Židovi - kršćani - muslimani

Karl-Josef Kuschel

ŽIDOVI KRŠĆANI MUSLIMANI Podrijetlo i budućnost

K00.indd 1

7.3.2013 22:35:19

K00.indd 2

7.3.2013 22:35:33

Karl-Josef Kuschel ŽIDOVI – KRŠĆANI – MUSLIMANI Podrijetlo i budućnost

kuschel.indb 1

10.5.2011 16:44:10

Naslov izvornika Karl-Josef Kuschel Juden – Christen – Muslime.

Herkunft und Zukunft © 2007 Patmos Verlag GmbH & Co. KG, Düsseldorf

Hrvatsko izdanje Karl-Josef Kuschel Židovi – kršćani – muslimani.

Podrijetlo i budućnost © FMC Svjetlo riječi, Sarajevo 2011.

kuschel.indb 2

10.5.2011 16:44:11

Karl-Josef Kuschel

ŽIDOVI KRŠĆANI MUSLIMANI Podrijetlo i budućnost

S njemačkog Ladislav Z. Fišić

Sarajevo 2011.

kuschel.indb 3

10.5.2011 16:44:11

Nakladnik: Svjetlo riječi, Sarajevo Za nakladnika: Miljenko Petričević Urednik: Ivan Šarčević Redigirali: Mile Babić Drago Bojić Grafičko oblikovanje: Branko R. Ilić Tisak: Suton, Široki Brijeg

CIP – Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 26/28-67-9 KUSCHEL, Karl-Josef Židovi, kršćani, muslimani : podrijetlo i budućnost / Karl-Josef Kuschel ; s njemačkog Ladislav Z. Fišić. - Sarajevo : Svjetlo riječi, 2011. - 754 str. ; 21 cm Prijevod djela: Juden, Christen, Muslime. Bibliografija: str. 727-748 ; bibliografske i druge bilješke uz tekst.

ISBN 978-9958-24-004-1 COBISS.BH-ID 18816262

kuschel.indb 4

10.5.2011 16:44:11

SADRŽAJ

PREDGOVOR HRVATSKOM IZDANJU Bosna i Hercegovina kao izazov za Europu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 PROSLOV Što je u igri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prvi dio: Od konfrontacijskog do odnosnog mišljenja I. NOVI SIGNALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 1. Pape u sinagogama i džamijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ivan Pavao II. u rimskoj sinagogi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Benedikt XVI. u kölnskoj sinagogi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ivan Pavao II. u džamiji u Damasku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Benedikt XVI. u Plavoj džamiji u Istanbulu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

42 43 45 46 48

2. Poticajno u Weimaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Hafiz, Goethe, Khatami i jedan spomenik dijalogu . . . . . . . . . . . . . 52 Barenboim, Oz i snaga umjetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 II. ZADAĆA: UČITI RELIGIOZNO UMREŽENO MIŠLJENJE . . . . . . . . . . . . . . . 59 1. Primijetiti razvoje: židovstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 “Dabru Emet” - putokazni dokument . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Oporuka Lea Baecka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 2. Primijetiti razvoje: kršćanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Duhovi koje se zazivalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dva lica Koncila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koncil o muslimanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

67 68 70 77 7

kuschel.indb 7

10.5.2011 16:44:12

Koncil o židovskom narodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Ostavština Koncila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 3. Primijetiti razvoje: islam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Muslimanski učenjaci odgovaraju Benediktu XVI. . . . . . . . . . . . . .

Razjašnjenja o shvaćanju Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Poziv na “slobodan i ozbiljan dijalog” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

85 86 87 89

4. Svakomu drugom dati prostora pred Bogom . . . . . . . . . . . . . . . .

Politički stavovi nisu dovoljni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koje mjesto ima drugi za mene? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Respektirati “dostojanstvo razlike” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

91 91 92 94

III. PRETPOSTAVKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 1. Priznati asimetriju svetih spisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Imaju li židovi i kršćani isti kanon? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Židovi, kršćani i Kur’an . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Kako Kur’an čita židovske i kršćanske predaje . . . . . . . . . . . . . . . . 107 2. Proniknuti slijepe ulice shvaćanja Kur’ana . . . . . . . . . . . . . . . . .

Religiozno-povijesni relativizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Samoimuniziranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Proročke pripovijesti – muslimanski prisvojene . . . . . . . . . . . . . . .

109 109 113 114

3. Tražiti treći put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Uvid u ograničeni položaj izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Povijesno smještanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Način samopotvrđivanja Kur’ana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Naslovnici Kur’ana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kuranske jezične forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Drama prorokâ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

118 119 121 124 125 126 130

4. Boriti se protiv religiozne samodopadnosti . . . . . . . . . . . . . . . .

Zamka samoizoliranja i samoimuniziranja . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zalaganje u Kur’anu – s drugim interesima . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Polaganje računa o izgradnji ove studije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

132 132 136 137

8

kuschel.indb 8

10.5.2011 16:44:12

Drugi dio: Adam ili: čovjek – Božji rizik I. VREMENSKA SPIRALA I: ZAŠTO UOPĆE STVARANJE? . . . . . . 142 1. Polifonijski testament . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 “Adam” – pra-čovjek, svaki čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Čitanje s literarnim pogledom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 2. Kontrastivne slike čovjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Od kaosa iznuđen red: Prvo izvješće o stvaranju . . . . . . . . . . . . . . 146 Ophođenje s kaosom: Drugo izvješće o stvaranju . . . . . . . . . . . . . . 148 3. Kontrastivne slike Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Polifonija bez harmonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Čovjek – rizik koji je Bog htio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 II. “IZABRANIK BOŽJI”: ADAM U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 1. Temeljna tema – ponos i pad: Sura 95 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Zaklinjući posao podsjećanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Dramatična slika čovjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 2. Već prvi čovjek – zaveden i protjeran: Sura 20 . . . . . . . . . . . . . .

Kako nekoć tako danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Biti čovjek kao poslijerajska egzistencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sloboda Božje milosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

158 158 160 163

3. O čovjekovoj “božanstvenosti”: Sura 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Biće s Božjim duhom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Pobuna i izgon đavla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 4. Signatura adamske egzistencije: Sura 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Židovske paralele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Božje otuđenje bez Božjeg cinizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što znači: ljudi su “Adamova djeca”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

168 169 172 173

5. Čovjek kao Božji namjesnik: Sura 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Na prijelazu iz Meke u Medinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 9

kuschel.indb 9

10.5.2011 16:44:12

Razračunavanje s medinskim židovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Skepsa anđela prema ljudima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Bog ulazi u rizik zvani čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 6. Adamovi sinovi: prvo bratoubojstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zagonetne pripovijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koju ulogu igra Bog? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pripovijest kao primjer za čuvanje od umorstva . . . . . . . . . . . . . .

Neprocjenjiva vrijednost svakog ljudskog života . . . . . . . . . . . . . .

189 189 192 193 194

III. SVAKI ČOVJEK – SLIKA BOŽJA: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 1. Što znači čovjek kao slika Božja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Čovjek – grumen zemlje s Božjim duhom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Božji namjesnik na zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Reprezentacija i primjerenost Božja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

197 197 198 200

2. Odgovornost kraljevskog čovjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bez dozvole za iskorištavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Suživot sa životinjama bez nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“Namjesnik Božji”: biblijske i kuranske konvergencije . . . . . . . . . .

201 201 203 204

3. Jedan Bog – jedno čovječanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Midraš Eliea Wiesela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Testament Lea Baecka iz Theresienstadta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“Kaddish” Leonarda Bernsteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

206 207 208 209

IV. OD ADAMOVE DILEME DO KRISTOVE DRAME . . . . . . . . . . . 213 1. Kako muslimani i židovi spašavaju “Adama” . . . . . . . . . . . . . . . 213 Pravilno vođenje po Božjoj riječi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Život po Tori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 2. Moć i protumoć: Adam – Krist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Pavao je drukčiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Dilema adamske egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 10

kuschel.indb 10

10.5.2011 16:44:12

Čovjekovo biće – zavada sa samim sobom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Prva teologija oslobođenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 Zašto je potreban “posljednji Adam” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 3. “Slika Božja” kao dar i zadaća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 Bogosličnost obnovljena u Kristu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 Bog – životna energija svih ljudi: Pavao u Ateni . . . . . . . . . . . . . . 231 V. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO “ADAMOVA DJECA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 1. Priznavanje jedinstva i jednakosti svih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Biblijski i kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Konsekvence za teologiju drugoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 2. Znanje o zakazivanju i sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Biblijski kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Nije posljednja Božja riječ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 3. Obrana dostojanstva svih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Biblijski i kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Kršćanski, židovski i muslimanski glasovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 4. Utemeljenje ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

O ideji i povijesti ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako kršćani utemeljuju ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako židovi utemeljuju ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako muslimani utemeljuju ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Za univerzalnost ljudskih prava i ljudskog dostojanstva . . . . . . . .

Za kritiku slika u vremenu poplave slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

247 248 256 259 263 269 271

Treći dio: Noa ili: druga Božja prilika za stvorenje I. VREMENSKA SPIRALA II: ČEMU UOPĆE ČOVJEČANSTVO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 11

kuschel.indb 11

10.5.2011 16:44:12

1. U sjećanju čovječanstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Dubok je zdenac prošlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Noa kao bogoslični čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 2. Božji opoziv njegova stvorenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Noa ostaje nijem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Prije potopa – nakon potopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 3. Vezanje za čovjeka, za Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 Ubijanje je bratoubojstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 Bog se obvezuje na očuvanje stvorenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 4. Obiteljska drama kao svjetska drama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 Noino prokletstvo i blagoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Čovječanstvo kao obitelj narodâ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 II. “BOŽJI PROROK”: NOA U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 1. Noa počinje govoriti: Sura 54 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 Noa kao upozoritelj: židovske i kršćanske paralele . . . . . . . . . . . . . 296 Ne prezirati Božje znakove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2. Za što se bori Noa: Sura 71 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dramatični dijalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Poruka s oštrim profilom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Protiv idolopoklonstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

300 301 303 304

3. Sud i spasenje: Sura 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Protiv pretpostavljenih i glavara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napadi na Proroka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Spašavanje vjernika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nova ljudska obitelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

305 305 309 310 313

4. Prorok islama prije islama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 Ista stvar nekoć i sada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 Samolegitimiranje islama kao islama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

12

kuschel.indb 12

10.5.2011 16:44:12

III. TEMELJNI ETOS ZA SVE LJUDE: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 1. Što židovi imaju reći papi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 Benedikt XVI. u sinagogi u Kölnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 Što židovstvo čini za čovječanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 2. Kako se odnositi prema tuđincima? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 Koegzistencija s narodima nakon katastrofe . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 Status prozelita, sustanovnika, bogobojaznih . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 3. Razmišljanje o Tori za narode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Temeljne zapovijedi za sve ljude: prvi pokušaji . . . . . . . . . . . . . . . 330 Sedam noističkih zapovijedi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331 4. Mogu li nežidovi postići spasenje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 Nikakav židovski spasenjski ekskluzivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 Pravednici iz svih naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 IV. OD ABELA I NOE: CRKVA KAO UNIVERZALNA ZAJEDNICA VJERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 1. Noističke zapovijedi – kršćanski prihvaćene . . . . . . . . . . . . . . . 341 Dekret apostola – i posljedice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 Za zajednicu judeokršćana i kršćana iz poganstva . . . . . . . . . . . . 343 2. Noina vjera – kršćanski shvaćena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 Gubitak spoznaje i tečaj ponavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 Noa u Poslanici Hebrejima i u Kur’anu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 3. Tko su Noina djeca? Priča iz našega vremena . . . . . . . . . . . . . . . 348 Novi potop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 Eric-Emmanuel Schmitt: “Noino dijete” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 V. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO “NOINA DJECA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 1. Signatura noističke egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 Biblijski i kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 13

kuschel.indb 13

10.5.2011 16:44:12

Svetkovina Ašure: Kako se muslimani sjećaju Noe . . . . . . . . . . . . . 352 Posljedice za poslijenoistički život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 2. Uspostavljanje međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bog želi čovječanstvo kao obitelj narodâ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Moralni temelji prava? O ulozi religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Biblijsko-židovski temelji međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . .

Kršćanski temelji međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Islamski temelji međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

354 354 356 361 365 369

3. Stvaranje svijesti o jednom etosu čovječanstva . . . . . . . . . . . . . .

Izjava o svjetskom etosu iz Chicaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ljudska prava i ljudske dužnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako u svjetskom društvu naći etičke temelje? . . . . . . . . . . . . . . . .

375 376 379 382

Četvrti dio: Mojsije ili: borba za “temeljni zakon ljudske uljuđenosti” I. VREMENSKA SPIRALA III: ČEMU BOŽJI NAROD? . . . . . . . . . . 390 1. Monumentaliziranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 Velika kompozicija: Izlazak – Pustinja – Sinaj . . . . . . . . . . . . . . . . 390 Mojsije i pitanje moći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 2. Ljudskost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 Sjetilnost i moralnost: Thomas Mann . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 Mukotrpno odgajanje ljudskog roda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 3. Otpor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mojsije se opire Bogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Narod se opire moralu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nikada više netko kao Mojsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Muslimani podižu Mojsiju grob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

400 400 401 406 408

II. “GOVORIO JE S BOGOM”: MOJSIJE U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . 410 1. Muhamed kao novi Mojsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 14

kuschel.indb 14

10.5.2011 16:44:12

Pedagoško-didaktička gesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 Životni uzor se ponavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 Bolno doživljeni paradoks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 2. Prorok protiv faraona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Božji nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Teocentrično nadvladavanje straha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Protiv zaslijepljenosti moćnih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako Bog demonstrira svoju moć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Konflikti s vlastitim narodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

416 416 419 422 425 428

3. Oslobođenje iz zamki moći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faraon kao zaslijepljeni idol: Sura 26 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Borba za vlast u Meki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faraon kao moću opsjednuti despot: Sura 40 . . . . . . . . . . . . . . . . .

Spašavanje iz tlačenja: Sura 28 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mojsije kao pogrešivi, potrebiti čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Orijentiranje prema Jeruzalemu – smjer obredne molitve: Sura 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

432 432 434 437 438 440

4. Primatelj božanskih uputa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zemlja za potlačenu “Izraelovu djecu” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mojsije kao zagovornik naroda kod Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Potresni susret s Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

446 446 448 450

5. Temeljni zakon za ljude: Sura 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

U konfliktu s medinskim židovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“Deset zapovijedi” i u Kur’anu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Biblijski i kuranski Mojsije: usporedba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Muhamedov uzlazak na nebo i razgovor s Mojsijem . . . . . . . . . . .

453 453 456 458 460

443

III. “PRVI USTAV”: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464 1. “Mojsijevsko razlikovanje” - samo jedna zla kob? . . . . . . . . . . . 465 Konflikti, netolerancija i nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 Kritika i protukritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467 15

kuschel.indb 15

10.5.2011 16:44:12

2. Izlazak: oslobođenje od svemoći države . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Iskonski konflikt: prorok protiv faraona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Od kraljevske ideologije do narodne teologije . . . . . . . . . . . . . . . . .

Proročko razlikovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

469 469 471 473

3. Sinaj: temeljne zapovijedi humanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Temelj židovstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što su židovi dali svijetu: Thomas Mann . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ostavština: Martin Buber . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

476 476 478 483

IV. ZAKON I SLOBODA: MOJSIJE I KRIST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485 1. Ljubav kao “najvažnija zapovijed”: Isus iz Nazareta . . . . . . . . .

Konflikti oko izlaganja Mojsijeve Tore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Isus kao novi Mojsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Najvažnija zapovijed s paralelama u Kur’anu . . . . . . . . . . . . . . . .

485 486 488 491

2. Sloboda od “djela zakona”: Pavao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napetost: židov i kršćanin istodobno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako u Meki, tako već i u Korintu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jedincato u iskustvu Krista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mojsijeva povijest – kritičko zrcalo i za kršćane . . . . . . . . . . . . . . .

Mojsije kao junak svih vjernika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

494 494 497 500 502 506

V. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO OD BOGA “POZVANI” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511 1. Signatura proročke egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što proroka čini prorokom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Židovsko-kršćanski Dekalog i islamski kodeks dužnosti . . . . . . . .

Protiv omalovažavanja proročkoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

511 511 513 514

2. Primjeri proročkog otpora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opera Arnolda Schönberga “Mojsije i Aron” . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dekaloško pastirsko pismo njemačkih biskupa 1943. . . . . . . . . . .

Molitvena mjesta na Mojsijevu brdu: Anwar al-Sadat . . . . . . . . .

516 511 523 526

16

kuschel.indb 16

10.5.2011 16:44:12

Peti dio: Marija i Isus ili: Božji znakovi za cijeli svijet I. ISUS I ŽIDOVSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532 1. Teški razgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kršćanski zahtjev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opterećena povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Asimetrija normativnih tradicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

532 532 533 533

2. Novo približavanje: židov Isus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Isusovo ponovno udomljenje u židovstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vjerovati kao Isus, da – Vjerovati u Isusa, ne . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rabin razgovora s Isusom – i ne slijedi ga: Jacob Neusner . . . . . .

535 535 537 540

II. IVAN, ISUS I MARIJA U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545 1. Ivan - prorok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548 Ivanovo rođenje: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548 Paralelna figura prema Isusu: Sura 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 552 2. Marija – Božja izabranica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Naviještenje Božjega duha: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Povlačenja – postati slobodan za Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Marijino rođenje: Sura 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kršćanske paralele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Marijino djetinjstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Teocentrična mariologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

554 554 556 559 562 564 565

3. Isus – Marijin sin, Božji poslanik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“Božji sluga”: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nikakav sin uz Boga: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lanac Božjih poslanika: Sure 2 i 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako se muslimani sporazumijevaju s kršćanima: Sura 3,59-64 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nije razapet, uzdignut je k Bogu: Sura 4,157 . . . . . . . . . . . . . . . . .

Svjedok na konačnom sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

569 570 573 575 579 582 587 17

kuschel.indb 17

10.5.2011 16:44:12

III. “JEDAN JE GOSPODIN”: ISUS ZA KRŠĆANE . . . . . . . . . . . . . . . 590 1. Nezamjenjivo kršćansko svjedočenje vjere . . . . . . . . . . . . . . . . . 590 Apostolsko vjerovanje kao kršćanski temeljni tekst . . . . . . . . . . . . 591 Dramaturgija kršćanske vjeroispovijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592 2. Ispovijedati vjeru – pred licem drugih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što muslimane i kršćane ujedinjuje i dijeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razmišljanje o Mariji sa židovima: David Flusser . . . . . . . . . . . . .

Razmišljanje o Mariji s muslimanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Benedikt XVI. razgovara s rabinom – dijalog? . . . . . . . . . . . . . . . .

Ispovijedanje vjere u Krista – ugroženost monoteizma? . . . . . . . .

Razmišljanje o značenju Kristova križa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

597 597 600 603 607 611 612

IV. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO ZAJEDNICA U BOGA VJERUJUĆIH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615 1. Vjeruju li židovi, kršćani i muslimani u istoga Boga? . . . . . . . . 615 Papa piše muslimanskom vladaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616 Pismo Grgura VII. i posljedice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 618 2. Vjerovati u jednoga Boga – na različit način . . . . . . . . . . . . . . .

Specifično židovsko ispovijedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Specifično kršćansko ispovijedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Specifično muslimansko ispovijedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

620 621 621 621

3. Uvježbavati temeljne stavove pred Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . .

Usporedbe – židovski, kršćanski, muslimanski . . . . . . . . . . . . . . . .

Usporedba o sjetvenom zrnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Usporedba o bogatom žitničaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Usporedba o posljednjem sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“Muslimansko evanđelje” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

622 622 622 624 624 626

18

kuschel.indb 18

10.5.2011 16:44:13

Šesti dio: Abraham ili: rizik povjerenja u Boga I. VREMENSKA SPIRALA IV: TRI SVJETSKO-POVIJESNA ISKORAKA U ZNAKU ABRAHAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 631 1. Zašto se židovi ne mogu odreći Abrahama . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tuđinac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što znači savez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Blagoslov za sve narode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

632 633 637 639

2. Zašto se kršćani ne mogu odreći Abrahama . . . . . . . . . . . . . . . .

Prije sinajske Tore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Legitimacija vjere u Krista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Otac svih nas pred Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Novi blagoslov za narode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

641 641 643 645 646

3. Zašto se muslimani ne mogu odreći Abrahama . . . . . . . . . . . . .

Radikalno povjerenje u Božje obećanje: Sura 51 . . . . . . . . . . . . . .

Prodor prema monoteizmu: Sura 37 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vjerski konflikt kao konflikt generacija: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . .

Ponovno uspostavljanje Abrahamove religije: Sura 16 . . . . . . . . .

Jišmael – preferirani sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hodočašćenje u Meku kao sjećanje na Abrahama . . . . . . . . . . . . .

Abraham razdvaja – Abraham ujedinjuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

647 648 651 655 658 659 662 663

II. ABRAHAMOV NAROD: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667 1. Razmišljanje o Jišmaelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prvorođeni sin sa znakom Saveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Od ljudi odbačen, od Boga spašen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jišmael i njegovi potomci pod Božjim blagoslovom . . . . . . . . . . . .

668 668 669 673

2. “Otvoreni savez”: Irving Greenberg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 676 Nežidovi kao partneri u Božjem savezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 677 Posljedice za kršćane i muslimane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 678 19

kuschel.indb 19

10.5.2011 16:44:13

3. “Nijedna religija nije otok”: Abraham Joshua Heschel . . . . . . . 679 Božja prisutnost u svakom čovjeku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680 Posljedice za međureligijsku suradnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682 III. “ABRAHAMOVA RELIGIJA”: POSLJEDICE ZA MUSLIMANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684 1. Abraham – uzorni musliman: islamski ekskluzivizam . . . . . . 684 Oprez pred “ljudima knjige” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684 Isključivo pravo na Abrahama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 685 2. Abrahamov blagoslov: muslimansko odnosno mišljenje . . . . . 686 “Abrahamovi forumi” u Njemačkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 687 Poziv na zajednička slavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 689 IV. “ABRAHAM – NAŠ OTAC”: POSLJEDICE ZA KRŠĆANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 691 1. “Utemeljitelj” abrahamske ekumene: Louis Massignon . . . . . .

Abrahamova tajna: tri molitve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kršćansko svjedočenje među muslimanima . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Massignon, Drugi vatikanski koncil i muslimani . . . . . . . . . . . . . .

Apeli “Abrahamovim duhovnim potomcima”: pape danas . . . . . .

691 691 694 694 696

2. Za abrahamsko bratstvo i sestrinstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 697 Što znači “abrahamska ekumena”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 697 Židovi, kršćani i muslimani kao zajednica sjećanja i pripovijedanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 698 3. Kako kršćani mogu gledati židovstvo i islam: sustavne perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sudioništvu u Abrahamovu blagoslovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Znakovi Božjega Duha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razlikovanje “znakova” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što je abrahamska duhovnost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

706 706 709 710 712

20

kuschel.indb 20

10.5.2011 16:44:13

Epilog: Córdoba, srpanj 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717 Dodatak: Citirani izvori i skraćenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727 Literatura Predgovor hrvatskom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prvi dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Drugi dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Treći dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Četvrti dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Peti dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šesti dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

729 727 733 740 742 744 746

Riječ zahvale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 749 Kazalo imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 751

21

kuschel.indb 21

10.5.2011 16:44:13

kuschel.indb 22

10.5.2011 16:44:13

PREDGOVOR HRVATSKOM IZDANJU

Bosna i Hercegovina kao izazov za Europu

Brojni posjeti Sarajevu i mnogi susreti s tamošnjim prijateljima posvijestili su mi da je Bosna i Hercegovina nešto jedinstveno u Europi.

To je jedina regija u kojoj je suživot židova, kršćana i muslimana preživio stoljeća. Nijedna regija ne poznaje takvu multikonfesionalnu i multireligijsku kompleksnost. Trima kulturalnim kontekstima, muslimansko-bošnjačkom, pravoslavno-srpskom i katoličko-hrvatskom, pridolazi od 16. stoljeća (nakon progona židova i Arapa iz Španjolske) i četvrti element – sefardsko-židovski. Sarajevski nadrabin Moritz Levy to je već 1911. godine u svojoj knjizi “Sefardi u Bosni” dojmljivo opisao. Dr. Kemal Bakaršić je to djelo u novom izdanju 1996. pohvalio i uputio na njega: “Levijevo djelo je jedinstveno, nenadmašno i utemeljeno svjedočanstvo, fundamentalni povijesni izvor za židovsku komponentu posebnosti bosansko-hercegovačkog prostora, otvorene kuće s četiri ulaza.”

Kakva slika: Bosna i Hercegovina otvorena kuća s “četiri ulaza”!

Uistinu, ovim susjedstvom i suživotom židovske, kršćanske i muslimanske kulture stvorena je ona izvanredno kompleksna situacija, o kojoj povjesničari Bosne i Hercegovine kažu da je ona, na jednoj strani, dovela do “kulturalnog i duhovnog izolacionizma”, a na drugoj strani, do “naviknutosti na drukčijost kao normalni životni sadržaj” (I. Lovrenović). Sve samo prošlost? Činjenica je: više od 500 godina postoji suživot židova, kršćana i muslimana. Međutim, Europa je ovu povijest uvelike ignorirala.

Među europskim kršćanskim crkvama nitko nije napravio ovaj rad o sjećanju i predočio ga kršćanima od Lisabona do Varšave: Dva povijesna modela suživota židova, kršćana i muslimana u Europi su propala na strašan način: uništenje muslimana na Siciliji u 13. stoljeću i uništenje židovstva i islama u Španjolskoj od 15. stoljeća. Dva puta je, dakle, Europa u svojoj povijesti imala priliku konstruktivno uvježbati 23

kuschel.indb 23

10.5.2011 16:44:13

suživot židova, kršćana i muslimana: dva puta je to na strašan način propalo. Bosna i Hercegovina i Kosovo su treća prilika. Ono što se ovdje odigrava ne može više nikoga u Europi ostaviti ravnodušnim: Bosna i Hercegovina je “otvorena kuća s četiri ulaza” i na taj način “simbol svjetskog građanstva”, kako je jednom pisao španjolski pisac Juan Goytisolo: “Bosanski glavni grad, mjesto susreta i skladnosti, prostor u kojemu se miješaju razlike i uzajamno se oplođuju osmozom i propustljivošću, umjesto da budu razlog za isključenje,… bio je simbol za drugo, stimulirajuće i otvoreno shvaćanje jednoga europskog grada.”

Međutim, Europa ne može više ignorirati multireligijsku povijest Bosne i Hercegovine budući da je i sama upletena u povijesni proces stvaranja multireligijskih manjina. U međuvremenu u Njemačkoj ponovno živi 100.000 židova, oko tri milijuna muslimana. U Francuskoj su četiri milijuna muslimana, u Engleskoj tri. Računice govore da će 2020. godine možda biti 40 milijuna muslimana u Europi. Međutim, prisutnost tako snažnih religijskih manjina nije, na primjer, u Njemačkoj nikada bilo. Čak i židovstvo, u ovom stoljeću najveća religijska i kulturalna manjina, obuhvaćala je početkom 30-ih godina oko 600.000 ljudi. Nikada, dakle, u Njemačkoj nije bilo neke manjine u milijunskom iznosu i nikada ta religija nije bila islam. Druge europske zemlje stoje pred sličnim razvojima. Iz toga slijedi: Sva europska društva suočena su s društvenim i političkim izazovima za koje nisu spremna.

Kao za međureligijski dijalog angažirani kršćanin zauzimam se za to da u Europi uvedemo promjenu mentalitetâ. Europa se u trećem tisućljeću mora konstruktivno suočiti s prisutnošću snažnih religijskih manjina u vlastitim zemljama, što nadilazi samu toleranciju.

Pritom Europa može učiti od iskustava Bosne i Hercegovine, dakle od pozitivnih jednako kao i od negativnih, od iskustava mirnog suživota kao i od iskustava razgraničenja, mržnje i nasilja.

Drukčije rečeno: Bosna i Hercegovina je u najnovije vrijeme doživjela užasan rat, ali ima i velike tradicije kako bi se ovaj suživot mogao konkretno oblikovati. Zagovaram da ove velike pozitivne mogućnosti snažnije dopru do svijesti. Moralo bi se inicirati novo 24

kuschel.indb 24

10.5.2011 16:44:13

pisanje povijesti, gdje bi se obradila interreligijska iskustva Bosne i Hercegovine tako da se ona razumiju u cijeloj Europi. Osobito su u narodnoj kulturi sačuvana ne samo negativna nego i pozitivna iskustva o uspjelom suživotu. “Kulturalno sjećanje” Bosne i Hercegovine je bogato i traumatičnim, ali i pozitivnim sjećanjima u interreligijskom suživotu.

Znam da u ovoj zemlji postoje ličnosti koje mogu uspjeti u ovom novom pisanju povijesti. Vrlo me je ohrabrilo ono što je profesor Enes Karić pisao u svojoj knjizi “Essays on behalf of Bosnia” (1999): “Želio bih napomenuti da je sufizam u Bosnu donio veliki dio islamske tolerancije na dvostruki način: unutar muslimanske zajednice, tj. u toleranciji muslimana prema drugim muslimanima. I u odnosu s drugim. To znači da su muslimani postali tolerantni prema pripadnicima druge vjere, kao što su kršćani i židovi.”

Također sam mnogo naučio i iz eseja profesora Rusmira Mahmutćehajića o znamenitom susretu bosanskog franjevca fra Anđela Zvizdovića sa sultanom Mehmedom el Fatihom u taboru na Milodražu, što je objavljeno u njegovoj knjizi “Windows. Words and Images”. Dojmilo me se ono što je profesor Mahmutćehajić napisao o današnjem značenju ovoga događaja. On u jednoj točki prošlosti prepoznaje duhovnu energiju koja i za budućnost može biti plodna: tako primjerice, u sultanovoj zakletvi franjevcu, koja je zakletva na respekt prema egzistenciji drugoga.

Upravo bi suvremena literatura Bosne i Hercegovine mogla dati odlučujući doprinos ovom novom pisanju povijesti. Ovdje posebno mislim na svoje susrete i razgovore s piscem Dževadom Karahasanom. U svome spomena vrijednom eseju iz 1995. godine Karahasan govori o svojim iskustvima s bosansko-hercegovačkom narodnom kulturom. On to naziva “lokalnom mitologijom”. I priča o mjestima te “lokalne mitologije” u Sarajevu: o maloj pravoslavnoj crkvi s jednim od najbogatijih muzeja pravoslavne kulture na svijetu; o Begovoj džamiji s jednom od najvrjedniji zbirki tepiha na svijetu; o crkvi Svetog Ante na Bistriku. Naravno, sa svim je tim mjestima povezan niz legendarnih ili stvarnih anegdota, onako kako su one stvarale “lokalnu mitologiju” svakog grada. Ljudi svih konfesija su 25

kuschel.indb 25

10.5.2011 16:44:13

dijelili ponos na “sveta mjesta”. Zbirkom pravoslavne crkve kitili su se muslimani, katolici i židovi jednako kao i pravoslavni, kao što i crkva Svetog Ante jednostavno pripada “nama”.

Jedan od najdojmljivijih odsjeka o Sarajevu pročitao sam u Karahasanovom romanu “Scharias Ring” (1997). Kad protagonist romana, Faruk, napušta Sarajevo, njegova voljena Azra nalazi pismo koje je ostavio, i u kojem se kaže: “Dobar Bosanac s nježnošću voli svoje susjede, koji pripadaju svim mogućim vjerskim smjerovima, a to znači da mora paziti na to kako će nekoga pozdraviti, kako će mu izraziti sućut ili mu čestitati kad ima blagdan, kada se i kako slavi koji blagdan i kako se nekomu prigodom blagdana čestita. Ako bi s ljudima oko sebe želio biti u dobrim odnosima, jedna jedina šetnja kroz Sarajevo zahtijeva toliko znanja o različitim religijama i kulturama da bi se svaki od nas mogao smatrati kandidatom za antropologiju kulture ili etnologije. To svakidašnji život čini neizmjerno kompliciranim a istodobno tako čudesno bogatim.”

Iz svega ovoga slijedi: Bosna i Hercegovina je izazov za Europu. Multireligijski suživot, koji je ovdje postojao stoljećima – sa svom svojom užasnom ambivalentnošću – Europa još ima pred sobom. Suživot sa živim židovstvom i živim islamom je zadaća za Europu trećeg tisućljeća.

Istodobno je Europa izazov za Bosnu i Hercegovinu. Iz povijesti Europe Bosna i Hercegovina može naučiti da religija ne smije postati totalitarnom ideologijom. Religija koja preuveličava nacionalizam, postaje fanatičnom propagandom. Religija koja se omeđuje protiv drugih naroda, kultura ili konfesija, postaje u konačnici oružjem uništenja ljudi i izdaje ideale za koje je u početku nastupala. Kompleksna povijest Europe pokazuje da je za vjerodostojnost religije odlučujuće može li se na političkoj strani slagati s demokracijom, ljudskim pravima i podjelom moći, može li proročki iskazivati otpor protiv bilo kakvog političkog ili ideološkog instrumentaliziranja.

Stoga sam posebno ponosan i zahvalan da već treća moja knjiga o međureligijskom dijalogu izlazi u Sarajevu. Nakon knjige “Spor 26

kuschel.indb 26

10.5.2011 16:44:13

oko Abrahama” (2000) i knjige o slici islama jednoga od najvećih njemačkih pisaca Gottholda Ephraima Lessinga “Od sporenja do natjecanja religija” (2003), pojavljuje se sada moje glavno djelo o teologiji trijaloga. To je vrlo opsežno djelo, jer su u njega ušla iskustva i studije posljednjih deset godina. To bi mogao biti duhovni temelj za židovsku, kršćansku i muslimansku “teologiju drugoga”, koju svi tako hitno trebaju, koja ne bi vlastiti vjerski identitet dokinula, ali koja bi polazeći od tog identiteta došla do priznavanja drukčijosti drugoga. Zahvaljujem svima, prije svih prevoditelju, za veliki rad na ovoj knjizi.

Posebno zahvalan, na koncu bih želio spomenuti jednog čovjeka koji mi je više nego drugi pomogao da situaciju u Bosni i Hercegovini bolje razumijem: riječ je o profesoru Mili Babiću s Franjevačke teologije u Sarajevu. U predgovoru za sarajevsko izdanje moje knjige o Abrahamu napisao je: “Abraham, otac svih abrahamskih sinova i kćeri: židova, kršćana i muslimana može promicanje abrahamske ekumene inspirirati i ohrabriti… Svoju vlastitu religiju ne obožavati, prijateljski (bratski i sestrinski) poštovati i ljubiti druge abrahamske religije, putovati u posve novu i nepoznatu zemlju, čine bit abrahamskog vjernika. Te tri dimenzije su poziv na odgovornost nama, abrahamskim vjernicima u Bosni i Hercegovini, jer prvenstveno o nama ovisi hoće li to abrahamsko zajedništvo – bratstvo i sestrinstvo – triju religija zaživjeti u našoj domovini Bosni i Hercegovini.”

Neka ova knjiga pomogne u još jačem oslobađanju velikih intelektualnih i duhovnih potencijala koji su Bosnu i Hercegovinu nekoć osposobili da postane “otvorena kuća s četiri ulaza”.

Tübingen, srpnja 2010.

Karl-Josef KUSCHEL

27

kuschel.indb 27

10.5.2011 16:44:13

Drugome da prostor pred Bogom – nužna je promjena svijes za zajedničku budućnost židova, kršćana i muslimana

Stoljećima su se židovi, kršćani i muslimani međusobno razgraničavali i oblikovali svoj iden tet na račun drugih. Svjedočanstvo Boga izvan vlas te religije nije se poš valo. Danas postoje prvi pokušaji da se odnos među m religijama iznova odredi.

Karl-Josef Kuschel razvija osnovne crte trijaloga između židova, kršćana i muslimana. Ovo bazično djelo s temeljnim postavkama za mišljenje u duhu trijaloga zasniva se na izvorima religija i njihovim sve m spisima.

Zašto je Bog h o postojanje tri religije skupa, jednu pro v drugih, u svakom slučaju ne jednu bez drugih? Ovo pitanje predstavlja polaznu točku za teologiju koja respek ra drugoga. Ona za sve tri religije otvara mogućnos novog promišljanja, koje istodobno zadobiva i značajnu poli čku aktualnost.

Zajednički put židova, kršćana i muslimana u međusobnom uvažavanju od odlučujućeg je značenja za opstanak religija i čovječanstva.

www.svjetlorijeci.ba

K00.indd 2

7.3.2013 22:39:49