Retro LaserDisc

pikapa pri očitavanju ili iskrivljenosti diska. Ovi problemi su na digitalnim diskovima uspešno rešeni algoritmima za korekcije grešaka. LaserDisc je bio gotovo savršeni videoformat, a mane koje mu se obično pripisuju po pravilu su trivijalne i uglavnom su otklanjane i usavršavane kroz generacije proizvoda. Kapacitet jedne strane od 60 minuta podrazumevao je da se kod dužih filmova mora ustati i okrenuti disk, a projekcija prekida. Strašno. Ubrzo su se pojavili plejeri koji su automatski okretali laserski pikap, a posle njih i modeli s dva pikapa. Kod filmova dužih od dva sata morao se uvesti još jedan disk, ali je ovaj iskorišćen za popunjavanje dodatnim sadržajima. Zatim, LaserDisc se nije mogao pohvaliti kvalitetnom zaustavljenom slikom, ali je za ovu namenu kasnije u plejere dodata digitalna bafer memorija. Konačno, kvalitet slike ovog analognog formata je u velikoj meri zavisio od hardvera. Za razliku od digitalnih videoplejera, koji imaju prilično konzistentan kvalitet, ovde je slika mogla biti "nebo i zemlja", u zavisnosti od toga da li se radilo o plejeru koji je 90-ih godina koštao 200 ili preko 1.000 dolara. Ali to je priča sa svim analognim izvorima.

Uspon i pad formata

Do 1998. godine LaserDisc je posedovala svaka deseta kuća u Japanu i oko dva odsto domaćinstava u Severnoj Americi. U svetu je ukupno prodato blizu 17 miliona LaserDisc uređaja, od čega je polovinu proizveo Pioneer. Ali LaserDisc je bio skup. Snimljeni disk je koštao stotinak tadašnjih dolara, dok su i plejeri bili odgovarajuće skupi, što je video kasete i rikordere sa svim njihovim nedostacima činilo znatno pristupačnijim. A nudili su i mogućnost snimanja i presnimavanja. U prvo vreme, izgledalo je da nemogućnost snimanja nije bitan činilac za popularnost formata. Primera radi, u Hongkongu je LaserDisc bio vodeći format u video-klubovima. Međutim, upravo je konačni udarac formatu zadala odluka udruženih proizvođača uređaja da ne ponude LD uređaje s mogućnošću snimanja. Do 2001. gotovo sve LaserDisc uređaje zamenili su DVD plejeri. LD izdanja su nastavila da izlaze u Japanu do 2001, a poslednji plejer sišao je s proizvodne trake Pioneera u januaru 2009.

Potpuna sloboda

Već pretrpano tržište bežičnih slušalica postaje još komplikovanije. Benefit bi morali da osete kupci, jer sada potpuno bežične slušalice postaju cenovno veoma pristupačne, ali dobijaju nešto što svi žele - sistem za redukciju spoljašnje buke.

Ljubiša Miodragović

Pre manje od godinu dana testirali smo prethodnu generaciju FreeBuds slušalica, i to model 3i, koji je tada koštao oko 17.000 dinara, da bismo danas dobili na test Freebuds 4i, čija je cena za trećinu niža. Očigledno je da su dizajnirane tako da pokore tržište bežičnih bubica ispod 100 evra. Kutija dolazi s kratkim uputstvom, USBC kablom i tri različita silikonska nastavka, od kojih je jedan već montiran na slušalice. Više puta smo pominjali koliko je važno da vam bubice dobro naležu na uho, pa vam opet savetujemo da isprobate različite veličine i odaberete onu pravu. Da vam ove slušalice ne bi ispadale, zaista ih morate dobro ugurati u uho. Huawei FreeBuds 4i dolaze u tri boje: crnoj, beloj i crvenoj. Kutijica je zaobljena kao jaje i sjajnog je finiša, pa skuplja otiske prstiju. Ako ste odabrali bele slušalice, otiske skoro nećete ni primetiti. Ono što vas može pomalo nervirati jeste to što se kutija sama zatvara.

Tehnologija

Podržavaju blutut 5.2, što znači da podržavaju SBC i AAC kodeke. Kao i prethodni modeli, FreeBuds 4i su kompatibilne s Huaweiovom aplikacijom AI Life, koja je veoma jednostavna za korišćenje. Možete videti koliko baterije vam je ostalo, a možete i uključiti sistem potiskivanja buke. Ako držite sistem redukcije buke isključen, moguće je da slušalice izdrže čak 22 sata reprodukcije pri umerenoj glasnoći. Ipak, u realnijim uslovima kad budete slušali nešto glasnije i uključite ANC, vreme trajanja baterije će biti između sedam i 10 sati, što je dovoljno za ceo dan. Vratite slušalice u kutiju i kutiju priključite na USB-C kabl i baterija će se brzo dopuniti. Za deset minuta punjenja dobićete dovoljno baterije za tri-četiri sata reprodukcije.

Komande

Dodirivanjem određene slušalice kratkim ili dugotrajnim dodirom možete pauzirati muziku, preći na narednu ili prethodnu pesmu, a možete i aktivirati glasovne komande. Zabavno, ali potrebno je neko vreme da se naviknete, a ako ne uspevate, onda možete u aplikaciji sami podesiti kako se aktivira koja komanda. Prethodni model slušalica je u kutiji bio položen vodoravno, dok se 4i slušalice polažu vertikalno. Upravo zbog njihove zaobljenosti, imaćete problem da ih izvučete iz kutijice jer ih magnet drži prilično jako. Ipak, postoji način kako da uspete svakog puta - nemojte ih hvatati sa strane (levo-desno), već za onaj deo koji ulazi u uho i deo kojim aktivirate komande. FreeBuds 4i zvuče zapravo sasvim dobro - poslušali smo nekoliko “bučnijih” hitova i sve se činilo da je na svom mestu. Bas je bio adekvatan, ujedno ne i prenaglašen, kako smo navikli kod nekih proizvođača. Vokali su nam se posebno dopali, što će odgovarati svima koji koriste slušalice za pozive. Očigledno je tržište potpuno bežičnih bubica postalo veoma važno za kompanije, naročito u segmentu do stotinu evra i Huawei je ovde napravio dobar posao. Dodavanjem sistema za potiskivanje buke pružio je adut koji drugi teško mogu da iznesu.

Plus

MSistem za redukciju buke. MSolidna reprodukcija. MBrzo punjenje i trajanje reprodukcije.

Minus

KTeško se vade iz kutije.

Huawei FreeBuds 4I

JSistem: dinamičke JTip: in-ear JPovezivanje: blutut 5.2 JInterna baterija: 2x55 + 215 mAh JMasa: 5,5 g JCena: oko 90 €

ãconsumer.huawei.com/rs