Biće, biće...

SENA MUSTAJBAŠIĆ

BIĆE, BIĆE...

Sena Mustajbašić

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić BIĆE, BIĆE…

Biblioteka MESS Sena Mustajbašić: Biće, biće…

Naslov originala: Biće, biće…

Izdavač: J.U.MES - Međunarodni teatarski festival - Scena MESS Za izdavača: Nihad Kreševljaković Lektura i korektura: Hana Bajrović Urednik: Nihad Kreševljaković Dizajn korica i DTP: Sanja Kulenović Dizajn knjižnog bloka: Bojan Mustur Štampa: OXYGEN Tiraž: 400 Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo

Sena Mustajbašić

BIĆE, BIĆE…

Sarajevo, 2019.

PREDGOVOR Tekst “Biće, biće…” je napisan i izveden prvi put na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu kao moj diplomski rad. U predstavi su igrali: Nada Pani (majka), Saša Petrović (Velija), Izudin Bajrović (Jure) i ja sam igrala Merimu. Na jesen te godine, Senad Bašić je preuzeo ulogu Velije. Za diplomski rad glumci obično izaberu tekst i postave predstavu, ali mene je professor Boro Stjepanović ohrabrio da napišem predstavu baziranu na liku Merime i na tome sam mu zauvijek zahvalna.

Tekst “Biće, biće…” je nastao iz monologa o usamljenoj ženi koja je otišla za mužem u Njemačku. U vrijeme kada sam pisala tekst, nisam mogla ni zamisliti da će se predstava tako dugo igrati i biti popularna iz generacije u generaciju. Neizmjerno mi je drago da sam na neki način usrećila ljude. Mnoga imena su likovima data onako kako su mi padali na pamet ljudi iz moga komšiluku ili familije. Neki od njih su slučajno “nagrđeni” pa sam u ovom izdanju promijenila neka imena i nadam se oprostu.

Predstavu smo igrali više od stotinu puta prije rata, kako na sceni Obala tako i na gostovanjima u BiH, Hrvatskoj i Njemačkoj. Bilo je to zlatno doba naše Akademije i Sarajeva 80-tih godina. Sve predstave imaju svoje priče i anegdote pa evo nekih prisjećanja vezanih za ovu predstavu: U predstavi se jede pita koju frišku kupimo u “Kuli” na čarsiji. Čim pita “odradi svoje” i naša Nevzeta je iznese iza kulisa, tamo čekaju “gladni” student da jedu.

Drugi glumci su tražili da dopišem lik i za njih, pa su nam jednom na scenu ušli Atko Glamočak i Haris Burina kao Jurini prijatelji.

Nakon proba, profesor Boro bi nam rekao šta još treba da se uradi i popravi, a pokojna Nada Pani bi uvijek rekla “biće, biće” i tako smo predstavu nazvali “Biće, biće…”.

Drago mi je da se predstava još igra u raznim profesionalnim,

amaterskim pozorištima i školama i ja sam spremna podržati one koji mi se obrate za dozvolu korištenja teksta I za pomoć.

Osjetljiva sam na izmjene teksta i molim da se tekst, naslov i imena likova ne mijenjaju bez moje saglasnosti.

Zahvalna sam MESS-u na štampanju ovoga originalnog teksta koji će, nadam se, biti dostupan svima onima koji žele da igraju.

Vaša, Sena Mustajbašić

BIĆE, BIĆE…

LICA: MERIMA VELIJA MAJKA JURE SCENE: 1. Priprema 2. Prosidba 3. Polazak 4. Baraka 5. Idila 6. Pjesma 7. Drekavica 8. Odšteta 9. Jutro 10. Računi 11. Sama 12. Povratak 13. Biro 14. Kraj

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

1. PRIPREMA (Majčina soba) Sećija na uglu. Serdžada na zidu. Stočić u sredini. Na njemu vezeni stolnjak, kafa, fildžan. Na podu ćilim i ponjava. U uglu polica. Na njoj Merimina šminka i sprej za osvježenje prostora.

Iza police prozorčić. Merima prostire ponjave. Majka uvlači konac u iglu. Ne uspijeva.

MERIMA Treba l’ pomoć?

MAJKA (Ide do prozora.) A ne znam šta mi je danas.

MERIMA Ostarilo se, eto šta je. Daj ‘vamo. (Merima uvuče konac. Šminka se i česlja.)

MAJKA Kud si se ti opremila?

MERIMA Jesi me pustila da idem Saneli na kafu?

MAJKA Kakva Sanela, prifati se posla.

MERIMA Kakvog posla? Jesam li ti jutros sve poradila?

MAJKA I ja bih tako - rep na leđa pa s kafe na kafu, a nek drugi rade za mene.

13

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Ženo, šta ti je, sve se blista. Šta ćeš više, nije Bajram.

MAJKA Nije Bajram, ali mog’o bi neko doć.

MERIMA Ko će ti doći, boga ti?

MAJKA Hajde, hajde, poradi. Vidi onaj končić, od jučer mi bode oči.

MERIMA Končić. Gdje ga samo ugleda? Ko da će kuća propast zbog jednog končića. Evo, skloniću. Eto. Mogu li sad ić’?

MAJKA A ovo ovdje? U oči bode.

MERIMA Koje?

MAJKA Ona mrlja od kafe. Fataj četku u ruke.

MERIMA Dobro, uradiću, samo šuti molim te. Ne moram ni izvirit iz kuće. Nizašta drugo i ne znam nego za kuću. Kad se nađem sa društvom ne znam ni o čemu progovorit nego o kući.

MAJKA Hajd’, hajd’ poradi, pa ću te pofaliti.

MERIMA (Ostavlja četku. Poljubi majku. Krene napolje.) Od mene dosta.

14

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Dolazi ‘vamo.

MERIMA Šta je?

MAJKA Hukni. (Merima hukne.) Pušila si.

MERIMA A lude žene.

MAJKA Hej, šta bi ti uradila! U nos ti je turit pa zadavit. Čisti ono. (Merima čisti.) Pušačica i baraba.

MERIMA Ne puše danas samo barabe.

MAJKA Ja ko? Gospoje.

MERIMA Eno ti Ismetine obje.

MAJKA One su Ismetine, a ti si moja. Zna l’ Ismeta? Zna sigurno. Šta će jadnica. Od zalogaja im odvaja za školu, a ono još cigaru uvalilo u žvalje.

MERIMA Ti sad odma’ poleti pa reci Ismeti.

MAJKA Nek je, nek je. Hoće ona djecu u školu. K’o da su sad nešto bolje.

15

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

Eno ih se osušile.

MERIMA Šta im fali imaju svoj hljeb u rukama.

MAJKA A, za šta uče?

MERIMA Jedna frizerka, a druga daktilograf.

MAJKA Jesu i izabrale. U svačiju glavu zavirivat. Ne znaju ni svoju sredit. Ona mlađa prava šizika.

MERIMA To je sad moderno. Nije kao ja. Svi mi se rugaju. (Plače.)

MAJKA Šta ti fali. Vidi mi je k›o Sultanija.

MERIMA Odo’ ja.

MAJKA A de promjeni vodu, pa još jednom. Ima momcima srca da popucaju za tobom.

MERIMA Aha. Zato one provodaše sve momke.

MAJKA Ko? MERIMA Ismetine.

16

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Je l’ istina? Kaže meni Salihovca, a ja ne vjerujem. Još napravi ženu budalom. Reko’ lažeš. Znači tako. Pa ja, šta bi drugo i mogli očekivati. E, moja Ismeta. (Merimi) Je l’ ti misliš da su one šta bolje od tebe što se vucaraju. Gotovo je njihovo. Oprobane.

Ko će ih sad kad ih ovi ostave?

MERIMA Ko kaže da će ih ostaviti. Svi lete za njima.

MAJKA Lete, lete. Sve dok ne dobiju šta hoće. A kad se žene, svi traže onu koju niko nije ni vidio, a kamoli dir’o.

MERIMA Al’ one su školovane. Mogu da biraju. Sad bi svako htio dvije plate u kući.

MAJKA Šta će mu. Da mu pametuju. Il› da čeka da se ona vrati s posla da mu šta skuha. Da su pametne, da se naprave da ne znaju i ono što znaju.

MERIMA Je l’ sad dosta od mene?

MAJKA Ništa ti ne brigaj. Mogu one samo tebi pete lizat. Vidićeš ti da je tvoja majka znala što radi.

MERIMA Ženo, hoćeš me do mraka držat u zatvoru.

MAJKA Idi u vražiju mater. Ne moraš se ni vraćat. Nek crknem ovdje (Plače.)... U ovoj prljavštini. Ne može se dahnut od prašine.

17

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA (Merima čisti prozor.) Obrisaću ti i prašinu, samo mi nemoj suza, molim te.

MAJKA A da nemaš i ti kakvog?

MERIMA Otkud mi? Da ga nađem sjedeći s tobom u kući?

MAJKA Igraj se, igraj, pa da te objesim. Prvo tebe, pa onda sebe… A jest, čula sam ja, čula.

MERIMA Šta si ti čula?

MAJKA Znaš ti šta. Je l’ me i sad praviš budalom? Kakva je šuška pod prozorom svake noći? Tvoj babo iziš’o iz mezara pa me zove.

MERIMA Otkud ja znam kakva je šuška.

MAJKA Možda se zna u Bilovićima? Onom ću ja šljivotresu noge pribit nek još jednom dođe.

MERIMA Pribij, ja ga nisam zvala.

MAJKA Znaš li ti da su Bilovići tvom djedu na nadnicu dolazili. Jesi l’ na to spala.

18

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Ako su dolazili djedu, nisu meni. Sad su oni bolji od nas.

MAJKA A po čemu su bolji? Što su na boga zaboravili te ukinuli mekteb pa ti babo ost’o bez posla. To ga je i dokrajčilo. Lezihljebovići. Šta onaj šljivotres, loptu ganja.

MERIMA Oni sad dobro zarađuju. Ne igra se više džaba.

MAJKA On igra džaba. Gdje mu je šta. Šta ima? Gdje su mu kola, kuća?

Goni bolan bjedu od sebe, naći će tebi majka tvoju priliku… Biće ‘vamo nekog posla u Matuzićima.

MERIMA Kakvog posla?

MAJKA Nekakav momak doš’o iz Njemačke. Al’ to tebe ne interesuje.

MERIMA Da nije Velija?

MAJKA Hoćeš slušati majku, pa ću ti kazat.

MERIMA Hoću.

MAJKA Hajd pristavi da popijemo.

19

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

2. PROSIDBA (Majčina soba. Na stolu bokalić sa rakijom i čaša. Čuju se majka i Velija kako ulaze.)

MAJKA Nemoj se izuvat.

VELIJA Ma hoću se izut.

MAJKA Nećeš, meni za hater.

(Ulaze. Velija šepa, žulja ga cipela. Na sebi ima plavo odijelo, crvenu svilenu kravatu, bijelu košulju. Nosi paket kafe i ukrasnog leptira.)

VELIJA Evo, ovo je za Vas. MAJKA Uh, nisi treb’o. (Zagleda leptira.)

VELIJA To je sad moderno u Njemačkoj. Stavi se na storu.

MAJKA A, lepirica! (Zakači ga na storu.) De, sjedi. (Sjedaju na sećiju.

Gledaju se.)

VELIJA Pa kako ste?

20

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Eto, dobro je, devera se. A kako si ti?

VELIJA Dobro, dobro sam. (Majka naspe čašicu rakije. Velija pije.)

VELIJA Uh, prava. Čija je?

MAJKA Naša, iz naše bašče.

VELIJA Uh, jest dobra… (pauza) MAJKA Pa kako si još?

VELIJA Dobro, dobro sam. A Vi? Kako ste? Zdravlje i to?

MAJKA Dobro, dobro. A ti, jesi ti dobro?

VELIJA Jesam vala. Nije loše. Malo se umorio od puta. Bogami, nije malo, ukočilo me dobro.

MAJKA Pa jah, daleko je.

VELIJA Daleko, bogami.

21

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Daleko, daleko. (Pauza.) De popij još jednu.

VELIJA Pa eto, kad navaljuješ. (Pije.) Dobra. I veliš, iz vaše bašče?

MAJKA Ja, ja, iz naše. (Pauza.) A, kako je tamo?

VELIJA U Njemačkoj? Nije loše. Dobro. Ma dobro, Švabo je to udesio.

Malo je muškarcu teško samom. Vala, nije malo. Pravo da Vam kažem, dovde došlo. (Pokazuje na grlo.) Nije malo tri godine.

Para jest dobra, al’ gdje je samoća. Pa domaća hrana. Oni tamo samo onaj krompir i travu jedu, ja to ne mogu.

MAJKA Ni ja ga vala ne volim.

VELIJA Sad kad sam doš’o kod matere navalio na pitu k’o lud.

MAJKA Hej, oči slatke. Pa ja, ništa bez ženske ruke.

VELIJA Ništa, ništa. Džaba pare, džaba sve… A Merima? Kako ona?

MAJKA Ih, Merima k’o Merima. Stalno nešto radi, raducka…

VELIJA Neka, neka… Ja bih onako kako smo se dogovorili.

MAJKA Pravo da ti kažem, na njoj je da kaže zadnju. (Plače.) Da joj je 22

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

bar otac živ. Nego ‘vako, sve je na majci. Koja će mati laka srca reć’: “Hajde, ‘ćeri”. Imam ih pet, svaka mi je k’o zjenica u oku.

Al’ šta ćeš, svako ide za svojom srećom. Ne kažem da će joj biti loše s tobom. Vidim, ozbiljan si, čestit.

VELIJA (Uzima cigaretu. Nudi majci.) Hoćete Vi? MAJKA Neću, ne pušim. U našoj se kući ne puši. (Velija se trzne) Ali, zapali ti, zapali. (Ustane da uzme pepeljaru. Viri kroz prozor.) Uh, jesu ti lijepa kola. (Velija pun sebe.) Vidi djece što su se okupila.

Sve skaču po kolima. Ja halase! (Velija skoči do prozora.)

VELIJA Taman da ih i razbiju, šta ima veze. Biće kola. (I dalje viri djecu.)

MAJKA Biće, biće…

(Pauza.)

MAJKA A je l’ tvoj pos’o državni?

VELIJA Jest, jest. Ja radim za Folksvagen.

MAJKA A čula sam, čula. Dobro oni plaćaju. ‘Vamo kod nas jedan radio tamo tri godine i tri kuće sazid’o. A kol’ko si ti tamo?

VELIJA I ja tri godine.

23

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Nek’ je zdravlja, bit će kuća.

VELIJA Pet sam kuća mog’o sklepat. Al’ ja ganjam jednu čestitu i plus privatluk.

MAJKA Pa eto, mogla bi i Merima tamo nešto radit.

VELIJA A, ne treba. Mog’o sam ja takvu i tamo naći. Neka ona sjedi kod kuće, skuha, malo počisti i uživa.

MAJKA Da ti kažem, prosili su moju Merimu sa svih strana. Nisam dala.

Bio ‘vamo jedan iz Turkića, inžinjer. Ne dam. Pa zlatar iz Mulića.

Jebeš zlato, ne dam. U, ja lanu. Hajd’ boga ti, meni se može oprostiti.

VELIJA Neka bolan, I ja lajem. (Pauza.) I veliš, iz vaše bašče.

MAJKA Uh, ja zaboravila sipat. De još jednu.

VELIJA Odlična. Draža je naša, pa nek je i otrov.

(Merima ulazi. Nosi kafu. Dva fildžana. Sjedne na pod i sipa.)

(Veliji.) Crnu ili bijelu?

MERIMA VELIJA

Crnu.

24

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA A mi pijemo bijelu. (Pauza. Velija gleda u Merimu.)

MERIMA Odo’ ja oprati onu staklariju. (Ustane da izađe.)

MAJKA Hajd sjedi s nama, neće pos’o pobjeći. (Merima sjedne.). Otkud nam ovo? (Pokazuje na milje.)

MERIMA Ja izvezla.

MAJKA A kad si to? Jesi l’ se pod lampom sakrivala? (Veliji) Vidiš ti što to ne sluša, džaba meni govorit:“Nemoj Merima, oči će ti otić’’”, i ona opet. Eto, nek znaš šta uzimaš da ne kažeš da smo ti podvalili. To čeka da ja zaspim, pa kradom ustane i veze.

VELIJA Ko to neće kafu?

MAJKA (Merimi) Hajd hajd, ponesi sebi fildžan.

MERIMA Ne mogu.

MAJKA Eto neće. Nije ona kafedžija. Nemam u kući s kim kafu popiti.

(Merima krene vani.). Kud ćeš?

MERIMA Odo’ ja zalit cvijeće. (Izađe.)

25

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Eto ti njenog sjedenja. Sve poleti tam’, poleti vam’. A slabo mi jede. Neće. Eno je se osušila.

VELIJA Treba jesti, treba. Kod nas u Njemačkoj se najviše vitamini jedu.

To se uzima... što više to bolje.

MAJKA Jesu i zdravi. Gledam tebe, k’o dren.

VELIJA Na sokolu malo mesa. Nego, ja bih za koji dan nazad. A cajt ist geld, što kaže naš narod, pa bi bilo dobro da se to što prije obavi da ne prolongiram za Njemačku.

MAJKA Sad ću ja nju prevarit da ostane nasamo s tobom, pa se vi dogovorite. (Majka izlazi. Velija se sagne pod sećiju, traži cipelu.

Ulazi Merima. Štrca sprej za osvježenje vazduha.)

VELIJA Je li se to čuju cipele?

MERIMA Ne, ne, ja to stalno tako šprickam. Volim da kuća miriše pa rekoh da malo…

VELIJA Kako se ti ono zoveš?

MERIMA Šta se to tebe interesuje?

VELIJA Da znam kako ću te zvat.

26

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Ne moraš me ni zvat.

VELIJA Što, je l’ sama dođeš?

MERIMA Ne bih ti ni sad došla da me nije mati natjerala.

VELIJA Znači ne bi sama došla?

MERIMA Ne bih. Misliš, ako si iz Njemačke, da će sve letjet za tobom.

VELIJA Onda ću ja drugu u kola i mi odosmo.

MERIMA K’o da su tvoja kola.

VELIJA Dobro ostaviću ih pred tvojom kućom, a ja odo’ u Njemačku, pa ćemo vidjet čija su.

MERIMA Ja ću ih gurnut niz brdo.

VELIJA Ja ću dotjerat druga.

MERIMA Pa šta i ako su tvoja. Kad imaš tol’ko kola, kol’ko imaš cura?

VELIJA Nemam nijednu, a za jednom me srce boli.

27

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Šta ti ja mogu?

VELIJA Da me izliječiš...

MERIMA Nisam ja doktor da te liječim.

VELIJA Šta se pušeš?

MERIMA Nisam balon da se pušem.

VELIJA Šta se praviš?

MERIMA Nisam kuća da se pravim.

VELIJA Opa! MERIMA Opa, opa, opa! (Nadgovara Veliju. Shvati da je pretjerala pa se primiri.)

VELIJA Vidim ja da ti nemaš srca. Ti bi mene pustila da odem sam u Njemačku, da me nema ko ni ogrijat.

MERIMA (Sjedne pored Velije.) Eh, baš ću nešto tebe da pitam. Je l’ istina da se ljudi i kuće u Njemačkoj griju na sunce? Pričaju ovi naši, a 28

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

ja im ne vjerujem, pa rekoh, da mi ti kažeš je li istina? (Velija se zagledao u Merimu.) Je li?

VELIJA Šta?

MERIMA Pa to.

VELIJA Koje?

MERIMA Joj njega, pa to u Njemačkoj što govore da se ljudi i kuće griju na sunce.

VELIJA Ja volim da sam uz tebe. Al’ oni su u pravu.

MERIMA Kako može na sunce?

VELIJA Lijepo. Kuće se u Njemačkoj prave od stakla. Specijalnog stakla, mislim, specijalne boje. Onda sunce probije kroz staklo, ide kroz žicu do utikača i ... eto.

MERIMA I zagrije?

VELIJA I zagrije.

MERIMA A kad je noć?

29

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Isto.

MERIMA Kako isto kad nema sunca? (Velija se misli.) Aha! VELIJA Onda grije žena.

MERIMA De ne zezaj se, ozbiljno te pitam.

VELIJA I čovjek ženu.

MERIMA Hej, prestani.

VELIJA Što, je l’ tebi nije zima samoj spavat?

MERIMA Što će mi biti zima, pokrijem se jorganom do vrata.

VELIJA A kako bi bilo da te ja pokrijem?

MERIMA Hej, ne zezaj se, sad ću mamu vikat, ozbiljno ti kažem.

VELIJA Dobro, dobro… A stvarno se tamo griju na sunce.

MERIMA Bježi, i ti lažeš.

30

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Otići ćeš tamo pa ćeš vidit.

(Pauza.)

VELIJA Je li, hoćeš li otići?

MERIMA Gdje? U Njemačku?

VELIJA Da. MERIMA Hoću, ako ću se vratit.

VELIJA Pa i ja sam otiš’o da bi se vratio.

31

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

3. POLAZAK (Majčina soba. Na podu koferi. Velika kartonska kutija. Velija pakuje.)

MAJKA (Nudi rakiju.) Hajd, zete, uzdravlju.

VELIJA U bogami, poželiću je.

MAJKA Stavila ti ja tri litra, nisam više, reko’, možda više voliš stranjsko.

VELIJA Ma kakvo stranjsko. Nema ništa bolje od naše šljive. (Majka donosi pletenku rakije. Merima pretura po torbama.)

MERIMA A mame. Stavila mi pšenično brašno.

VELIJA Zna mati da ćeš ti plakati za tim. (Ulazi majka.) Kažem Merimi, prava mati zna šta djeci treba spakovat. Kad sam ja prošli put iš’o, mati mi stavila punu vreću. Ja se ljutio, a bogami dobro došlo.

MAJKA I ja bi stavila da sam znala da vam neće biti teško nosit. Odo’ sad.

(Merimi) Eto tu sam stavila masla, graha, eto vidićeš. (Izađe.)

VELIJA Nemoj mater vrijeđat. One vole da su sigurne, da djeca imaju šta jesti. Nek ti ne bude teško ponijet, čak i kad bi bacila, al’ nek ona vidi da si ponijela.

32

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

(Majka ulazi.)

MERIMA Evo, spakovano.

MAJKA Jeste l’ šta zaboravili? Mogla sam vam...

MERIMA Dobro je, ne treba ništa više. Onu haljinu, kad bude gotova, podaj Ruvejdi. Velija, hajd ti to iznosi.

VELIJA Mama, hajd da se izljubimo.

MAJKA Sine, pazi mi je. I ti se čuvaj. Ona ima da te sluša. Merima, evo sad pred njim kažem, dajem te njemu u ruke. Ako ne valjaš njemu, ne valjaš više ni meni. Sine, pazi je. Ne daj joj da hoda bez čarapa.

VELIJA Nemoj da brineš. Ima za Božić da ti dođe ko dren.

MAJKA Za Bajram ako Bog da. Hajd sine sa srećom. (Velija izlazi.)

Merima, nemoj da se majka sikira. Zapamti sve što sam ti rekla i dobro ga čuvaj. On ti je sad i otac i majka. Ko zna hoću li te i dočekat, kako mi je srce slabo... Al’ dobro sam ja, ti nemoj da se sekiraš.

MERIMA Je l’ te opet zabolilo, a da mi nisi rekla. Imaš li one tablete? Poslaćemo ti mi iz Njemačke. One su bolje. Ah, ne stavih zimski kaput! Hajd, kupićemo tamo novi. (Sirena.) Koji ti broj nosiš? Dobro, znam otprilike. Eto, mama, da se izljubimo. Nemoj izlazit za nama.

33

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MAJKA Hoću bogami. Staću ‘vamo kod šljive da vas gledam. (Viri kroz prozor.) Zete, sretno. Čuvaj mi je. I ne daj joj da hoda bosa bez čarapa!

(IZLAZE) (U promjeni ide muzika i najava sa radija: “Sretan odlazak u inostranstvo kćerki Merimi i zetu Veliji žele majka Vasva, sestre Ruvejda, Nizama, Kemala, Ševala, te ostala mnogobrojna rodbina. Pjesma: “Hej, Bosanko”.)

34

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

4. BARAKA (Radnička baraka. Dva kreveta. Stočić. Gajbe umjesto stolica.

Lavor. Bokal. Čuju se Merima i Velija kako dolaze.)

MERIMA Joj, ispašće mi. Čuvaj.

VELIJA Hoćeš da ti pomognem?

MERIMA Neka, evo mogu.

(Ulazi prvo Velija, pa Merima, sa koferima. Velija se raskopča, umije i legne na krevet. Merima još stoji s koferima u rukama.)

VELIJA Ha? Svoja kućica, svoja slobodica. (Merima i dalje stoji.) Šta je? Što stojiš? Spusti te stvari. Vidi je, izula se. Ne izuva se ovdje bona. Šta je???

MERIMA (Laže.) Ma nešto me noga boli. (Krije pogled.)

VELIJA Daj da vidim.

MERIMA Nemaš šta gledat, nije ništa.

(Velija izađe u hodnik. Čuje se kako se umiva. Hrače. Merima razgleda po sobi. Velija ulazi. Merima u ćošku, okrenula mu leđa.)

35

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Je l’ se možda gospođi ne sviđa?

MERIMA Nisam ništa rekla.

VELIJA I ne treba. Ostavi to i sjedi ovamo. (Pokazuje na gajbu.) Da ti tvoj Velija bukvicu očita. Jesam li ti rek’o da nas ovamo ne čeka med i mlijeko? Jesam li?

MERIMA Jesi.

VELIJA Pa? (Pauza.) Ja sam poslovan čovjek. Radim dvanaest sati dnevno, a ako bude sreće i prekovremeno. Koliko zaradim, nije te briga, al’ ćeš skontati kad u Matuzićima nikne kuća, a u njoj sve na dugme. (Merima se malo razvedri.)

Al’ to valja zaraditi. Zapljuvat u šake, a poslije ćemo uživat, kad se vratimo kući. Ja sa svojih deset prstiju mogu osigurati i sebe i tebe. I djecu, ako Bog da. Nema potrebe da i ti radiš.

MERIMA Što? Ja bih volila radit.

VELIJA Ne treba. Ali ima da znaš da si žena. Nemoj da ti jezik leti preko zubi. Bolje ga pregrizi. Tvoja je dužnost...

MERIMA Znam sve. Mati mi je govorila.

VELIJA To što ti je mati govorila, zaboravi. A šta ti je rekla?

36

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Da smo mi ženskinje i na nama je dvorit muškinje.

VELIJA Vidi, vidi stare. Zna i ona koju pametnu progovorit. To možeš zapamtiti. Rek’o sam ti da sam za kuću zaradio?

MERIMA Jesi.

VELIJA Ali valja od nečeg živit kad se tamo vratimo. Nećemo jesti zidove. Od državnog posla tamo nema hajra, bolja je ovdje socijalna pomoć. Ali mi ćemo se vratit. Kako? ‘Vako kontam; zaposlit se u firmi, a usput otvorit privatluk.

MERIMA To i jest najbolje.

VELIJA Zato sad treba radit. ‘Vako kontam; ako budem radio u prosjeku petnaest sati dnevno, valja nam ovdje ostati još 1168 dana.

Do tad nema poguzjaluka. Zaboravi da postoji prodavnica.

Ja ću mjesečno dizati fasungu, pa to i ovo što se donijelo od kuće, rasporediti. Može nam biti. A ako nam usfali, otkinuću od marende.

MERIMA A ne moram vala ni jesti.

VELIJA Jesti se mora. Što više vitamina. Ja doš›o, ne doš’o, ručak da me čeka na stolu. Vruć.

MERIMA Vruć. (Smješkaju se. Merima se postidi i ustane.) Gdje je kuhinja?

37

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Gdje god postaviš rešo. Najbolje u hodnik. Radi isparavanja.

MERIMA (Razgleda. Izađe u hodnik. Velija leži.) A ova voda, ovo nešto curi.

VELIJA Dobro, dobro. Pusti to, ne diraj.

(Pauza.)

MERIMA Pa lijepo nam je ovdje.

VELIJA Nego šta! Dobro, moglo bi bit i bolje. Znaš kako je; čovjek što više ima, sve bi više htio. Standard. Ovo su dobili samo najbolji radnici. Nisam se htio ženit dok se nisam sredio. Mog’o sam i ja k’o neki iznajmit stan pa plaćat, al’ što bi kad i ovdje sve imam.

(Merima raspakuje i stavi kofer pod drugi krevet.).

VELIJA Ne! Ne tamo. Stavi ovdje pod naš krevet.

MERIMA (Gleda gol pod.) Kud’ ne ponesosmo onaj ćilim što sam ga dobila u miraz!

VELIJA Vidi, vidi reklo bi se da je kućanica.

MERIMA Bogami me je mati svemu naučila. Vidio si one klete vezove po kući. Sve je to Merima svojom rukom izradila. A tek što znam 38

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

kuhat! Hej, mogla sam nam začas okrenut baklavu?

VELIJA Ti to znaš skuhat! Ne vjerujem ja nikome dok je moja mati ne napravi.

MERIMA Ih, nisi ti moju prob’o.

VELIJA Hodi ‘vamo da probam. (Leži u krevetu.)

MERIMA Marš! Bezobraze jedan!

VELIJA Hodi ‘vamo, čoj’k zove.

MERIMA Šta ti je, nije se još ni smrklo!

VELIJA Nema veze, hoću da te gledam.

MERIMA Vala nećeš. To sam se mami zaklela.

VELIJA Eto mene tamo.

MERIMA Hajd probaj.

VELIJA I hoću.

39

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Vikaću.

VELIJA Misliš da će te ko čut’. (Ide prema Merimi.)

MERIMA Čekaj. Evo sama ću. Nemoj, molim te. Bježi tamo. Čekaj da ti nešto kažem… Aaj... Aaj! (Ganjaju se po sobi.)

(Ulazi Jure.)

JURE Velija! Kakva je vika?

VELIJA Đe si pajdo!

JURE Kad si se vratija?

VELIJA Evo nema po’ sata. Izvini, samo da se malo uljudim. (Izađe da se zakopča.)

JURE Pardon. Ja sam Jure. (Pruža ruku Merimi za upoznavanje.)

MERIMA Merima Velijina.

JURE Velija se oženija?? E pa čestitam i dobro došli. (Veliji) Dakle, tako se to radi kad se čovjek hoće ženit; put pod noge, djevojku za ruku i sve to gotovo preko noći.

40

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Prevari me nabrzinu.

JURE Pa, hoćemo li nazdraviti?

VELIJA U, jarane, šta imam za tebe. Doduše, od punice je, ali prava. (Ide po rakiju.)

JURE (Merimi) Kakva je to vriska bila? Kome treba pomoć?

MERIMA Meni. Mal’ ne strada prije mraka.

JURE Šta je bilo?

MERIMA Pričepila ruku na vrata, pa ni tam’ ni vam’. Hajte sjedite. Vi ste nam prvi gost. Evo ovdje. Nismo još sve namjestili, tek smo stigli. Al’ kad dođete sljedeći put ima sve da blista. (Jure skida sako.) Dete se Vi raskomotite.(Velija donosi piće.)

VELIJA Evo jarane. (Jure izvadi ispod kreveta torbu. Vadi košulju i čarape.)

JURE Momenat. (Okrene se i presvuče. Prljavo stavi u torbu i pod krevet. Nazdravlja. Kaže neku zdravicu. Pije.) Dobra. Prava.

VELIJA Hajde sjedi.

41

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

JURE Nemam vremena, samo sam navratija. Drugom prilikom ćemo proslaviti. Žao mi je što vas ostavljam same, ali vi se skupa nećete ljutiti.

VELIJA Nećemo. Al’ se bojim da bi Merima mogla opet pričepiti ruku na vrata.

JURE Doviđenja. Snajka, samo oštro. Odmah pod papuču. (Izlazi.

Velija ga isprati. Vrati se.)

MERIMA Ko je ovo?

VELIJA Cimer.

MERIMA Ne kontam?

VELIJA Živi tu s nama. (Merima plače.) Šta ti je?

MERIMA Jesam li ja rospija? S dvojicom. Da mi babo zna. Stid me s tobom bit’, a sad i ovaj. Još vlah.

VELIJA Zaveži. Hoćeš da te čovjek čuje. Čuj, stid je sa mnom bit. Hajd smiri se. Nema njega nikako. Skoro da i ne spava ovdje. Kako nemaš duše. Ne znate vi kako je muškarcu samom živjeti.

Dovučeš se s sposla u ledaru i otvoriš konzervu. Nikad neću zaboraviti Rifetu i Kati ono kad me pozovu na ručak. Još me ostavljaju da noćim. Nije to radi onog jela, nego miriše 42

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

domaćinska kuća, osjeti se ženska ruka. Tebi je to teško, a ne znaš koliko bi sevapa mogla zaradit kod ovog čovjeka.

MERIMA Nisam ni ja od kamena. Nek dođe, nek pojede i ide.

VELIJA Znam da nije zgodno. Gledat ću da se pokažem na poslu pa da dobijem samicu.

MERIMA Pokaži se, molim te.

VELIJA Hoću, ako ćeš i ti meni. Bar dovde. (Pokazuje do pasa.)

MERIMA Marš, bezobraze.

43

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

5. IDILA (Merima i Velija. Merima trudna. Sedmi mjesec. Soba pregrađena paravanom na Jurin i njihov dio. Treba postaviti paravan za dijete. Velija postavlja karnišu, a Merima prišiva kukice na zavjese. Usput piju kafu. Na radiju emisija za naše radnike.)

RADIO Pjesmom “Vraćam se majci u Bosnu”, tati Jozi i majci Mariji sretan odlazak u penziju i povratak u domovinu, žele djeca Josip i Antoaneta sa unucima.

(Pjesma počinje. Prekida je signal... Ti... Ti... Glas njemačkog spikera.)

VELIJA Da vam mater švapsku. Opet je skratiše. Kol’ko je sati. Pet do šest. A do šest traje. Baš sam volio ovo čuti.

MERIMA Znaš koju sam ja juče slušala. Onu Silvaninu “Šta će mi život bez tebe dragi kad drugu ljubav ne želim da imam... Sanjam te...”

(Postidi se i prestane pjevati.)

VELIJA Hajde dalje.

MERIMA Ne znam dalje.

VELIJA U, gdje sam ja bio da je čujem. Što pjesma zna dirnut čovjeka.

Jure kad sluša dalmatinske klape sakrije se u zahod i plače il’ isječe ruke. A nikada ih trijezan neće zapjevati. A, vidi ti nje što pjeva. Nisam znao da imam takvu ženu. Haj još koju.

44

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Neću.

VELIJA Hajd, molim te.

MERIMA Sa’ će nama bit pjesma za koji dan, samo malo drukčija. Kad zaplače usred noći.

VELIJA Bogami, ako bude drekavac ima da leti kroz prozor.

MERIMA A ako bude drekavica?

VELIJA Pišulja? E onda je šaljem punici. Ona se s takvima ispraksala.

MERIMA A šta to meni fali?

VELIJA Nisam ti ništa rek’o. Šta se odmah vrijeđaš. (Velija postavio karnišu. Merima prinosi zavjesu.)

MERIMA Šta je ovo. Ne može to bit. Valja i djetetu disat. Pomakni malo ovamo.

VELIJA A kuda će čovjek prolazit. (Pokušaju. Ne može.)

MERIMA Hajd’ da popijemo kafu. Smislit ćemo nešto. A, pošto su kirije za stanove?

45

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Bolje ne pitaj.

MERIMA Pa možda i nije puno skupo.

VELIJA Kont’o sam i ja o tome. Al’ to znači ostat ovdje još četiri godine, ako ne budemo štedili na kiriji.

MERIMA Četiri. Da mi dijete ovdje odraste. Neće bogami. Lijepo je nama i ovdje. Da je samo malo šire. Il’ kad bi moglo da ovo bude naša soba, a ono tamo dječija.

(Pokazuje na Jurinu sobu.)

VELIJA Molim te, Merima, ne počinji opet. K’o da ja ne bih volio da smo sami. Kako da ja sad čovjeku kažem - hajd ti jarane seli. Shvati da on ima na ovo pravo koliko i ja. To smo nas dvojica dobili.

Nije ti dosta što ne prigovara što si ti ovdje. Još sad i dijete. Budi sretna da on nas ne istjera.

MERIMA Šta bi prigovar’o kad mu ja perem i čistim.

VELIJA Nije ti on naredio. Plus, to mu je nezgodno. Rek’o je meni, a i tebi.

MERIMA Nema njemu šta bit nezgodno. Nije meni teško uradit, a i žao mi ga. Ne bi’ mogla gledati da muško samo trlja čarape. Odmah mi se plače kad pomislim da si i ti to radio.

46

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA A i ne radiš džaba. Koliko je puta donio mesa za ručak. A i parama ti plati. Pa piće. Uvijek on časti.

MERIMA Što se tiče mesa, u redu, napravim za sve. Pare nisam htjela uzet, ali on silom trpa, veli da stavim djetetu na knjižicu. Dobro.

Al› što se tiče rakije, nek› mi je ne unosi u kuću.

VELIJA Sad mu i to zabrani.

MERIMA A da nađemo drugu baraku?

VELIJA Nema, ženska glavo, shvati da nema.

MERIMA A samica? Ti reče pokazaćeš se na poslu.

VELIJA Šuti, evo Jure.

JURE Dobar dan želim. Smetam li?

VELIJA Ni slučajno. Baš te sad spominjemo. Da popiješ s nama kafu.

JURE Ne, ne. Samo se vi nagledajte kad ste ugrabili vrimena.

MERIMA Ma šta ga imam gledat, k’o da sam ga željna. Eno imam tamo sliku da ga gledam. (Jure sjedne. Merima donosi šolju.)

47

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

JURE I, kako bebče. Rita li se?

MERIMA Rita, rita. Bit će fudbaler.

VELIJA Merima voli sportiste.

MERIMA Da ja volim sportiste, ne bi’ se za tebe udala.

JURE Neka dice, moj će mali za dvi godine u školu.

MERIMA Hoćeš ti skoro kući?

JURE Kojoj kući? Misliš dole? A ne. Neka mali dođe amo.

MERIMA Pa hoće l’ doć?

JURE Nešto žena piše da bi došla.

MERIMA Neka dođu. Di čeljad nisu bijesna, nije kuća tijesna. je l’ tako, Velija?

JURE A šta je ovo? (Pokazuje na paravan.)

VELIJA Pravimo kolibicu za drekavca. Stavio sam ovdje karnišu, dođi da 48

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

vidiš. Mislili smo je ovdje postavit, al’ se ne može prolazit. Sad ne znamo kako. (Premjeravaju.)

JURE A ovamo? (Ne može.) Ti vraga. Kad nas Bog hoće uništit. Ni dicu da ne pravimo, jer ih nimaš di stavit.

VELIJA Šta ćeš jaro, omaklo se, neplanski.

JURE Neka se rađaju. Bit će mjesta. (Razgleda.) Slušaj. I ne prekidaj me. Ja ću svoje krpice lipo u kufer i odoh. A vi se komodajte.

VELIJA Ne. Neću da čujem. Ima da ostaneš ovdje, a ja ću na pod ako treba.

JURE Čuj, meni nije problem ni na kolodvor se smistit. Imam i te prijatelje, što mi stan nude.

VELIJA Stanom da te namame. Ako treba ja ću iselit odavde, al’ nemoj ići njima, molim te.

MERIMA I ti Velija navalio na čovjeka. To je njegovo pravo ako hoće da ide...

VELIJA Merima, pij kafu! Jarane, hoćemo l’ jednu ljutu?

JURE Pričekaj, da vidimo dal’ se ovo riješiti. A da mi to ovako uradimo.

Pomjerimo ovaj paravan i tu dobijemo novi prostor, zar ne?

49

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

(Suzi svoj prostor.)

VELIJA Jest, al’ nema veze.

JURE Ček, ček... (Namjesti sve.) A? VELIJA Dobro je, Jure, ali nezgodno je.

JURE Imam li ja krevet? Šta mi triba više.

50

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

6. PJESMA (Nekoliko sati kasnije. Noć. Merima sama na sceni. Uči njemački. Čuje se da dolaze Velija i Jure. Pjevaju: “Aj, kolika je Jahorina planina.” Ulaze, dovršavajući pjesmu. Pijani su.)

MERIMA Kud ste nadali u dreku u gluho doba kad svako spava.

VELIJA Nijedne da nisi progovorila. Spavaju, spavaju... Kad ja pjevam ima svako da pjeva. Kad zapjevaju ‘vaki...

JURE “Veseli Bosanci tu se pije i peku janjci”. (Velija ga ljubi.) Može jedna za moj gušt?

VELIJA Pobro, samo reci, na uho mi prišapni pa ti gudim do zore.

JURE “Marjane, Marjane...” (Pjevaju zajedno dvije strofe. Kod druge strofe Velija pjeva: “Na kojem se čita ime Druga Tita”, a Jure pjeva: “I na njemu Slovo Isusovo”.)

VELIJA Jarane, ja Bosanac pa znam tekst bolje od tebe. Slušaj. “Na kojem se čita ime druga Tita.”

JURE No, no. Na njemu slovo, slovo Isusovo.

VELIJA Ma nije. (Skopča o čemu je riječ i folira da mu grlo nije više u redu.)

51

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

JURE Ća ti se Isus zaglavija u grlu pa ga ne možeš progutat? Normalno, kad ste se doma nagutali govana kaj su vam servirali drugovi.

(Nastavi da pjeva.)

MERIMA (Pjeva.) U Stambolu, na Bosforu…

VELIJA Merima, zaveži! Jesam li rek’o, neću nikakvih nacionalističkih pjesama u kući.

MERIMA A šta on radi?

VELIJA On je drugo. Ima da poštuješ ovog čovjeka ovdje, ko god da je. Ima da se poštuje bratstvo i jedinstvo. Nikakvih vjerskih pjesama neću. Je l’ tako jaro?

JURE Pardon. A ko će to meni zabranit? (Ustane.)

VELIJA Evo, ja ću. (Ščepaju se on i Jure. Merima vrišti. Oni se poljube. Šala.)

MERIMA (Kroz plač.) Ma bježite tamo, hajvani jedni, mogla sam pobacit.

VELIJA Donesi mezu.

MERIMA Važi. K’o na plaži.

52

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Ti znaš šta je plaža. Nisi nikad ni vidjela mora, papanko.

MERIMA Vodiće nas Jure.

JURE (Pije i plače.) Rado bih ja vas poveo.

VELIJA Gledaj šta si čovjeku napravila. Sad ću te zgromit. (Krene da je udari.)

JURE Ostavi mi sestru. Da smo svi k’o Merima, dobro bi bilo. Nego, oni lopovi bezbožnici... Sve sam zbog njih ostavija.

MERIMA Baš sve?

JURE Sve. Žena, dijete, kuća zemlja, tamić. To je sve. I jedan prijatej.

Iza brave.

VELIJA Koliko ima još robijat?

JURE U zatvoru još tri godine, a u Jugi do kraja života.

VELIJA I ovdje je robija.

JURE Za svoj groš.

53

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Vrati se ti lijepo svojoj ženi.

JURE Da me ščepaju za vrat.

MERIMA Ko? VELIJA Merima!

MERIMA Ma de, samo pitam. Jedino ako nije kakva tajna?

VELIJA Jeste tajna.

JURE Nije tajna.

VELIJA Eto, nije tajna.

JURE Prevozili ja i jaran mojim kamionom građu za direktorovu vikendicu i uhvatiše nas. Čija je građa? Direktorova. Direktore, čija je građa? Čiji kamion, toga i građa. Pustili nas da se branimo sa slobode. Koja crna sloboda. I ja preko grane, a on osta. Eno ga na robiji.

MERIMA Zna se da nisi kriv. Što nisi tužio direktora?

JURE Da mi sudi njegov zet.

54

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Prodaj ti tamo lijepo sve što imaš, kupi ovdje kakav stan i dovedi ženu i dijete.

JURE Nemam ja šta prodat. Ženi su ostavili prizemlje. Ostalo zaplijenili.

VELIJA I ja i Merima smo krenuli od nule. Šta sam ja imao dok se nisam oženio. Ništa.

JURE A sad imaš nešto.

JURE Neko ne mora da se pati.

VELIJA Neko. Ja nisam neko.

JURE Mogao bi biti.

VELIJA Jure, molim te. Evo na koljenima te molim. Prvi put. Neću ti popovati ko prije. Sad te ko dijete molim, nemoj. (Ljubi mu ruke.) Jurice moj, nemoj. Ne daj obraz. Kad bi prosio… ne daj da te poštenog iskoriste.

JURE Ne bi’ ja im’o veze s tim.

VELIJA Dovoljno ti je da se uslikaš s njima – gotovo ti je.

55

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

JURE Uslik’o sam se tamo s direktorom pa ja gotov, a on unapređen.

VELIJA Jure, ti bar vjeruješ u Boga, a on kaže: “Ko tebe kamenom, ti njega hljebom.”

JURE Nema hljeba. Al’ dosta je trunjenja. Ajmo na spavanje. (Legne u krevet.)

VELIJA Dobro, al’ samo da znaš, ako odeš njima ja ću te prijavit.

MERIMA A šta to?

VELIJA Ja ću tebe zadavit.

56

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

7. DREKAVICA (Noć. Velija i Merima spavaju. Dijete zaplače. Merima ustane i da mu flašicu. Umiri se. Merima legne. Dijete ponovo plače. Merima kroz san ušutkuje dijete: “Šššššš”. Velija se probudi. Sjedne na gajbu.)

VELIJA Šta: “Ššš”, majku ti? Šta: “Šššš”? Ustani! (Merima skoči. Nosa dijete po sobi. Dijete i dalje plače.)

MERIMA Joj, Velija, nešto nije u redu. Neće ništa da jede. De sine, papaj. Što nisi ručkala mami svojoj? Velija, nikako nije u redu. Ustani, idemo doktoru.

VELIJA Daj ‘vamo. (Uzima dijete.) Dženana, sine, šta je bilo? (Daje joj flašicu.) Hajd’ zini, zini… (Dijete jede. Umiri se. Zaspi.)

MERIMA Daj meni, ja ću.

VELIJA Mrš!

(Merima zaspi sjedeći u krevetu. Velija odnese bebu u “kolibicu”.

Vidi Merimu kako spava. Sjedne na gajbu. Puši.)

MERIMA Velija, gdje si? Što ne spavaš?

VELIJA Što ne spavam?!

57

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Hajde lezi.

VELIJA Šta imam ležat, evo pola četiri!

58

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

8. ODŠTETA (Noć. Merima sama. Priprema flašicu za dijete.)

MERIMA Evo me, evo me. Samo da se mekica malo ohladi. Evo sad će to biti. Dok nabrojimo do deset, to je gotovo. Ajns, cvaj, draj, fir, funf. Aha. Čuješ? Još malo pa ćemo se takmičit. Pokipi. Eto. Samo ti mene zapričavaj. Nema veze. Malo obrišemo i glanc.

Evo ga, evo ga! Gotovo je gotovo. (Lupa na vrata.) Ima li tamo koga? Ja sam Karakondžula. Bježi strašilo jedno. Nema ništa za tebe. Ima, ima. Ja sam čuo da neko ne sluša. Kaže plače po noći i piški se u gaće. Nije istina. Zvaću ja tebe ako zatreba. (Ulazi na scenu. Nosi flašicu. Briše je.) Bježi, bježi, doš’o Karakondžula da te vodi. (Dijete spava.)

A? Spavaš? A s kim ću ja pričat? Neka, neka… Hajde zini malkice... Tako... ručkaj… (Gleda dijete.) Majš tamo. Ne da majke curica svojih. (Tepa joj.)

(Upali radio. Pogleda je li pita u tepsiji još vruća za Veliju. Kasno je. Sprema se da legne. Čuje se buka. Ulaze Velija i Jure. Jure nosi Veliju na leđima. Veliji ruka u zavoju.)

MERIMA Velija, šta ga jašeš? Silazi dolje. Šta ti je sa rukom? Jesi li i ti počeo lupat k’o Jure? Jure, što si ga napio?

JURE Nisan ga ja napija.

MERIMA Nisi ga ti napija?! A što ga kući nisi doveo?

JURE Evo donija san ga.

59

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Sad si ga donija. Mog’o si čekat da crkne pa onda. (Velija povraća.) Ne, ne na pod. Evo leđen. Fuj, peksine.

VELIJA Merima, večeru. (Merima postavi pred Veliju pitu i kašiku.) I drugu kašiku.

JURE Neću, nisam gladan.

VELIJA Ne čuje Merima. Sad ćeš vidjet kako čuje. Mirno!! (Merima zauzme stav “mirno”.) Brojanje!

MERIMA Ajns, cvaj, draj, fir, fjunf…

VELIJA Ostav! (Udari je. Merima plače, bježi kod djeteta.) Sram te bilo, ne znaš ni brojat. Treb’o sam ja tebe prvo testirat, pa onda ženit.

Za šta ti mozak služi? I nemaš ga.

VELIJA (Juri) Eto, jesi vidio. Pružiš prst, ono hoće cijelu ruku. Crkne čovjek radeći, a za koga? Njoj i djetu sve da obezbijedim. Šta radi po cijeli dan? Poleti sjedi, poleti lezi. I kad dođem, umjesto na koljenima da me dočeka, to još pružilo jezičinu. Skratiće ti ga Velija. Na kuluk ćeš ti meni. Od sutra, ribanje podova. Čiščenje hala. Kol’ka joj je jezičina, neće joj onaj zoger ni trebat. (Merima plače iza paravana.) Šta radiš tamo?

MERIMA Presvlačim dijete.

60

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Nemoj žuljeve nabit.

(Velija nabije nogom dječiji paravan. Merima vrišti. Jure ošamari Veliju. Velija sjedne i plače.)

JURE Idi se izvini.

VELIJA (Stoji pored paravana.) Merima. Merimice. Voliš li ti mene?

Nemoj bona plakat. Evo i ja ću sad. Merimice…. Ma, goni je u vražiju mater.

(Jure izvede Merimu i smjesti je da legne u njegov krevet. Vrati se. Velija snužden.)

VELIJA Da samo Merima zna koliko još ima ostat ovdje.

JURE Ne zna?

VELIJA Sluti. Koferi sad spakovani, sad raspakovani.

JURE Zna li za odštetu?

VELIJA Ššš! Šuti. Nemam srca da joj kažem. Dođe mi da cijelu fabriku zapalim. Zasp’o za mašinom!

JURE Dobro je, moglo ti je ruku odsjeć’.

61

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Da je bogdom. Kud se oženih. I dijete. Da sam sam, sad bi’ se objesio.

JURE Kako mala sad?

VELIJA Dobro je. A bilo je stani - pani. Drekavica. Cijelu noć plače i ja zaspim na poslu.

JURE Dobro, nije dite krivo. Pišulja.

JURE Ajmo spavat. Kako ćemo se rasporidit?

VELIJA Sad ću ja Merimicu prenijeti ovamo. (Ode do Merime.) Jure, Jure, hodi nešto vidi. Gledaj, vazda stavi ‘vako ruke kad spava.

(Ruke pod obrazom.). Što li to tako? Da ja nju polako prenesem, da je ne budim?

JURE Lezi ti kod nje, a ja ću u vaš krevet.

VELIJA Možemo mi tamo radi male, daje joj hapicu u četiri.

JURE Znam i ja oko dice. Di je bočica?

VELIJA U špajzu (Kartonska kutija.) Čekaj da vidim. Dženana, sine. Jure, brzo. Gledaj. (Pokazuje kako mala drži ruke isto k’o Merima.) Što li to tako?

62

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

JURE Mogli bi se mi i orodit.

VELIJA Neću ja svakakve bagre u familiji. (Zagrle se.)

JURE Spavanje… Gasim. Reci dragička. Sutra nedilja.

VELIJA Super, možemo svi skupa kahvenisat.

(Merima i Velija zaspali. Jure ustane, izvuče svoj kofer ispod kreveta. Ode.)

63

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

9. JUTRO (Merima nosi dijete i priprema kafu. Stavlja na sto samo jednu šolju. Velija zove iz kreveta iza zavjese.)

VELIJA Merima.

MERIMA Šta je?

VELIJA Hodi da ti nešto kažem.

MERIMA Reci. Čujem. Nisam gluha.

VELIJA Hodi da ti šapnem.

MERIMA Neće dijete nikom reći i ako čuje.

VELIJA (Proviri iza zavjese.) A gdje je Jure?

MERIMA Izašao je.

VELIJA Rekli smo zajedno popiti kafu… Kud ti pobježe iz kreveta.

Nedjelja je.

MERIMA Ne zna dijete da je nedjelja.

64

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA (Iza zavjese.) Hodi ovamo. Ako nećeš, eto mene tamo.

MERIMA I vrijeme ti je da se dižeš.

VELIJA (Izađe iza zavjese. Umije se. Sjedne. Merima čisti.)

VELIJA Je l’ se ti to meni opet udvaraš kad ne piješ kafu?

MERIMA Udvaram. Neću da sam ti na trošku.

VELIJA Ko? Ti si moje zlato.

MERIMA Čudo me ne unovčiš.

VELIJA Na koju si ti nogu jutros ustala. Dolazi ‘vamo. (Merima sjedne.)

MERIMA I? Kad počinjem raditi?

VELIJA (Šali se.) Radit, radit, nego šta.

MERIMA Radit, radit, nego šta. Jadan je čovjek koji nema svog hljeba.

VELIJA A ti bi radila?

65

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Bih. VELIJA Pranje prozora, podova, klozeta – dvanaest sati. Misliš li da je to lako?

MERIMA Dvanaest sati? Je l’ se to plaća?

VELIJA Plaća.

MERIMA Sve to ovdje radim džaba.

VELIJA Možda sam ti sinoć svašta nagovorio, i pretjer’o. Sjećam se, bio sam pijan, al’ stvarno ti imaš veliku jezičinu.

MERIMA A ti jezičinu i šaku.

VELIJA Nisam te udario.

MERIMA To znaju moje uši. I sad mi zvone.

VELIJA Dobro. Radit ćeš. Al’ nemoj poslije da mi kukaš.

MERIMA Al’ nemoj ti poslije da kukaš.

66

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Briga mene.

MERIMA Briga tebe. Hoćemo l’ na smjenu nositi dijete sa sobom, il’ ćemo ostavljat ovdje, il’ ćemo platiti obdanište. Hoćemo li jesti konzerve, il’ ćemo u restoran. Hoćemo li spavat u smeću, il’ ćemo plaćat ženu da čisti. Odaberi.

VELIJA Je l’ de, ja sam sinoć pio?

MERIMA Naloko se k’o životinja.

VELIJA Neću više.

MERIMA Do prve prilike.

(Pauza) VELIJA (Ustane. Zaviri ispod kreveta. Vidi nema torbe.) Gdje je čo’j’k!?

MERIMA Koji čo’j’k?

VELIJA Jure, mamicu ti tvoju.

MERIMA Otkud ja znam gdje je Jure!

67

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

VELIJA Ne znaš, je li? (Ščepa je za ruku, vuče do kreveta.) Gdje su mu stvari? Što nisi prijavila da nema stvari?

MERIMA Nisam ni znala.

VELIJA Nisi znala. A meteš. Cijelo jutro meteš. (Uvrće joj ruku.) Gdje je čo’j’k?

MERIMA Ne znam Velija, života mi.

VELIJA Ne znaš? Hoćeš da ti ja kažem? Otiš’o je mafijašima.

MERIMA Pa to je njegovo pravo da ide…

VELIJA A što je otiš’o, hoćeš da ti kažem? Ti ga otjerala. Ti! MERIMA Nisam mu ja ništa rekla očiju mi mojih, onog mi djeteta tamo…

(Velija odgurne Merimu. Uzme kapu, krene vani. Vrati se. Šutne Merimu. Ona vrišti i bježi od njega.)

VELIJA Ne ciči. Ne ciči… Evo, (Pokazuje na sobu.) smjesti svoju guzicu, a drugog baci vukovima.

(Velija ode.)

68

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

10. RAČUNI (Noć. Merima sama. Dženana spava. Merima sjedi na krevetu.)

MERIMA Sutra petak. Valja mi onaj veš oprat... (Dženani) Samo se još jednom upišaj, dobićes sebi. Nek te ćaća brani koliko hoće.

(Pauza. Upali radio. Njemačka muzika. Viri kroz prozor. Čeka Veliju. Pita u tepsiji. Uzme u ogledalo i govori.)

MERIMA Velija. Ve-li-ja! Velija. (Udvara se.) Govno mu. (Ostavi ogledalo.

Velija ulazi. Ne gleda Merimu. Legne u krevet. Čita novine.)

MERIMA Hajd’ jedi.

VELIJA Nisam gladan.

(Pauza) MERIMA Mala protatala. (Velija ne reaguje.) Trebali bi joj kakvu hodaljku kupit. Ili napraviti. Ima li tamo kod vas kakvog materijala? Je li?

Velija… (Ustane polako. Lupi ga po novinama. Smiješi mu se.)

(Drekne.) Šta je?

VELIJA

MERIMA Ništa. Jebem ti više i te novine. Mogla bih i ja uzet pa čitat.

VELIJA Čitat? Jel ti ko brani?

69

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Neću. Hoću da pričam s tobom. Počeću pričat sama sa sobom k’o luda Mara. Život mi je moj omrz’o.

VELIJA Hoćeš da ti prekratim muke?

MERIMA Hajde. Za drugo i nisi sposoban.

VELIJA Nisam sposoban.

MERIMA Da jesi, sad bi kod kuće bili. Sjedim u ovom zatvoru i čekam.

Omrz’o mi je život na priček. Biće danas, biće sutra. Dvaput si me izveo i nikad više.

VELIJA Kud da te vodim? Vidi na šta ličiš?

MERIMA Na šta ličim? Daj mi da se obučem, odvedi me na frizuru. Al’ to košta. Košta.

VELIJA Hoćeš robnu kuću da ti kupim. Šta je to na tebi? Šta tamo visi?

MERIMA Za šta mi služi. Da gledam u nju k’o u izlogu. Da čekam još koju godinu da se vratim, pa da je onda obučem. I sad sam živa. Neću je nosit kad ostarim.

VELIJA U čemu ja hodam, sunce ti tvoje. Državno nosam. Motorić vozam. Kola prod’o da tebi pare slažem na kamaru.

70

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Ja ti ne branim da se obučeš.

VELIJA Ne braniš. A hoćeš para.

MERIMA Bilo bi para da nije tvoje rakije.

VELIJA Bilo bi para da nije onog kopileta tamo. Za dvoja usta sam ja život planir’o. Još gospoja neće da doji, neko kupi Velija “Nektarmil”.

MERIMA Dojila bi’ ja da imam mlijeka.

VELIJA Nemaš kad si garib.

MERIMA Nahrani gariba mlijekom, pa ću dojit. (Plače.) Da se bogdom nisam ni rodila.

VELIJA Plači. Plači. To ti je najbolja odbrana. Al’ ne pali to kod Velije.

(Traži cigare.)

Gdje su mi cigare?

MERIMA Znam. Zato sam uvijek u sebe gutala i trpila. Da se bogdom nikad nisam ni udala. (Nabraja i donosi cigare Veliji. Greškom mu donese svoje cigare sakrivene u Cedeviti.)

VELIJA Idi sad. Nikad nije kasno da se pokaješ.

71

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA I otići ću.

VELIJA (Otvori Cedevitu i vadi cigare. Merima se uplaši.) Dobra ti ova tabakera. Meći kafu.

Nemamo kafe. (Skoči.)

MERIMA VELIJA

Nema kafe?!

MERIMA Pa nisi podig’o fasungu.

(Velija uzme kapu. Izlazi. Merima mu se sklanja s puta.)

72

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

11. SAMA (Noć. Merima sama. Dženana spava. Merima leži. Na stolu kafa.)

MERIMA Dženana, Dženo... Ništa ti. Prava si ona Bukvićka, da znaš. Ćaćanovko. Šuti, samo šuti. Nema truna krvi u vama. Da ti nećeš njemački progovorit? Nemoj da te čujem. Muter. Muta.

(Imitira njemački akcent.) Mama. Mama. Majko. Mamice.

(Gleda na pod ispred sebe. Učini joj se da je majka tu. Govori joj.)

MERIMA Vidi je gdje je sjela, na pod. A vazda si meni znala govorit: “Ne sjedi po podu, odoše ti jajnici.” A sad ti gora od mene. Neka si bona. I ja volim poravnit, ali ne da Velija. Joj, mama draga, da ti pokažem šta mi je Velija kupio. (Iznosi novu crvenu svečanu haljinu.) Je li lijepa? Ne da Velija da je sada nosim. Veli, kad se vratim. A i ja tako kontam. Šta ću je ovdje trošit, bolje kad dođem tamo pa onda. Šta veliš, da samo probam? Ma ja ba, k’o da Velija mora znati.

(Oblači haljinu.) Jest bogami, dobar mi je moj Velija. Zlatne ruke ima. Što ‘no se kaže, što pogleda, to stvara. A znam i ja svoje mjesto. Da znaš da si bila u pravu. Moram ga slušati, pa i kad pogriješi. Moraš nekad imati konjske živce. Pritrpit se kad bi svako normalan drekn’o. (Šeta u haljini.) Ha, kako mi stoji? Čekaj da i ja vidim. (Ogleda se.) Ih, jebote, stvarno druga žena.

(Govori u ogledalo.) Velija. Velija. Sikter. (Smije se.) Daj bona, pričaj šta ima kod kuće, je l’ ko umro, je l’ se ko ud’o, oženio…

Ko? Znam, Ismetina starija… Ma nemoj. I šta sad!? Gospođa inžinjerka. Hajd’ bogati, šta meni fali. Sad se malo patimo, a vala se i ne žalim napatit kad ću se vratit što ‘no se kaže s kućom u džepu. (Isključi se. Pogled joj odluta kroz prozor. Vrati se.) Jest, jest, dobar je on. Dok sam uz njega, ništa se ne brinem. Konta Velija, znaš, kad se vratimo, zaposlit se u firmu, a usput otvoriti 73

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

privatluk. Ma ja, to i jest najbolje. Ma nemoj? Što će mu ko? A za šta sam ja na ovom svijetu? Pa šta ako ne znam? Obući ću se. Ono jest, ne da Velija ženi da radi. Kaže, ima da mi sjediš u kući i da mi podižeš djecu. Neka bi to jedva dočekala, a ja bogami volim da privredim. Ti radiš po kući, ali to niko ne vidi i ne cijeni… Hej, ženo, pa ja tebi ne donesoh fildžan! Što šutiš, bolan bolan. (Donese šoljicu.) Eh, nema ovdje fildžana. Navikne se insan nekako. Izvini, nema mlijeka, čuvamo za hapicu.

(Naspe kafu. Osvijesti se. Vrati u džezvu.) Bože, šta ja ovo radim.

(Ponovo se vrati majci.) Uh, kad si prije popila. De ti sebi ljevaj, nemoj gledat na mene. (Zamisli se. Zasuzi.) Ma hajde ba, poslije udaraca bude i poljubaca, je li tako? Udara li? Ih, gazi nogama kad mu dođe žuta minuta. Šta mi uradi prošle hefte. Stavio me na motorić, odvez’o me na kraj grada i ostavio me. Otad ja navalila na njemački. Što? Zato što su sve Njemci oko nas. Cičim za Velijom. Hoću kući, a niko me ne razumi. Slučajno naiš’o neki zemljak i on me jedva vrati kući. Hoće, veli, prvo Veliju u zatvor.

E, nećeš vala. On jeste dosta naškodio i meni i djetetu. Od njega mi je duša pocrnila, al’ neka. Nek se zna ko je muška glava. Ako nahrani ima pravo i da udari. Kad se ja dokobeljah kući, veli on meni: “Hm, kuja našla puta.” Al’ ja se stisla i šutim. Velim, nek sam ja i kuja al’ nek imam svoju kolibu. Ih, sad ja njega ocrnih skroz. Dobar je on meni. Nego eto, u piću. A zna nekad i gajbu banana dovuć’ pa me samo grli i ljubi. Draga mama, jesam vas poželila. Što mi bolan koju sliku ne pošaljete. Slikajte se u bašči.

Reci mi bona, ide li se na igranke? Hajmo mi zapjevat onu moju.

(Pjeva: “Tamburalo, momče na tamburu”. Plače. Baci se na krevet. Iznenada se uspravi.) Ja pobudalila. Neka sam. (Čuje se Velija kako dolazi. Merima skine cipele. Stavi ih pod krevet. Ugasi svjetlo i legne u krevet. Obučena u crvenu haljinu.

Krije se pod dekom. Velija ulazi. Merima drhti. Malo se pridigne u krevetu.)

VELIJA Večeru.

74

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

(Merima ustane umotana u deku. Podigne tacnu sa kafom sa stola. Velija je zaustavi. Kruži oko nje.)

VELIJA Čekaj, čekaj. Šta je to na tebi?

MERIMA Haljina.

VELIJA Kakva haljina?

MERIMA Ti si mi kupio.

VELIJA Šta će na tebi?

MERIMA Probala.

VELIJA ‘Nako?

MERIMA ‘Nako.

VELIJA S kim si bila??

MERIMA Niskim!!

VELIJA Niskim? A šta je ovo?

75

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Ja pila kafu.

VELIJA Iz dva fildžana?

(Velija izvlači kaiš iz hlača.)

VELIJA Eh, Merima, Merima. Šta ćemo sad ti i ja?

76

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

12. POVRATAK (Noć. Majčino dvorište. Merima pod prozorom. U crvenoj haljini.

Bosa.)

MERIMA Mama. Mamice.

MAJKA Ko je? Ko je? Ne vidim.

MERIMA Mama, ja sam. Merima.

MAJKA Švabe moje meni došli. O Bože mili. Nisam džaba svašta sanjala.

Eto me. Čekaj da upalim svjetlo. (Ljubi se sa Merimom.) Jeste l’ skapali? Zete hodi. Hodi. Što si se izula pred vratima. Džaba meni govorit. Gdje ti je čo’j’k?

MERIMA Ja pobjegla.

MAJKA Jebem ti moj život kad mi ga djeca zagorčavaju. Da sam kamen rodila, bilo bi mi lakše. Ćaća ti se izvuće. Briga njega. Ostavi meni da se borim s beštijama.

MERIMA Mama, udar’o me.

MAJKA Udar’o. A tvoj ćaća nije. Ja mogla trpit, a ti ne možeš. Kud’ si sad naumila? Što se pod voz nisi bacila. Hoćeš meni na grbaču.

77

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Neću ja nikom na grbaču. Imam deset prstiju, ja ću sebi hljeba zaradit. Došla sam samo da te vidim. Ja sam tebe poželila ako ti mene nisi. (Ode.) MAJKA Nisam? Je l’? Dabogda ti oči isplakala za svojom djecom k’o što sam ja za tobom. Merima, dolazi. Hoćeš da me dokrajčiš.

Merima, vraćaj se ovamo. Idi. Idi. Što ne sačeka pa preko mene mrtve.

78

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

13. BIRO (Merima sama na praznoj sceni. Još uvijek u crvenoj haljini bosa. Čuje se glas sekretarice.)

SEKRETARICA Sljedeći.

MERIMA Evo me. Ja sam. Ja bi’ da vidim kakvog posla ima za mene.

SEKRETARICA Kako se zovete?

MERIMA Merima.

SEKRETARICA Imate li Vi prezime?

MERIMA Imam dva. Ne znam koje ću. Curski Čengić, vjenčano Bukvić.

Stavi ti curski, Čengić.

SEKRETARICA Godište.

MERIMA Je l’ bitno?

SEKRETARICA Bračno stanje. Jeste li udati?

79

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

MERIMA Sad ne znam. Bila sam s mužem u Njemačkoj. On tamo radi i… znate kako je to; radi, radi, pa i nisi više čovjek. On tamo ost’o, a ja se vratila materi. Mati me neće, nije da me neće, voli ona mene, nego sam ja otišla. Rekoh, što da se vješam drugom na grbaču. Mlada sam, zdrava sam, mogu sebi hljeba zaradit.

SEKRETARICA A pos’o plače za tobom.

MERIMA Je l’de. I jest vala sramota sjedit besposlen. Sve bi’ ja one lezihljeboviće natjerala na rad. Mlado je to k’o rosa. A oni ruke u džepove i špaciraju tamo, vamo.

SEKRETARICA Znači, sami ste?

MERIMA Nisam, imam dijete.

SEKRETARICA Gdje Vam je dijete?

MERIMA Ostalo u Njemačkoj.

SEKRETARICA Ostavili ste dijete u Njemačkoj?

MERIMA Nisam. Velija mi je oteo. Ja sam mu rekla, daj mi moje dijete, ja sam je rodila. Ali on je jači od mene. Išla sam ja tamo u policiju, ali oni me uputili na vas. Kaže Velija, nemam pravo na dijete jer ga nemam od čega izdržavat. Zato sam ja ovdje, da mi date kakav pos’o pa da mogu vratit svoje dijete.

80

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

SEKRETARICA Slušajte, prema podacima koje ste do sada dali, a dvadeset šestog, to je za dvadeset dana, donijećete potvrdu o prosječnom ličnom dohotku Vašeg muža… Vi se niste sudski razveli, niste.

Prema tome, računa se da Vas on izdržava, znači, potvrdu o prosječnom ličnom dohotku, izvod iz katastra, potvrdu o završenoj stručnoj spremi. Koju ste školu završili?

MERIMA Zamalo srednju.

SEKRETARICA Znači niža stručna sprema.

MERIMA Govorim njemački.

SEKRETARICA Uzećemo u obzir. Dakle dvadeset i šestog donijećete potvrdu u sobu 123. Sljedećeg mjeseca izaći će bodovna lista. Nakon toga, možete se javljati svakog prvog u mjesecu u sobu 91 zgrade do nas.

MERIMA A kad ću počet radit?

SEKRETARICA To Vam ne mogu tačno reći. Prema podacima koje ste do sada dali, Vaš socijalni status je vrlo povoljan, a mi tu imamo mnogo gore slučajeve koji čekaju i po nekoliko godina.

81

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

14. KRAJ (Merima hoda bosa po smeću. Rovi. Nađe jednu cipelu. Obuče.

Traži drugu. Na drugom kraju scene pojavi se Velija. Pruža Merimi drugu cipelu. Merima je obuče. Muzika, “Labudovo Jezero”.)

MERIMA Knap. Ja malo prohodala pa pošla kući.

VELIJA Ostavio sam dijete tamo. Čeka nas mati na ručak.

MERIMA Hajmo da se ne ohladi. Mogli smo kupit kafe, da ne idemo praznih ruku.

VELIJA Čekaj, evo ti pare. Pošto je?

MERIMA Četerdeset pet.

VELIJA (Prebire po novčaniku.) Biće, biće…

82

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

KRAJ

83

IZ RECENZIJE DRAME „MRAKUŠA“, PRVE OBJAVLJENE DRAME AUTORICE SENE MUSTAJBAŠIĆ: Dramski pisac Sena Mustajbašić srodna je sarajevskoj scenarističkoj školi i njenim najboljim predstavama – Abdulahu Sidranu i Ranku Božiću, no ona, kao čovjek pozorišne prakse i pozorišnog obrazovanja, jednostavne replike, situacije, dramskog lika, radnje, zna u većoj mjeri da sublimira, pa time nalazi srodnike u Osbornu, Ortonu, Mileru i cijeloj školi anglosaksonskog dramskog opredjeljenja, zaključno sa Samom Šepardom. Iz leksički i mentalitetski prepoznatljivih situacija u „Biće, biće…“ razvija se jedno tragičko uopštavanja u kome drama, iz jednostavnog svakodnevnog razgovora, uzrasta do završne scene u kojoj se dva glavna lika, Velija i Merima, pojavljuju u jednoj simbolističkoj, meterlinkovskoj slici koja gledaocu na nov način osvjetljava sva prethodna, naizgled banalno realistička zbivanja. Na sličan način u „Mrakuši“ bašlarovski funkcioniše metafora kuće koja sve dnevno, prepoznatljivo i autentično povezuje u smisao osnovne ljudske nesreće: čežnje nikad ne mogu da se ostvare, ma koliko ciljevi nisko bili postavljeni.

Svojevremeno jedan je kritičar napisao da Pol Zindel, autor izvanredne drame „Djelovanje gama zraka na čudovišne nevene“ (uspješno izvedene u Kamernom teatru 55, 1974. godine) treba da pronađe svoju veliku temu. Imena kritičara se ne sjećam, a drama Pola Zindela doživjela je brojna izvođenja na mnogim svjetskim scenama. U dvije svoje napisane drame, Sena Mustajbašić je pronašla sebe kao dramskog pisca, a za neostvarenost ljudskih nadanja ona sama ne može biti odgovorna. A to je njena velika tema i ne vjerujem da je srećna što ju je otkrila.

Slavko Milanović

O AUTORICI Sena Mustajbašić Qutob je rođena 1962. u Doboju. Studirala je na Filozofskom fakultet u Sarajevu, na Odsjeku za jugoslovensku književnost i jezik te na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, na Odsjeku za glumu. Nakon odlaska u Ameriku, radi u prosvjeti i završava MD Leadership in Education na North American University. Kada je u pitanju njena glumačka karijera, od 1987. do 1992. godine je radila u Narodnom pozorište u Mostaru. Nakon toga je dvije godine bila zaposlena u kazališutu “Marin Držić” u Dubrovniku, od 1992. do 1994. Također je igrala i u Narodnom pozorištu u Sarajevu, Kamernom Teatru 55 te Otvorenoj sceni “Obala”. Napisala je dvije drame, od kojih je“Mrakuša”, izdata 1990. i igrana u Kamerrnom Teatru, te dramu “Biće, biće…” koju je napisala za svoj diplomski ispit iz glume 1987. godine. U Zenici je 1990. dobila nagradu za najbolje autorsko djelu za dramu “Biće, biće…”. Osim toga, na Akademiji je 1987. godine proglašena studenticom godine, a 1991. godine je na Festivalu MESS dobila nagradu za najbolju mladu glumicu.

Igrala je u filmovima „Kuduz“ i „Hamburg Altona“. Trenutno živi i radi u Hjustonu, Amerika.

----------------------------------CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 821.163.4(497.6)-2 MUSTAJBAŠIĆ, Sena Biće, biće --- / Sena Mustajbašić. - Sarajevo : Međunarodni teatarski festival - Scena MESS, 2019. - 81 str. ; 21 cm. (Biblioteka MESS) O autoru: str. [85].

ISBN 978-9958-506-17-8 COBISS.BH-ID 27192838 -----------------------------------

BIĆE, BIĆE…

Sena Mustajbašić

90