1 minute read
Zoran Simjanović
from Hi-Files #101
Kraj najpoznatijeg elektronskog dvojca
Guy-Manuel de Homem-Christo i Thomas Bangalter, poznatiji kao elektrodvojac Daft Punk, prisutni su na sceni još od 1993. Iako su za sve ovo vreme izdali svega četiri albuma, ustoličili su se kao apsolutni kraljevi žanra, čije se svako novo izdanje očekivalo s velikim nestrpljenjem.
Ana Eraković
Daft Punk su prešli dug put za ovih skoro trideset godina od školskih drugova koji su samo hteli da prave kul i originalnu muziku do svetski poznatih elektropop izvođača, čije pesme se već decenijama vrte na radiju i sempluju. Prema njihovim rečima, skoro da ne postoji žanr koji nije uticao na njihovu muziku - od hausa i tehna, preko roka i hip-hopa, pa sve do fankija i diska. Samo takva širokoumnost i eklektičnost mogle su da stvore muziku po kojoj su Daft Punk postali prepoznatljivi.
Počeci
Guy-Manuel de Homem-Christo i Thomas Bangalter upoznali su se još 1987. u gimnaziji u Parizu. Već 1992. oformili su rok bend Darlin’ s još jednim prijateljem, gitaristom Laurentom Brancowitzem i uspeli čak da izdaju svoj prvi EP za muzičku kuću Duophonic Records, čiji su vlasnici bili ni manje ni više nego grupa Stereolab. Međutim, Bangalter je smatrao da je njihova muzika prilično prosečna, a negativna recenzija u časopisu Melody Maker okarakterisala je njihov zvuk kao “daft punk trash”. Ubrzo je Brancowitz otišao kako bi se priključio projektu koji će kasnije postati svetski popularni bend Phoenix, a Guy i Thomas su odlučili da se nazovu Daft Punk i probaju da eksperimentišu sa sintisajzerima i ritammašinama.
Daft Punk su 1995. snimili svoj prvi singl “Da Funk”, koji je odmah postao hit. Već sledeće godine potpisali su za Virgin Records, jer su oni bili izdavačka kuća koja im je omogućila najviše umetničke slobode, a počeli su da nastupaju i kao DJevi širom sveta. Njihov debi “Homework” konačno izlazi 1997. i postaje kultni album kako u žanru hausa i elektronike, tako i kad je u pitanju kompletno muzičko stvaralaštvo svih vremena. Zanimljivo je da su pesme snimali kod kuće u svom studiju u Parizu, bez mnogo ulaganja, više kao odvojene singlove nego kao ideju za album. Tek kad su pesme bile gotove, shvatili su da bi mogli da ih dorade i
