranoj Srbiji organizovala narodnu vojsku , koja se zvala narodna milicija ili hajduci..Hajdučka vojska je bila podeljena na 18 kompanija, koje su se rasporeĎivale u četiri grupe. U prvoj grupi bilo je na ĉelu obarkapetan Vuk Isaković. Na ĉelu kapetanije su bili kapetani.

U Valjevu je to bio Jevta Vitković...Vitkovići su kao vojniĉke starešine uţivali najveći ugled u zemlji i kao takvi u raznim prilikama ĉesto predstavljali zemlju.

3

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Govoreći o mestima u Srbiji, Kaster kaţe da su veće varoši Beograd, Valjevo, Šabac, Uţice i Smederevo, gde Turci, Srbi, Katolici, i Jevreji pomešani ţive, usled ĉega su jako neĉisti i uopšte rĊavi ljudi. Trgovci, ĉija roba stoji u drvenim magacinima, imaju najlepše kuće. Sela se ne mogu nabrojati.

Knez Aleksa je sa svojim ljudima uĉestvovao u svim operacijama austrijske vojske kroz Srbiju. Ali kada Austrijanci i Turci 4. avgusta 1971. sklope mir u Svištovu , Srbi su bili strahovito ozlojedjeni , jer ih je Austrija potpuno izdala pošto u ugovoru o miru za Srbe ništa nije predviĎeno, osim amnestije, koja im je data što su učestvovali u ratu na strani Austrije. Austrija je napustila Srbiju, koju su Turci ponovo zauzeli, pa su tako ponovo upali u Valjevo koje je bilo opustošeno i uništeno. (Drašković R. , 1971, str. 19)

Kuće – kolibe Nekoliko, jedna od drugih daljenih kuća, saĉinjavaju selo, kojima dva kmeta upravljaju. Kuće leţe svaka za sebe i načinjene su od drveta. One upravo i ne zasluţuju ime kuće nego su kolibe, u zemlju ukopane i pokrivene krovom od slame, na kome se se mesto odţaka nalazi jedan otvor . Bogatiji seljaci imaju kuće od nabijene zemlje ili ĉatme, a dvorište je ograĊeno zidom od ćerpiĉa ili od naslaganog kamena.

Većina dvorišta je otvorena. Ove kuće ne koštaju skoro ništa a kad izgore, niko ih ne ţali, pošto se nova koliba za par sati podigne.

Deobe porodica U tim bednim stanovima nalazi se po 4 -5 porodica, koje u zadruzi ţive ili se po volji mogu razdeliti. Deoba polja se ne dogaĊa.

Svako uzme sebi ono polje koje niko ne obraĎuje, i uzme onoliko koliko hoće, jer je beskrajno obilje u zemlji koju niko ne obraĎuje. Samo marvu ( stoku) podele izmeĊu sebe, i ako ne mogu da se dogovore, pozovu kmeta da im presudi. U takozvanim selima stanuju samo Srbi. Ni jedan stranac nema pravo da se u njima naseli niti bi se mogao odrţati.

Bista Alekse Nenadovića u Valjevu JEDAN OPIS SRBIJANCA : Godine 1830. ratni savet u Beĉu izdao je nalog svojim podruĉnim ustanovama da se iz vojniĉkih razloga prouĉe topografske i statistiĉke prilike svih zemalja na Balkanskom poluostrvu, pa prema tome i Srbije. Od saĉuvanih opisa Srbije najzanimljiviji je opis obrlajtnatna Kestera, poslat iz Panĉeva 1. aprila. 1833.

4

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Prvi doseljenici u osloboĊnom Valjevu bili su ovi seljaci – zanatlije, koji su dolazili uglavnom iz obliţnjih mesta, ali ih je bilo i iz udaljenih krajeva, ponajviše iz Azbukovice, Bosne i Hercegovine.

Javna sigurnost je velika. Knez1 Miloš je za najmanju krađu kažnjavao smrću te je na taj način postigao sigurnost imanja.

ZANATSTVO

Nešto kasnije kad su osetili da ima naĉina da se lakše doĊe do zarade, pojedine zanatlije, pored zanata, poĉeli su se baviti i trgovinom. Oni su otvarali dućane, u kojima su, pored svojih zanatlijskih proizvoda, prodavali i drugu robu, koju su nalazili na strani. Gotovo po pravilu to su ĉinili abadţije i terzije, i skoro do kraja prošlog veka trgovci su regrutovali od ovih zanatlija.

„ Sve do osloboĊenja Valjeva seljaci iz okoline nerado su dolazili u varoš, upravo, to su ĉinili samo po nekoj nuţdi. Za svoje potrebe snabdevali su se u samom selu.

Domaća radinost je bila jako razvijena. U svakoj kući za ĉlanove porodice izgraĊivano je rublje, ţenska odeća, obuća itd. Za mušku odeću izvesni seljaci bavili su se stolarskim , kolarskim, zidarskim i kovaĉkim zanatom.

U svakom sluĉaju taj je posao bio uzgredan , jer su se i ti seljaci – zanatlije, uglavnom bavili zemljoradnjom. Tek u zimu, kad poljski radovi prestaju, oni su upraţnjavali svoje zanate. Seljaci – zanatlije nisu imali svoje radionice kod svojih kuća, već su odlazili iz kuće, nudili svoje usluge i RADILI ŠTA JE KOME POTREBNO. Tamo su se i hranili, a katkad i noćivali , ukoliko su bili udaljeniji od svojih kuća.

Pored pomenutih zanata, koji su doneli seljaci iz obliţnjih krajeva, javljaju se i drugi zanati, uglavnom primitivni, zaostali od Turaka, koji su u prvi mah mogli zadovoljiti najpreĉe potrebe. Iz jednog dokumenta koji je saĉuvan iz 1836 g. u Valjevu je bilo : 11 trgovaca, 18 meandţija, 33 terzije, 12 abadţija, 5 ĉarugdţija, 4 tufekdţije, 2 kovaĉa i 2 papudţija, svega 113 ljudi koji su se bavili trgovinom i zanatstvom. ...sama vlast je nastojala da sa strane dovedu dobre i izveţbane zanatlije.

Kad je Valjevo osloboĊeno od Turaka, ovi seljaci zanatlije poĉeli su polako silaziti u varoš i stalno se naseljavati. Oni su kupovali placeve i na njima izgraĊivali kućice i radionice. Ali nemajući vere da će od svog zanata moći da se ţiveti, oni su se i u varoši bavili zemljoradnjom i svoje placeve, koji su bili poveći , obdelavali ( obraĊivali p.r. Ţ.K. ). U prvi mah su bili sami, a kasnije su stekli šegrte i kalfe i ovaj posao prenosili na njih.

Valjevci su sa svoje strane ĉinili sve da omoguću naseljavanjetih novih zanatlija.

Njima su dodeljivani placevi, radionice i plaćeni putni troškovi. Već u drugoj polovini (pred)prošlog veka , u Valjevu se nalazi veliki broj tih zanatlija – stranica iz Austrije, Namaĉke, Ĉeške, ...kao i Srba sa Strane...MeĊu njima su Adolf Vojteh, limar, Albert Regner, pinter, Kosta andonović, bravar, Avgust Fridrih, zidar, Johan N. Kobasičar, Klaudije Priklemajer,

1

Kneţevski knezovi zadrţali su taj naziv sve do oko 1830. Godine a potom je knez Miloš, da bi svom poloţaju i zvanju dao veću vaţnost , ukinuo kneţevinske knezove i dao im titule kapetana.

5

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

konkurencije turskih grnaĉra, koji su dolazili i radili svoj zanat 6-7 meseci u Valjevo).

Sedamdesetih godina (pre) prošlog veka u Valjevu je bilo 7 zanatskih i 2 trgovaĉaka esnafa: Opanĉarsko – saraĉki, Terzijski,3 Abadţijski, Bojadţijski, Zidarski, Kovaĉko – puškarski, Stolarsko- kolarski – pinterski, Mehansko- kafanski i Trgovaĉki esnaf.“ ( Drašković R. ; 1987, str. 172 ).

apotekar, Štefan N., perdeĎija, Joca Švaba, krojač, Marinko Matić2-kovač, Branko Apić- kolar, Ferdinand Vitcanji – tolar, Jozef Ajhinger i Anton Vinjek pivari...

Uticaj stranaca, zanatlija , se znatno oseća.

Pored već postojećih zanata, koji se modernizuju, javljaju se i novi zanati:saraĉki, konopĉarski, noţarski, sapundţijsko – svećarski, krojaĉki, tkaĉki, pekarski , limarski, kolarski, baĉvarski, kobasiĉarski...DunĊersko- zidarski zanat naroĉito razvijen i valjevski dunĊeri traţe se sa strane. Na strani su bili Đuro GoĊevac i njegov brat Aleksa, koji su se doselili iz Osata, iz Bosne, i radili , kako u Valjevu tako i u ostalim krajevima Srbije. ..Od 1847 do 1910.

Godine vladala je Esnafska uredba. ..Prvih godina postupanju na snagu Esnafske uredbe, trgovci i zanatlije u Valjevu su obrazovali su svega ĉetiri mešovita esnafa: Trgovaĉko – terzijskoabadţijski esnaf u koji su ušli trgovci, preprodavci poljoprivrednih proizvoda, sitniĉari, terzije i abadţije, zatim Kovaĉko – puškarski esnaf s kovaĉima, puškarima, tufegdţijama, kujundţijama, nalbantima, kazanndţijama, bakraĉarima, dunĊerima i stolarima; Papudţijsko – ĉarugdţijsko – ćurĉijski esnaf s papudţijama, ĉarĉugijama, saraĉima, tabacima i ćurĉijama.

Ekmedţijsko – bakalski esnaf sa ekmedţijama, bakalima i grnaĉarima ( grnaĉi su traĊţili još 1841 godine da osnuju svoj esnaf da bi se odbranili od jake

3

Radovan Lazić (1834–1884), trgovac iz Valjeva, potiĉe iz vrlo siromašne porodice koja nije bila u mogućnosti da ga školuje, tako da je već sa trinaest godina otišao u Beograd da uĉi terzijski zanat. Posle tri godine postao je kalfa i ostao da radi u Beogradu.

Nakon godinu dana uvideo je da su mu tu mogućnosti za zaradu skromne i vratio se u Valjevo. Stupio je u ortakluk sa jednim imućnim trgovcem, a posle tri godine zajedniĉkog rada uspeo je da zapoĉne samostalnu trgovinu. Budući da je naporno i pošteno radio stekao je ugled u Valjevu, ali i mnoge neprijatelje meĊu drugim trgovcima koji su više negovali zavist nego preduzetniĉki duh. Zavidljivi pojedinci pokušavali su da mu neosnovano pripišu finansijske i politiĉke špekulacije. Ipak, većina Valjevaca je prepoznala njegovo poštenje i preduzetništvo i ukazali su mu poverenje – terzijski esnaf ga je izabrao za svog starešinu; 1859. godine biran je za starešinu Valjevske crkve, a 1865. za odbornika Valjevske opštine. Za predsednika opštine biran je dva puta – 1867. i 1868. godine. Kada je 1868. god. odrţana Velika narodna skupština u Topĉideru, bio je na njoj poslanik iz Valjeva. http://www.ekapija.com/website/sr/page/132644/EMagazin-Radovan-Lazi%C4%87-1834-1884prosvetiteljski-duh-valjevskog-trgovca.

2

Postoji priĉa da je Marinko Matić u Valjevo došao sa svojom majkom i napravio kuću na obali Kolubare, sa leve strane koja tada nije bila naseljena. Njegov sin Milan je dobio sina Mila – Gema koji ima 97 godina. Mile sa Radom ima sina Milana i Boţu , koji imaju svoje porodice i decu.

6

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

i hoće, i ako se kuva, što se retko dešava, odreĊuje kućni starešina vreme jelu.

Oblaĉenje U haljinama nema luksuza, sve je jednostavno i siromašno, u hladnoj zemlji se u tim haljinama ne bi mogla zima provesti.

Karakter Srba Karakter Srbijanaca je surov i sve posledice koje iz toga proizilaze , njihova su svojina.

Njih naroĉito odlikuje nacionalni ponos, sebiĉnost i osveta. Ova poslednja ne zna granice: da nu postignu izlaţu se i najvećoj opasnosti. Humanija vlada bi mogla za kratko vreme od ovog surovog , ali upotrebljivog materijala drugo nešto stvoriti, ali despotizam ih svojim okovima sprečava od svakog napretka. Ni vernost ni religioznost, te obiĉne crte primitivnih naroda, nisu njihova osobina.'' ( Drašković R. , 1971, str. 46-47)

Radovan Lazić (1834–1884), terzija.

Opis Srba Izgled ,,Stanovnici su lep, snaţan i od priride darovit narod. Muškarci su lepši nego ţene, a to dolazi otuda što se na ţenske ne obraća mnogo paţnje i od detinjstva ih manje neguju. Deĉaku poklanjaju više brige, u njemu gledaju buduću glavu porodice, branioca otadţbine, muţa, junaka. Ljudi su vitki i snaţni, pravilna graĊa njihovog tela daje im spoljašnju ţivahnost ; imaju oštar vid, dobar sluh i mnogobrojne prirodne talente.

TEŠNJAR „ Valjevska ĉaršija Tešnjar se zaĉela veoma davno, još pod turskom upravom, a Srbi su je posle Prvog i Drugog srpskog ustanka poĉeli intenzivnije naseljavati. To tada je to bilo samo naselje sa turskim ţivljem...Ovde se osećao ţivot varoši, tu su cvetali razni zanati od najranijeg doba, prvog doseljavanja.

Bilo je tu mnogo zanatlija...Bili su to mumdţije, surdţije, bardaklije, čuruglije, burdţije, terzije, kujundţije..U ovom delu varoši bilo je mnogo karavana – saraja, kasnije kafana i krĉmi, gde su se u prostranim avlijama nalazile štale za prihvatanje karavana koji su prolazili kroz varoš....Naroĉita se ţilavost osećala u varoši kada doĊe jesen i poĉne otkup poljoprivrednih proizvoda – ţita i

Kako, kada i šta jedu Umeren naĉin ţivota jaĉa njihovo telo i umanjuje njihove potrebe. Hleb od kukuruza, u pepelu peĉen, rakija, nešto slanine, crni i beli luk i peĉena ovĉetina dovoljni su da celo društvo dovedu u najbolje raspoloţenje. O podeli vremena za obede nema ni razgovora, jede kad ko dospe 7

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

šljiva. Tada je novac rasipan i trošen nemilice.

U varoši ne samo da se poslovalo, trgovalo, već se i stanovalo. Krajem 18. i poĉetkom 19. Veka varoš je sa okolinom mnogo nastradala. Za vreme Koĉine bune gorele su brojne zgrade sagraĊene od slabog materijala. Tada je izgorelo celo tursko naselje od Baira do Lipaka. Turci su se tada iselili i više se nisu vraćali u Valjevo a svoje imanja su počele prodavati Srbima. Na mesto popaljenih i porušenih turskih kuća ubrzo su se prodizane nove zgrade, od ĉvrstog materijala. Varoš se širila iz svojih uskih okvira – od Baira prema Kolubari. ...

Bista kneze Ilije Birĉanina.

PRVI I DRUGI SRPSKI USTANAK- KARAĐORĐEV USTANAK

Varoš je u ratovima paljenja, zgrade od drveta su nestajale. Najviše je oštećena u proleće 1786. kada su Turci pred pobunjenim Srbima morali beţati iz Valjeva u druge krajeve i gradove, a pre svega u Ĉaĉak i Uţice. Tada je varoš imala 24 dţamije, preko 3000 turskih kuća, a smo oko 200 krišćanskih kuća, i to je sve nestalo u poţaru.

„ Seĉa knezova ( dahija Fočić Mehmed – Aga u Valjevu je zapoĉeo seĉu knezova pogubljenjem Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića 24. Februara 1804 . ) suprotno dahijskim oĉekivanjima je pokrenula ustanak na ĉije ĉelo je izbio KaraĊoreĊe Petrović iz Šumadije...Ustanici su već 21.

Marta 1804 g. posle višednevnih borbi uspeli da oslobode Valjevo....( prvi put posle 1459. ) . Od kraja marta do jeseni 1813 g.

Valjevo se nalazilo u ustaniĉkoj Srbiji koja selagano i muĉno izvlaĉila iz Otomanske imperije. U toj deceniji njegovo stanovništvo ĉinili su iskljuĉivo Srbi koji su se bavili zanatsvom i trgovinom. ...U jesen 1813 g. , KaraĊorĊevu Srbiju privremeno je okupirala otomanska vojska. Izbeglo tursko stanovništvo vratilo se na stara ognjišta, kao što je ĉinilo i toliko puta ranije. Ponovo se latilo zanata, trgovine i odrţavanja vlasti. ..

Valjevo se brzo obnovilo, ali je drugi put gorelo poĉetkom 19. veka, odnosno 1804 g. kada su Turci bili prinuĊeni da ponovo napuste Valjevo pod naletom ustanika koje je oredvodio prota Mateja Nenadović. Turci su se tada islelili u Soko grad u Bosnu. U varoši je ostalo ĉitavih oko 200 domova, odnosno 50 srpskih kuća, ostalo je sve porušeno i nestalo u poţaru koji su izazvali ustanici.“ ( Bojić D.; 2008, str. 29-30) Tekst Dragutina Bojića: „ TEŠNJAR“ , preuzeto iz monografije : „ Tešnjar kroz tri veka“ , 2008, Zavod za zaštitu kulture Valjevo.

MILOŠEV USTANAK : Teror nad srpskim stanovništvom je trajao od jeseni 1813. Do 8

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Abdurahman – age. 4 Za Nenadovićima su došli Dabići iz Jautine kod Barnkovine. ..Kolubarski knez Jovica Milutinović iz Sankovića kod Mionice.

Grbovići iz Mratišića. Na ovaj način ( kupoprodajom turskih imanja pr. Ţ.K. ) Valjevo je mirnim putem izmenilo versku i nacionalu strukturu stanovništva postavši od turske kasabe , srpska varoš.“ ( Nikolić. M, 2008, str. 13-14. )

proleća 1815. Kada je na Cveti 23.04.1815. planuo knez Milošev ustanak. Posle nešto duţe od mesec ratovanja ustaniĉka vojska je u napušteno Valjevo...Usledili su dugi i strpljivi pregovori koji su Srbiji u poĉetku obazbedili poluautonomijukoja je 1830.

Prerasla u punu autonomiju u okviru Otomanskog carstva. ..U periodu izmeĎu 1820. i 1830. Valjevo je izgubilo turski gospodarski sloj stanovništva. Ostale su priznate vlasti na ĉelu sa kajmakalanom i erlije, odnosno zanatlije. Sa odlazećim Turcima iz Valjeva ( koji su odlazili naĉešće na Soko grad, Uţice, pa u Bosnu : Srebrnicu, Sarajevo, Brĉko....) dolazili su Srbi. Jedaan od prvih koji se doselio je Jevrem Nenadović, sin Jakova, a kasnije i tast Aleksandra KaraĎorĎevića ( voţdovog sina). On je bio upravni i sudski sluţbenik, a kasnije je dospeo do Drţavnog saveta.

Jevrem je bio spretan, sposoban i bogat ĉovek.

VALJEVSKI USTANKA IZGRADNJA VALJEVU

SUD

POSLE

SUDSKE

DRUGOG

VLASTI

U

„Krajem oktobra 1815. VoĊa drugog ustanka u Srbiji je knjaz Miloš Obrenović, po profesiji marveni trgovac zakljuĉio je na Vraĉaru sa oponumoćenikom turske vlade Marašlijom usmenu pogodbu o prikupljanju danka ( poreza) i o sudskoj vlasti, potvrĊujući mešovitu srpsko – tursku upravu.

Po Miloševoj zamisli, starešinskom odlukom od 19. XII 1815. Zadrţana je stara predustaniĉka podela Srbije na nahije ( okruge) , s time da se u svakoj nahiji postavi po jedan glavni knez ( nahijski starešna) , a u kneţevinama kneţinski knezovi...Prvih dana 1816 ...su postavljeni za kneţinske – policijske starešine u Valjevskoj nahiji 4

Prota Nateja Nenadović je bio pismen ali i imućan i bogat ĉovek toga doba. O tome govori podatak da je na njegovom imanju pod kuluk radilo preko 2000 ljudi. Ĉini se da se u Valjevu i okolini nije stvorio sloj bogatih ljudi da Turci nikad ne bi otišli iz njega. Dakle, Valjevo se oslobodilo od Turaka kupovinom njihovih imanja, a ne paljenjem i nasilnim proterivanjem.

Prota Mateja Nenadović Za njim je došao njegov roĊak Prota Mateja Nenadović koji je kupio konak i imanje 9

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Miloševi privrţenici Jovan Simić – Bobovac i Raka Tešić iz Mionice. Policijske starešeni imaju duţnost, pored obavez, da prate sumnjiva lica i hapse, ako se pokaţe da je nuţno. Ove starešeni stoje u tesnoj vezi sa nahijskom starešinom kome sluţe kao desna ruka, naroĉito u iskorenjivnju hajduĉije.

Valjevski sud zapoĉeo je rad sa dva ĉlana ( knezovi – sudije) jednim pisarom i dva pandura. Kad Miloš izdaje narešenje o osnivanju suda u Valjevu i Šapcu, u Srbiji je pravni ţivot vrlo skuĉen: još nema odredaba o kriviĉnoj odgovornosti niti propisa o postupku za kriviĉne i graĊanske sporove. Seljak je dvadesetih godina podnosio tuţbu onom knezu na koga bi naišao.“ ( Grupa autora; Vujić J. Sikirica M.; 1967, 55).

MUSELIMI-KAO KLICA KORUPCIJE U SRBIJI Ove policijske starešeni stoje u tesnoj vezi sa muselimom u Valjevu. U to vreme bilo je meĊu MUSELIMIMA NE SAMO SREBROLJUBACA ogrezlih u primanju MITA NEGO I ZLIKOVACA. Godine 1817 g. pohapsio je valjevski muselim neke šabaĉke trgovce ...Premda su imali vezirovu buruntiju ( dozvolu) baĉeni su upodrum valjevskog zatvora.

Poznato je prema drugim slučajevima da su zatvorenici mogli izvući iz zatvora ako dobro podmite muselima i njegove saradnke.“ ( Grupa autora; Vujić J. Sikirica M.; 1967, 53).

KAZNA – BACANJE U BUNAR Po kazivanju Mihaila Kajla Jeftića : „ Sud je u Valjevu poĉeo da radi još za vreme kneza Miloša 1818. god. On je tada osnovao magistrat, u kome je tada bilo trojica sidija.

Kada je izbila Katanska buna 1844 g.5 nju je protiv pobunjenika ušao i prota Mateja Nenadović, koji je imao dosta pristalica iz ovog kraja. BeograĊani tada pošalju Vučića da utiša bunu. On nije razbirao mnogo ko je pokretaĉ, već je hvatao pristalice kneza Miloša Obrenovića....Vuĉić je bio veliki protivnik kneza Miloša i on je stoga i pokušao da uguši Katansku bunu. Došao je u Valjevo, gde je bio pristalica Obrenovića.

Vuĉić je ovde mnoge likvidirao vešanjem, streljanjem. Kao najblaţa kazna smatralo se

Prilikom stvaranja pravosudnih organa u Srbiji, nepune ĉetiri godine pre osnivanja Valjevskog suda, u valjevskoj nahiji su starešine drţale pravosuĊe u svojim rukama.

Takav je poloţaj i kneza valjevske nahije .

Poĉetkom dvadesetih godina meĊu valjevskim seljacima ima sve više parniĉenja. Sudsko iskustvo Jovice Milutinovića je dobrodošlo prilikom osnivanja Valjevskog suda. Već 1. Jula knez Miloš izdaje nareĊenje glavnom knezu Valjevske i Šabaĉke nahije Jevremu Obrenoviću o osnivanju sudova u Šapcu i Valjevu sa izriĉitom nalogom da knez Jovica Milutinović i jedan posavski knez budu postavljeni za sudije u Valjevskom sudu.

5

Катанска буна је била побуна коју је 4.октобра 1844. у Шапцу започео Стојан Јовановић Цукић са 30-так катана (коњаника) са циљем да сруши власт кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитеља и на власт доведе Обреновиће. Катанску буну сурово је угушио Тома Вучић Перишић. Катанска војска је заузела Шабац и Лозницу и нарасла је на 1.000 војника, али поражена је на Плавању од проте Матије Ненадовића, који је водио претходницу војске Томе Вучића. У тој бици погинули су Стојан и многи његови најближи сарадници. ( Vikipedia) 10

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Vasilj Janković i njegov sin Vuksan iz Virovaca kaţnjen od kmeta 28. Maja: prešli belege u krĉevini –dva dana apsa, prvi još 15 a drugi 10 štapova.

bacanje u bunar koji je bio kod kule, i to bacanje okovanih i vezanih posle tri dana porodica je imala pavo da ih izvadi. Tako je bio kaţnjen i neki Sreten Gavrilović, jer je bio osuĊen da se baci u bunar. Ali, pre njega bili su baĉeni još neki, te on nije mogao potonuti, a pao je na noge i ruke i posle tri dana izvukli su ga ţivog. ..sedamnaest dana Vuĉić je sedeo u Valjevu i izricao presude, a od Šapca putovao 20 dana i usput sudio.

Vuĉić, je na inicijativu ţene kneza Jovice Milutinovića, iz apsa pustio i Ranka GoĊevca.. ( Trajković Lj. ; 1980; 14).

ĐoĎe i Tanasije Janković , iz sela Robaja, kaţeni od kmeta 2. Juna: tukli svog seljaka, dobili po 25 štapova.

Marko Limac iz Robaja, kaţnjen od kemta 6. Juna zato što je nagonio Turĉina da jede slaninu. Kazna : 25 štapova.

Sima Ţivković iz Prijezdića kaţnjen od kmeta 22. Aprila : smešavao se sa udovicom i ona rodila dete. Po presudi platio 200 groša za hranu deteta.

Kazne : apsom , okovima, udarci : štapom ili kamdţijom, novĉano, robom .

Jovanka, Ţena Mijalila Milinkovića iz Duĉića , kaţnjena zato što je „ odustala od svog muţa“ : 25 kamdţija.

Kriviĉna dela: tuĉe, kraĊe, prevare, „alimentacija“, preljuba, vreĊanje kmeta.

Kazne izricana od : Naĉelniĉeštva okruţnog , Primiteljskog suda....

Đoka Gaić iz Robaja kaţnjen od kmeta 19. Juna: „ zbog toga što je ukrao travnu kosu“: 25 štapova.

Dr. Branko Peruničić : „ Grad Valjevo i njegovo upravno podruĉije 1815-1915.“; Istorisjki arhiv Valjevo, 1973 g. ( preuzeto iz Bojanić M. : „ Preci ponovo govore“ ; Valjevo; 2005. Str 309.

Jakov Marković iz Robaja, kaţnjen od kmeta jer je tukao oca: 15 dana apsa i 35 štapova.

Matija Pavlović iz Cvetanovca kaţnjen od Naĉelniĉevstva okruţnog : „ imao smešanija se tuĊom ţenom“. Dao za hranu deteta 400 oka i dve svinje.

Ivan i Ravailo ĐurĎević iz Pridvorice, kaţnjeni od Primiterljnog suda 25. Maja 1839 ; potukli se pri deobi zajedniĉkih stvari. Prvi dobio 25 a drugi 20 štapova.

Mitar Popović iz Pauna kaţnjen od kaţnjen što je : „ imao smešenije sa snajom svojom , koja je i dete rodila. „ , 17 dana apsa i 30 štapova.

Pantelija Petrović iz Oseĉenice kaţnjen od kmeta 26. Maja 1839; nije dao da se njegove ovce , u šteti uhvaćene, u obor zatvore; tukao svog seljaka – tri dana apsa i 25 štapova.

Mileta Vesković iz slavkovice kaţnjen od seoskog kmeta 5. Decembra , zato što se protivio sudskoj presudi : 48 sati apsa.

Gavrilo Bašrić iz Oseĉenice kaţnjen od kmeta 29. Maja „ zbog toga što je bezĉastio kmetove“ – sa 25 štapova.

11

Zimski svitac: VALJEVO I

TURSKA VLASNIKE

IMANJA

decembar 2015

gde se danas nalazi njegov konak, zatim ravan na levoj strani Kolubare, gde su kasarne, stara pivara Ajhingerova i Ilidţa, pa celo brdo do Obnice, poznato pod imenom Mitrovića brdo, gde ulazi i i današnji park Pećina. To su bile zemlje Poreč –Age Jajića i Ali – Bega Kolubare.

MENJAJU

Iako je po pravilu zamlja pripadala sultanu i samo on bio baštinik, tursko zakonodavstvo poznavalo je i privatnu baštinu, koju su Turci nazivali – mulk. A Srbi – miljak ( odatle verovatno i naziv beogradskog naziva – Miljakovac , kao i Dort – jol ,Dorćol pr. Ţ.K. ) Te baštine postale su na taj naĉin , što je drţava , ali samo po varošima, palankama i njihovoj periferiji, definitivno otuĊivala za novac placeve, kuće, vodenice.. Kupci su pored Turaka mogli biti i Srbi. Poznato je da su 1821.

Godine Srbi poznavali takve baštine Turcima, razume se pod predpostavkom da su imali uverenje ( buruntiju) o tome.

Miljkove u Valjevu od turskih sopstvenika su uglavnom otkupili narodne starešine, koji su bilo jedino situirani, pa prema tome i mogućnosti da ih plate..

Knez Luka Grbović zauzeo je bio krajnekadašnje Suve ĉesme, Brdo oko Madjarskog groblja i pole na sastavcima Gradca i Kolubare, s leve strane, gde su bile opanĉarske sepije.

Knez Jovica Milutinović zauzeo je celo polje uz Gradac na levoj strani, S Lipakom i brdom iznad vodenice, sve do Mejine ĉesme, sa vodenicom danas Unkovića. To su zemlje bile Mustafa – Bega Slatine i Useina, Bećira i Ibrahima, braće Smailovića.

Petar Peković, nazvan Grbović zato što su ga Grbovići kao deĉaka odgajili , koji je kasnije bio starešina garde Grbovića, zauzeo je prostor oko bivše Godjevĉeve kafane do

Tako je na desnoj strani Kolubare knez Jovan Bobovac6zauzeo ceo do pod Bairom, „ Poznato je da je knez Miloš vladao u Srbiji potpunio neograniĉeno i njegov apsolutizam ĉesto pretvarao u ćudljivu tiraniju, a to je kod naroda, a specijalno kod narodnih starešina, izazivalo neraspoloţenje i pokrete protiv njega.

6

rekao jednom pred Jovanom Gavrilovićem : „ Gospodar treba da da konštituciju ( ustav) pa će sve biti mirno i zadovoljno.“

Pošto je pitanje odnosa Srbije prema Potri bilo regulisano hatišerifom od 1830. g. , sad su izvesne starešine zahtevalo da se isto tako regulišu odnosi izmeĊu kneza i naroda. Upravo starešine su ţelele da kneza Miloša ograniĉe ustavom kojim bi se vlast podelila izmeĊu kneza i naroda. PROPAGANDA tih starešina je bila uspešna da se u narodu govorilo kako samo ustav moţe spasiti zemlju od propasti...

Bilo kako bilo, tek knez Miloš je doznao za ovu Bobovĉvu izjavu i shvatajući je kao opasnu po svoj poloţaj, a verujući da je ovaj to sa nekavim planom to izrekao , knez, budući još u sili i vlasti, jer se desilo 1832. Godine i ako mu je već to bilo u navici, odluĉi da Bobovca likvidira. ... Kratko vreme po ovoj izjavi... na putu iumeĊu valjeva i Bobove sretnu ga neki ljudi i motkama tako isprebijaju da je Bobovac posle nekoliko dana – 14. Jula 1832 . umro i sahranjen kod srkve u Kamenici.“ ( Drašković R. , 1971, 48-49)

U takvim prilikama i Jovan Simić – Bobovac, ranije podgorski knez iz Bobove kod Valjeva, a zatim predsednik Opštenarodnog suda u Kragujevcu, koga je knez Miloš vrlo cenio, nalazeći se u Kragujevcu 12

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

kuće Ranka GoĎevca, i celo brdo iznad Turskog groblja, poznatog pod imenom Pekino brdo.

Mitar Popara, starešina garde kneza Bobovca, zauzeo je ceo prostor dnašnjeg sela Popara, koje je po njemu i dobilo ime.

Prota Mateja Nenadović zauzeo je bio desnu stranu Graca i Kolubare, zemlju Abdurahman – Age, zatim Krušike i Đenovac sa Zukvama, a u varoši ceo dugaĉki pravougaonik ispod Gimnazije, koji je zahvatio njegov konak, pijacu i supstio se do Gavrilovića i Dabića jaza.

Gaja Dabić, zauzeo je zamlju Murat – Age u Kliĉevcu , ceo polje ispod Krušika do Zukava, s vodenicom na Kolubari, a u varoši ceo kvadrat preko puta Divizije i gde je do skora bila ţelezniĉka stanica.

Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša, zauzeo je prostor gde je sada Kupatilo, na kome je sebi podigao dvor. ( u Valjevu).

Jeremija Karamarković, sin vojvode Karamarka, zauzo j prostor gde je bila Priklemajerova apoteka, mesto sadašnje crkve i celo polje nisz Ljubostinju,s desne strane do Dabića polja.

Jevrem 7Nenadović poseo je kulu Ali – Bega Jajića i zemlje oko nje, kao i vodenicu na Kolubari, koja je bila Mule – Ameta, a u varoši gde je sada Okruţni sud i gde mu je bio i konak.

Aksentije Srećković, sin buljubaše Stevana, zauzeo je ceo kvadrat od stare Pošte ( današnje Biblioteke), pa do bivše kuće Pere Pekovića, s jedne strane, i starog naĉelstva, preko puta crkve, s druge strane, pa sbve na zapad do pod Kajmakov šanac.

Gaja Petrović, buljubaša, otac Jevrema Gavrilovića, zauzeo je polje niz Kolubaru od stare Šopović mehane sa vodenicom na Kolubari.

Pavle Gavrilović, brat Jevremeov, s nadimkom Kajmakam, zauzeo je sve imanje do tada valjevskog kajmakama NumanAge, od bivšeg konaka Srećkovića ( danas Prva zdravstvena stanica – danas restoran Intermeco u Tešnjaru pr. Ţ.K.) pa do bivše bolnice ( danas SUP- porušen u NATO bombardovanju 1999 . pr. Ţ.K. ) i celo brdo gde je bio KaraĊorĊev šanac, poznat

7

Ĉini se da je u to vreme ima Jevrem bilo veoma popularno, jer pored Nenadović, Jevrem je bio i brat Miloša Obrenovića, te Jevrem Gavrilović..

13

Zimski svitac: VALJEVO I

pod imenom Magdalenićev Kajmakov šanac.

decembar 2015

šanac

i

spadale i deĉije i ţenske bolesti, bile su po pravilu ţene – babe, koje su bile vrlo poznate i ĉuvene. Ĉak i poĉetkom ovog veka zna se za babu Paunu i baba Savku, koje su se isticale u leĉenju dece. Baba Pana, je ordinirala u novom delu varoši, a baba Savka u starom, sa stanom na Turskom groblju. One su uţivale veliko poštovanje i rado primane u svaku kuću, dok su ih deca, pri njihovoj pojavi sa strahom posmatrala, jer su znala da će im one prstom namazanim mišadorom i ljutom rakijom baratati po guši, ili će im u grlo dunuti neki strašno gorak i ljut prah.

Zemlje koje su pripadale Asovini zauzela je valjevska opština i one su postale opštinska svojina. Tako je valjevska opština došla do velikih imanja kao što su Boričevac u Belom Polju, Krušik u Kličevcu i Bobije u Poparama.“ ( Drašković R. ; 1971; str. 38) .

Zdravstvene prilike : baba Pana i baba Savka Otganizovana zdravstvena sluţbe se vrlo kasno javljala u našem narodu, pa je to i sluĉaj sa Valjevom. Jedva da smo jedno stoleće odmakli od hećima i narodnih vidara, koji su bili jednini lekari naših dedova i pradedova.

Hirurzi „ su obično regrutovani meĎu opančarima koji su s uspehomnemeštali uganuća i lečili prelome kostiju.

Prvi pomeni o zdravstveno sluţbi u Valjevu potiĉu iz vremena prvog ustanka. U manastiru Ćelijama postajala je prva vojna bolnica gde su se leĉili ranjenici i bolesnici od strane odreĊenih bolniĉara meĊu kojima je glavni bio vidar ĐorĎe Jezdić zv. Topal iz Brangovića a njegov „asistent“ sin Ninko. Oni su uspešno leĉili rane, ulome, prelome i uganuća. U to vreme i još dugo posle toga narod su leĉili seljaci i ţene – vidari raznim travama i bajanjem, pošto se za pravog lekara nije nije ni znalo. I prvi toboţ pravi profesionalni lekari, koji su dolazili sa strane bili su u stvari nadrilekari, pa nije ni ĉudo što se naš svet nije rado obraćao njima, već je traţio “ domaće lekare“.

Društveni ţivot valjevca ispred kafane.

Zubnim lekarstvom, kao što je poznato , bavili su se berberi. Oni su isto tako „specijalisti“ za srĉana oboljenja, arteriosklerozu itd., i kad je trebalo puštai krv pomoću pijavica, koje su drţali u izlogu svoje radnje, u tegli, kao neku reklamu.“Specijalisti“ pak za veneriĉne bolesti bili su nalbante i koĉijaši...

Interesantno je da su se i ti „ domaći lekari“ – vidari , kao i danas diplomirani lekari delili na „lekare opšte prakse“ i „ specijaliste“ – „Lekari opšte prakse“ , gde su 14

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

„ Dvadeset i trećeg decembra 1833. Aktom br. 507 piše piše iz Valjeva Jevrem Nenadović knezu Milošu u ime suda Valjevske nahije, da je doktor Delin došao u Valjevo po odobrenju kneza Miloša, za lekara, ali da ga samo Valjevo ne moţe plaćati.... Anton Delin je prešao u Srbiju još 1824 g. iz Austrije kao mlad lekar. I tako Valjevo nije imalo sreću da dobije iskljuĉivo svog školovanog lekara, koji mu je nuĊen, pa ĉak doveden u Valjevo“. ( Kazivanje Kajla Jeftića – Trajković LJ. ; 1980; str. 2122)

tom vremenu bolnica. „

ustanovljena je i prva

Kad je Klaudije Priklemajer došao, počeše ga ubeĎivati da on ne moţe opstati jer ima dovoljno babskih lekova. MeĊutim , opština je Klaudiju dala besplatno dućan i stan.

Njegov dnevni Pazar je dugo bio ĉetiri groša, a petkom 12 groša. To je bilo malo za opstanak. Trebalo je nabaviti lekove i ţiveti.

On je rĊavo ţiveo . Uvek je kasnije govorio: „ Ja sada i pored drugih apoteka, ţivim daleko bolje nego onda kad se narod leĉio babskim lekovima“. ( Po kazivanju Kajla Jeftića – Trajković; 1980; str. 23)

Datumi, ljudi i fijaker sa konjem.

Bolnica: „ U pogledu predstavnika lekarse struke u Valjevu se vremenom iskontruisala jedna grupa lekara opšte prkse koji su predstavljali ozbiljan medicinski centar u Zapadnoj Srbiji. U Valjevu je tada postojala graĊanska i vojna bolnica. U vojnoj bolnici bio je upravnik i šef odeljenja mlad lekar, vojni pitomac koji je tada ( 1897 g. ) tek došao sa studija iz Beĉa kao sanitetski poruĉnik. Bio je to dr. Jordan Stajić. (Po kazivanju dr. Đure Prikelmajera – Trajković LJ. ; 1980; str. 50)

Lekovi: Izbor lekova nije bio tako obilan kao danas, već se satojao iz nekoliko najpotrebnijih medikamenta.

Usred nestruĉnog rukovanja lekovima, dogaĊali su se ĉesto nesretni sluĉajevi, pa je vlast jednom izdala nareĎenje da batali otrovne lekove, kao što su „ mišomor, subliment ili saračika, ćezap, ţiva, opjon...ne smeju se izdavati bez odobrenja – policije!

Prvu apoteku u Valjevu je osnovao Klaudije Prikelmajer sedamdesetih godina prošlog ( preprošlog) 19 veka, a otprilike u 15

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Šušeoke : „ je doveo u Valjevo prvog inţenjera, Stevana Đuričića, koji će rukovoditi izgradnjom puteva. Tada je preseĉen novi put niz Kolubaru, kroz Sutesku u Slovac, pa preko Nepriĉave na Ub, te je tak obiĊena turska trasa preko Karaule, koja je bila vrlo strma i opasna za saobraćaj. Oko 1858/89 godine Valjevo je dobilo nove trase za Loznicu, Šabac i Uţice. ( preko Baĉevaca i Bukova) .Tada je ponikla trasa preko Kajmakovog ( Magdalenića) šanca na Boriĉevcu i to se desila u dva kraka, desno preko Jautine za Šabac, levo preko Radije i Kamenice za Oseĉinu i Loznicu.Te godine 1959. Potpuno je rekonstruisan i glavni most na Kolubari u Valjevu, koji vezuje dva varoška naselja. ( Drašković R. , 1971, str . 50-51) .

Elektriĉna energija: Njujork je pri put osvetljen elektriĉnom slvetlošću 1882 g., Berlin 1885, Beograd 1892 , dok je Pariz dobio osvetljenje posle Beograda.. Valjevo je zapoĉelo podizati elektriĉnu centralu 1898. A već 1899. bilo je osvetljeno. Posle Beograda, prvi grad u Srbiji koji je dobio elektriĉnu energiju , bilo je Valjevo.

Tadašnje elektriĉno preduzeće u Valjevu je zapošljavalo svega 3 sluţbenika; mašinistu, koji je puštao i gasio osvetljenje, jednog ĉoveka koji se starao o gradskoj mreţi i inkasanta, koji je svakog meseca išao od pretplatnika do pretplatnnika i naplaćivao utrošenu elektriĉnu enegiju. Tada nije bilo strujomera, već se osvetljenje plaćalo paušalono od sijalice. Sve je bilo tako prosto i jednostavno. ( Drašković R.; 1971, 68) Saobraćaj : Putevi Pod Turcima putevi su propadali , pogotovu usled ĉestih ratova koji su ovi vodili sa Austrijom. U 19 v. U Srbiji pored puta Beograd – Šabac uz Savu i dalje na drinu i Beograd – Niš ( Carigradski drum ) , jedini put koji je postojao bio je Beograd – Valjevo. Ali je ovaj bio u veoma lošem stanju. Taj put nije išao današnjom trasom. .

Jevrem Obrenović kao vojni zapovednik Šabaĉke i Valjevske nahije, prvi je po osloboĊenju poklonio paţnju putevima ..Sve do polovine 19 v. saobraćaj iz Valjeva je išao na zapad, ka Sarajevu.... Put je bio opasan . Šezdesetih godina prošlog veka trgovina se okrenula severu , ka Beogradu , i sad je to put Valjevo – Beograd ...Novi naĉelnik Jevrem Gavrilović, rodom iz

Pruga Zakon o graĊenju i eksploataciji ţeleznice od 6. Decembra 1898 . predviĊen je pored Timoĉke pruge i 11 drugih pruga a medju njima i prugu Beograd – Valjevo i Valjevo – Loznica – Bosanska Gradiška. MeĊutim, 1908 izgraĊena je pruga Zabreţje – Valjevo.

U Zabreţju putnici su prelazili a roba je pretovarana u laĊu kojom se putovalo za 16

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Beograd. Iste godine je izgraĊena i pruga AranĊelovac – Lajkovac, tako da je Valjevo sada bilo povezano i sa glavnom prugom Beograd – Niš, pa su putnici iz Valjeva mogli putovati direktno ţeleznicom preko Arandjelovca i Mladenovca za Beograd. Tek po Prvom svetskom ratu 1928. izgraĊena je i pruga Obrenovac – Beograd, tako da je prestala potreba za laĊom.

ponovo podigne i uputio je Jevremu Nenadoviću, predsedniku suda Valejvkog.

Kula je završena 1836. ( Drašković R. , 1971, str . 50-51) .

Izgradanja grada kroz kuluke MeĊu najstarijim graĊevinama koje su opstale u Valjevu i dan danas je Kula na Kliĉevcu, koja se nalazi na severnoj strani grada u blizini puta za Šabac. Radovan Drašković o kuli piše sledeće: „ U proleće 1813 g. podignuta je poznata Valjevska kula na Kliĉevcu. Kula je zidana od kamena , koji je prenet sa već davno porušene Vitkovića kule, koja je nekad postojala na ušću reke Gradac u Kolubaru, gde je nekada stanovao kapetan Jevta Vitković, poznat iz doba austrijske okupacije 1718 – 1739 g.

Iste godine 1836 g. u Valjevu je završeno zidanje crkve koje je poĉelo 1833. : ..mnogo je naroda bilo angaţovano da seĉe graĊu i kopa kamen i dovlaĉi u Valjevo.

Godine 1859 g.za veliki most u Valjevu , upotrebljen je veliki broj ljudi da seku graĊu i dovlaĉe je u Valjevo. Još, : „ godine 1811.

Jakov Nenadović , ministar unutrašnjih poslova, nareĊuje Proti Mateji Nenadoviću da iz Valjevske nahije otpremi 2.500 kola drva za rusku vojsku, koja je trebalo da zimuje u Beogradu. . (Drašković R. , 1971, str . 43-44) .

Naţalost, Kula nije dugo sluţila našim ustanicima . Krajem te iste 1813 g. ustanici su morali napustiti i Valjevo i Srbiju, pa je tak i kula pala u turske ruke, a Turci su je kao dobro graĎenu i sigurnu zgradu pretvorili u tamnicu, gde su zatvrali srpsko roblje, i gde je ono mnogo patilo. Pri ponovnom osloboĊenju Valjeva, 1815.

Ustanici su zatekli Kulu punu zatvorenih , skoro zazidanih Srba. Mladi vojvoda Sima Nenadović, revoltiran ovakvim postupkom Turaka, porušio je ovu kulu do temelja.

Zbog potreba za istom kulom ( magacin za olovo i barut) knez Miloš Obrenović je 1. jula 1832. Pokrnuo inicijativu da se Kula

PROFESOR ŢIVKO ROMANOVIĆ Profesor valjevske Gimanzije na prelazu dva veka, je sigurno bio najkontraverzijna liĉnost. Od 1900 g. vidimo ga na svim 17

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Uredili su Pećinu, ribnjak , ĉamce , staze, pošumili Vidrak i boriće. Išli su na to

aktivnostima u Gimnaziji ali i sredjivanju Grada i okoline , posebno šume Vidrak. Isti , taj ĉovek za vrema austrougarske okupacije prihvata se uloge direktora Gimnazije i to 1918 g. pred kraj I svetskog rata. „ Posle Prvog svetskog rata je oštro kritikovan zbog saradnje sa okupacionom vlašću, ali nije zatvaran niti mu je suĎeno...Romanović je roĊen u Valjevu 20. septembra 1896.

Oţenjen je 1989. Angelinom, ćerkom valjevskog trgovca Nikole Jovanovića.

Imali su sina Matiju i kći Veru, pravnika.

Umro je u Valjevu, 14. juna 1920 g. ( Ranković Z. , 2004, 93)

Na sveĉanosti je govorio profesor Ţivko Romanović . Iste godine 1904 . Profesor Ţivko Romanović sa svojim uĉenicima, Ċacima Valjevske gimnazije , staze za šetanje po Vidraku. Ovdašnji gimnazijalac,kasnije plodni valjevski istoriĉar Radovan M. Drašković , upamtio je da to raĊeno sa velikom mukom, jer je Vidrak bio prava dţungla.

Docnije su na tim stazama podignuta tri lepa paviljona. ( Ranković Z. , 2002;23 )Leto -1906. „Psihodrame“ Ţivka Romanovića ( jednoĉinke u stihovima „Prokop“ „ Srce materino“ ) objavila je Mala biblioteka u Mostaru.1908. 29. Maj/11. Jun – 3/16 jun. – Ekskurzija uĉenika sedmog ( tada nastarijeg razreda Valjevske gimnazije za to vreme sasvim neuobiĉajenim putem: Valjevo- Beograd, Zagreb – Rijeka – Opatija- Pula i natrag. Uĉestvovalo je 18 uĉenika i profesori Milić Sretenović, Ţivko Romanović i Savo Rabrenović. U Rjeci su bili smešteni u „ otmenoj i ĉuvenoj“gostionici „Lakner“ gde su sa njima na Trojice, izpoĉasti , ruĉali i mnogi Srbi i Hrvati „ koji se inaĉe na drugom mestu hrane“.

(Ranković Z. , 2002;30 ) „ MeĊu prvim informacijama iz Valjev akoje su beogradske novine objavile iduće, 1907 g. , bila je i vest da su „ vredni Valjevci obnovili svoje pevaĉko društvo „ Čika Ljuba“ i već raspolaţu horom od dvadeset spremnih ĉlanova“. „ Večernje novosti“ od 30. Juna 1907 g. zabeleţile su i to da se već upisalo preko 50 ĉlanova i da se za nove ĉlanove ustanovljava pripremna škola.

O tome je tog dana pisala i „ Štampa“ donoseći i sastav uprave ĉiji su ĉlanovi „ poznati kao vredni i oduševljeni ljudi za svaki posao koji se kloni opštem dobru“. Predsednik je bio profesor Ţivko M. Romanović, podpredsednik knjiţar i štampar Ţivko R. Jovanović, a predsednik nadzornog odbora trgovac Svetolik F. Vasić. HorovoĊa je bio Jovan Urban, „kapelnik i poznati kompozitor“.1916. 21 septembra / 4. Oktobra . Na zboru valjevskih graĊana profesor Ţivko Romanović pozvao prisutne da se doreknu oslobodilaĉkih teţnji i vlade na Krfu i da potšpišu akt o prisajedinjenju Srbije Austro – Ugarskoj monarhiji. Romanovićevom pozivu usprotivio se pesnik Sima Pandurović i doprineo da se zbor rasturi. To je Pandurovića ubrzo stajalo slobode. (Ranković Z. , 2002;66 ) 1918. Mart. – Otvorena u Valjevu Opštinska relna gimnazija u koju je tada upisano 429 uĉenika. Imala je devet odeljenja i radila bez osmog razreda. Direktor je bio Ţivko Romanović. Umro je 1920 g. u Valjevu .(Zdravko Ranković, 2002;69 ).

U kazivanju Mihaila Kajla Leftića saznajemo da je u periodu 1905 g. do 1907 g.:„ Ţivko Romanović 8sa još nekima osnovao društvo z ulepšavanje Valjeva.

8

Ţivko Romanović, profesor nemaĉkog jezika valjevske Gimnazije za vreme Prvog svetskog rata je bio direktor, škole sa pripadajućim domom za siroĉad. Od mnogobrojnih Romanovićevih aktivnosti Zdravko Ranković navodi da je 1901.

14/26 januar – Valjevski gimnazijalci izveli na sveĉanoj akademiji pozorišni komad : „ Na Sv. Save dan- San jedne noći“. Tu igru u stihovima , u jednom ĉinu , napisao je njihov profesor Ţivko Romanović.

Muziĉku je pripremio Stevan Kolar, koji je tada predavo nemaĉki jezik i pevanja. „ Dekoraciju“ je uradio Nikola Zega, docnije diektor Etnografskog muzeja u Beogradu- Ovom svetosavskom sveĉanošću , zasnovano je u Valjevskoj gimnaziji Ċaĉko pozoriše. ( Ranković Z., 2004., 15) . Zdravko Ranković u kjniti Valjevski kraj u XX veku; 2002; Valjevo) , navodi da je tokom 1902 g. – „ 13-16 Valjevski gimnazijalci su izveli Romanovićev „ Prokop“ . U predstavi je uĉestvovala i muzika Petog puka kralja Milana pod upravom Jovana Urban. Kostime je veoma „veoma udesno spremio“ Lazar Krdţalić. Priredba je pripremljena u korist velike Ċaĉke ekskurzije „van granica naše kraljevine“. 1904. 23.januar/ 5 februarGraĊanski odbor za podizanje u Valjevu spomenika Ljubomiru Nenadoviću i knezovima Aleksi Nenadovići i Iliji Birčaninu orhanizovao sveĉani pomen knezovima, poseĉenim u taj dan 1804. godine.

18

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

da se Valjevo podigne. UreĊena je pijaca, podignuti su kejovi. Zamisao je bila lepa,.

Ali iako je to bio kulturan gest, gledan je kroz prizmu materijalizma. ( Trajković Lj. ; 1908; str. 21)

Mogli su se ţaniti tek kad postanu poruĉnici.

Za to vreme su obiĉno zapadali u dugove, koje su im posle ţene sa svojim mirazom otplaćivale. Oni su bili u preimućstvu i za njih su se udavale miradţinke, jer su kao poručnici imali platu od 180 dinara.

Sudija , koji je već imao preko 35 godina je imao platu od 300 dinara. Prvoklasan stan se iznajmljivao za 30 din. . ( Trajković Lj. ; 1908; str. 22) .

Zelenaštvo : Zelenaštvo je u Valjevu bilo razvijeno dosta rano i zelenaši su prodavali i krov nad glavom svojim duţnicima za dugove. Interes je bio veliki, jer je poverilac ĉesto morao da raĉuna na velike troškove dok naplati potraţivanje. Svi koji su se batrgali sa zelenaštvom loše su prolazili.

Zelenaši su bili pijavice naroda. Krivica za ovo je bila zbog labavosti izvršne vlasti. ...Porez se teško naplaćivao . Egzekutori nisu mogli ništa da naplate. Biraĉi su odmah kukali kod svog poslanika i ovaj ih je štitio.

Kosta Aleksić je imao dosta duţnika , ali ih nije smeo tuţiti, jer bi izgubio glasaĉe.

Trgovci isto tako nisu smeli da tuţe svoje duţnike, jer bi na taj naĉin gubili svoje pristalice. .. RĊavi putevi su znak rĊave vlasti. Ako teraju ljude na kuluk da ih oprave, onda intervenišu poslanici, da bi zaštitili svoje glasaĉe.

Za vreme austrougarske okupacije, iako su kod kuće bili starci, babe, i deca, putevi su ipak morali biti opravljeni.“( Po kazivanju Kajla Jeftića – Trajković; 1980; str. 26)

Markova stolica ili Veliki paviljon.

Oficiri i njihove plate „ Dolaskom vojske Valjevo je naglo poĉelo da napreduje. Trebalo je mnogo hrane i ostalih potreba za vojsku.“(Po kazivanju Miloša Koraća– Trajković; 1980; str. 41 )Oficirski dom je sazidan, dobrim delom prilozima graĊana. Ali, tamo je bilo sve uštogljeno. I pre Prvog svetskog rata malo je bilo kontakata graĊana sa oficirima...Oficiri su ĉesto maltretirali vojnike, pa su posle „u civilu“ bili na odstojanju od njih. Oficiri su u gradu igrali vidnu ulogu. Oni su bili najbolje plaćeni društveni red. Sudski pisar je u to vreme imao je platu od 80 dinara, a plata potporuĉnika je bila 150 dinara, znaĉi duplo.

Bili su uvek lepo obuĉeni i nalickani da su sve devojke okretale za njima. Oficirska zadruga ih je snabdevala a niko nije znao da su duţni i preduţni. Imali su dodatak na drva, besplatnog posilnog koji je ĉistio cipele, dovodio konja i brinuo se o njemu.

ĐURO KOZARAC: Utemeljivaĉ gimnazijskog školovanja u Valjevu Đuro Kozarac rodio se u Vinkvicima 1836. U Valjevo je došao sa sa budućom suprugom sa školskim drugom Klaudijem 19

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Priklejmajerom apoterkarom. Prešao je iz katoliĉanstvo u pravoslavlje 29. avgusta 1896. drugog oktobra se venĉao sa suprugom Emom koja je takoĊe prešla u pravoslavlje sa imenom – Mila.

str.41)

BOGATI VALJEVCI „ Najbogatiji ĉoveku Valjevu oko 1860. godine bio je Joca Arapović. On je bio veliki protivnik kneza Miloša, a kada se knez Miloš vratio iz Rumunije on je Jocu, kaţu, kaznio ( kućnim pritvorom pr. Ţ.K.) da za vreme ostatka svog ţivota ne moţe izaći iz kruga svog dvorišta. Pošto je morao izvršiti kneţevu zapovest, nije se ţenio i bio je bez dece. Tada mi se dopao jedan Hercegovac kantardţija , pismen i otresit ĉovek, koji je kod njega dolazio poslom. On mu ponudi da ga usini. Ovaj to jedva doĉeka. Posle toga Arapović je umro a ovaj Hercegovac je nasledio cerlokupnu njegovu imovinu.“ ( po kazivanju Miloša Koraća; Trajković Lj.; 1980, str. 38).

Valjevska gimnazija otvorena 1906. Školovanje „ Valjevski trgovci i zanatlije starali su se da svoju decu školuju. Sinove su slali u Ljubljanu, Beĉ, Grac, Prag. Bogataške ćerke su išle u zavode na strani, najviše u Trst i Beĉ, dok su siromašni davali decu u zanatsku školu. Tek kasnije ţenska deca su poĉela da se šalju na studije i u Beograd. U zavodu su obiĉno, pored društvenog šlifa, uĉile po jedan jezik i muziku. Muziku su kasnije nastavile kod svojih kuća. Tako su im roditelji poĉeli kupovati i klavire. .“( Po kazivanju Andre Miladinovića – Trajković; 1980; str. 44-45) Milan Matić je uĉio trgovaĉu školu u Beĉu kod Kampadţije. Pre toga su išli u trgovaĉku školu u Ljubljanu , Ţivko Andrić, Sveta Vujić i drugi. .“(Po kazivanju Miloša Koraća– Trajković; 1980;

HAJDUCI Kazivanje Andre Miladinovića: „ Najimućniji u ono vreme bio je , prvo Joviša Đurić, ĉijeg je sina Straina iz ondšnjeg centra varoši odveo iz kuće

20

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

hajduk Mihailo Đuričić, 9ucenio oca i dobio 100 dukata, a potom dete pustio. Joviša je bi poznat kao kao najveći šljivarski trgovac koji je još u ono vreme radio sa Peštom.

veoma okretan i ĉestit ĉovek, koji je seljacima davao novac s proleća i u leto na ime akontacije za njihove proizvode, ali bez kamate. 10

Imao je 70 kuća, a umro je u tuĎoj kući, jer su ga sinovi upropastili. On je kupovao imanja. Drugi po imućnosti je bio Ranko GoĎevac iz sela Zaruba, kod Valjeva. Došao je na zanat u Valjevo i stvorio lepu imovinu pa je svojih pet sinova poslao u Beograd, i od njih je jedan bio advokat, a ostala ĉetvorica industrijalci, koji su pod oĉevom firmom osnovali prvu gvoţĊarsku fabriku u Beogradu. Svi su mu sinovi pomrli.

Pera Petković, industrijalac, roĊen je u Valjevu u kući Stevana Petkovića , koji je podigao prvu ciglanu u Valjevu. Kao deĉak od 13- 14 godina Pera je napustio drugi razred gimnazije i poĉeo da radi sa svojim ocem. On uzima vidnog uĉešća najpre u radu većeg ali prostog reĉnog mlinarstva, a potom sa svojim radom razvija i uzdiţe na nivo sopstvenika turbinskog i parnog mlina, koji je sagradio u istom dvorištu, gde je ranije bila stara vodenica.

Ovaj novopodignuti mlin bio je najmioderniji u Zapadnoj Srbiji i imao je kapacitet od ĉetiri vagona pšenice – dnevno. Najviše je radio izmeĊu dva svetska rata. Pera, je umro u Valjevu, u tuĎoj kući.“

Ţivko Tadić imao je tri sina. Jedan od njih bi je poznat apotekar Milorad Tadić, koji je umro i ostavio dva sina, Petra i Šuku, i kćeri Stanu i Veru.

Nikola J. Jovanović „ Aćevac“ rodio se u Leskovicama, došao na zanat u Valjevo, vremenom se obogatio, postao veliki izvoznik za inostranstvo. Zadrţao je pored sebe dva sina, Dragana i Mila, koji su završili trgovaĉku akademiju u inostranstvu, te je sa tim sinovima prvi poĉeo etivaţu suvih šljiva i izvozio ih u inostranstvo.

Kuća GoĎevaca u Valjevu. Kosta Aleskić, je radio ortaĉki sa Milanom GoĎevcem, i bili su pašenozi. Njihove ţene bile su ćerke Jankovića iz Kameince. Kada su se oni

Spasoje Vujić, takoĊe trgovac na veliko, trgovao je šljivama, koţom i lojem. Bio je 9

1880. godine Mihailo Djuriĉić iz Sedlara se odmetnuo u hajduke. Jednog dana uhvatio sedmogodišnjeg Straina, sina Joviše Đurića, tada najbogatijeg ĉoveka u Valjevu , I Jovišu ucenio.

Kada mu je ovaj poslao ucenu, on mu je vratio sina.

Tada se priĉalo da je Strain , kada se vratio i pušio i pio , jer je to nauĉio od hajduka. Posle toga Đuriĉić je morao da pobegne u Sandţak, gde je docnije ţiveo.“(Po kazivanju Miloša Koraća– Trajković; 1980; str. 44-45) Ovom dogaĊajem se bavio i Milojko Marijanović u knjizi: Doba hajduĉije.

10

Iz kazivanja Andre Miladinovića saznajemo da se prostor ispred Aćevaca zvao suva ĉesma i da su tu deca na Petrovdan palila vatru od vanja i smreke koje su svlaĉile sa Baira i Bobija. S obzirom da Andra navodi da su se ispred kuće Zore Vujić ( supruge Spasoja Vujića) skupljale ţene, onda se moţe zakljuĉiti da su pored Aćavaca na vrhu Tešnjara svoje kuće imali Spasoje Vujić . U Tešnjaru je svoju kuću imao i Miloš Korać..

21

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Milan GoĊevac podelili, magacin u Gracu je pola pripalo Milanu, a pola Kosti. Bez Koste se ništa nije moglo uraditi.Bio je sin imućnog seljaka iz Jablanice i kao mlad ĉovek je postao predsednik opštine. Ubrzo se obogatio kupujući imanja koja su seljacima prodavala za dug po vrlo niskoj ceni. Kosta je bio hajduĉki jatak i priĉa se da je on jednog hajduka namaio i ubio. Kosta je davao predloge za postavljanja i premeštaje i koga je on hteo taj je bio postavljen ili otpušten. Kosta je bio poslanik za srez, a Rista Konzul za grad Valjevo.

Obojica su saraĊivali sa Markom Đuriĉićem.

Risata Konzul, pre nego što je posto kafedţija , bio je rabadţija. Njegova kafana kasnije je postala izrazito radiklaska kafana i valjda su ga zato zvali Konzul.“( Trajković Lj.; 1980, str. 44-47)

Matića ; Trajković Lj.; 1980, str. 34).

Kuća Miloša Koraća u Tešnjaru 2015.

Miloš Korać : „Mene je otac posalo na zanat u Panĉevo kod Alojza Goluba da izuĉim zanat, tamo sam ostao tri godine, sve do 1885. Zatim sam prešao u Beograd kod gvoţĊara Dragomira Zdravkovića i ostao od 1886. do 1890. Posle toga bio sam u Uţiĉkoj Poţezi dve godine u vojsci. Po izlasku iz vojske ostao sam u Valjevu kod Marinka Matića, ĉija je radnja osnovana 1862 god. Ja sam kod Marinka stupio 1900.

Posle toga sam otvorio svoju radnju. (po kazivanju Miloša Koraća; Trajković Lj.; 1980, str. 38).

Milan Matić, : „ Naša kuća postoji ovde sto godina, od 1861 g. moj otac je kao nepišem išao na šmitovski zanat u Šabac, koji je bio napredniji grad. Dok je u Valjevu postojao samo kovaĉki zanat i u njemu su se kovale samo motike i sekire, dotle je u Šapcu šmitovski zanat bio širih razmera.

Tamo se okivala kola, pravili plugovi na gredelj....Kad je za predsednika 1860. došao Marjan Birčanin, poĉeo je da ureĊuje Valjevo koje dotle nije imalo mnogo više od 1000 stanovnika, a bilo je bez struĉnih zanatlija i trgovaca. Marinko se odazvao pozivu...On je prvi gvozdeni plug napravio posle ralice i prve točkove kolske okovao gvozdenim šinama... ( po kazivanju Milana

„ Koliko je valjevski kraj izgubio u turskom i bugarskom ratu ( 1912 – 1913) najbolje se vidilo prilikom raspisivanja izbora 1914 g. . Broj poslanika se birao prema prema broju biraĉa. Mi smo ranije imali pet poslanika, a tada smo dobili ĉetiri, znaĉi jednog manje, dok su drugi srezovi dobijali dobijali isti broj kao ranije. Prvi poziv našeg V puka bio je na frontu pred Kumanovom i sve do Prilepa. Drugi poziv preko Albanije i pred Brdicom, a treći kod ĐevĊelije kad su Bugari izvršili prepad, 1912 , bio sam predsednik opštine u Lješu.

22

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

dogaĊaja sledio je Mišićev premeštaj iz Beograda u Valjevo.“ ( Trajković Lj. 1980; 45-46. )

Za vreme borbi 1914. Godine Vrhovna komanda bila je u Aćevĉevoj kući. Tu je i bio regent Alaksandar.“ ( Kazivanje Kalja Jevtića: „ Kazivanja o starom Valjevu“, Ljubice Trajković; 1980; str.33 )

Penzionisan dva puta: Vojvoda Mišić

Ţivojin

DOLAZAK AUSTROUGARA VALJEVO 1915.

Kuća Aćevaca na vrhu Tešnjara, 2015.

U

Kazivanje Perke Spasenić iz „ Kazivanja o starom Valjevu“, 1980, str. 70-71: „Krajem 1915.godine je zapoĉela neprijateljska ofanziva. Naši su odustupali i mi smo sa strahom oĉekivali Švabe. Kad su 1915. G Stigli Austrijanci i doboš objavi njihov dolazak, obznani se da će biti naša opština i da mi sami treba opštini da se obraćamo , jer će tu biti naši ljudi i opština će sa nama opštiti. Odamh je poĉelo preko opštine da se naredjuje da se ţito predaje da budemo lojali. U opštini je bio Mita Milić, koji je ranije bio bio okruţni naĉelnik i bio školovan ĉovek. On je uzeo trojicu graĊana kao kmetove, Vasu Babića i Jovu Paunovića, koji su potom pozivali graĊane i saopštavali im naredbe . Postojao je odbor u kom su bili graĊani koji su rešavali sa predsednikom i kmetovima. Oni su rešavali šta je bilo potrebno uraditi u pogledu onoga što traţe Švabe. Švabe su traţile da se tuca kamen. Mi koji nismo mogli kuluĉiti, plaćali

Po kazivanju Andre Miladinovića : „Ţivojin Mišić je bio veliki prijatelj, dinastije Obrenovića. Posle atentata na Dragu i Aleksandra 29. maja 1903 g. bi postavljena straţa oko Mišićeve kuće. On je tada bio komandant divizije u Valjevu. To je trajalo dva – tri dana i potom on bude penzionisan.

Posle godinu – dve dana KaraĊorĊevci ga opet vrate u sluţbu u Beograd. Sa Mišićevim sinom Radom spremao sam se za malu maturu 1903 g. Jednog dana doĊe Radovan sav uplakan i reĉe da je tata dobio depešu da je su ubijeni Draga i Alaksandar u meĊusobnoj svaĊi. ..i da jer na prestao sad došao Petar KaraĊorĊević... Inaĉe Mišić je pre ovoga bio premešten iz Beograd u Valjevo , zato što je na prvom balu, kada se Aleksandar oţenio Dragom, Mišićeva ţena uvredila kraljicu. Naime tada je Mišić došao na bal sa svojom ţenom Lujzom i Draga joj je prilikom pozdrava pruţila ruku da je ova poljubi, ali Lujza je to odbila. Posle ovog 23

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

smo. U internaciju su poĉeli terati politiĉare i bogatije ljude, a potom i druge.

Za vreme okupacije mnoge ţene su se kompromitovale sa austrijskim oficirima i vojnicima. Te ţene brzo su se proĉule, tako da su neprijateljske vlasti traţile spisak od predsednika opštine Mite Milića za one koje su bile takve: dali su im knjiţice, i onda su one morale biti profesionalne. Kako su mi priĉali Cigani Borkovci koji su svirali u pojedinim kućama prilikom njihovog orgijanja sa Švabama, saznala sam da su meĊu takvim ţenama bile i neke pozantije. ...

.

Po dolasku Austrijanaca, prvo moje razočarenje bilo je i to što sam videla kako se naš narod grabi oko robe koja se nalazi u magacinu Boškovića. Bilo je i slučajeva da su velike gazde vukle krupice soli. NN. Bi izdvoji nekiliko krupica pa bi seo na njima na prostoru ispred magacina dok ne bi neko od njegovih ukućana prenosio jednu po jednu..

Naši su ljudi, i to takozvani ugledni graĊani ( meĊu njima i jedan pesnik) , išli, po nalogu švapskih vlasti, po kućama i prikupljali namernice, nameštaj, robu iz radnji..Bilo je dana ( sreda i petak) kada se nije smelo kuvati meso, kada je Sovra ţandar išao po kućama i otkrivao lonce da se vidi da li se kuvalo jelo sa mesom. U takvim sluĉajevima slali su ţene na kuluk.

..I pre nego što su naši trebali da doĊu zavladala je španska groznica u tolikoj meri da je po troje – ĉetvoro u kući umiralo od nje pa i cela porodica. Lekara nema, Švabe se povlaĉe. Dotle su nas njihovi lekari svesrdno leĉili. Ja sam išla u apoteku da pitam šta da radim sa komšilukom. Oni mi kaţu: samo ĉorbu, cro vino, lipov ĉaj i asšpirin. U apoteci Tadića je bio Miloje....

..Oni koji su tamo na Solunskom frontu plate primali, slali su novac svojim porodicama. Nekim porodicama, kao ţeni Vlade Nedeljkovića i Dragoljuba Vukovića, pukovnika, davala sam novac, a oni su tamo davali Bogosavu. Tako je moj Bogosav imao pare, jer je navikao da ţivi lepo. ... U Sekulića kafani za vreme rata bila je menza i tu su bili jeger – oficiri. Oni koji su bili na frontu dolazili su tu na oporavak pa su posle odlazili. Tu su dolazili i podoficiri. Kasnije su dovodili i ţene i decu i pravili priredbe.

Imali su i katoličku crkvu. Njihove ţene su imale svog frizera. Stanovali su po stnovima u varošima.

U proleće 1919. Godine došle su engleske misije. One su donele veliku koliĉinu namirnica: šećera, kafe, ĉokolade, kakao. U tekstilu se donosilo platno – amerikan, flanel, štof. Misije su same ispitivale ko je oštećen i njima su pomagale. One su ostavile pune magacine hrane, i tada se otvorila Ċaĉka trpeza u kojoj se jelo.

Bilo je i male dece i gimnazijalaca. U njoj se pored ostalog jelo konzervirano mleko i riba koje su Englezi ostavili.“ ( Trajković Lj.; 1980, str. 70-72)

24

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Radi Njega sva stvorenja ţive, Radi Njega sunce greje s neba, A taj narod, a tu zemlju našu Podrţi je – ako kralju treba.

Oduzmi nam i ţelje i glasa, Oduzmi nam mudrovanja kleta, Da njihovu nameru ne preči, Da njihovoj mudrosti ne smeta.

Jovan Jovanović – Zmaj :

Daj Mu s neba najsvetlije dare,

„ Pesme – prigodne i satiriĉne“;

Policije, špicle i ţandare,

Prosveta ( Drţavno izdavaĉko preduzeće, Beograd) 1947.

Ako neće da dušmana svali, Bar na svome nek srce iskali.

JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Boţe sveti, podrţi nam Karalja,

Nek narodi našu slavu znadu,

Zdrava, krepka, ohola i slavna,

A nas puste čmavati u hladu,

Jer na zemlji nit je kadgod bilo,

Al i onda nek je straţa jaka,

Niti će Mu ikad biti ravna.

Jara ima sina svakojaka. ( 1865)

Ovaj narod vrlo dobro znade Da je stvoren samo kralja radi,

NOJSKI OBIĈAJ

Da Mu daje poreze i hvale, Da Ga dvori i ponizno kadi.

Kad zagrozi beda MA sa kojeg kraja,

Boţe silni s visoka ţilišta,

Nojevi se i sad drţe

Saslušaj nam našu ţelju staru,

Starog običaja:

Boţe sveti, ne daj nikom ništa, Da što više ostane Vladaru.

25

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Da ih ne bi naš’o

Al’ nojevi neće

Dţilit, kamen, tresak,

Taj savet da čuju,

Oni svoje lude glave

Pa tako ih još i danas

Zagnjure u pesak.

Lovci desetkuju.

Običaj im taki,

No ima i ljudi,

Jast, tako je , brate;

Isto tako ludi’,

Al’ te stare običaje

Takih istih glavognjura,

Oni skupo plate...

Takih radoţmura.

Ovih starih ptica

Zbori se i sa njima,

Ţao mi je, ţao,

Ali se ne prima,

Kad bi hteli poslušati,

Te ni njih ne okleva

Savet bi’ im dao.

Sudbina nojeva. ( 1892)

Rek’o bih im: „ Drţ’te se ,

ONAKO U VETAR REĈENO

Običaja stara.“

Ja sam čuo , - al’ od koga?

Ali samo utoliko

To vam kazat’ neću,

Da ne bude kvara:

Da vladari najradije Po mekoti šeću.

Zabadajte glave,

Koji narod ţeli da ga

Ali ne duboko!

Gaze odozgora,

Uvek, nek’vam viri

E taj narod lep, fino,

Barem jedno oko!

Mekan biti mora.

Jer dabome, gde je narod

Tim okom gledajte

Sve šiljasto stenje

Preda se i za se;

Tu prestaje visočajše

I to oko, to oprezno,

Gospodsko gaţenje.

To će da vas spase!“

HIPOTREZA 26

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Knaz i ustav, knez i ustav,

Vladaću se k’o da sam

O da lepa para.

U kom prošlom veku,

Knez će sada da se znoji,

Namignite, spaliću

Ustav da s’ odmara.

Svu biblioteku;

Tom prilikom daće s’ rešit’

Pogoreću Šilere,

Jedna hipoteza;

Milje i Bajrone, -

Moţe l’ biti bez ustava,

Al’ dopusti’te jedino

Moţe i bez kneza.

-

Da mrzim špione!

Ako j’ duţnost graĊanska, PESMA JEDNOG 11

Hraniću se travom,

NAJLOJALNIJEG GRADJANINA

Nauĉiću klimati

Sve sam ţelje isĉupa’o

Prepokornom glavom,

Pa ĉuvam zahvalnost;

I kurjak ću oplesti,

Crkva mi je dinastija,

K’o u mandarina,

Molitva lojalnost.

A srkaću samo slast

Udrite me na muke,

Zvaniĉnih novina.

Stav’te me na probu,

Pobeći ću kad mi ko

Spustite mi najcrnji

Spomene Prudone, -

Komadić u torbu;

Al’ dopustit’te jedino Da mrzim špione!

Metni te gladnoga

-

Da ĉuvam kordone, -

Za šampanjac veli se:

Al’ dopust’te jedino -

RĊav primer daje,

Da mrzim špione!

Kako lufta dobije,

Uĉiću se ćutanju,

Snagu ne priznaje.

Da mi bude dika,

Kloniću se briţljivo

Slobodu ću izbrisat’

Te francuske mode,

Iz moga reĉmika.

Neću piti šampanjca, Pa ni same sode, Neću sesti ni za sto

11

Pesma se odnosi na vladavinu namesništva ( 18681872) , koje je gušilo politiĉke slobode.

27

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Gde spazim sifone, Ĉujem gde se viĉe Glasno bez prestanka; „ Ta mi nismo klika, Ta i mi smo stranka!“

Al’ dopust’te jedino -

Da mrzim špione!

Nećete me videti Da se nešto durim,

Al’ filolog svakoj Reĉi koren vija – Jest i vi ste stranka, Pa još – najstranija.

Kad opazim nepravdu, Ja ću da zaţmurim.

Od Boga su zvanija,

( 1876) ЈУТУТУНСКА ЈУХАХАХА

Od Boga su vlasti, Pa baš da me oglobe, Neću nikom kaz’ti.

У краљевству Јутутуту Краљ тринајсти Балакаха Обећао свом народу Да ће дати јухахаха.

Kad Bog hoće, i pravo j’ Ber’te milione, Al’ dopustite jedino, -

Само нека буду верни, Нек војују о свом круху, Нека ћуте и нек жмуре, Нек плаћају јухухуху.

Da mrzim pšione?

Kad ministri namignu, Leći ću da spavam, A u snu ću šaptati:

Послушни су Јутутунци,

„ Ja se pokoravam!“

Плаћали су јухухуху, Ћутали су, жмурили су, Војевали о свом круху.

Dok ne reknu : „ Ustani!“ Donde ustat’ neću, Zapovede l’ da umrem,

А пролећем сваког года Попне с' на брег Балакаха, Па повиче громогласно: Добићете јухахаха!

Dobro, i umreću, Ako falim, nemojteDavati’ mi pardone, Al’ dopust’te jedino, -

У краља су јаке прси, Грлат ли је Балакаха, Кад повиче, брда с' оре Јухахаха, хаха, хаха!

Da mrzim špione! ( 1871) ONOJ KLIKI 28

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Сви се гротом смејат стану, Све се тресе брат до брата, А од смеха, тешка смеха, За трбух се и краљ хвата.

Literatura:

А шта им је тако смешно? Ил' је смешан Балакаха? Ил' су смешни Јутутунци? Ил' је смешно "јухахаха"?

Grupa autora; ( 1967) ; “ Valjevo grad ustanika” ; “ Kultura” , Valjevo.

Grupa autora;(2008.) monografija: “ Tešnjar kroz tri veka”; Zavod za zaštitu spomenika culture “ Valjevo”; Valjevo.

Drašković M. Radovan; ( 1971.) , “ Valjevo kroz vekove”, Novinska I radio ustanova: “ Napred”, Valjevo.

Све троје је доста смешно, Понајвише Балакаха, Кад озбиљно, милостиво, Проговори: Јухахаха!

Jovanović J. Zmaj.; ( 1947.), “Pesme ( prigodne I satiriĉne”) , “Prosveta” - Drţavno izdavaĉko preduzeće Srbije ; Beograd.

Zdravković Zdravko ; ( 2002.) Leksikon “ Valjevski kraj u XX veku”; Kolubara, Valjevo.

Срећни су ти Јутутунци, Срећан ли је Балакаха, Кад их тако развесели Празна речца: Јухахаха!

Ranković Zdravko; ( 2004) ; “ Valjevske gimnazije: 1869-2004. ) , I.P. Kolubara, Valjevo.

Песма Јована Јовановића Змаја из 1865. године.

Trajković D. Ljubica; ( 1980) ; “Kazivanje o starom Valjevu”; G.I.R.O. “ M. Rakić”; Valjevo.

Spomenik J.J. Zmaju u Novom Sadu, 2013.

Kriva kuća u Tešnjaru. , 2015. ŢeljkoLj. Krstić 29

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

JASA, Adidas, Puma, patike Šangajke ( plitke), Toptenke, Ponika- crvena kontraš, , Sanke, Skije bez vezova, Skje sa vezovima . ( Marker) , Elan, Mont jakna, Farmerke 501, Studentski voz ( pilićar), ţeton za studentsku menzu...

IDENTITET

Amin Mulaf u svojoj knjizi : „ UBILAĈKI IDENTITET“,( 2003, Paideja; Beograd) navodi da: „ identitet nije dat jednom za svagda, on se gadi i probraţava celog ţivota...To je upravo ono što karakteriše svaĉiji identitet: sloţen, jedinstven, nezamenljiv , pošto se ne mmoţe pomešati ni sa jedniom drugim..Ne postoje dva ĉoveka koji imaju isti identitet...( str. 1921) . Pred NATO bombardovanje sam se zateko na carinskom terminalu u Sremskoj Mitrovici. Ušao sam u konverzaciju sa nekim vozaĉem, koji me je pitao odakle sam ( Mira i Ljubisav- 1965): -

Iz Valjeva.

-

Odakle ti je ţena?

-

Iz Novog Pazara.

-

Gde ţiviš?

-

U Beogradu.

-

A gde radiš?

-

U Sremskoj Mitrovici.

Muzika: Domaća: Atomsko Sklonište, Parni Valjak, Smak, Bira Ĉorba, Strana: AC/ DC, Qvin, Deep Pourple, Leed Zepelin, Dorsi, Narodna: Toma Zdravković, Luis....Filmovi: Amedus, Klavir, Devet ipo nedelja, Kad jaganjci utihnu, Papilon, Uţiĉka republika, Vrhovi Zelengore, Oficir sa ruţom, Varljivo leto 68, Serije: Kamiondţije, Salaš u malom ritu, Pozoriše u kući....

Hrana: palaĉinci sa orasima, uštipci sa sirom, ćevapi, svinjsko i jagnjeće peĉenje, ţito s orasima, sportska limunada, sladoled u porciji sa prelivom od ĉokolade i orasima, pica u Makarskoj, burek na ţelezniĉkoj stanici u Beogradu po povratku sa mora, kiflice u vozu do Splita, trajekt do Supetra, kamp u Makarskoj, šator....studenstska menza, Gaodemus, Tri kostura (Tetka Lepa).

Moj Beograd: Topĉiderska zvezda: Milošev Konak ( svadba sa Nadicom Janković ), bolnica Dragiša Mišović ( roĊenje Katarine – Pahuljice), Novi Beograd, tramvaj, trola – Zvezdara ( domovi Rifat i Krcun), Karaburma, Studenski grad, Tošin Bunar, Stari Merkator, Dobraĉina 13 pa 6, Filozofski faklultet, Tri kostura, Mali Kolarac, Ţarkovo, Bazen, Repiška, Milošev Konak, Fabrisova, Borba, NIN, Radio Jugoslavija, Domino, Dionis, Zevs, Tranšped, Zubotehniĉka škola, Rakovica, Barajevo, Jovan Ćirilov ( preimenovanja ulica), Savezna i Republiĉka skupština, SIV,

Pa, jesi li normalan? – upitao je vozaĉ na kraju ovog dijaloga.

Dakle, smatram da se identitet jednog ĉoveka obrazuje kroz ceo njegov ţivot. Na njega utiĉu ljudi, mesta gde ţivi, toponimi, spomenici, škola, vojksa, ulica, prošlost..

NA mene su uticali sledeći pojmovi: Škola, Sušica ( selo kod Valjeva pod Povlenom), s.

Lelić, s. Degurić, reka Gradac, prvo letovanje u Ulcinju, Popare, Koš, Voće, 30

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Ţarka Pucara 14, Bulevar Despota Stefana, Dunav stanica, Borĉa, Vrĉin..

Polazak na Filozofski fakultet u Beograd ( Radule, Luĉić, Ela, Ivana G., Ivana Spasić, Sunĉana, Kostas, Igor, Dejan Šiptar, Vesna, Zoran Marković, Olivera Kovaĉević, Zdenka, Gredelj, Slobodan Cvejić, Vlada Vuletić ..profesori : dr. Sreten Vujović, Dragan Radulović, Marija Bogdanović, Andjelka Milić, Slivano Bolĉić, Esad Ćimić, Mihailo Popović, Aljoša Mimica, Danilo Mrkšić, Vlada Ilić, Stefan Lukaĉević, Todor Kuljić, Petar Opalić, Ruţa Petrović )

Igrao se Otpisanih, ţmurke, pokera u ĉvrge, basketa, sa : Srećkom, Bobanom, Vojkanom, Mićom, Rajom, Mošom, Veksom, Bodţom, Zoranom, Milanom, Vidrak, Markova Stolica, spomenik Stevanu Filipoviću, Ševa ( fudbal na male goliće) , skijanje, Divĉibare, uĉiteljica Nada Nikolić, Peta osnovna škola, ( nastavnici Jelica – srpski, Ješa – razredni, Janĉićmatematika, Korać – fiziĉko, Dana – francuski...) , Vrnjaĉka banja, ( hoteli: Breza, Partizan, Zvezda, Servo Mihlj,i vode: Slatina, Sneţnik, Švarcvaldija, pekara kod MrĊe) , Odlazak u Beograd povodom smrti J.B. Tita, ORA „ Vlasina 1980g., ORB „ Sutjeska“, Ekonomksa škola, Profesori : Seka – fizika, Ikica – fiziĉko, Milan Lazović - Laza Zmaj, Marko Kraljević – zimovanja u Sloveniji ( Kranjsksa gora, Krvavec) , Letovanja:Baške vode, Rad u Ċaĉkoj zadruzi, Stevka, Trca, Rogan, Lukić. Rad preko omladinske zadruge u Srbijanci.

Poĉetak novinarske karijere u Borbi : M. Kos, Steva Jakšić, Manojlo Manja Vukotić, , Slavko Ćuruvija , Gradiša Katić, Miroslav Mikuljanac, Zoran Lukić, Izabela Kisić, Sofija Kordić, Milica Kovaĉić, Sandra Radovanović, Nikola Todorović, Svetlana Jeliĉić, Monika Popović, Dragan Janković, , Bahri Cani, Perica Gunjić, Branko Ĉeĉen, Zoran Šaponjić, Visoki Siniša Stojanović, Ratko Drndarević, Mišić Goran, Perica Vuĉinić, . U reakciji NIN-a : Ljuba Stojić, Slobodan Reljić, Srboljub Bogdanović. U Redakciji „ Radio Jugoslaviji“ ( Ljiljana Bulat, Maro Brajlo, Senka Nikolić. Topović Slobodan, Protić Ivan, Vesna i Mane Jakovlevski, Široka, Jasna..)

Druţenje sa bokserima K.K. Metalac.

Novinarki smer: prof. Radić i Ognjanka.

Istraţivaĉke akcije – etnolozi ( sela: Rajković, Brankovina, ) Olazak na more pred vojsku u Buljarice– vozom do Bara,

U agenciji za nekretnine: Milica i Vuk, Dubravka i Blaţa, Moma Šajić, Zubotehniĉka škola: direktor Tepavac, pedagog Vesna i Vesna prof. Srpskog jezika, Petar Polimac- fisko , dr.Niko Komlenić, Ivana Berendika ( Modelsica) , ćerke pevaĉa Ţeljka Samardţića i Bobe Stepanovića....Prelazak u špediciju Tranšped: Zoran, Desa, Ţeljko P, Igor, Kaća, ( Semska Mitrovica ) , Terminal u Beogradu: Nemanja...Valjevo : Savo, Nataša, Dragan Gubar. KPDom Valjevo:

JNA Sremska Mitrovica avgustovska klasa 1984 g. ; Minobacaĉki vod 82 mm, 339 dana; (S Širec, I.Mišić, P.Mandrapa, V.Sivjakov, B. Mandrapa , G. Pavlovcki, desetar Dino Pajazetović, Sraka Bakan Marjan, stariji vodnik Simov Boris, major Paja Milinković, kapetan Antić, ) Logorovanje : Peštersko sjeniĉka visoravan ( leto) , Fruška gora ( zima), kurs za desetara...

31

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Boţić, Bobek, Laske, Toma, Jugaš, Milan, Miša Pašteta, Panta, Ţile, Mića Vujić, Pura, Keza , Ratko, Misa, Cvitak, Jaša, Picika, Marak, Krstajić, Vlada J. , Sanja, Jasna, Tri Vesne, Tri Cece, Goca, Vita, Gliša, Vojkan.

VALJEVSKI VENAC

Novi Pazar: autobus, Mirka, Miro, Dolina Jorgovana, Magliĉ ( Grad Proklete Jerine), Relje Krilatice, ĐurĊevi Stupovi, Cika i Cole, Luĉna, Buvljak, farmerke, ćevapi, pita, Petrova crkva, Glas hodţe sa minareta, dţamije, Jevrejsko groblje, odlazak po badnjake i paljenje ispred crkve.

Mladi petlovi kukuriču.

Natanija Saša i Ela, Ana Šomlo, Ivan Ninić, Filip, Lana, Ben Gurion -avion, pesak, toplota.

Na lepom Bairu,

Dok na Kličevcu, Navijači pesme riču, Na BrĎanima,

Kad na Boričevcu, Kerovi vode borbe, Sedlarci, kao i uvek, pakuju torbe.

Uz daire devojke pevaju, Tešnjarci još uvek,

Rodbina; tetka Slavka, AnĊelija, Natalija, braća Ţika, Drago, Miroslav, sestara Ljijlja, Dašo, njihova deca: Jelena, Saša, Ana, Dušan, Nevena, Ognjen, Matija, Petar, Aleksanda , Laza Gligorijević, Saša, Kumovi: Zlaja, Samir, Dejan, Veran...Snaje:Stanojka, Sneţa, Ela,

fudbal igraju.

Rumene poparce Vinom polivaju, a na Gradcu vodenice duboko spavaju.

Komšije: Srećko, Vojkan, Boban, Mica i Voja, Vera, Stevka, Sneţa, Miki, Mića i Boban, Bojac. KaraĊorĊeva: Fonti, Nigrina, Fomtana, Kod Šmekera, 101, pijaca, Kolubara, pogled na Popare...

Beli spomenik

Skraćenice: JNA, JASA, BU, VIK, RIK, SFRJ, SIV, KPJ , DS, DSS, DHSS, SNS.RTS, KPD...

Za sva vremena

Glišić Milovana, Kao prava mera Čuva priču ,

o Glavi šećera.

U Kolubari dva, stanuju sada, bivši radnici, nekadašnjeg – Vistada. Ţeljko Lj. Krstić 32

Zimski svitac: VALJEVO I

decembar 2015

Ţivorad i Milka Krstić iz sela Lelića 33