RETRO
pikapa pri očitavanju ili iskrivljenosti diska. Ovi problemi su na digitalnim diskovima uspešno rešeni algoritmima za korekcije grešaka. LaserDisc je bio gotovo savršeni videoformat, a mane koje mu se obično pripisuju po pravilu su trivijalne i uglavnom su otklanjane i usavršavane kroz generacije proizvoda. Kapacitet jedne strane od 60 minuta podrazumevao je da se kod dužih filmova mora ustati i okrenuti disk, a projekcija prekida. Strašno. Ubrzo su se pojavili plejeri koji su automatski okretali laserski pikap, a posle njih i modeli s dva pikapa. Kod filmova dužih od dva sata morao se uvesti još jedan disk, ali je ovaj iskorišćen za popunjavanje dodatnim sadržajima. Zatim, LaserDisc se nije mogao pohvaliti kvalitetnom zaustavljenom slikom, ali je za ovu namenu kasnije u plejere dodata digitalna bafer memorija. Konačno, kvalitet slike ovog analognog formata je u velikoj meri zavisio od hardvera. Za razliku od digitalnih videoplejera, koji imaju prilično konzistentan kvalitet, ovde je slika mogla biti "nebo i zemlja", u zavisnosti od toga da li se radilo o plejeru koji je 90-ih godina koštao 200 ili preko 1.000 dolara. Ali to je priča sa svim analognim izvorima.
miliona LaserDisc uređaja, od čega je polovinu proizveo Pioneer. Ali LaserDisc je bio skup. Snimljeni disk je koštao stotinak tadašnjih dolara, dok su i plejeri bili odgovarajuće skupi, što je video kasete i rikordere sa svim njihovim nedostacima činilo znatno pristupačnijim. A nudili su i mogućnost snimanja i presnimavanja. U prvo vreme, izgledalo je da nemogućnost snimanja nije bitan činilac za popularnost formata. Primera
51
radi, u Hongkongu je LaserDisc bio vodeći format u video-klubovima. Međutim, upravo je konačni udarac formatu zadala odluka udruženih proizvođača uređaja da ne ponude LD uređaje s mogućnošću snimanja. Do 2001. gotovo sve LaserDisc uređaje zamenili su DVD plejeri. LD izdanja su nastavila da izlaze u Japanu do 2001, a poslednji plejer sišao je s proizvodne trake Pioneera u januaru 2009.
Uspon i pad formata Do 1998. godine LaserDisc je posedovala svaka deseta kuća u Japanu i oko dva odsto domaćinstava u Severnoj Americi. U svetu je ukupno prodato blizu 17
Maj 2021 Hi-Files No101
