Hi-Files #118

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ

Adresa osnivača

Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411

Tel: 063/8866-486

Adresa izdavača

Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411

Tel: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija Altanova, Zemun

Distribucija Global Press, Beograd

Radno vreme

Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike,

Krajem januara posetili smo ISE u Barseloni i u ovom broju donosimo vam detaljan izveštaj noviteta koji su tamo predstavljeni. Posebno smo bili oduševljeni idejom organizatora da naprave audio-muzej s profesionalnom opremom koju su koristili u svom radu najveći rok umetnici šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Dok se ovo izdanje časopisa bude štampalo, bićemo ponovo u Barseloni, ali na sajmu Mobile World Congress – odakle ćemo vam doneti najnovije vesti iz sveta mobilne tehnologije.

Martovski Hi-Files donosi vam nekoliko zaista interesantnih testova, a nama se čini da je svaki uređaj zvezda u svom segmentu. Posle dužeg vremena ponovo smo testirali proizvode nemačke kompanije MBL, i to iz njihove Noble serije. Isto tako su nam posebno bili zanimljivi i monoblokovi Electrocompaniet AW180, kao i integrisano pojačalo Hegel H600 – obe firme nam dolaze iz Norveške. Testirali smo i neobično dizajnirane zvučnike Bang & Olufsen Beolab 8. Što se tiče konvencionalnih zvučnika, moramo pomenuti Sonus faber Lumina II Amator i PSB Imagine T54

Kad su u pitanju multimedijalni uređaji, opet imamo prave hitove - nove bubice JBL Soundgear Sense s novom tehnologijom emitovanja zvuka, kod kojih se bubice ne guraju u unutrašnjost uha. Pored njih, imamo i prikaz novih Bose QuietComfort Ultra bežičnih slušalica, a zanimljiv je i novi prenosivi zvučnik Harman Kardon Go + Play 3. Kao multimedijalni high-end, testirali smo i McIntosh RS150, koji je sačuvao i poznati dizajn, ali i solidan zvuk za monozvučnik.

U martu nas čeka poseta sajmu u Oslu, a možete očekivati i izveštaj sa ovog sajma, kao i s MWC u Barsi.

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

www.eisa.eu

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.

Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices.

Misija magazina

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files" S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom.

redakcija@hi-files.com

Novi strimer iz Cambridge Audija

Tokom trajanja ISE sajma, Cambridge Audio organizovao je prezentaciju novog mrežnog plejera u luksuznom audio-salonu Supersonido u Barseloni, kojem je prisustvovao i predstavnik časopisa Hi-Files. Novitet s oznakom CXN100 predstavlja naslednika uspešnog modela CXN V2, a britanski proizvođač potrudio se da donese unapređenja na svim važnim poljima. Dizajn uređaja u osnovi je neizmenjen, što podrazumeva čelično kućište s frontom od četkanog aluminijuma, uz svedeni prednji panel sa elegantno skrivenim tasterima. Ipak, već ovde nailazimo na poboljšanja jer je ekran u boji dobio nešto veće dimenzije i znatno povećanu rezoluciju - čak 1.280 x 574 piksela, u odnosu na ranijih 475 x 219 piksela, što doprinosi boljem prikazu omota i sveukupno povećanoj jasnoći i čitljivosti. Očekivano, najveća unapređenja nalaze se ispod poklopca, gde pronalazimo najnoviju, četvrtu generaciju Cambridgeove mrežne platforme StreamMagic. Nakon više od deset godina razvoja, StreamMagic četvrte generacije radi savršeno glatko i stabilno, a njegov firmver može se ažurirati preko mreže. Za digitalno-analognu konverziju zaduženo je 32-bitsko kolo ESS ES9028Q2M iz serije Sabre32, a podrška za digitalne fajlove podignuta je na 768 kiloherca i 32 bita za PCM, uz DSD512 i MQA. Mrežno povezivanje obavlja se pomoću kabla ili preko wi-fija, a CXN100 takođe podržava blutut. Pored UPnP reprodukcije, mrežna platforma integriše Chromecast, AirPlay 2, Spotify Connect, Tidal Connect, Qobuz i Deezer, te nosi sertifikat Roon Ready, a multirum je podržan preko platformi Google Home, Apple AirPlay i Roon. Analogni stepen redizajniran je u cilju pojednostavljivanja kako bi put signala bio što kraći i uz što manje

potencijalnih smetnji, a proizvođač ističe da je posebna pažnja posvećena kontroli glasnoće, koja je sada linearnija i uz bolji taktilni osećaj na kružnoj komandi. Na zadnjoj strani nalaze se po jedan koaksijalni i optički ulaz i izlaz, kao i USBB port, pa CXN100 može služiti kao eksterni DAC, ali i samo kao mrežni transport. Za prosleđivanje signala u analognom obliku predviđeni su RCA i balansirani XLR priključci, uz opciju fiksnog ili varijabilnog izlaza ukoliko želite da koristite CXN100 i za kontrolu glasnoće. Na zadnjoj strani nalazi se i USB-A port za priključivanje eksternih skladišta muzike. Kao glavni vid kontrole predviđena je aplikacija StreamMagic, koja pruža intuitivnu upotrebu i obilje mogućnosti, uključujući predefinisane modalitete, objedinjenu audioteku i jednostavno upravljanje svim izvorima. Pored toga, CXN100 podržava sistemske daljinske upravljače iz serije CX. Na kraju, Cambridge Audio je sve ovo izveo uz povećanje cene od svega desetak odsto, pa cena novog mrežnog plejera CXN100 iznosi oko 1.100 evra. Za više informacija kontaktirajte distributera Impulse HiFi Audio. i www.cambridgeaudio.com M 1.100 €

Made in Japan

Kompanija Denon ponosno ističe da je njihov najnoviji AV risiver dizajniran i proizveden u Japanu. Novi AVC-X6800H izgledom ne odstupa od drugih Denonovih modela, što podrazumeva jednostavne i čiste linije. Klasični prednji panel sadrži dve velike kružne komande i dot-matriks displej, dok se dodatni tasteri nalaze ispod velikog poklopca. Klasičnom izgledu suprotstavljena su napredna rešenja, pa se unutar kućišta nalazi 11 amplifikacionih kanala od 140 vati na osam oma i u punom opsegu (20 Hz - 20 kHz), uz izlaze za četiri aktivna sabvufera. Risiver podržava najsavremenije višekanalne formate, kao što su Dolby Atmos, DTS:X, Auro 3D i drugi, a za kvalitet zvuka zadužen je Audyssey MultEQ XT32, uz opcionu

Dirac kalibraciju. Kad je u pitanju slika, AVS-X6800H podržava 8K rezoluciju, kao i standarde HLG, HDR, HDR10+, Dolby Vision i druge, dok su reprodukcija preko mreže i multirum povezivanje dostupni preko već poznate platforme HEOS. Izdašne opcije povezivanja obuhvataju sedam analognih ulaza (uključujući phono MM) i četiri digitalna ulaza, kao i sedam HDMI ulaza i tri izlaza. Dodatne opcije podrazumevaju izlaze za eksterne snagaše, drugu i treću zonu, pa čak i kompozitni i komponentni video-ulaz za povezivanje starijih uređaja. Novi AV risiver Denon AVC-X6800H dostupan je u crnoj i srebrnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 3.500 evra. i www.denon.com M 3.500 €

Jubilarni snagaš iz McIntosha

Kako bi na najbolji način proslavila 75 godina postojanja, ugledna kompanija McIntosh predstavila je novo jednokanalno izlazno pojačalo visoke klase. Kao ultimativni snagaš za kućnu upotrebu, novi MC2.1KW sastoji se iz tri zasebna kućišta - dva pojačivača i jednog izlaznog stepena, koji su međusobno uvezani prema patentiranoj tehnologiji Autoformer. Izlazna snaga iznosi 2.000 vati na dva, četiri ili osam oma, pa je MC2.1KW idealan za pokretanje zahtevnih zvučnika u velikim prostorijama. Kao naslednik modela MC2KW, novi snagaš donosi brojna unapređenja - fabrika ističe znatno veće kondenzatore za filtraciju, čime je pobolj-

šana reprodukcija najnižih tonova, kao i sveukupni dinamički raspon. Još jedan novitet jesu dva para balansiranih i nebalansiranih ulaza, čime je omogućeno povezivanje dva pretpojačala. Ovo je idealno za povezivanje McIntoshevog referentnog pretpojačala C12000, koje ima zasebne izlaze za cevnu i tranzistorsku sekciju, ali se mogu povezati i bilo koja druga, odvojena pretpojačala. Izlazno pojačalo MC2.1KW samo je početak jubilarne serije, koja će obuhvatiti ukupno pet modela u tekućoj godini, a dostupno je po ceni od oko 50.000 dolara. i www.mcintoshlabs.com M 50.000 $

Flagship iz Marantza

Kompanija Marantz predstavila je referentni AV risiver pod nazivom CINEMA 30. Novitet donosi krakterističan dizajn, s malim kružnim ekranom u središtu fronta, dok je većina komandi skrivena ispod velikog i odlično uklopljenog poklopca. Atraktivnoj pojavi doprinosi neobična tekstura bočnih delova prednjeg panela, kao i diskretno ambijentalno osvetljenje koje se može menjati po želji korisnika. Fabrika navodi da je višeslojna šasija velikim delom izrađena od bakra, a u središtu kućišta nalazi se veliki torusni transformator. Amplifikacija je postavljena na zasebnu štampanu ploču i sadrži 11 kanala, uz snagu od 140 vati po kanalu na osam oma, u punom opsegu i uz izobličenja od 0,05 odsto. Obrada zvuka poverena je dvostrukom DSP čipsetu Analog Devices SHARC, koji je po-

vezan s konverterskim kolima ESS Sabre32, a dodatno je na raspolaganju optimizacija preko sistema Audyssey MultEQ XT32 i, opciono, Dirac Live. CINEMA 30 podržava sve najnaprednije višekanalne formate, kao što su Dolby Atmos, DTS:X Pro, IMAX Enhanced ili Auro 3D, uz podršku za 8K rezoluciju na svim HDMI ulazima i izlazima. Reprodukcija preko mreže obavlja se preko platforme HEOS, što podrazumeva integraciju brojnih opcija i servisa, kao što su Spotify Connect, AirPlay 2, blutut, glasovni asistenti i dr. Novi AV risiver Marantz CINEMA 30 dostupan je u crnom i srebrno-zlatnom finišu, po ceni od oko 4.500 evra. i www.marantz.com M 4.500 €

ERCO druge generacije

Poljska kompanija Ferrum za svega nekoliko godina stekla je solidnu reputaciju u hi-fi svetu, a osvajanje tržišta nastavlja drugom generacijom modela ERCO. U pitanju je višenamenski uređaj koji objedinjuje funkcije digitalno-analognog konvertera, pretpojačala i pojačala za slušalice. ERCO Gen 2 spolja je potpuno neizmenjen i ovde pronalazimo već prepoznatljiv Ferrumov dizajn, s kompaktnim metalnim kućištem širine nepuna 22 centimetra. Pored velike kružne komande za glasnoću i karakterističnog svetlećeg logotipa kompanije, na prednjem panelu nalaze se rotacione komande za odabir ulaza i podešavanje fiksnog pojačanja (gain), kao i dva izlaza za slušalice - 6,35-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski. Na zadnjoj strani ERCO Gen 2 pruža zavidan broj konekcija, a na raspolaganju su tri digitalna ulaza (koaksijalni, optički i USB-C) i jedan analogni RCA ulaz, kao i analogni izlazi u obliku RCA i balansiranih XLR priključaka. Napajanje je eksterno, a tu je i posebni četvoropinski priključak za Ferrumov specijalitet u vidu linearnog napajanja Hypsos. Razlike u odnosu na prethodnu generaciju kriju se u unutrašnjosti: usled velike hardverske sličnosti s flegšip konverterom WANDLA, proizvođač je uspeo da integriše kompletnu softversku platformu SERCE u ERCO Gen 2. DSP je sada isti

kao kod WANDLE i podržava rezoluciju od 768 kiloherca i DSD512. Generički filteri u DAC kolu ESS ES9028PRO zaobiđeni su na račun namenski izrađenih digitalnih filtera, među kojima je i novi HQ Apodizing filter, preuzet direktno od modela WANDLA. Analogni stepen takođe je doživeo promene na I/V kolu i sada je znatno unapređen, opet po ugledu na WANDLU, što, prema rečima fabrike, pruža detaljniji i prirodniji zvuk. Najzad, za vlasnike prve generacije posebnu pogodnost predstavlja opcija unapređenja na drugu generaciju, po ceni od 195 evra, dok preporučena cena novog ERCO Gen 2 iznosi oko 1.800 evra. i www.ferrum.audio M 1.800 €

Još bolji H190

Kompanija Hegel predstavila je još sposobniju verziju svog najprodavanijeg uređaja, koja nosi oznaku H190v. Ovo svestrano integrisano pojačalo sad je kompatibilno s praktično svim tipovima izvora, jer mu je norveška fabrika dodala ulaz za gramofon, što sugeriše i sufiks v (kao vinil) na kraju oznake. Gramofonska sekcija bazirana je samostojećem gramofonskom pretpojačalu V10 i predviđena je za zvučnice MM tipa. Pored toga, H190v sadrži već poznatu Hegelovu digitalnu platformu, što podrazumeva integrisani D/A konverter visokog kvaliteta i mrežno povezivanje. Podrška obuhvata DLNA i UPnP protokole, kao i AirPlay, Spotify Connect, Roon Ready i druge opcije. Iako su osnovne specifikacije nepromenjene i navode 150 vati po kanalu na osam oma, uz manje od 0,01 odsto izobličenja, H190v takođe donosi poboljšano napajanje za pretpojačalo i D/A konverter, koje obezbeđuje još tišu pozadinu i veći nivo detalja. Za povezivanje su predviđena tri analogna RCA (uključujući gramofonski) i jedan balansirani XLR ulaz, pet digitalnih ulaza i eternet port, uz fiksni i varijabilni analogni izlaz i terminale za jedan par zvučnika. Kako bi kompletirao funkcionalnost, na prednjem panelu smešten je 6,35-milimetarski izlaz za slušalice, a proizvođač takođe navodi da pojačalo može da nauči kodove drugih daljinskih upravljača kako bi se smanjila gužva s daljincima na stolu. Novi Hegel H190v dostupan je u crnoj i beloj boji, a naći će se u prodaji u maju, po preporučenoj ceni od oko 3.800 evra. i www.hegel.com M 3.800 €

Gramofon iz Triangla

Francuski proizvođač, poznat po izradi zvučnika, predstavio je gramofon pod nazivom LUNAR 1. Iz kompanije ne kriju da je gramofon razvijen u saradnji sa austrijskim Pro-Ject Audiom, koji je u hi-fi svetu najpoznatiji upravo po gramofonima. Novitet je izveden u uobičajenoj formi, što podrazumeva medijapansku bazu pravilnog oblika i tanjir od plastičnog polimera. Gramofon je zamišljen kao jednostavno plug-and-play rešenje za slušanje ploča, pa je opremljen prepodešenom ravnom ručkom dužine 8,6 inča, koja je izrađena od aluminijuma i nosi kertridž Ortofon OM-5E. Ožičenje je izvedeno od bakra bez primesa kiseonika (OFC), a na izlazu se nalaze pozlaćeni RCA konektori. Tanjir se pokreće preko remena, a napajanje je eksterno. Upravljanje gramofonom je u potpunosti ručno, uz mogućnost reprodukcije na 33 i 45 obrtaja. Prateća oprema obuhvata mat i akrilni poklopac za prašinu, a proizvođač ističe da se gramofon proizvodi u Evropi u saradnji s kompanijom Pro-Ject i da zadovoljava najviše standarde kvaliteta. Novi Triangle LUNAR 1 dostupan je u pet boja, po preporučenoj ceni od oko 400 evra. i www.trianglehifi.com M 400 €

U sledećem broju izveštaj sa MWC sajma

Hi-Fi sajmovi

Oslo Hi-Fi Show

16-17. mart 2024. Scandic hotel Asker, Oslo, Norveška

Top Audio Show

19-21. april 2024.

Shanghai International Convention Center Šangaj, NR Kina

High End Munich

9-12. maj 2024. M.O.C, Minhen, Nemačka

IFA

6-10. septembar 2024. Messe Berlin, Nemačka

Too Loud Fest

12-13. oktobar 2024. Double Tree by Hilton Zagreb, Hrvatska

Hi-Files Show

19-20. oktobar 2024.

Holiday Inn

Novi Beograd, Srbija

Audio Video Show

25-27. oktobar 2024.

Radisson Blu Sobiesky i Nacionalni stadion

Varšava, Poljska

20. rođendan

Iako su mnogi bili skeptični kad su organizatori ISE sajma odlučili da sajam presele iz Amsterdama u Barselonu, tek sada se pokazalo koliko je ovaj potez bio ispravan. Broj izlagača i posetilaca na ISE 2024. oborio je sve rekorde.

Ljubiša Miodragović

Zaista, zašto bismo išli u hladni i vetroviti Amsterdam u februaru kad možemo uživati na 17 stepeni na ulicama Barselone? I ne samo to, sajam Fira de Barcelona Gran Via daleko je bolje organizovan prostor od sajma RAI, koji je ISE, jednostavno rečeno – prerastao. Poslednjih godina organizatori ISE su u Amstedamu pravili montažne hale, a to je skupo i nikada ne može u potpunosti zameniti pravi sajamski prostor. Barselona je ponudila mnogo više. Ne samo bolje vremenske uslove već i dobro organizovane hale, iznad kojih se nalazi pasarela s brzim trakama za hodanje, poput onih koje viđamo samo na aerodromu. Pored toga, mnogim učesnicima sajma,

kao što su novinari, ISE je dao besplatne karte za prevoz, čime se smanjuju gužve koje uvek prave taksi i lična vozila. ISE je trajao četiri dana, od utorka do petka, i pomislili smo da bi bila dobra ideja preskočiti prvi dan, kad su obično najveće gužve. Oh, kako smo pogrešili – sreda je bila najposećeniji dan, a došlo je preko 51.000 posetilaca. Ukupan broj „unikatnih“ posetilaca iznosio je preko 73.000, što je porast od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Posetioci su došli iz čak 162 države. Pored uobičajenog sajamskog prostora, ISE poseduje i veliki broj konferencijskih predavanja, diskusija i prezentacija, koje su posebno interesantne ljudima iz AV industrije.

McIntosh i Sonus faber

Najveća zvezda ovog štanda bio je McIntoshev monoblok MC2.1KW, koji je napravljen posebno za 75-godišnjicu kompanije. Ovo pojačalo ima jedan izlazni modul i dva „power“ modula, od kojih svaki ima po 1.000 vati. Ovo pojačalo dolazi u tri kućišta iz praktičnih razloga, pre svega. Svako kućište ima oko 54 kilograma, pa bi nošenje pojačala od preko 180 kilograma bilo nemoguće. Pritom, ovo je pojačalo samo za jedan kanal. Pojačalo na sebi ima ugraviran posebno dizajniran logo s brojem 75, a zanimljivo je da je McIntosh ograničio prodaju ovih pojačala na 75 komada po državi. Eto idealne poslovne prilike za male države poput naše... Pored ovog „monstruma“, na štandu je prikazan čitav zid sa ugradnim zvučnicima koje su potpisali McIntosh i Sonus faber.

Monitor Audio

Britanski Monitor Audio prikazao je veliki broj ugradnih zvučnika iz različitih cenovnih serija. Zanimljivo je koliko je ova kompanija napravila široku lepezu ugradnih zvučnika primereni svakom budžetu, čime je svakako doprinela i njihovom kvalitetu. Zvezda ovog štanda ponovo je bio zvučnik HYPHN, koji smo slušali još u Minhenu, ali zanimljivo – ovog puta smo mogli da vidimo kako izgleda zvučnička jedinica i uverili se koliko je ovaj koncept zvučnika napredan u odnosu na konkurenciju. Zaista impresivno inženjersko rešenje.

DALI ugradni zvučnici

Poznata danska kompanija iskoristila je ISE sajam u Barseloni za predstavljanje nove serije ugradnih zvučnika PHANTOM E-WR. Proizvođač navodi da je ova inovativna serija predviđena da pruži izuzetan zvuk u okruženjima koja su nezahvalna za uobičajene hi-fi sisteme, uključujući visoku vlažnost i temperaturne ekstreme. Serija PHANTOM E-WR konstruisana je za rad na temperaturi od -20 do +60 stepeni, uz vlažnost od 100 odsto, dok sertifikat IP65 obezbeđuje zaštitu od prašine, peska i prskanja vodom. Zvučničke jedinice opremljene su membranama od vodootpornog polipropilena i vešanjima od prirodne gume, što garantuje mali stepen koloracija i veliku krutost. Manji model PHANTOM E-60 WR opremljen je mid-bas membranom od 165 milimetara, dok kod većeg modela PHANTOM E-80 WR ona iznosi 203 milimetra. Visokotonac je isti kod oba modela, a u pitanju je 25-milimetarska tekstilna membrana koja je postavljena ispred mid-bas jedinice. Drajveri se mogu zaokretati pod uglom od pet stepeni, što dopušta usmeravanje u željenom pravcu, a fabrika posebno ističe jednostavnu instalaciju, koja ne zahteva posebne alate. Ugradni zvučnici DALI PHANTOM E-60 WR i E-80 WR očekuju se u prodaji tokom marta, po ceni od oko 300 i 400 evra.

Meridian Audio

Renomirana ostrvska kompanija poznata je po naprednim rešenjima, a u Barseloni je prikazala podnostojeće zvučnike DSP9 iz referentne serije. Veliki aktivni zvučnici, prepoznatljivog dizajna, izvedeni su u trosistemskoj topologiji, s berilijumskim visokotoncem, srednjetonskom jedinicom od 160 milimetara i četiri polipropilenska basa. Ugrađena amplifikacija kombinuje klasu AB i klasu D, a pruža ukupno 1.260 vati po kanalu, dok su za povezivanje predviđeni analogni i digitalni ulazi. Još zanimljiviji je flegšip zvučnik DSP8000 XE, koji je potekao iz Meridianovog programa Extreme Engineering i sadrži čak šest niskotonskih jedinica. Pored toga, prikazani su aktivni ugradni zvučnici DSP640.2 iz serije Performance In-wall, koji su opremljeni ekskluzivnim Class-M DSP sistemom i ukupnom snagom od 400 vati po kanalu u klasi D. Topologija obuhvata dva širokopojasna drajvera i dva niskotonca po zvučniku, a ukupna dubina od 10 centimetara i mogućnost farbanja grilova čine ih veoma zahvalnim za ugradnju.

Focal i Naim

Ove dve kompanije prikazale su veliki broj svojih proizvoda - od ugradnih zvučnika, preko onih namenjenih spoljnoj upotrebi, do hi-fi proizvoda. Zvučnici namenjeni spoljnoj upotrebi i otporni na vremenske uslove pripadaju seriji Littora, dok ugradni zvučnici pripadaju seriji 1000. Kad su u pitanju „kućni“ zvučnici, bili su izloženi Aria Evo X, Kanta, Sopra i drugi. Nije propuštena prilika ni da se prikažu Mu-so, kao i Uniti sve-u-jednom sistemi. Impresivan štand s velikim brojem veoma kvalitetnih proizvoda.

Steinway Lyngdorf

Kompanija Steinway Lyngdorf predstavila je novi zvučnik pod imenom Steinway & Sons Model C. U pitanju je direktni naslednik legendarnog modela D, s kojim deli svu tehnologiju, ali u kompaktnijem kućištu. Inače, prvi model C predstavljen je još davne 2008. godine, dok je Model C MkII prvi put prikazan upravo u Barseloni. Zanimljivo je da se crne strune, koje prekrivaju prednji panel, takođe nalaze i na zadnjem panelu. Razlog za to je što su ovi zvučnici otvorenog kućišta, odnosno imaju „open baffle“. Samim tim nema bojenja zvuka od strane kompresije vazduha unutar kutije, što dovodi do veoma transparentnog i čistog zvuka. Visokotonac je njihov poznati Air motion Transformer ribon. Svi zvučnici ove kompanije sastavljaju se u Danskoj.

Bang & Olufsen

ISE je bio odlična prilika za B&O da pokaže svoj portfolio, kao i nove koncepte na kojima se radi. Prikazan je najmoćniji soundbar Beosound Theatre, zatim bežični stereo-zvučnici Beolab 28, kao i kompaktni zvučnici Beolab 8. Upravo ova kompanija ulaže velike napore kako bi njihovi proizvodi bili deo pametnog doma. Interesantni su nam bili i zvučnici za spoljašnju upotrebu Bollard, koji zbog svojih kompaktnih dimenzija nisu dobili pažnju kakvu zaslužuju. Nama se ipak najviše svideo transparentni televizor sa saundbarom.

Epson

Epson je prikazao veliki broj svojih projektora i novih tehnologija, a najveću pažnju je izazvao džinovski kišobran, koji je najbolje prikazao šta može video-tehnologija današnjice. „Guliverov“ kišobran je širok osam metara i težak 800 kilograma, koji koristi „rear“ projektore za prikaz na razapetom platnu. Ceo projekat je inspirisan festivalima širom sveta, kao što su kineska Nova godina i karneval u Barseloni. Pored toga, Epson je

prikazao i svoj najmanji i najlakši 4K projektor, sa 20.000 lumena EB-PQ2220B. Veliki deo štanda zauzeli su i projektori i interaktivni sistemi za edukaciju. Zanimljivo je još bilo videti i veliki broj zamenljivih objektiva za projektore, od kojih su neki sposobni da naprave sliku dijagonale od 200 inča sa udaljenosti od jednog i po metra!

Audio-muzej na ISE sajmu

Jedna od najzanimljivijih izložbi na ISE sajmu u Barseloni bila je ona u organizaciji CH Vintage Audija. Gospodin po imenu Chris Hewitt napravio je svoju zbirku originalnih uređaja iz zlatnog doba rokenrola. Zbirka je toliko kvalitetna da je Hewitt stvorio zapravo odličan biznis jer je njegova oprema

korišćena u filmovima i TV serijama poput „Bohemian Rhapsody“ i „Rocketman“ ili biopiku o Morriseyu. CH Vintage audio -kolekcija najverovatnije je najveća kolekcija rokenrol profesionalne audio-opreme na svetu.

Ljubiša Miodragović

Mikrofoni s turneje Ziggy Stardust iz 1973. godine koje su koristilli David Bowie i Mick Ronson – dva EC Re mikrofona i jedan AKG D1200.

Još jedan komad opreme koji je koristio Jimi Hendrix - stovatno pojačalo s četiri EL34 lampe.

Četvorokanalni mikser i indikator glasnoće koji se koristio u Abbey Road studiju 2 u šezdesetim godinama. Ova četiri fejdera pomogla su Bitlsima da dodaju još mikrofona pri snimanju.

Par Uni-Vibe efekt-pedala koje je koristio Jimi Hendrix i koje su napravljene u Japanu. Iste je koristio i David Gilmour iz benda Pink Floyd.

Jedinica za brisanje traka korišćena u Abbey Road studiju 2, koju su koristili mnogi, ali, naravno, i Bitlsi.

Vox UL730 gitarsko pojačalo koje je koristio George Harrison sredinom šezdesetih godina. Pojačalo je korišćeno na delovima albuma „Revolver“ i „Sgt. Pepper“. Zanimljivost je da je Harrison imao šest ovakvih pojačala, uključujući prototip, koji nije imao na sebi serijski broj.

Svi Bang & Olufsen proizvodi, uključujući ove, dostupni su ljubiteljima vrhunske tehnologije u B&O prodavnici u ulici Cara Lazara 11 u Beogradu.

Za sve one koji žele da se bolje upoznaju sa brendom ili proizvodima, posetite zvaničnu Bang & Olufsen veb-stranicu ili pozovite +381 11 303 64 24.

Ekskluzivni paket za savršen bioskopski doživljaj u vašem domu

Iskusite moć bioskopskog zvuka i slike sa Beovision Theatre ili Beovision

Harmony, uparenim sa zvučnicima Beolab 28 ili Beolab 18 za spektakularni Surround zvuk. Posetite lokalnu prodavnicu za više informacija o personalizovanoj ponudi.

Uštedite

Uštedite

Voice of Hegel

Druga generacija Hegelovog najmoćnijeg integrisanog pojačala donosi velike mogućnosti i, naravno, još bolji zvuk.

Bojan Jović

Tokom više od tri decenije postojanja, kompanija Hegel pokazala je da preferira postupna i dobro promišljena unapređenja pre nego revolucionarne zaokrete. O ovome svedoči dizajn njihovih uređaja, koji se nije previše izmenio od samog početka, kao i specifična tehnička rešenja, čiji se razvoj proteže preko generacija uređaja. Stoga, u istinskom Hegelovom duhu novo referentno integrisano pojačalo H600 donosi fina poboljšanja kako bi najbolji integralac postao još bolji.

Spolja i iznutra

U pogledu dizajna, moglo bi se reći da kad vidite jednog Hegela, videli ste ih sve - što je zapravo vrlo dobar pristup u pogledu tržišne prepoznatljivosti, pa i većina drugih proizvođača postupa na isti način. Uprkos izraženom vizuelnom identitetu, razlike među Hegelovim uređajima, naravno, postoje, a H600 ćete lako prepoznati po velikim dimenzijama. Drugim rečima, u pitanju je prava mrga od pojačala, koja će gabaritom i masom sigurno imponovati ljubiteljima zlatnog doba hi-fija, kojim su vladali legendarni monster risiveri i slični uređaji teške kategorije. Svedeni prednji panel izrađen je od table masivnog aluminijuma, sa sasvim diskretno ispupčenim srednjim delom. Za kontrolu su predviđene samo

dve kružne komande, između kojih je smešten ekran većih dimenzija, koji pruža izuzetno čitljiv monohromatski prikaz. Postavku kompletira krupni logotip kompanije u gornjem delu, pa se može reći da front odiše jednostavnošću i minimalističkom simetrijom. Ostatak kućišta takođe je izrađen od aluminijuma, sa zasebnim panelima za gornju i bočne strane, uz vidljive, ali ne i naglašene glave šrafova - tek toliko da uređaju doda još malo robustnosti u pojavi. Na gornjoj strani nalaze se dva reda uzdužno postavljenih otvora za hlađenje, koji korespondiraju s hladnjacima u unutrašnjosti, a Hegel je takođe posvetio pažnju nožicama na donjoj strani. Naime, one su masivne i prilično visoke, a ujedno postavljene bliže uzdužnoj osi, čime je ostavljen prostor za dobar protok vazduha tamo gde je to najpotrebnije - ispod izlaznih tranzistora i njihovih hladnjaka. Pregled zadnje strane pokazuje da je H600 zaista opremljen svim onim što bi moglo zatrebati savremenim audiofilima. Pored dva analogna RCA i dva balansirana XLR ulaza, na raspolaganju je čak sedam digitalnih priključaka - tri optička i po jedan koaksijalni, BNC i USB-B, uz jedan digitalni BNC izlaz. S druge strane, analogni izlaz prisutan je u formi fiksnog i varijabilnog RCA priključka, čime proizvođač pokazuje da

nije sujetan i dopušta mogućnost da se H600 poveže na još moćniji eksterni D/A konverter ili amplifikaciju. Takođe, Hegel pravi razliku između istinskih audiofilskih potreba i dodataka koji bi samo popunili reklamni materijal, pa je prisutan eternet port za mrežno povezivanje, ali ne i wi-fi ili blutut. Pored toga, fabrika navodi da je posvetila pažnju rasporedu priključaka na zadnjoj strani kako bi se umanjila mogućnost smetnji između kablova. Po jedan par zvučničkih terminala postavljen je na levom i desnom delu zadnjeg panela, a u pitanju su izuzetno krupni priključci, sa osnovom od pozlaćenog metala i profilisanom plastičnom oplatom, koja će olakšati baratanje i najmasivnijim kablovima. Postavku upotpunjuje IEC priključak za odvojivi strujni kabl koji je smešten u dnu zadnje strane. Po skidanju gornjeg poklopca ukazuje se prizor koji će obradovati sve audiofile i ljubitelje elektronike uopšte. Veliki unutrašnji prostor u potpunosti je popunjen, a središnju poziciju zauzima veliki torusni transformator. Na levoj i desnoj strani nalazi se amplifikacija sa izlaznim tranzistorima prislonjenim uz masivne hladnjake od punog aluminijuma. Svaki kanal poseduje šest parova veoma brzih izlaznih tranzistora, kao i rezervoar od šest velikih elektrolitskih kondenzatora - proizvođač navodi da je ovo najbliže

“Kroz ceo čujni spektar, tonovi balansiraju na tankoj granici između preciznog i toplog.”

što se može prići punokrvnom dual-mono dizajnu, bez upotrebe odvojenih kućišta i monoblok amplifikacije. Izlazni stepen izveden je u patentiranoj tehnologiji SoundEngine2, koju Hegel razvija od svojih početaka i koja služi za umanjenje izobličenja tokom amplifikacije signala kako bi se što bolje očuvao izvorni stepen detaljnosti i dinamičkog opsega. U gornjem delu zadnje strane, izdvojena na zasebnu štampanu ploču i opremljena sopstvenim napajanjem, nalazi se digitalna sekcija. Ova sekcija sadrži bit-perfect DAC, s podrškom za rezoluciju od 384 kiloherca i 32 bita, DSD256 (DoP) i MQA, dok reprodukcija preko mreže prihvata FLAC, ALAC, WAV, PCM i druge rasprostranjene formate, uz rezoluciju do 192/24, izvorni DSD64 i MQA. Najzad, Hegel je i ovde posvetio pažnju izolaciji, pa je digitalna sekcija oklopljena čeličnom pločom s donje strane kako bi se sprečile međusobne smetnje unutar kućišta.

Upotreba i zvuk

Iako je duhovito deklarisan na 303 vata po kanalu, što je cela dva vata više od prethodnika, H600 tokom reprodukcije ostavlja utisak gotovo bezgranične rezerve snage. Ovo potvrđuju i nezavisna merenja koja se mogu naći na internetu i po kojima je snaga zapravo veća od deklarisane. U praktičnom smislu, ovo znači da će moćni Hegel bez teškoća pokrenuti sve osim možda najzahtevnijih, egzotičnih i suludo skupih kutija. Za potrebe testiranja povezali smo H600 s podnostojećim kutijama srednje veličine Spendor D9.2, jer odranije znamo da se elektronika iz Hegela odlično slaže sa zvučnicima ovog britanskog proizvođača. Potpuna kontrola membrana primećuje se od samog početka, jer ovaj dvojac kreira zaista ogromnu pozornicu, koja je odlično razvijena po svim osama, pa se kod pozicioniranja instrumenata može opaziti čak i razlika u visini. O separaciji kanala i pojedinačnih tonova suvišno je trošiti reči, a nas je još više od toga impresionirala sposobnost pojačala da zadrži potpunu jasnoću prikaza bez obzira na poziciju tona ili njegovu

Slušali smo Dejvida Bouvija na albumu "Low" iz 1977.

Ključne

Ulazi

• 4 x analogni, 6 x digitalni, LAN

Izlazna snaga

• 2 x 303 W

Podržani formati

• PCM 384/32, DSD256, MQA

glasnoću. Poput dobrog surround sistema, H600 je kreirao uverljiv trodimenzionalni doživljaj zvuka, pretvarajući celu prostoriju u svoje igralište. Moćni dinamički kvaliteti, iza kojih stoji velika stabilnost pojačala u svim okolnostima, svakom tonu su posvećivali jednaku pažnju. Iz tog razloga, ovaj Hegel će vam pružiti istinski audiofilski uvid u sve tonske kvalitete reprodukovanog dela. Ali to je samo jedan deo njegovih mogućnosti. Znamo da je o koloritu nezahvalno govoriti, jer spada među subjektivne utiske i različitim audifilima mogu prijati drugačiji tonski izrazi, ali, prema našim ušima, Hegelov kolorit pogođen je gotovo savršeno. Zapravo, u pitanju je timbar koji ovaj proizvođač neguje već godinama, a ovde je uzdignut do još većih visina. Kroz ceo čujni spektar, tonovi balansiraju na tankoj granici između preciznog i toplog, pa H600 na trenutke daje veoma prijatan, pomalo ušuškan zvuk, ali nikad nauštrb definicije. Jasnoća prikaza uvek je očuvana u potpunosti, pa u zbiru dobijamo tonove koji su živopisni i organski, a ujedno potpuno izloženi za uvid i analizu. Tekstura je odlično prikazana i pojedinačne note imaju precizno ocrtane ivice, ali i puno, trodimenzionalno telo, kod kog se mogu čuti akustičke odrednice instrumenta, pa čak i materijala od kog je napravljen. Opet, posebno je upečatljiv način na koji H600 koristi ovu sposobnost - ne zarad razmetanja, već uvek u funkciji što celovitije, a opet jasno razlučive reprodukcije. Pored toga, svakom pojedinačnom tonu posvećena je jednaka pažnja, bez obzira na stepen glasnoće ili skrajnutost izvan glavnog toka muzike

karakteristike

- svaka nota biće prikazana na najbolji mogući način.

Na suprotnom kraju dinamičkog opsega nalaze se najniži tonovi, koji uz H600 prestaju da budu tek sekcija koja muzici daje ritam i oživljavaju u prostoru.

Tekstura ovih tonova sasvim je verodostojna, pa ceo niskotonski opseg dobija jednu plemenitu crtu, ali bez umanjivanja sirove snage. U ovom pogledu, H600 je jednako sposoban da prikaže mekan i rafiniran zvuk četkica na dobošu, kao i brutalan udarac dvostrukog bas-bubnja. Kontrabas je takođe prikazan savršenotonovi su masni i odzvanjajući, a ujedno sasvim precizni na neki neopisiv način. Takođe, visina samog instrumenta može se primetiti na živim snimcima, čime celokupan doživljaj postaje još autentičniji. U odnosu na prethodnika, u celom opsegu mogu se primetiti za nijansu bolje definisani tonovi - ne stalno, već samo na ekstremima. Ovo je posledica dodatnog razvoja izlazne sekcije, koja sada donosi još manje izobličenja u celom spektru, kao i linearniji prirast snage. H600 uz to koristi i ekstremno precizan atenuator, koji je preuzet od prestižnog pretpojačala P30A, pa je kontrola glasnoće zaista pravo uživanje - u pogledu preciznosti, ali i taktilnog osećaja.

Kad je u pitanju kontrola, H600 nudi osnovne komande na prednjem panelu

i sistemski daljinski upravljač RC8, kojim se mogu kontrolisati i drugi Hegelovi uređaji. Mrežna platforma izuzetno je svestrana i podržava Spotify Connect, Tidal Connect, Chromecast i AirPlay, a najavljen je i Roon Ready sertifikat. Pored toga, podrška za UPnP i DLNA protokole znači da H600 ne poseduje sopstvenu aplikaciju, već se reprodukcija može kontrolisati preko bilo koje kompatibilne aplikacije, pa korisnik može da odabere softverski plejer koji mu najviše odgovara. U pogledu pratećih opcija, prisutno je registrovanje dolaznog signala na svim ulazima osim USB porta, kao i mogućnost ograničenja glasnoće, a H600 se može kontrolisati i drugim daljincima kako bi se izbegla gužva na stolu. Pored toga, povezanost na mrežu podrazumeva automatsko ažuriranje firmvera, što znači da će vaš Hegel uvek ići ukorak s vremenom.

Zaključak

Nastavljajući tamo gde je njegov prethodnik stao, Hegelov novitet donosi fluidnu i muzikalnu, a ujedno vrlo analitičnu reprodukciju. Iza svega stoje ogromna snaga i stabilna linearnost, kao i digitalna sekcija bez vidljivih slabostibilo da je u pitanju mrežni plejer ili D/A konverter. Zbog svega navedenog, Hegel H600 predstavlja jedan od najboljih

kombo integralaca na tržištu, kojem je samo potrebno dodati jednako kvalitetne zvučnike.

Plus

M Naizgled bezgranična snaga.

M Fluidnost i muzikalnost.

M Sjajna digitalna sekcija.

M Jednostavna upotreba.

Minus

K Gramofonska sekcija kompletirala bi opcije.

Oprema

 Spendor D9.2

 Atlas kablovi

Hegel H600

J Kontinualna snaga: 2 x 303 W na 8 oma

J Frekvencijski opseg: 5 Hz - 100 kHz

J Damping faktor: > 4.000

J Izobličenja THD: < 0,005%

J Analognih ulaza/izlaza: 4/2

J Digitalnih ulaza/izlaza: 6/1

J Broj izlaza za zvučnike: 2

J Dodatno: LAN, AirPlay

J Dimenzije (ŠxVxD): 430 x 171 x 445 mm

J Masa: 22 kg

J Cena: 12.000 €

ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/211-262

Apsolutni sluh

U audiofilskom svetu, u kome i danas dominiraju britanska, američka i japanska imena, tek poneko ime izvan ove mape uspe da se probije i dobije zasluženu pažnju medija i publike.

Milan M. Milošević

Iz nekog razloga, nemačke marke moraju uložiti višestruko veće napore da bi sa istim ili boljim performansama osvojile mesto koje im pripada. Posebno mesto u plejadi germanskog vrhunskog zvuka zauzimaju Meletzky, Bienecke i Lehnhardt.

Mišljenja o MBL-u ili, tačnije rečeno, osećanja uvek su bila kontroverzna: komponente velikih dimenzija, u kombinacijama boja i finiša koje nisu baš svima dopadljive, bile su suprotstavljene oduševljenjem zvukom svih njihovih komponenti, kao i jednoglasnim najvišim ocenama njihovih "radialstrahler" zvučnika. Taj love&hate odnos s publikom, ali i uvek pune sale na sajmovima poput HiEnd Society traju od 1979.

Noble Line

U ovom broju bliže ćemo pogledati i poslušati liniju Noble, koja se nalazi na sredini ponude, između linija Reference (one sa sajmova) i pristupačnije Cadenza. Da odmah otklonimo eventualne sumnje, i dalje se nalazimo u visokoj areni petocifrenih cena, ali među komponentama koje inteligentno spajaju susedne serije, pozajmljujući i od jednih i od drugih, u fantastičnim komponentama koje, između ostalog, krasi i izuzetan dizajn. Nije novost da komponente jedne marke odlično zvuče u svojim sistemima. Još

jedna prednost MBL sistema je SmartLink sistem međusobne žične veze između komponenti kojom se ostvaruje inteligentan izbor ulaza i funkcija preko masivnog daljinskog upravljača s rotacionim prstenom za glasnoću, što celokupnom zvuku i estetici dodaje i komfor i lakoću kao kvalitet.

Linija Noble obuhvata CD plejer s funkcijom DAC-a N31 (kao jedini izvor), integrisani pojačivač N51, pretpojačivač N11, stereo-pojačivač snage N21, kao i monoblok N15. U ovom praktičnom testu odabrali smo izvor uz pretpojačivač i snagaš, kao i već odranije poznate zvučnike 116F, i kombinovano ožičenje Ansuz C serije, kao i Wireworld serije Platinum, na različitim pozicijama.

N31 CD-DAC

Jedini izvor u liniji Noble je CD plejer s funkcijom DAC-a, koji može primati PCM signal putem S/PDIF, AES/EBU ili optičke veze do rezolucije 24/192, odnosno DSD64, što je rezolucija SACD-a. Pored toga, s dodatkom mrežnog modula, N31 se može povezati na striming servis Roon. Integracija je tako urađena da se softver prilagođava hardveru koji prepoznaje, a servis je odmah dostupan putem tableta ili mobilnog telefona. Digitalno-analogna konverzija poverena je hibridnoj arhitekturi jednobitskih i mul-

tibitskih konvertera oko Sabre ESS9018. Razlika je u tome što jednobitska konverzija radi samo niske nivoe i tihe signale, dok se multibitska bavi složenijim i jačim signalima. Na taj način, genijalno su pomirene prednosti dva tipa konverzije. Ove dve konverzije odvijaju se uporedo i spajaju na izlazu u jedinstveni signal, koji zatim odlazi u filter za rekonstrukciju analognog signala. Za reprodukciju moguće je odabrati jedan od tri digitalna filtera. Standardni filter je s minimalnim faznim pomakom, koji u najvećoj meri eliminiše "ringing" artefakte digitalno-analogne konverzije. Tu je, zatim, filter sa strmim padom, najviše namenjen studijskoj muzici i električnim instrumentima. I, konačno, filter s blagim padom, koji nudi najveću prostornost i ambijentalnost za moderne rok, pop i džez snimke i daje ponešto zaobljen zvuk. U digitalnom filteru primenjena je True Peak tehnologija, koja se sastoji u tome da konverzija ima headroom od tri decibela u odnosu na maksimalni izlazni nivo. Ova tehnologija dolazi do izražaja kod reprodukcije preglasno produciranih modernih snimaka. Kad se dogodi da dva uzastopna uzorka blizu 0dBFS generišu nivo iznad maksimalnog, dolazi do klipinga. Ovaj filter eliminiše kliping rekonstrukcijom cele sinusoide, a rezultat je odsustvo bilo kakve čujne distorzije.

“MBL Noble zvuči tačno, solidno, skladno i s vrlo snažnom kontrolom.”

Iznad proreza za CD nalazi se petoinčni kolor-displej osetljiv na dodir, preko kog se jednostavno i intuitivno upravlja muzikom. Pomoću senzora blizine, displej se budi kad se prilazi uređaju. Bogatstvo konekcija se ponavlja i na izlazu, nudeći sve tipove digitalnih izlaza, kao i XLR i RCA analogne izlaze. Cela analogna putanja signala je balansirana.

Zanimljivo, N31 će raditi i sa Apple uređajima preko USB porta kao strimerima. MBL inače hvali Apple uređaje kao odlične digitalne uređaje koji mogu da šalju bit-perfect strim.

N11 pretpojačivač

Pretpojačivač N11 je srce ovog sistema. Iz njega polaze SmartLink komande koje sinhronizuju funkcije ostalih komponenti, kao što su izlazi i prilagođenje glasnoće. N11 poseduje dva balansirana ulaza i pet RCA ulaza. Kao opciju, moguće je dodati gramofonski pretpojačivač ili još jedan par XLR ulaza. Dve izlazne petlje znače da se iz pretpojačivača mogu nezavisno i odvojeno propustiti dva različita izvora. Dodatno tu je i jedan par RCA izlaza koji direktno propuštaju odabrani ulazni signal. Glasnoća se podešava preko analogne kontrole i posebnog, hermetički zatvorenog potenciometra s preciznošću koja ne zahteva balans kontrolu. Inteligentna "Unity Gain" kontrola vodi računa o glasnoći izvora i tiše izvore, poput gramofona ili starijih komponenti sa standardom 0,5-0,75 volti, automatski pojačava za osam do 12 decibela, ujednačavajući prelaze između izvora i zatim isto tako utišava nivo kad se uključi digitalni plejer ili kakva glasnija komponenta.

Kompjuterizovani sistem nudi još više udobnosti, kao što su programiranje glasnoće pri uključenju i softversko deaktiviranje izvora koji nisu u upotrebi. Pregledni petoinčni kolor-displej sa senzorom blizine obezbeđuje intuitivno upravljanje, zajedno s prelepim daljinskim upravljačem s rotacionom kontrolom glasnoće na obodu.

N21 pojačivač snage

LASA - Linear Analogue Switching Amplifier - naziv je tehnologije koja objedinjuje sve tri najpoznatije klase pojačivača:

minimalna izobličenja homogeno raspoređena po spektru A klase, linearnost AB klase pri različitim opterećenjima i toplotnu efikasnost D klase. Tačnije, u modelu N21 primenjena je nova generacija LASA 2.0, koja dodatno podiže ove tri prednosti. Dodatna funkcija snagaša je soft kliping, koja daje cevni kvalitet zvuku na izrazito glasnim nivoima, zaobljujući ga u eufoničan zvuk, umesto oštrog hard klipinga AB i D klase.

Snaga od 380 vati po kanalu na četiri oma i 28 ampera kontinualne struje pri maksimalnoj snazi govore o tome koliko je ovo moćan snagaš. Za ovu snagu predviđen je odgovarajući masivni torusni transformator s dve bakarne trake između namotaja i sa spoljne strane, koje su povezane na masu. Topologija s visokim CMRR faktorom sa svoje strane obezbeđuje da se struja disipovana na masu ne vraća u vidu negativnih uticaja ni u kola pojačivača, niti u prethodnu komponentu u lancu. Konačno, transformator je oklopljen Mu-metalom radi potpune izolacije okoline.

N21 se može povezati na izvor pomoću XLR ili RCA veze, dok je izlaz predviđen za samo jedan par zvučnika preko terminala WBT proizvodnje.

Slušni test

Kako tehnologija koju smo ovde opisali može da zvuči? Došlo je vreme da to proverimo. Na sistem smo priključili zvučnike 116F, poznate odranije, koje iz tog razloga nismo ovde bliže opisivali. Ukratko, radi se o manjem modelu podnostojećih zvučnika s dva prepoznatljiva radijalna drajvera.

Slušajući mnoge CD plejere, uvek sam ostajao zapitan koliko je zaista moguće

izvući od zvuka iz kompakt-diska. Kad smo pustili "The Exotic Sounds of Martin Denny" (Capitol Records, 1996), shvatio sam na šta su mislili inženjeri i audiofili govoreći da za kvalitetnu reprodukciju nije potrebna veća rezolucija od CD-a. Potpuno su u pravu, ali pritom verovatno nisu imali na umu MBL N31: takva fluidnost, detaljnost i dinamika, udruženi s analognom toplinom i suptilnošću, do te mere da je suvišno želeti snimak više rezolucije.

Na prvoj numeri, klasiku "exotica" žanra, "Quiet Village", može se uživati u rekonstrukciji ambijenta džungle. Iluziju mraka redom popunjavaju bas i klavir u prednjem planu, dreka egzotičnih ptica u pozadini i šuštanje perkusija, koje dopunjavaju gudači. Besprekoran raspored instrumenata. Ispit dinamike je tek bio pred nama.

Na numeri "Jungle Drums" sistem se pretvorio u mašinu za bubnjeve i tamtamove, neverovatno dubokih i snažnih udaraca koji nisu zaglušili udaraljke u pozadini. Finesa s kojom pretpojačivač prenosi signal i plemenita snaga pojačivača snage u sinergiji savršeno verno prenose dinamiku u zvučnike koji to pretvaraju u snažno, ali artikulisano i definisano bubnjanje, bez isklizavanja ili modova sobe. Vokale je gotovo moguće zamisliti ispred zvučnika. U mnoštvu kompakt-diskova koje smo slušali došla je na red i Betovenova sonata br. 8 "Patetična", čiji izvođač nije notiran u beleškama sa slušanja. Zvuk klavira je jasno upućivao na Bösendorfer, što je buklet i potvrdio, i čak su mogli da se prebroje mikrofoni pomoću kojih je sni-

man klavir, od najniže do najviše oktave. Sve vreme reprodukcijom preovlađuje prirodan ton i meka tekstura, zadržavajući sve vreme kristalno jasnu i transparentnu strukturu zvuka kao celine. Upravljanje sistemom se odvija veoma meko i bešumno.

Zaključak

Kad vam sistem privuče pažnju od prve note, možete biti sigurni da će se zvučno putovanje nastaviti tim putem. MBL zvuči upravo tako: tačno, solidno, skladno i s vrlo snažnom kontrolom, koja i najveće ekskurzije frekvencija i dinamike vraća u težište iz koga se podižu sledeće note i zvuci. Osećaj reda i da muzika treba baš tako da zvuči, bez ustezanja ili suzdržanosti, glavna je odlika Noble linije. Muzikalnost, prirodnost i skrivene rezerve snage odlika su ovog sistema u svim žanrovima muzike. Neutralan, ali ne ravan sistem zvuči zapanjujuće živo na fortisimo pasažima, blisko snimanim vokalima i akustičkim i simfonijskim numerama. Na rok muzici Noble line će vas dovesti na ivicu fotelje i uvući u ritmično tapkanje nogom. Tome treba dodati detaljnost i fokus bez obzira na kompleksnost muzičkog materijala.

Kao sistem, MBL Noble Line je potpuno zaokružen u pogledu funkcija. Proširenjem s Roon modulom dobija se kvalitetna veza za striming, a dodavanjem gramofonskog modula sistem se može dopuniti i jednim analognim izvorom. Upravljanje putem intuitivne daljinske komande, SmartLinka i senzora blizine, pretvara MBL u vrhunski audiofilski lajfstajl sistem visoke klase.

Plus

M Savršena harmonija zvuka, udobnosti i dizajna.

Minus

K N31 ne podržava više DSD rezolucije.

Oprema

 MBL 116F

 Kablovi Ansuz C i Wireworld Platinum serije

MBL N31 CD-DAC

J Formati: CD, PCM, DSD

J Rezolucije: 16/24 bita, 44,1-192 kHz, DSD64

J Ulazi: 1 x Toslink, 1 x S/PDIF, 1 x AES/EBU XLR, 1 x USB Class 1, 1 x USB Class 2

J Izlazi: 1 x Toslink, 1 x S/PDIF, 1 x AES/EBU XLR, balansirani i RCA analogni

J Dimenzije: 450 x 400 x 152,50 mm

J Masa: 18 kg

J Cena: 15.300 €

MBL N11 pretpojačivač

J Ulazi: 5 x RCA, 2 x XLR, opcioni Phono i dodatni XLR

J Izlazi: 3 x RCA, 1 x passthrough RCA, 2 x XLR, 2 x record out

J Dimenzije: 450 x 400 x 152,50 mm

J Masa: 18 kg

J Cena: 14.600 €

MBL N21 pojačivač snage

J Ulazi: 1 x XLR, 1 x RCA balansirani

J Izlazi: 2 x stereo zvučnici

J Snaga: 2 x 380 W (4 oma)

J Dimenzije: 450 x 400 x 152,50 mm

J Masa: 27 kg

J Cena: 16.500 €

ã M-kabl, 066/000-966

Prednosti monobloka

Kao svojevrsna monoblok verzija dvokanalnog izlaznog pojačala AW 250R, komplet sa oznakom AW 180 donosi istu deklarisanu snagu, ali i fine razlike u reprodukciji.

Bojan Jović

Poznato je da izlazna pojačala predstavljaju okosnicu kompanije Electrocompaniet, pa stoga ne iznenađuje što se u ponudi mogu naći srodni modeli. U broju 116 testirali smo stereo-snagaš AW 250R, a sad je pred nama par monoblok pojačala koja s njim dele veći deo unutrašnjeg dizajna i komponenti.

Spolja i iznutra

Iako na fotografijama mogu delovati kompaktno, testirani monoblokovi zapravo su prilično masivni. Proporcije su izmenjene u odnosu na uobičajeni hi-fi format, pa je širina kućišta upola manja, ali visina iznosi 29 centimetara, a dubi-

panelima od masivnog i savršeno obrađenog akrila. S obzirom na to da se svi natpisi nalaze na crnoj metalnoj ploči ispod akrila, ovo daje određeni trodimenzionalni efekat i deluje zaista atraktivno. Kako je u pitanju izlazno pojačalo, na prednjem panelu ne postoje tasteri ili komande, već su tu samo krupne oznake proizvođača i modela, izvedene zlatnom bojom. Poklopac kućišta izveden je prilično zanimljivo: masivni metal nežno je zaobljen na uzdužnim ivicama kako bi pratio liniju prednje ploče, a upravo na prevoju smešten je veliki broj proreza za hlađenje, koji se mogu naći i na bokovima. Pored toga, prazna površina gornje strane ukrašena je atraktivnim indikato-

ulaz za vezu s pretpojačalom, ali i dodatni XLR izlaz za prosleđivanje signala u neizmenjenoj formi. RCA priključci nisu predviđeni, pa za ovaj vid konekcije morate koristiti adaptere, a proizvođač preporučuje sopstveni ECP5XLR. Ispod XLR priključaka smeštena su dva para zvučničkih terminala, koji su izrađeni od besprekorno obrađenog metala s pozlaćenom površinom. Dvostruki terminali omogućuju bi-wire povezivanje, ali nam se nije dopalo što su previše zbijeni, što može otežati manipulaciju krupnijim kablovima. U samom dnu smešten je panel koji objedinjuje IEC utičnicu za odvojivi strujni kabl, prekidač za uključivanje i osigurač, a sve je propraćeno jasnim

“Jasnoća njihovog prikaza i precizno vođenje membrana učiniće svake zvučnike boljim.”

a prvo primećujemo pomalo neobičnu poziciju transformatora - naime, veliki torusni trafo od 650 volt-ampera smešten je uspravno uz prednji panel i u potpunosti oklopljen. Fabrika ističe da je primenjena tehnologija FTT (Floating Transformer Technology), koja je sposobna da isporuči dvostruko više struje od uobičajenih napajanja. U nastavku je smeštena banka polipropilenskih kondenzatora kapaciteta 6 x 10.000 mikrofarada, dok se u zadnjem delu nalaze izlazni tranzistori i dva velika aluminijumska hladnjaka, koji se protežu do vrha kućišta. Iako na prednjoj strani stoji natpis "Class A", Electrocompaniet objašnjava da se ovo ne odnosi na princip rada pojačala, već na sveukupni prvoklasni kvalitet izrade. Dakle, AW 180 izveden je u klasi AB, a deklarisana snaga ista je kao na modelu AW 250R, što podrazumeva 250 vati na osam oma, 380 vati pri otporu od četiri oma i 625 vati na dva oma. Dodatne specifikacije navode ukupna izobličenja manja od 0,001 odsto, a fabrika ponosno ističe da se AW 180 u potpunosti izrađuje u njihovim najsavremenijim pogonima na zapadnoj obali Norveške.

Slušni test

Jedno od poznatih pravila hi-fija kaže da nema mnogo smisla uparivati komponente različitih kategorija kvaliteta, te da je za sagledavanje vrlina jednog uređaja potrebno povezati ga s jednako sposobnim (ili sposobnijim) ostatkom sistema. Iz tog razloga AW 180 smo okružili sistemom sačinjenim od pretpojačala

Slušali smo Noru Džouns na debitanskom albumu "Come Away with Me" iz 2002.

Ključne karakteristike

Izlazna snaga

• 2 x 250 vati (8 Ω)

Ulazi

• XLR

Amplifikacija

• klasa AB

Simaudio MOON 350P i trodelne digitalne sekcije iz francuskog Metronoma, dok su se na poziciji zvučnika našli florstenderi srednje veličine Dynaudio Contour 30i. Važno je napomenuti da sve navedene komponente poznajemo odranije, pa smo u određenoj meri upoznati s njihovim kvalitetima i dometima. Odmah možemo da kažemo da su se monoblokovi iz Electrocompanieta savršeno uklopili u ovo probrano društvo, uz sinergiju koja nam je omogućila uvid u sve njihove vrline.

Iako Electrocompanietova pojačala u audiofilskim krugovima važe za uređaje koji naginju nešto toplijem zvuku, na tragu cevne amplifikacije, AW 180 nam je priuštio prilično neutralan prikaz sa ogromnom količinom detalja. Već smo rekli da su testirani monoblokovi po unutrašnjem dizajnu veoma slični snagašu AW 250R, ali je očigledno da zasebna napajanja za levi i desni kanal prave razliku, pa se kod AW 180 mogu primetiti i najtananije finese. Potpuno tamna tonska podloga predstavlja savršen poligon za prezentaciju sasvim jasnih nota, uz izraženu separaciju. Čak i najsitniji detalji prikazani su veoma precizno, uz jasno definisane ivice, ali i verodostojnu, punu teksturu tona - monoblokovi kao da se ne

obaziru na stepen glasnoće, već se uvek trude da pruže što jasniju prezentaciju. Ovo ukazuje na izuzetnu mikrodinamiku, što dodatno potvrđuje sposobnost pojačala da se prilično brzo pokrene i zaustavi. Poznato je da Dynaudiovi zvučnici iz viših razreda, naročito u podnostojećim izdanjima, ne spadaju među najlakše za pokretanje, ali Electrocompaniet kao da nije mario za ovo - njegovih 250 vati po kanalu pokretalo je danske zvučnike naizgled s lakoćom, uz izraženu kontrolu u celom čujnom spektru. Velika snaga najlakše se primećuje u donjem opsegu, gde do izražaja dolazi sposobnost pojačala da kontroliše velike membrane. U ovom pogledu AW 180 se pokazao zaista fantastično - rezerva struje i otpornost na padove impedanse se tokom reprodukcije prevode u nepopustljiv stisak, koji obezbeđuje definisane i precizne tonove, bez izobličenja i drugih neželjenih pojava. Uz sve to, AW 180 su sposobni za prikaz teksture, koja čini niske tonove plemenitijim i životnijim, dok je brzina očuvana u potpunosti, naročito u gornjim basovima. Srednji opseg prilično je neutralan u koloritu, iako sadrži jedno zrno određenog tonskog začina koji svaku notu čini prijatnijom i milozvučnijom. Ovo ne utiče na detaljnost, koja ostaje na zavidnom nivou, već reprodukciji donosi određenu dozu živo-

pisnog prikaza, koji je istovremeno tonski privlačan i veoma nenaporan za duže slušanje. Navedeni utisak prisutan je i u gornjem delu spektra, koji obiluje finesama, a naročito je upečatljiv način na koji AW 180 raspoređuju tonove u prostoru. Pozornica je prilično prostrana, a opet jasno definisana bez obzira na poziciju - čak i sporedni tonovi ili efekti odlično su ocrtani, pa se stiče utisak da je cela zvučna scena zapravo u fokusu. Iako efekat prostora u velikoj meri zavisi od zvučnika, takođe je činjenica da i najbolji zvučnici ne vrede mnogo ako iza sebe nemaju adekvatnu snagu i kontrolu. Iz tog razloga zasluge za lepo razvijenu pozornicu i trodimenzionalni muzički ugođaj pripadaju i Electrocompanietovim monoblokovima. Jasnoća njihovog prikaza i precizno vođenje membrana, od visokotonskih do basova, učiniće svake zvučnike boljim, a prostor zahvalnijim za uživanje u istinskom hi-fi zvuku.

Zaključak

Ukoliko testirane monoblokove posmatramo kao unapređenu verziju snagaša AW 250R, jasno je da poboljšanja postoje, najpre u još bolje definisanim detaljima i izraženijim finesama. Njihova snaga pokrenuće svake, osim najzahtevnijih i daleko skupljih kutija, uz zadržavanje potpune kontrole tokom složenih deo-

nica i dinamičkih ekstrema. Zbog svega toga monoblokovi Electrocompaniet AW 180 predstavljaju se kao ultimativna amplifikacija za većinu sistema.

Plus

M Dinamički kvaliteti.

M Preciznost i kontrola.

M Snaga i stabilnost.

M Elegantan dizajn.

Minus

K Zahtevaju jednako sposoban ostatak sistema.

Oprema

 Simaudio MOON 350P

 Metronome Le DAC

 Metronome Le Player 4

 Metronome DSS

 Dynaudio Contour 30i

 Transparent kablovi

Electrocompaniet AW 180

J Kontinualna snaga: 250 W na 8 oma

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Izobličenja THD: < 0,001%

J Audio-ulaz: 1 x XLR

J Broj izlaza za zvučnike: 2 para

J Dimenzije (ŠxVxD): 215 x 288 x 470 mm

J Masa: 22 kg

J Cena: 10.400 € par

Ljubav na drugi pogled

Mali kanadski proizvođač nam po ko zna koji put pokazuje da dobri zvučnici ne moraju da koštaju mnogo.

Bojan Jović

Kompanija PSB prisutna je na hifi tržištu više od pola veka, ali se za sve to vreme nije previše udaljila od izvorne ideje osnivača Paula Bartona, koji je želeo da audiofilima ponudi što bolji zvuk po pristupačnoj ceni. Iz tog razloga, PSB zvučnici i danas donose izuzetan odnos uloženog i dobijenog,

čime je ljubiteljima dobrog zvuka omogućeno sastavljanje istinskog hi-fi sistema za relativno skroman novac. Nakon što je pre dve godine predstavila nesvakidašnji retro zvučnik Passif 50, kompanija PSB vratila se u uobičajene tokove i lansirala novu seriju Imagine. Serija se odlikuje elaboriranim rešenjima upakovanim u nepretenciozan dizajn i sadrži tri modela, a na našem testu našao se srednji po veličini, sa oznakom Imagine T54.

Dizajn i izrada

Već po oznaci može se zaključiti da su Imagine T54 podnostojeći zvučnici (T označava Tower), a mi smo po otpakivanju utvrdili da su u pitanju prilično kompaktni florstenderi, nešto izraženije dubine. Dizajn je sasvim jednostavan, što je dobro jer proizvođaču ostavlja veći budžet za razvoj tehničkih rešenja, ali to ne znači da su Imagine T54 lišeni svakog vizuelnog šarma. Odlično odmerene proporcije nadovezuju se na veoma solidnu završnu obradu, dok hromirani okviri dodatno ističu atraktivne membrane od upletenih karbonskih vlakana - naročito u satenskom crnom finišu. Prednja strana ojačana je dodatnom pločom, koja je zaobljena na rubovima, a uprkos skromnom gabaritu, Imagine T54 je izveden u čistokrvnoj trosistemskoj topologiji. Za razliku od uobičajene postavke, ovde se na vrhu nalazi srednjetonska jedinica prečnika 102 milimetra, s već opisanom membranom od upletenih karbonskih vlakana i gumenim vešanjem. Ispod nje je postavljen visokotonac s kalotnom 25-milimetarskom membranom, koja je izrađena od titanijuma. Kao motor koristi se neodimijumski magnet, a hlađenje je izvedeno pomoću ferofluida. U donjoj polovini, uz priličan međusobni razmak, smeštene su dve niskotonske jedinice prečnika 133 milimetra. One su izrađene poput

srednjetonca, što podrazumeva karbonske membrane i gumeno vešanje. Zadnja strana ovih podnostojećih zvučnika prilično je pusta, a praznu površinu remete dva para zvučničkih terminala u donjem delu. Terminali prihvataju sva tri najpopularnija vida povezivanja (viljuške, bananice i gole žice) i izrađeni su od pozlaćenog metala, kao i kratkospojnici, a postavka omogućuje bi-wire i bi-amp povezivanje. Pored toga, ovde pronalazimo dva bas-refleks otvora u obliku proreza koji se prostiru celom širinom kabineta i međusobno su prilično udaljeni - jedan je na samom dnu, dok je drugi postavljen gotovo na sredini zadnje strane. Proizvođač navodi da je rešenje sa slotovima, umesto uobičajenih okruglih otvora, preuzeto od drugih PMC modela, jer se pokazalo da doprinose ukupnom frekvencijskom opsegu i zvučnom pritisku. Razlog za veliku udaljenost između slotova objašnjen je postojanjem dve zasebne komore za niskotonske jedinice unutar kabineta, čime je njihov akustički prostor odvojen od ostatka zvučnika.

U pogledu tehničkih karakteristika, PMC navodi da primenjena skretnica sadrži Butterworth filter trećeg reda na 500 herca za niskotonske jedinice, dok se za visoke tonove koristi Linkwitz-Riley četvrtog reda na 2,5 kiloherca. Frekvencijski opseg na osi zvučnika iznosi 35 herca do 23 kiloherca (uz varijaciju glasnoće od +/-3 decibela), dok se u opsegu od +/-1,5 decibela opseg smanjuje na 48 herca do 20 kiloherca. Osetljivost iznosi 89 decibela, što spada među prosečne vrednosti, dok nominalna impedansa iznosi osam oma i pada najniže do četiri oma. Proizvođač preporučuje amplifikaciju u rasponu od 20 do 150 vati po kanalu, a pregled tehničkih karakteristika govori nam da ovi zvučnici ne bi trebalo da budu previše zahtevni za pokretanje.

“Tonovi su transparentni i izražajni, s dovoljnom dozom teksture kako bi utisak bio što prirodniji.”

Slušni test

Testiranje je brzo pokazalo da su Imagine T54 u praksi relativno zahvalni za pokretanje i da će se dobro složiti i s pojačalima manje snage. Pozicioniranje je takođe jednostavno i primerci na našem testu disali su punim plućima na manje od 40 centimetara udaljenosti od zadnjeg zida, što znači da će se dobro snaći i u manjem prostoru. Uobičajeno, zaokretanje prema idealnoj poziciji za slušanje (toe-in) stvar je afiniteta slušaoca, a mi obično preferiramo blago zaokretanje kako bi se postigao bolji fokus - iako ovo može ići nauštrb širine pozornice, pa svako treba da odluči za sebe. Prilikom podešavanja do izražaja dolaze dobro rešene nožice s masivnim šiljcima, koje se jednostavno podešavaju po visini i olakšavaju postupak pronalaženja idealne pozicije.

Ovi zvučnici nisu nas impresionirali na prvo slušanje, ali smo tokom godina naučili da se baš takvi uređaji pokažu kao odlični tokom dužeg testiranja. Upravo to je bio slučaj s Imagine T54, čiji nam je neutralni kolorit sve više imponovao kako je vreme prolazilo. Ovo su pre svega odlično uravnoteženi zvučnici, kod kojih je ceo spektar postavljen u istu ravan i svi opsezi su podjednako prisutni u prezentaciji. Tonovi su transparentni i izražajni, s dovoljnom dozom teksture kako bi utisak o instrumentima bio što prirodniji, ali bez prelaska u suvoparan i izveštačen prikaz. Detalja ima više nego dovoljno, ali njihova najveća vrlina upravo je balans između analitičnosti i prirodnosti, koji

Slušali smo Norvešku kantautorku Anette Askvik na albumu "Liberty" iz 2011.

Ključne karakteristike

Topologija

• trosistemski, dva basrefleks slota Osetljivost

• 89 dB (1 W / 1 m)

Frekvencijski opseg

• 35 Hz - 23 kHz

nam Imagine T54 serviraju na jedan nenapadan, gotovo zaobilazan način. Iz tog razloga, nećete ni primetiti da su vam se omaleni PSB-ovi florstenderi uvukli pod kožu - posle nekog vremena samo ćete ustanoviti da su reprodukovali sve što ste im servirali na više nego dobar način, bez posebnih slabosti.

Naravno, sve ovo ne znači da su Imagine T54 savršeni zvučnici, već samo da sve najvažnije parametre hi-fi reprodukcije sprovode kako treba. Od nedostataka bismo mogli da navedemo ne preterano masivne basove, jer niskotonske membrane imaju prečnik od svega 133 milimetra. S druge strane, kabineti od medijapana srednje gustine zaista su šampionski kruti i dampirani - više nego pojedini zvučnici znatno više cene - pa nijednog trenutka nismo primetili rezonovanje ili slične neželjene pojave. Basovi su veoma čisti, a jasni tonovi dosledni su u zadržavanju odlične definicije do donjeg praga čujnosti. Na ovaj način omogućeno je prisustvo srazmerno velike količine detalja i u najnižem opsegu, što čini donji opseg veoma bogatim i zanimljivim za slušanje - nije to više samo deo spektra koji muzici daje ritam, već opseg koji sadrži finese i izraženu teksturu različitih instrumenata. Da bi se ostvario ovaj

efekat, istina je da Imagine T54 traže nešto više vatre, odnosno da je za ovako sveobuhvatan ugođaj potrebno slušanje na nešto većoj glasnoći. Ali, kad se izađe iz zone najtišeg slušanja, florstenderi iz PSB-a počinju da se ponašaju kao najbolje uveličavajuće staklo, pružajući potpuno konzistentan zvuk do velikih glasnoća, bez ikakvih izobličenja, suženja slike i drugih negativnih efekata. Kad je u pitanju pozornica, testirani zvučnici formiraju sliku prosečnih dimenzija, a primećuje se i raslojavanje po dubini. U ovom pogledu, njihov najveći adut ipak nisu dimenzije pozornice, već odlična, sasvim jasna separacija tonova i kanala, uz izražen stereo-efekat.

Dobro izbalansiran i uravnotežen zvuk ovih kutija ne treba pogrešno protumačiti kao beživotnu reprodukciju, lišenu svake energije. Oni su još kako sposobni za živopisan prikaz, pun iskričavih nota, naročito u gornjem opsegu. Visoki tonovi mogu biti zvonki do granice oštrine, ali sveukupna reprodukcija nikad ne postaje nekontrolisano agresivnačak i na velikim glasnoćama Imagine

T54 zadržavaju pribranost, ali uz veliku dozu iskrenog entuzijazma.

Zaključak

Na kraju, kao jedini objektivni nedostatak ovih zvučnika možemo da navedemo nešto plići bas - iako je nama i to bilo po meri, razumemo da će neki audiofili želeti više. S druge strane, njihov neutralan kolorit odmeren je toliko dobro da mu na tome mogu pozavideti i daleko skuplje kutije. Ukupna prezentacija je savršeno uravnotežena i oplemenjena jasnim i preciznim, a ujedno dovoljno živopisnim i prirodnim tonovima, pa će vam, nakon početne ravnodušnosti, Imagine T54 veoma brzo prirasti za srce. U današnje vreme sveopšteg i često sasvim neopravdanog rasta cena u svim segmentima hi-fija, drago nam je da PSB i dalje nudi zvučnike izuzetnih tehničkih rešenja i nepretencioznog dizajna, koji možda neće impresionirati prijatelje koji vam dođu u goste, ali će vam pružiti dugogodišnje iskreno uživanje u pravom hi-fi zvuku po povoljnoj ceni.

Plus

M Proverena i kvalitetna izrada.

M Izuzetan zvuk za uložen novac.

M Uravnotežena i neutralna reprodukcija.

M Precizni i prirodni tonovi.

Minus

K Nešto plići bas.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Exposure 3010S2

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

PSB Imagine T54

J Preporučena snaga pojačala: 20-150 W

J Frekvencijski opseg (+/-3 dB): 35 Hz - 23 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 89 dB

J Nominalna impedansa: 8 oma

J Topologija: 2 x 133 mm bas, 1 x 102 mm srednjetonac, 1 x 25 mm visokotonac

J Rezne frekvencije: 500 Hz / 2,5 kHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 171 x 830 x 302 mm

J Masa: 14 kg

J Cena: 1.200 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Stoleće razvoja

Bang & Olufsen jedna je od malobrojnih kompanija koja je uspela da stekne globalnu reputaciju kao proizvođač lajfstajl uređaja visoke klase a da u isto vreme zadrži popularnost u audiofilskoj zajednici i njeno poštovanje.

Zahvaljujući spoju karakterističnog dizajna, visoke upotrebne vrednosti i proverene dugovečnosti, uređaji kompanije Bang & Olufsen oduvek su se mogli sresti na ovim prostorima, mada nikad u velikom broju - delom zbog cene, koja je uvek bila u gornjim segmentima, ali i zbog estetike, koju ili obožavate, ili vam je odbojna. Iako danas nastupa u visokoj klasi i asocira na luksuz, ugled danske kompanije ukorenjen je mnogo dublje, u samim počecima razvoja elektronike. Bang & Olufsen osnovan je 1925. i predstavljao je jednog od pionira potrošačke elektronike, koji je svojim inovacijama doprineo porastu popularnosti audio-tehnike uopšte. Ulogu predvodnika zadržao je do danas - kompanija ICEpower, koja razvija i proizvodi pojačavačke module u klasi D, nastala je u saradnji s Bang & Olufsenom, na čemu su im brojni audiofili širom sveta neizmerno zahvalni.

Severnjačka egzotika

Bojan Jović

Komplet koji se ovom prilikom našao na našem testu pripada seriji Beolab, što znači da su u pitanju kućni zvučnici, dok oznaka 8 ukazuje na najmanji model u liniji. Dizajn u obliku valjka s loptasto zatvorenim donjim krajem nešto je što bismo očekivali upravo od Bang & Olufsena, jer Beolab 8 vam se mogu svideti ili ne, ali sigurno ih nećete pomešati s nekim drugim zvučnicima. Zbog opisanog oblika, uz ove zvučnike neophodno je imati odgovarajuća postolja - proizvođač nudi stone i podne stalke, kao i zidne nosače, koji se kupuju zasebno, pa svako može da odabere ono što mu odgovara. Pored dizajna, Beolab 8 oduševljavaju izradom, koja je zaista na vrhunskom nivou. Spoljašnjost je izrađena od masivnog i besprekorno obrađenog aluminijuma, što uključuje i gornju ploču stalka, dok je prelepa maska na prednjem delu izvedena od uspravno postavljenih letvica od prirodnog drveta. Fabrika i ovde nudi visok stepen prilagođavanja željama kupaca, pa je kabinet dostupan u srebrnoj, zlatnoj i crnoj boji, dok se maske nude u verziji od svetlog, prirodnog i tamnog hrasta, kao i u boji crnog antracita. Najzad, potpuno ravna gornja strana prekrivena je tamnom površinom, koja izgleda poput akrila, što doprinosi sveukupnom utisku luksuznog high-end proizvoda.

Uklanjanje mrežica pokazuje da danski stručnjaci nisu zanemarili tehnologiju zarad dizajna, jer su ovi omaleni zvučnici izvedeni u čistokrvnoj trosistemskoj topologiji. Postavka zvučničkih jedinica pomalo je neobična, mada ne i nepoznata u hifi svetu, a podrazumeva da je niskotonski drajver smešten u upuštenom ležištu u donjem delu fronta i većim delom prekriven plastičnim panelom, pa za širenje zvučnog talasa koristi slobodan prostor na donjoj i bočnim stranama. S druge strane, pomenuti panel u središtu sadrži visokotonsku jedinicu, dok se u gornjem delu nalazi srednjetonac. Amplifikacija je, naravno, u klasi D, sa zasebnim modulima za svaki drajver, pa su za pokretanje 15-milimetarskog visokotonca i srednjetonske membrane prečnika 76 milimetara upotrebljeni moduli od 50 vati, dok 133-milimetarski niskotonac koristi modul snage 200 vati. Na zadnjoj strani, skriven ispod savršeno uklopljenih poklopaca s magnetskim pričvršćivanjem, nalazi se panel s priključcima. Ovde pronalazimo dva eternet porta, koji omogućuju lančano povezivanje uređaja, kao i treći RJ45, predviđen za Powerlink vezu s Bang & Olufsen televizorom. USB-C port predviđen je za servisnu primenu, ali može poslužiti i kao analogni audioulaz pomoću pasivnog 3,5-milimetarskog adaptera (kupuje se zasebno), a spisak kompletira priključak za odvojivi strujni kabl.

Upotreba i zvuk

Nakon relativno jednostavnog postupka montaže stalaka, Beolab 8 nam pokazuje da se svi njegovi aduti ne mogu videti prostim pregledom kućišta. Naime, po uključivanju na gornjem

“Ceo čujni opseg odiše nenapadnom preciznošću i prilično neutralnim koloritom.”

panelu prikazuju se komande osetljive na dodir s pozadinskim osvetljenjem. Kontrola reprodukcije obavlja se preko komandi s prepoznatljivim simbolima, dok se u gornjem delu nalazi traka za kontrolu glasnoće, a tu su i tasteri za kontrolu mikrofona i blutut uparivanje. Beolab 8 takođe poseduje četiri komande koje se mogu programirati preko aplikacije, a služe za brzo pozivanje ranije zadate plejliste ili izvora zvuka. Sistemu se po želji može dodati daljinski upravljač iz serije Beoremote, ali za punu funkcionalnost zadužena je aplikacija Bang & Olufsen. Pored uloge audio-plejera za raznovrsne izvore - od lokalnih audioteka, preko DLNA protokola, pa do različitih muzičkih servisa i sjajnog B&O radija - ova aplikacija omogućuje povezivanje dva zvučnika u stereo-sistem, kao i u centralizovanu multirum postavku. Tonske korekcije jednako su sveobuhvatne i podrazumevaju odvojeno podešavanja gornjeg i donjeg opsega, laudnes i odabir osetljivosti linijskog ulaza, a posebnu poslasticu predstavlja aktivna korekcija sobe, koja će omogućiti da Beolab 8 zasijaju punim sjajem u svakom okruženju. Iza tehnologije Beam Width Control stoji mogućnost da korisnik odabere između modaliteta Wide, Narrow i Speech, gde prvi pruža veoma široku pozornicu i predviđen je za neobavezno slušanje u svakom kutku prostorije, dok je drugi usmeren ka idealnoj poziciji za slušanje i donosi bolji fokus, a treći je, kao što mu naziv govori, idealan za TV emisije.

Slušali smo Kate Bush na albumu "Hounds of Love" iz 1985.

Ključne karakteristike

Snaga sistema

• 2 x 300 W Povezivanje

• eternet, wi-fi, blutut, analogni ulaz Korekcija zvuka

• Active Room Compensation

Tokom kritičkog slušanja Beolab 8 se pokazuje kao prilično sposoban hi-fi sistem uprkos skromnom gabaritu. Gornjim delom spektra vladaju precizno definisani tonovi, a membrane manjeg prečnika upešno se nose sa izazovima prostornosti i kreiraju uverljivu pozornicu, naročito u Narrow modalitetu. Iako zvučna scena

Bang

nije previše široka, Beolab 8 pružaju dobro prostorno pozicioniranje po širini i dubini, uz izraženu separaciju kanala i pojedinačnih tonova. Sve tonske korekcije koje korisnik obavi preko aplikacije jasno se čuju u zvuku, a nama su najviše imponovala "flet", tj. neutralna podešavanja - uključujući deaktivaciju laudnesa, koji donosi više negativnih nego pozitivnih promena. Prednosti trosistemske topologije, čak i kod ovako malih kutija, primećuju se u jasnijem prikazu tonova u celom spektru, kao i po dubinskom pozicioniranju, pa su nas testirani zvučnici u ovom smislu podsetili na Uni-Fi bukšelfove iz kompanije ELAC. Tipično za skandinavske proizvođače, ceo čujni opseg odiše nenapadnom preciznošću i prilično neutralnim koloritom, koji isprva može delovati pomalo hladno i uzdržano, ali na duže staze donosi istinski audiofilski uvid u kvalitete tonskog zapisa, ali i u emocije i energiju sadržane u muzici.

Iako smatramo da je deklarisani donji prag od 28 herca previše optimistično definisan, daleko od toga da Beolab 8 nisu u stanju da reprodukuju niske tonove. Štaviše, basovi su izuzetni u odnosu na gabarit kabineta i membrane, pa pružaju sasvim uverljivu niskotonsku podlogu na kojoj počiva muzičko delo. Uprkos prilično stešnjenoj unutrašnjoj postavci i maloj rezonatorskoj kutiji, niski tonovi potpuno su čisti i bez gubitka

definicije, izobličenja ili drugih neželjenih efekata, pa onoliko nisko koliko se spuštaju, Beolab 8 obavljaju odličan posao. Prema našem iskustvu s malim kutijama, kad je bas u pitanju, najvažnije je da nema negativnih efekata i da zvučnici sviraju čisto i definisano u okvirima svojih frekvencijskih mogućnosti. Beolab 8 rade upravo to - zvuče uverljivo i kreiraju celovitu sliku, a odsustvo najdubljih niskotonskih ponora primetićete samo u direktnom poređenju sa znatno većim kutijama.

Zaključak

Pored mrežne veze pomoću kabla ili preko dvopojasnog wi-fija, Beolab 8 omogućuje blutut povezivanje, kao i bežičnu vezu po WiSA standardu. Reprodukcija preko mreže podržava Spotify Connect i Tidal Connect, a sama aplikacija ne ostavlja neispunjene želje - postavka je pregledna i intuitivna, a odziv fluidan. Čak se i kvalitet reprodukcije može podesiti u skladu s dostupnim mrežnim resursima kako bi se lokalna mreža rasteretila za druge potrebe. Dakle, upotreba je jednostavna, a opet bogata mogućnostima, dok su problemi u vezi sa akustikom prostorije rešeni pomoću sistema za korekciju. Dizajn je priča za sebe, jer će ovaj sistem privlačiti pažnju čak i u najluksuznijim okruženjima, a reputacija kompanije govori nam da će Beolab 8 trajati decenijama. Za kraj, umesto

komentara o ceni, podsetićemo se da je ovo kompletan i izuzetno elaboriran audio-sistem, koji obuhvata zvučnike, amplifikaciju, D/A konverter i mrežnu platformu, uz obilje pratećih opcija. Iz te perspektive, njegova cena više nije tako visoka, a Bang & Olufsen vam zauzvrat nudi autentičan stil, koji će uvek biti aktuelan.

Plus

M Vrhunski dizajn i izrada.

M Efikasni sistemi za korekciju.

M Precizan i neutralan zvuk.

M Bogata i uravnotežena prezentacija.

Minus

K U apsolutnom smislu, odsustvo najdubljeg basa.

Bang & Olufsen Beolab 8

J Snaga sistema: 2 x 300 W

J Frekvencijski opseg: 28 Hz - 23 kHz

J Zvučni pritisak SPL (1 m): 104 dB

J Topologija: 1 x 15 mm visokotonski, 1 x 76 mm srednjetonski, 1 x 133 mm niskotonski

J Povezivanje: eternet, wi-fi, blutut, analogni ulaz

J Dimenzije (ŠxVxD): 189 x 290 x 165 mm (sa stalkom)

J Masa: 4,1 kg (bez stalaka)

J Cena: oko 7.000 € za par

Remek-delo minimalizma

Iako oznaka Amator nije nova u programu italijanskog proizvođača, prvi put je srećemo u donjem delu ponude.

Bojan Jović

Pre tačno dve godine, u broju 106, testirali smo prvobitno izdanje modela Lumina II - da se podsetimo, u pitanju je regalski zvučnik kompaktnih dimenzija, koji je predviđen da pruži kvalitetan zvuk u manjem prostoru, uz neizbežnu dozu italijanskog šarma. Proizvođač u međuvremenu nije sedeo skrštenih ruku, pa je sada pred nama unapređena verzija, koja nosi dodatnu oznaku Amator. Šta je sve unapre-

đeno i koliki je boljitak ostvaren u onom najznačajnijem - zvuku - pročitajte u nastavku.

Opis

Kompaktni gabarit malog bukšelfa podrazumeva visinu od tek nešto preko 30 centimetara, uz pravilnu formu i čiste, ravne linije. Iako Sonus faberov poznati oblik laute ovde izostaje, proizvođač se potrudio da to nadomesti estetskim

detaljima, koji su sa ukusom osmišljeni i još bolje sprovedeni u delo. Kabinet u obliku kvadra presvučen je crnom kožom bez obzira na finiš fronta, koji je dostupan u tri boje. Prednji panel dodat je na kabinet kako bi se povećala debljina, postigla veća inertnost kabineta i umanjile neželjene vibracije, a proizvođač je ovo dodatno iskoristio kako bi na genijalno jednostavan način oplemenio pojavu ovih malih zvučnika. Naime, frontalni panel izrađen je od višeslojne šperploče ukupne debljine oko 10 milimetara, koja je presvučena furnirom najvišeg kvaliteta, uz V šaru pod uglom od 45 stepeni u odnosu na bokove. Na našem testu našli su se primerci od crvenog drveta visokog sjaja, a u ponudi su još wenge i walnut. Ujedno, ovo su prve razlike u odnosu na prethodnu verziju, koja je imala drugačiju ponudu finiša, ali i šaru furnira u uobičajenoj, vodoravnoj postavci. Kao da kombinacija crne kože i tamnocrvenog drveta sama po sebi nije dovoljno atraktivna, italijanski dizajneri dodali su diskretne hromirane okvire drajvera, ali i metalnu pločicu s natpisom Amator na gornjem delu kako bi naglasili razliku u odnosu na prvo izdanje.

Usled skromne površine, prednja ploča je najvećim delom ispunjena zvučničkim jedinicama. U gornjem delu, unutar velikog gumiranog okvira šestougaonog oblika, koji je namenski dizajniran za umanjenje vibracija, smešten je visokotonac u patentiranoj D.A.D. (Damped Apex Dome) tehnologiji. Ova jedinica vodi poreklo od nemačkog proizvođača DKM (Dr. Kurt Müller) i zapravo je direktno preuzeta iz skuplje serije Sonetto. Opremljena je kalotnom svilenom membranom prečnika 29 milimetara, s dodatnim premazom koji se nanosi ručno, dok usmerivač sadrži integrisanu rešetku za zaštitu osetljive membrane. Neobičan okvir visokotonca savršeno se vizuelno

“Sve što se propusti kroz ove male kutije sadrži zrno latinske magije.”

uklapa sa srednjetonsko-niskotonskom jedinicom u donjem delu, koja je opremljena membranom prečnika 150 milimetara, izrađenom od mešavine celulozne pulpe i drugih vlakana prirodnog porekla. Gumeno vešanje uobičajenog je profila, a proizvođač navodi da je ova jedinica opremljena prilično velikim magnetom. Najzad, ni kod zvučničkih jedinica nisu izostale estetske finese, pa na okviru visokotonca pronalazimo diskretno ugraviran naziv serije, dok se u središnjem delu mid-bas membrane može primetiti logotip kompanije. Iako nije česta pojava, kod ovog zvučnika pažnju privlači i donji deo kabineta. Neznatno uvučeno postolje crne boje opremljeno je uspravnim rebrima, dok je na prednjoj strani neprimetno integrisan prorez za protok vazduha – bas-refleks otvor, koji svojom pozicijom garantuje nezahtevnost u pogledu okolnog prostora. Na zadnjoj strani nailazimo na upušteni panel s dva para terminala visokog kvaliteta, koji su u potpunosti metalni - uključujući i kratkospojnike - i prihvataju sve tipove povezivanja.

Pored oznake proizvođača i modela, ovde se nalazi uvek poželjan natpis „Made in Italy“, a fabrika s ponosom ističe da se Lumina II Amator izrađuju u pogonima u Vičenci. Od unapređenja koja se ne vide posebno je važna modifikacija skretnice, koja je redizajnirana po ugledu na prestižnu seriju Homage. Prisutni su novo IFF kolo i filtracija, što u teoriji donosi bolju rezoluciju i celovitiji prikaz, dok je rezna frekvencija podignuta sa 1,8 na 2,6 kiloherca.

Slušni test

Topologija

• dvosistemski

Bas-refleks

• na prednjoj strani

Frekvencijski opseg

• 55 Hz – 24 kHz

U pogledu osobina reprodukcije, krenućemo od donjeg kraja: Lumina II Amator pružaju prilično dobar bas u odnosu na gabarit i cenovni razred. Iako ovo može zvučati kao izlizana fraza, suština je u tome da Amatori pružaju uverljivo prisustvo najnižih tonova i da će samo iskusni slušaoci primetiti odsustvo najnižih registara. Onoliko nisko koliko se spuštaju, Sonus faberi obavljaju odličan posao u prezentaciji čvrstog i jasno izraženog temelja muzike. Tonovi su čisti i bez izobličenja sve do donjeg praga, a ono što im nedostaje u pogledu veličine drajvera i kabineta, maleni zvučnici se trude da nadomeste kroz prilično agilne, gotovo žive gornje basove. Žustre promene ritma i složene deonice za njega ne predstavljaju poseban izazov, naročito u saradnji s nešto snažnijom amplifikacijom, a note ne poseduju samo bezlične obrise već i odgovarajuću teksturu. Među tonovima se mogu razaznati različiti delovi ritamsekcije, koji imaju odgovarajući kolorit i precizno su ocrtane, a sve navedeno ukazuje na odličan fokus i dobre dinamičke kvalitete.

Srednji deo spektra donosi prepoznatljive Sonus faberove osobine, kao što su izuzetno milozvučni tonovi i sveukupna prezentacija, koja je sasvim, sasvim

Slušali smo Milesa Davisa na albumu "Kind of Blue" iz 1959.

Ključne karakteristike

diskretno obojena, ali na jedan očaravajuće privlačan način. Jednostavno, sve što se propusti kroz ove male kutije sadrži zrno latinske magije i velike su šanse da se svako usputno slušanje pretvori u ozbiljnu iako možda neplaniranu slušnu sesiju. Iako ovu osobinu poznajemo iz ranijih testova Sonus faberovih zvučnika, Lumina II Amator dodaju reprodukciji vrlo visok nivo detalja. Povećana rezolucija, kako proizvođač obećava, zaista je prisutna, i to u celom spektru, a u srednjem opsegu primećuje se kao istinska posvećenost zvučnika i najsitnijim detaljima. Međutim, najveća vrlina leži upravo u istinskoj i neizveštačenoj sinergiji kolorita i detalja - bez obzira na povećanu preciznost i celovitiji prikaz, maleni Amatori nikada ne gube iz vida izuzetno

prijatan kolorit i ostaju dosledni reprodukciji finih, gotovo lirskih nota. U gornjem opsegu do izražaja dolazi renomirani D.A.D. visokotonac, koji, po nama, predstavlja jedan od najboljih kalotnih visokotonaca i smatramo da je neopravdano zapostavljen u audiofilskim razgovorima. Njegova prezentacija odlikuje se izuzetno preciznim i jasno uobličenim tonovima, koji su ocrtani u prostoru i pozicionirani unutar trodimenzionalne scene. Iako pojedinačne note zadržavaju već opisane osobine Sonus faberovog zvuka, ovaj visokotonac još kako ume da istupi iz zone smirenosti i da prikaže žustre i agresivne tonove, pa će, recimo, truba zvučati prodorno do granice oštrog. Obilje vazduha između nota doprinosi osećaju prostora, pa

Lumina II Amator formiraju prilično prostranu pozornicu, svakako veću nego što njihov gabarit sugeriše. Iako nisu stvoreni za veliki prostor, oni će se odlično snaći u manjim i srednjim sobama, kad će s lakoćom pretvoriti čitavu prostoriju u svoje igralište. U pogledu pozicioniranja, Amatori ne odstupaju od prethodne verzije, što podrazumeva tek oko 30 centimetara od zadnjeg zida za pun zamah, dok zaokretanje ka poziciji za slušanje donosi čujna poboljšanja u pogledu fokusa, pa će krajnja pozicija zavisiti od afiniteta korisnika.

Isti, samo bolji

Iako su novi Amatori na papiru isti kao prethodnici, Sonus faber nam ponovo pokazuje da se ne može sve saznati iz specifikacija. Italijanski majstori očito su sproveli unapređenja na pravim mestima i uspeli da izvuku još bolji zvuk iz ovih malih kutija, pa povećanje cene od oko 25 odsto deluje sasvim prihvatljivo. Kad se tome doda još rafiniraniji stil - koliko god to nemoguće zvučalo - Lumina II Amator predstavljaju sjajan izbor za kompaktni sistem, koji će s lakoćom objediniti lajfstajl pojavu i istinski hi-fi zvuk.

Plus

M Detaljna i precizna prezentacija.

M Izražena muzikalnost.

M Srazmerno dobar bas.

M Neponovljiva estetika.

Minus

K Traže snažnije i stabilno pojačalo.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Exposure 3010S2

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

Sonus faber Lumina II

Amator

J Preporučena snaga pojačala: 30-150 W

J Frekvencijski opseg: 55 Hz - 24 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 86 dB

J Impedansa: 4 oma

J Topologija: 1 x 150 mm mid-bas, 1 x 29 mm visokotonac

J Rezna frekvencija: 2,6 kHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 180 x 304 x 263 mm

J Masa: 5,8 kg

J Cena: 1.500 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Jednokanalni hi-fi

Sve većoj popularnosti bežičnih zvučnika nije odoleo ni legendarni McIntosh, koji ima u ponudi dva all-in-one sistema.

Bojan Jović

Iako je u audiofilskim krugovima poznat pre svega kao proizvođač hi-fi opreme visoke klase, američki McIntosh zapravo ima veoma obimnu paletu proizvoda, koja uključuje audiofilski nameštaj, odnosno police, kao i ozvučenja za automobile i jahte. U ovakvom portfoliju našlo se mesta i za nekoliko lajfstajl modela, a mi ovom prilikom testiramo

kućni bežični zvučnik RS150, koji predstavlja manji model u ponudi.

Dizajn i izrada

Da nema kontrolnog panela u donjem delu fronta, RS150 bi se mogao opisati kao prilično tipičan regalski zvučnik, pravilnih linija i jednostavnog osnovnog oblika - uostalom, dosad smo sreli mno-

go bežičnih zvučnika koji su izvedeni iz pasivnih srodnika, pa ovo ne bi bilo iznenađenje. Ipak, McIntosh oduvek radi stvari na svoj način, pa je već na prvi pogled jasno da ovo nije obična bukšelf kutija. Veći deo prednje strane prekriven je tekstilnom mrežicom, ali je u donjem delu smešten kontrolni panel prepoznatljivog dizajna, koji nas je odmah asocirao na daleko ozbiljnije i skuplje uređaje ovog proizvođača. Dve simetrično postavljene kružne komande oplemenjene su nazubljenim hromiranim obrubom, dok se između njih nalazi veliki LED indikator. On oblikom podseća na VU-metar, a fabrika navodi da je njegovo digitalno kontrolno kolo sada znatno brže nego kod prethodnog modela RS100. U okolini je smešteno nekoliko LE dioda za indikaciju različitih radnih parametara, kao i krupni logotip kompanije sa oznakom modela. Naravno, po ugledu na skuplje srodnike, celokupni kontrolni panel postavljen je na podlogu od besprekorno obrađenog stakla.

Za razliku od većine proizvođača, koji danas dizajniraju zvučnike tako da izgledaju što lepše bez mrežica, kod RS150 situacija je suprotna - čak toliko da McIntosh kao da uopšte nije mario za to, na šta ukazuju i prilično krupni i upadljivi prihvatnici za masku. Dakle, RS150 je dizajniran u pomalo retro maniru, uz skladno uklapanje mrežice i ostatka kabineta, pa i u tom pogledu predstavlja unikatnu pojavu na tržištu. Ako ipak skinete masku kako biste pogledali čime ovaj zvučnik raspolaže, dočekaće vas uobičajena dvosistemska postavka. U gornjem delu nalazi se visokotonac s 20-milimetarskom kalotnom membranom, koja je izrađena od titanijuma i opremljena fluidom za hlađenje, kao i spoljašnjom zaštitnom rešetkom. Ispod njega nalazi se srednjetonsko-niskotonska jedinica s membranom prečnika 133 milimetra, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na prethodnika - pored toga, proizvođač navodi da vešanje omogućuje velike ekskurzije, što je doprinelo još boljem kvalitetu reprodukcije.

“RS150 bez teškoća uspešno balansira između žustrih, prodornih tonova i suptilnih, lirskih nota.”

Izuzev prednje strane, kabinet je izveden u crnoj boji visokog sjaja, uz praktično i elegantno postolje od aluminijuma. Pored vizuelnog kontrasta crnom ostatku kabineta, ovo postolje opremljeno je gumiranim podloškama s donje strane, čime je omogućeno postavljanje zvučnika na raznovrsne komade nameštaja bez bojazni da će se bilo šta ogrebati ili oštetiti. Pri pogledu na zadnju stranu postaje jasno da je RS150 zamišljen kao mrežni zvučnik, jer ne poseduje bilo koji drugi vid povezivanja. Analogni i digitalni ulazi, pa i sve češće viđeni HDMI port, ovde izostaju, pa je korisniku na raspolaganju samo eternet port, uz neizostavni wi-fi i blutut. Osim toga, zadnja strana sadrži priključak za odvojivi strujni kabl, kao i bas-refleks otvor neuobičajenog, gotovo kvadratnog oblika.

Mogućnosti

Već smo naveli da RS150 donosi jednokanalnu postavku u dvosistemskoj topologiji, a za upravljanje membranama zadužena je amplifikacija od ukupno 120 vati. Za pokretanje mid-basa predviđeno je 90 vati, dok visokotonac raspolaže s 30 vati, a fabrika navodi da je snaga udvostručena u odnosu na prethodni RS100. Sve navedeno omogućuje frekvencijski opseg od 48 herca do 20 kiloherca, što je sasvim dobar rezultat za zvučnike ovog gabarita. Svestrana mrežna platforma podržava Chromecast, Spotify Connect, Tidal Connect, AirPlay 2 i Roon, uz podršku za MP3, FLAC, ALAC, WAV i druge popularne formate, do

Slušali smo Švedsku pop grupu ABBA na poslednjem studijskom albumu "Voyage" iz 2021.

Ključne karakteristike

Snaga sistema

• 120 W

Frekvencijski opseg

• 48 Hz - 20 kHz

Povezivanje

• eternet, wi-fi, blutut

rezolucije od 192 kiloherca. Za direktnu bežičnu vezu zadužen je blutut u verziji 5.0, koji prihvata kvalitetnije kodeke aptX HD i aptX Low Latency. RS150 ne poseduje daljinsku komandu, pa se za kontrolu može koristiti prednji panel, kao i raznovrsne kompatibilne aplikacije. Naime, za ovaj uređaj ne postoji namenska aplikacija, ali Chromecast i UPnP omogućuju upravljanje direktno kroz aplikacije za reprodukciju muzike.

Upotreba i zvuk

Tokom slušnog testa RS150 je pokazao da poseduje sve odlike kvalitetne reprodukcije. Tonska slika je vrlo dobro izbalansirana, pa se opsezi neosetno uklapaju i ne dolazi do povlačenja ili preglasavanja bilo kog dela spektra. Visokotonac obavlja odličan posao u gornjem opsegu i pruža živopisne, a opet detaljne note, koje su jako lepo uobličene i minimalno zamućene po ivicama - tek da se izgubi onaj utisak sirove oštrine i da reprodukcija dobije jedan humaniji ton. Tekstura pojedinačnih tonova zaista je izvanredna, pa iako nije majstor filigranskog rezbarenja zvučne slike, RS150 uspeva u rekreaciji emocija i energije muzičkog dela. Njegov tihi entuzijazam pri reprodukciji svake vrste muzičkog materijala prisutan je i u srednjem

opsegu, koji se besprekorno nadovezuje na visoke tonove i nastavlja da kreira uverljiv muzički izraz. Ovaj zvučnik bez teškoća i prilično uspešno balansira između žustrih, prodornih tonova i suptilnih, lirskih nota, pa će i zahtevna izvođenja zvučati odlično. Naravno, sve ovo važi prvenstveno za reprodukciju lossless ili hi-res materijala preko mreže, dok blutut pokazuje određena ograničenja. Ipak, u saradnji s kvalitetnijim kodekom aptX HD, RS150 dopušta neobavezno uživanje i preko blututa, nudeći i poneko zrno audiofilske reprodukcije.

Testirani zvučnik nastavlja da nas iznenađuje u donjem opsegu, koji definitivno zvuči punije i dublje nego što specifikacije obećavaju. Zahvaljujući

vešanju dugog hoda, membrana od samo 133 milimetra sposobna je da pokrene srazmerno veliku količinu vazduha, što se pri reprodukciji prevodi u čvrst i koherentan bas, bez izobličenja, koji se spušta relativno nisko. Agilnost je takođe prisutna, pa basovi mogu biti veoma brzi, uz dobru definiciju i jasan prikaz detalja. Proizvođač je omogućio korekciju najnižih tonova preko prednjeg panela, ali smo bili sasvim zadovoljni zvukom na nultom podeoku. Ovde dolazimo do jedinog nedostatka, a to je odsustvo pozornice. Iako smo svesni da se to i neočekuje od ovakvog tipa zvučnika i, uopšteno, od ovog koncepta, kao i da je RS150 prvenstveno lajfstajl model, koji će ponegde služiti i kao sta-

tusni simbol, istina je da je u svojoj srži ovo punokrvni hi-fi zvučnik, s odlično optimizovanom amplifikacijom i sposobnom digitalnom platformom. Utoliko nas više iznenađuje odsustvo namenske aplikacije kroz koju bi se mogle obaviti detaljnije korekcije zvuka - ako se razlike čuju kod blutut zvučnika od nekoliko stotina evra, sasvim sigurno bi se čule i ovde. Pored toga, tokom istraživanja prateće dokumentacije nigde nismo naišli na podatak da li se dva zvučnika RS150 mogu povezati u bežični stereo-sistem. Ukoliko ovo nije moguće, to je tek prava šteta, jer bismo na taj način dobili pravu poslasticu u vidu svestranog bežičnog sistema, sjajnog zvuka i izuzetno prestižnog imena, po ceni koja je sasvim prihvatljiva u današnje vreme.

Zaključak

I pored audiofilskog žala za parom testiranih zvučnika u dvokanalnoj postavci, ostaje činjenica da je RS150 sjajno izrađen uređaj, koji je potpuno prilagođen savremenom načinu slušanja muzike, uprkos klasičnoj, pa i pomalo retro pojavi. Kontrola je - u američkom stilu - pojednostavljena do maksimuma, a zvuk je pun života i naštimovan da pruži mnogo uživanja, čak i tokom usputnog slušanja. Nama ostaje da se nadamo da će McIntosh omogućiti stereo-povezivanje u nekoj budućoj verziji firmvera, jer RS150 i njegovi korisnici to zaslužuju.

Plus

M Odličan tonski balans.

M Optimalno odmerena amplifikacija.

M Spoj detaljnosti i muzikalnosti.

M Besprekorna izrada.

Minus

K Namenska aplikacija pružila bi veće mogućnosti.

McIntosh RS150

J Ukupna snaga: 120 W

J Frekvencijski opseg: 48 Hz - 20 kHz

J Topologija: 1 x 20 mm visokotonski, 1 x 133 mm mid-bas

J Rezna frekvencija: 2 kHz

J Povezivanje: eternet, wi-fi, blutut

J Dimenzije (ŠxVxD): 195 x 368 x 219 mm

J Masa: 8,4 kg

J Cena: 1.500 €

Sound of Silence

Kompanija Bose već godinama se nalazi u samom vrhu kad su u pitanju bežične slušalice s ANC sistemom, a najnovija generacija donosi nekoliko unapređenja i nastavlja ovu uspešnu priču.

Bojan Jović

Ako vas Boseov sistem označavanja slušalica ponekad zbuni, znajte da niste jedini: američki proizvođač godinama je koristio naziv QuietComfort i dodatnu brojčanu oznaku (25, 35...), da bi zatim predstavio slušalice Noise Cancelling 700. Naziv QuietComfort sada se vratio na scenu, ali dodatnih brojki više nema - pristupačniji model nazvan je Bose QuietComfort, dok skuplji ima sufiks Ultra. Na našem testu našao se upravo moćniji model iz

najnovije generacije, a u nastavku ćemo pokušati da utvrdimo da li predstavljena poboljšanja opravdavaju popriličan skok cene.

Dizajn i izrada

Iako na prvi pogled mogu delovati pomalo generički i bezlično, naročito u neupadljivoj crnoj boji, QC Ultra veoma brzo stavljaju do znanja da su izrađene od prvoklasnih materijala. Klizači, šarke i nosači rezonatora izvedeni su od

besprekorno obrađenog aluminijuma u tamnom gan metal finišu, dok su gornja obloga rajfa i spoljašnji delovi rezonatora napravljeni od izuzetno kvalitetne plastike. Nosač i jastučići presvučeni su proteinskom kožom, koja je sasvim prijatna na dodir, a ujedno bar dvostruko izdržljivija od prirodne kože, dok je ispun od mekanog penastog materijala. Već uobičajeno, slušalice se mogu podešavati po sve tri ose, što podrazumeva regulaciju obima i ugla pod kojim jastučići naležu na glavu.

Ukoliko Bose ume da zbuni oznakama, situacija je potpuno drugačija kad je u pitanju upravljanje slušalicama. QC Ultra su veoma jednostavne za upotrebu, bar u pogledu osnovnih funkcija, a američki proizvođač je i ovog puta (skoro) uspeo da izbegne primenu panela osetljivih na dodir. Levi rezonator oslobođen je komandi i na njemu pronalazimo samo USB-C port, 2,5-milimetarski audio-ulaz i LE diodu za indikaciju statusa, dok su na desnom rezonatoru smeštena dva tastera. Donji služi za uključivanje i blutut uparivanje, a gornji - koji je i ergonomski bolje pozicioniran - ima višenamensku ulogu: pomoću njega se upravlja reprodukcijom i telefonskim pozivima, a može se podesiti za dodatne funkcije preko aplikacije Bose Music. Najzad, glasnoća se podešava pomoću diskretne trake osetljive na dodir, koja je ispupčena kako bi je korisnik lako pronašao bez gledanja, a podešavanje se obavlja prevlačenjem prstom nagore ili nadole.

Tehnologija

Bose nas je navikao da ne daje mnogo tehničkih podataka o svojim proizvodima, već da se dokumentacija bazira na mogućnostima i primenjenim tehničkim rešenjima. QC Ultra najpre donose novo akustičko rešenje rezonatora, nazvano TriPort, koje pruža voluminozan zvuk iz manje zapremine, zahvaljujući precizno proračunatim pozicijama otvora za protok vazduha - ukoliko ste ikada

“Uravnotežena prezentacija sadrži detalje koji su prilično elaborirani i doprinose sveukupnoj atmosferi.”

koristili over-ear slušalice u pokretu, onda znate koliko njihov gabarit nekad može da zasmeta, pa je ovo unapređenje dobrodošlo. Reprodukcija je dodatno poboljšana pomoću patentirane tehnologije CustomTune, koja obavlja optimizaciju zvuka prema obliku ušne školjke - optimizacija se obavlja pri svakom uključenju i traje nekoliko sekundi, pa je praktično neprimetna pri upotrebi. Kao jedan od Boseovih specijaliteta, aktivni sistem za suzbijanje buke okruženja integriše tehnologiju za umanjenje odjeka i omogućuje podešavanje po želji korisnika, a tu su i dodatne opcije Aware i Immersion. Od praktičnih dodataka prisutno je automatsko pauziranje kad se slušalice skinu s glave, da bi nakon 10 minuta otišle u “sleep“, a posle 24 sata se sasvim isključile. Za povezivanje je zadužen blutut u verziji 5.3, a fabrika navodi da slušalice podržavaju aptX Adaptive - najnoviji dinamički kodek trebalo bi da pruža aptX HD kvalitet, ali uz manji utrošak energije i bolju latenciju. Integrisana baterija traje do 24 sata, a puni se za tri, a slušalice se mogu koristiti preko analognog audio-kabla, ali ne i putem digitalne USB veze, što se sve češće sreće kod konkurencije.

Upotreba i zvuk

Uprkos nešto manjim rezonatorima, Bose je uspeo da i najnoviji model oblikuje za maksimalnu udobnost. Jastučići u potpunosti obuhvataju ušne školjke, a savršeno odmeren pritisak na glavu pokazao se kao sasvim prikladan i za višesatno korišćenje. Kao šlag na torti, novi sistem provetravanja održava

Slušali smo

Led Zeppelin na istoimenom debitantskom albumu iz 1969.

prihvatljivu temperaturu unutar rezonatora, pa izostaje neprijatni osećaj znojenja i pregrevanja ušiju. Isprva nam se nije svidelo što klizači za podešavanje obima nemaju nikakve podeoke ili bar oznake, ali se tokom upotrebe ispostavilo da se neće tek tako pomeriti iz za-

Ključne karakteristike

Povezivanje

• blutut, audio-kabl Kontrola

• tasteri, aplikacija Sistem poništavanja buke

• aktivni, s podešavanjem

datog položaja, pa ovo i ne predstavlja poseban nedostatak.

Još od slušalica NC 700 Bose nastupa s neutralnijim i analitičnijim zvukom, što je u suprotnosti sa starijim modelima, kod kojih je kolorit bio izuzetno dopadljiv i pitak, ali ne uvek verodostojan. U ovom smislu, QC Ultra su znatno iskrenije i posvećene visokoj vernosti - možemo da kažemo da su u pitanju svojevrsne hi-fi blutut slušalice, koje ne teže da se dopadnu po svaku cenu, već reprodukuju zvuk što bliži izvornom signalu. Reprodukcija je dobro izbalansirana već na osnovnim podešavanjima, pa QC Ultra pružaju odličnu usklađenost između sva tri opsega, bez preglasavanja ili povlačenja. Uravnotežena prezentacija sadrži detalje koji su prilično elaborirani i doprinose sveukupnoj atmosferi, a posebno nam se svidelo njihovo ravnomerno prisustvo u celom spektru. Visoki tonovi stoga su zvonki i vazdušasti kad je to potrebno, kao, na primer, u uvodu u "Oxygene Pt. 1", uz jasnu separaciju osnovnog tona i višestrukih odjeka, dok su kod drugih muzičkih pravaca povučeni do donje granice čujnosti - upravo kako snimak nalaže. U srednjim tonovima naizgled nema ničeg impresivnog, ali upravo u tome se nalazi njihov najveći kvalitet. Naime, sve je uklopljeno u jednu muzičku celinu, koja nadilazi pojedinačne

tonove i opsege, te pruža sveobuhvatan doživljaj, a QC Ultra ovo zaista obavljaju na vrhunskom nivou. Slična je priča i s najnižim tonovima, koji su uvek prisutni u vidu jasno ocrtanih, a opet nenametljivih temelja muzike. Basovi se spuštaju prilično nisko bez ikakvih izobličenja, ali čisti i definisani tonovi izbijaju u prvi plan samo ako je tonski inženjer imao takvu zamisao. Ukoliko tražite artiljerijski bas kod svake numere, ovo nisu slušalice za vas, ali ako očekujete verodostojnu prezentaciju, QC Ultra predstavljaju sjajan izbor. Navedene osobine reprodukcije mogu se donekle prilagoditi afinitetima korisnika pomoću predefinisanih modaliteta ili preko tropojasnog ekvilajzera, koji su dostupni kroz aplikaciju Bose Music. Aplikacija takođe pruža obilje opcija i sporednih podešavanja, a novi Immersive Audio posebno je zanimljiv. Ovaj novitet donosi poboljšanu prostornost i povećanu pozornicu, čime se slušno iskustvo dodatno približava onom sa zvučnika.

Ugođaj hi-fi sistema dodatno je podstaknut kroz modalitet Motion, kad se pravac iz kojeg dolazi zvuk zadržava i ako pomerite glavu - pored muzike, ovo nam je bilo posebno zanimljivo tokom gledanja filmova. Naravno, svi dodaci mogu se isključiti ako vam nisu po volji ili želite da prištedite bateriju.

Zaključak

Iako je nemoguće utvrditi tačan odnos između napretka i povećane cene, neosporno je da QC Ultra donose poboljšanja u odnosu na prethodne modele. Slušalice iz Bosea nikad nisu bile jeftine, ali su uvek donosile visok stepen kvaliteta izrade, odličnu ergonomiju, poslovično dobar ANC, pa i određenu dozu prestiža. Možemo da kažemo da najnoviji predstavnik spisku vrlina dodaje sjajno izbalansiran zvuk, koji ne teži da se dopadne svima i po svaku cenu, već je ustrojen neutralno i nudi verodostojan, audiofilski pristup reprodukciji muzike.

Plus

M Izuzetna udobnost.

M Relativno kompaktne dimenzije.

M Fantastičan ANC.

M Neutralan i uravnotežen zvuk.

Minus

K Neupadljiv generički dizajn.

K Visoka cena.

Bose QuietComfort Ultra

J Sistem: dinamičke

J Tip: zatvorene

J Povezivanje: blutut, audio-kabl

J Masa: oko 250 g

J Cena: 600 € ã

Poslovni partner

Harman Kardon je predstavio treću generaciju elegantnog blutut zvučnika srednjeg gabarita, koji će biti na svom terenu u kući ili kancelariji.

Već nam je poznato da su sestrinski brendovi JBL i Harman Kardon organizovani tako da je prvi zadužen uglavnom za izradu robustnih prenosivih zvučnika, koji pružaju veliki stepen izdržljivosti po pristupačnoj ceni, dok drugi neguje sofisticiraniji stil, koji je namenjen nešto starijoj publici i dobro će se uklopiti u savremeni ambijent - bilo da je u pitanju kuća ili poslovni prostor. Jedan od takvih modela je i Go + Play 3, koji predstavlja najnoviji model u seriji koju Harman razvija već godinama.

Spolja i iznutra

Iako je od lansiranja prethodne, druge generacije proteklo više od sedam godina, američki proizvođač opredelio se za minimalne izmene u dizajnu uređaja kako bi zadržao vizuelnu prepoznatljivost među rivalskim proizvodima. Istini za volju, nije ni bilo potrebe menjati dizajn, koji predstavlja odlično odmeren spoj između modernog i elegantnog. Izduženo kućište snažno je zaobljeno na bokovima, pa su donja i gornja strana zapravo izvedene u obliku ovalnog trkališta. Kabinet je u potpunosti presvučen crnom tkaninom, a kao jedini detalj na frontu izdvaja se logotip kompanije. Kao jedna od prepoznatljivosti ove serije, masivna

ručka za nošenje nešto je tanja i duža nego kod prethodnih generacija i spušta se do polovine bokova, gde je ispisana i oznaka modela. Ručka je izrađena od aluminijuma, čija srebrna boja pruža sa ukusom odmeren kontrast crnom ostatku kabineta. Elegantnoj pojavi doprinosi gornji panel od luksuznog kaljenog stakla, na kom pronalazimo komande osetljive na dodir. Postavka je kompletna i obuhvata uključivanje, kontrolu glasnoće, blutut uparivanje i upravljanje reprodukcijom i telefonskim pozivima. Zadnja strana takođe je prazna i presvučena tkaninom, izuzev manje površine pri dnu, na kojoj su smešteni priključak za odvojivi strujni kabl, dodatni 3,5-milimetarski audio-ulaz i USB-C.

U pogledu tehničkih rešenja, Go + Play 3 obradovao nas je dvokanalnom postavkom i trosistemskom topologijom. U uglovima prednje strane smešteni su 20-milimetarski visokotonci, dok su bliže središtu postavljene srednjetonske jedinice prečnika 70 milimetara. Za najniži deo spektra zadužen je samo jedan niskotonski drajver, koji se nalazi u centru donje strane i opremljen je membranom prečnika 130 milimetara, a za još snažnije basove prisutna je dodatna pasivna membrana na prednjoj strani.

Bojan Jović

Specifikacije ne ukazuju na raspodelu snage po drajverima, već navode samo ukupnu snagu od 160 vati, uz opseg od 43 herca do 20 kiloherca (-6 dB) i odnos signala i šuma od 80 decibela. Bežično povezivanje obavlja se preko blututa u verziji 5.2, koji podržava samo osnovne kodeke, ali se iskupljuje mogućnošću istovremene povezanosti na dva izvora, kao i povezivanjem dva Go + Play 3 zvučnika u moćniji stereo-komplet. Iako je predviđen prvenstveno za kućnu upotrebu, testirani zvučnik raspolaže integrisanom baterijom od nepunih 26 vat-sati, koja pruža do osam sati autonomije. USB port omogućuje punjenje drugih uređaja (power bank), ali njegova uloga tu se završava jer model za evropsko tržište ne podržava reprodukciju sa USB skladišta.

Upotreba i zvuk

Tokom upotrebe, Go + Play 3 se pokazuje kao sprava zavidnog kvaliteta reprodukcije, koja će zadovoljiti i zahtevnije korisnike. Poput JBL-a, i Harman je poslednjih godina izmenio tonski potpis, pa je zvuk sada znatno čistiji i precizniji. Posledično, više detalja isplivava na površinu i čini ukupni ugođaj znatno kompletnijim - čak i preko osnovnih blutut kodeka. Visoki tonovi i dalje su za dlaku zatvoreniji, tek toliko da ne budu iritantni za duže slušanje, ali su nam sada daleko više po volji. Jednostavno, promene koje nova generacija donosi jasno se čuju u reprodukciji, u vidu bolje definisanih pojedinačnih tonova. Pored toga, stereo-efekat može se primetiti na nešto većoj udaljenosti, što je disciplina u kojoj monozvučnici nemaju šta da traže pored testiranog Harmana. Snaga je više nego dovoljna da ispuni zvukom prostoriju prosečne veličine, a Go + Play 3 je sposoban za prilično glasnu reprodukciju bez izobličenja, što je u najboljoj tradiciji američkog proizvođača. Tonske vrline, jasno je, posledica su elaborirane postavke drajvera i adekvatno odmerene amplifikacije, ali Harman

“Harman ima automatsku kalibraciju, koja se obavlja svaki put kad se uređaj uključi.”

ima dodatni adut u vidu automatske kalibracije, koja se obavlja svaki put kad se uređaj uključi. Fabrika ne daje nikakve detalje, ali smo se u praksi uverili da stvar funkcioniše - jedino preporučujemo da se uređaj isključi i ponovo uključi svaki put kad mu promenite mesto kako bi se reprodukcija prilagodila novoj poziciji u okruženju. Iako bismo poželeli da uređaj ove klase ima prateću aplikaciju, istina je da to nije neophodnonaročito uz ovako dobar sistem za automatsku kalibraciju - jer integrisane komande omogućuju lako baratanje svim funkcijama. S druge strane, ono što bismo stvarno voleli da vidimo jeste wi-fi, zato što bi zvučnik ovih mogućnosti zaista zasijao punim sjajem uz kvalitetan lossless (ili čak hi-res) signal. Stoga nam ostaje da se nadamo da se i to krčka u Harmanovoj kuhinji.

Zaključak

Reklo bi se da se američki proizvođač kod nove generacije zvučnika Go + Play vodio devizom da koncept koji dobija ne

Slušali smo Pink Floyd na albumu "Wish You Were Here" iz 1975.

Ključne karakteristike

Ukupna snaga

• 160 W

Postavka drajvera

• stereo, 3-sistemska

Povezivanje

• blutut v5.2

treba menjati, pa su promene vrlo dobro promišljene i donose istinski napredak, bez menjanja suštine proizvoda. Ovo je zvučnik koji će pružiti odličan zvuk u svakom okruženju, i to bez angažmana korisnika - vaše je samo da ga postavite na željenu poziciju i da uživate u elegantnom dizajnu, jednostavnoj upotrebi i dobroj reprodukciji.

Plus

M Elegantan dizajn.

M Efikasna automatska kalibracija.

M Celovit i precizan zvuk.

M Odlično odmeren bas.

Minus

K Wi-fi bi pružio još bolji zvuk.

Harman Kardon Go + Play 3

J Ukupna snaga: 160 W

J Frekvencijski opseg (-6 dB): 43 Hz - 20 kHz

J Topologija: 2 x 20 mm visokotonac, 2 x 70 mm srednjetonac, 1 x 130 mm niskotonac

J Odnos signal-šum: 80 dB

J Povezivanje: blutut v5.2, mini-džek 3,5 mm

J Interna baterija: 25,92 Wh

J Dodatno: USB power bank

J Dimenzije (ŠxVxD): 439 x 240 x 192 mm

J Masa: 4,7 kg

J Cena: 340 €

Bubice na drugačiji način

Ukoliko ste oduvek želeli male i praktične blutut bubice, ali vam njihova upotreba iz bilo kog razloga ne prija, JBL nudi rešenje.

Bojan Jović

JBL-ova serija Soundgear nije nova jer smo pre tačno šest godina testirali inovativni personalni blutut zvučnik Soundgear BTA, koji ima oblik potkovice i nosi se oko vrata. Novi pripadnik serije nazvan je Soundgear Sense i možda nije toliko neuobičajen, ali je svakako inovativan i veoma upotrebljiv. Naime, reč je o true wireless slušalicama vrlo malih dimenzija, koje predstavljaju alternativu klasičnim bubicama - razlika je u tome što se Soundgear Sense ne ubacuju u ušni kanal, već se prislanjaju uz ušnu školjku. Ako se pitate kome to uopšte treba, odgovor je jednostavan: svima onima (a ima ih, provereno) kojima bubice u ušnom kanalu smetaju - zbog pregrevanja, pritiska, neprijatnog osećaja na koži ili nekog drugog razloga.

Dizajn

i tehnologija

Zbog odsustva cevi u ušnom kanalu, Soundgear Sense opremljene su nešto

većim kućištima, koja imaju oblik ovalnog trkališta, uz takođe izraženiju debljinu. Rezonatori su sa spoljašnje strane opremljeni panelima osetljivim na dodir, a tu je i LE dioda za signalizaciju statusa. Sa unutrašnje strane nailazimo na veoma gustu mrežicu, iza koje se nalazi zvučnička jedinica prečnika 16,2 milimetra. Ipak, ono što najviše upada u oči jesu nosači koji se postavljaju oko ušnih školjki, poput naočara, a izrađeni su od nešto tvrđe, ali dovoljno elastične silikonske gume. Oni obezbeđuju čvrsto hvatanje kako slušalice ne bi spale, pomoću opruge koja gura rezonator ka ušnoj školjki, dok se ugao naleganja može podešavati po želji korisnika. Pored toga, u pakovanju se isporučuje tanka ogrlica koja se postavlja na zadnju stranu vrata, a pomoću nje se slušalice mogu dodatno obezbediti.

Već smo spomenuli da Soundgear Sense koriste drajvere prečnika 16,2 milimetra,

o čemu većina korisnika bubica može samo da sanja, a specifikacije navode pun frekvencijski opseg (20 Hz - 20 kHz) i najveći zvučni pritisak od 90 decibela. Ipak, za svakodnevnu primenu važnije je naglasiti da autonomija s jednim punjenjem iznosi do šest sati, uz rezervu od 18 sati u kutiji. Punjenje kutije obavlja se za dva sata preko USB-C porta, dok je 15 minuta brzog punjenja slušalica dovoljno za četiri sata upotrebe. Blutut veza u verziji 5.3 omogućuje istovremenu povezanost dva izvora ili upotrebu samo jedne slušalice kao hendsfri uređaja za telefoniranje zahvaljujući tehnologiji Dual Connect, a Soundgear Sense takođe su otporne na prašinu i kvašenje po standardu IP54.

Upotreba i zvuk

Iako bi se moglo pomisliti da ovakav koncept slušalica ima velike gubitke zbog curenja, odnosno rasipanja zvuka, JBL je uradio sjajan posao zahvaljujući tehnologiji OpenSound. Ova tehnologija kombinuje fizičko usmeravanje zvučnog talasa u ušni kanal sa sistemom za poništavanje, koji deluje sa spoljašnje strane slušalica. Na ovaj način curenje je minimalno, što znači da nećete smetati osobama u okruženju. Soundgear Sense takođe u velikoj meri uspevaju da očuvaju kvalitet reprodukcije, pa je zvuk sasvim u rangu konvencionalnih bubica. Najviše su nas iznenadili basovi, koji su dovoljno snažni i masivni uprkos konceptu koji im ne ide u prilog. JBL-ov prepoznatljivi tonski pečat i ovde je prisutan, pa se tonovi odlikuju živopisnim i zasićenim prikazom, bez posebnog isticanja detalja, ali uz veoma energičnu reprodukciju. Stoga ne preporučujemo Soundgear Sense za reprodukciju sofisticiranih žanrova, poput vokalnog džeza - ali, ako pustite malo tvrđi zvuk, bilo da je u pitanju rok, moderni pop ili elektronika, ove slušalice

“Zahvaljujući velikim drajverima i rezonatorima, Soundgear Sense su kao stvorene za žestok zvuk.”

biće na svom terenu. Zahvaljujući velikim drajverima i rezonatorima, Soundgear Sense su kao stvorene za žestok zvuk - pa i za nešto glasnije slušanje, kad se pretvaraju u svojevrsne minijaturne zvučnike koji su postavljeni direktno na uši.

U pogledu upotrebe, JBL je primenio kontrole na dodir koje se mogu sresti kod mnogih drugih modela. Iako u prvi mah mogu delovati komplikovano, komande su zapravo prilično intuitivne i zapamtićete ih već nakon kraćeg perioda upotrebe. Puna kontrola podrazumeva da se dodirom mogu kontrolisati glasnoća, reprodukcija i pozivi, pa i aktivirati glasovni asistent, a komande se mogu dodatno prilagoditi preko aplikacije JBL Headphones. Iako ne služi kao audio-plejer, ova jednostavna i efikasna aplikacija donosi jasan pregled funkcija i dodatnih opcija, kao što su višepojasni ekvilajzer s predefinisanim modalitetima, pametno prepoznavanje reprodukovanog sadržaja, podešavanje automatskog stendbaja ili ažuriranje firmvera.

Slušali smo Johna Mayera na živom albumu "Where the Light Is" iz 2008. Zaključak

Ključne karakteristike

Povezivanje

• blutut v5.3 Prečnik drajvera

• 16,2 mm

Otpornost na prašinu i vodu

• sertifikat IP54

Na kraju, možemo samo da zaključimo da je JBL ponudio praktičnu i smislenu alternativu sveprisutnim in-ear slušalicama. Soundgear Sense pružaju vrlo dobar zvuk i brojne praktične opcije, pa staju rame uz rame s bilo kojim true wireless bubicama približne cene, ali bez zagrevanja ušiju i neprijatnog osećaja, koji je neizbežan posle nekog vremena. Američki proizvođač od nas dobija čistu peticu za inovativnost i način na koji je ovu ideju sproveo u delo.

Plus

M Uspešno realizovan koncept.

M Čvrsto i sigurno naleganje.

M Obilje opcija.

M Solidan i živopisan zvuk.

Minus

K Previše bučno okruženje predstavljaće smetnju zbog odsustva izolacije.

JBL Soundgear Sense

J Sistem: aktivne

J Tip: open-ear

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Zvučni pritisak SPL: 90 dB

J Povezivanje: blutut v5.3

J Prečnik zvučničke jedinice: 16,2 mm

J Kapacitet baterije: 2 x 70 + 600 mAh

J Dodatno: mikrofon

J Masa: 2 x 13 + 70 g

J Cena: 150 €

ã AVL Projekt, 021/4751-777

Strujni udar na zvuk

Stelt predmet je nevidljiv i ne može se detektovati, a čuje se iz neposredne blizine. I to je tačno ono što Stealth Audio Cables radi.

Milan M. Milošević

Za čitaoce koji se ranije nisu sretali sa ovom firmom, njeno ime zapravo krije akronim: Sound Technology Enabling Audibly Lucid Transcomponent Harmony. Prilično jasno, ali i ambiciozno obećanje brenda: čujno očuvanje harmonije u prenosu između audio-komponenti. Američki Stealth Audio Cables proizvodi sve tipove analognih, digitalnih i napojnih kablova u vrlo uspelom spoju visoke tehnologije i ručne izrade.

SAC preferira da ispred mnogo priče i filozofije o sebi u prvi plan stavi svoje komponente, koje će, uostalom, najbolje i najčujnije govoriti o samoj firmi. Perfekcija svih elemenata, što u prvi mah može zvučati kao opšte mesto, razvija se u vrlo složeni analitički i projektantski rad. Zbog svojih dimenzija i složenosti, ovi kablovi se jedino mogu izrađivati ručno, nakon čega se pojedinačno testiraju i dobijaju doživotnu garanciju na materijale i izradu.

Konstrukcije i materijali

U kablovima su primenjene kompleksne geometrije višeslojnih i višežilnih provodnika s preciznom računicom impedanse, zlatno i srebro visoke čistoće, monokristalni metali, kao i najegzotičniji od svih: amorfni metalni provodnici. Kablovi iz najviše serije koriste helijum kao dielektrik i terminisani su konektorima od čistog srebra, imaju kevlarsko ojačanje, teflonske omotače i karbonska kućišta s titanijumskim ojačanjima.

Tuning collar

Na kablovima viših serija naći ćete "kragnu", odnosno prilično širok prsten od kombinacije više materijala, koji se slobodno kreće od jednog do drugog kraja kabla. Korekcija R, L i C parametara provodnika putem pridodatih pasivnih komponenti nije novost i odavno se može sresti, naročito na zvučničkim kablovima. Stealth Audio Cables, međutim, ovde uvodi novinu: kako pomenute električne

vrednosti, a samim tim i zvučni doprinos kabla kao celine, zavise od komponenti koje povezuju, pomeranjem tuning collara duž kabla izvodi se fino podešavanje prema konkretnom sistemu.

Dream 20-20

S vrha ponude Stealth Audio Cablesa dolazi napojni kabl Dream 20-20, na kome odmah upada u oči presek koji je jednak obimu samih konektora. Sastoji se od ukupno 220 upletenih, pojedinačno izolovanih provodnika, okruglog, punog preseka, čiji ukupni presek iznosi preko 15 kvadrata. Svojom otpornošću od 0,3 oma na hiljadu metara gotovo je ekvivalentan preseku 0 AWG, ali mnogo efikasniji zbog složene helikoidalne, antirezonantne geometrije.

Posebno je vođeno računa o provodniku uzemljenja, koji je zasebno izolovan i dodatno širmovan i predstavlja provodnik najniže impedanse u celom kablu. Kao dielektrik korišćen je beli teflon, a kabl je hermetički zaptiven i time zaštićen od oksidacije. Stealth koristi konektore od kompozitnih materijala i titanijuma, sopstvene konstrukcije i izrade, a Dream 20-20 postoji sa IEC konektorima od 15 i 20 ampera. Dream 20-20 je jedan od T kablova ove firme, koji ima T Select Tunable Collar, tj. maločas opisani prsten za fino podešavanje zvuka.

Slušni test

Sistem su činile MBL komponente iz visoke serije Noble: CD-DAC N31, pretpojačivač N11 i pojačivač snage N21, sa odranije poznatim zvučnicima 116F. Svi kablovi su bili iz najviših serija poznatih proizvođača i u četvorocifrenom rangu cene. MBL sistem kao celina ima izrazito ugodan i prirodan zvuk. S monitorskom preciznošću, ali nikada dosadan ili zamoran, ovaj sistem je idealan pratilac za višesatno slušanje muzike i reprodukci-

“Dream 20-20 u dovoljno rezolutnom sistemu daje umiveni zvuk, čistiji i jasniji, s toplijim i prisutnijim srednjim opsegom...”

ju koja drži pažnju. Kad su se sistem i uši dovoljno zagrejali, uključili smo Dream 20-20 na pretpojačivač. Izbor je pao na ovu komponentu pre nego na izvor ili snagaš zbog male potrošnje i najvećeg uticaja na zvuk u lancu. S kablom je zbog njegove masivnosti i krutosti potrebno postupati pažljivo i obezbediti mu dovoljno oslonaca da bi se izbeglo fizičko naprezanje i kabla i komponenti. Promenu u zvuku smo čuli odmah, ali smo psihološkom faktoru i autosugestiji ostavili malo vremena da prođe i ustupi mesto objektivnim poređenjima zvuka na istim materijalima koje smo pre toga slušali. Koliko god do tada nismo imali nikakvih zamerki na zvuk, ulazak Dream 20-20 u sistem doneo je promenu. Prostornost se produbila, približila je vokale prvom planu, a pozadinski plan je zadržao prisustvo uz dodatnu detaljnost i rezoluciju. Ovaj novi kvalitet nesumnjivo najviše dolazi do izražaja zbog tamnije pozadine. Vokali postaju topliji i obliji, a instrumenti imaju više boje i preciznije konture. Kad je u pitanju visoki opseg, on je dobio dodatnu finoću. Sve vreme zvuk je zadržao svoj karakter, promena nije donela veo preko zvuka, niti je dodala oštrinu, već upravo suprotno: zvuk se otvorio prema slušaocu u svoj svojoj lepoti.

Zaključak

Fizika kablova je teorijski objašnjiva, ali računica kaže da je uticaj njihovih R, L i C elemenata na zvuk, kad je zaštita od spoljnih smetnji pravilno izvedena, zanemarljiv i, stoga, ne bi trebalo da bude čujan. Praksa ne samo da pokazuje suprotno nego i demantuje logiku strujnog kabla kao "poslednjeg metra iz zida". Brojni slušni testovi pokazuju njihov uticaj na zvuk, tako da smo ovde na bezbednoj udaljenosti od teorija "snake oil".

Dream 20-20 u dovoljno rezolutnom sistemu daje umiveni zvuk, čistiji i jasniji, s toplijim i prisutnijim srednjim opsegom i tamnijom pozadinom. Otvaranje zvuka je čujno, i to s kablom samo na jednoj komponenti. U pitanju je nesumnjivo unapređenje čak i u odnosu na kabl koji košta više hiljada dolara, tako da Stealth Audio Cables ide protiv pravila o sve manjim unapređenjima u zvuku za velike razlike u novcu.

Plus

M Teško je pronaći sistem u kome ovaj kabl neće doneti čujno unapređenje i komponenta je koju neće biti potrebno menjati.

Minus

K Veoma težak za postavljanje i manipulisanje, pa je potrebno voditi i računa o osloncima kabla da se komponente i kabl ne bi fizički naprezali.

Oprema

 MBL Noble N31 CD-DAC

 MBL Noble N11 pretpojačivač

 MBL Noble N21 pojačivač snage

 MBL 116F zvučnici

Stealth Audio Cables

Dream 20-20

J Tip: napojni kabl

J Konstrukcija: 220 izolovanih upletenih provodnika i širmovani vod zemlje

J Presek: 15 kvadrata

J Terminacija: šuko / Euro IEC C13 od karbona i titanijuma, 15/20 A

J Cena: 7.000 $ (1,20 m), 7.200 $ (1,50 m), 8.100 $ (2 m)

ã M-kabl, 066/000-966

U središtu novog talasa srpskog džeza

"Stilski se možda i dalje najviše pronalazim u bi-bapu i modernom džezu, mada poslednjih godina sve više ulazim u svet fuzije svirajući s Peđom Milutinovićem."

Na svakih nekoliko godina dolazi do smene generacija na domaćoj džez sceni. Ne biva to uvek napadno i uočljivo na prvi pogled, ali lako ćete zapaziti neke prirodne procese: oni najstariji muzičari su sve manje aktivni, vedete srednje generacije balansiraju između profesure, autorske diskografije i koncerata, dok najmlađi polako okupiraju gradske prostore za sešne i klupske svirke koje podržavaju autorski rad. A takvih prostora pak nema previše i konkurencija je surova. Samo najbolji uspeju da se izdvoje i istaknu, pa često to bude tek po nekoliko muzičara iz čitave dekade.

Na toj i takvoj sceni, na kojoj imate i pijaniste kalibra Ivana Aleksijevića, Save Miletića ili Filipa Bulatovića (a ima ih još), morate proći sito i rešeto dok ne stignete do stabilnih tezgi i autorskog rada s drugim muzičarima, pa naposletku u autorskim postavama. Prolazi suvi kvalitet, ali i entuzijazam, sviračka energija, sposobnost da se izgara pred različitim

publikama, da se prilagodi različitim sviračkim kontekstima.

Sa svirke na svirku

Bojan Cvetković (rođen 1997) jedan je od muzičara koji su se tiho i nenametljivo pozicionirali kao akteri najnovijeg talasa srpskog džeza. Jednog februarskog utorka, dok se dopisujemo na temu ovog teksta, Bojan me moli da pošalje fotografije ujutru jer upravo stiže na gig u klub “Bluz i pivo”. Dan ranije bio je s jednom postavom u SKC-u u Kragujevcu, u okviru tamošnjeg koncertnog serijala Jazz Monday. A tek je početak nedelje… Kad govorimo o autorskim bendovima, aktivan je u postavi drumbooty Peđe Milutinovića, kao i u vlastitom kvartetu, o čemu ćemo još govoriti kasnije.

Bapersko stasavanje

Na internetu nema puno informacija o njegovom školovanju, ali kroz razgovor saznajemo da se prvi put susreo s džezom tokom srednjoškolskih dana u

Nikola Marković, foto: Ivana Čutura

Muzičkoj školi “Stanislav Binički” u Leskovcu. “Pre svih, na mene je uticao moj profesor Ivan Vasić. On je bio prvi koji me je zarazio džezom, odnosno samim slušanjem i razumevanjem muzike. Nakon toga sam upisao džez odsek FMU u klasi Save Miletića, od kog sam i najviše naučio”, kaže Bojan za Hi-Files magazin. Kako objašnjava, samo bavljenje džez muzikom već je drugačija disciplina u odnosu na klasično obrazovanje, a ono što ga je usmerilo na pravi put jesu “kvalitetni ljudi na domaćoj muzičkoj sceni”. Kao omiljeni bend, Bojan Cvetković izdvaja kvartet Branforda Marsalisa, a tokom razvojnih godina puno je slušao i Kennyja Kirklanda. “Kroz svoje školovanje sam uvek otkrivao neke nove muzičare i stilove koji me rade, a lista mojih omiljenih pijanista je dugačka: Wynton Kelly, Bud Powell, Thelonius Monk, Phineas Newborn Jr, Oscar Peterson, Herbie Hancock... Od domaćih pijanista svakako Ivan Aleksijević. Stilski se možda i dalje najviše pronalazim u bi-bapu i

modernom džezu, mada poslednjih godina sve više ulazim u svet fuzije svirajući s Peđom Milutinovićem.”

Od ranih dvadesetih

u pogonu

Generacije koje su stasavale u poslednjih desetak godina imaju nešto bolju startnu poziciju od onih prethodnih, utoliko što konačno imaju mogućnost da se školuju na domaćem džez odseku na Fakultetu muzičkih umetnosti. Naravno, nije reč samo o dostupnosti obrazovanja već i mogućnosti da se u ranoj fazi karijere napravi aktivan radni bend i razmišlja o praktičnim aspektima karijere, od studijskih snimanja do ugovaranja nastupa. Bojan je svoj prvi trio oformio još 2019, kad su mu bile tek 22 godine, što je i situacija koju priželjkujemo za sve domaće talentovane muzičare.

“Krenulo je kao trio, ali sam u startu imao ideju da nastavimo s duvačem jer to donosi totalno širi zvuk i više opcija u svirci”, objašnjava Cvetković. “Bend je nastao tako što smo bubnjar Nikola Banović, kontrabasista David Gegić i ja svirali tri puta nedeljno u klubu Jazz Bašta tokom leta 2019. godine. Ta praksa je uticala na to da se u potpunosti posvetim muzici.

Prvu kompoziciju sam napisao na prvoj ili drugoj godini fakulteta: imao sam sreću da sam imao i profesore oko sebe koji su uvek podržavali autorski rad.”

O nadahnuću koje stoji iza njegovog stvaralaštva mladi pijanista kaže: “Ono

što me je uvek inspirisalo u komponovanju jeste prenos sopstvenih ideja i energije na publiku i muzičare s kojima sviram. Svakako, jedan od bitnijih momenata bio je koncert Branford Marsalis Quarteta na kome sam bio u Budimpešti marta 2019. Tri dana pre koncerta izdali su poslednji album, na kojem je i kompozicija Keitha Jarreta 'The Windup', koja me je inspirisala da napišem 'Joy'. Moja inspiracija za komponovanje muzike je slušanje muzike.”

Korak po korak

Duvač koji se pridružio triju svega godinu dana nakon osnivanja bio je ni manje ni više nego Luka Ignjatović, danas najznačajniji saksofonista i jedan od lidera domaće džez scene. Kuriozitet je da su dvojica muzičara u jednom trenutku života bili i komšije, što je dovelo i do druženja na privatnom planu, pa naposletku i do muzičke saradnje. Ne treba posebno isticati od kakvog je značaja bilo njegovo pridruživanje jednom mladom bendu na početku karijere.

Sledeći bitan događaj u životu benda bilo je objavljivanje albuma “Joy” u digitalnom formatu za PGP RTS tokom 2022. godine, što je posledično dovelo i do nastupa na festivalima širom Srbije. Kombinovanjem autorskih numera i obrada, Bojan Cvetković je na studijskom izdanju delom preneo kao atmosferu živih nastupa, ali i započeo autorsko profilisanje u domenu postbapa i

savremenog džez mejnstrima. Naredni album se krčka i planirano je snimanje u aprilu, a objavljivanje do kraja godine. “Stilski će biti malo raznovrsniji od prvog albuma, a snimićemo i džez svitu – tri kompozicije u jednoj”, najavljuje Cvetković.

Važno mesto na sceni

Vraćamo se naposletku i na veoma živu klupsku scenu, gde je ovaj pijanista jedan od najvrednijih aktera. “Već godinu i po dana svakog utorka organizujem džem sešne u klubu 'Bluz i pivo'. To je jedini klub u Beogradu koji svakodnevno ima živu svirku, a odnedavno se možemo pohvaliti i akustičkim klavirom. Naravno, volim da nastupam i u 'Strogom centru'. Mislim da nam svakako fali još nekoliko klubova u kojima bismo mogli da nastupamo, ali sam jako srećan što svakog utorka vidim puno svojih i mlađih i starijih kolega. A jedna od najboljih atmosfera sigurno je u klubu 'Kvaka 22' kad organizuju džez svirke.”

Bojan Cvetković je tako u svojoj 27. godini postao jedan od neizostavnih činilaca centralnog jezgra domaće džez scene koja gravitira oko Luke Ignjatovića i Peđe Milutinovića, kao njenih najistaknutijih aktera. “Svake godine povećava se broj kvalitetnih muzičara u Beogradu, za šta je zaslužan džez odsek na FMU”, kaže pijanista. Mi ćemo dodati da samo najbolji tu i o(p)stanu.

Shane MacGowan

Pionir irskog panka

Dok se svet spremao za novogodišnje praznike slušajući jedan od modernih božićnih klasika “Fairytale of New York”, stigla je tužna vest da je neuništivi Shane MacGowan, pevač benda The Pogues, preminuo.

Ana Eraković

Od pank veterana navikli smo na neuredan život i da stalno upadaju u nevolje, a da posle svega nastavljaju kao da se ništa nije desilo, pa se povremeno učini da su besmrtni. Međutim, raskalašni život često dođe na naplatu prerano, u Shaneovom slučaju u 65. godini.

Počeci

Shane MacGowan rođen je 1957. u selu Pemburi u okrugu Kent u jugoistočnoj Engleskoj, gde su njegovi roditelji bili u poseti rođacima. Rano detinjstvo proveo je u okrugu Tiperari u Irskoj. Kad je imao šest godina, njegova porodica se preselila u Englesku, gde su često menjali mesto prebivališta.

Otac je ohrabrivao Shaneovo interesovanje za književnost, pa je pre svoje jedanaeste godine MacGowan pročitao i pisce kao što su Dostojevski, Džojs i Stajnbek. S trinaest godina bio je jedan od pobednika literarnog konkursa koji

je organizovao Dejli miror. Dobio je stipendiju kako bi izučavao književnost u Vestiminsterskoj školi, ali je zbog posedovanja narkotika izbačen već na drugoj godini. Sa sedamnaest godina bio je na (svom prvom) odvikavanju od narkotika. Tokom studija na prestižnom umetničkom koledžu San Martin osnovao je pank fanzin pod pseudonimom Shane O'Hooligan. Mediji su prvi put pisali o njemu kad se povredio na koncertu grupe The Clash 1976, gde je upoznao basistu Shannea Braddleya, s kojim je oformio pank bend The Nipple Erectors.

The Pogues

Shane MacGowan je 1982. osnovao pank bend The Pogues, tačnije Pogue Mahone, što je anglizacija irske psovke. Njihove pesme su bile inspirisane irskim nacionalizmom, irskom istorijom i irskom dijasporom u Engleskoj i Americi, kao i životom u Londonu. Iako su ih kritičari u početku prezirali, s vremenom su po-

čeli da ih cene, a o njihovim energičnim nastupima se pričalo. Naročito su postali popularni nakon što su 1984. nastupili kao predgrupa bendu The Clash. Međutim, posle niza primedbi i BBC cenzure morali su da promene ime u The Pogues. Njihov prvenac “Red Roses for Me” izašao je 1984, a drugi album “Rum Sodomy & the Lash” iz 1985. doneo im je prve pohvale kritičara.

Ipak, njihov najhvaljeniji i najprodavaniji album do danas je ostao treći “If I Should Fall from Grace with God” iz 1988. S njega su se izdvojile pesma “Fairytale of New York”, koja je postala moderni božićni klasik, kao i “Streets of Sorrow/ Birmingham Six”, u kojoj staju u odbranu šest Iraca koji su 1975. nepravedno optuženi za bombaški napad na pabove u Birmingemu i osuđeni na doživotnu robiju. U toj postavci su snimili još dva albuma - “Peace and Love” iz 1989. i “Hells Ditch” iz 1990.

Međutim, na turneji u Japanu 1991. The Pogues su odlučili da se rastanu od MacGowana, čija je zloupotreba alkohola i narkotika počela da utiče na njihove nastupe toliko da se često nije ni pojavljivao.

Ipak, Shane i The Pogues će se ponovo okupiti 2001. radi rasprodate turneje, koja je trajala sve do 2009. Pesmu “Fairytale of New York” ponovo su objavili 2005, s namerom da skupe sredstva za porodicu tragično preminule Kirsty MacColl, s kojom je pesma originalno snimljena, i te godine je ona bila najprodavaniji božićni singl.

Shane MacGowan and the Popes

Nakon rastanka s matičnim bedom, Shane je 1992. godine odlučio da osnuje novi - Shane MacGowan and the Popes. Zajedno su snimili dva studijska albuma - “The Snake” iz 1994. i “The Crock of Gold” iz 1997.

Grupa se raspala 2006, kad je jednom od osnivača, Tomu McManamonu, dijagnostikovana teška bolest jetre, od koje je preminuo. Ipak, bend je nastavio da postoji kao The Popes sve do danas, iako nema mnogo informacija o njima

od 2013, kad je suosnivač Paul Mad Dog McGuinness pretrpeo tešku povredu glave u saobraćajnoj nesreći.

Shane je 2009. sa suprugom učestvovao u rijaliti programu u trajanju od svega sat vremena pod nazivom “Victoria and Shane Grow Their Own”, gde pokušavaju da gaje povrće u sopstvenom dvorištu. Mnogi su ovaj “dokumentarac” poredili s čuvenim britanskim sitkomom iz sedamdesetih slične tematike “The Good Life”.

Shane MacGowan je 2010. osnovao još jedan bend - The Shane Gang, koji je trajao samo godinu dana.

Neprestane fizičke povrede koje je zadobijao usled preterane konzumacije alkohola i narkotika konačno su ga dovele do invalidskih kolica, u kojima je bio od povrede karlice 2015. pa sve do smrti u novembru 2023.

Nakon vesti da je Shane preminuo, pesma “Fairytale of New York” dospela je na prvo mesto top-lista u Irskoj i objavljena je ponovo kako bi se skupila sredstva za organizaciju iz Dablina koja se bori protiv beskućništva, a koju je Shane dugo podržavao.

Poštu su mu odale kolege Nick Cave, Johnny Depp, Tom Waits, Bob Dylan, Paul

Simon i Bob Geldof, ali i aktuelni predsednik Irske Michael D. Higgins. Svi koje interesuje život kontroverznog pevača benda The Pogues mogu pročitati njegovu autobiografiju, simbolično nazvanu “A Drink with Shane MacGowan”, kako se zvao i nikad prikazani tok-šou koji je Shane vodio, osmišljen za Channel 4 devedesetih godina prošlog veka.

Andre Braugher

Omiljeni televizijski policajac

Nakon lika inspektora Pembletona u kultnoj seriji iz devedesetih “Homicide: Life on the Street”, Andre Braugher se, bar što se televizije tiče, pretplatio na tipske uloge policajaca, a zapravo je bio mnogo više od toga.

Ana Eraković

Visokoobrazovani (što je i dalje retkost za Holivud) šekspirovski glumac Andre Braugher iz nekog razloga dobijao je uvek manje-više iste uloge iako je bilo jasno da može da igra bilo šta. Razlog za to je verovatno ležao u Holivudu punom predrasuda, a možda i u (manjku) sposobnosti njegovog agenta. Sam glumac je izjavio da je često bio veoma frustriran ulogama koje su mu nuđene i koje su bile u opticaju za njega jer je imao osećaj da nema mnogo izbora.

Shvativši stanje stvari, odlučio je da preraspodeli svoje prioritete, svesno žrtvuje svoju karijeru i da se nikada ne oproba kao režiser ili producent, iako je želeo, samo da bi mogao da provodi do-

voljno vremena s porodicom. Imajući na umu da je preminuo prerano, u 61. godini, to je verovatno i bila najbolja moguća odluka.

Počeci

Andre Braugher rođen je 1962. u Čikagu. Dobio je stipendiju za Univerzitet Stanford, gde je studirao inženjering, ali s digitronom kao jedinim drugom osećao se usamljeno. S druge strane, gluma je izgledala kao magija. Shvatio je da želi da bude glumac iako u to vreme nije bilo mnogo proslavljenih Afroamerikanaca u Holivudu i 1984. je diplomirao pozorišnu glumu. Nakon toga upisuje prestižni umetnički koledž Džulijard, gde, takođe, diplomira glumu 1988.

Prve uloge

Njegova prva filmska uloga bila je ni manje ni više nego u filmu “Glory” iz 1989, gde se pojavljuje rame uz rame s Denzelom Washingtonom. Igrao je visokoobrazovanog Afroamerikanca koji se pridružuje prvom afroameričkom vojnom puku u Američkom građanskom ratu. Iste godine prvi put se pojavio kao policajac u seriji “Kojak”, gde je igrao pomoćnika istoimenog detektiva. Zahvaljujući tom angažmanu, dobio je ulogu po kojoj će ga mnogi pamtiti - detektiva Franka Pembletona u jednoj od najboljih (detektivskih) serija svih vremena “Homicide: Life on the Street”.

“Odeljenje za ubistva”

Uloga detektiva Pembletona bila je jedna od glavnih i zapaženijih u seriji kako kod kritike, tako i kod publike. Njegov lik baziran je na pravom detektivu Harryju Edgertonu, koji je zaista radio u bostonskom odeljku njujorške policije. Inteligentan, visokoobrazovan i odgajan u izuzetno religioznoj katoličkoj porodici, Pembleton govori latinski i grčki i vrsni je poznavalac katoličke dogmatike. Njegova specijalnost u seriji je ispitivanje osumnjičenih i dobijanje priznanja, ali, uprkos tome, bio je neka vrsta antiheroja - nikad nije bio omiljen među kolegama, koje ga smatraju arogantnim i teškim za saradnju.

Braugher je ostao u seriji do šeste sezone, jer je želeo da se posveti i svojoj filmskoj karijeri, koja, nažalost, nikada nije bila jednako uspešna. Kao detektiv Pembleton pojaviće se i u seriji “Law and Order”, u kojoj će od 2011. do 2015. glumiti advokata. Ova uloga donela mu je brojne nagrade i priznanja, uključujući i prestižnu nagradu Emmy.

Nakon odlaska iz serije, glumio je u filmovima “City of Angels” iz 1998, “Frequency” iz 2000. i “Poseidon” iz 2006, kao

i u serijama “Gideon’s Crossing”, “Hack” i “Thief”, ali nije imao mnogo zapaženijih televizijskih i filmskih uloga. Ljubitelji serije “House” sećaju ga se u epizodnoj ulozi psihijatra, a pojavio se čak i u filmu o akcionim herojima “Fantastic Four: Rise of the Silver Surfer” iz 2007.

Pozorište

Paralelno s televizijskom karijerom, Braugher je bio aktivan i u pozorištu. Jedna od prvih Braugherovih pozorišnih uloga bila je 1988. u Šekspirovim komadima “Much Ado about Nothing” i “King James” u okviru čuvenog pozorišnog festivala Shakespeare in the Park. I baš kao što se prvobitnim angažovanjem u detektivskim serijama pretplatio na tu ulogu, tako je i do kraja života bio cenjeni šekspirovski pozorišni glumac. Igrao je u predstavama “The Whipping Man” 2011. i “A Human Being, of a Sort” 2019, što su bile retke prilike da nije glumio u nekom Šekspirovom komadu.

Brooklyn Nine-Nine

Svoj veliki povratak na male ekrane Braugher doživljava kao policijski kapetan Raymond Holt u hvaljenoj humorističkoj seriji “Brooklyn Nine-Nine”. Naravno,

sama uloga je delimično bila parodija na njegove ranije likove policajaca. Ipak, i pored višedecenijskog glumačkog iskustva, Braugher je, po sopstvenom priznanju, bio veoma uplašen i nesiguran u svoje komičarsko umeće iako je igrao u seriji dramediji “Men of a Certain Age”. Uz to, ni fanovi ga nikad nisu doživljavali kao nekoga ko bi mogao da igra u komediji jer su njegove uloge bile mahom ozbiljni autoritativni likovi. Naravno, ispostavio se kao savršen izbor za suvi humor koji je bio neophodan za ulogu kapetana Holta, a u kojem može da mu parira samo Nick Offerman. Kapetan Holt je hladan, ozbiljan i strog,

voli operu i klasičnu muziku i dugogodišnji je LGBTQ aktivista. Srećno je oženjen i ima korgija po imenu Čedar. Nakon što je serija doživela uspeh i nakon što je dobio nekoliko Emmy nominacija za ovu ulogu, shvatio je da mu je komedija bila preko potrebna kako u karijeri, tako i u životu. Zahvaljujući ovoj ulozi, pojaviće se i u drugim jednako popularnim humorističkim serijama poput “New Girl” i “BoJack Horseman”. Njegove poslednje uloge bile su u filmu “She Said” iz 2022, u seriji “The Good Fight” i u brodvejskoj predstavi “Birthday Candles”. Andre Braugher preminuo je u decembru prošle godine posle teške i kratke bolesti.

Timber Timbre - “Lovage” (Hot Dreams Publishing)

Timber Timbre je nekadašnji dvojac, a danas samo pseudonim kanadskog muzičara Taylora Kirka. On je prisutan na sceni od 2005, a 2006. izašao je njegov debi “Cedar Shakes”. Nakon šest godina pauze slušamo “Lovage”, njegov sedmi studijski album, sa svega devet pesama. Prepoznatljivi muzički izraz u vidu Taylorovog glasa koji prati moderne kantri bluz kompozicije, natopljen sarkazmom i kritikom savremenog društva, i dalje je prisutan. Od uvodne “Ask the Community”, koja objašnjava da je sve dozvoljeno dokle god zajednica to odobrava, pa do rastanka u pesmi “Stops”. “Confessions of Dr. Woo” je eksperimentalna numera s horor motivima bolnice. “Lovage” jeste razočaranje u odnosu na njegova prethodna izdanja, posebno čuveni “Hot Dreams” iz 2014, po kome je i nazvao svoju izdavačku kuću, ali i vreme u kome živimo je neuporedivo gore.

Kali Uchis - “Orquídeas” (Geffen)

Nije prošlo ni godinu dana od objavljivanja njenog hvaljenog albuma “Red Moon in Venus”, Kali Uchis već ima novo studijsko izdanje, nazvano jednostavno “Orquídeas”. Ona ovaj put daje primat svom rodnom španskom jeziku, ostavljajući samo jednu pesmu na engleskom “Young Rich & in Love” i tako unosi novu svežinu u žanr alternativnog R&B-ja, tradicionalno rezervisanog za izvođače sa engleskog govornog područja. Jedini put kad se u potpunosti upušta u muziku svog nasleđa jeste u pesmi “Te Mata”. Nažalost, i sada je spisak producenata poveći i album zvuči tako kako zvuči najviše zahvaljujući njima, dok je Kali (navodno) pisala i interpretirala pesme. U svakom slučaju, ovo je mnogo uspešniji projekat od njenog prethodnog R&B poduhvata na španskom iz 2020. pod nazivom “Sin Miedo (del Amor y Otros Demonios)”.

Nabihah Iqbal – „DREAMER“ (Ninja Tune)

NNourished by Time“Erotic Probiotic 2” (SCENIC ROUTE)

Marcus Brown je američki muzičar i producent koji nastupa pod imenom Nourished by Time, a njegovu muziku bismo opisali kao R&B s retro elementima osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, što je najočiglednije u uvodnoj “Quantum Suicide”. Prisutan je i izuzetno jak uticaj elektronike, posebno hausa, kao jednog od derivata R&B-ja. Svoj debi album nazvao je “Erotic Probiotic 2”, kao nastavak svog istoimenog EP-ja i sarkastičan osvrt na imidž koji je R&B imao praktično od svog postanka. Međutim, nakon što Brown privuče vašu pažnju zavodljivom muzikom, očekuju vas stihovi koji su kilometrima udaljeni od bilo kakvih ljubavnih i erotskih tema, već govore o životu i smrti, napuštenosti, usamljenosti i depresiji. Nourished by Time je pravo osveženje na muzičkoj sceni i ima potencijala da nam u budućnosti ponudi samo bolje albume.

abihah Iqbal je tridesetpetogodišnja muzičarka iz Londona, koja je ranije nastupala pod pseudonimom Throwing Shade i radila kao DJ, a “DREAMER” je njeno drugo studijsko izdanje. Njena muzika je mešavina šugejza, drim popa, elektronike (pesme “Gentle Heart”) i elektropopa kakav smo mogli čuti kod njenih ostrvskih kolega Saint Etiennea, na primer (pesma “Sunflower”). Navodno, odluka da kao deo svog muzičkog izraza uključi i gitaru nije bila namerna, već je akustični deo albuma bio rezultat krađe njene studijske opreme koju je koristila mahom za elektroniku. Otud i njen ugovor sa izdavačkom kućom “Ninja Tune”, zaduženom uglavnom za elektronsku muziku. Posebno se izdvaja pesma “This World Couldn’t See Us”, koja zvuči kao da je snimljena osamdesetih ili ranih devedesetih, a inspirisana je njenim iskustvom odlaska u njenu postojbinu Pakistan i vremenom provedenim sa svojim teško bolesnim dedom. Album je više muzičkih kritičara proglasilo jednim od najboljih u prethodnoj godini. Baš kao i istoimeni album džez muzičara Josea Jamesa, objavljen davne 2008, i ovaj “DREAMER” savršen je za tmurne i spore januarske dane i njegova hermetična atmosfera će biti odličan saundtrek za ušuškavanje ili pak šetnju kroz izmaglicu.

Marika Hackman“Big Sigh” (Chrysalis)

Engleska kantautorka Marika Hackman prisutna je na sceni već desetak godina. Njen drugi album “We Slept at Last” dobio je pohvale kritike i publike i otad se njen rad pomno prati. Osim albuma “Any Human Friend”, i ostala njena takođe hvaljena izdanja, uključujući i poslednje, producirao je Charlie Andrew, poznat po saradnji s bendom alt-J. Atmosferični indi-rok u kom dominiraju akustična gitara i klavir njen je zaštitni znak, osim što povremeno u nedostatku varijacija ume da bude monotono. Kako mu samo ime govori, album je posvećen njenoj prethodnoj vezi, u kojoj je bila žrtva nasilja, praćen periodom kreativne blokade, koji se dodatno uvećao tokom pandemije. Na ovaj način, ona se uz pomoć starog prijatelja Charlieja oslobađa tereta koji joj je stajao na plećima prethodnih pet godina.

yeule – „softscars” (Ninja Tune)

Yeule je dvadesetšestogodišnja slikarka i muzičarka iz Singapura, koja je, kao i njene K-pop koleginice, u opštoj demokratizaciji svetske muzičke scene uspela da se probije do najšire publike. Ona živi u Londonu i peva na engleskom, njen glas i muzički stil neodoljivo podsećaju na Grimes, a njen muzički izraz je miks žanrova takav da se u uvodnoj “x w x” mogu čuti elementi hardkora, dok je već sledeća “sulky baby” nežni pop rok s početka dvehiljaditih. Naslovna pesma “softscars” je sintpop sa elementima elektronike, a “4ui12” je klasičan šugejz. Ovo je rezultat njenih najrazličitijih muzičkih uticaja od emo bendova, poput My Chemical Romance, pa do Avril Lavigne. “Softscars” je njen čak treći album i, pored pomenute Nabihah Iqbal, predstavlja još jedno iznenađenje iz muzičke kuće “Ninja Tune”, koja je očigledno odlučila da malo diversifikuje svoj portfolio.

Sufjan Stevens - “Javelin” (Asthmatic Kitty)

NThe Drums - “Johnny” (Anti-)

Nakon promene prilično kontroverznog omota, sada slušamo šesti studijski album nekada benda, a sada samostalnog projekta Jonathana Piercea, koji je, po svemu sudeći, posvećen njemu samom. I ovaj put Jonathan komponuje i producira ceo album potpuno sam, kao što je to bio slučaj s njihovim fenomenalnim debijem, kad je uspostavio svoj muzički izraz koji se do danas, na sreću, nije bitno promenio. On se i sada bavi kako slomljenim srcima i nesrećnom ljubavi u svom klasičnom surf rok i elektropop maniru, tako i za njega neiscrpnom temom religije, pod čijom strogom lupom je odgajan i njene kontradiktornosti sa životom koji on kao homoseksualac ima potrebu da vodi. Kroz pesme se osvrće na sve aspekte svoje ličnosti, želi da zaštiti dete u sebi koje je odrastalo u stegama hrišćanstva, oslobodi se nagomilanog besa i da bez osećaja krivice nastavi sa svojim životom.

e računajući saundtrek za balet iz prethodne godine pod nazivom “Revelations”, kao ni kolaborativni album “The Beginner’s Mind” i instrumentalni “Convocations” iz 2021, ovo je deveto samostalno studijsko izdanje kantautora Sufjana Stevensa, na kome komponuje, svira i peva, tj. vraća se svom originalnom muzičkom indi-folk izrazu, koji ga je i proslavio. Nakon izuzetno emotivnog i hvaljenog “Carrie & Lowell” iz 2015, koji je posvetio svojoj pokojnoj majci i svom očuhu, sada slušamo “Javelin”, nažalost, posvećen njegovom pokojnom partneru Evansu Richardsonu. Sufjan više nego ikada, čini se, razmišlja o životu i smrti, vremenu koje nam je dato, a koje neumitno i sve brže prolazi i, uprkos ovim tragedijama i uprkos svojoj parališućoj bolesti, uspeva da nađe pozitivan i optimističan ugao gledanja na svet. Sve pesme snimio je u svom kućnom studiju uz pomoć nekoliko prijatelja, uključujući i sveprisutnog Brycea Dessnera, gitariste benda The National. Osim muzike, Sufjan je svoje emocije opisao i u deset mini-eseja, spakovanih u knjižicu koja ide uz ovo izdanje. “Javelin” su mnogi muzički časopisi proglasili jednim od najboljih albuma u prethodnoj godini, iako konkurencija nije bila posebno jaka.

Shake Stew – “Lila” (Traumton)

Austrijski sekstet, koji predvodi basista Lukas Kranzelbinder (svira i marokanski žičani instrument gimbri), na interesantan način prevazilazi granice između tzv. ozbiljnog (sviračkog) džeza i onoga što je poletno i dopadljivo mladoj publici, a zasnovano je na vajbu i ritmu. S čak troje duvača, asociraju kako na različite duvačke sekcije afričkog džeza (od Fele Kutija do Mulatua Astatkea), tako i na entuzijastični baperski revizionizam nove britanske scene. Bogatstvo instrumentarijuma i sviračke rotacije pojačavaju utisak da je reč o bendu s više članova, bezmalo orkestru, koji je sklon srednjem i bržem ritmu. Kombinacija tri studijske i tri koncertne numere predstavlja bend u punoj snazi i pokriva čitav opseg njihovog izraza, idealnog za podizanje raspoloženja ili staro dobro uživanje u sviračkom nadigravanju saksofonista i trubača.

Little North –“While You Wait” (ACT Music)

Baš kao što “ECM Records” ima svoj poseban pristup kustosiranju muzičara, tako i drugi minhenski izdavač “ACT Music” traga za naslednicima Esbjörna Svenssona, koji će pomiriti kreativnost, sviračku virtuoznost i izrazitu melodičnost koja bi mogla biti i tržišno isplativa. Novi skandinavski trio koji će to pokušati zove se Little North, a čine ga pijanista Benjamin Nørholm Jacobsen, basista Martin Brunbjerg Rasmussen i bubnjar Lasse Jacobsen. Ipak, na ovom izdanju kao da ključnu ulogu igra pridruženi član, trubač Oscar Andreas Haug, koji će (ljubiteljima ECM-a) zvučati slično sjajnom Mathiasu Eicku. Little North još uvek nije autorski previše distinktivan sastav, ali je svirački kompetentan, a melodije vam se lako lepe za uši. Za prvo upoznavanje sasvim dovoljno.

Eyot – “Quindecennial” (Neuklang)

Prvi zvanični koncertni album niške grupe Eyot interesantan je utoliko što nije snimljen na jednom koncertu, već predstavlja kompilaciju snimaka iz Japana, Švajcarske, Rumunije, SAD, Bugarske, Nemačke, Srbije, Francuske, Italije, Rusije i Severne Makedonije, nastalih u dvanaestogodišnjem periodu. S druge strane, Eyot je bend koji nije sklon radikalnim promenama aranžmana svojih najvećih hitova i uživo pleni pre svega sviračkom energijom i bendovskom kompaktnošću, pa se postavlja i pitanje svrhovitosti ovakvog izdanja sa skoro dva sata dobro poznate muzike. Možda bi odgovor ležao baš u tom kompilacijskom karakteru, a opet na malo drugačiji način. Dobro upoznavanje za one koji ne poznaju ovu vrhunsku neopost-fjužn postavu, odnosno podsećanje na neke starije numere za one koji ih prate iz albuma u album.

Uroš Spasojević trio – “Ballads” (Valternativa Records)

Ovaljevskom basisti Urošu Spasojeviću pisali smo naširoko na stranicama HiFiles magazina, sa zadovoljstvom i dobrim razlogom. Jedan je od retkih domaćih džez muzičara za koga možemo da iskoristimo poštapalicu svetsko a naše, pre svega u pogledu koncepta i autorskog pristupa radu koji baštini ono najbolje iz ECM tradicije. Poslednjih godina kroz različite kratkotrajne saradnje traga za idealnom domaćom džez postavom, koja bi mogla da ne samo da isprati njegove autorske ideje već i da donese odgovarajuću dodatnu vrednost. S trubačem Ivanom Radivojevićem prvi put je svirao pre dve godine na koncertu u Studiju 6 Radio Beograda, kad su izveli dve zajedničke numere. Iz toga se izrodila i nova postava s bubnjarom Vladimirom Ružičićem, koja bi dugoročno mogla da bude jedna od najinteresantnijih na ovim prostorima. Spasojević je zreo kompozitor i aranžer koji lepo uklapa ambijentalne pasaže i melodični pristup, ovoga puta s trubačem koji može uspešno da se nadoveže na njemu blisku estetiku skandinavskih trubača od Arvea Henriksena do Mathiasa Eicka. Radivojević istovremeno donosi i najbolje od savremenog američkog džez zvuka, pa u susretu ove dve jake autorske (a još uvek mlade) džez figure nastaje intrigantan i originalan muzički spoj.

Pravda za SACD

Audio-format koji je, po mišljenju mnogih najbliži analognom zvuku, polako i nezasluženo pada u zaborav.

Ovo neće biti prvi put da jedna sjajna tehnička invencija u audiju odlazi u istoriju, pre nego što je zaista i zaživela, tako što je overlordovi komercijale osude na smrt gašenjem proizvodnje jednog ponedeljka, na sednici upravnog odbora na vrhu nebodera neke korporacije u Tokiju ili Njujorku. Osim zbog svog kvaliteta i prirodnosti zvuka, SACD je posebna istorijska vrednost jer kao izum pripada devedesetim, poslednjoj deceniji pravih tehničkih novina koje su za cilj imale naše zadovoljstvo, a ne njihov profit. Već tada su bitstrim D/A konverteri bili u upotrebi kao jeftinija zamena za R-2R i multibit kola. Iako su na kraju konverzije direktno pretvarali DSD u analogni signal, njihova prava poenta je bila ušteda, koja je omogućila poplavu CD i DVD plejera s cenama ispod 100 dolara. Sony je u to vreme tragao za novim metodom digitalizacije magnetofonske arhive Columbia Recordsa, koja je polako propadala. Inženjeri tona nisu bili zadovoljni koloracijom koju je davala PCM konverzija. A

onda je neko "uhvatio" jednobitski signal s jednog od pinova novog Crystal bitstrim DAC-a, i tako je rođen DSD. SACD disk je razvijen u saradnji s Philipsom, a za to što je format ostao na rezoluciji 1bit DSD64, iako su bili već dostupni 5-bitski, DSD128 i 256 čipovi, treba zahvaliti holandskoj strani - istoj koja je htela da CD format srubi na 14 bita.

Moj prvi susret sa zvukom SACD-a početkom 2000-ih bio je jedan od onih audiofilskih trenutaka otkrovenja koji se pamte. Taj utisak se može jednostavno opisati: nešto najbliže gramofonskom zvuku, što nijedan digitalni izvor do tada nije mogao da pruži. Uporedo s time, širio se audiofilski hi-res 24/192 kao rešenje za uglavnom nervoznu CD digitaliju i na kraju je prevladao. Ali uz sve bogatstvo detalja i dinamike, nikada nije pružao taj analogni doživljaj SACD-a: transparentnost, vazdušastost i prirodnost bez napora i zamora, zadržavajući ceo raspon dinamike i detalja.

Teorija audija demantuje prednost DSD-a u odnosu na PCM: u zavisnosti

od metoda računanja, DSD64 (SACD) odgovara PCM rezoluciji između 20/96 i 24/117,6, dakle, niža je od audiofilskog standarda 24/192. Tome treba dodati i višestruke konverzije (što znači i generacije), uključujući i PCM faze u procesu produkcije, masterovanja i, zatim, u D/A konverteru, neki tvrde i u konverterima koji nativno primaju DSD signal. Drugim rečima, hi-res PCM zapis ima veću rezoluciju i prolazi kroz znatno manje koraka i promena na svom putu do slušaoca. U najboljem slučaju, slepi testovi pokazuju da nema čujne razlike između DSD i PCM zvuka.

U redu, prihvatam argumente. Ali, kako je onda moguće da sam svaki put jasno čuo razliku u korist DSD-a još otkad sam počeo da istražujem ovaj format na jeftinom plejeru Pioneer DV-575A, poredeći koncert Laure Fygi na SACD-u i DVD audio-diskovima? U sistemu koji posedujem danas, DSD preko DAC-a koji prima ovaj format zvuči kao besan gramofon u poređenju sa istim snimkom u hi-res formatu, sa istog transporta i na istom DAC-u. DSD je u mom slučaju pobeđivao na svim sistemima u kojima sam ga slušao. Stvar je u formatu i algoritmu. To je, jednostavno, zanemareni dragulj audija. Iako je katalog SACD izdanja prilično oskudan, striming servisi i internet su izvor diskova i ripova. Naravno, za to će biti potreban i DSD DAC, ali to ne treba da vas brine, jer su dostupni već za nekoliko stotina evra. Ali vredi probati, jer DSD je format koji je tako neosporno dobar da će uvek i svakoga nagraditi.

Willi Studer

Filmske recenzije

“Maj decembar” (May December)

J Režija: Todd Haynes

J Glumci: Natalie Portman, Charles Melton, Julianne Moore…

J Trajanje: 117 min.

Potresna i istinita priča o vezi, a kasnije i braku, trinaestogodišnjeg Joea i Gracie, koju je upoznao radeći u pet-šopu, a koja je tada imala trideset šest godina, dobila je i svoju ekranizaciju. Ovaj bračni par upoznajemo nakon što glumica Elizabeth (Natalie Portman) dođe u njihov naizgled savršeni dom ne bi li bolje upoznala glavnu protagonistkinju jer će je glumiti u predstojećem filmu. Provodeći vreme s Joeom (Charles Melton) i Gracie (Julianne Moore), uvučena u svakodnevicu mreže prećutkivanja i odobravanja, ona polako počinje da gubi granicu između realnosti i fikcije, privatnog i poslovnog, ali i dobrog i lošeg, a neiskrenost okoline joj u tome nimalo ne pomaže. Elizabeth (ne)svesno u potpunosti usvaja Graceine manire i, iako prvobitno šokirana ovom aferom, vremenom počinje da se miri s njihovom situacijom. Film “May December”, kao i neka ranija ostvarenja Todda Haynesa, poput “Carol” i “Far from Heaven”, otvara mnoga kompleksna pitanja o kojima društvo i danas nerado govori. Haynes je oduvek bio majstor za razbijanje američke društvene, a pre svega porodične idile, koja neretko krije orman prepun kostura, a kao inspiraciju za ovo ostvarenje naveo je klasike poput “The Graduate” i “Persona”.

“Prisila” (Priscilla)

J Režija: Sofia Coppola

J Glumci: Cailee Spaeny, Jacob Elordi, Dagmara Domińczyk…

J Trajanje: 114 min.

Nažalost, tema veoma slična pomenutom ostvarenju “May December'' obrađena je i u poslednjem filmu Sofije Coppole. Režiserka pokušava da romantizuje činjenicu da se tada dvadesetčetvorogodišnji Elvis Pristley upustio u vezu s četrnaestogodišnjom Priscillom, s kojom će se oženiti tek sedam godina kasnije, kad to bude društveno prihvatljivo. Sofia skoro i uspeva u svojoj nameri da učini život ove tinejdžerke, srećno zaljubljene u svetsku pop zvezdu, bajkovitim zahvaljujući svom majstorstvu u fotografiji i režiji, kao i scenografiji, ali stvarnost ipak na kraju ogoleva ovu rokersku idilu. Veći deo svog života Priscilla provodi usamljena i u iščekivanju svog voljenog, koji živi život pop zvezde do maksimuma, ali voli da ima ženu u kući koja će ga oberučke dočekati kad se vrati, kao što je to činila njegova pokojna majka, za koju je bio izuzetno vezan. U liku glavne protagonistkinje lako će se pronaći i sve devojke koje su ikada bile zaljubljene u tzv. popularne momke, što je verovatno na kraju bio i ultimativni Coppolin cilj, kao i njena potreba da ovaj čuveni odnos konačno prikaže i iz ženske perspektive. Cailee Spaeny je odlična u glavnoj ulozi, dok Jacob Elordi više podseća na srednjoškolskog srcelomca nego na Elvisa.

Slika Zvuk Film

Ana Eraković

Slika Zvuk Film

“Maestro” (Maestro)

J Režija: Bradley Cooper

J Glumci: Carey Mulligan, Bradley Cooper, Mia Hawke…

J Trajanje: 129 min.

Bradley Cooper je iz nekog razloga, ponesen uspehom svog prethodnog ostvarenja - rimejka filma “A Star is Born”, odlučio da snimi još jedno. Ovog puta gledamo biografsku priču o čuvenom dirigentu Leonardu Bernsteinu, tačnije njegovom odnosu sa suprugom, koja je ostala u braku s njim do smrti uprkos njegovoj skrivanoj homoseksualnosti. Biografije je zbog njihove istinitosti veoma teško učiniti dosadnim, ali Cooper je uspeo u tome, pre svega jer se precenio i kao režiser, a ne samo scenarista. Nakon inicijalnog (marketinški dirigovanog) entuzijazma, oduševljenje je ubrzo splaslo, pa i krenulo u suprotnom pravcu. Najviše pažnje privukla je groteskna šminka, tj. preuveličan, prirodno već izrazit nos glavnog lika, koji je bio predmet podsmeha na društvenim mrežama iako u samom filmu i nije toliko primetan. Očekivano, Coopera je javnost optužila da je ceo poduhvat izveo ne bi li sebi obezbedio Oskara za najboljeg glumca i režisera (nije čak ni nominovan) ili bar za sam film, a da li mu je ova zamisao uspela, saznaćemo već početkom marta. Ukoliko se opredelite da pogledate ovaj film jer volite klasičnu muziku, i tu ćete biti razočarani, jer je muzika skoro pa u poslednjem planu, ima je veoma malo, kako Bernsteinove tako i kompozicija koje je on izvodio.

“Soltbern” (Saltburn)

J Režija: Emerald Fennell

J Glumci: Barry Keoghan, Jacob Elordi, Rosamund Pike, Richard E. Grant…

J Trajanje: 131 min.

Film “Saltburn” jedan je od onih o kojima se najviše pričalo ove zime, pre svega zbog nekoliko kontroverznih scena u kojima je glavni akter glumačka zvezda u usponu Barry Keoghan, kao i zbog sve popularnijeg glumca Jacoba Elordyja, koji igra Elvisa u pomenutom ostvarenju “Priscilla”. Iako je ovaj hajp delovao preterano, ipak se ispostavilo da film i te kako zavređuje vašu pažnju. Dok ga neki upoređuju s klasikom “Talented Mr Ripley”, čak optužujući režiserku da je besramno iskopirala ovaj kultni krimi-triler, mi bismo ga pre uporedili sa Šabrolovim ostvarenjem “La Cérémonie”. Klasna borba je ovog puta smeštena u gradić Soltbern u Engleskoj početkom dvehiljaditih, kad je Ujedinjeno Kraljevstvo doživljavalo svoju novu popkulturnu renesansu, a ispričana je kroz odnos najboljih prijatelja koji studiraju na Oksfordu. Istina je da eksplicitne scene nemaju drugu ulogu osim da šokiraju publiku, koja će nesumnjivo biti šokirana Keoghanovim postupcima u njegovom nastojanju da se probije u visoko društvo. Osim tih scena koje film bespotrebno produžavaju na više od dva sata, “Saltburn” jeste interesantan, posebno milenijalcima, koji će se s nostalgijom prisetiti mode i muzike iz svoje mladosti.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

“Ostavite svet iza sebe” (Leave the World Behind)

J Režija: Sam Esmail

J Glumci: Julia Roberts, Mahershala Ali, Ethan Hawke, Myha'la, Kevin Bacon…

J Trajanje: 140 min.

Film “Leave the World Behind” govori o njujorškoj porodici koja odlazi na odmor na Long Ajlend, kad iznenada ostaje bez interneta. Tako odsečeni od sveta pokušavaju da uživaju u “diskonetovanoj” svakodnevici i prirodi, kad shvate da se nešto čudno dešava. Otac i ćerka, vlasnici kuće u kojoj su odseli, dolaze im na vrata da ih obaveste da je ceo Njujork bez struje i da bi oni iz bezbednosnih razloga želeli da ostanu u svojoj kući. Tu se radnja komplikuje jer porodica koja je zakupila kuću takođe iz bezbednosnih razloga ne želi da neko nepoznat bude u istom objektu s njima. Međutim, kad i jedni i drugi shvate da je verovatno u pitanju neka vrsta napada na državu, i njihovi međusobni odnosi će početi da se menjaju. Film je veoma realan jer govori o sasvim mogućoj opasnosti, na koju građani SAD, uljuljkani u decenije mira, jedva i pomišljaju. Govori o njihovim bespotrebnim unutrašnjim sukobima, koje sami izazivaju praktično nemajući spoljnog neprijatelja. Međutim, stvarnost je daleko brutalnija nego što većina nas misli i buđenje iz sna o mirnom i složnom svetu u koji nas uljuljkavaju filmovi i serije neće biti nimalo prijatno. Pod uslovom da se iz njega ikad probudimo, naravno.

“Scenario iz snova” (Dream Scenario)

J Režija: Kristoffer Borgli

J Glumci: Nicolas Cage, Lily Bird, Julianne Nicholson, Jessica Clement…

J Trajanje: 102 min.

Paul Matthews je profesor na fakultetu koji živi sasvim običnim i dosadnim životom, ali sanja o akademskom uspehu i priznanju, koje nikako ne dolazi. Međutim, kad nepoznati ljudi počnu da ga viđaju u svojim snovima, on stiče svetsku slavu. Postaje zvezda jer je u njihovim snovima neutralan, uglavnom stoji sa strane ili je u prolazu. Zovu ga kako bi reklamirao proizvode, ljudi žele da se slikaju s njim, a on samo želi da objavi knjigu. Međutim, kad u snovima on počne da ih napada, ljudi kreću da ga izbegavaju i optužuju za nasilje. U svoj toj zbrci ne nalazi utehu čak ni u porodici, koja ga optužuje da je sam kriv za svoje postupke. Iako hvaljen, film “Dream Scenario” doneo je prilično razočaranje, jer pokušava na nipodaštavajući način da objasni “kansel” kulturu, koja je s razvojem mreža veoma aktuelna poslednjih godina i ne štedi nikoga. Ipak, ne možemo reći da sarkazam na savremeno društvo u većini scena nije odlično izveden, ali kao da je režiser film stvarao počevši od tih individualnih scena, pa ih nevešto vezao u priču koju gledamo sad. Nicolas Cage je, naravno, odličan u ulozi smotanog profesora, a tu je i Michael Cera kao marketinški mag i Nicholas Braun kao tehnološki inovator i vizionar.

Slika Zvuk Film

Ana

Slika Zvuk Film

Saundbarovi Telefoni

Bluesound

PULSE SOUNDBAR+

Testiran: HF103, septembar 2021.

Cena: 1.100 €

Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma

Minus: veći gabarit

Specifikacije: 120 W, 1x HDMI eARC, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Devialet Dione

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 2.400 €

Plus: neponovljiv dizajn, precizna i prostrana scena, snažan bas

Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 950 W, 1x HDMI eARC, digitalni ulaz, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio B97

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: oko 1.200 €

Plus: elegantan dizajn, pravi surround, Dolby Atmos, bogate opcije, odličan

zvuk

Minus: velike dimenzije

Specifikacije: 450 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, 35 Hz - 20 kHz, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio FB1

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 800 €

Plus: dizajn i mogućnosti, uverljiv surround, odličan stereo

Minus: mali displej

Specifikacije: 310 W, 2x HDMI, 1x optički, USB-A, wi-fi, blutut

Sennheiser Ambeo

Soundbar Plus & Ambeo Sub

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 2.200 €

Plus: sjajan virtuelni surround, detaljan i precizan zvuk, odličan bas

Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 750 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay, USB, 30 Hz - 20 kHz

Honor 90

Testiran: HF115, septembar 2023.

Cena: 369 €

Plus: odličan AMOLED ekran, solidne kamere, brzo punjenje od 66 vati

Minus: Nedostatak drugog zvučnika.

Specifikacije: 6,7" 1.200x2.664 px, Qualcomm Snapdragon 7 Gen 1 AE 5G, RAM 8/16 GB, 256/512 GB 5.000 mAh

vivo X90 Pro

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 1.199 €

Plus: odlične kamere, prilagođavanje audio-reprodukcije, integrisan DAC. Minus: nema adaptivnu frekvenciju osvežavanja ekrana

Specifikacije: 6,78”, 1.260x2.800, 12 GB RAM, 256 GB

Oppo Find X5 Pro

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.100 €

Plus: Snapdragon 8 Gen 1, brzi punjač, futrola, AMOLED ekran, Hasselbladove kamere.

Minus: ništa.

Specifikacije: 6,7”, 1.440x3.216, 12 GB RAM, 256 GB

Samsung Galaxy S23 Ultra

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 1.450 €

Plus: vrhunski ekran, baterija, bolji zvuk

Minus: previsoka cena.

Specifikacije: 6,8”, 1.440x3.088, 8/12 GB RAM, 256/512 GB ili 1TB

Sony Xperia 1 V

Testiran: HF114, jul 2023.

Cena: 1.399 €

Plus: odlična glavna kamera, dizajn kućišta i sveukupni izgled, napredne

Sonyjeve funkcije

Minus: previsoka cena, bez brzog punjača u paketu

Specifikacije: 6,5”, 1.644x3.840, 12 GB RAM, 256/512 GB

D/A konverteri

EarMen Tradutto

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 800 €

Plus: kućište od punog aluminijuma, jednostavna upotreba; muzikalan, dinamičan i verodostojan zvuk

Minus: suviše mali displej

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 768/32, DSD512, DXD i MQA

Ferrum Wandla

Testiran: HF115, septembar 2023.

Cena: 2.795 €

Plus: izrada, dinamika, muzikalnost, verodostojan zvuk

Minus: USB ulaz samo kao USB-C

Specifikacije: C/O/AES/USB-C/I²S/HDMI ulaz, DAC ESS ES9038PRO, podržava 768/32, DSD256 i MQA

Metronome Le DAC

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: 5.700 €

Plus: vrhunska izrada, prirodan i organski zvuk, all-round kvaliteti

Minus: ništa, ako možete da ga priuštite

Specifikacije: C/O/AES/USB ulaz, DAC AKM AK4493, podržava DSD512 i 384/32

Musical Fidelity M6x DAC

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 2.500 €

Plus: analitičnost i fluidnost, sjajan bas, proverena rešenja

Minus: displej bi bio bolje rešenje

Specifikacije: C/O/AES-EBU/USB-B ulaz, DAC 2x ESS ES9038Q2M, podržava 768/32, DSD512 i MQA

SOtM sDP-1000EX

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 3.950 €

Plus: odlične opcije, baterijsko napajanje, fluidnost i muzikalnost

Minus: nema izlaz za slušalice

Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, podržava DSD128 i 384/32

CD plejeri

Audiolab 8300CD

Testiran: HF72, jul 2016.

Cena: 1.295 €

Plus: odličan zvuk u svim aspektima, ogromne mogućnosti

Minus: znatno skuplji od prethodne generacije

Specifikacije: DAC ESS Sabre32 9018, C/O/AES/USB ulaz, balansirani izlaz

Denon DCD-900NE

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 500 €

Plus: decentan dizajn, rafiniran i uravnotežen zvuk, odličan kao transport

Minus: nema digitalne ulaze

Specifikacije: DAC ESS ES9018K2M

MBL Noble N31

Testiran: HF118, mart 2024.

Cena: 15.300 €

Plus: savršena harmonija zvuka, udobnosti i dizajna

Minus: ne podržava više DSD rezolucije Specifikacije: C/O/AES/USB ulaz, C/O/AES/XLR/RCA izlaz

Metronome Le Player 2S

Testiran: HF81, januar 2018.

Cena: 4.800 €

Plus: analogni zvuk, rezolucija, dinamika, digitalni ulazi

Minus: neupadljiv dizajn

Specifikacije: DAC AKM AK4490, C/USB ulaz, balansirani izlaz

Simaudio MOON Neo 260D

Testiran: HF66, jul 2015.

Cena: 2.400 €

Plus: veran zvuk, linearnost, finese

Minus: ništa vredno pomena

Specifikacije: Burr-Brown PCM1795, XLR izlaz, C/O/USB ulazi

Mrežni plejeri Bežični zvučnici

HiFi Rose RS150B

Testiran: HF116, novembar 2023.

Cena: oko 4.650 €

Plus: sveobuhvatno rešenje za digitalni audio, neutralan i precizan zvuk

Minus: ništa

Specifikacije: LAN/wi-fi/C/O/I²S/ USB/HDMI/analogni ulaz, DAC ESS

ES9038PRO, podržava 768/32 i DSD512

iFi ZEN Stream

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 400 €

Plus: čist i neutralan zvuk, velike mogućnosti, stabilna aplikacija

Minus: nešto viša radna temperatura

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/USB-A ulaz, podržava 384/32, DSD256 i MQA

Matrix Audio element X2

Testiran: HF117, januar 2024.

Cena: 4.500 €

Plus: neutralnost i preciznost, odlično pretpojačalo i analogni ulaz, opcije kontrole

Minus: može biti previše analitičan

Specifikacije: LAN/wi-fi/C/O/USB/ HDMI/I²S ulaz, DAC ESS ES9038PRO, podržava 768/32, DSD512 i MQA

Roon Nucleus+

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 3.299 $

Plus: nečujna platforma, kvalitet izrade, optimizacija, mogućnosti

Minus: kvalitet uvek košta

Specifikacije: LAN/USB ulaz

Bang & Olufsen Beolab 8

Testiran: HF118, mart 2024.

Cena: oko 7.000 € / par

Plus: vrhunska izrada, efikasna korekcija, bogat i uravnotežen zvuk

Minus: odsustvo najdubljeg basa

Specifikacije: 2x300 W, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay i analogni ulaz

Devialet Phantom I 108 DB

Opera De Paris

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 3.190 €

Plus: dizajn i tehnologija, vrhunska ADH amplifikacija, precizan i neutralan zvuk

Minus: nema analogni ulaz

Specifikacije: 1.100 W, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2, optički ulaz

JBL Authentics 500

Testiran: HF116, novembar 2023.

Cena: 630 €

Plus: retro dizajn, solidne opcije, pristupačna cena, odličan zvuk

Minus: nema HDMI

Specifikacije: 270 W, LAN, wi.fi, blutut, AirPlay 2 i analogni ulaz

Sonus faber Duetto

Testiran: HF117, januar 2024.

Cena: 4.000 €

Plus: plemenit i sofisticiran zvuk, agilan bas, neponovljiva estetika

Minus: nepraktično pozicionirani priključci

Specifikacije: 2x350 W, LAN, wi-fi, blutut, HDMI, optički i analogni ulaz

Simaudio MOON Neo MiND 2

Testiran: HF89, maj 2019.

Cena: 2.200 €

Plus: pun i energičan zvuk, muzikalnost, vrhunski kvalitet izrade

Minus: nema USB izlaz

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/blutut ulaz, podržava 192/24, DSD256 i MQA

Triangle AIO 3

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 400 €

Plus: dizajn i izrada, mogućnosti, živopisan i razigran zvuk

Minus: nešto sporija aplikacija

Specifikacije: 2x45 W, LAN, wi-fi, blutut, USB, analogni i digitalni ulaz

Podnostojeći zvučnici

Dynaudio Confidence 30

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 19.000 €

Plus: veran zvuk, ultimativna reprodukcija, fantastična izrada

Minus: Zahtevnost u pogledu sistema i prostorije

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

88 dB, opseg 38 Hz - 22 kHz

Dynaudio Evoke 50

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 4.400 €

Plus: neutralan i prirodan zvuk, muzikalnost i agilnost, vrhunska izrada

Minus: zahtevnost u pogledu ostatka sistema

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 35 Hz - 23 kHz

Dynaudio Contour 30i

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 7.000 €

Plus: sjajna dinamika, veran kolorit, ogromna pozornica

Minus: zahtevaju jednako kvalitetan ostatak sistema

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 87 dB, opseg 32 Hz - 23 kHz

ELAC VELA FS 408

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 5.200 €

Plus: tehnička rešenja, neutralan i dinamičan zvuk, istinski all-rounderi

Minus: jaka konkurencija u klasi

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 88,5 dB, opseg 28 Hz - 50 kHz

Estelon Aura

Testiran: HF115, septembar 2023.

Cena: 17.500 €

Plus: kompletan high-end zvučnik, bez ušteda i kompromisa

Minus: bez zamerki

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 35 Hz - 25 kHz

PSB Imagine T54

Testiran: HF118, mart 2024.

Cena: 1.200 €

Plus: kvalitetna izrada, precizni i neutralni tonovi, izuzetan zvuk za uložen novac

Minus: nešto plići bas

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 89 dB, opseg 35 Hz - 23 kHz

Triangle Esprit Australe Ez

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 3.350 €

Plus: izuzetan finiš, snažan i precizan zvuk, razigrana reprodukcija

Minus: zahtevaju veliku prostoriju

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

92,5 dB, opseg 29 Hz - 22 kHz

Spendor D7.2

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 7.000 €

Plus: izrada i dizajn, muzikalnost i analitičnost, all-round kvaliteti

Minus: ništa od značaja

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 29 Hz - 25 kHz

Triangle Borea BR08

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: 870 €

Plus: klasičan dizajn, odmeren i uravnotežen zvuk, relativno nezahtevan u pogledu prostora

Minus: zahtevaju snažnije pojačalo Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92 dB, opseg 40 Hz - 22 kHz

Velikinac Audio Lab Tisa

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 1.850 €

Plus: dizajn i izrada, muzikalnost, slojevita prezentacija

Minus: nisu za najagresivnije žanrove Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB, opseg 35 Hz - 20 kHz

Regalski zvučnici

Dynaudio Special Forty

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: 3.000 €

Plus: dizajn, izrada, dinamičan zvuk

Minus: uz dobro uparivanje - ništa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

86 dB, opseg 41 Hz - 23 kHz

ELAC Uni-Fi Reference

UBR62

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 850 €

Plus: estetika, precizna scena, analitičnost i muzikalnost

Minus: traže snažnije pojačalo

JBL HDI-1600

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.950 €

Plus: prelep dizajn, precizan i fluidan zvuk, definisan i raskošan bas Minus: zahtevni za pokretanje

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 40 Hz - 30 kHz

Monitor Audio

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 41 Hz - 35 kHz

ELAC Uni-Fi 2.0 UB52

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 650 €

Plus: usaglašenost u celom spektru, pozornica, detalji

Platinum 100 3G

Testiran: HF115, septembar 2023.

Cena: 5.000 €

Plus: završna obrada, napredna rešenja, verodostojan zvuk, sjajni visoki tonovi

Minus: nešto viša cena

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 28 Hz - 60 kHz

N.N.Acoustics KSN

Minus: generički izgled, samo crni finiš

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 46 Hz - 35 kHz

Fyne Audio F500

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 1.000 €

Plus: dizajn i tehnologija, fokus, bas

Minus: ozbiljna konkurencija u klasi

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 89 dB, opseg 45 Hz - 34 kHz

Graham Audio LS5/9

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: od 3.900 €

Plus: verodostojan tonalitet, muzikalna reprodukcija, vrhunska ručna izrada

Minus: traže jednako sposoban ostatak sistema

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 50 Hz - 16 kHz

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 500 €

Plus: izrada, dizajn, prirodan zvuk, visoki tonovi

Minus: nedostatak najdubljeg basa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB

Rogers LS3/5a Classic

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 2.900 €

Plus: vrhunska izrada, uravnotežen i neutralan zvuk

Minus: niski tonovi

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 82,5 dB, opseg 80 Hz - 20 kHz

Triangle Esprit

40th Anniversary Comète

Testiran: HF116, novembar 2023.

Cena: 1.350 €

Plus: muzikalan i razigran zvuk, nezahtevni za pozicioniranje i pokretanje, luksuzna izrada

Minus: odsustvo dubokog basa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 47 Hz - 22 kHz

AV risiveri Mobilni headampovi

Denon HEOS AVR

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: oko 900 €

Plus: moderan dizajn, opcije povezivanja, odličan surround i stereo Minus: ne podržava Dolby Atmos i

DTS:X

Specifikacije: 5x50/8, 5x HDMI, 4x audio-ulaz

Yamaha RX-A3060

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 2.400 €

Plus: snaga i kontrola u celom opsegu, podrška za Dolby Atmos i

DTS:X, MusicCast

Minus: ništa

Specifikacije: 9x150/8, 8x HDMI, 15x audio-ulaz

Yamaha RX-V685

Testiran: HF85, septembar 2018.

Cena: 670 €

Plus: MusicCast Surround, precizan i detaljan zvuk, funkcionalnost, snaga

Minus: zvučnički terminali

Specifikacije: 7x90/8, 5x HDMI, 9x audio-ulaz

Yamaha RX-A4A

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 1.750 €

Chord Mojo

Testiran: HF82, mart 2018.

Cena: 500 €

Plus: jasan, detaljan i dinamičan zvuk, all-round kvaliteti

Minus: loše rešen izbor ulaza

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC Chord

Custom FPGA, podržava DSD256 i 768/32

EarMen Colibri

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: 333 €

Plus: izrada i dizajn, jednostavnost, rafiniran i fluidan zvuk, tekstura tonova

Minus: skromnija autonomija

Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS

ES9281PRO, podržava 384/32, DSD128, DXD i MQA

EarMen TR-Amp

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: 250 €

Plus: Kvalitetna izrada, svestranost, neutralan, precizan i snažan zvuk

Minus: nema analogni ulaz

Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi hip-dac2

Plus: konstrukcija i izrada, opcije, snažna i rafinirana amplifikacija, automatska kalibracija

Minus: mali ekran

Specifikacije: 7x110/8, 7x HDMI, 4+3 audio-ulaz

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 190 €

Plus: čvrsto kućište, podržani formati, muzikalnost, detaljnost i dinamika

Minus: različiti portovi za signal i punjenje

Specifikacije: USB-A ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

Yamaha RX-V6A

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 790 €

Plus: Atmos i DTS:X, precizan i detaljan zvuk, odlična aplikacija

Minus: suvlji bas

Specifikacije: 7x100/8, 7x HDMI, 6x audio-ulaz

iFi xDSD Gryphon

Testiran: HF108, jul 2022

Cena: oko 600 €

Plus: robustna izrada, detaljan i precizan zvuk, ritmičnost i dinamika

Minus: povremeno suvlji zvuk

Specifikacije: USB-C, koaksijalni i analogni ulazi, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD512, DXD i MQA

Integrisana pojačala

Atoll Electronique IN400se

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 4.500 €

Plus: dizajn, kvalitet zvuka, performanse

Minus: DAC samo do 96/24

Specifikacije: 2x160/8, 6+1 ulaza, izlaz za slušalice

Exposure 3510

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 2.850 €

Plus: izrada, snaga i stabilnost, muzikalnost i tonska tačnost

Minus: ništa

Specifikacije: 2x110/8, 5 ulaza, izlaz za slušalice

Hegel H390

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 6.500 €

Plus: izrada, snaga, preciznost i neutralnost

Minus: nema phono i headamp

McIntosh MA12000

Testiran: HF116, novembar 2023.

Cena: 19.000 €

Plus: izrada, opcije, ogromna snaga i stabilnost, potpuno verodostojan zvuk

Minus: apsolutno ništa, ako možete da ga priuštite

Specifikacije: 2x350/2-8, 10+7 ulaza, phono MM/MC, izlaz za slušalice

Roksan Blak

Integrated Amplifier USB

Testiran: HF80, novembar 2017.

Cena: 2.950 €

Plus: izrada, opcije, dinamičan i muzikalan zvuk

Minus: samo jedan digitalni ulaz

Specifikacije: 2x150/8, 5+1 ulaza, blutut aptX

Simaudio MOON 340i X

Testiran: HF96, jul 2020

Cena: 4.800 €

Specifikacije: 2x250/8, 3+6 ulaza, LAN

Hegel H600

Testiran: HF118, mart 2024.

Cena: 12.000 €

Plus: naizgled bezgranična snaga, fluidnost i muzikalnost, sjajna digitalna sekcija

Minus: nema gramofonsku sekciju

Specifikacije: 2x303/8, 4+6 ulaza, LAN

Jadis I-70

Testiran: HF117, januar 2024.

Cena: 13.000 €

Plus: vrhunska izrada, luksuzan finiš, neverovatno prisutan i organski zvuk

Minus: kvalitet nikad nije bio jeftin

Specifikacije: 2x50, 5 ulaza

Plus: vrhunska izrada, detaljan i fluidan zvuk, snaga i finesa

Minus: znatno skuplji od prethodnika

Specifikacije: 2x100/8, 6 ulaza

Simaudio MOON 700i v2

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 14.800 €

Plus: izuzetna snaga i stabilnost, fluidni detalji, fantastična izrada

Minus: cena

Specifikacije: 2x175/8, 5 ulaza

Unison Research Unico Due

Testiran: HF88, mart 2019.

Cena: od 2.300 €

Plus: neutralan i organski zvuk, rezerva snage, integracija opsega, izrada

Minus: neugledan mrežni prekidač

Specifikacije: 2x100/8, 4+1 ulaza, phono MM

Slušalice

Bose QuietControl Ultra

Testiran: HF118, mart 2024.

Cena: 600 €

Plus: uravnotežen zvuk, kompaktne dimenzije, udobnost, fantastičan ANC Minus: visoka cena

Specifikacije: over-ear, povezivanje kablom i blutut

DALI IO-6

Testiran: HF97, septembar 2020.

Cena: 399 €

Plus: dizajn, izrada, transparentan i dinamičan zvuk

Minus: ANC bez podešavanja

Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz - 20 kHz, povezivanje kablom i blutut

Denon AH-D7200

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: oko 800 €

Plus: kvalitet izrade i detalja, udobnost

Minus: vokali bi mogli da budu prirodniji

Specifikacije: over-ear, opseg

5 Hz - 55 kHz, impedansa 25 Ω

JBL Club One

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 360 €

Plus: robustna izrada, ergonomija, odlične u pasivnom režimu, dobar ANC

Minus: ne podržavaju aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz40 kHz, impedansa 32 Ω, povezivanje kablom i blutut

JBL Live 770NC

Testiran: HF116, novembar 2023.

Cena: 170 €

Plus: dinamičan i temperamentan zvuk, prijatan kolorit, solidan ANC

Minus: nešto veći pritisak na ušne školjke

Specifikacije: over-ear, opseg 20 Hz - 40 kHz, blutut povezivanje

Philips Fidelio L4

Testiran: HF115, septembar 2023.

Cena: 349 €

Plus: izrada i udobnost, odličan ANC, neutralan i prirodan zvuk

Minus: ne podržavaju aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 7 Hz - 40 kHz, impedansa 32 Ω, veza kablom i blutut LDAC

Philips Fidelio X3

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: oko 350 €

Plus: izrada, ergonomija, uravnotežen zvuk, balansirana veza

Minus: traže kvalitetno pojačalo i izvor

Specifikacije: over-ear, opseg

5 Hz - 40 kHz, impedansa 30 Ω

Sennheiser HD 560S

Testiran: HF100, mart 2021.

Cena: 200 €

Plus: neutralan tonski balans, linearnost i analitičnost, udobnost

Minus: potpuno plastična konstrukcija

Specifikacije: over-ear, opseg 6 Hz - 38 kHz, impedansa 120 Ω

Sennheiser HD 660S2

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 600 €

Plus: izrada, udobnost, rezolucija, neutralnost

Minus: ništa značajno

Specifikacije: over-ear, opseg

8 Hz - 41,5 kHz, impedansa 300 Ω

Sennheiser Momentum 3 Wireless

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 400 €

Plus: snažan i uberljiv zvuk, odličan ANC, praktične opcije

Minus: mekana prateća torbica

Specifikacije: over-ear, opseg

6 Hz - 22 kHz, impedansa 100 Ω

awarding theverybest products for over 40 yEars

www.eisa.eu

Now 40 years strong, eisa is the unique collaboration of 58 member magazines and websites from 29 countries, specialising in all aspects of consumer electronics from mobile devices, home theatre display and audio products, photography, hi-fi and in-car entertainment. This international association includes expert members in australia, india, Canada, the Far east, usa and the wider european community, ensuring the eisa awards and official logo are your guide to the best in global consumer technology!

Jurija Gagarina 164b/11

11070 Novi Beograd

Telefon: (+381) 11 428 15 42

Mobilni: (+381) 66 000 966

Email: info@mkabl.rs

Web: www.mkabl.rs