Priče iz rita
Svraka Filip FRANCESCO SMELZO
Prevod Jelena Okanović
Beše u ritu jedna lepa muška svraka crnog i sjajnog perja po imenu Filip. U nameri da nađe sebi ženu i napuni kuću decom, Filip je smislio da prvo napravi gnezdo među krošnjama starog hrasta. Počeo je sakupljajući suve grančice sa livade, mešajući ih posle sa blatom iz potoka. Grančica za grančicom i beše gotovo gnezdo veličine korpe za voće. „Da li si završio to gnezdo?“- pitali su ga kunići dok je lebdeo nad livadom u potrazi za još kojom suvom grančicom. „Još ne... ali skoro.“ – odgovarao bi on. „Koliko ti još treba da ga završiš?“ – pitale su ga čak i guščice kada bi odlazio da sakupi malo blato sa obale. „Još malo... skoro da je gotovo, ali želim da bude još malo veće“ – odgovarao je Filip. Ali tim putovanjima nije bilo kraja. Filip nije bio zadovoljan gnezdom, uvek mu se činilo ili suviše malo, ili suviše nisko ili suviše... ili premalo... da, sve u svemu, bilo je uvek još nešto da se popravi. U jednom momentu, gnezdo je postalo toliko veliko da je zauzimalo dobar deo krošnje starog hrasta. Filip je odlučio da bi tu mogao biti kraj gradnji.
1
Počeo je da nadleće gnezdo uzduž i popreko razmišljajući: „ Sa prebivalištem kao što je ovo sigurno mi neće nedostajati naslednici! Tu se komotno može smestiti dvadesetak gnezdašaca!“. Ali sledećeg trenutka se zaustavio da razmisli: „ Naravno da se na ovako hrapavom podu ... sa grančicama koje štrče na sve strane... mogu lako povrediti nožice mladunaca.“ Odluči on tako da je bolje prvo pokriti pod glatkim i pljosnatim kamenčićima koji su se nalazili na šljunkovitoj obali reke, blizu rita. I otpočeše opet putovanja od gnezda do reke i od reke do gnezda. „ Jesi li završio to gnezdo?“ – zapitkivali su ga čak i jazavci koji bi uveče odlazili da se okupaju na reci. „ Još ne... ali skoro.“ – odgovarao bi on. „Koliko ti još treba da završiš to genzdo?“- pitali su ga dabrovi koji su gradili branu. „Još malo... skoro je gotovo, ali želim da bude još udobnije“ – odgovarao bi Filip. Konačno, nakon mnogo putovanja, pod gnezda je bio sav pokriven glatkim i pljosnatim kamenčićima, uklopljenim međusobno tako dobro da su ličili na mozaik.
2
Filip, sav sretan, uzletao je nad veličanstvenim gnezdom, zadovoljan svojim delom. Leteći tako pomisli: „Gnezdo kao što je ovo ne pamti se u istoriji svraka! Ženke će stajati u redu da bi se ovde uselile. Nije isključeno da ću moći da uzmem sebi za ženu najlepšu među njima.“ Međutim, odjednom se zaustavio da razmisli: - „ Naravno... zidovi su baš ružni, goli i neukrašeni... ženkama se sigurno neće nimalo sviđati.“ Tako on reče sebi kako je ostala još samo jedna stvar da se uradi, da se prekriju zidovi gnezda belim gipsom koji se mogao naći na brežuljku. Ovaj put, putovanja su bila malko duža jer se brežuljak nalazio podaleko od rita. Šta više, put nije bio bez rizika; u šumi blizu brega živela je grupa vukova koji nisu čekali ništa drugo do jednu lepu svraku za ručak. Zapravo, par puta je Filip bio blizu da završi u stomaku nekoga vuka. Spašavala ga je jedino činjenica da se crvenkasta vučija dlaka isticala pod belim krečnjakom i zbog toga bi uvek, u poslednjem trenutku, krajičkom oka spazio opasnost i uspevao bi da uzleti. 3
U međuvremenu je proleće, koje je tek bilo na pragu kada je Filip počinjao gradnju gnezda, dostiglo svoj puni sjaj i dani su postajali sve topliji. Krošnje trešnje i badema su bile u punom cvatu, a među pticama u ritu je vladalo veliko previranje, svaka je sebi birala partnera sa kojim će iščekivati mladunce. Na sve strane se mogla čuti pesma i uživati u scenama međusobnog udvaranja raznih ptičijih vrsta. Tako je bilo i među svrakama; mužjaci su već uveliko završili gradnju gnezda i među procvetalim krošnjama su zapodenuli bitke ne bi li pokazali ženkama svoje vrline. Malo pomalo, svaki mužjak svrake je pronalazio partnerku kojoj je sav ponosan pokazivao gnezdo koje će se brzo ispuniti piskavim glasićima ptičića koji će zahtevati svoj obrok. Filip, nesvastan svega što se dešava, nakon mnogih putovanja je konačno uspeo da prekrije gipsom zidove gnezda i sada je mogao da se divi svom delu u punom sjaju. Ipak, nastavio je još izvesno vreme da ulepšava gnezdo dekoracijama koje je smatrao važnim. Na kraju, isrpljen ovim poslom, odluči da se konačno može smatrati završenim.
4
„Dobro“- mislio je Filip – „ šta mi je preostalo da uradim u ovom trenutku? Ah, da! Skoro sam zaboravio...naravno, treba da nađem sebi partnerku.“ Nakon što je ulickao svoje svetlucavo perje, postavi se ispred prelepog gnezda i otpoče ljubavni zov. Pevao je pevao, ali nijedna ženka nije davala znake života. Proveo je tako pevajući na grani nekoliko dana ali sve bez uspeha. Životinje koje su imale gnezda i jazbine u blizini starog hrasta nisu mogle više da podnesu toliku galamu, posebno što je proleće već bilo na izmaku i ostala je samo ova svraka koja je lepetom krila pravila buku ometajući njihove popodnevke dremke. Na jednom sastanku sazvanom zbog pomenutog problema, beše izabrana sova kao predstavnik životinja koji će ućutkati tu svraku. Sova ode kod Filipa i reče mu: „Mođe li se znati šta to imaš da pevaš ceo božiji dan?“ „Oh, lepa moja! Kako šta imam? Nisi nikad čula pesmu udvaranja jedne svrake?“- odgovori on. „Naravno da sam čula! Ali ne usred leta!“ Nema ženke svrake koja već nije pronašla negde svog partnera i koja je bez mladunaca!“ Čuvši ove reči Filip zaćuta...na veliko olakšanje svojih komšilja.
5