Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ
Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Altanova, Zemun
Distribucija Global Press, Beograd
Radno vreme Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..
CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Za nama je još jedan Hi-Files Show - osamnaesti po redu, koji je protekao uspešno, ali u neobičnoj atmosferi. U trenucima dok smo otpakivali uređaje i postavljali hi-fi sisteme, stigla nam je strašna vest iz Novog Sada. Zbog toga smo odlučili da tokom dana žalosti, u subotu, ispoštujemo žrtve tragedije i bol njihovih porodica, te su učesnici sajma puštali samo klasičnu muziku niže glasnosti. Iako su posetioci mogli da uživaju u dobrom zvuku, nekako smo svi zajedno bili tiši... Mnogi posetioci su odlučili da dođu u nedelju, tako da je u neke sobe skoro bilo nemoguće ući. Već smo rezervisali termin za narednu godinu, pa se nadam da se vidimo 18. i 19. oktobra 2025. na istom mestu – u hotelu „Holiday Inn“
Dobili smo neke zaista veoma interesantne uređaje na test u ovom 123. broju. Regalski zvučnici Monitor Audio Gold 100 6G dolaze s novim konceptom i znatnim unapređenjima u odnosu na petu generaciju. Dalje, Roksan Caspian 4G Streaming Amplifier ima potpuno savremen dizajn, nešto što nismo očekivali od ove kompanije. A još veće iznenađenje priredio nam je konzervativni Electrocompaniet s novim mrežnim plejerom Rena S2. Na testu se našao još jedan odličan mrežni plejerBluesound NODE 2024. Moramo pomenuti i NAD C 379, hibrid digitalno pojačalo s D/A konverterom, ali i dobitni dvojac kompanije Cambridge Audio - integrisano pojačalo CXA81 MKII i mrežni plejer CXN100. Tek sada kada nabrojamo ove uređaje, lako se primeti u kojem smeru ide hi-fi industrija – na testu su tri mrežna plejera, kao i tri pojačala s digitalnom sekcijom.
Ana i Nikola su i u ovom broju pripremili zanimljive tekstove o muzičarima i filmskim radnicima, pa je tako izbor pao na nedavno preminule legende Quincyja Jonesa i glumicu Maggie Smith. Saznaćete više i o hrvatskom kontrabasisti Tihomiru Hojsaku, koji je nedavno pomogao Vlatku Stefanovskom u snimanju novog albuma u Abbey Road studiju.
Srećnu Novu godinu i praznike želi vam redakcija Hi-Files magazina.
Hi-Files
www.eisa.eu
Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.
pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices.
Misija magazina
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
Hi-Files pretplata
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 063/8866-486.
Gramofon u seriji M6
Nakon lansiranja gramofonskog pretpojačala visoke klase, Musical Fidelity nastavlja da obnavlja ponudu za ljubitelje vinila predstavljanjem gramofona M6xTT. Novitet se dizajnom ugleda na skuplji model M8xTT, što se primećuje po dvostrukoj šasiji od providnog akrila. Proizvođač navodi da je ideja vodilja bilo uklapanje inertne metalne legure i nerezonujućeg akrila kako bi se obezbedile što manje vi bracije. Pored toga, ovaj vid konstrukcije efikasno od vaja ručku i tanjir od pogonskog sklopa gramofona. Aluminijumski tanjir debljine 39 milimetara i mase 6,6 kilograma dolazi s tegom i kožnim matom, a pokreće se preko remena, uz elektronsku kontrolu i promenu brzine (33 ili 45 obrtaja). Ravna ručka takođe je dizajnirana po ugledu na skuplji model, ali je nešto kraća (devet inča), a ima konusnu alu minijumsku cev, dva kontratega i podešavanje azimuta i VTA. Cela konstrukcija postavljena je na masivne aluminijumske nožice, s donjim slojem od termoplastike, koje se mogu podeša vati po visini. Musical Fidelity M6xTT dostupan je po preporučenoj ceni od oko 5.000 evra. i www.musicalfidelity.com M 5.000 €
SACD plejer iz Denona
Iako već odavno nisu u centru pažnje, optički nosači i reproduktori i dalje su prisutni u mnogim audiofilskim kućama, pa se tržišna borba nastavlja i u ovoj kategoriji. Kompanija Denon upravo je predstavila SACD/CD plejer više klase, koji nosi oznaku DCD-3000NE i nastupa kao tehnički, tonski i vizuelno savršen spoj s integrisanim pojačalom PMA3000NE. Prepoznatljiv front donosi pregledne komande i jednostavnu upotrebu, uz veliki displej u središtu, iznad kojeg je postavljena fioka za disk. Unutar masivnog metalnog kućišta nalazi se mehanizam u Denonovoj patentiranoj tehnologiji S.V.H. (Suppress Vibration Hybrid), koja umanjuje vibracije i pruža stabilnu rotaciju diska, čime se obezbeđuju precizno očitavanje i mala potreba za korekcijom
grešaka. Za D/A konverziju zadužena su četiri kola ESS ES9018K2M, uz tri kristalna oscilatora (44,1 kHz, 48 kHz i DSD) i Denonovu proverenu tehnologiju Ultra AL32 Processing. Pored standardnih CD i DSD formata, DCD-3000NE podržava FLAC, ALAC, DSF i druge popularne datoteke, i to u rezoluciji do 192 kiloherca i 24 bita (5,6 MHz za DSF i DIFF). Pored analognog RCA izlaza, na zadnjoj strani nalaze se digitalni koaksijalni i optički izlaz, pa DCD-3000NE može preuzeti ulogu optičkog transporta, mada ne i eksternog DAC-a. Novi SACD/CD plejer Denon DCD-3000NE dostupan je u crnoj i srebrnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 2.500 evra. i www.denon.com M 2.500 €
Striming
pojačalo iz McIntosha
Kompanija McIntosh lansirala je novi model MSA5500, koji u jednom kućištu objedinjuje integrisano pojačalo, D/A konverter i mrežni plejer. Svestrani novitet izveden je u prepoznatljivom stilu, što podrazumeva kombinaciju plavih VU-metara i dot-matriks displeja na prednjem panelu, uz simetrično postavljene kružne komande. Amplifikacija pruža 100 vati po kanalu na osam oma i 160 vati na četiri oma, a MSA5500 sadrži uobičajene McIntosheve tehnologije, kao što su Power Guard, Sentry Monitor, Monogrammed Heatsinks i HXD (Headphone Crossfeed Director) sistem za slušalice. Za konverziju digitalnog signala koristi se osmokanalno kolo u Quad Balaced postavci, što znači da su za svaki audio-kanal zadužena po četiri kanala u DAC-u. Prekookeanski proizvođač
implementirao je svestranu mrežnu platformu, koja podržava Chromecast, Spotify Connect, Tidal Connect, Apple AirPlay i Roon Ready, dok prateće opcije obuhvataju izlaz za slušalice, MM gramofonsko pretpojačalo i blutut aptX HD. Na zadnjoj strani nalazi se šest analognih ulaza (5 x RCA i 1 x XLR), dok su za digitalne izvore predviđena po dva koaksijalna i optička ulaza, kao i USB-B, HDMI ARC i patentirani MCT. Mrežno povezivanje obavlja se pomoću kabla ili bežično, a dodatno su na raspolaganju priključci za eksterno pretpojačalo i izlazno pojačalo, kao i za aktivni sabvufer. Novi McIntosh MSA5500 dostupan je po preporučenoj ceni od oko 10.000 evra. i www.mcintoshlabs.com M 10.000 €
Chord iz profi segmenta
Poznata ostrvska kompanija povukla je pomalo neuobičajen potez, prebacivši model Alto iz profesionalnog u segment kućnog hi-fija. U pitanju je kompaktna sprava, koja funkcioniše kao pojačalo za slušalice i monitorsko pojačalo za nearfield slušanje. Alto je lansiran u januaru 2024, a kućište je izrađeno od aluminijuma koji se koristi u aero-industriji, uz anodizaciju u crnu boju i nepogrešivo Chordov dizajn prednjeg panela. Ispod haube nalazi se amplifikacija s tehnologijom Ultima, koja je primenjena i za slušalice i za zvučnike. Za slušalice su predviđena dva 6,35-milimetarska i po jedan
3,5-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski izlaz, a svi su postavljeni na prednjem panelu. Priključci za zvučnike prihvataju samo banana-terminaciju, dok su za izvore predviđeni po jedan analogni RCA i balansirani XLR ulaz, kao i jedan XLR izlaz, uz eksterno napajanje. Deklarisana snaga iznosi 25 vati po kanalu na osam oma i 50 vati po kanalu na četiri oma, uz frekvencijski odziv od 6 herca do 60 kiloherca i odnos signal-šum od 119,6 decibela. Chord Alto dostupan je po preporučenoj ceni od oko 3.000 funti. i www.chordelectronics.co.uk M 3.000 £
Unapređeni Planar 3
Kompanija Rega predstavila je poboljšano izdanje popularnog gramofona Planar 3, koji nosi sufiks RS Edition. Novitet koristi laminiranu aluminijumsku šasiju HPL (High Pressure Laminate), koja se koristi na modelima iz skupljih serija, a crna boja visokog sjaja uklapa se sa eksternim napajanjem NEO PSU MK2, koje se isporučuje uz ovaj gramofon. Pogon se obavlja preko Reginog remena Reference EBLT, koji se postavlja na modele Planar 8 i Planar 10 iz gornjeg segmenta, a poboljšava stabilnost i preciznost okretanja. Tanjir je izra-
đen od poliranog stakla debljine 12 milimetara, a brzina od 33 ili 45 obrtaja podešava se preko eksternog napajanja. Na gramofon je postavljena ravna ručka RB330, koja ima aluminijumsku cev male mase, dok je nova MM zvučnica Nd5 opremljena eliptičnom iglom i neodimijumskim magnetom. Novi gramofon Rega Planar 3 RS Edition isporučuje se s poklopcem za prašinu, po preporučenoj ceni od oko 1.000 funti. i www.rega.co.uk M 1.000 £
Noviteti iz Erzetich Audija
Slovenački proizvođač, poznat po izradi slušalica i pojačala za slušalice, predstavio je dva nova headampa. U pitanju su srodni modeli Bacillus II i Bacillus II +, koji se nadovezuju na prethodni model Bacillus Tilia i donose neutralan zvuk i odličan kvalitet izrade. Kao novi ulazni headamp u ponudi, Bacillus II upakovan je u kompaktno metalno kućište prepoznatljive estetike, s krupnom komandom za glasnoću i drvenim bočnim okvirima. Kako je u pitanju potpuno analogni uređaj, na zadnjoj strani nalazi se jedan RCA ulaz, dok se slušalice povezuju preko 6,35-milimetarskog izlaza na frontu. Amplifikacija u klasi AB ima deklarisanu snagu od 157 milivati po kanalu i usklađena je sa slušalicama impedanse 8-600 oma. Bacillus II + sledi isti dizajnerski izraz, ali uz znatno veću širinu kućišta i više opcija povezivanja, što podrazumeva balansirani XLR ulaz i izlaz. Amplifikacija je takođe potpuno balansirana i u dual-mono postavci, a snaga pri balansiranoj vezi iznosi 314 milivati po kanalu. Iz Erzetich
Audija ističu da su novi modeli opremljeni kvalitetnim komponentama, kao što su potenciometri Alps Blue Velvet, kondenzatori Obbligato Gold i unutrašnje ožičenje od posrebrenog bakra, te da dolaze s petogodišnjom garancijom. Pojačalo za slušalice Bacillus II prodaje se po ceni od 800 evra, dok je za Bacillus II + potrebno izdvojiti 2.000 evra. i www.erzetich-audio.com M 800-2.000 €
Kombo iz Audiolaba
Nakon dve godine tržišnog prisustva, kompanija Audiolab obogatila je najvišu seriju 9000 novim modelima. Pored integrisanog pojačala, mrežnog plejera i CD transporta, ova linija sada sadrži pretpojačalo 9000Q i izlazno pojačalo 9000P, koji su vizuelno potpuno usklađeni sa ostatkom serije. Minimalistički front pretpojačala podrazumeva kolor-ekran od 4,3 inča i dve kružne komande, pa najviše podseća na strimer 9000N. Pored analogne sekcije, prisutni su D/A konverter ESS ES9038PRO, MM gramofonsko pretpojačalo, izlaz za slušalice i blutut s podrškom za aptX HD i LDAC. Četiri RCA i jedan balansirani XLR ulaz dopunjeni su s pet digitalnih ulaza, a na raspolaganju su RCA i XLR analogni izlaz. Izlazno pojačalo 9000P bazirano je na Audiolabovoj topologiji CFB (Complementary Feedback), za koju se navodi da obezbeđuje izvanrednu linearnost i odličnu termičku stabilnost. U napajanju se nalaze torusni transformator od 320 volt-ampera i banka kondenzatora od 60.000 mikrofarada, a deklarisana snaga iznosi 100 vati po kanalu. Pored toga, 9000P može da radi kao monoblok, kad pruža 300 vati na osam oma. Audiolab 9000Q i 9000P dostupni su u srebrnoj i crnoj boji, a koštaju 1.500 i 1.100 funti. i www.audiolab.co.uk M 1.100-1.500 £
Proročanstvo iz PMC-a
Ugledni britanski proizvođač zvučnika PMC predstavio je novu seriju prophecy, koja nastupa s pet modela i pozicionirana je u gornjem delu ponude. Iz kompanije navode da nova serija donosi modernizovanu estetiku, kao i veliki broj najsavremenijih tehničkih rešenja, pa ukazuje na pravac kojim će se PMC kretati u budućnosti. Pored nezaobilazne tehnologije za protok vazduha ATL (Advanced Transmission Line), za poboljšanu aerodinamiku i brzinu protoka upotrebljeno je rešenje Laminair X, dok je bas-refleks otvor uklopljen u masivnu aluminijumsku bazu zvučnika. Svi modeli sadrže dokazani 26-milimetarski visokotonac od tekstila, s ferofluidnim hlađenjem i posebno dizajniranim grilom, koji povećava disperziju. Pored toga, trosistemski modeli opremljeni su srednjetonskom jedinicom prečnika 55 milimetara, koja je preuzeta iz profesionalnog segmenta. Na početku ponude nalazi se regalski prophecy1, koji ima dvosistemsku topologiju, s visokotoncem i dodatnom LT XL mid-bas jedinicom prečnika 125 milimetara. Prophecy5 predstavlja podnostojeću verziju modela prophecy1, uz istu postavku drajvera i nešto niži donji prag, dok je sledeći prophecy7 čistokrvni trosistemac, koji sadrži
26-milimetarski visokotonac, srednjetonac prečnika 55 milimetara i bas-drajver od 125 milimetara. Na vrhu serije nalazi se prophecy9, koji se nadovezuje na prophecy7 tako što dodaje još jednu niskotonsku jedinicu. Seriju upotpunjuje centralni zvučnik prophecyC, opremljen visokotoncem i parom mid-basova od 125 milimetara. Nova serija prophecy dostupna je u furniru hrasta, oraha i crnog oraha, a očekuje se u prodaji u februaru, s cenama u rasponu od 2.800 do 11.000 evra. i www.pmc-speakers.com M 2.800-11.000 €
Pristupačni Pro-Ject
Austrijska kompanija aktivna je u svim segmentima, pa nakon flegšip gramofona Signature 12.2 predstavlja više nego pristupačno pojačalo Stereo Box E. Iz oznake se vidi da novitet pripada početnoj seriji E, što podrazumeva kompaktno kućište, širine tek nešto više od 20 centimetara. Fabrika navodi da je kućište izrađeno od čelika, s prednjim panelom od brušenog aluminijuma, a dizajn je klasičan i jednostavan. Amplifikacija pruža 21 vat po kanalu na osam oma i 40 vati po kanalu pri otporu od četiri oma, dok je analogna kontrola glasnoće opremljena motorizovanim potenciometrom. Kao istinski savremena sprava Stereo Box E sadrži D/A konverter, a dva optička i jedan koaksijalni ulaz nadovezuju se na dva analogna RCA i jedan 3,5-milimetarski priključak. Bogate dodatne opcije obuhvataju blutut aptX HD, izlaz za slušalice na prednjem panelu i integrisanu MM gramofonsku sekciju, a tu je i izlaz za povezivanje aktivnog sabvufera. Pro-Ject Stereo
Box E isporučuje se sa sistemskim daljinskim upravljačem Control It 1, a dostupan je u srebrnom i crnom finišu, po preporučenoj ceni od oko 300 evra. i www.project-audio.com M 300 €
Gramofonska sekcija
visoke klase
Kompanija Musical Fidelity lansirala je novo gramofonsko pretpojačalo M8x Vinyl, koje nastupa u vrhu ponude i pozicionirano je stepenik iznad ranije predstavljenog M6x Vinyla. Potpuno metalno kućište punog hi-fi gabarita izvedeno je po ugledu na ostale modele u seriji M8, a na prednjem panelu smeštene su dve velike kružne komande i pregršt signalnih dioda. Britanski proizvođač navodi da je M8x Vinyl izveden u balansiranom dizajnu i u diskretnoj tehnologiji, uz oklopljeni transformator iz serije Super Silent. Gain se može podešavati u osam koraka, u rasponu od 40 do 69 decibela, uz dva podešavanja subsoničnog filtera. Pored toga, standardnoj RIAA krivi dodata je ekvivalizacija po Decca i Columbia parametrima, a dva para RCA i balansiranih XLR ulaza mogu se nezavisno podešavati za MM ili MC, kao i prema opterećenju. Na izlazu se takođe nalaze RCA i balansirani XLR priključci. Novo gramofonsko pretpojačalo Musical Fidelity M8x Vinyl dostupno je u crnom i srebrnom finišu, po preporučenoj ceni od oko 4.000 evra. i www.musicalfidelity.com M 4.000 €
Flegšip iz Atlasa
Kompanija Atlas specijalizovana je za izradu kablova, a nedavno je predstavila novu perjanicu u ponudi napojnih kablova. Iza naziva Eos Superior em nalazi se kabl napredne konstrukcije, a proizvođač navodi da je glavni cilj bila borba protiv sve većih RF (radio) i EMI (elektromagnetskih) zračenja kojima smo izloženi i koja negativno utiču na hi-fi sisteme. Provodnici velikog kapaciteta imaju ukupni presek od četiri kvadratna milimetra, a izrađeni su od bakra velike čistoće i bez primesa kiseonika (OFC). Jedna od najznačajnijih osobina ovog kabla jeste višeslojna zaštita, dok škotska fabrika naročito ističe unapređenu tehnologiju dampiranja koja umanjuje povratne akustičke vibracije i njihov negativan uticaj na konačni kvalitet reprodukcije. Spoljašnji omotač je besprekornog kvaliteta, a ručno šivena tekstilna oplata izvedena je u titanijum sivoj boji - uz mogućnost presvlačenja u Luxe kožni finiš uz doplatu, dok je terminacija opremljena pozlaćenim kontaktnim površinama. U zavisnosti od dužine, preporučena cena napojnog kabla Atlas Eos Superior em iznosi od 2.000 do 2.600 funti.
i www.atlascables.com
M 2.000-2.600 £
Hi-Fi sajmovi
CES
7-10. januar 2025. Las Vegas Convention Centre Las Vegas, SAD ISE 4-7. februar 2025.
Fira Barcelona, Gran Vía Barselona, Španija
MWC
3-6. mart 2025. Fira Barcelona, Gran Vía Barselona, Španija
Axpona 11-13. april 2025. Renaissance Schaumburg Hotel & Convention Center Schaumburg, SAD
High-End Munich 15-18. maj 2025. MOC, Minhen, Nemačka
Too Loud Fest 11-12. oktobar 2025. DoubleTree by Hilton Zagreb, Hrvatska
Hi-Files Show 18-19. oktobar 2025. Holiday Inn Novi Beograd, Srbija
Audio Video Show 24-26. oktobar 2025. Radisson Blu Sobieski i Nacionalni stadion Varšava, Poljska
Nova magija
Kalifornijska kompanija Magico poznata je po zvučnicima vrhunskog kvaliteta i adekvatno visoke cene, a nedavno je predstavila novi model. U pitanju su podnostojeći zvučnici s oznakom S2, a fabrika navodi da je glavna ideja bila pravljenje najkompaktnijeg trosistemca u seriji S. Novitet preuzima tehnička rešenja većih srodnika S3 i S5 i smešta ih u kabinet visine svega 110 centimetara, koji je - uobičajeno za ovu kompaniju - izrađen u potpunosti od aluminijuma. Iako je najmanji, S2 sadrži najveći jednodelni komad aluminijuma koji je Magico dosad napravio i koji obuhvata najveći deo kabineta, što ovim zvučnicima daje izuzetnu strukturalnu čvrstinu i otpornost na vibracije. Na prednjem panelu postavljena je trosistemska topologija, koja sadrži četiri zvučničke jedinice, a predvodi je visokotonac prečnika 28 milimetara. Ovaj drajver opremljen je kalotnom membranom baziranom na flegšip modelu M9, što podrazumeva berilijum presvučen dijamantskim slojem, uz neodimijumski motor. Petoinčni srednjetonac opremljen je velikim kalemom od 75 milimetara od čistog titanijuma, a membrana je izrađena u tehnologiji Nano-Tec osme generacije. Donju polovinu fronta zauzeo je par novorazvijenih niskotonaca, takođe s membranama Nano-Tec prečnika sedam inča. Niskotonci postižu zvučni pritisak od 109 decibela, a proizvođač ističe da stvaraju precizan zvuk bez izobličenja. Zvanične specifikacije navode frekvencijski opseg od 26 herca do 50 kiloherca, uz osetljivost od 86,5 decibela i nominalnu impedansu na četiri oma. Novi Magico S2 biće dostupni u šest high-gloss finiša prvoklasnog kvaliteta, a očekuje se da će koštati oko 50.000 funti za par. i www.magicoaudio.com M 50.000 £
Nova serija QNED evo televizora
Kompanija LG najavila je novu seriju QNED evo televizora za 2025, koja sadrži novu tehnologiju za širok spektar boja, bežični prenos slike u 4K rezoluciji na 144 herca bez kompresije i kašnjenja, poboljšanu AI obradu slike i zvuka i velike mogućnosti personalizacije kroz webOS25. Zahvaljujući primeni nove tehnologije Dynamic QNED Color Solution, celokupnu liniju QNED evo televizora za 2025. u potpunosti je sertifikovala globalna organizacija za testiranje i sertifikaciju Intertek za volumen boje, kojim se meri sposobnost ekrana da prikaže bogate boje originalnih slika bez izobličenja. Tu je i tehnologija True Wireless 4K, koja je ranije bila rezervisana samo za vrhunske OLED modele, a sada će biti dostupna i u seriji QNED evo. Ova tehnologija omogućuje bežični prenos 4K sadržaja, za šta se koristi zasebni Zero Connect Box, a QNED evo je optimizovan za prikazivanje prirodne slike, čak i u modalitetu bežičnog povezivanja. Pored toga, prisutan je zvanični sertifikat AMD FreeSync Premium. QNED evo
televizori za 2025. opremljeni su AI procesorima α8, koji donose gotovo 70 odsto poboljšanja AI performansi u poređenju s prethodnikom. AI mogućnosti obuhvataju još bolji upscaling na veću rezoluciju, analizu šuma u slici i prirodnije prikazivanje lica, objekata, teksta i pozadine. Dynamic Tone Mapping Pro analizira svaki kadar kako bi fino podesio HDR efekte i osvetljenost za svaku zonu. Dodatno, AI obavlja konverziju tonske podloge u virtuelni 9.1.2-kanalni surround, što pruža znatno bogatije audioiskustvo. Novi AI Magic Remote sadrži taster za jednostavnu analizu sadržaja, uz preporuke i savete na osnovu brojnih preferencija. Nova serija QNED evo televizora za 2025. biće ponuđena u dijagonalama ekrana od 40 do 100 inča (102 do 254 cm). i www.lg.com
Osamnaesti sajam
Hi-Files Show se uspešno održao po osamnaesti put na istom mestu - u hotelu "Holiday Inn" na Novom Beogradu prvog vikenda novembra prošle godine.
Bojan Jović
Za sve audiofile u našoj zemlji Hi-Files Show definisao se kao mesto okupljanja hobista koji vole muziku, ali i kvalitetan način njene reprodukcije. Iako se više od dvadeset godina bavimo pisanjem testova uređaja, činjenica je da se najveća iskustva skupljaju upravo na sajmovima koje smo posetili, a bilo ih je bezbroj. Ista lokacija nam u logističkom smislu olakšava posao, jer su praktično svi izlagači već učestvovali na našem sajmu, znaju šta mogu da očekuju i kako da postignu optimalnu reprodukciju zvuka unutar već dobro poznatih prostorija.
4Audio
Ove godine sajam se nalazio u osam velikih sala i osam hotelskih soba, ali i u foajeu hotela. Na narednih 11 stranica prenosimo vam deo atmosfere s velikim brojem fotografija koje vam mogu dočarati atmosferu, ali samo delimično. U pojedinim sobama kvalitet zvuka bio je na izrazito visokom nivou, pa se stvara utisak da nemamo čega da se stidimo. Znanje i iskustvo koje imaju naši izlagači na zavidnom je nivou, ali uvek ćemo želeti da ih bude što više jer jedino je njihov broj ono u čemu oskudevamo. Zbog toga smo, godinu dana unapred, već rezervisali veći broj soba u hotelu i nadamo se da će ova godina biti rekorderska. Vidimo se 18. i 19. oktobra 2025. godine, a do tada uživajte u ovom izveštaju.
Kao jedan od najvećih domaćih distributera, 4Audio je već navikao posetioce da na HiFiles sajmu nastupa u dve sale. Sala „Gračanica“ bila je rezervisana za najveće zvezde ovogodišnje postavke, koje su stigle iz kompanija McIntosh i Sonus faber. Posetioci su mogli da se uvere u snagu i finesu najmoćnijeg integrisanog pojačala iz McIntosha, koje nosi oznaku MA12000 i donosi hibridnu postavku, s cevima 12AX7A u pretpojačalu i solid-state izlaznom sekcijom, uz obilje dodatnih opcija. Kao izvor je upotrebljen SACD/CD plejer MCD600, koji koristi osmokanalno konvertersko kolo u Quad Balanced modalitetu, što znači da su za svaki kanal zadužena četiri DAC-a. Prekookeanskih 350 vati pokretali su podnostojeće kutije Sonus faber Sonetto VIII - u pitanju su najveći zvučnici iz nove serije Sonetto G2, koji se odlikuju prelepim dizajnom, ali i elaboriranim rešenjima. Trosistemska postavka prepoznatljiva je po belom Camelia srednjetoncu, koji podseća na cvet, a tu je i manje primetna, ali jednako značajna novina u vidu betonskog postolja koje dodatno umanjuje vibracije. Jasno je da ovakav sistem zaslužuje što čistiju struju, pa je postavku upotpunio kondicioner AudioQuest PowerQuest 707.
Iako je prethodnih godina imala više izložbeni karakter, sala „Ravanica“ ove godine je takođe udomila čistokrvni hifi sistem. Osnov sistema činio je Roksan Caspian 4G Streaming Amplifier, koji je stigao neposredno pred početak sajma, pa je ovo ujedno bilo njegovo premijerno prikazivanje na domaćem tržištu. Novi integralac pruža 105 vati po kanalu u klasi AB, a obogaćen je digitalnom sekcijom i BluOS mrežnom platformom. Sistem je upotpunjen CD transportom iz serije Attessa, dok su se na poziciji zvučnika smenjivali podnostojeći trosistemci Monitor Audio Gold 500 6G i daleko manji, ali vrlo sposobni regalski Studio 89. Ovaj sistem zavredeo je pozitivne komentare velikog broja posetilaca jer je - u poređenju s mnogim drugim sistemima na sajmu - pružio sasvim dobar zvuk po znatno pristupačnijoj ceni.
Acoustic Invader i Relco
Domaći proizvođač Acoustic Invader poznat je po izuzetno dobrim uređajima, koji po pravilu pružaju sjajan odnos cene i kvaliteta, a prošle godine je u potpunosti obnovio ponudu. Druga generacija donela je atraktivniji dizajn, s kružnim komandama inspirisanim latičastim mlaznicama aviona, koje su dodatno istaknute crvenom bojom. Nazivi uređaja su u istom stilu, pa je tu balansirano pretpojačalo u A klasi Fulcrum, koje kontroliše izlazne monoblokove u D klasi Felon. D/A konverter Lancer takođe ima balansiranu konstrukciju i radi u klasi A. Na suprotnoj, analognoj strani nalazio se gramofon Perpetuum Ebner PE 4040 MK2, s ručkom Thorens TP 92 i glavom Ortofon 2M Black. Na poziciji zvučnika našla se još jedna atrakcija u vidu hibridnih dvosistemskih kutija Relco Audio Venus MK4. Ovi florstenderi, vitke siluete i atraktivnog oblika, za visoki i srednji opseg koriste ribonsku jedinicu dužine 60 centimetara, dok je za niske tonove zadužena dinamička membrana prečnika 16 centimetara. Sistem je upotpunjen strujnim kondicionerom IsoTek EVO3 Sigmas.
Audio plus
Novosadski distributer Audio plus u svom zastupništvu ima brojne ugledne audiofilske kompanije, ali i nekoliko mladih brendova, koji tek stiču reputaciju. Ovogodišnji sistem bio je srazmerno skroman u broju komponenti, ali su u pitanju bili probrani uređaji, za koje se može reći da imaju gotovo legendarni status u hi-fi svetu. Prostorijom su dominirali masivni zvučnici Fyne Audio Vintage Twelve, mase preko 77 kilograma po komadu i u klasičnom, prelepo izvedenom finišu od voskirane orahovine. Po mnogim audiofilima, Fyne Audio predstavlja ono što je Tannoy trebalo da bude, a Vintage Twelve to potvrđuju koaksijalnom jedinicom prečnika 300 milimetara, u čijem je središtu smešten 75-milimetarski kompresioni visokotonac, dok je na gornjoj strani bio dodat omnidirekcioni supervisokotonac SuperTrax. Za pokretanje je bio zadužen jednako hibridni integralac McIntosh MA12000 od 350 vati po kanalu, dok su se na poziciji izvora našle komponente Linn. Kao analogni izvor upotrebljen je gramofon Majik LP12, a za reprodukciju digitalnih fajlova korišćen je Selekt DSM.
Auris Audio i EarMen
Kao jedan od domaćih proizvođača s najvećom paletom proizvoda, Auris Audio zanimljiv je velikom broju audiofila - bilo da su u pitanju uređaji matičnog brenda ili znatno pristupačnijeg EarMena. Ovogodišnji sistem bio je mešavina novih i već poznatih uređaja, koje je predvodio gramofon Bayadere 3, izrađen iz više slojeva aluminijuma i ukrašen detaljima od sjajnog keroka. Gramofonska sekcija potpuno je nova i nosi naziv Spinnaker, a u pitanju je cevni uređaj koji podržava MM i MC zvučnice. Lanac se nastavlja takođe novim i vrlo atraktivnim integrisanim pojačalom Genoa 125, koji sledi dizajnerski izraz ranije predstavljenog pojačala za slušalice Headonia 300B. U pitanju je hibridni sklop koji sadrži cevi ECC88 u pretpojačalu i klasu D u izlaznom stepenu, uz veliki ekran i crvene detalje na frontu. Digitalni deo sistema stigao je iz EarMena u vidu mrežog transporta Staccato i D/A konvertera Tradutto, koji su koristili zajedničko eksterno napajanje, a jedino zvučnici nisu bili iz sopstvene proizvodnje - upotrebljeni su veliki planarno-magnetski zvučnici Fonica Flag L. Pored toga, prikazani su mnogi drugi noviteti, među kojima je čitava serija gramofona, konvencionalnog dizajna i inspirativnih naziva iz sveta muzike. Cene startuju već od trocifrene zone, a kao jedan od best-buy modela ističe se Mystik, koji je opremljen aluminijumskom ručkom T809 i zvučnicom AT95.
BIOS Audio
Domaći konstruktor BIOS Audio po drugi put se predstavio posetiocima Hi-Files sajma. Iza ovog proizvođača stoji zanimljiva priča, koja započinje 12 godina nakon završetka projekta Teresonic Audio i zamišljena je kao nastavak razvoja i usavršavanja koncepta, uz rešavanje određenih nedostataka. Naime, pored neospornih kvaliteta, nekadašnji koncept širokopojasnih drajvera doneo je i probleme na krajevima spektra, pa je jedan iz tročlanog Teresonic tima pre tri godine odlučio da ponovo pokrene projekat, ali uz znatne izmene u pristupu. Ovo je iznedrilo podnostojeće kutije Human i Franky, koji su izvedeni u relativno konvencionalnom maniru, uz trosistemsku topologiju. Njihov prvi važan test bio je upravo na prošlogodišnjem sajmu, kad su mnogi posetioci pohvalili zvuk ovih kutija, pa je BIOS Audio za ovogodišnji nastup pripremio unapređene verzije Human MKII i Franky MKII. Uprkos velikoj vizuenoj sličnosti, konstruktor navodi da su primenjeni novi algoritmi u proračunima. Uočeni su i neki nedostaci, pa su niskotonske jedinice od osam oma zamenjene četvoroomskim, a skretnica je rekonstruisana - pa se u sobi BIOS Audio na ovogodišnjem sajmu mogao čuti još bolji zvuk.
Dayens
Sigurni smo da ovu kompaniju nije potrebno posebno opisivati jer Dayens već godinama predstavlja jednu od okosnica domaće hi-fi proizvodnje. Propuštanje prošlogodišnjeg sajma očigledno je dobro iskorišćeno jer je Dayens predstavio neke potpuno nove proizvode. Posebno nam se svidelo što je sajamski sistem bio srednjeg gabarita, što znači da ne zahteva koncertnu salu, već će se bez teškoća uklopiti u prosečan dnevni boravak. Nova perjanica u ponudi zvučnika nosi naziv Grande Duo, a u pitanju su podnostojeće kutije dvosistemske topologije, nastale kao evolucija modela Grande Piccolo. Opremljene su zvučničkim jedinicama renomiranog danskog proizvođača Scan-Speak. Pretpojačalo Ecstasy IV poznato je odranije, ali je sada kompletirano dvokanalnim izlaznim pojačalom Ecstasy IV slim, snage 110 vati po kanalu na osam oma. Ovaj par odlikuje se elegantnim i svedenim dizajnom, vizuelno je besprekorno usklađen i veoma kvalitetno izrađen.
Impulse Hi-Fi Audio
Kao jedan od distributera koji već godinama čini deo tvrdokornog jezgra domaće ponude hi-fija predstavljajući probrane i provereno kvalitetne proizvođače, Impulse Hi-Fi Audio i ovog puta je pripremio pravu audiofilsku poslasticu. Iako se u sajamskoj postavci našlo nekoliko pojačala, najviše pažnje i komplimenata zadobio je cevni lepotan pod nazivom Jadis DA50 Signature. Ovo integrisano pojačalo pruža 30 vati po kanalu u čistoj klasi A, uz automatski bias, pet linijskih ulaza i kućište od nerđajućeg čelika koji se koristi za hirurške instrumente. Kao alternativa bili su prisutni novi Hegel H400, opremljen digitalnom i mrežnom sekcijom, klasični integralac Exposure 3510 i novi Cambridge Audio CXA81 MK II, koji donosi analogne i digitalne ulaze. Impulse Hi-Fi Audio ove godine se odlučio samo za digitalne izvore, pa su se u sistemu našli mrežni plejer X2 Pure s vrha ponude kompanije Matrix Audio, kao i višestruko jeftiniji strimer Cambridge Audio CXN100. Ipak, na poziciji zvučnika nije bilo dvoumljenja - svirale su trosistemske kutije Spendor D9.2, koje su, pored Jadisa, izazvale oduševljenje mnogih audiofila.
M-Kabl
Distributerska kuća M-Kabl poznata je po predstavljanju brendova iz viših cenovnih kategorija, pa njihova sala svake godine predstavlja mali raj za oči i uši posetilaca. Nemačka kompanija MBL uživa ogroman ugled u svetskom hi-fiju, a M-Kabl nam je ove godine predstavio elektroniku iz srednje serije Noble Line. Vizuelno usklađena postavka izgledala je moćno u crnoj boji, a sistem je sadržao pretpojačalo N11, izlazno pojačalo N21 i DAC / CD plejer N31. Ovakav sistem pruža 380 vati po kanalu, dok digitalni izvor pri konverziji kombinuje jednobitsku i multibitsku tehnologiju. Na poziciji mrežnih izvora, postavci su dodati novi strimer MBL Cadenza C41, kao i prestižni dvodelni audio-server i plejer Innuos Statement. Zvučnici su takođe bili iz kompanije MBL u vidu podnostojećeg modela Radialstrahler 116 F, koji je opremljen patentiranim omnidirekcionim visokotoncem, a bili su prisutni i vitki, atraktivni florstenderi Estelon YB.
NV Audio,
GT Audio i DN Audio
U sobi 309 posetioci su mogli da vide i čuju uređaje tri domaća proizvođača, od kojih je svaki bio zadužen za po jedan segment u zajedničnom sistemu. Mrežni plejer Extreme 7 dolazi od somborskog proizvođača DN Audio i predstavlja se kao prilično dobro promišljena sprava, koja pruža sve što bi vam moglo zatrebati za kvalitetan digitalni audio. Podržane su sve popularne platforme i protokoli, a rezolucija seže do DSD512, dok je za D/A konverziju zaduženo kolo AKM AK4493 u dual-mono postavci. Na frontu metalnog kućišta nalazi se sedmoinčni ekran osetljiv na dodir, dok su na izlazu postavljeni RCA i balansirani XLR priključci. Analogni signal šalje se integrisanom pojačalu H-1 proizvođača NV Audio, koje je spakovano u minimalističko kućište izuzetno dobre izrade. Hibridna konstrukcija podrazumeva lampu na ulazu, koja radi kao naponski pojačivač signala u čistoj klasi A, dok se na izlazu nalaze ultrabrzi bipolarni tranzistori - kao rezultat dobija se 100 vati po kanalu na četiri oma. Pored toga, prikazani su i prototipovi iz kompaktne serije Matrix, i to integrisano pojačalo i lampaški CD plejer. Pojačalo H-1 pokretalo je zvučne kutije GT Audio Tachyon, Hudyn+ i velike Maestro, neobičnog oblika kabineta. Redovni posetioci sigurno će prepoznati manje modele, koji su bili prisutni i na prošlom sajmu, a GT Audio zvučnici prepoznatljivi su po atraktivnim šarama prirodnog furnira i po upotrebi ravnih membrana.
Solaja Audio, Tight Sound Factory i Ecoform Audio
Još jedan trio domaćih konstruktora ove godine nastupio je u gotovo neizmenjenoj postavi, ali to ne znači da je sajamska postavka bila ista. Solaja Audio predstavio je potpuno novo integrisano pojačalo Master 300b, koje se odlikuje svežim dizajnom i modernim detaljima. Ovaj single-ended pojačivač opremljen je izlaznim cevima 300b, uz upotrebu kvalitetnih komponenti i snagu od osam vati po kanalu. Pored toga, prikazano je novo pojačalo za slušalice Vortex, koje nastavlja tamo gde je stao prethodni model VM-1a i dizajnirano je za pogon RAAL ribonskih slušalica SR-1a i CA-1a. Tight Sound Factory prikazao je zvučnike Model B MKIII, koji se odlikuju hibridnom konstrukcijom, a dolaze u obliku masivnih kutija na stalcima. Proizvođač već nekoliko godina usavršava ove zvučnike, a iza veoma zanimljivog zvuka stoji jednako zanimljiv hibridni koncept, koji podrazumeva aktivne niskotonce i pasivan ostatak topologije. Nova iteracija ima izmenjenu skretnicu, s blago utišanim visokim tonovima, a na raspolaganju je i kontrola niskotonskog opsega. Za digitalni izvor pobrinuo se Ecoform Audio, sa serverom Roon Nucleus i spravama južnokorejske kompanije SOtM.
Sretenović Audio
Ovogodišnji nastup distributerske kuće Sretenović Audio bio je u velikoj meri obeležen uređajima iz poznate nemačke kompanije Burmester. Za mnoge posetioce glavnu atrakciju predstavljali su modeli iz serije Classic, prepoznatljivi po kućištima niskog profila i hromiranim prednjim panelima. U sistemu su se našli pretpojačalo 035 i CD plejer 061 MMI. Kako bi se osigurali ujednačen kvalitet i trajnost, svaki primerak ovog plejera prolazi gotovo trista merenja pre i posle sedmodnevnog usviravanja, pre nego što pronađe put do novog vlasnika. Na poziciji analognog izvora našao se gramofon Clearaudio Innovation s tangencijalnom ručkom TT3, koji je bio povezan preko gramofonske sekcije Burmester Phono 100. Snaga od 500 vati po kanalu dolazila je iz bridžovanih izlaznih pojačala Burmester 956 MK2 i pokretala je podnostojeće zvučnike Burmester Ambience BA31. Ove kutije klasičnog dizajna izvedene su u dvoiposistemskoj topologiji, uz specijalitet u vidu dodatne Air Motion jedinice na zadnjoj strani, koja se može podešavati po želji - ili potpuno isključiti. Sistem je kompletiran kablovima Nordost iz referentne serije Valhalla 2, uz strujni distributer QBASE Reference i uzemljenje QKORE1.
Teoharov
Makedonski proizvođač Teoharov već je navikao posetioce sajma na minimalističke postavke, ali je ovogodišnji sistem ipak bio većeg gabarita nego prethodnih godina. Kao jedan od retkih malih proizvođača koji pod jednim krovom objedinjuje konstruisanje i izradu zvučnika, amplifikacija i izvora, Teoharov je stigao na sajam sa integrisanim pojačalom Type-2B i zvučnicima Loudspeaker II Type-C. Integralac svedenog dizajna i izvanrednog kvaliteta izrade, oplemenjen uvek atraktivnim bočnim hladnjacima, pruža znatno više nego što bi se reklo na prvi pogled - u pitanju je istinski univerzalac, koji sadrži digitalnu sekciju i mrežnu platformu. Dual-mono amplifikacija od 2 x 135 vati u klasi AB dopunjena je visokorezolutivnim D/A konverterom i svestranim strimerom, uz podršku za sve popularne mrežne protokole. Prateće opcije obuhvataju gramofonsku MM/MC sekciju i blutut aptX HD, a tu su i audiofilski detalji, poput WBT i Furutech priključaka. U pogledu tehničkih rešenja zvučnici nisu nimalo zaostajali za pojačalom, a u nekim segmentima su ih možda i prevazilazili. U pitanju su podnostojeće kutije čiji su asimetrični kabineti precizno projektovani zarad poništavanja stojećih talasa u unutrašnjosti, uz upotrebu patentiranog Ornamaxa, laminiranog medijapana velike gustine i prednjeg panela od 15-milimetarskog aluminijuma. Dvosistemska topologija obuhvata Scan-Speak Ring Dome visokotonac i par mid-basova, uz port na zadnjoj strani i skretnicu opremljenu prvoklasnim komponentama.
Velikinac Audio Lab
Polako ali sigurno, Velikinac Audio Lab postaje deo stalne postave Hi-Files sajmaništa manje nismo ni očekivali od proizvođača koji već godinama uživa veliki ugled u regionalnoj audiofilskoj zajednici. Ove godine na sajmu su ponovo svirali zvučnici Fakir One, prepoznatljivi po masivnom bas-kabinetu, na čiju su gornju stranu postavljeni veliki horna-usmerivači za srednjetonac i visokotonac. Vrhunska zanatska izrada - po čemu je Velikinac poznat - primetna je na atraktivno uklopljenom furniru, a pragmatičan pristup konstruktora vidi se na nožicama u vidu kugli koje su jednostavne za nivelaciju i ne oštećuju podlogu. Ipak, glavna zvezda ovogodišnje postavke bio je prvenac iz dolazeće serije Velikinac elektronike - pretpojačalo Imperium nastupa u najvišoj klasi i odlikuje se dizajnom u kombinaciji metala i kod ovog konstruktora uvek prisutnog drveta, uz atraktivno zaobljene bokove. Nakon što smo videli i čuli pretpojačalo, s nestrpljenjem očekujemo izlazne monoblokove, a možda i integrisano pojačalo. Pored toga, na sajmu je prikazan asortiman interkonekcionih, zvučničkih i napojnih kablova, kao i vrlo zanimljivo pojačalo-strimer, upakovano u simpatično drveno kućište malih dimenzija. Najzad, Velikinac Audio Lab i ove godine odnosi pobedu u disciplini akustičkog tretmana sobe, s velikim brojem akustičkih panela i bočnih apsorbera - u ovom pogledu većina izlagača mogla bi da se ugleda na tim Velikinac.
Vox Trade
Kao jedan od distributera koji je prisutan od samih početaka Hi-Files sajma, Vox Trade poznat je po elaboriranim prezentacijama tokom kojih se, pored evaluacije zvuka sistema, može saznati dosta tehničkih detalja o uređajima, ali i o muzici koja se pušta. Zbog svega toga ne iznenađuje da je sala „Ostrog“ gotovo uvek bila popunjena do poslednjeg mesta. Znalački sastavljen sistem ove godine predvodili su podnostojeći zvučnici Dynaudio Evoke 50, koji su pokazali da danski proizvođač još kako ima šta da ponudi i u nižim cenovnim razredima, te da se za kvalitetne skandinavske zvučnike ne mora izdvojiti malo bogatstvo. Monoblok izlazna pojačala Electrocompaniet AW 180, snage 250 vati po kanalu, pokazala su se kao odličan izbor za navedene zvučnike, dok je kontrola bila poverena pretpojačalu iz iste kuće, s oznakom EC 4.8. Kao izvor je upotrebljena digitalna kombinacija francuskog proizvođača Metronome Audio, sačinjena od CD transporta Le Player 4 i D/A konvertera Le DAC. Pored vrhunske izrade, ovi uređaji odlikuju se izuzetno rafiniranim zvukom i može se reći da predstavljaju digitalni audio u najboljem mogućem svetlu. Za povezivanje su na svim pozicijama korišćeni kablovi Transparent Audio iz serije Ultra, a u sistemu su se takođe mogli videti podloške i šiljci iz programa kompanije Soundcare.
WAY Cables i BM
Proizvođač kablova WAY Cables i domaći distributer BM već nekoliko godina nastupaju zajedno i možemo da kažemo da sačinjavaju veoma dobar tim. Predstavljeni sistem i ove godine je bio egzotičan i prilično skup, a predvodili su ga podnostojeći zvučnici Marten Mingus Septet, opremljeni poslasticama poput dijamantskih visokotonaca i posebnih berilijumskih drajvera za gornji deo srednjeg opsega. Četvorosistemsku topologiju pokretalo je integrisano pojačalo Pass Labs INT-250 sa 250 vati po kanalu u klasi AB. Ove godine bio je prisutan samo digitalni izvor, ali ne može se reći da su posetioci zbog toga bili na gubitku - naprotiv. Digitalni lanac sastojao se od high-end sprava kompanije Esoteric i sadržao je mrežni transport N-03T, SACD/CD plejer K-01XD i master klok Grandioso G1X. Za povezivanje su, naravno, upotrebljeni WAY kablovi, a u sistemu su se našli analogni i digitalni interkonekti serije X u ediciji RedLine, kao i bi-wire zvučnički kablovi EndlessX. Posebno je zanimljiv bio mrežni kabl IntuitionX, koji je tehnički vrlo napredan i premašuje standarde kategorije 8.2, uz primenu 12 monokristalnih srebrnih provodnika. Ovo je takođe prvi kabl u svetu opremljen 4N posrebrenim kontaktima i unutrašnjim delovima RJ45 priključaka, a sve je spakovano u antimagnetsko kućište sa 24-karatnom pozlatom.
Novi koncept
Ako nam prethodna smena generacija kod serije Gold nije donela previše toga novog, najnovije, šesto izdanje dolazi sa znatnim unapređenjima na gotovo svim poljima.
Uindustriji postoji već utvrđeno pravilo da se veliki tehnološki pomaci događaju na svakih nekoliko generacija, dok je u preostalim slučajevima reč o finom usavršavanju – tj. blagoj evoluciji. Upravo je najnovija, šesta generacija Monitor Audiove serije Gold napravila značajan iskorak u pogledu primenjenih rešenja, što je možda i najvidljivije na testiranom modelu Gold 100 6G. Pre nego što se bacimo na opis ovog modela, navešćemo da serija, očekivano, sadrži dva veća podnostojeća zvučnika, jedan manji bukšelf, zvučnik za postavljanje na zid i centralni zvučnik.
Opis
Ukoliko ste tokom godina pratili modele iz Monitor Audija - bez obzira na serijubiće vam teško da sakrijete iznenađenje kad prvi put vidite Gold 100 6G. Formalno, u pitanju je regalski zvučnik (bukšelf), mada to u ovom slučaju nije sasvim prikladan izraz - najtačnije bi bilo reći da je reč o zvučniku koji je predviđen
za postavljanje na stalke (standmount). Naime, novitet se odlikuje neuobičajeno velikim dimenzijama, što potvrđuju visina od nepunih 45 centimetara i masa od 14 kilograma po komadu, pa Gold 100 6G spadaju među najkrupnije bukšelfove koje smo imali na testu. Monitor Audio nikad nije posebno eksperimentisao s dizajnom kabineta, u vidu nagnute siluete ili zakošenih bokova, pa je i Gold 100 6G u ovom pogledu izveden uobičajeno. Izrada je sasvim druga stvar, a proizvođač navodi da kabineti imaju najkruću moguću strukturu i da su izvedeni pomoću najsavremenijih tehnika spajanja. Masivni kabineti izvedeni su u prelepom Macassar finišu i oplemenjeni luksuznim detaljima, poput ispupčenja na gornjoj strani, koje se nastavlja na okvir visokotonca. Naredno iznenađenje krije se u topologiji, jer Gold 100 G6 donosi čistokrvnu trosistemsku postavku zvučničkih jedinica. Iako pojedini konkurenti u ovakvim situacijama koriste koaksijalne jedinice kako bi smanjili površinu fronta i uku-
pan gabarit kutija, ostrvski proizvođač primenio je uobičajeno pozicioniranje. Verujemo da je glavni razlog prisustvo poznatog MPD (Micro Pleated Diaphragm) visokotonca, koji Monitor Audio razvija već godinama i sada je u trećoj generaciji. U pitanju je varijacija na temu Air Motion drajvera, koji je opremljen velikom kvadratnom membranom, čija je površina presavijena kao kod harmonike, a pokretanje vazduha nastaje skupljanjem i širenjem rebara. Fabrika navodi da, u poređenju s klasičnom kalotom, ovakva membrana pruža viši gornji prag (preko 60 kHz), ravnomernije vodoravno i uspravno prostiranje, kao i veću preciznost pri pozicioniranju tonova u prostoru. MPD drajver zaštićen je rupičastom aluminijumskom maskom, koja je integrisana u zajednički okvir visokotonca i srednjetonca. Srednjetonska jedinica prepoznaje se po 76-milimetarskoj membrani bele boje, koja je izrađena u tehnologiji C-CAM (legura aluminijuma i magnezijuma, presvučena slojem
Bojan Jović
“Zasebna srednjetonska jedinica obogaćuje reprodukciju na način koji je uobičajenim dvosistemcima nedostižan.”
keramike). Pored toga, spoljašnja površina membrane udomila je novu tehnologiju HDT (Hexagonal Diaphragm Technology), koja je razvijena iz sistema RDT III, primenjenog kod prestižnih zvučnika Hyphn i Platinum. Ovo rešenje podrazumeva šestougaona udubljenja na površini membrane, ispod kojih se nalazi saćasta Nomex rešetka, ali uz asimetričnu postavku na obodu membrane. Sve osobine srednjetonca odnose se i na niskotonsku jedinicu, koja je smeštena u zasebnu korpu u donjem delu prednje strane. Naravno, njena membrana znatno je veća i ima prečnik od 203 milimetra, dok su unutrašnje komponente optimizovane pomoću softverskih simulacija FEA (Finite Element Analysis).
U središtu zadnje strane pronalazimo bas-refleks otvor prosečnog prečnika - očekivali smo veći - u HiVe II tehnologiji, koja umanjuje vrtloženje i poboljšava protok vazduha. U gornjem delu nalazi se Monitor Audiov specijalitet u vidu bolt-through osovina za pričvršćivanje zvučničkih jedinica, što doprinosi smanjenom prenosu vibracija. Na donjem delu zadnje strane postavljen je metalni panel neobičnog oblika, koji je udomio dva para kvalitetnih terminala. Pored odlične izrade, terminali su dovoljno razmaknuti za komotan pristup i najkrupnijim kablovima, dok je ostatak panela iskorišćen za oznake, serijski broj i osnovne podatke o zvučniku. Proizvođač navodi da su za optimizaciju skretnice utrošene stotine sati slušnih testova i da su korišćene komponente visokog kvaliteta, a kao rezultat dobijen
Topologija
• trosistemski, bas-refleks
Visokotonac
• MPD III
Frekvencijski
opseg
• 32 Hz - 60 kHz
je frekvencijski odziv od 32 herca do 60 kiloherca (-6 dB), uz osetljivost od 86,5 decibela. Nominalna impedansa iznosi četiri oma, ali je važniji podatak da impedansa pada najniže do 3,9 oma (140 Hz), što znači da Gold 100 6G neće predstavljati preveliko opterećenje za amplifikaciju.
Test
Odranije pamtimo regalske zvučnike iz Monitor Audija po moćnom basu, jer su bili jedni od malobrojnih koji su u bukšelfove prosečnog gabarita ubacivali osmoinčni drajver, ali Gold 100 6G u ovom pogledu igra na još višem nivou. Savremena i, prema svemu što smo čuli, odlično konstruisana niskotonska jedinica, u saradnji s kabinetom veće zapremine, nastupa veoma samouvereno - do te mere da nema potrebu da se dokazuje na svakom koraku, već svoju moć čuva za situacije koje to zahtevaju. U praktičnom smislu, to znači da ćete se tokom slušanja muzike zapitati odakle je došao taj duboki zvuk koji ranije niste čuli na toj deonici. Niski tonovi su odlično uobličeni i precizni do dna, bez subjektivnog osećaja isečenosti najnižih oktava - opadanje i utišavanje basova odvija se tečno i prirodno, prilično ravnomerno i bez utiska zaokrugljenosti i ograničenosti na donjem kraju spektra. Rezolucija i jasnoća
Slušali smo Amosa Leeja na albumu "My New Moon" iz 2018.
Ključne karakteristike
tonova su na visokom nivou, pa se mogu razaznati udarci u različite delove doboša, uz diskretan, ali dovoljno primetan odjek, koji obogaćuje osnovni ton i daje mu prirodniju pojavu. Pored toga, najviše nas je impresionirala sposobnost zvučnika da sve to prikažu na jedan nenametljiv način - što nije bio uvek slučaj kod Monitor Audiovih bukšelfova. Moćni basovi ovde su apsolutno uklopljeni u sveukupnu muzičku prezentaciju i ne nastupaju kao zvezde večeri, već kao deo većeg i dobro uigranog tima. Zasebna srednjetonska jedinica obogaćuje reprodukciju na način koji je uobičajenim dvosistemcima nedostižan, pružajući vrlo detaljan, a opet tonski bogat zvuk. Iako sežu do granice sočnog, srednji tonovi uvek zadržavaju preciznost i relativnu neutralnost, pa bismo ih pre
opisali kao informativne i tonski tačne nego kao zaslađene i naštimovane tako da se dopadnu. Iako su zvučnici iz Monitor Audija oduvek bili solidno analitični, Gold 100 6G kreću se u pravcu studijskog, gotovo laboratorijskog pristupa - jasnoća njihovog prikaza i čistoća pojedinačnih tonova pokazuju da ovi zvučnici više od svega vrednuju iskrenost, pa makar i po cenu da zvuče oštro ili suvoparno. Ovo se najviše primećuje u gornjem delu spektra, gde MPD III jedinica pruža tonove koji kao da su skalpelom izrezbareni u prostoru. Realistični osećaj je fantastičan, uz uverljivo prisustvo muzike u prostoru. Potvrđuju se obećanja proizvođača o poboljšanoj disperziji i, posledično, većoj pozornici, jer Gold 100 6G kreiraju zaista prostranu scenu, koja može biti ispunjena obiljem precizno prikazanih tonova, ali i vrlo tihom podlogom. Priznajemo da smo na samom početku, kad smo prvi put videli gabarit ovih kutija, imali strah u pogledu zahtevnosti i pozicioniranja, ali Gold 100 6G su se tokom testiranja pokazali kao relativno umereni zvučnici. Pola metra od zadnjeg zida više je nego dovoljno za pun zamah, pogotovo ukoliko se na drugoj strani nalazi stabilna i dovoljno snažna amplifikacija. Tokom testiranja koristili smo provereni Exposure 3010S2, kao i potpuno novi Roksan Caspian - oba možemo da preporučimo kao izbor uz ove zvučnike, a sitne razlike stvar su ličnog ukusa. S druge strane, Gold 100 6G su prilično zahtevni u pogledu izvora, pa su odlično sarađivali s D/A konverterom Musical Fidelity M6x DAC, dok je prelazak na višestruko jeftiniji izvor doveo do drastičnog opadanja kvaliteta reprodukcije - čak više nego što bi bio slučaj s mnogim drugim zvučnicima. Ovo samo potvrđuje zapažanje o potpunoj iskrenosti ovih kutija, koje se zaista trude da reprodukuju samo ono
što im izvor i amplifikacija isporuče, bez veštačkih zaslađivača i drugih dodataka. Na kraju, budućim vlasnicima preporučujemo nabavku namenskih stalaka jer će većina univerzalnih biti jednostavno previsoka za ove zvučnike i podići će visokotonsku jedinicu znatno iznad visine ušiju, što će poremetiti čitavu zvučnu sliku. Gornja površina takođe može biti previše mala, pa je za Gold 100 6G najbolje nabaviti niži i širi stalak, možda i s više nožica - brendiran ili pravljen po meri, izbor je na vama.
Zaključak
Nakon punih 36 godina tržišnog prisustva, serija Gold iskoračila je iz uobičajenih normi i u svoje redove uvrstila jedan zaista nesvakidašnji zvučnik. Po gabaritu sličan kutijama iz zlatne ere hi-fija, novi Gold 100 6G nameće se kao zvučnik koji će pružiti audiofilski precizan i raskošan, tonski tačan i vrlo fluidan zvuk, bez kompromisa u donjem opsegu i s izuzetno elaboriranom pozornicom. Njegove dimenzije nisu velike u odnosu na ono što pruža - a to je odličan spoj snage florstendera i rafiniranog fokusa regalskih kutija.
Plus
M Moćan i sjajno uobličen bas.
M Sveobuhvatna i analitična prezentacija.
M Duh florstendera u kompaktnom gabaritu.
M Klasičan dizajn i besprekorna izrada.
Minus
K Vrlo osetljivi na izvor.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 Exposure 3010S2
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Monitor Audio Gold 100 6G
J Preporučena snaga pojačala: 130-500 W
J Frekvencijski opseg (-6 dB): 32 Hz - 60 kHz
J Osetljivost (1 W / 1 m): 86,5 dB
J Impedansa: 4 oma
J Topologija: 1 x 203 mm bas, 1 x 76 mm srednjetonac, 1 x MPD visokotonac
J Rezne frekvencije: 700 Hz / 2,6 kHz
J Dimenzije (ŠxVxD): 230 x 447 x 357 mm
J Masa: 14 kg
J Cena: 3.150 € ã 4Audio,
Novo lice Roksana
Savremenog izgleda i niskog profila, a ujedno moćne pojave - tako bismo u najkraćem opisali izgled novog integralca iz Roksana.
Bojan Jović
Priznaćemo da tvrdnja iz naslova nije sasvim tačna jer je Roksanov aktuelni vizuelni identitet prvi put viđen kod serije Attessa, koja je lansirana pre tri godine. Međutim, čini nam se da je kućni dizajn tek sada prikazan u punom sjaju jer novi Caspian uspešno spaja fluidne i futurističke linije prednjeg panela s robustnim detaljima u najlepšem maniru stare škole hi-fija. Ovo važi za testirani Caspian 4G Streaming Amplifier, ali i za Integrated Amplifier i Power Amplifier, koji kompletiraju četvrtu generaciju ove serije.
Upečatljiva pojava
Uprkos niskom profilu i vizuelnom utisku relativno kompaktnog uređaja, koji neće previše opteretiti prostor, Caspian 4G ima masu od preko 15 kilograma, što je velikim delom posledica potpuno metalnog kućišta. Zapravo, samo donja i zadnja strana izrađene su od debelog lima, dok je ostatak napravljen od besprekorno obrađenog aluminijuma debljine šest milimetara. Prednja i gornja strana izvedene su izjedna, s uzdužnim otvorima za hlađenje uz levu i desnu ivicu poklopca. Oni omogućuju slobodan pogled na uspravna rebra za hlađenje, koja su takođe otvorena s donje strane. Bokovi su podeljeni na šest jednakih površina pomoću uspravnih proreza, koji ujedno služe za dodatno provetravanje hladnjaka, dok su donje ivice bočnih strana snažno zasečene, što čini ovu spravu još atraktivnijom. Dizajn prednje strane je
posebna priča - preko nje se proteže traka od crnog pleksiglasa, s proširenjem u središnjem delu, gde je postavljena prilično velika kružna komanda. Ova višenamenska komanda omogućuje podešavanje glasnoće, uz skalu od krupnih narandžastih linija s desne strane, ali i odabir izvora, kad u pomoć priskače prethodno neprimetni ekran na levom delu, takođe s narandžastim pozadinskim osvetljenjem. Pored toga, na levoj strani se nalaze tri vrlo diskretna tastera koji služe za upravljanje reprodukcijom. Iako se može zaključiti i iz oznake, potvrdićemo da testirani uređaj integriše amplifikaciju, D/A konverter i mrežni plejer. Pun opseg njegovih mogućnosti najbolje se vidi na zadnjoj strani, koja je gotovo u potpunosti ispunjena konektorima. Zvučnički terminali solidnog kvaliteta postavljeni su u uglove, što je uvek dobra ideja, jer umanjuje mogućnost ukrštanja i zapetljavanja kablova. Levi deo rezervisan je za analogne priključke, koji se sastoje od dva linijska RCA i jednog balansiranog XLR ulaza. Oni su dopunjeni zasebnim RCA ulazom za MM gramofone - jer Caspian 4G ima integrisanu gramofonsku sekciju. Na izlazu se nalaze dva RCA i jedan XLR, koji se mogu upotrebiti za povezivanje eksternog snagaša, aktivnih zvučnika i sabvufera, ili drugih uređaja. Desni deo udomio je digitalne priključke, koje predvode dva koaksijalna i dva optička ulaza. U skladu sa savremenim kretanjima na tržištu, prisutan je HDMI eARC za jednostavnu in-
tegraciju televizora u hi-fi sistem, dok se u produžetku nalaze eternet port i USBA za priključivanje eksternih skladišta muzičkih fajlova. Caspian 4G opremljen je wi-fi i dvosmernim blutut aptX povezivanjem, ali umesto uobičajenih antena na zadnjoj strani, pronalazimo samo dva veća okrugla otvora, koji su prekriveni plastikom kako bi bežični signal mogao da se probije izvan metalnog kućišta.
Napredna rešenja
Uprkos modernoj pojavi, Caspian 4G ispod haube ne donosi posebne novotarije - bar kad je u pitanju sekcija pojačala. Dual-mono amplifikacija u klasi AB izvedena je u unapređenoj topologiji koju proizvođač naziva Euphoria, a pruža 105 vati po kanalu na osam oma i 200 vati na četiri oma - gotovo udvostručena snaga obećava stabilnost pri velikim opterećenjima, što je uvek poželjno. Izlazna sekcija postavljena je na bokovima, uz hladnjake, dok je središnji deo zauzeo torusni transformator od 600 volt-ampera, zajedno s bankom elektrolitskih kondenzatora od 36.400 mikrofarada po kanalu. Roksan je naročito ponosan na kontrolu glasnoće, koja predstavlja hibrid digitalne i analogne tehnologije i pruža veoma precizno i linearno podešavanje, dok sam točkić čak ima haptički odziv kod pojedinih funkcija.
Poput pristupačnije Attesse, za reprodukciju preko mreže upotrebljen je BluOS. Ovaj sveobuhvatni sistem nije potrebno posebno predstavljati, jer je tokom
“Roksan Caspian 4G ne menja tonski karakter, bez obzira na zahtevnost materijala.”
godina prošao put od zatvorene platforme ograničenih mogućnosti do integracije svih popularnijih servisa - kad tome dodamo intuitivnu upotrebu i zavidnu stabilnost u radu, jasno je da se ovoj platformi više nema šta zameriti. Štaviše, ona omogućuje brojne dodatne opcije, poput tonskih kontrola ili multirum uvezivanja, pa stoga predstavlja jednu od najpoželjnijih striming platformi u savremenom hi-fiju. Digitalnu sekciju upotpunjuje konverter, o kojem ne znamo mnogo osim da je u pitanju sklop izveden u Roksanovoj patentiranoj tehnologiji Rupture DAC i odlikuje se balansiranom dual-mono topologijom, a podržava rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita.
Hiperrealizam
Tokom reprodukcije, Caspian 4G veoma brzo stavlja do znanja da je u pitanju pojačalo izuzetne mikrodinamike - već na malim glasnoćama dobro poznate numere imale su prijatno pun zvuk, uz mogućnost razlučivanja velike količine detalja. Povećanje glasnoće, osim što potvrđuje obećanje fabrike o preciznom i linearnom podešavanju, pokazuje impresivnu sposobnost pojačala da prezentuje najtananije finese, utkane duboko u tok muzike. Posle ovoliko godina slušanja najraznovrsnijih uređaja, veoma retko se dešava da u poznatim pesmama otkrijemo nove detalje, a uz Caspian 4G doživeli smo upravo to. Uz dobro odabrane zvučnike - u našem slučaju bili su to Monitor Audio Gold 100 6G - testirani Roksan zvučaće detaljno i transparentno
Slušali smo
Rachael Lavelle na debitantskom studijskom albumu "Big Dreams" iz 2023.
Ključne karakteristike
Ulazi
• 3 x analogni, 5 x digitalni, LAN, wi-fi, blutut
Izlazna snaga
• 2 x 105 W Podržana rezolucija
• do 192/24
do, naizgled, krajnjih granica, jer je tokom slušanja zaista teško pomisliti da bi detalja moglo biti i više. Ovde je posredi svojevrstan muzički hiperrealizam, koji nam omogućuje da čujemo svaki titraj instrumenta ili vokala - nešto poput snimka u 8K rezoluciji, na kom se bez teškoća mogu razlučiti i najmanje sitnice. Na suprotnoj strani skale, makrodinamika pokazuje da ovo pojačalo može biti poprilično temperamentno i žustro, sposobno za eksplozivan, ali kontrolisan udarac najnižih tonova. Brzina je sjajna, a Caspian 4G ne menja tonski karakter, bez obzira na zahtevnost materijala. Prezentacija je vrlo neutralna, bez suvoparnosti u izrazu, ali i na bezbednoj udaljenosti od topline koja bi gušila detalje - ovakav, po nama, veoma dobar balans nešto je od čega Caspian 4G zaista nikad ne odustaje. U direktnom poređenju pokazalo se da Exposure 3010S2 ima nešto sočniji prikaz, ali Roksan odnosi pobedu u količini detalja, a da pritom zadržava dovoljno živopisnu prezentaciju. Iako je jasno da je krajnji kvalitet reprodukcije nekog uređaja zapravo ogledalo ličnih afiniteta svakog pojedinačnog audiofila, autor ovog teksta nije uspeo da nađe nijednu tonsku zamerku Caspianu 4G. Pored toga, impresioniralo nas je saznanje
da je digitalna sekcija ovog Roksana sasvim na nivou amplifikacije, što nije uvek slučaj kod uređaja ovog tipa, čak ni u višim cenovnim razredima. Rupture DAC obavlja izuzetan posao i prilazi prilično blizu samostojećem Musical Fidelityju M6x DAC, s kojim smo ga poredili, a koji košta kao pola Caspiana 4G. Iako bismo voleli da na zadnjoj strani vidimo i USB-B port, Roksan nas uverava da su naše želje već pomalo zastarele - visokorezolutivni Tidal zvuči zaista odlično i ova kombinacija nadmašiće sve osim najbolje pripremljenih highend PC servera.
Ukoliko koristite Tidal ili Spotify, Caspian 4G se može povezati preko opcije Connect, a za sve ostalo na raspolaganju je aplikacija BluOS. Uz pojačalo se isporučuje vrlo kvalitetan daljinski upravljač od aluminijuma, odlično odmerenih
dimenzija i pune funkcionalnosti - ipak, on pada u drugi plan pored Roksanove aplikacije Maestrounite. Ova aplikacija nema integrisan audio-plejer, već je zamišljena za kontrolu svih opcija uređaja, kojih ima poprilično. Od značajnijih ćemo navesti automatsko ažuriranje firmvera, podešavanje automatskog uključivanja i isključivanja, kao i isključivanje ulaza koje ne koristite - kako biste smanjili gužvu prilikom odabira izvora. Tonska podešavanja obuhvataju inteligentni laudnes, koji donosi bolji odziv basa pri maloj glasnoći, balans i gain u rasponu od -6 do +6 decibela, a tu je i odabir modaliteta rada - od klasičnog dvokanalnog pa do različitih egzotičnih opcija (bi-amp stereo + sub 2.1). Iako su ove opcije dostupne i na uređaju, OLED displej skromnih dimenzija čini aplikaciju daleko privlačnijom za korišćenje, naročito nakon što
smo se uverili u njenu stabilnost i intuitivan raspored menija.
Audiofilska mašina
Caspian 4G Streaming Amplifier nastupa u kategoriji koja okuplja sve veći broj ozbiljnih hi-fi brendova, ali predstavlja možda i najbolje izbalansiranog pripadnika svoje vrste kog smo dosad sreli. Njegovim tonskim kvalitetima, dinamičkim sposobnostima i sveukupnoj prezentaciji nema se šta zameriti u okviru cene, pa i više od toga - jednostavno, ovo je čistokrvna audiofilska mašina, bez obzira na sve sporedne funkcije koje nam mogu skrenuti pažnju sa suštine. Uz pažljivo odabrane kutije, testirani Roksan će formirati strašno dobar sistem, koji možda nikad nećete poželeti da zamenite.
Plus
M Uverljiva, realistična prezentacija.
M Stabilnost pri opterećenju.
M Sjajna digitalna sekcija.
M Upečatljiva pojava.
Minus
K Ništa!
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 Monitor Audio Gold 100 6G
Roksan Caspian 4G
Streaming Amplifier
J Kontinualna snaga: 2 x 105 W na 8 oma
J Izobličenja THD: <0,07%
J Analognih ulaza: 4
J Analognih izlaza: 3
J Digitalnih ulaza: 5
J Broj izlaza za zvučnike: 2
J Dodatno: LAN, wi-fi, USB-A, blutut
J Dimenzije (ŠxVxD): 432 x 93 x 378 mm
J Masa: 15,5 kg
J Cena: 4.500 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Audiofilski komplet za razuman novac
Već smo navikli da serija CX pruža zaista izuzetan odnos uloženog i dobijenog, a nova generacija daje još više dobrog zvuka, uz zadržavanje gotovo iste cene.
Smena generacija u serijama koje predstavljaju okosnicu ponude uvek je povezana s rizikom, pa je Cambridge Audio rešio da zaigra na sigurno i da donese fina, ali primetna unapređenja, bez drastičnih izmena i uz zadržavanje ranije zadatog pravca. Treća generacija popularne serije CX stoga izgleda poput prethodnika, ali pogled na specifikacije i ispod haube ukazuje da su promene još kako prisutne. U ovom broju testirali smo dvodelni stereo-sistem, sačinjen od integrisanog pojačala CXA81 MKII i mrežnog plejera CXN100, koji donosi zaista sveobuhvatne mogućnosti i odličan kvalitet reprodukcije.
CXA81 MKII
Novi integralac spolja je potpuno isti kao prethodnik, što podrazumeva jednostavnu formu, ali skladne proporcije. Vizuelna dopadljivost leži u sjajno obrađenom prednjem panelu od brušenog aluminijuma, s precizno uklopljenim spojevima i čvrsto postavljenim komandama. Tu je i Cambridge Audiov "Floating Design", sa širokim donjim nosačem koji je uvučen i skriven od pogleda, čime se stvara utisak da uređaj lebdi u prostoru. Minimalistička postavka na frontu takođe je delo dovitljivih dizajnera, jer u oči upadaju samo velika kružna komanda na desnoj strani i, eventualno, stendbaj
taster. Sitni tasteri za odabir izvora postavljeni su na površinu od crne plastike u središtu fronta, pa ih je teže primetiti, što prednjem panelu daje rasterećenu, vizuelno svedenu pojavu. Pored odabira analognog ili digitalnog ulaza, tu je komanda za aktivaciju blutut veze, kao i taster za odabir A ili B para zvučnika. Po uključenju, tasteri su obeleženi diskretno osvetljenim oznakama, a aktivni ulaz prepoznaje se po promenjenoj boji osvetljenja. Postavka na frontu upotpunjena je 3,5-milimetarskim izlazom za slušalice i relativno diskretnim oznakama proizvođača i modela. Ostatak kućišta izrađen je od metala, s velikom perforiranom površinom za hlađenje na gornjoj strani, koja je izvedena izjedna s bokovima. Zadnja strana ispunjena je velikim brojem raznovrsnih priključaka, a kod Cambridge Audija oduvek nam se dopadalo što je svaki priključak obeležen normalno i naopako kako bismo mogli da pročitamo oznaku kad se nagnemo preko uređaja. Središnji deo zauzeli su terminali za dva para zvučnika, koji su solidnog kvaliteta, ali nam se svidelo što je plastika na oplati nazubljena - ovo će olakšati baratanje terminalima i stezanje kablova. Desno od njih postavljeni su priključci, a ovde pronalazimo četiri analogna RCA i jedan balansirani XLR ulaz, uz napomenu da
se prvi RCA i XLR međusobno isključuju, što znači da je u pitanju jedan ulaz s dva tipa konekcije. Za digitalne izvore predviđena su dva optička i po jedan koaksijalni i USB-B ulaz, a mogućnosti povezivanja dopunjene su izlazima za pojačalo snage i aktivni sabvufer, uz antenu za blutut aptX HD. Konačno, tu su priključci za integraciju sistema, eksterni infracrveni port i okidače, dok je za napojni kabl predviđena IEC utičnica.
Ispod poklopca pronalazimo napajanje s torusnim transformatorom i amplifikaciju u klasi AB, koja pruža 80 vati po kanalu. Iako je suštinski neizmenjen, analogni stepen revidiran je u cilju skraćenja putanje signala, a proizvođač navodi da su određene komponente zamenjene kvalitetnijim. Izmene su još veće u digitalnoj sekciji, koja je dobila bolje konvertersko kolo ESS ES9018K2M (ranije ES9016K2M), a CXA81 MKII podržava PCM rezolucije do 384 kiloherca i DSD256 (11,2 MHz).
CXN100
Za razliku od integralca, koji je vizuelno potpuno isti kao prethodnik, CXN100 donosi razlike, ali prilično diskretne, koje će primetiti samo oni koji su dobro upoznati sa strimerima iz Cambridge Audija. Kućište niskog profila i elegantne pojave na prednjem panelu sadrži veliku kružnu
Bojan Jović
“Ovaj dvojac priuštiće vam ozbiljnu analizu tehničkih osobina zapisa, ali na jedan nenametljiv način.”
komandu i panel od crnog pleksiglasa, koji je smešten u središtu. Kao kod pojačala, panel prikriva šest sitnih tastera po obodu, ali i veliki ekran u boji. Tasteri s leve strane služe za upravljanje reprodukcijom, dok su sa desne postavljene komande za odabir trenutnog prikaza i selekciju izvora. Prvu razliku čini ekran, koji je kod CXN100 dobio veće dimenzije i gotovo utrostručenu rezoluciju (1.280 x 574 px), a različite opcije prikaza uključuju i omiljene VU-metre. Ranije prisutni USB-A port za priključivanje eksternih skladišta sada je uklonjen, pa je leva strana fronta prilično pusta i sadrži samo taster za stendbaj. Na zadnjoj strani najbolje se vidi razlog za veliku popularnost ovog modela - ukratko, zaista velika raznovrsnost priključaka čini ga pravim švajcarskim nožićem digitalnog audija. Mrežno povezivanje omogućeno je kroz kabl, ali i putem wi-fija, a funkcija eksternog D/A konvertera podržana je preko optičkog, koaksijalnog i USB-B ulaza. Analogna strana opremljena je RCA i balansiranim XLR izlazom, a dodatno su na raspolaganju blutut aptX HD i USB-A za funkciju muzičkog servera. Mogućnosti uređaja sasvim su u skladu s opcijama povezivanja i podrazumevaju podršku za PCM do 768 kiloherca i 32 bita, DSD512, DXD i MQA, što predstavlja značajan iskorak u odnosu na CXN V2. Sve to je propraćeno promenama unutar uređaja, od kojih je verovatno najznačajniji prelazak na savremeno konvertersko kolo ESS ES9028Q2M, koje je zamenilo već vremešne Wolfsone
Slušali smo Erica Claptona na živom albumu "The Lady in the Balcony: Lockdown Sessions" iz 2021.
WM8740. Fabrika i ovde navodi pojednostavljen unutrašnji dizajn kako bi se postigao što kraći put signala, sa što manje smetnji i gubitaka.
Upotreba i zvuk
Tokom godina testiranja pojedinačnih uređaja različitih proizvođača i cenovnih razreda, pomalo smo zaboravili na prednosti stereo-sistema nastalih pod istim krovom. Na stranu besprekorna vizuelna usklađenost, pa i objedinjena kontrola - CXA81 MKII i CXN100 stvoreni su jedno za drugo u pogledu tonskih osobina. Za testiranje smo iskoristili kompaktne florstendere Spendor A7, a povezivanje strimera i pojačala obavili smo pomoću balansiranog kabla. Od samog početka bilo je jasno da su CXA81 MKII i CXN100 proizvodi iste filozofije zvuka jer je reprodukcija bila izuzetno ujednačena i celovita, bez bitnijih slabosti u bilo kom delu spektra. Prezentacija je jasna, s čistim i dobro definisanim tonovima - ali ne i oštra, ili previše izraženih detalja, koji bi skrenuli pažnju s osnovnog toka muzičkog dela. Sve je odlično uklopljeno i muzika teče ujednačeno i gotovo ležerno, pa Cambridge Audio možemo svrstati među sprave koje se mogu koristiti i za usputno
slušanje. Ipak, ukoliko mu posvetite pažnju, ovaj dvojac priuštiće vam ozbiljnu analizu tehničkih osobina zapisa, ali na jedan nenametljiv način - bez suvoparne analitičnosti i bezdušnog raščlanjavanja muzike na osnovne sastojke. Stoga se može reći da je njihov kolorit ujedinjen u neznatno toplijem prikazu, koji reprodukciji daje živopisnu i plemenitu crtu. Detaljnost je odlična u celom spektru, a posebno nam je imponovao način na koji Cambridge Audio određuje prioritete između tonova, pa su finese postavljene u drugi plan - da biste ih čuli, morate se usredsrediti na slušanje. Ovo je posebno primetno u gornjem opsegu, koji na početku deluje svedeno u pogledu primarnih tonova, a ujedno bogato na jedan neobjašnjiv način - stvar je upravo u bogatstvu detalja, koji su nešto tiši, pa ih isprva ne primećujemo direktno, već samo opažamo raskošnu pozornicu. Prostor ispred auditorijuma dobro je razvijen po širini, a rekli bismo da su izmene u poja-
čalu uticale na dubinsko pozicioniranje, pa je scena dobila određeni trodimenzionalni efekat, s tonovima koji se mogu pojaviti i izvan prostora između zvučnika. Prikaz srednjih tonova zaista je sjajan - iako smo sigurni da deo zasluga pripada zvučnicima, oni ne bi mogli da reprodukuju nešto što im elektronika nije isporučila. Uređaji iz Cambridge Audija u srednjem delu spektra nude uravnotežen prikaz, s prelepo oslikanim tonovima, uverljivog kolorita i rafinirane detaljnosti. U najboljoj tradiciji ostrvskog hi-fija, prekomerna analitičnost ovde je ustupila mesto organskim, gotovo sočnim tonovima, ali bez prelaska u toplu i prezasićenu prezentaciju. Odličan balans prenosi se na donji deo spektra, kojim vladaju definisani tonovi, dobro ocrtanih ivica, ali oplemenjeni primetnom teksturom. Slojevitost prikaza prati tonove prilično duboko, mada ne do samog donjeg praga čujnosti, što je osobina rezervisana za daleko skuplje sisteme. Ipak, duet
Cambridge Audio CXA81 MKII
J Kontinualna snaga: 2 x 80 W na 8 oma
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz
J Damping faktor: >110
J Izobličenja THD: <0,02%
J D/A konverter: ESS Sabre
ES9018K2M
J Rezolucija: do 384/24 i DSD256
J Analognih ulaza: 4
J Digitalnih ulaza: 4
J Broj izlaza za zvučnike: 2 para
J Izlaz za slušalice: da
J Dodatno: blutut
J Dimenzije (ŠxVxD):
430 x 115 x 341 mm
J Masa: 8,7 kg
J Cena: 1.200 €
iz Kembridža do kraja zadržava masivne i uzorno definisane basove, koji ne gube formu i jasnoću prikaza. Gornji basovi su brzi i katkad žustri, uz zadržavanje teksture i tokom složenih deonica, kao i uz veoma dobar fokus.
Iako omogućuje raznovrsne opcije povezivanja, testirani sistem prirodno je usmeren na striming, a tokom slušanja koristili smo servise Tidal i Qobuz. CXN100 za ovu namenu koristi platformu StreamMagic, koju Cambridge Audio razvija više od deset godina i sada je u četvrtoj generaciji. Prateća aplikacija pokazala se kao stabilna u radu, a britanski proizvođač nije pokušavao da izmisli mlaku vodu, nego je primenio već ustaljen raspored ekrana. Aplikacija je stoga pregledna i intuitivna, pa ukoliko ste ranije koristili druge aplikacije ovog tipa, većina stvari biće vam jasna i razumljiva na prvi pogled. Podrška za Chromecast dopušta da puštate muziku direktno iz brojnih servisa i internet radio-stanica, a tu su i Spotify Connect, Tidal Connect, Deezer, Qobuz, Roon, AirPlay 2 i druge funkcije.
Zaključak
Na kraju, možemo samo da zaključimo da testirani komplet gotovo da ne ostavlja neispunjene želje u pogledu mogućnosti, kao ni tonski. Spoj proverenih rešenja i napredne tehnologije izveden je na pravi način i upakovan u dopadljiva i kvalitetna kućišta, a ovakav sistem ostavlja mnogo prostora za proširenje, bilo da dodajete analogne ili digitalne izvore, eksterni snagaš ili sabvufer. Posebno imponuje činjenica da je Cambridge Audio ovo izveo uz zadržavanje praktično istih cena uređaja, što dovoljno govori o želji da se audiofilima ponudi što bolji zvuk za razuman novac. Zbog svega toga, CXA81 MKII i CNX100 od nas dobijaju iskrene preporuke - kao pojedinačni uređaji, a još više kao komplet.
Plus
M Diskretna i elegantna pojava.
M Sjajna striming platforma.
M Rafiniran i odmeren tonski balans.
M Muzikalna i jasna prezentacija.
Minus
K Gramofonska sekcija zaokružila bi opcije.
Oprema
 Spendor A7
 Atlas kablovi
Cambridge Audio CXN100
J D/A konverter: ESS ES9028Q2M
J Podržana rezolucija: 768/32, DSD512, DXD, MQA
J Izobličenja THD: <0,0005%
J Digitalni ulazi: koaksijalni, optički i USB-B
J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
J Analogni izlazi: RCA, XLR
J Mrežno povezivanje: LAN, wi-fi
J Dodatno: USB-A, blutut
J Dimenzije (ŠxVxD): 430 x 85 x 305 mm
J Masa: 3,55 kg
J Cena: 1.100 €
ã Impulse Hi-Fi Audio,
Skandinavski lajfstajl
Uprkos turbulentnom periodu u prethodnih nekoliko godina, norveški proizvođač nije zaboravio seriju EC Living i pred nama je nova generacija ovih modernih i svestranih uređaja.
Bojan Jović
Iako je poznat najpre po moćnim i rafiniranim pojačalima iz vanvremenske serije Classic, Electrocompaniet već godinama nudi liniju EC Living, koja sadrži kompaktne lajfstajl uređaje, upotpunjene bežičnim zvučnicima i sabvuferima. Ova serija omogućuje da na jednostavan način sastavite savremeni audio-sistem za reprodukciju preko mreže, koji će zvučati dobro, a pritom neće opteretiti životni prostor velikim brojem glomaznih kutija i kablova. Testirani Rena S2 predstavlja mrežni plejer s kontrolom glasnoće, koji se može
povezati na izlazno pojačalo ili direktno na aktivne zvučnike, dok Rena SA2 ide još dalje i sadrži amplifikaciju, pa je potrebno samo dodati zvučne kutije.
Izrada
Osnovna forma uređaja nije promenjena u odnosu na prethodnika, što podrazumeva kvadratnu osnovu sa zaobljenim ivicama i vrlo nizak profil kućišta. Ova kompaktna sprava ima stranicu od svega 180 milimetara, ali poređenje dimenzija pokazuje da je nova generacija neznatno veća, ali i
niža od prošle. Dizajn takođe nije izmenjen i ova odluka je sasvim na mestu jer je Rena od početka bila odličan spoj klasičnog i modernog. Prednja i bočne strane izvedene su izjedna, od metala, i obogaćene vodoravnom linijom koja se proteže ukrug, sve do zadnjeg panela. Iz tog razloga Rena S2 izgleda potpuno isto kad je posmatrate spreda i sa strane, a front se može prepoznati samo po diskretnom natpisu Electrocompaniet. Gornja površina prekrivena je debljom i lepo obrađenom pločom od crne plastike visokog sjaja, dok su donja i zadnja
“Rena S2 ima izrazito ujednačenu reprodukciju, kod koje ništa ne
iskače
i ne štrči.”
strana takođe izrađene od metala, uz manji broj proreza za hlađenje.
Zadnja strana takođe je doživela manje izmene, a svi priključci duboko su upušteni ispod gornjeg poklopca. Ovde pronalazimo eternet port i tri digitalna ulaza - jedan koaksijalni i dva optička - dok je izlaz izveden u formi kombinovanog 3,5-milimetarskog priključka. Pored funkcije analognog izlaza, on može da posluži kao optički izlaz (uz adapter), pa se digitalni signal može proslediti eksternom D/A konverteru. USB-A port predviđen je za priključivanje eksternog skladišta audio-fajlova i ne može se koristiti kao digitalni izlaz. Postavku upotpunjuje priključak za spoljašnje napajanje od 32 volta, poput onih za laptopove, ali sigurni smo da se kvalitet reprodukcije može dodatno unaprediti dodavanjem linearnog napajanja. Na kraju, na donjoj strani postavljen je taster za resetovanje uređaja, koji je zlata vredan kad vam zatreba - a ne sreće se baš kod svih uređaja ovog tipa, pa pozdravljamo njegovo postojanje.
Mogućnosti
Pored navedenih načina povezivanja, Rena S2 podržava wi-fi, kao i blutut za direktnu vezu s mobilnim uređajima. Mrežna platforma podržava sve popularne protokole i servise, kao što su DLNA, Tidal Connect, Spotify Connect, AirPlay 2, Roon Ready, Qobuz i drugi, pa su mogućnosti reprodukcije zaista brojne. Podrška za formate kroz mrežu takođe je raznovrsna i obuhvata
Slušali smo
Johna Mayera na albumu "Battle Studies" iz 2009.
Ključne karakteristike
Mrežno povezivanje
• LAN i wi-fi
Podržana rezolucija
• 192/24 i DSD128
Kontrolna aplikacija
• EC Play
FLAC, ALAC, WAV i dr. Interni D/A konverter nepoznatog je porekla, ali se zna da prihvata rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita, kao i DSD128 (5,6 MHz). Već smo naveli da Rena S2 omogućuje bežičnu vezu sa aktivnim zvučnicima, a ovo se obavlja preko poznate WiSA platforme - s njom smo se sreli više puta i možemo da potvrdimo da funkcioniše besprekorno, uz interni prenos u rezoluciji od 96 kiloherca i 24 bita.
Upotreba i zvuk
Mada nismo uspeli da utvrdimo šta je sve unapređeno u odnosu na prethodnu verziju, Rena S2 nesumnjivo donosi fine pomake u zvuku. Tipično severnjačka prezentacija naizgled je svedena i čak štura, ali stvar je u balansu - ovaj uređaj ima izrazito ujednačenu reprodukciju, kod koje ništa ne iskače i ne štrči. Iako je u pitanju, bar prema Electrocompanietovim standardima, uređaj niže klase, kolorit je izrazito neutralan, bez prezasićenih tonova ili isticanja bilo kog dela spektra. U saradnji s preciznim trosistemcima iz Monitor Audija, Rena S2 nam je priuštila sasvim solidan nivo detalja, a iz onoliko sećanja koliko nam je ostalo od testa prethodne generacije,
rekli bismo da su niski tonovi bolje ocrtani i sveukupno jasnije prikazani. Njihova masa je veoma dobra, a sad je tu i uverljiv udarac, praćen čistim i lako prepoznatljivim finesama u zvuku. Rena S2 pruža odličnu mikrodinamiku, pa je gornji opseg zaista živopisan i, uprkos smirenoj prirodi reprodukcije, povremeno smo bili zatečeni iskričavim i vrcavim tonovima na gornjem kraju spektra. Posledično, pozornica je sasvim lepo razvučena po širini, uz nagoveštaje dubinskog pozicioniranja - naročito na živim klupskim snimcima. Naravno, ovde se ne može govoriti o hologramskoj projekciji muzike, koja
je rezervisana za daleko skuplje uređaje i sisteme, ali nema sumnje da je Rena S2 čistokrvna hi-fi sprava - iako nam se povremeno činilo da ni sam proizvođač nije potpuno uveren u to. Sigurni smo da bi utisak bio još bolji uz uobičajeni RCA izlaz, s dva činča, koji bi eliminisao upotrebu 3,5-milimetarskog adaptera, a i izbor interkonekcionih kablova bio bi neuporedivo veći. Takođe, bilo bi dobro da postoji zasebni digitalni izlaz - i to bar koaksijalni - ali mala površina zadnjeg panela to jednostavno ne dozvoljava.
Maleni Electrocompaniet ne poseduje displej, a na samom uređaju nalaze se svega tri tastera osetljiva na dodir (za uključivanje i podešavanje glasnoće) i tri svetlosna indikatora. Stoga je za kontrolu predviđena potpuno nova aplikacija EC Play, koja donosi značajan napredak u odnosu na raniju EC Remote. Raspored je pregledan i logičan, a odziv trenutan. Aplikacija integriše Qobuz, Spotify, Tidal i Roon, a tu je i mogućnost dodavanja internet radio-stanica. Stranica s plejerom pruža zaista sve informacije, uz dodatak slajdera za kontrolu glasnoće - jer Rena S2 može da obavlja atenuaciju u digitalnom domenu. Proizvođač ističe 32-bitski DSP, kroz koji se mogu odrediti osnovne osobine korišćenih zvučnika, podesiti normalizacija ili gapless reprodukcija, kao i precizno odrediti radni parametri bežičnih zvučnika. Ukoliko vam je više po volji, uz uređaj se isporučuje daljinski upravljač EC Living, koji radi preko blututa i poseduje sve komande koje vam mogu zatrebati u svakodnevnoj upotrebi. Takođe, tu su tri programabilna tastera, koji se kroz aplikaciju mogu podesiti za brz pristup omiljenim radio-stanicama ili plejlistama.
Zaključak
Poput malog vuka u jagnjećoj koži, Rena S2 nam pokazuje da ispod njegove pomodne spoljašnjosti kuca istinsko audiofilsko srce, koje pruža čistu, preciznu i neutralnu reprodukciju. Upotreba je izrazito jednostavna, uz brzo povezivanje i, nakon toga, gotovo trenutno prepoznavanje uređaja pri svakom uključivanju. Za najbolje rezultate preporučujemo ulaganje u što kvalitetniji namenski analogni interkonekt, nakon čega će Rena S2 propevati u punom sjaju.
Plus
M Jednostavna upotreba.
M Sveobuhvatna i stabilna aplikacija.
M Neutralna prezentacija.
M Jasni i precizni tonovi.
Minus
K Skromna i nepraktična garnitura priključaka.
Oprema
 Exposure 3010S2
 Monitor Audio Gold 100 6G
 Oehlbach, Transparent kablovi
Electrocompaniet
Rena S2
J Formati: ALAC, DSD, FLAC, MP3, WAV, WMA...
J D/A konverter: 192 kHz / 24-bit
J Audio-ulazi: 1 x koaksijalni, 2 x optički
J Audio-izlazi: 1 x kombinovani digitalno-analogni 3,5 mm
J Dodatno: eternet, wi-fi, blutut i USB-A
J Dimenzije (ŠxVxD): 180 x 35 x 180 mm
J Masa: 1,6 kg
J Cena: 1.100 €
Suština iznad forme
Kanadski proizvođač nastavlja obnavljanje serije Classic predstavljanjem modela s donjeg kraja ponude. Šta sve pruža i kako zvuči novi C 379?
Iako NAD u ponudi ima još pristupačnija integrisana pojačala, model koji ovom prilikom testiramo najjeftiniji je među novom generacijom, koja se raspoznaje po broju devet na kraju oznake. Dizajn testiranog integralca ne donosi ništa novo, naprotiv - kućište je u potpunosti preuzeto od modela C 389, što podrazumeva jednostavan i funkcionalan, ali ne i asketski izgled. Prednji panel izrađen je od odlično obrađene i čvrsto uklopljene plastike, koja deluje otporno na dugoročnu upotrebu, a vizuelno je oplemenjen zaobljenim uspravnim ivicama. Središnji deo zauzima ekran, a desno od njega postavljeni su tasteri za prebacivanje izvora i kružna komanda za glasnoću. Levo od ekrana smešteni su 6,35-milimetarski izlaz za slušalice i tasteri za kretanje kroz menije, dok se u donjem uglu nalazi taster za stendbaj. Svedenu postavku zaokružuju diskretni logotip kompanije i oznaka modela.
Kao kod snažnijeg C 389, gornja i bočne strane izvedene su iz jednog komada debljeg lima i opremljene većim brojem otvora za hlađenje na poklopcu. Očekivano, zadnja strana znatno je popunjenija od prednje, s centralno smeštenim priključcima i zvučničkim terminalima na desnom delu. Dva linijska RCA ulaza dopunjena su zasebnim ulazom za MM
gramofone, što nam govori da je C 379 opremljen internom gramofonskom sekcijom. Takođe, prisutna je digitalna sekcija zasnovana na 32-bitskom konverterskom kolu iz popularne serije ESS Sabre, a za povezivanje digitalnih izvora predviđena su po dva koaksijalna i optička ulaza. Pored toga, na raspolaganju su izlazi za povezivanje eksternog snagaša i dva aktivna sabvufera, HDMI eARC za direktnu vezu s televizorom i antena za blutut aptX HD. Konačno, tu je sitni prekidač s oznakom "bridge mode", o kom ćemo kasnije reći nešto više. Kako je C 379 baziran na modularnoj platformi, koju NAD usavršava gotovo dve decenije, levi deo zadnje strane rezervisan je za dva slota MDC2. Ovde se mogu postaviti moduli koji će povećati funkcionalnost uređaja, a kao prirodan izbor nameće se mrežni modul BluOS, uz koji će C 379 dobiti funkciju strimera. Desnu stranu zauzeli su zvučnički terminali prosečnog kvaliteta, koji su izvedeni u kombinaciji metalne osnove i plastične oplate. Prihvataju sve vidove povezivanja, ali bi mogli biti malo razmaknutiji kako bi se olakšao pristup krupnijim kablovima. Sasvim desno nalazi se IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim prekidačem i osiguračem.
Rešenja i mogućnosti
Zavirivanje ispod poklopca pokazalo nam je da je NAD kod C 379 igrao na sigurno i da je koristio već proverena rešenja, što uopšte nije loša stvar i uliće dodatno poverenje velikom broju potencijalnih kupaca. Unutrašnjost je izvedena uredno, s više odvojenih štampanih ploča u prepoznatljivoj plavoj boji i uz dosta prostora za provetravanje, što je jedan od preduslova za dug radni vek elektronskih komponenti. Sekcija napajanja postavljena je u prednjem delu, dok se iza nalazi amplifikacija bazirana na patentiranoj tehnologiji HybridDigital UcD. Amplifikacija u klasi D pruža kontinualnih 80 vati po kanalu i, sudeći prema specifikacijama, potpuno je ista kao u izlaznom pojačalu C 268. Ovde se vraćamo na mali prekidač "bridge mode" sa zadnje strane - naime, pomoću ovog prekidača interna amplifikacija može se bridžovati, tj. prebaciti u jednokanalni režim rada, kad pruža preko 300 vati na osam oma. Ukoliko se pitate čemu ovo služi, kao što smo se i mi pitali na početku, odgovor je sledeći: integralcu C 379 dodate snagaša C 268, prebacite oba u jednokanalni režim i dobijete moćan stereo-sistem od preko 300 vati po kanalu, a C 379 ujedno zadrži ulogu pretpojačala i D/A konvertera. Ako se baš zaletite i dodate mu BluOS
Bojan Jović
“Više od svega, ovo pojačalo napravljeno je za uživanje u pitkoj i muzikalnoj reprodukciji.”
modul, eto sveobuhvatnog rešenja, koje objedinjuje veliku snagu i pravo bogatstvo funkcija - a sve to za oko dve i po hiljade evra, što je sasvim povoljno u savremenom hi-fiju. Na kraju, tu je već spomenuto konvertersko kolo ESS Sabre, nepoznatog modela, ali je poznato da podržava rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita.
Slušni test
U prvom delu testa kao izvor smo upotrebili novi Bluesound NODE 2024, a dva uređaja pokazala su odličnu sinergiju, što nije iznenađenje kad znamo da potiču iz sestrinskih kompanija. C 379 nam je pružio preciznu prezentaciju, jasnih pojedinačnih tonova i dobro definisane pozornice. Za nijansu topliji kolorit pokazao se kao više nego dovoljan u pogledu prikaza detalja, jer je reprodukcija odavala utisak celovitosti, kao da zaista ništa ne nedostaje - pa smo za krajnju analizu morali da posegnemo za albumima i numerama koje smo preslušali nebrojeno puta i koje poznajemo od prvog do poslednjeg tona. C 379 se ovde vrlo dobro držao, pa mislimo da odgovornost za odsustvo krajnjih finesa leži pre na strimeru NODE. S druge strane, NAD je prikazao odličnu dinamiku i brzinu, zaustavljajući membrane i stvarajući gotovo trenutni prelaz od glasne muzike do sasvim tihe pozadine. Odsustvo ultimativne detaljnosti bilo je nadomešteno izrazito zabavnom reprodukcijom, koja lako pobuđuje zanimanje i
Slušali smo
Anette Askvik na drugom studijskom albumu "Liberty" iz 2011.
Ključne karakteristike
Povezivanje
• 3 x analogno, 5 x digitalno, blutut
Tehnologija
• HybridDigital UcD
Izlazna snaga
• 2 x 80 W
drži vas prikovane za kauč u želji da čujete "samo još jednu pesmu". C 379 zaista lako ostvaruje komunikaciju s auditorijumom jer se njegov entuzijazam u pristupu muzici ne može sakriti - više od svega, ovo pojačalo napravljeno je za uživanje u pitkoj i muzikalnoj reprodukciji. Nastavak smo iskoristili za dodavanje eksternog konvertera Musical Fidelity M6x DAC. Iako spajanje pojačala s dvostruko skupljim konverterom ne predstavlja realan scenario, ovaj DAC pomogao nam je da utvrdimo NAD-ove krajnje domete u pogledu detaljnosti i analitičnosti. Ukratko, NODE je definitivno bila slabija karika u prethodnom lancu jer je C 379 bez teškoća prikazao tanane finese i sasvim sporedne zvukove, koji su jedva čujni, ali doprinose celokupnoj atmosferi nekog albuma. Amplifikacija se takođe popravila u pogledu donjeg praga, koji je zadržao postojanost bez utišavanja do same granice čujnosti. Proširena pozornica pružila je bolji uvid u prostorno pozicioniranje, što se naročito primećivalo na živim izdanjima, a i pojedinačne note bile su jasnije, uz bolju separaciju i više vazduha. Iako ne doseže do trodimenzionalnog, gotovo opipljivog prikaza instrumenata - ovo je rezervisano za znatno skuplja pojačala i
sisteme - C 379 kreira sasvim uverljivu pozornicu, jer njegova amplifikacija ima dovoljno snage i kontrole za vrlo precizne pokrete membrana. Na kraju, NAD je sve ovo prikazao bez gubljenja fluidnosti i muzikalnosti, što ukazuje da su to njegove suštinske osobine od kojih nikada ne odstupa.
Iako će neki audiofili negodovati pri spominjanju praktičnosti i ergonomije - jer važan je samo što bolji zvuk - ne možemo da zanemarimo sjajne sporedne opcije koje ovaj NAD donosi. Pre svega, veliki displej se s lakoćom očitava i s drugog kraja sobe, a postavka menija dovoljno je pregledna za podešavanje iz fotelje, preko daljinskog upravljača. Pripadajući daljinac SR 10 poznat nam je odranije i pruža sistemske komande za upravljanje i drugim NAD-ovim uređajima, a sve je upakovano u kvalitetno kućište, dobro odmerenog gabarita. Posebno nas je oduševila opcija "temporary display", koja gasi ekran i stendbaj diodu tridesetak sekundi nakon zadavanja poslednje komande, pa C 379 izgleda kao da je potpuno isključen - idealno ako, poput nas, imate običaj da hipnotisano zurite u displej umesto da se usredsredite na mu-
ziku. Tonske kontrole podrazumevaju nezavisno podešavanje gornjeg i donjeg opsega u rasponu od -7 do +7 decibela, a tu je i automatski stendbaj, kao i odabir između očitavanja glasnoće u procentima ili u decibelima. Kružna komanda ne pruža posebno dobar osećaj pod rukom, ali je podešavanje glasnoće veoma linearno i precizno, a odvija se u sitnim koracima.
Zaključak
Znamo da NAD u ponudi ima i uređaje više klase, ali njegovo glavno uporište oduvek su činili nepretenciozne i pristupačne sprave koje donose visoku upotrebnu vrednost i, po pravilu, "sviraju za sve pare". Integrisano pojačalo C 379 pravi je primer ove filozofije - napredna, mukutrpno razvijana amplifikacija upakovana je u neupadljivo kućište, u kojem se krije još obilje dodatnih opcija - od kojih nijedna nije suvišna i sve su dobro promišljene. U suprotnosti sa svedenim izgledom stoji zvuk, koji je razigran, muzikalan i dovoljno analitičan, postavljajući NAD C 379 kao jednog od naših favorita u ovom cenovnom razredu. Najveća preporuka!
Plus
M Agilnost i dinamika.
M Pitka i zabavna reprodukcija.
M Izuzetno prijatan kolorit.
M Sjajno odmerene opcije.
Minus
K Manje detalja s internim DAC-om.
Oprema
 Bluesound NODE 2024
 Musical Fidelity M6x DAC
 ELAC Uni-Fi UB52
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
NAD C 379
J Kontinualna snaga: 2 x 80 W na 8 oma
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz
J Damping faktor: >100
J Izobličenja THD: <0,03%
J Analognih ulaza: 3
J Digitalnih ulaza: 4
J Broj izlaza za zvučnike: 4
J Izlaz za slušalice: 6,35 mm
J Dodatno: HDMI eARC, pre out, 2 x sub out, blutut aptX HD
J Daljinski upravljač: sistemski
J Dimenzije (ŠxVxD): 435 x 100 x 390 mm
J Masa: oko 9 kg
J Cena: 1.150 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Nevidljivi Atmos
Na CES sajmu u Las Vegasu Samsung je predstavio svoju verziju muzičkog rama za slike koji podržava Dolby Atmos tehnologiju. Dugo smo čekali da ga čujemo uživo i isprobamo u našoj redakciji.
Ljubiša Miodragović
Pre tri godine testirali smo muzički ram za slike pod imenom Symfonisk, koji je kreirala kompanija Sonos za potrebe švedskog prodajnog lanca nameštaja IKEA. Radilo se o cenovno veoma pristupačnom zvučniku koji se montirao na zid, ali je podržavao samo LAN i wi-fi tehnologije. Samsung je otišao dva koraka dalje i napravio daleko ozbiljniji muzički ram, koji je podjednako jednostavan za korišćenje, ali u tehničkom smislu nudi mnogo više.
Music Frame ima spoljne dimenzije 35 x 35 centimetara, dok mu dubina iznosi oko pet centimetara. Prvo što ćete primetiti kad ga izvadite iz kutije jeste njegova masivnost – odnosno da je spakovan u metalno i teško kućište. U pakovanju se, pored neophodnog ispravljača, dobijaju i metalni stalak za montažu, metalni zidni
nosač, kao i uputstvo i dve fotografije za ram. Na sam zvučnik već je montiran plastični ram u koji je potrebno umetnuti željenu fotografiju.
Music Frame se može koristiti na dva načina, može se zakačiti o zid jer na sebi ima rupu za montažu ili se može pomoću stalka postaviti na policu. Stalak je poprilično masivan kako bi zvučnik bio stabilan. Nismo isprobali montažu na zid, ali nas zanima kako zvuči kad se zvučnici koji su na zadnjoj strani prislone na zid. Sve što vam treba za montažu na zid nalazi se u zasebnoj kartonskoj kutiji – uključujući šrafove i tiplove. Kabl za napajanje koji ide od ispravljača do zvučnika je tanji i ima transparentnu izolaciju, što je pokušaj kompanije da načini kablove što manje vidljivim. Pored priključka za napajanje primećujemo
dva ulaza – SmartThings dongle i optički ulaz za povezivanje ovog uređaja s televizorom. Da, možete ga koristiti kao zvučnik za zvuk s vašeg televizora, ali možete povezati i dva Music Framea za bolji stereo-doživljaj. Kad je muzička podrška u pitanju, Samsung je tu uradio odličan posao – podržani su blutut, Apple AirPlay, Spotify Connect, Tidal Connect i Chromecast. Iako vam nije potrebna za reprodukciju, aplikacija SmartThings će vam dati potpunu kontrolu nad Music Frame zvučnikom. Tako u aplikaciji možete podešavati ekvilajzer i prilagoditi zvuk svom ukusu.
Reprodukcija
Kad smo priključili Music Frame u struju, samo smo na telefonu potražili u blutut podešavanjima ovaj zvučnik i reprodukcija je mogla da počne. Već prve numere koje smo poslušali zvučale su veoma prostorno zahvaljujući Dolby Atmosu, ali istovremeno je reprodukcija bila i veoma glasna, daleko glasnija nego što smo očekivali. Na internetu nećete nigde pronaći informacije o ugrađenim zvučnicima, a čak se na zvaničnom sajtu proizvođača navodi kakvu tehnologiju ovi zvučnici nemaju, a ne pominje se kakvu imaju. Ono što je na prvi pogled očigledno jeste to da su na zadnjem panelu ugrađena dva zvučnika s ravnim membranama, dijagonale 10 centimetara. Četiri zvučnika, koja ne možete da vidite, nalaze se ispod plastične pokrivke na prednjem panelu.
Samsung je od ove godine kreirao tehnologiju koju je nazvao Q-Symphony. Da biste je koristili, morate da imate televizor i uređaje iz 2024. godine. Ona podržava povezivanje više uređaja, odnosno više izvora zvuka, pa tako možete reprodukovati zvuk s televizora, saundbara i Music Framea istovremeno.
Na desnom boku Samsung ima tastere za uključivanje, kontrolu glasnoće, kao i dodatni taster kojim možete isključiti ugrađeni mikrofon. Mikrofon se,
naravno, koristi za glasovne komande, ali ako ne želite da vas prisluškuju, možete taj mikrofon isključiti. Narav no, ako zaista mislite da vas prisluškuju, onda ne bi trebalo ni da verujete da je mikrofon zaista isključen. Komande za kontrolu glasnoće, budimo realni, retko ćete koristiti jer su nam telefoni stalno u rukama.
Fotografije
Mnogi su pomislili da je Music Frame zapravo digi talni foto-ram, ali po ovoj ceni teško bi to bilo izvod ljivo. Ram može držati fotografije dimenzija 203 x 254 milimetra, ali vidljiv deo fotografije imaće samo 188 x 188 milimetara. Ako se, ipak, odlučite da Music Frame postavite na zid, njegovi crni bo kovi se mogu pokriti plastičnim ramom, koji se može poručiti u različitim bojama.
Zaključak
Samsung nije izmislio ovu kategoriju proizvoda, ali je napravio kandidata za najnapredniju teh nologiju koju smo dosad videli u jednom mu zičkom ramu. Tu, pre svega, mislimo na Dolby Atmos. Ako ste zainteresovani da obogatite svoj dom ili poslovni prostor jednim lajfstajl uređajem, Samsung Music Frame se čini kao kvalitetno rešenje koje morate uzeti u obzir.
Plus
M Kvalitet izrade i masivnost.
M Montaža na zid i na policu.
M Dolby Atmos zaista poboljšava reprodukciju.
Minus
K Ništa posebno.
Samsung
Music Frame LS60D
J Broj kanala: 2.0
J Broj zvučnika: 6
J Dimenzije (ŠxVxD):
350 x 350 x 52 mm
J Masa: 5 kg
J Cena: 399 €
ã www.samsung.com
Veština finog usavršavanja
Ispod neizmenjene i već prepoznatljive spoljašnjosti, NODE nove generacije donosi unapređenja kako bi se održao u vrhu klase.
Ukoliko ste u prethodnim godinama pratili časopis Hi-Files, sigurni smo da ste dobro upoznati s imenom Bluesound. Ova mlada kompanija zajedno s daleko starijim brendovima NAD Electronics i PSB deo je grupe Lenbrook i usmerena je ka razvoju mrežnog audija. Njena platforma BluOS stoga se može naći u praktično svim NAD-ovima s mrežnim povezivanjem - kao i u uređajima drugih proizvođača - dok su, zauzvrat, Bluesoundova allin-one pojačala opremljena NAD-ovom DirectDigital amplifikacijom. Ipak, nas u ovom tekstu zanima model koji predstavlja okosnicu kompanije - u pitanju je mrežni audio-plejer NODE, koji je nedavno dobio četvrtu iteraciju.
Spolja i iznutra
U Bluesoundu su očigledno zaključili da je izgled NODE-a još uvek dovoljno savremen i da nema potrebe popravljati nešto što nije pokvareno, pa su sve resurse usmerili na kvalitet zvuka. Ovakav pristup nam se zapravo dopada, jer pokazuje da proizvođač ne želi da prodaje hi-fi samo zbog dobrog izgleda, već radije na osnovu suštinskih vrlina. Novi NODE stoga izgleda potpuno isto kao
prethodnici - u pitanju je kompaktni kvadar niskog profila, koji pomoću snažno zaobljenih uspravnih ivica izbegava kutijastu pojavu, a izrađen je u potpunosti od plastike solidnog kvaliteta. Odsustvo displeja i fizičkih komandi dodatno je naglašeno mat crnom bojom, a monolitnu pojavu narušavaju samo vodoravna linija u finišu visokog sjaja, hromirani logotip proizvođača i 6,35-milimetarski izlaz za slušalice na frontu. Središte gornje strane zauzela je površina od crnog pleksiglasa, za koju odranije znamo da služi za komande osetljive na dodir, koje se osvetle tek kad rukom priđete panelu. Pleksiglas je obrubljen mrežicom za provetravanje, a dodatni prorezi za protok vazduha nalaze se na donjoj strani. Ovde nailazimo na atraktivno rešenje, koje podrazumeva veliki centralni nosač i zakošene površine donje strane, što ostavlja utisak da NODE lebdi u prostoru, bez vidljivih oslonaca.
S obzirom na to da je NODE zamišljen da bude kompletno rešenje za striming, u unutrašnjosti se nalazi D/A konverter ESS ES9039Q2M, što predstavlja unapređenje čak i u odnosu na jubilarni (i skuplji) model NODE X. Mozak uređaja, s druge strane, nije menjan već nekoliko
generacija i čini ga četvorojezgarni procesor ARM Cortex-A53 radnog takta na 1,8 gigaherca - možemo da potvrdimo da se ovo kolo odlično pokazalo u ovoj ulozi, pa za zamenom zaista nije bilo potrebe. Za razliku od direktnog prethodnika, pojačalu za slušalice posvećena je znatno veća pažnja i NODE je opremljen patentiranom tehnologijom THX AAA, koja pruža 230 milivati na 32 oma i podržava slušalice impedanse do 600 oma. Napajanje je interno i, pretpostavljamo, prekidačkog tipa - ovo ne možemo da proverimo jer je NODE prilično nezgodan za otvaranje, ali smo sigurni da bi proizvođač posebno naglasio prisustvo linearnog napajanja. Ukupno, stiče se utisak da je novi NODE tehnički mnogo bliži modelu NODE X (a u ponečemu ga čak i nadmašuje) nego direktnom pretku iz 2021.
Povezivanje i mogućnosti
Na prvi pogled zadnja strana deluje skromno, ali Bluesound zapravo pruža sasvim solidne opcije povezivanja. Mrežno povezivanje obavlja se pomoću kabla ili bežičnim putem - i to bez spoljašnje antene - dok se na levom delu nalaze dva digitalna (koaksijalni i optički) i jedan analogni RCA izlaz. Brojne audiofile
Bojan Jović
“NODE će uvek pružiti uverljivu prezentaciju, koja je tehnički vrlo solidna, a ujedno zabavna.”
obradovaće informacija da USB-A port, koji je ranije služio samo za priključivanje eksternih skladišta, sada funkcioniše i kao digitalni izlaz, a tu je i HDMI eARC za vezu s televizorom. Postavka je zaokružena RCA izlazom za aktivni sabvufer i 3,5-milimetarskim kombinovanim analogno-digitalnim ulazom, pa se kao jedini pravi nedostatak nameće upravo odsustvo digitalnih ulaza regularnog formata. Ovi ulazi olakšali bi korišćenje NODEa kao eksternog D/A konvertera, ali skromna površina zadnje strane znatno otežava njihovo postavljanje, pa je proizvođač odlučio da na toj poziciji napravi kompromis. Najzad, kao opcija prisutan je dvosmerni blutut 5.2 s podrškom za kvalitetnije kodeke aptX i aptX Adaptive, koji može da prima, ali i da šalje audio-signal.
U pogledu mogućnosti, NODE u potpunosti zavisi od softverske platforme BluOS, što uopšte nije loša stvar - naprotiv. Ova platforma s razlogom je stekla reputaciju jedne od najstabilnijih, a ujedno i veoma svestranih, iako je reč o zatvorenom sistemunaime, ovde nema podrške za UPnP, DLNA, Chromecast i slične protokole otvorenog tipa. Ovo je ranije moglo biti problematično, ali danas BluOS podržava sve iole rasprostranjene servise, pa više nema razloga za brigu. Bez obzira na hardver koji koristite, kontrolna aplikacija pruža sveobuhvatne mogućnosti pristupa, kontrole reprodukcije i podešavanja uređaja. Na raspolaganju su tonske kontrole, bežično multirum povezivanje s drugim Bluesound uređajima i raznovrsne sporedne opcije, a
Slušali smo
Dejvida Bouvija na albumu "Lodger" iz 1979.
D/A konverter
• ESS
ES9039Q2M
Podržana rezolucija
• do 192/24
Operativni sistem
• BluOS
najavljeno je da će NODE dobiti podršku za Dirac Live sistem za automatsku kalibraciju kroz ažuriranje firmvera. Kao jedini uslovni nedostatak BluOS-a mogla bi se navesti ograničenost na 192 kiloherca i 24-bita (bez podrške za više rezolucije i DSD), ali smatramo da ovo i nije toliko značajno jer se najveći deo audio-zapisa i dalje nalazi u zoni do 192/24. Od važnih mogućnosti treba još spomenuti kontrolu glasnoće u digitalnom domenu, što dopušta povezivanje direktno na izlazno pojačalo ili aktivne zvučnike, i prisustvo senzora za daljinsku komandu na prednjem panelu. Naime, NODE može naučiti kodove drugih daljinaca ili se može koristiti sistemski upravljač Bluesound RC1 (kupuje se odvojeno).
Upotreba i zvuk
Uprkos promenama ispod haube, Bluesound je uspeo da zadrži karakter zvuka koji NODE neguje već nekoliko generacija. Ukratko, ovo je uređaj izražene muzikalnosti, koji stavlja celovitu i fluidnu reprodukciju ispred svega drugog. Istinska univerzalnost otkriva se u potpuno jednakom pristupu svim muzičkim pravcima - bilo da je u pitanju hard rok, elektronika ili klasična muzika, NODE će uvek pružiti uverljivu prezentaciju, koja je
Ključne karakteristike
tehnički vrlo solidna, a ujedno izuzetno zabavna i drži pažnju auditorijuma. Za kolorit se može reći da je postavljen sasvim blago na topliju stranu, što u praksi znači da NODE prikazuje vrlo dobru količinu detalja, ali nikad nauštrb živopisnih i slikovitih pojedinačnih tonova. Očigledno je da su konverter i celokupni izlazni stepen podešeni za što bolji balans između detaljnosti i milozvučne reprodukcije, koja je izvanredno prijatna i omogućuje dugotrajno uživanje u muzici - NODE nije savršen iz audiofilske perspektive, ali njegov zvuk nas je povremeno očarao do te mere da smo se zapitali da li je stvarno potrebno više od ovoga da bi se muzika slušala s uživanjem.
Drugi deo testiranja posvetili smo integrisanom pojačalu za slušalice, za čije prisustvo se ispostavilo da je daleko od samo formalnog. NODE je s uspehom preneo veliki deo svoje muzikalnosti na Sennheiser HD 560S, pa je već poslovično analitična prezentacija ovih slušalica
bila obogaćena plemenitim i rafiniranim tonovima. Snaga amplifikacije bila je sasvim dorasla pokretanju slušalica impedanse 120 oma, što se odlično čulo u donjem opsegu. Basovi su bili potpuno u ravni s ostatkom spektra, bez imalo povlačenja ili utišavanja, a odlikovali su se jasnim i čvrstim tonovima. Čak su i visoki tonovi, koji kod ovih slušalica mogu biti oštriji i suvlji (u zavisnosti od izvora i pojačala), pokazali suptilniju stranu i pružili sofisticiranu, iako nešto manje detaljnu prezentaciju. Smatramo da je sjajno što Bluesound nije doživeo izlaz za slušalice kao samo još jednu stavku u promotivnom materijalu i što je u pomoć pozvao THX AAA - kao jedno od dokazanih rešenja na ovom polju, pa se NODE može uzeti u razmatranje i kao vrlo solidan headamp.
Zaključak
Tokom godina Bluesound se pokazao kao pravi majstor za fino usavršavanje -
možda i više od nekih starijih i iskusnijih kompanija - koji znalački prepoznaje i zadržava dobre stvari, a unapređuje ono što se može unaprediti. Da stvari budu još bolje, sve to obavlja uz neznatno povećanje cene, koja je u ovom slučaju porasla za manje od deset odsto, čime se novi NODE zadržava u zoni izuzetne vrednosti za uložen novac. Iako se poslednjih godina suočava sa sve većom najezdom dalekoistočnih brendova, NODE 2024 i dalje predstavlja jednog od favorita u kategoriji pristupačnih strimera.
Tata svih vokmena napravljen je kao zamena za prenosive magnetofone, a našao je svoje mesto i u kućnim sistemima kao kaset-dek.
Kao mladi honorarac na Radio
Beogradu sredinom osamdesetih godina za snimanja na terenu zaduživao sam Nagru, uglavnom model III, katkad i IV - teške monomagnetofone sa 12 D baterijama u robustnim kožnim torbama, i s njima išao po gradu i javnom prevozu. Snimljeni materijal zatim bi se u montaži presnimavao na studijsku traku direktno s Nagre (tanja terenska traka nije mogla da se stavlja na studijske Studere).
Jednog dana, pred moj polazak na neki intervju urednik je stavio na sto i predao mi crni vokmen. Na kožnoj futroli je pisalo Sony. Bio je to WM-D6C, kralj svih vokmena. Kao klinac s plastičnim vokmenom, nisam ni znao da ovako nešto postoji, ali sam bio iznenađen prelaskom s magnetofonske trake na kasetu. Seo sam u redakciju da se malo upoznam (čitaj: poigram) s njim. Metalno kućište, na čijoj prednjoj strani je dominirao natpis "professional", imalo je pik metre, mehanički brojač trake, izbor vrste trake (uključujući i metal), Dolby B i C. S bočnih strana su bile komande za transport, uključujući i veliki taster za snimanje, 3,5-milimetarske džekove za slušalice, mikrofon (s atenuatorom), linijske ulaze i izlaze, priključak za eksterno napajanje, kao i varijabilnu brzinu. Ispod poklopca, pored kasete, bio je pretinac za četiri AA baterije. Celo ovo čudo bilo je teže od pola kilograma jer je i transport bio metalni. Nisam mnogo mario što sam morao da nosim na ramenu teške Nagre, ali je ova sprava bila dovoljno zanimljiva da zaboravim "švajcarca".
WM-D6C je imao jedan motor s direktnim, kvarcno kontrolisanim pogonom kapstana i dve glave. Oprema i karakteristike bile su na nivou ili čak ispod prosečnih kaset-dekova: imao je frekvencijski opseg 40 herca do 15 kiloherca, doduše, solidnu stabilnost brzine,
izobličenja oko 0,9 procenata i oko 54 decibela odnosa signala i šuma. Zbog ove poslednje karakteristike, ali i kasete kao medija, imao je čujno veći šum nego Nagra, koji su tonci u montaži skidali zatvaranjem gornjeg opsega, tako da je rezultat bio nešto tamniji, mada to nije znatno uticalo na razgovetnost govora koji je mahom sniman na njemu. Još jedna zanimljivost: tonci su uvek tražili da se snima bez Dolby filtera jer je to, po njima, degradiralo zvuk. U kasnijim serijama ovog modela uvedene su modifikacije koje su išle u pravcu štednje: amorfnu glavu s paraboličnom kontaktnom površinom zamenila je permaloj glava s cilindričnom površinom koja se znatno brže trošila, a štampana ploča sa SMD komponentama veoma je usložila popravke, ne donoseći nikakav zvučni napredak.
Čitava fama oko WM-D6C i njegove današnje cene, koje se kreću od pet stotina pa preko hiljadu evra, zapravo se sastojala u tome što je u pitanju bio vokmen. To, međutim, nije sprečavalo
ljubitelje da ga drže u svojim muzičkim sistemima, često i ambicioznim, kao kaset-dekove. Zbog njegovog kultnog statusa opraštali su mu se (ili zaboravljali) konektori i kablovi s bananicama, pa i sâm frekvencijski opseg. On i danas uživa isti status među ljubiteljima, o čemu svedoče i cene na globalnoj buvljoj pijaci.
WM-D6C su iz radiofonije odavno istisnuli mali digitalni snimači. Današnja publika koju interesuje ovaj uređaj negde je između: ljubitelji kaset-dekova mogu za nekoliko stotina evra kupiti Nakamichi 480 ili neki drugi dvoglavi dek, koji će daleko nadmašiti WM-D6C. S druge strane, zbog svoje cene nije toliko zanimljiv ni kolekcionarima vokmena. Preostaje, onda, samo jedna mala grupa koja želi da poseduje baš njega: kolekcionari koji prave male, privatne muzeje retkih i skupih audio-sprava i slični. Nije zanimljiv čak ni piscu ovih redova. Novac koji treba izdvojiti za odlično očuvan primerak pre bih odvojio kao učešće za kupovinu Nagre.
Milan M. Milošević
Gudalo i trzalica –dobitna kombinacija
„Oduvijek mi je bio san da sviram svoju muziku po svijetu. Često dođemo iz neke strane zemlje i shvatimo kako su strani melosi utjecali na našu glazbu, i tako ponekad nastaju nove skladbe za tren oka.“
Nikola Marković
Pre nego što će postati pozvan izvan granica svoje zemlje i proputovati svet kao deo atraktivnog dua Hojsak & Novosel, kontrabasista Tihomir Hojsak ukazao se džezerskoj javnosti u Srbiji kao član trija Matije Dedića s kraja prve decenije ovog veka. Negde u to vreme pod svojim imenom objavio je dva veoma nadahnuta albuma („Jazzroom“ i „Clockwise“) u formaciji kvarteta i s gostima, koji će piscu ovih redova najpre izazvati asocijacije na tada veoma popularni sastav Chrisa Pottera – Underground. Bilo je to vreme kad su granice savremenog džeza u Srbiji pomerali autsajderi, odnosno oni koji nisu dolazili iz sveta formalnog džez obrazovanja (što će ubrzo promeniti ekipa
okupljena oko Luke Ignjatovića i Peđe Milutinovića), ali isto tako i vreme kad smo gledali ka hrvatskoj sceni kao više nego valjanom uzoru za uspostavljanje kvalitetnog mejnstrima, okosnice zdrave džez ponude.
„U to vrijeme gradio sam svoju glazbu na contemporary džezu. Bio sam pod velikim utjecajem Davea Hollanda, Chrisa Pottera i da ne nabrajam dalje. Moram priznati da sam povukao nekoliko glazbenika sa sobom. U usporedbi s današnjom scenom u Hrvatskoj, mislim da je tadašnje vrijeme bilo puno jače jer je bilo jako puno mjesta na kojima smo mogli svirati svoju glazbu“, kaže Tihomir Hojsak za Hi-Files magazin. Kako i sam priznaje, oseća se „kao da je od tada
prošlo 100 godina“, jer je njegova karijera nedugo potom uzela zamah u sasvim novom smeru. „Kao i sadašnje vrijeme, ono je bilo isto jako intenzivno, najviše zbog toga jer sam svirao u dosta bendova i vodio svoj kvartet. Oduvijek mi je bio san da sviram svoju muziku po svijetu i htio sam više svirati sa svojim bendom. Pojavili su se neki novi ljudi, nove spoznaje i jednostavno sam kvartet ostavio iza sebe, ali nikad nisam prestao pisati svoju originalnu glazbu.“
Gudalo protiv trzalice
Nakon nekoliko godina zatišja, pojavile su se prve vesti o projektu “Bow vs Plectrum” (u prevodu – gudalo protiv trzalice), koji je medijski predstavljen kao “neobični duo tamburaša Filipa Novosela i kontrabasiste Tihomira Hojsaka”. U ovoj konstelaciji, sasvim prirodno da je pažnju privukao Novosel kao tamburaš koji je završio prestižni njujorški fakultet The new school for Jazz and contemporary music i time postao prvi tamburaš na svetu koji je upisao i završio džez akademiju.
“Filipa sam upoznao u bendu jedne pjevačice pri njegovom povratku sa studija u NYC. Sve je nastalo vrlo spontano jer smo obojica shvatili da slušamo istu glazbu, da slično pišemo svoju glazbu, te smo pokušali duo varijantu. U januaru 2016. snimili smo naš sad već poznati spot s mačevaocima Bow vs Plectrum i poslije toga nastala je potpuna potražnja za našim duom. Te iste godine snimili smo naš prvi album i završili na našoj prvoj USA turneji“, objašnjava Hojsak. „Filip Novosel je besprijekoran glazbenik. Često znam reći o njemu da ne zna pogriješiti u svom sviranju. Obojica volimo neparne mjere, a opet, s druge strane, lijepe balade. Ta glazbena kemija traje već skoro deset godina i s njom smo proputovali svijet nekoliko puta.“
Balkan around the world
Tihomir Hojsak i Filip Novosel doslovno su proputovali svet. „U tih već sada deset godina stvarno je bilo posebnih putovanja. Kina je bila fantastična. Svih pet USA turneja, Skandinavija. Meni najposebniji nastup bio je u Kenedi centru u Vašingtonu i u Pekingu, u jednoj od najpoznatijih koncertnih dvorana. Indija je bilo jedno posebno iskustvo. Dvotjedna turneja u Delhiju, Šilongu i Mumbaju. Zadnji tjedan smo bili još predavači na Oberoi školi. Meni osobno indijska glazba puno znači, pogotovo s južnog dijela Indije, gdje već sada godinama izučavam njihov ritmički jezik Konnakol.“
Koliko god da je njihova muzika bila pitka i prijemčiva, ispostavila se i kao teška za definisanje. Svaka postava koja u sebi ima tamburicu nagoniće novinare da posegnu za opštom kovanicom world music, dok se u lokalnoj referencijalnosti ne mogu zaobići panonski muzički motivi, a u kontekstu virtuoznosti ni čuveni Vlatko Stefanovski. S druge strane, jasna je i džez zaleđina obojice muzičara i kompetencija u improvizaciji i složenijim harmonijama. Sam Hojsak kaže da ni on ni Novosel ne razmišljaju o tome, te da je njihov muzički potpis prepoznatljiv već sada, najviše zbog njihovih instrumenata. „Naš saund se ne može iskopirati jer smo unikatan duo. Ne bi našu glazbu stavljao u neke ladice. Ono smo što jesmo.“
Kvalitet i popularnost
Može li se postati popularan van tržišnih okvira i ograničenja instrumentalne muzike a da se ne žrtvuje umetnički kredibilitet? Čini se kao da su Hojsak i Novosel pronašli dobar model, koji se zasniva na kreativnoj autorskoj viziji unutar neočekivanog i zaista originalnog duo formata, ali i nebrojenim saradnjama koje će uslediti kako s različitim izvođačima i autorima instrumentalne muzike, te onima koji dolaze iz sveta komercijalnog popa i roka. „Kako je naš bend rastao, tako su nas primjećivali veliki glazbenici koji su gostovali na našim albumima i s kojima nerijetko nastupamo. Suradnja s Perom Galićem iz Opće opasnosti, s Vlatkom, Džibom, pa nešto novo s Božom Vrećom nešto su mi posebno“, kaže Hojsak, koji je i vrlo
decidiran kad se govori o usmeravanju vlastite karijere.
„Od prvog singla bilo je to strateško planiranje. Želja nam je bila pozicionirati se kao kulturni ambasadori naše zemlje i mislim da smo u tome uspjeli. Naš svaki album ili video je detaljno planiran. Svaka naša turneja je s nekim razlogom. Često dođemo iz neke strane zemlje i shvatimo kako su strani melosi utjecali na našu glazbu, i tako ponekad nastaju nove skladbe za tren oka.“
A da li Tihomir Hojsak razmišlja možda i o nekim drugim autorskim projektima, nalik onima na početku karijere? „Pa iskreno ne. Duo Hojsak & Novosel sada je već etablirarni duo na svjetskoj sceni i njemu se posvećujemo oboje sto odsto. Prošli tjedan smo imali i prvi sastanak za naš veliki koncert povodom desetogodišnjice benda. U skoroj budućnosti se već planira još jedan odlazak u Indiju i šesta turneja u USA. Kao što se kaže nogometnim žargonom – ne mjenjaj dobitnu momčad.“
U Abbey Road studiju
Nedavno je bilo dosta govora i novinskih natpisa o saradnji Tihomira Hojsaka s Vlatkom Stefanovskim. Ovoga puta nije legendarni Makedonac bio Hojsakov gost, već obrnuto – kontrabasista iz Hrvatske dobio je poziv i priliku da svira i snima na novom albumu Vlatka Stefanovskog. „Jako lijepo iskustvo. Vlatko me je nazvao jedan dan i pitao da li bih mogao ići s njim i Janom u London, snimiti njegov novi album u Abbey Road studiju. Prihvatio sam momentalno poziv i krenuo vježbati. Morao sam spremiti tridesetak pjesama koje ne sviram u samo četiri dana. Veoma sam ponosan što se mene sjetio i što smo moj kontrabas i ja završili u najboljem studiju na svijetu, gdje su snimali sami velikani. Dva dana snimanja i koncert u jednom od najkultnijih klubova Dingwalls ostat će mi urezani u moja sjećanja zauvijek.“
Odlazak jednog od najvećih kompozitora dvadesetog veka
Quincy Jones je bez sumnje bio jedna od najvažnijih figura ne samo u oblasti muzike, već i za kompletnu afroameričku kulturu tog doba.
Ana Eraković
Nisu svi poznati muzičari dvadestog veka nastojali da deo svog uspeha iskoriste ne bi li pomogli lokalnoj zajednici, a Quincy je ostao upamćen po tome jednako kao i po svom kreativnom radu. Mogao je da se pravi da ne vidi, da se bavi isključivo komponovanjem, ali nije želeo. Svoj uticaj i novac koristio je da u prvi plan stavi afroameričku kulturu, koja je u Holivudu i na američkoj televiziji uvek bila ostavljena po strani, i tako utiče na celu jednu generaciju.
Počeci
Quincy Jones rođen je u ozloglašenom južnom delu Čikaga 1933, ali se s deset godina preselio s porodicom u Vašington, a potom i Sijetl. U školi je već počeo da se interesuje za muziku, a kao jednog od
najvećih uzora navodio je Raya Charlesa. Quincy je 1951. dobio stipendiju za Univerzitet u Sijetlu, ali je posle samo jednog semestra dobio i drugu za prestižni Muzički koledž Berkli u Bostonu.
S dvadeset godina je išao na evropsku turneju s džez sastavom Lionela Hamptona, a samo godinu dana kasnije preselio se u Njujork i počeo da komponuje. Od 1956. radi na televiziji CBS, u nekoliko navrata nastupajući i s čuvenim Elvisom Presleyem. Iste godine je kao trubač išao na turneju po Bliskom istoku i Južnoj Americi s legendarnim Dizijem Gilespijem. Već 1957. seli se u Pariz, gde uči komponovanje i teoriju kod čuvene pijanistkinje Nadije Boulanger.
Na poziv tadašnje princeze od Monaka Grace Kelly, Quincy Jones nastupa s Frankom Sinatrom 1958, a šest godina
kasnije Sinatra će ga pozvati da zajedno s Countom Basijem producira njegov album “It Might as Well Be Swing” iz 1964, kao i živi album “Sinatra at the Sands” iz 1966. Radio je i kao aranžer na živom nastupu kad su Sinatra, Sammy Davis Jr., Dean Martin i Johnny Carson nastupali s Basijevim orkestrom 1965. u Sent Luisu, a koji je emitovan u bioskopima širom zemlje i objavljen na video-kaseti. Quincy Jones je sarađivao sa Sinatrom sve do njegove smrti 1984.
Komponovanje za filmove
Quincy je 1961. postao potpredsednik izdavačke kuće “Mercury”, kao prvi Afroamerikanac na ovoj poziciji, ali nakon što je dobio ponudu da komponuje za filmove, napustio je ovaj posao. Tad je počela njegova karijera kao filmskog
kompozitora, koja će dostići brojku od čak četrdeset saundtreka.
Prvo je snimio muziku za ostvarenje “The Pawnbroker” iz 1964, a već sledeće godine i za “Mirage” i “The Slender Thread”. Usledile su kompozicije za čuvena filmska ostvarenja, poput “In Cold Blood”, “In the Heat of the Night”, “The Italian Job”, kao i za tada veoma popularni “The Bill Cosby Show”. Šezdesetih je radio i kao producent za velika imena, poput Elle Fitzgerald, Peggy Lee, Sare Vaughan i Dine Washington, a 1962. je nastala i njegova verovatno najpoznatija džez kompozicija “Soul Bossa Nova”, koju će dodatno proslaviti filmska saga o Austinu Powersu.
U to vreme Quincy Jones je producirao i hit singlove pop pevačice Lesley Gore, od kojih su ostali upamćeni “You Don’t Own Me” i “It’s My Party”.
Era Michaela Jacksona Quincy je komponovao saundtrek za film “The Wiz”, u kome su glumili Michael Jackson i Diana Ross, kad ga je tada još nekrunisani kralj popa pitao da mu preporuči producente za njegov predstojeći solo album. Jones je ponudio da on lično bude producent i tako je nastao legendarni “Off the Wall” iz 1979, koji se prodao u dvadeset miliona kopija i praktično lansirao Michaelovu samostalnu karijeru u neslućene visine, a od Quincyja je napravilo najtraženijeg producenta u to vreme.
Nakon ovog uspeha odlučuju da zajedno rade i na sledećem Michaelovom albumu, koji se zvao “Thriller”, iz 1982, i sve ostalo je istorija. Album se prodao u šezdeset pet miliona primeraka i tako postao najprodavaniji album svih vremena.
Zajedno su radili i na Michaelovom sledećem albumu “Bad” iz 1987, koji se prodao u četrdeset pet miliona primeraka, što je bila i njihova poslednja saradnja.
Filmski producent
Osamdesetih godina Quincy je odlučio da se oproba i kao filmski producent, insistirajući na temama bitnim za afroameričku zajednicu. Tako je 1985. producirao čuvenu Spielbergovu adaptaciju romana “The Color Purple”, zahvaljujući kojoj je dobio nominaciju za Oskara za filmsku muziku, a svet je saznao za Whoopi Goldberg i Oprah Winfrey.
Iste godine komponovao je i čuveni hit “We are the World”, koji je okupljao najveća imena u muzici tog vremena kako bi prikupio novac za pomoć gladnima u Etiopiji. Tokom devedesetih Quincy se posvetio televizijskoj produkciji, pa je tako bio zaslužan za nastanak kultnih serija “The Prince of Bel Air”, koja je proslavila Willa Smitha, i “In the House”, u kojoj je glumio reper LL Cool J.
Paralelno s radom na najrazličitijim projektima, Quincy je radio i na svojim solo albumima, koje je izdavao do 2010. Osim po svojim kompozicijama, Quincy je bio poznat i po svom doprinosu društvu. Šezdesetih godina prošlog veka podržavao je proteste koje je organizovao Martin Luther King Jr. Osnovao je i Institut za afroameričku muziku, čiji je cilj da sakuplja umetnost ove društvene grupacije.
Quincy Jones je preminuo 3. novembra u devedeset prvoj godini.
Doajenka britanskog glumišta
Iako u Holivudu radi nemali broj britanskih glumaca, ne uspeju svi da uđu u legendu još za života i postanu neizostavni deo savremene pop kulture.
Ana Eraković
Maggie Smith je glumila u holivudskim blokbasterima, ali nikad nije kompromitovala svoj glumački talenat, obrazovanje i bogato iskustvo jer je uvek bila dosledna sebi - jednako dobra u šekspirovskim tragedijama i komedijama namenjenim širokim narodnim masama.
Počeci
Margaret Natalie Smith rođena je 1934. u gradiću Ilfordu u Eseksu, ali se s porodicom preselila u Oksford kad je imala četiri godine. Već u šesnaestoj godini napustila je srednju školu kako bi se posvetila glumi i nastavila školovanje u ovoj oblasti u pozorištu Oxford Playhouse. Tako je 1952, sa svega sedamnaest godina, Maggie počela svoju karijeru igrajući Violu u Šekspirovom komadu “Twelfth Night”. Iste godine je glumila u predstavi
“Cinderella”, već sledeće u predstavama “Rookery Nook” i “Cakes and Ale”, a 1954. u Gogoljevom “Revizoru”. Samo dve godine kasnije nastupala je i na Brodveju i imala svoju prvu ulogu na filmu, dok je za sledeće ostvarenje “Nowhere to Go” dobila i prvu nominaciju za nagradu Britanske filmske akademije. Laurence Olivier ju je primetio 1962. u predstavi “The Double Dealer” i pozvao je da se pridruži njegovoj trupi Kraljevskog nacionalnog pozorišta u Londonu, gde je ostala osam godina. Zajedno su glumili u predstavama “Othello”, “The Recruiting Officer” i “The Master Builder”. Sledeće godine je igrala u filmu “The V.I.P.s” zajedno sa Elisabeth Taylor, Richardom Burtonom i Orsonom Wellesom. Prvu nominaciju za Oskara dobila je igrajući Dezdemonu u adaptaciji “Othella” iz 1965. Usledili su filmovi “The Honey Pot”
iz 1967, “Hot Millions” iz 1968, kao i “Oh! What a Lovely War” iz 1969.
Holivudski uspeh
Maggie Smith je osvojila svog prvog Oskara i prvu BAFTA nagradu za najbolju glumicu za ulogu u ostvarenju “The Prime of Miss Jean Brodie” iz 1969, u kojem glumi profesorku u školi za devojčice. Kritičari su danas, kao i onda, jednako oduševljeni njenom izvedbom i imaju samo reči hvale.
Već sledeće godine igrala je u Ibzenovoj predstavi “Hedda Gabler”, koju je režirao Ingmar Bergman, a 1972. u filmu “Travels with My Aunt” i za ovu ulogu dobila je još jednu nominaciju za Oskara. Naredne godine pojavljuje se u ostvarenju “Love and Pain and the Whole Damn Thing”. Na Brodvej se vratila 1975. glumeći u predstavi “Private Lives”, a već sledeće godine glumila je u filmu “Murder by Death”. Igrala je u adaptaciji trilera “Death on the Nile”, kao i u ostvarenju “California Suite” iz 1978, za koji je dobila Zlatni globus i Oskara za najbolju sporednu glumicu. Zanimljivo je da je u ovom filmu tumačila lik glumice koja nikad nije dobila ovu prestižnu nagradu.
U periodu od 1976. do 1980. igrala je u pozorištu u Ontariju, i to u predstavama “Anthony and Cleopatra”, “A Midsummer Night’s Dream”, “Richard III”, “As You Like It” i “Macbeth”, dok je 1979. glumila u predstavi “Night and Day” autora Toma Stopparda.
Osamdesete i devedesete godine prošlog veka Maggie Smith provela je glumeći uglavnom u blokbasterima koji su obeležili ovaj period filmske industrije. Igrala je boginju Thetis u megauspešnom “Clash of the Titans” iz 1981, zatim Charlotte Bartlett u filmu “A Room with a View” iz 1985, a bila je i baka Vendi u Spilbergovom “Hook” iz 1991. Sledeće godine imala je jednu od glavnih uloga u komediji “Sister Act” 1992. s Whoopi Goldberg,
kao i u njenom nastavku iz 1993, a šira publika ju je mogla videti i u “The First Wives Club” iz 1996. i “Tea with Mussolini” iz 1999.
Saga o Hariju Poteru
U periodu od 2001, kad je objavljen prvi, do 2011, kad je prikazan poslednji, osmi film o Hariju Poteru, Maggie Smith je glumila strogu, ali pravičnu profesorku preobražavanja i direktorku kuće Grifindor - Minervau McGonagall. Autorka serijala o dečaku čarobnjaku J. K. Rowling lično je zahtevala da Maggie Smith bude izabrana za ovu ulogu, koja kao da je i pisana za nju. Te 2001. pojavila se u još jednom hit filmu – krimi-trileru “Gosford Park”. Već sledeće godine igrala je u ostvarenju “Divine Secrets of the Ya-Ya Sisterhood”, a 2007. glumila je u “Becoming Jane” o životu Jane Austin.
Njena karijera u blokbasterima završava se poslednjim nastavkom o Hariju Poteru i dečjim filmom “Nanny McPhee and the Big Bang” iz 2010.
Downton Abbey
Jednu od poslednjih zapaženijih uloga Maggie Smith je imala u hvaljenoj i nagrađivanoj seriji “Downton Abbey”, gde je u periodu od 2010. do 2015. igrala Violet Crawley, staru groficu od Grantama. Publika je naročito volela njen lik prepoznatljiv po dovitljivosti i tipičnom britanskom ciničnom humoru.
Film iz 2012. “The Best Exotic Marigold Hotel”, u kom se pojavljuje, imao je neočekivano veliki uspeh na bioskopskim blagajnama i dobio pozitivne ocene kritičara, toliko da su autori odlučili da snime i drugi deo. Usledila su ostvarenja “My Old Lady” iz 2014. i “The Lady in the Van” iz 2015, za koji je dobila samo pohvale. Maggie Smith je radila praktično do svog poslednjeg dana, toliko da je 2023. igra-
la u filmu “The Miracle Club”, a krajem pretprošle godine bila je angažovana i za kampanju brenda Loewe za pretkolekciju jesen/zima 2024. Iako se poslednjih dvadeset godina borila s manje ili više teškim bolestima, ipak je nastavljala s radom i bila aktivna sve do 27. septembra, kad je preminula u osamdeset devetoj godini.
Misteriozna žena novog talasa
Lepota, talenat i aura enigmatične fatalne žene obezbedili su Anouk Aimée uloge za koje je teško zamisliti da bi neko drugi uopšte mogao da ih tumači, a kamoli toliko dobro.
Ana Eraković
Upoređenju s nekim drugim glumicama aktivnim u to vreme, Anouk Aimée nije imala ni veliki broj uloga ni burne afere s tadašnjim najpopularnijim režiserima, ali je ono malo uloga koje je ostvarila ostavilo neizbrisiv trag u filmovima novog talasa i kompletne svetske kinematografije.
Počeci
Nicole (pravo ime joj je bilo Judith) Françoise Florence Dreyfus rođena je 1932. u Parizu. Njen otac je bio Amerikanac, a majka Francuskinja, i oboje su se bavili glumom. Rano detinjstvo provela je uglavnom seleći se po Francuskoj u
pokušaju da izbegne progon kao Jevrejka. Išla je na časove plesa u marseljskoj operi, a u Engleskoj je učila pozorišnu glumu, nakon čega je pohađala časove dramskih umetnosti kod Andréea Bauer-Théronda.
Svoj prvi film “La Maison sous la mer” iz 1946. snimila je pod svojim pravim imenom Françoise Dreyfus sa samo četrnaest godina, gde je igrala izvesnu Anouk. Nakon ove uloge odlučila je da to ime zadrži. Jacques Prevert je napisao scenario za film “Les amants de Vérone” iz 1949. specijalno za nju kako bi glumila Juliju i savetovao joj je da uzme prezime Aimée, koje u prevodu s francuskog znači “volje-
na”. Neki od filmova u kojima je glumila potom, sada već kao Anouk Aimée, bili su “The Man Who Watched Trains Go By” iz 1952. i “Les Amants de Montparnasse” iz 1958.
Rad s Fellinijem
Šezdesete godine prošlog veka Anouk je provela radeći s najvećim tadašnjim režiserima, što joj je konačno, nakon petnaest godina glume, donelo svetsku slavu. Njen najbitniji angažman u to vreme bio je rad s Federicom Fellinijem na njegova dva najveća filma - “La dolce vita” iz 1960. i “8½” iz 1963, koji ju je svrstao među filmske ikone novog talasa i zlatnog doba evropske kinematografije.
Dok je u “8½” imala ulogu smerne supruge glavnog protagoniste Guidoa, inspirisanu Fellinijevom pravom suprugom, glumicom Giuliettom Masinom, u “La dolce vita” Anouk, i ne trudeći se, krade svu pažnju usmerenu na Mastroiannija u svojoj, takođe, sporednoj ulozi. Ona igra fatalnu Maddalenu, bogatu naslednicu koja je prilično liberalna i emancipovana čak i za današnje pojmove društva, a kamoli ondašnje.
“Lola”
Njen drugi najbitniji film u karijeri bio je “Lola” iz 1961, debi režisera Jacquesa Demyja, u kom konačno dobija davno zasluženu glavnu ulogu i igra kabaretsku pevačicu kojoj se najrazličitiji muškarci bacaju pred noge, dok ona želi samo jednog. Film je inspirisan ostvarenjem “The Blue Angel” iz 1930, u kome je sličan lik tumačila Marlene Dietrich i inicijalno nije bio dobro prihvaćen, ali je u međuvremenu postao kultan. S Demyjem će raditi još i na filmu “Model Shop” iz 1969. Zanimljivo je da je honkonški režiser Wong Kar-Wai naveo baš ovaj film kao inspiraciju za njegovo kultno ostvarenje “Chungking Express” iz 1994.
Muškarac i žena
Treću i najbitniju ulogu u karijeri Anouk će imati u ostvarenju “Un homme et une femme” iz 1966, u kome će ekran deliti s Jean-Louisom Trintignantom i s kojim će imati odličnu hemiju, sličnu samo onoj koju je imao s glumicom Françoise Fabian u filmu “Ma nuit chez Maud”. U ovom romantičnom ostvarenju, koje je režirao Claude Lelouche, Anouk glumi udovicu i samohranu majku koja upoznaje udovca i samohranog oca i oni počinju strastvenu vezu. Navodno u skladu s duhom novog talasa, dobar deo filma režiser je dozvoljavao glumcima da improvizuju, verujući u njihov talenat i sposobnosti, toliko da je čak i sam kraj improvizovan kako od režisera, tako i od glumaca.
Snimljen s budžetom od svega 775.000 dolara, “Un homme et une femme” bio je šesti najgledaniji film u Francuskoj te godine, a postigao je ogroman uspeh i u
Sjedinjenim Američkim Državama. Dobio je Zlatnu palmu u Kanu, kao i Oskara za najbolji strani film i najbolji scenario. Saundtrek za “Un homme et une
femme”, koji je komponovao Frances Lai, svrstao se među najpoznatije filmske kompozicije, a Anouk je bila nominovana za Oskara za najbolju glumicu.
I Anouk i Jean-Louis su svoje poslednje pojavljivanje na velikom platnu imali u ostvarenju “Les plus belles années d'une vie” iz 2019, nekoj vrsti nastavka njihovog zajedničkog hit filma.
Glumila je i u filmu “Justine” iz 1969, koji je režirao George Cukor. Iste godine snimila je i “The Appointment”, u kom je ekran delila s Omarom Sharifom. Nakon udaje za glumca Alberta Finnyja 1970. napravila je pauzu od čak šest godina kako bi se posvetila bračnom životu. Deset godina nakon rada na filmu “Un homme et une femme” ponovo radi s Lelucheom na ostvarenju “Si c’était à refaire”. Za ulogu u “Salto nel vuoto” iz 1980. dobila je nagradu u Kanu za najbolju glumicu. Kao i većina glumica novog talasa, počevši od osamdesetih godina prošlog veka, sve ređe snima filmove, od kojih se mogu izdvojiti samo Bertoluccijev “La Tragedia di un uomo ridicolo” iz 1981. i “Prêt-à-Porter” režisera Roberta Altmana iz 1994. Otad je radila uglavnom u pozorištu i povremeno u TV produkcijama. Anouk Aimée preminula je u junu 2024. u 92. godini.
The Cure“Songs of the Lost World” (Universal)
Soccer Mommy“Evergreen” (Loma Vista)
Japandroids“Faith & Alcohol”
(ANTI-)
Nakon čak šesnaest godina pauze, britanski postpank bend
The Cure svoj najnoviji album “Songs of the Lost World” najavio je na jednom jedinom posteru ispred paba u gradiću Kroli, u kom su svirali svoj prvi koncet i vest je momentalno obišla svet. Pred nama je manje-više tipičan The Cure album, ali očigledno zaokupljen vremenom koje je prošlo ne samo od njihovog poslednjeg izdanja već i od početka karijere. Nekada lepršavi i vrcavi, bliži synth popu, sada su teški i tromi i sličniji postroku. Ne možemo im zameriti, jer u sedmoj deceniji neizbežno počinjete da razmišljate o kraju života i senke smrti su skoro pa neizbežni deo vaše svakodnevice. Iako to verovatno nisu mislili, album zvuči kao da se opraštaju od publike. Zanimljivo je da je skulptura na omotu delo slovenačkog umetnika Janeza Pirnata.
etvrti studijski album američke kantautorke Sophije Regine Allison, poznate pod pseudonimom Soccer Mommy, nazvan jednostavno “Evergreen”, producirao je Ben H. Allen III, poznat po saradnji s bendovima Animal Collective i Belle and Sebastian. Prema njenim rečima, album je inspirisan velikim ličnim gubitkom, o kom ona nije želela da govori, a za koji je radoznali internet ipak saznao da je bila njena teško bolesna majka, i zato je ovo njen najličniji album dosad. Ona vam preporučuje da ga slušate u šetnji ili u vožnji nekim otvorenim putem kako biste shvatili njeno detinjstvo, u koje se sad neizbežno vraća po utehu i inspiraciju. Sophie je starija i zrelija nego pre desetak godina, kad je počinjala, i to se jasno čuje u njenoj muzici, koja zvuči ozbiljnije i svedenije, ali i dalje je najviše inspirisana grandž i indi-rok zvukom devedesetih godina prošlog veka.
Kanadski indi-rok dvojac Japandroids objavio je svoj tek četvrti studijski album “Faith & Alcohol” u skoro dvadeset godina dugoj karijeri. Gitarista Brian King i bubnjar David Prowse odlučili su da ovo bude i njihovo poslednje izdanje, jer su se udaljili kako fizički, tako i kao prijatelji, što ne čudi jer život ide svojim tokom. Ludi momci su morali da se uozbilje, postanu porodični ljudi i prestanu da piju, a ovo poslednje je bilo toliko bolno da su morali da mu posvete album. Odvikavanje od alkohola je neizbežno uticalo i na njihovo stvaralaštvo, a nažalost, i na njihovo prijateljstvo. Njihova prva izdanja su bila puna energije, za šta ne možemo reći da nije i sada slučaj, samo stihovi koji je prate zvuče banalno. Na primer, naslov pesme “D&T” samo je skraćenica za drinking and thinking.
Leon Bridges – „Leon“ (Columbia)
Američki pevač Leon Bridges dosad nije razočarao nijednim izdanjem, pa tako ni četvrtim studijskim albumom, koji je nazvao jednostavno “Leon”. On je na sceni već desetak godina i nijednom nije podlegao pritiscima ni prilagodio svoj zvuk savremenim R&B trendovima kako bi povećao broj prodatih izdanja, tj. striminga. Ni ovaj album, kao ni svi prethodni, nema gostiju, čiji cilj je često jedino da privuku još slušalaca. Samo Leon, njegov besperkorni vokal i muzika koju želi da podeli sa svetom. Njegov zvuk je konzistentan od samog početka, ukorenjen pre svega u R&B i soul muzici iz šezdesetih godina prošlog veka, s primesama neosoula aktuelnog krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Iako je kao svoju najveću inspiraciju za ovaj album naveo kultni Van Morissonov album “Astral Weeks”, ipak je zvuk folka i kantrija jedva primetan. Pesme koje se izdvajaju već na prvo slušanje su “That’s What I Love”, “Ain’t Got Nothing on You” i “Peaceful Place”. Jedino što se može zameriti Leonu jeste jednoličnost, zbog koje njegova muzika zvuči više kao interpretacija, a manje kao originalno delo. To može da promeni samo znalačka produkcija, koju on očigledno još uvek nije spreman da angažuje.
Robert Glasper“In December” (Loma Vista)
Krajem svake godine izdvojimo i jedan božićni album, a ovog puta to je EP “In December” džez muzičara Roberta Glaspera, koji u svom R&B maniru kombinuje božićne standarde i svoje originalne kompozicije. Obrada “God Rest Ye Merry Gentlemen” urađena je u saradnji s britanskom glumicom s Brodveja Cynthijom Erivo, koja je trenutno aktuelna s filmom “Wicked”. Prati je originalna kompozicija “Make it Home” s pevačem i klavijaturistom PJ Mortonom i pevačicom Sevyn Streeter, zatim autorska “Memories with Mama” s pesnikinjom Terionom Ball, koja recituje svoju poeziju. Tu je i klasik “Joy to the World” sa Alex Isley, ćerkom čuvenog Ernieja iz kultnog benda The Isley Brothers. Originalna “December” urađena je s operskom pevačicom Alexandraom Day, koja se bavi i džez pevanjem. Ceo album “In December” podseća na zlatno doba neosoula s početka dvehiljaditih.
Cults - “To the Ghosts” (Imperial)
Njujorški indi-pop dvojac Cults aktivan je od 2010. i “To the Ghosts” je njihov šesti studijski album. Nažalost, od njihovog uspešnog debija iz 2011. i narednog “Static” iz 2013. nisu pokazali želju ni volju da napreduju, da menjaju svoj zvuk u skladu s godinama, već pokušavaju da reprodukuju istu muziku kakvu su stvarali s dvadeset godina, što uvek bude najblaže rečeno kontraproduktivno, a u većini slučajeva neprijatno za slušanje. Iako album nije neslušljiv sam po sebi, on je jednostavno besprizoran i neinteresantan, bez ikakvih izgleda da se s njega izdvoji neki hit. Generacija koja ih je iznedrila odrasla je i ne poistovećuje se više sa ovim zvukom, a nove generacije imaju svoje muzičke preferencije, u koje indi-pop kakav stvaraju Cults sigurno ne spada, pa više nije jasno ni za koga stvaraju ovu muziku.
Clairo – „Charm” (Fader, Republic)
Nakon neslavnog pokušaja saradnje s Jackom Antonoffom na prošlom albumu “Sling”, koji se nije isplatio nikom osim Lani Del Rey i Kendricku Lamaru, Clairo se vraća svom autentičnom jednostavnom bedrum popu, po kome se i proslavila. Glavni producent ovog puta je Leon Michels, poznat kao osnivač modernih fank bendova Sharon Jones & The Dap-Kings, Menahan Street Band, Lee Fields & The Expressions i, za divno čudo, izgleda da ovaj četrdesetodvogodišnjak razume melanholiju dvadesetogodišnjakinja bolje nego one same. Tek ponegde uplovi njegov prepoznatljivi fank zvuk, koji se savršeno uklapa u njen muzički izraz. Svaka pesma na albumu je vredna pomena i praktično da nema onih koje biste preskočili, što je danas, u vremenu muzičke hiperprodukcije, skoro pa nemoguće. Kako bilo, Clairo nas podseća da je njen talenat i dalje prisutan i njen najjači adut.
Laura Marling - “Patterns in Repeat” (Chrysalis, Partisan)
Engleska kantautorka Laura Marling svoj debi je objavila 2008. i za njega dobila brojne pohvale. Sada slušamo njen osmi studijski album “Patterns in Repeat”, koji je napisala nakon rođenja ćerke, kao nedavno i njena ostrvska koleginica Bat for Lashes i prethodne godine njena kanadska koleginica Feist. Laura je snimila “Patterns in Repeat” u svom kućnom studiju, pa i ne čudi što album zvuči ušuškano. Zanimljivo je da je ona 2020. objavila album nazvan “Song for Our Daughter”, zamišljajući šta bi rekla svojoj budućoj ćerki. Laura sada zvuči zrelije, što ide u paketu s roditeljstvom. Ona peva o tome kako izgleda postati i biti roditelj, o novonastaloj ljubavi prema jednom novom biću, o obrascima ponašanja koje roditelji ponavljaju iz generacije u generaciju svesno ili ne i ceo album završava kako dolikuje - jednom instrumentalnom uspavankom. Skoro kompletno izdanje je isključivo njenih ruku delo i producirala ga je sama, uz pomoć Doma Monksa. “Patterns in Repeat” je album koji verovatno nije imao za cilj da bude saundtrek za zimske praznike, ali je slaveći porodicu i protkan atmosferom Laurinog porodičnog doma, savršena muzika za hladne zimske noći kod kuće provedene s najbližima.
Avishai Cohen Quartet –“Ashes to Gold” (ECM Records)
Sasvim zasluženo, kad danas govorimo o Avishaiju Cohenu, mnogi će ljubitelji džeza (konačno) pomisliti prvo na trubača, a ne na kontrabasistu. Godine nizanja vrhunskih albuma, stilski raznovrsnih i svirački besprekornih, nastavljaju se i s veoma ambicioznim izdanjem “Ashes to gold”, kojim dominira istoimena petodelna svita. Ovim izborom Cohen se odriče uobičajene logike džez kompozicije zasnovane na sendviču teme i improvizacije, već kombinuje format klasične muzike i jasan džez senzibilitet. Nakon naslovne svite Avishai Cohen izvodi Ravelov “Adagio Assai (Piano Concerto in G Major)” i kompoziciju “The Seventh” svoje ćerke Amalije, te u nešto nežnijem osećajnom spektru zaključuje ovaj nadasve intenzivan album.
Nils Økland Band –“Gjenskinn” (Hubro Music)
Nils Økland dugo je prisutan na sceni instrumentalne i improvizovane muzike, gde je obično polazio od folklornih melosa Norveške sve do džeza, art-roka ili avangarde. Njegov startni adut i specifičnost sadržani su već i u odabiru norveške violine (Hardanger fiddle) sa osam ili devet žica kao primarnog instrumenta, čija specifična oporost je smešta (grubo rečeno) u sazvučje između violine i viole. Slušajući njegov instrument i bend, nije nam teško da zamišljamo snežne nordijske predele, možda neku izolovanu kuću u brdima i nas same kako se u toj kući grejemo na drva u toploj vunenoj odeći, dok istovremeno otkrivamo preplitanja pomenutih žanrova u sudaru ruralnog i urbanog.
Multiinstrumentalista Jack Wyllie ljubiteljima novije britanske džez scene poznat je kao član cenjenog Portico Quarteta, a u međuvremenu predvodio je i elektrodžez sastav Szun Waves. Još jedan njegov biser je postava Paradise Cinema, čije je istoimeno debi izdanje objavljeno 2020, a prethodno snimljeno u Dakaru. Ove godine još jednom se susreću anglosaksonska elektrodžez muzika i uticaji urbanih zvukova Senegala, u postavi koju dopunjuju Khadim Mbaye, Tons Sambe i Laurence Pike. Wylliejev amalgam Amerike, Evrope i Afrike, ambijentalne elektronike, džeza i muzike van zapadnih centara nije pionirski poduhvat na ovom polju. Ali zato jeste kompetentan i samopouzdan, bez prvoloptaških zvučnih egzotičnosti, utemeljen u sopstvenom autorskom izrazu i s dubokim razumevanjem ovde nedovoljno poznatih kultura i muzičkih senzibiliteta.
Colin Vallon, Patrice Moret, Julian Sartorius – “Samares” (ECM Records)
Trio švajcarskog pijaniste Colina Vallona jedan je od tihih, diskretnih bisera uvek zavodljive ECM produkcije. Za razliku od većine pijanista evropske škole, koje odlikuje istančani lirizam i osećaj za zavodljivu temu, Vallon u svojim kompozicijama često polazi od akorada u repeticiji, blago sinkopiranih u odnosu na ritam sekciju, što će u nekim situacijama podsetiti i na to kako Thom Yorke svira klavir u grupi Radiohead. Drugde su njegove teme onostrane, pomalo oneobičene i apstraktne, da bi konačno došao i do onih klasičnijih, koje se nekako diskretno provlače kroz gusto interaktivno tkanje trojice muzičara, pa ne udaraju na prvu loptu. Sve ovo će nas dovesti nužno i neizbežno do onog kritičarskog klišea o “nagrađivanju strpljivog slušaoca”. Ali nije reč ovde samo o nekakvoj spoznaji kvaliteta nakon što mentalno uđemo u srž kompozicije i albuma kao celine, već i o tome da se Vallon s vremena na vreme prepusti i između svih ovih minucioznih, tananih finesa melodičnog, a avangardnog džeza, počasti slušaoca i pravim emocionalno involviranim sviračkim ekstazama. “Samares” je u tom smislu album koji se stilski oslanja na prethodnih nekoliko albuma trija i ne nudi opipljive inovacije, ali one ovde nisu ni neophodne. Jednostavno, malo je ovakvih muzičara i ovakve džez muzike, koja nakon višegodišnje pauze između dva Vallonova albuma uvek dođe kao dah svežine i inovacije na sceni.
Taylor Swift
Madonna moje mladosti i Madonna vaše mladosti imaju nešto zajedničko: obe su proizvod muzičke industrije.
Umuzičkoj hiperprodukciji 80-ih godina postojao je fenomen poznat kao "one hit wonder": pevač ili grupa s jednim jedinim superhitom koji bi bio objavljen kao singl, eventualno bi objavili ceo album, i na tome bi se završila njihova karijera. Prestali bi da postoje ili bi neki naredni album prošao potpuno nezapaženo, pre nego što im zvezda zauvek zgasne. Bilo je tu solidnih muzičara i albuma kad se probere, ali nisu svi imali šansu da muzička industrija u njima prepozna komercijalni potencijal i lansira ih u orbitu. S druge strane, ta ista industrija je to učinila s mnogim netalentovanim, nemuzikalnim, ružnjikavim i neprijatnim likovima. Kad se Madonna pojavila početkom osamdesetih godina, ona je za moju generaciju bila oličenje svega što nismo voleli niti tražili u muzici, na stranu muzički žanr: bila je isproducirani audio-vizuelni produkt s mundane pesmama. U muzici smo tražili istinu, autentičnost i sopstvene projekcije. Kako je vreme prolazilo, tako se naša predstava o njoj samo potvrđivala: ne postoji žanr kroz koji Madonna nije prošla ili koji nije zapevala, vođena ukusom publike i sezonskom modom, spremna da otpeva, odglumi ili čak režira sve što joj pripremi armija producenata, kompozitora, muzičara, marketinških i PR stratega. I tako je ostalo do danas, s tim što su smena generacija, istrošen potencijal i babine godine stvorili potrebu za novom Madonnom. Tako se pojavila Taylor Swift. Taylor Swift je odabrana i kreirana po uzoru na Madonnu: mlada, doduše malo zgodnija od prve, ružnjikava (oduzmite joj prepoznatljivu frizuru i doslovno će nestati), obavezno pomalo iritantne pojave i uvežbanog bitch stava koji provocira pristojnost. Ovaj marketinški pop koktel nepogrešivo pritiska dugmiće kod današnje omladine, koja voli da je loša, luzerska, da namerno nema sreće u ljubavi jer odabira pogrešne muškarce, koja veruje u karmu i osvetu - sve ono o čemu Taylor Swift peva. Postoji li nešto zani-
mljivo ili izuzetno kod Taylor Swift? Odgledajte jedan spot ili koncertni snimak, pa zaključite sami. Tu nema ničega osim eklektičnog američkog popa. Dua Lipa (još jedan marketinški fenomen isprazne muzike) makar je bila iskrenija, otvoreno koristeći muzičke citate nekadašnjih hitova na svom albumu "Future Nostalgia". Kod Taylor Swift svaka pesma zvuči kao sve druge pesme koje ste ikada čuli i otud uspeh i laka pamtljivost i pevljivost njenih hitova. Nešto slično smo imali i mi: domaća hip-hop i pop grupa K2 kratkog daha, sa svojim preproduciranim šizom, koja zvuči kao da vam na levo uho svira MTV, a na desno VH1. Pored muzičke divizije koja fanovima naplaćuje ulaznice koje koštaju stotine dolara, tu je i PR deo ovog industrijskog kompleksa koji popularizuje i veliča sve što Taylor Swift kaže ili uradi. Između ostalog, promovisana je i da je snimila najdužu pesmu u istoriji, koja traje čak deset minuta. Prva? Najduža u istoriji? Zaboravite The Allman Brothers, Pink Floyd ili Led Zeppelin - najdužu pesmu je snimila Taylor Swift. Po nečemu je ipak prva: u svojoj karijeri, koja traje manje od 15 godina, uspela je da nagomila bogatstvo koje se procenjuje na 1,6 milijardi dolara, dvostruko više od Madonne.
Mora se, međutim, priznati da uglavnom sve muzičke zvezde i zvezdice umeju da - pevaju. Poslušajte akustične nastupe na primer Miley Cyrus, još jedne namerno iritantne muzičke pojave, ili, na kraju, same Taylor Swift: pevačko umeće, možda čak i poneki akord na gitari, neophodni su da bi vas muzička mašinerija uzela u obzir i počela da melje. Ovo je možda i najvažnija lekcija koju bi mnoge domaće zvezde ili oni koji tome teže trebalo da nauče. Ili je to, ipak, loša usluga samome sebi i tek mogućnost da otpevate ono što vam producenti serviraju, umesto sopstvenog izraza i autentičnosti. Život je izbor: slava i privatni avion ili autentičnost i život na belom lebu. Sve će to fanovi pozlatiti.
Milan M. Milošević
“Supstanca” (The Substance)
J Režija: Coralie Fargeat
J Glumci: Margaret Qualley, Demi Moore, Dennis Quaid…
J Trajanje: 140 min.
Novi film Coralie Fargeat o nekada slavnoj glumici Elizabet Sparks (Demi Moore), koja u šestu deceniju ulazi kao zvezda TV emisije o aerobiku. Njen angažman, međutim, postaje upitan kad producent emisije odluči da je prestara za ovaj posao i da je potrebno da novo lice emisije bude neko mlađi i lepši. Šokirana otkazom i naglim padom statusa, Sparksova uzima nelegalni serum koji navodno omogućuje da osoba koja ga koristi postane mlađa, nakon čega se upoznajemo s njenom mlađom i „savršenijom“ verzijom – Sue (Margaret Qualley). Nažalost, dalji razvoj zapleta suviše je predvidljiv da bi zadržao interesovanje gledaoca tokom skoro dva i po sata trajanja filma. „The Substance“ se oslanja na literarne i filmske uzore, kao što su „Slika Dorijana Greja“, „Muva“ i „Vrtoglavica“, a primetni su i vizuelni i drugi omaži remek-delima Kjubrika, Kronenberga, De Palme i Linča. Iako su likovi više nego dobro interpretirani, oni su ipak sami po sebi plitki i loše osmišljeni, kao puki simboli u već u startu nimalo suptilnoj priči. Po tome je ovo ostvarenje bliže ranim radovima Darena Aronofskog, još jednog uzora francuskim rediteljima, nego delima gore navedenih velikana. Film vredi gledati, naročito ako ste ljubitelj „body horror“ žanra, ali samo jednom.
Slika Zvuk
Film
“Džoker: Ludilo udvoje” (Joker: Folie à Deux)
J Režija: Todd Phillips
J Glumci: Joaquin Phoenix, Lady Gaga, Brendan Gleeson, Catherine Keener, Zazie Beetz, Steve Coogan… J Trajanje: 138 min.
Dugoočekivani nastavak filma “Joker” s Joaquinom Phoenixom u glavnoj ulozi doživeo je pravi fijasko u bioskopima i zaradio jedva nešto preko onoga što je u njega uloženo. Publika ga je omalovažavala i bioskopske sale bile su prazne. Ipak, nakon gledanja ovog ostvarenja zaključujemo da mu je možda najveća mana to što je pretvoren u mjuzikl, ali kao da gledaoci nisu imali problem samo s tim. Pre svega, Jokerova primarna publika teško da je ljubitelj mjuzikala. Drugo, oni jednostavno nisu dobili ono po šta su došli, a to su bili nasilje, haos i Jokerova osveta i trijumf. Umesto toga, reditelj nam pruža jednu sasvim realnu sliku, možemo slobodno reći i šamar otrežnjenja u vidu nemilosrdne činjenice da imućni uvek koriste siromašne za svoje ciljeve obećavajući im pravdu i ostvarenje njihovih ideala, a zapravo ih ostavljajući na cedilu u svakoj situaciji i koristeći ih samo kao jeftin instrument kojim je lako manipulisati zarad sopstvene koristi. To gledamo oko sebe svakodnevno, a vidimo i kako se taj pristup odražava i na rezultate izbora širom sveta. Lady Gaga je sasvim korektna u ulozi Harley Quinn, iako ni ona nije ispunila očekivanja publike u skladu sa svojom ozloglašenom reputacijom.
Nastavci, prednastavci, rimejkovi i ributovi već dugo čine osnovu holivudskog poslovnog modela. Korišćenje stare oprobane intelektualne svojine očigledno je finansijski sigurnije nego smišljanje novih likova i svetova, a publika po svemu sudeći nije previše probirljiva, pa im ne smeta da gledaju praktično iste priče više puta. Očigledan primer ovog fenomena je i novi film iz „Alien“ franšize, pod nazivom „Alien: Romulus“. Ovaj naučnofantastični horor pozajmio je ideje iz svih šest prethodnih delova serijala, a radnja je smeštena između događanja u prvom ostvarenju „Alien“ i njegovom nastavku „Aliens“. Grupa siročadi zaposlena u rudniku zbog loših uslova rada odlučuje da napusti radnu koloniju i pokuša da se domogne napuštenog svemirskog broda koji lebdi iznad njihove planete, a u kome se nalaze komore za hibernaciju, neophodne za bezbedno putovanje na udaljene destinacije u svemiru. Naizgled jednostavna misija pretvara se u katastrofu kad se šestočlani tim na brodu suoči sa opasnim vanzemaljskim organizmima. Najbolje što se može reći za „Alien: Romulus“ jeste to da je režija dovoljno dobra i da je fotografija još bolja. To, međutim, nije dovoljno da nadomesti nezanimljive likove i priču, izostanak tenzije i osećaj da ste sve ovo već gledali nebrojeno puta u drugim i boljim filmovima.
“Anora” (Anora)
J Režija: Sean Baker
J Glumci: Mikey Madison, Mark Eydelshteyn, Yura Borisov, Karren Karagulian, Vache Tovmasyan…
J Trajanje: 139 min.
Najnovije ostvarenje reditelja Seana Bakera, publici poznatog po filmu “The Florida Project”, zove se “Anora”, po glavnoj junakinji koja radi kao striptizeta u Bruklinu. Jedne naizgled obične večeri upoznaje mladog momka, za koga ubrzo saznaje da je sin ruskog oligarha. On je obasipa pažnjom, zove je na proslave i druženja i traži da se venčaju. Život Annie, kako se ova, kasnije saznajemo, ruska emigrantkinja odmilja predstavlja mušterijama i kolegama, iz korena se menja. Iako nagrađena najvišim mogućim priznanjem na Filmskom festivalu u Kanu, “Anora” je samo malo eksplicitnije ostvarenje o odrastanju. Pre svega, teško je zamisliti da bi neko mogao da poveruje jedva punoletnom sinu bogataša da je ozbiljan povodom ženidbe i sigurno taj neko ne bi bio osoba koja se bavi prostitucijom, ali to možemo objasniti njenom očajničkom željom da pobegne od svoje životne situacije. Zatim, tu su i huligani mekog srca, koji se sažaljevaju nad devojkom dok ih ona besomučno bije. Opet, i to možemo objasniti činjenicom da im je ona potrebna u daljem razvoju situacije. Nažalost, kao i u njegovom pomenutom ostvarenju iz 2017, ceo pristup klasnim razlikama deluje pomalo nerealno i naivno, sličnije bajkama, poput “Pepeljuge”, nego bilo čemu što može da vam se desi u stvarnom životu.
Film “Čudovište” poslednje je ostvarenje japanskog režisera Hirokazua Kore-ede, koji je 2018. osvojio Zlatnu palmu u Kanu za film “Shoplifters” i čije smo ostvarenje na korejskom jeziku “Broker” gledali 2022. godine. Ovaj put gledamo priču o dečaku, prvo iz perspektive njegove samohrane majke. On počinje čudno da se ponaša i žali se majci da ga profesor u školi zlostavlja, ali kad ona ode u školu da razgovara i pokuša da reši problem, ne nailazi na mnogo razumevanja. Kako radnja odmiče i kad se perspektiva iz koje se priča posmatra promeni, shvatamo da ovo nije bio dečakov centralni problem, već je služio više kao izgovor za probleme drugog tipa, koje nije smeo ni umeo da objasni. Iako se fotografiji i režiji nema mnogo šta zameriti, film kao da iziskuje dodatna objašnjenja, jer ni u jednom momentu ne prikazuje jasno perspektivu iz koje posmatramo situaciju, a i sam kraj dozvoljava nekoliko tumačenja kako pozitivnih, tako i negativnih. I ovo ostvarenje je bilo u konkurenciji za Zlatnu palmu u Kanu, ali je umesto toga dobilo nagradu za najbolji scenario. Takođe, “Čudovište” je bio poslednji film za koji je muziku radio čuveni kompozitor Ryuichi Sakamoto, koji je preminuo pretprošle godine.
Slika Zvuk Film
“Neukrotivi robot” (The Wild Robot)
J Režija: Chris Sanders
J Glumci: Bill Nighy, Pedro Pascal, Mark Hamill, Kit Connor, Ving Rhames, Stephanie Hsu…
J Trajanje: 101 min.
Animacijski studio DreamWorks jedna je od najjačih konkurencija kući Disney Pixar jer iza sebe ima kultna ostvarenja, poput “Shreka”, “The Prince of Egypt”, “Madagascara” i “How to Train Your Dragon”. Sada imamo priliku da gledamo srceparajući i ništa manje kvalitetan “The Wild Robot”, smešten u ne tako daleku budućnost o robotu nazvanom ROZZUM, koji se nakon brodoloma nasukao na ostrvo bogato živim svetom. Kako je napravljen da služi porodicama i obavlja kućne poslove, ROZZUM u divljini očajnički traži da ispuni svoju svrhu i nalazi je u odgajanju prerano rođenog pačeta. Robot-dadilja posvećuje sve svoje vreme učeći ga da pliva, jede, a konačno i da leti kako bi na vreme migriralo sa ostalim patkama i spaslo se zime. Film je snimljen po istoimenoj knjizi objavljenoj 2016, koju je napisao Peter Brown. Režiser Chris Sanders koristio je animacijsku tehniku vodenih boja kakva se koristi u animiranim ostvarenjima Hayaa Miyazakija, pa može delovati čudno u odnosu na ono što smo navikli da gledamo iz holivudskih animacijskih studija. “The Wild Robot” je definitivno savršeni porodični film, koji će ubrzo dobiti i status kultnog, ali pre nego što pritisnete dugme “play”, obavezno imajte maramice pri ruci.
Slika Zvuk Film
Saundbarovi Telefoni
Bluesound PULSE SOUNDBAR+
Testiran: HF103, septembar 2021.
Cena: 1.100 €
Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma