GEJ SANDŽAK
LGBTQ+ časopis BROJ 1 Avgust 2019
"Gej parada" u Tutinu Homoseksualnost (ni)je bolest?
Parada ponosa u Novom Pazaru
www.gejsandzak.ga
Reč autora Poštovani / poštovana,
pred tobom se nalazi prvi primerak LGBTQ+ časopisa Gej Sandžak. Nadamo se da ćeš uživati u odabranim člancima i temama.
Časopis je u celini produkt dobrotvornog rada i zahvaljujemo se svima koji su uložili deo svog slobodnog vremena, umeća i truda u stvaranje nečega što će, nadamo se, doprineti boljoj vidljivosti LGBTQ+ populacije u našem kraju.
Iskoristili
bi
priliku
da
motivišemo
sve
zainteresovane da učestvuju u izgradnji časopisa i sudeluju u aktivizmu za promociju ljudskih prava i prava LGBTQ+ osoba.
Vaš Gej Sandžak tim
Sadržaj
„Gej parada“ u Tutinu
Homoseksualnost (ni)je bolest?
Homofobi su skriveni homoseksualci
Parada ponosa Novi Pazar
Prvi gej sandžaklija
Riki Martin, od bojbenda do političkog aktivizma
Moda Leto 2019
Call me by your name
Senidah- Novo lice trepa
Kako regovati nakon napada
"Gej parada" u Tutinu
Kampanja kojom je u Tutinu pokušan da se spreči performans protiv nasilja nad ženama, pokazuje da u ovoj državi niko ne može da bude siguran, kaže Dženeta Agović, predsednica NVO "Impuls", koja je početkom avgusta organizovala Festival ženskog prijateljstva u Tutinu.
Početkom avgusta u Tutinu je održan Festival ženskog prijateljstva. Aktivistkinje ženskih organizacija iz Srbije i regiona susrele su se po šesti put. Nevladina organizacija "Impuls", uz panele i radionice posvećene istoriji ženskog organizovanja i otpora, ženskom preduzetništvu i borbi žena za očuvanje zdrave životne sredine, planirala je i performans na gradskom trgu protiv nasilja nad ženama. Skup su uredno prijavile policiji. Međutim, istog dana na društvenim mrežama krenula je kampanja za sprečavanje performansa, koji je nazvan "Gej parada u Tutinu".
"Taj 3. avgust nije se razlikovao od planova bilo kog drugog dana festivala tokom prethodnih pet godina. Mi smo planirale performans na trgu koji je nosio poruke solidarnosti, ženskih sloboda, poruke protiv nasilja nad ženama. Onda se na društvenim mrežama pojavila moja fotografija od prošle godine, na kojoj stojim sa dve drugarice i držim zastavu mira (zastava duginih boja), na kojoj je pisalo na italijanskom 'mir'. Ta fotografija praćena je porukama s pogrdnim sadržajem, tipa 'sramota', 'bolest šeta Tutinom' i slično", ispričala je Agović u Novom danu.Kako je rekla, one za to nisu znale odmah, jer su bile uključene u organizaciju festivala, ali su im, kako je rekla, volonterke pokazale.
"Mi smo se obratile policiji i ona je rekla da će da ispita slučaj. Rekli su da slobodno možemo da izađemo i šetamo. Performans je zaista i bio održan, ali uz zaštitu policije. Kada smo se vraćale sa trga, jedan momak je snimao žene kako prolaze i kasnije okačio taj video na društvene mreže, uz takođe pogrdne naslove", kazala je Agović.I tu, dodaje, nije bio kraj."Kada smo saznale za sve te fotografije koje su kružile internetom, mene je pozvao vlasnik restorana 'Ras' da mi kaže da mi ne možemo da budemo gošće, iako smo mesec dana ranije imale zakazanu večeru. Kada sam mu ja rekla da li zna da krši zakon, on mi je rekao da LGBT osobe ne mogu da dolaze, da je to njegovo privatno vlasništvo i da može da radi šta hoće", rekla je gošća N1.
4
Na pitanje da li zna ko je vodio hajku protiv organizacije i festivala, Agović je rekla: "Ako imamo u vidu kontekst u kojem se festival organizuje, ako znamo da je Tutin mala sredina, znamo se po imenu i prezimenu, a postovi na mrežama nisu sa lažnih profila, nije teško da se sazna ko su osobe koje su pretile, to jesu partijski aktivisti, neki su u Kancelariji za mlade, kako mi je rečeno".
"Mi smo sve predali policiji i tužilaštvu, pa neka se one bave time", rekla je predsednica "Impulsa" i dodala da se nada da će neko odgovarati.Ona je pročitala i saopštenje stranke SDA, ogranka Tutin, u kome se, između ostalog, kaže da je "došlo do zloupotrebe manifestacije 'Festival ženskog prijateljstva', koji je trebalo da afirmiše pozitivne vrednosti u gradu", i da je "došlo do neočekivanog ispada ili osmišljene provokacije par osoba" koje su "iz ličnih, političkih ili finansijskih razloga promarširale sa zastavom LGBT populacije i na taj način festival pokušale da prikažu kao tzv. Paradu ponosa".
Inače, zastave mira i gej prajda jesu duginih boja, ali nisu iste."Na naše saopštenje nije reagovala nijedna stranka, niko se nije ogradio od govora mržnje. Saopštenje SDA podržava to sto što se desilo, niko nije doveo u pitanje kampanju koja se vodila protiv nas, već eto, imamo saopštenje koje kaže - vi ste sami sebi zloupotrebili. Mislim da će nam trebati vremena da sve ovo slegne", rekla je Agović.
O tome da li su se obraćali nekim institucijama i zatražili zaštitu, Agović kaže: "Obratili smo se mnogima, recimo, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, koja nam je jedina odgovorila, dalje MUP-u i zaštitniku građana, poslali smo dopis i Vladi, na mnoga još mesta...od svih njih samo Poverenica nam je odgovorila. Doduše, kratak je period da bismo dobili neki odgovor".
Agović je rekla da očekuje od nadležnih da reaguju i privedu odgovorne za kampanju protiv njih i govora mržnje."Ja želim da verujem da će krivci odgovarati. Nemam informaciju da li je neko pozivan na razgovor...Očekujem reakcije političkih partija, očekujemo podršku od organizacija civilnog društva, očekujemo da će nadležni organi da procesuiraju odgovorne, kako bi se sprečila dalja zloupotreba i klima linča prema ženama koje drugačije misle", naglasila je gošća N1.
Kako je rekla, ako se to ne desi, to znači da "u ovoj zemlji niko ne može da bude bezbedan"."Mi smo regularno prijavile skup. S kojim pravom SDA, ogranak Tutin, može da pita da li lokalna samouprava dala dozvolu. Pritom, lokalna samouprava je za sve građane, zar ne, suviše su se tu izmešale stvari. I mislim da je takav problem na nivou cele države. I na lokalu - smeta im ženski prostor, ženska sloboda, priča o ženskim zajednicama", rekla je Agović i upozorila na ćutanje zajednice o ubistvima i seksualnim zlostavljanjima žena koja su se desila ranijih godina.
Izvor: n1
5
Homoseksualnost (ni)je bolest?
Homoseksualnost je zvanično izbačena iz klasifikacije bolesti Svetske
zdravstvene
organizacije 17. maja 1990. godine, dok je u američkom zdravstvenom dijagnoza kao
sistemu
homoseksualnosti
mentalnog
poremećaja
uklonjena još sedamdesetih godina.
6
Što se tiče transseksualnosti, ona se od ove godine u najnovijoj verziji Internacionalne statističke klasifikacije bolesti i povezanih problema sa zdravljem, ICD – 11, više neće kategorizovati kao mentalno stanje, već kao stanje povezano sa seksualnim zdravljem.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata održano je predavanje pod nazivom ''Zašto homoseksualnost i transseksualnost (ni)su bolesti?". Iz naučnog ugla o toj temi govorila je psihološkinja i aktivistkinja grupe "Izađi" Vedrana Mirković.
Ona je upoznala prisutne sa hronologijom naučnih istraživanja i teorija koje su učestvovale u definisanju homoseksualnosti i transseksualnosti na globalnom nivou. Ispostavilo se da su psihijatri i psiholozi ove pojave od početka posmatrali uz predrasude, zbog toga što nisu svakidašnje.
Objašnjavajući pojam mentalnog poremećaja, ona je navela kriterijume za njegovo određivanje, poput stepena inteligencije, patologije, patologije u porodici i kvaliteta međuljudskih odnosa. Status homoseksualaca kao osoba sa sociopatskim poremećajem ličnosti, koji je u Americi vladao pedesetih godina prošlog veka, nije mogao dugo opstati, jer nije moglo da se dokaže da gej osobe imaju drugačiji
koeficijent
inteligencije,
stepen
uspešnosti
u
profesionalnom životu ili efikasnost u emotivnim i socijalnim odnosima, od mentalno zdravih strejt osoba.
Krajem šezdesetih godina nauka je homoseksualnost zvanično okarakterisala kao seksualnu devijaciju. Međutim, ni ta teza nije bila dugo održiva, jer su posle različitih neuspelih vidova terapije naučnici počeli da se pitaju da li se uopšte radi o bolesti.Naredna dijagnoza odnosila se na sopstveno neprihvatanje, te uznemirenost zbog drugačije orijentacije. Do te teorije došlo se analizom stanja određenog broja ljudi koji je odlazio na psihoterapiju. Kada su naučnici počeli da u istraživanje uključuju i one homoseksualce van terapijskog procesa, uvideli su da nemaju svi problem sa samoprihvatanjem, već je to zapravo uslovljeno okolinom. Svatili su da je uzrok depresivnosti određenog broja gej osoba pre svega odbacivanje od strane društva, a ne nešto što dolazi iz njih samih.Iako se u našem društvu homoseksualnost i transseksualnost često poistovećuju, te dve pojave veoma su različite.
7
Rodni identitet i seksualna orijentacija potpuno su drugačije kategorije, kao što su i rodni identitet i pol neke osobe. Fizički izgled neke osobe i njene polne karakteristike nisu uvek u skladu sa onim kako osoba sebe doživljava, odnosno sa onim što nazivamo rodnim identitetom. Transrodna osoba ne mora biti i gej, jer ukoliko, na primer, osoba sa muškim polnim karakteristikama doživljava sebe kao ženu i seksualno je privlače muškarci koji se tako i identifikuju, ona je heteroseksualna, jer je privlače osobe drugog rodnog identiteta u odnosu na sopstveni.
Transseksualnost je u zvanične svetske naučne spise kao kategorija uvedena dosta kasnije nego homoseksualnost, što govori u prilog tome da dugo nije pravljena distinkcija između njih. Klasifikacije su godinama prolazile kroz slične faze kao i homoseksualnost, uvek u vezi sa mentalnim poremećajem.Međutim, kako transseksualne osobe ne mogu biti "lečene" psihijatrijskim tretmanom, već se samo operacijama i hormonskim terapijama njihovo stanje može poboljšati, odnosno mogu i fizički postati ono što one zapravo "iznutra" jesu, Internacionalna statistička klasifikacija bolesti i povezanih problema sa zdravljem uklonila je psihijatrijsku dijagnozu i počela da posmatra njihov problem isključivo kao deo seksualnog stanja koje se može medicinski tretirati.Posle predavanja, razgovarali smo sa Vedranom, koja kaže da se homoseksualne i trans osobe najčešće obraćaju za pomoć zbog toga što ih porodice kao takve odbacuju, te da se dešava da budu čak i fizički zlostavljane od strane roditelja.
"Grupa 'Izadji' jako obraća pažnju na porodicu i od nastanka imamo grupu podrške za roditelje LGBT osoba, a od oktobra je ponovo pokrećemo. Problem je što je teško doći do te generacije. Oni ne koriste dovoljno internet, a to je za nas najefikasnije sredstvo dolaženja do ljudi. Drugi način na koji bismo mogli da dopremo do njih jeste kroz javne institucije, a to uspevamo uz saradnju sa Lokalnom mrežom za prevenciju diskriminacije i podršku LGBT osobama Grada Novog Sada, Panonskom platformom za ljudska prava i drugih. Činimo napore da dopremo do što većeg broja ljudi, pa
da
informacije
barem
idu
'od
usta
do
usta'",
kazala
je
Vedrana.Predavanje je organizovano u saradnji sa Lokalnom mrežom za prevenciju diskriminacije i podršku LGBT osobama Grada Novog Sada, koja teži da podseti da svi građani imaju ista ljudska prava, bez obzira na seksualnu opredeljenost, te da je tolerancija prema LGBT osobama prvi korak ka stvaranju društva u kome će nasilje biti svedeno na najmanju moguću meru.
Izvor: oradio.rs, Jovana Golubović,
8
Homofobi su prikriveni homoseksualci Homoseksualci
se
rađaju s tim svojstvom, a
homofobi
su
u
velikom
procentu
zapravo
prikriveni
homoseksualci
-
objasnio je uz uverljivu argumentaciju u svom predavanju Zagrebu
u Robert
Trivers,
dobitnik
nagrade
Kraford
prajz, koja se smatra Nobelom za biologiju.
9
U izlaganju kojim je pokrio više različitih tema, od feminizma do ubistva iz časti, a u kojem ni u jednom trenutku nije manjkalo zabave i duhovitosti, Trivers je objasnio kako su naučnici došli do navedenih otkrića.U drugom delu izlaganja o homoseksualnosti Trivers je predstavio istraživanja koja su otkrila da su homofobi često zapravo prikriveni homoseksualci.
- Homofobija je pogrešan naziv, jer znači strah od homoseksualaca, dok se zapravo
radi
o
agresiji
–
objašnjava.
Ovu
tezu
o
prikrivenoj
homoseksualnosti prilično je uverljivo potvrdila studija provedena na Univerzitetu u Džordžiji. Naučnici su istražili heteroseksualce koji su tvrdili da nikada nisu imali homoseksualna iskustva, ni fantazije, pa čak ni misli.
Prema reakcijama na homoseksualnost podelili su ih u dve grupe – homofobe i one koji to nisu. Onda su im prikazivali heteroseksualne, lezbejske i homoseksualne erotske filmove i merili polno uzbuđenje na temelju dimenzija penisa. Rezultati su pokazali da su lezbejski filmovi značajno uzbudili heteroseksualce, tek nešto manje od heteroseksualnih. Homoseksualni
filmovi
na
njih
praktično
uopšte
nisu
delovali.
Ali homoseksualni filmovi uzbudili su homofobe podjednako kao što su lezbejski filmovi uzbudili heteroseksualne muškarce.
- Ovo je naš homofob - rekao je Trivers pokazujući na slajdu grafikon vremenskog rasta u odnosu na dimenzije penisa.- Penis počinje da mu raste. Nastavlja da raste do iste mere kakvu ima učinak gledanja dve žene kako vode ljubav na heteroseksualce. A to je čovek koji iskazuje neprijateljstvo prema homoseksualcima! Na pitanje koliko su se uzbudili, pet od šest učesnika je dalo tačan odgovor. Jedino homofob nije dao tačan odgovor, jer je porekao da se uzbudio i da mu se penis povećao - objasnio je Trivers uz smeh u sali.
Tumačenje
ove
pojave
je
da
ljudi
nesvesno
poriču
vlastitu
homoseksualnost da bi je projektovali na druge i delovali agresivno prema njima, jer im se ta vlastita osobina ne sviđa. Takav nastup takođe deluje i kao dobra kamuflaža.
- Sigurno ste čitali o onom muslimanu koji je otišao u homoseksualni klub u Orlandu i ubio 51 osobu... Pokazalo se da je to čovek koji je posećivao klub i to ne samo da bi isplanirao kako će ubiti maksimalan broj ljudi. Iz priča ljudi je zaključeno da je imao odnose s drugim gostima kluba - rekao je Trivers.
Izvor: index.hr
10
Riki Martin, od bojbenda do političkog aktivizma Riki Martin (47) je prošao put od skrivanja u ormaru pola svog života do političkog aktiviste za gej i ljudska prava. Ova borba ga je odvela nazad u rodni Portoriko, gde je odlučio da se pridruži protestima koji zahtevaju ostavku guvernera Rikarda Roseja.
11
Demonstracije su počele nakon što je objavljen razgovor u kome su Rosejo i članovi njegove vlade uputili niz seksističkih i homofobičnih uvreda na račun raznih umetnika, opozicionih političara, aktivista, pa čak i na račun žrtava uragana Marija.
Pevač se nije ustručavao da leti iz Majami Biča, gde živi sa suprugom Žvanom Josefom i njihovo troje dece, blizancima Mateom i Valentinom (10 godina) i Lusijom (rođenom prošlog januara), da bi učestvovao u protestnom maršu. Dvadesetdrugi juli je mobilisalo stotine hiljada ljudi u Portorikanskoj prestonici San Huanu. Martin je predvodio miting sa vrha kamiona nad kojim se viorila dugina zastava. Tokom dve nedelje, koliko je trajala ova politička kriza, umetnik je postao jedan od glavnih pokretača protesta pozivajući na mobilizaciju na svojim društvenim mrežama i zahtevajući od guvernera, koga smatra korumpiranim, da podnese ostavku.
Život Rikija Martina (zvanično, Enrike Martin Morales) se potpuno promenio pre devet godina, kada je na svojoj veb stranici priznao da je homoseksualac. Umetnik je objasnio da je to uradio zbog svoje dece, Matea i Valentina, jer nije želeo da ih laže više. Iste 2010. godine napisao je memoar u kojem je priznao da je imao nekoliko dugih veza sa ženama. Jedna od retkih veza, koja se odvijala pod budnim okom javnosti, je bila sa meksičkom voditeljicom Rebekom de Alba. Argentinska teniserka Gabriela Sabatini je takođe izjavila da je imala kratku avanturu sa Martinom nakon što mu je poslala dvanaest crvenih ruža.
12
Posle raskida sa De Albom, pevač je imao aferu sa čileanskim Kristobalom Olivosom, pre nego što je upoznao ekonomistu Karlosa Gonzalesa Abeja, sa kojim je proveo pet godina u vezi. Par je raskinuo 2013. godine. U januaru 2018. godine Riki je oženio sirijskog slikara švedske nacionalnosti Žvana Josefa, koga je upoznao 2016. godine.
Odluka ovog seks simbola, koji je imao milione ženskih obožavalaca, da izađe iz ormara nije bila nimalo laka. Njemu bliski ljudi i savetnici su dugo poručivali da to ne čini, jer bi se „sve što je postigao urušilo“, objasnio je jednom prilikom Riki.
Međutim, ovo priznanje mu na kraju ipak nije uništilo karijeru koju je započeo sa 13 godina, kao vokalista tinejdžerske latino grupe Menudo. Nakon pet godina turneje, Martin je napustio kvintet i preselio se u Njijork, a potom u Meksiko. Njegova slava je mimoišla latinoameričke granice nakon što je izveo himnu svetskog kupa 1998. godine - “La copa de la vida”. Hit “Livin´ la vida loca” je usledio sledeće godine, a danas je ovaj portorikanac jedan od najplaćenijih latino izvođača. Prema časopisu Forbs, Rikijevo bogatstvo se procenjuje na preko 250 miliona evra.
Kao solo izvođač prodao je preko 70 miliona albuma, glumio je na Brodveju i u brojnim latino sapunicama i serijama, od “Odmoa na moru” do “Ubistva Đanija Versaće”, gde je glumeo Antonija d´Amika, dizajnerovog životnog partnera. „Versaćea je ubila homofobija. Ne način na koji je umro, već na način na koji je dozvoljeno da mu se to dogodi. Moramo biti oprezni jer istorija ima tendenciju ponavljanja “, rekao je tada Martin.
Izvor: lavanguardia.com
13
15. Septembar
Parada ponosa u Novom Pazaru Nakon što je u Rusiji 2013 izglasan zakon kojim je zabranjeno javno izlaganje simbola LGBTQ+ zajednice (između ostalog i zastave), šestoro aktivista iz Španije, Holandije, Brazila, Meksika, Argentine i Kolumbije, su tokom održavanja svetskog prvenstva 2018. godine odlučili su da zastavu duginih boja ponovo iznesu na moskovske ulice, ali tako da ne bude odmah prepoznatljiva. Naime, oni su se obukli u nacionalne dresove zemalja iz kojih dolaze, a da bi sastavili paletu duginih boja i formirali zabranjeni simbol. Svaki od pomenutih aktivista, kada se posmatra odvojeno, izgleda kao bilo koji drugi navijač koji nosi dres zemlje iz koje dolazi, da bi tek okupljeni u grupu formirali ono što simbolizuje podršku za LGBTIQ+ zajednicu kako u Rusiji, tako i na celom svetu.
15
U Beogradu će se 15. Septembra održati 8. Parada ponosa. Kada se prisetimo nereda tokom održavanja "davne" 2010. godine, jasno je da mnogi od nas strahuju da bi se nešto slično moglo ponoviti i u našem gradu. Ali, ko je rekao da će borba biti laka? Prava promena počinje od tebe. Nauči prvo da voliš sebe i prihvatiš ono što jesi, pre nego što ljubav pružiš drugima. I ne, ne moraš biti autovan da bi bio deo promene. Reci ne homofobiji. Reci ne nasilju. Reci ne mržnji.
16 15
Šta uraditi 15. Septembra? 1. Ustani
2.
Istuširaj
se
3. Doručkuj
4. Obuci se
5. Nađi nešto šareno
6. Prošetaj gradom
7. Budi ponosan
17
15. Septembar
18
Prvi gej sandžaklija Uprkos verovanju sandžaklija da homoseksualnost na našim prostorima nikad nije postojala i da je kao takva „uvezena“ sa zapada i da je pre svega rezultat kojekakve zapadnjačke propagande; igrom slučajeva sam naišao na par novinarskih članaka koji svedoče o postojanju prvog (protiv svoje volje deklarisanog) gej Sandžakaklije.
19
Konkretno, radi se o citatu iz memoara „Revolucionarni Rat“ Milovana Đilasa, istaknutog člana Komunističke partije, koji je u svojim delima, između ostalog, pisao o lokalnim prilikama i tadašnjem stanju društva u sandžačkom kraju. -
S druge strane, nagoveštaj o odnosima prema homoseksualcima među partizanima daje Milovan Đilas u svojim ratnim memoarima. U jednom pasusu njegovih uspomena „Revolucionarni rat“ Đilas opisuje kako su homoseksualci isterivani iz Komunističke partije zbog svoje seksualnosti. Đilasu je, čitamo u uspomenama, jednom prilikom Rifat Burđžević, sekretar Sandžačkog komiteta KPJ, rekao da su mu vojnici srpskog bataljona otkrili da je “jedan Musliman, dobar vojnik i revnostan komunista”– homoseksualac. I dok se Burdžević, očekivano, dvoumi “da li da pogubi tu nakazu”, Đilas ostaje zbunjen: „Ni ja nisam znao partijsku praksu, niti je išta o takvim pitanjima pisalo kod Marksa i Lenjina. No, po zdravoj pameti sam zaključio da od takvih poroka pate i proleteri, a ne samo buržoaski dekadenti, ali i – da takvi poročnici ne mogu imati funkcije, niti biti članovi partije. Ovaj se Burdževiću poverio, plačući, i čak mu ispričao da ga je kao siromašnog dečaka razvratio propali beg – naredio da napusti partiju, ali i diskretno obavestio štab da pripaze na njega. Doznao sam, kasnije, da je taj homoseksualac, koji je po izgledu bio sušta muškost, bio veoma hrabar i hrabro pao“. Danas, 74 godina kasnije, čini mi se da po pitanju lgbtq+ prava nismo mnogo odmakli od davne 1945. U to vreme je čak i sam Đilas bio zaprepašćen drakonskom kaznom, koju su pojedini tada smatrali za adekvatnom. Čak je imao i dovoljno uljudnosti da našeg „neznanog gej junaka“ ne posmatra isključivo kroz pojam njegove seksualnosti, istaknuvši da je bitnije to što se radi o jednom hrabrom i požrtvovanom vojniku.Naravno, činjenica da se založio za to da isti bude lišen daljeg političkog sudelovanja i nije za pohvalu, ali ipak govorimo o davnoj 1945 godini.Ono što se i kratkom odlomku Đilasovih memoara ne pominje jeste: Šta se desilo sa drugim pederom? Koliko se ja sećam, da bi kao gej bio uhvaćen na delu potrebna je bar još jedna osoba. Danas samo možemo da nagađamo da li se kod druge osobe radilo o aktivnom partneru, gde ostali vojnici ovaj detalj nisu smatrali vrednim pominjanja ili se pak radilo partneru koji nije imao nikakve veze sa vojskom te se zbog toga i ne pominje.Bilo kako bilo, ovim člankom bih želeo da iskažem duboko poštovanje i divljenje prema našem neznanom gej junaku, proletercu i čoveku sa mudima većim od Sandžaka. Naš heroj je u ono vreme imao dovoljno hrabrosti da stane iza onoga što jeste, ne negirajući svoju seksualnu orijentaciju i davši život za ono u šta je verovao.
20
Moda Leto 2019
21
22
23
24
Kao što je i najavila, trep
Senidah, nova zvezda trepa
zvezda Senidah izdala je svoj prvi album za ex YU tržište. “Bez tebe” je ujedno i njen prvi solo album u desetogodišnjoj karijeri.
“To je moj prvijenac, prvi solo album. Izdala sam već dva albuma na slovenačkom sa bendom, a ovo je nešto sasvim novo i drugačije, i samo moje. Ovo je moj produkt i ponosna sam na to”, istakla je Senidah .“Predobar je osjećaj, samo da je izašlo, ali idemo dalje, radimo dalje nove pjesme”, dodala je. Singl kojim se proslavila van granica Slovenije, “Slađana”, Senidah je objavila prije godinu i došla na sam vrh muzičke scene regiona. “Shvatila sam u posljednjih godinu da sam stvarno sposobna, vidim da sam sposobna. Vidim da uopšte nisam lijena kako sam mislila da jesam. Uradila sam ono što mi se učinilo kao nemoguće prije godinu dana, a evo sad se dešava. Prezadovoljna sam”, rekla je ona i istakla šta joj je najvažnije u stvaralačkom procesu:“Emocija mi je najvažnija. Tačka!” A, publici koja će slušati njen album poručuje:“Ljubav i samo ljubav, pjevajte o ljubavi, ljubite se i volite se”.
Senidah je porijeklom iz Crne Gore, a rođena je u Ljubljani. Svojim stilom i više nego autentičnom pojavom dočekana kao pravo osvježenje na ovim prostorima, a njena muzika prepoznata je kao savršen spoj različitih žanrova (R&B, hiphop,
trep)
i
jedinstvenog
vokala.Izdavanju
albuma
prethodila
je
objava
singla
“Crno
srce”.Izvor:
radiobijelopolje.memalan broj ljudi. Iz priča ljudi je zaključeno da je imao odnose s drugim gostima kluba - rekao je Trivers.
Izvor: index.hr
25
Italijanski reditelj Luka Guandanjino je umetnička duša koja shvata da film nije samo emocija, on zahteva doživljaj, ukus, miris i dah senzualnosti koji ozbiljno nedostaje romantičnim i ljubavnim filmovima. Ironija za konzervativni deo javnosti, najromantičniji i najsenzualniji film u poslednje dve decenije je o dva muškarca.
26
Film italijanskog reditelja je adaptacija istoimenog romana autora Andre Aciman. Kako je Luka objasnio "Call Me By Your Name" je poslednji u nizu triologije njegovih filmova, kojem su prethodili "I'm Love" i "Bigger Splash". Konac koji vezuje filmove u čvor je ljubav - kako se rađa, kako raste i kako nekad ne može nikad da nestane.
Radnja je smeštena u 1983. godinu na severu Italije u mondenskom letovalištu. Bračni par Perlmen dočekuju u svojoj vikendici talentovanog studenta iz Amerike, Olivera (24), koji dolazi na šest nedelja kako bi sarađivao sa profesorom Perlemnom na analizi antičke Grčke. Njihov sin Elio (17) neće biti oduševljen arogancijom gosta kojem posle nekoliko neuspešnih pokušaja želi da se dodvori. Od cinične odbojnosti, preko preispitivanja i osuđivanja sebe što mu se dopada Oliver, pa sve do transparentnog iskazivanja emocija, film prati Elijovo odrastanje. Elio Perlmen ne doživljava sebe kao homoseksualca, već kao zbunjenog adolescenta kojem se prvi put u životu dopao drugi muškarac.
Luka Gvandanjino je mudro u filmu koristio vreme jer je za emocije potrebno više od jednog kadra u kojem se neko saplete o nečiju nogu i zaljubi se. Tamo gde rivali padaju, "Call Me By Your Name" pobeđuje jer ne postoji komičan deo ili događaj koji će biti okidač da Elio i Oliver shvate da se dopadaju jedno drugom. Intelektualne prepirke, sarkastične opaske i očigledna razlika između glavnih protagonista će se promeniti nakon što se strah od neprihvatanja izbriše.Film je smešten u vremenskom intervalu pre nego što je počela epidemija AIDS-a i dublja kulturna anksioznost i tabu društva prema homoseksulacima koji bi mogli dodatno da poremete maglovito Eliovo raspoloženje. Pa, je reditelj iskoristio jedno leto kao merdevine uz koje se likovi penju sve dok ne dođu do vrha i ne shvate da nemaju kuda dalje jer društvo ne odobrava i ne razume takve ljudske porive i želje. Najjači aspekt filma je rediteljsko vođenje i kadriranje, pored fantastične karakterizacije glavnih likova, ali i sporednih koji zajedno rastu i razvijaju se sa njima.
27
Luka je jedan od retkih reditelja koji će vas odvesti na mesto na kojem se radnja događa. I dok nas u stvarnosti okružuje hladnoća i vetar, italijanski reditelj će okupirati čula da steknete utisak da ste u južnoj Italiji na letovanju. Muzička podloga s početka osamdesetih u komibinaciji sa dugim kadrovima, toplim bojama i scenama koje odišu životom, Gvandanjino je publici pružio pun užitak.Ovo je možda prvi put da film ne obrađuje stereotipnu homoseksualnu matricu na kojoj su naslagane cigle očekivanja i predznaka kako likovi treba da se ponašaju ili onako kako mislimo da muškarci koji simpatišu druge muškarce treba da se ponašaju. Senzulanost i seksepili nemaju veze sa onim što se nameće decenijama. "Call Me By Your Name" je druga medalja senzualnosti, a romantičan je toliko da dalje od toga ne može da bude. Uostalom, ako se u vrhunac romantike i slojevitosti lika računa Ana Karenjina, onda nema potrebe da trošite svoje dragoceno vreme na ovaj film.Timoti Šalome u ulozi Elija je sebi obezbedio zlatnu kartu u Holivudu. U filmu govori tri jezika, svira klavi i gitaru, i sve to radi besprekorno. Pored tehničkog dela koji je bio neophodan filmu, ono što zaslužuje nominaciju za Oskara je poslednja scena u filmu, neću spojlovati, koji mogu samo da odglume ozbiljni glumci.
"Call Me By Your Name" objedinjuje teme koje nisu tako česte za filmove - adolescencija, želja i unutrašnji emotivni sukob nosećeg lika. Ništa ne traje večno, pa tako ni leto u južnoj Italiji, ali ljubav koja nema veze sa tim ko ste i šta ste traje zauvek. Koliko može da nam bude stalo do nekoga je rečenica koja je je naslovu filma i koju izgovara Oliver: "Nazovi me svojim imenom, a ja ću tebe mojim", jer nekoga možete voleti isto koliko i sebe.
Izvor: noizz.rs
28
Šta raditi nakon pretrpenog nasilja Ukoliko ste doživeli nasilje trebalo bi da odmah pozovete policiju na broj 192 ili da odete do najbliže policijske stanice ukoliko ste u mogućnosti. Kada okrenete 192 i kažete lokaciju na kojoj se nalazite, povezaće
vas
sa
nadležnom
policijskom
stanicom.Policiju treba da obavestite o sledećem:
Šta se desilo Koja vam opasnost preti Ime i/ili izvršioca Lokaciju gde se nasilje desilo Posledice sredstva izvršenja nasilja ime i/ili opis svedoka
Dok policija ne stigne na mesto dešavanja, ukoliko ste u mogućnosti obezbedite dokazna sredstva i to:
sačuvajte sredstva izvršenja nasilja (palice, noževi, flaše i drugi sl. predmeti), vodeći računa da se na sredstvima sačuvaju otisci prstiju izvršilaca kao i da na sredstvima ne ostavite svoje otiske; sačinite fotografije i/ili snimke; zatražite podatke i kontakt telefone svedoka događaja i zamolite ih da ostanu na mestu događaja dok ne stigne policija.
29
Napominjemo da je lična sigurnost uvek na prvom mestu i da napred navedene radnje obezbeđivaja dokaza treba da preduzmete samo ukoliko vam opasnost više ne
preti.
Policija
će
postavljati pitanja, a vi se trudite
da
precizno
odgovorite na sva pitanja u vezi sa nasiljem i nasilnikom. Tražite od policije da vas upozna sa vašim pravima, posebno
ukoliko
ste
maloletno lice (pravo na advokata
po
službenoj
dužnosti i sl). Ukoliko je nasilnik neko ko vam je blizak,
član
porodice
ili
domaćinstva, savetujemo da:
ne prihvatate provokaciju nasilnika se ne raspravljate sa njim ili,
iz
straha,
da
sve
što
potvrđujete
nasilnik kaže policiji ukoliko nasilnika,
se
plašite
tražite
da
razgovarate sa policajcem nasamo, kako biste se osećali sigurnije ukoliko nasilnik poseduje oružje,
zahtevate
od
policije da mu se oduzme ukoliko ste izbačeni iz stana od strane nasilnika, tražite od policije da vam omoguće da uđete u stan ili da uzmete svoje lične stvari
30
Insistirajte da sve što kažete uđe u zapisnik, uključujući i opis povreda koje ste zadobili. Zapisnik potpišite tek pošto ga pročitate i pošto se uverite da je u zapisnik uneto ono što ste rekli policiji. Ukoliko vaša izjava nije uneta u zapisnik u celosti ili je vaš iskaz izmenjen, na zapisnik možete staviti primedbu. Tražite od policije kopiju zapisnika. Ovaj korak je bitan, jer će zapisnik biti dokaz u sudskom postupku. Ukoliko ste zbog težine pretrpljenih povreda prvo pozvali službu hitne pomoći, zatražite od lekara koji vas je primio da o slučaju nasilja obavesti policiju. Ukoliko niste sigurni da je lekar to učinio, po obavljenom lekarskom pregledu, sami prijavite slučaj nasilja policiji. Ukoliko ste zbog težine pretrpljenih povreda prvo pozvali službu hitne pomoći, zatražite od lekara koji vas je primio da o slučaju nasilja obavesti policiju. Ukoliko niste sigurni da je lekar to učinio, po obavljenom lekarskom pregledu, sami prijavite slučaj nasilja policiji. Ukoliko ste prvo pozvali policiju, možete od njih tražiti da vas odvezu do najbliže dežurne zdravstvene ustanove. Savetujemo da se uvek javite lekaru i da sami ne procenjujete da li vam je lekarska pomoć neophodna. Odmah nakon lekarskog pregleda, tražite lekarski izveštaj o evidentiranim povredama. Originalni lekarski izveštaj ostavite kod sebe, a policiji dostavite kopiju. Informišite se o tome da li je i kada podneta krivična prijava. U slučaju da policija nije podnela krivičnu prijavu, podnesite je sami nadležnom javnom tužilaštvu.Savetujemo da se uvek javite lekaru i da sami ne procenjujete da li vam je lekaraska pomoć neophodna. Originalno lekarsko uverenje o evidentiranim povredama obavezno ostavite kod sebe, a nadležnim organima dostavite samo kopiju.
Izvor: dasezna.rs
31
GEJ SANDŽAK
Whatsapp:
+381 63 89 85 709
LGBTQ+ časopis
E-mail:
BROJ 1 Avgust 2019
Instagram:
gejsandzak_
www.gejsandzak.ga
Facebook:
gej sandzak
Sva prava zadržana © 2019
Twitter:
gejsandzak
gejsandzak@gmail.com