Brojalica

Nakladnik HENA COM Zagreb, listopad, 2015.

1. izdanje Za nakladnika: Uzeir Husković Urednica: Nermina Husković Lektura: Marina Negotić Prevoditelj: Dalibor Joler Dizajn naslovnice: Martina Perkušić Grafičko oblikovanje: Jasna Goreta Naslov izvornika Tamta Melashvili: GATVLA Copyright © Tamta Melashvili, 2014 Published by Bakur Sulakauri Publishing, 2014 Translated from the German version, published by Unionsverlag, 2012 Translation rights arranged by Rachel Gratzfeld, Literary Agent for Georgian Literature, Zurich Copyright © za hrvatsko izdanje Hena com, 2015.

Copyright © za prijevod Dalibor Joler i Hena com, 2015.

Sva prava pridržana. Niti jedan dio ove knjige ne može biti objavljen ili pretisnut bez prethodne suglasnosti nakladnika i vlasnika autorskih prava.

The book is published with the support of the Georgian National Book Center and the Ministry of Culture and Monument protection of Georgia.

Djelo je objavljeno uz potporu Gruzijskog nacionalnog centra za knjigu i Ministarstva kulture i zaštite spomenika Gruzije.

Tamta Melashvili

BROJALICA

Preveo s njemaÄ?kog Dalibor Joler

Hena com

Područje sukoba Srijeda Majka kaže: ostala sam bez mlijeka, zato plače.

Ostala je bez mlijeka, zato plače, kažem Ninco. Kaže Ninco: Što ćeš sada? Nema drugog rješenja nego opet otići do Gvelezia­ nis. Ona trese kvaku na vratima ograde. Ka­ žem: jučer je od puno plakanja dobilo grče­ ve. Tada sam umočila prst u vino i gurnula mu u usta. Onda je ponovno zaspalo. Vjeruj mi, Gvelezianisina ljekarna jedino je rješe­ nje. Moramo to učiniti. Kažem: ubit će me.

5

Tamta Melashvili

Muka mi je. Kaže Ninco glasom sve tanjim: umrijet će vam dijete, a onda ti mama može naricati kako Bog k sebi uzima anđele. Ka­ žem: ne huli. Zašto ste obje tako glupe, ti i tvoja mama? Čvrsto stisnem Nincinu ruku na kvaki. Prestani tresti, taj me zvuk živcira.

Dobro. Ninco pusti. Kažem: znaš kakva je ona? Satima me grdila zbog ukradenih ma­ karona i čaja iz Mananinog dućana. Ha, kaže Ninco i opet zatrese kvaku, otkuda to ona zna? Zar joj nisi rekla da si to dobila od žene iz humanitarne pomoći? Jesam, ali sam zaboravila skinuti markice s cijenom. Zašto si i ti tako glupa? Zašto? Hej, skini ruku s kvake! Pusti ti prva! Ne, nego ti! OK! Neko vrijeme šutke se gledamo. Kaže Ninco: dođi načas u dvorište, a poslije ćemo ići. Gleda mimo mene. U dvorištu sjedi Saur i tupo pi­ lji preda se. Na sebi ima staro odijelo načič­ kano željezarijom koju je nekoć dobio. Kaže Ninco: gle’, nisu mu više sve koze na broju, cijeli dan samo tu sjedi, a prsa načičkao

6

Brojalica

m­edaljama. Kaže Saur: gle’ ju kako se uoko­ lo potuca. Postat će prava drolja. I ti ćeš po­ stati drolja. A baka ti gore leži na umoru.

Kaže Ninco: deda, idi u kuću. Zar ne vidiš da opet lete? Samo da se ništa ne dogodi.

Kaže Saur: koješta, i gleda u stranu. Ninco je na dvorištu prekopala zemlju za cvijeće, ja po tome gazim. Kaže Ninco: idem se pre­ svući i odmah dolazim. Saur ponavlja: baka joj je na umoru. Ja ne odgovaram. Kaže Saur: kakav je to rat?, to nije rat. Jedni ov­ dje, drugi ondje, a u sredini ništa. Kažem: otvorit će koridor. Što? Tko to tvrdi? Kakav koridor? Kažem: ljudi govore, to je rekao tata moga prijatelja iz razreda. Koješta, kaže Saur, neće otvoriti nikakav koridor. Vidjet ćeš. Sve će nas uništiti. Kažem: otvorit će ga, to je rekao tata moga prijatelja iz razreda.

Idućih će ga dana otvoriti. Kaže Saur: tata moga prijatelja iz razreda, tata moga prijate­ lja, i naceri se. Ostavi tu zemlju na miru, ne gazi stalno po njoj. Pogleda uvis. Tako kako

7

Tamta Melashvili

danas lete. Kažem: što znači tako? Baš tako.

Uništit će nas. Kažem: neće, inače bi to već odavno učinili. Kaže Saur: reci, djevojko, kome više vjeruješ, meni ili onom invalid­ nom ocu svoga prijatelja iz razreda? Kažem: ocu svoga prijatelja iz razreda. Koješta, kaže Saur i zašuti. Hajde, idemo, kaže Ninco i za sobom zatvori vrata. Na sebi ima plavu ha­ ljinicu. Viče za nama Saur: krade mi duhan, drolja. Ninco se pravi gluha kao da ne čuje, samo gleda svoju haljinu. Gle, Cknapi1, zar nije prekrasna, oparala sam džepove. I maše porubom haljine. Tada prepoznam haljinu.

Krad­lji­vice!, kažem. Kradljivice! Kaže Nin­ co: hej, što ti je? Pa molila sam te da ne do­ pustiš da ode i haljina. Kradljivice, koliko sam ti puta rekla da ništa ne uzimaš? Kaže Ninco: ne počinji opet, zar ne kužiš da ukra­ sti od pokojnice nije krađa. Kako znaš da je mrtva? Kako znaš? Kaže Ninco: nemam 1

Nadimak od milja za dragu djevojčicu, mala, srce, mišiću. (nap. prev.)

8

Brojalica

pojma. Znam samo njezinu napuštenu ku­ ću, u njoj se snalazim i zavezanih očiju. Uo­ stalom, dosta mi je ovoga, prestani. Kažem: dobro, OK. Kaže Ninco nakon kraće šut­ nje: da-da, zaista više ništa neću pustiti da ode. Haljina mi se svidjela, plava je, kakvu je nekada nosila moja mama. Kažem: u redu, u redu. Osim toga, imam za tebe iznenađenje.

Izađemo na glavnu ulicu. Pusta je. Iznena­ đenje?, ponovim rastreseno. Ninco postane nestrpljiva: požuri, obavimo to, a onda slije­ di iznenađenje. Dobro, kažem, pod jednim uvjetom. Divno, poslije ćeš mi reći koji je to uvjet. Pitam: zašto idemo ovim putem? Vi­ djet će nas. Okolo je predugo. Kažem: Nin­ co, vidjet će nas. Bez brige. Ninco me začu­ đeno pogleda. Bez brige. Idemo drugim putem. Kažem: osvrni se. Kaže Ninco: nema nikoga. Ja se prva popnem, Ninco za mnom. Ja vješto, ona nešto sporije. Oprez­no otvorimo obijenu bravu i u­šuljamo s­e. Treba nam malo vremena da se p­riviknem­o na

9

Tamta Melashvili

mrak. Kako mračna kuća. Ni ne pomišlja­ mo razmaknuti zavjese. Kaže Ninco: dođi, pokazat ću ti nešto vrlo posebno! Pitam: kad si bila ovdje? Kaže Ninco: što ja znam, možda prije dva dana, Kvernadze je obio bravu. Kažem: koji majmun. Kaže Ninco smješkajući se: oh, Cknapi, kako si nepri­ stojna! Bog će te kazniti. Kažem: ne pravi se i lupim je po ramenu. Uđemo u spavaću sobu. Ninco otvori ormar. Evo, o ovom sam ti pričala. Kažem: pa što? Kažem to nekako bezvoljno. Kaže Ninco: kako pa što? Plejer!

Zajedno s CD-ima, ne kapiraš? Sigurno su ga previdjeli i ostavili! Čak i radi. Odušev­ ljena je. Super, ovoliko CD-a. Kažem: stišaj muziku. Linija je sigurno pripadala Datu.

Nema sumnje da je pripadala njemu. Sjećaš li se još Data? Nincine se oči sjaje. Dato! To je bio pravi frajer. Stvarno cool. Nekako oz­ biljan i odrastao. Ali, vjerojatno ga se ne sje­ ćaš. Otkud bi se ti uopće zanimala za muš­ karce?, naceri se Ninco, pa ti si još dijete.

10

Brojalica

Nije loša ova gajba, je l’ da? Kažem: da, na­ ravno, ali stišaj muziku. Ninco ustane.

Dođi, Cknapi, da zaplešemo, hajde. Kažem: ne da mi se. Hajde, dođi. Ninco me ne čeka nego zapleše sama. Ovo je super! Ninco uz­ dignute glave klizi po sobi. A iznenađenje, pitam, što je s iznenađenjem? Čekaj. Evo ga.

Nešto vrlo posebno. Ninco iz grudnjaka izvadi kutiju cigareta. Pitam: otkuda ti? Čo­ vječe, što pitaš, je li ovo saslušanje? Ninco se zaustavi. Više ne pleše, isključi liniju. Ckna­ pi, što je? Jedva te prepoznajem. Što ti je? Je li zbog djeteta? Zlo mi je: kažem, otkuda ti to? Kaže Ninco: od onoga s plavim očima.

Gleda mimo mene. Ninco, kažem, Ninco!

Jesi li luda? Jesi li bila tamo? Kako misliš tamo, Bože moj, išla sam vaditi trputac, za Lamaru. Zašto se tako uzrujavaš? Bio je sam u stražarnici i pozvao me k sebi. Otišla sam.

Kažem: Ninco! Što je? Pitala sam ga: imaš li pljuge za mene?, i mislila sam da će mi dati jednu ili dvije. Poklonio mi je cijelu kutiju.

11

Tamta Melashvili

Kažem: Ninco, znaš koliko je ondje opasno!

A ako su te naši vidjeli? Jako mi je zlo. Kaže Ninco: fućka mi se. On je pravi frajer. Ima plave oči i super tijelo. Mogla bih se kladiti da mu se sviđam. Da si mu samo vidjela oči, kako me gledao. Znaš što ću ti reći? Rekao je da me već puno puta vidio s nekom dje­ vojčicom. Mislio je na tebe. Da, rekla sam, to mi je mlađa sestra. Onda je otvorio kuti­ ju. Kažem: glupačo! Zašto lažeš, ha? Ti si glupa. Zar bi povjerovao da smo jednako stare? Ninco pogleda svoje grudi. Kažem: nemoguća si. A onda? Što onda? Onda mi je dao kutiju, nasmiješila sam mu se i otišla.

Ninco zapali cigaretu. Još se nasmiješio i ot­ puhnuo mi dim u lice. Kažem: nemoguća si, za podivljat, pa bocnem: što još hoćeš, ispri­ čala si mu skoro sve o meni. Kaže Ninco: zaista. A kada sve ovo prođe, otići ćemo do Valentine i zahvaliti; možda ti onda da bolju ocjenu. Ninco me pogleda, pogleda me tako da više ništa ne mogu reći. I ja zapalim

12

Brojalica

c­igaretu. Nakon nekog vremena Ninco gur­ ne opušak u kutiju šibica i kaže: Kvernadze hoće s nama o nečemu razgovarati. Kažem, ponovim rastreseno: Kvernadze? Što je?

Praviš se kao da to ime nikad nisi čula. Tre­ ba nešto obaviti, nešto važno. Ninco se odjednom uozbilji. Kažem: OK, ako je Kvernadze. Ninco me potapše. Što se doga­ đa? Časna riječ, zadnjih si dana malo čudna.

Ovaj je duhan nekako drugačiji, prilično blag, zar ne? Nije kao naš. Kažem: da, dobar je, od njega ne kašljem. Dobar je. Nije pro­ blem da nabavim još. Ninco se nasmiješi.

Kažem: Ninco! U redu, u redu. Samo sam se šalila. Kaže Ninco: što ćemo sada raditi?

Osvrne se po sobi. Na vrhu ormara nekoliko je svežnjeva. Dođi, pomozi mi da ih skine­ mo. Kažem: neću, nešto smo jedna drugoj obećale. Kaže Ninco: što smo si obećale? Što?, kažem: dobro znaš što, da odavde ne­ ćeš ništa uzeti. Kaže Ninco: pričekaj samo da vidim što je unutra pa ćemo odlučiti.

13

Tamta Melashvili

K­a žem: Ninco! Stavi stolicu pored ormara i počne bacati svežnjeve jedan za drugim.

Samo želim vidjeti što je unutra, još ništa neću uzeti. Samo da vidim. Kažem: Ninco!, Ninco, Ninco! Ninco vikne: sad mi je dosta!

Siđe sa stolice. Pun mi je kufer. Ili ćeš mi pomoći ili... uostalom, tvoga poštenja mi je dovde! Pobjegli su odavde! Zar ne kužiš?

Jednom zauvijek: otišli su! A znaš li zašto?

Nisu bili sirotinja kao mi, imali su novaca!

Platili su i smjeli su otići odavde! A ja? A ti?

Ovdje krepavamo jer nemamo tako debele guzice kao oni! Oni će živjeti, nastavit će ži­ vjeti, a ja koja sam osuđena na smrt ne smi­ jem uzeti čak ni njihove prnje? Ha, što je? Što? Ninco su iskočile žile na sljepoočnica­ ma. Gledaj! Uzet ću sve, sve što je još u kući!

Sve ću ponijeti! Šutne i prevrne stolicu.

Viče: Sve! OK, kažem tiho. OK. Kako ho­ ćeš. U redu. Podignem stolicu i kažem: po­ pni se i dodaj mi svežnjeve. Ninco me pogle­ da, kaže: tako treba. Mogla si mi odmah

14

Brojalica

pomoći. Popne se na stolicu i doda mi sve­ žanj. Kažem: ovo je roba, stare stvari i još nekakve zavjese. Viče odozgo: odlično! Za­ vjese ću poderati za Lamaru! Pogledaj, vidi ovo! Pokazuje mi ruke. Vidi kako izgledaju od pranja njenih prnja! Vidi! To mogu upo­ trijebiti kao uloške i onda baciti! Razvrsta­ vamo, dva puna zavežljaja. Ostatak bacimo u kut. Kaže Ninco: odnijet ću stvari kada padne noć, inače će me vidjeti pa će biti frke. Nakon kraće šutnje kažem: Ninco, za­ klela si se. Što? Ninco se pravi da je silno za­ čuđena. Zaklela si se da nećeš ništa uzeti.

Zaklela si se mojim imenom. Kaže Ninco: daj, molim te, Cknapi, pa pritom sam drža­ la prekrižene prste. Kažem: prekrižene?

Kaže Ninco: pa jasno, kada se zaklinjem tvojim imenom, uvijek držim prekrižene prste. Kažem: ovdje još ima ženske odjeće, hoćeš li i to? Kaže Ninco: daj da vidim. Po­ kažem joj: evo. Naravno da hoću, hihoće se Ninco. Hihi, pogledaj kako to izgleda. Iz

15

Tamta Melashvili

kojeg je to stoljeća? Pitam: hoćemo li i to ponijeti? Dodajem joj svaki dio posebno.

Ninco se smije: naravno, napravit ću modnu reviju za Lamaru i Saura. I ti ćeš sudjelovati, je l’ da? Molim te! Neka ti bude, kažem i moram se nasmijati. Ninco baci stvari u kut i siđe sa stolice. Idemo, poslije ću doći po stvari. Ideš sa mnom vaditi trputac? Nema­ mo ga više. Kažem: dobro, ali prvo moram svratiti kući. Kreni prije mene. Još ću malo slušati muziku. Ona ode po plejer. Za sat vremena kod mene. Dobro, kažem i za so­ bom zatvorim vrata. Nisam učinila ni dva koraka kada začujem Nincin glas. Pjeva.

Četvrtak Hej, vas dvije, što se tu smucate? Idite kući! Ne bojite se da vas netko ne napadne?

Zar ne vidite što se vani događa? Zainabove djevojke još uvijek nisu našli! Kaže Ninco:

16

Brojalica

teta Msia, pošle smo vaditi trputac. Uskoro vam više neće biti do toga, osobito tebi! Pro­ mrmljam kroz zube: trputac vadimo za nje­ nu baku, protiv rana od ležanja. Kaže Msia: moraš ti svakom loncu biti poklopac, kud jedna tud i druga. Što vičeš na djecu, što je bilo? Dodo izađe na dvorišna vrata s metlom u ruci. Msia kaže: ne vičem na njih nego ih upozoravam. Vani je rat, a one se smucaju. Šeću gore-dolje, gore-dolje. Kaže Ninco: pošle smo vaditi trputac. Kakav trputac?, dođite radije na misu, idem sada tamo čisti­ ti. Kaže Msia: što ću danas u crkvi? Idem tamo na Dan svete Marije. Ne ti, ali mož­ da mi djevojke pomognu u čišćenju, ako već imaju toliko vremena za skitnju. Pita Msia: je li svećenik tamo? Kaže Dodo: svećenik je tamo, održat će propovijed. Moramo moliti za mir. A onda odjednom vrlo blago: Ckna­ pi, dijete moje, hoćeš li pjevati u crkvenom zboru? Nedostaje nam prvi glas. Kažem: na­ ravno da ću pjevati, teta Dodo. Tako treba,

17