Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ
Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Altanova, Zemun
Distribucija Global Press, Beograd
Radno vreme Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..
CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.
Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices. www.eisa.eu
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Verovatno je najpoštenije da ovaj uvodnik započnemo lošim vestima – hotel u kom smo pravili naš sajam zatvara se. „Holiday Inn“, koji je osnovan 2008. godine, bio je domaćin „audiofilske slave“ od naše prve izložbe, kad smo imali na raspolaganju samo šest konferencijskih sala. Poslednji sajam na adresi Španskih boraca imao je preko 20 izlagača u 16 prostorija, nakon što je svaki sajam obarao rekorde posećenosti onog prethodnog. Sada je pred nama veoma važan zadatak, a to je pronaći novi prostor u kom možemo da ugostimo naše izlagače na najbolji audiofilski način. Ovo svakako neće biti lako, ali kucaćemo na vrata svakog hotela u našoj prestonici.
A od drugih novosti, za koje bi bilo šteta da ih ne spomenemo, izdvajamo –posetili smo ISE sajam u Barseloni i predstavili vam nama najzanimljivije uređaje. Kolega iz Grčke nam je prosledio izveštaj sa sajma u Atini koji se održao u novembru prošle godine, na kojem je bilo zaista puno interesantnih sprava.
Kad su testovi u pitanju, i tu imamo nekoliko poslastica – od lampaškog pojačala Jadis Orchestra Reference, preko pristupačnog gramofona Triangle LUNAR 3, pa do džepnog lampaša domaće proizvodnje EarMen L-Amp. Ako ste u potrazi za veoma sposobnim mrežnim strimerom, poslušajte Bluesound NODE ICON, koji nas je oduševio. Ali ako tražite kompletno integrisano rešenje, onda vam preporučujemo NAD Masters M10 V3. I za kraj, testirali smo dva para „zaista bežičnih“ slušalica, i to Technics EAH-AZ100, kao i Huawei FreeBuds Pro 4
Nadam se da se vidimo u oktobru na novoj lokaciji.
Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com
45
48
Misija magazina
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
Hi-Files pretplata
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 063/8866-486.
Unapređeni Spendor
Kompanija Spendor uživa nepodeljeni ugled u audiofilskoj zajednici, a takođe je poznata po tome da prilično retko predstavlja nove modele. Ipak, ponuda je upravo osvežena lansiranjem poboljšane serije A i obuhvata modele A1.2, A2.2, A4.2 i A7.2. Kao jedini regalski model u seriji, A1.2 sadrži revidirana unutrašnja ojačanja kabineta, s dodatnim ojačanjem direktno ispod zvučničke jedinice. Ispod ojačanja nalazi se sloj sintetičkog poliuretana nazvanog Sorbotan, koji efikasno upija vibracije drajvera i umanjuje interakciju s kabinetom. Najmanji podnostojeći model A2.2 takođe je tretiran Sorbotanom na ključnim mestima, a fabrika navodi da je ovo donelo čistiji i precizniji zvuk, umanjena izobličenja i koloracije, kao i poboljšanu separaciju kanala. Pored novih ojačanja i dodatog izolacionog materijala, A2.2 ima optimizovan bas-refleks otvor kako bi se obezbedile bolja vremenska usklađenost i preciznost. Ovo se čuje kroz utegnutiji i jasnije definisan bas, a utiče na ceo čujni spektar jer je reprodukcija bolje uravnotežena. Kao naslednik jednog od Spendorovih najpopularnijih modela, novi A4.2 donosi optimizovana unutrašnja ojačanja, izolaciju pomoću Sorbotana i još bolje podešen port za bolji odziv basa. Fabrika je ovde otišla još dalje i dodala potpuno novu visokotonsku jedinicu, koja je opremljena kalotnom membranom prečnika 27 milimetara. Mid-bas drajver nije nov, ali je osvežen kako bi pružio još preciznije i bolje artikulisane tonove, naročito tokom brzih i složenih pasaža. Najveći model A7.2 donosi sva navedena unapređenja i na spisak dodaje skretnicu koja je optimizovana da pruži još ravnomernije opadanje tonova, bolju stereo-sliku i homogeniju prezentaciju. Nova serija A dostupna je u finišu od orahovine, crnog ili svetlog hrasta i u satenskobeloj boji. Početak prodaje najavljen je za april, s cenama u rasponu od 1.500 do 4.000 funti. i www.spendoraudio.com M 1.500-4.000 £
Moćni FiiO headamp
Pored prvog uređaja punih hi-fi dimenzija S15, kompanija FiiO predstavila je novi stoni DAC i pojačalo za slušalice K17. Ovaj novitet podiže popularnu seriju K do novih visina, uz klasičan dizajn metalnog kućišta, potcrtan kružnim komandama i odlično uklopljenim ekranom od 3,93 inča. Za povezivanje slušalica predviđeni su 6,35-milimetarski, balansirani 4,4-milimetarski i XLR4 priključak, a iza njih se nalazi ozbiljna amplifikacija u klasi AB. Proizvođač navodi upotrebu tranzistora MJE243/253 i Elna kondenzatora, a rezultat je snaga od 4.000 milivati po kanalu u balansiranom modalitetu. Digitalna sekcija formirana je oko flegšip kombinacije iz kompanije Asahi Kasei, koja sadrži zasebni konverter
AK4499EX za svaki kanal i dodatni filter AK4191. DAC prihvata 768/32, DSD512 i MQA, uz dodatni blutut aptX HD i LDAC. Pored toga, K17 funkcioniše kao strimer preko kabla ili wi-fija, ali samo za AirPlay i Roon. Na zadnjoj strani nalaze se po jedan analogni RCA, balansirani 4,4-milimetarski, koaksijalni, optički i USB-C ulaz, dok su izlazi u formi RCA, XLR, koaksijalnog i optičkog priključka. Dodatno je prisutan USB-A za povezivanje eksternih skladišta, a zvuk se može podešavati preko ekvilajzera s preko 30 frekvencija. Novi FiiO K17 dostupan je u crnoj i srebrnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 1.000 evra. i www.fiio.com M 1.000 €
Regalski zvučnici iz TAD-a
Ugledna kompanija TAD (Technical Audio Devices) najpoznatija je po izradi zvučnika, a nedavno je najavila novi model ME1TX. U pitanju su zvučnici za postavljanje na stalke, koji pripadaju seriji Evolution i predstavljaju zamenu za model ME1 iz 2016. Kabineti su izrađeni od medijapana srednje gustine, uz strukturalna ojačanja od brezove šperploče i čelične panele debljine pet milimetara na bokovima, a zvučnici se prave u crnoj i srebrnoj boji. Visina od preko 40 centimetara znači da ovi zvučnici spadaju među veće bukšelfove, a na prednjem panelu postavljena je trosistemska topologija. Koaksijalna jedinica sadrži patentiranu CST membranu prečnika 90 milimetara, koja je zadužena za srednje tonove, dok se u središtu nalazi 25-milimetarski visokotonac, s membranom od berilijuma. Membrana novorazvijenog visokotonca precizno je kontrolisana zahvaljujući optimizaciji nazvanoj HSDOM (Harmonized Synthetic Diaphragm Optimum Method), a gornji prag postavljen je čak na 60 kiloherca. U donjem delu fronta smeštena je niskotonska jedinica, opremljena membranom od 16 centimetara, koja je izvedena u tehnologiji MACC (Multi-Layered Aramid Composite). Ovo znači da je membrana izrađena od više slojeva upletenog aramida, između kojih se nalaze slojevi drugog neupletenog materijala, dok je vešanje napravljeno od penastog polikarbonata. Bas-refleks otvori izvedeni su neuobičajeno: oni su postavljeni iza metalnih ploča na bokovima, dok se prorezi za protok vazduha nalaze na prednjoj i zadnjoj strani metalnih ploča. Fabrika tvrdi da ovakva postavka eliminiše buku od protoka vazduha i pruža bolji odziv niskotonskog područja. Specifikacije navode frekvencijski opseg od 36 herca do 60 kiloherca, uz osetljivost od 85 decibela i nominalnu impedansu na četiri oma. TAD ME1TX naći će se u prodaji u maju, po ceni od oko 17.500 evra, dok će namenski stalci biti prodavani za oko 3.000 evra. i www.technicalaudiodevices.com M 17.500 €
Strimer iz McIntosha
Ugledna američka kompanija predstavila je svestrani digitalni audio-plejer pod nazivom DS200 Streaming DAC. Novitet je upakovan u kućište punog hi-fi gabarita, koje u potpunosti sledi već poznati vizuelni identitet. Pored komandi za glasnoću i odabir ulaza, na prednjem panelu od crnog stakla nalaze se tasteri za upravljanje reprodukcijom i druge funkcije, a najvažnije informacije očitavaju se na središnjem dot-matriks ekranu. Mrežno povezivanje obavlja se pomoću kabla ili preko wi-fija, a za funkciju DAC-a predviđena su po dva koaksijalna i optička ulaza i po jedan USB-B, AES/EBU, HDMI ARC i patentirani MCT priključak. Za D/A konverziju upotrebljeno je rešenje u McIntoshevoj tehnologiji Quad Balanced,
što podrazumeva 32-bitski osmokanalni DAC, kod kojeg su po četiri kanala spregnuta da rade zajedno. DS200 podržava PCM rezolucije do 384 kiloherca i 32 bita, DSD512 i DXD, a kao analogni izlazi prisutni su RCA i balansirani XLR priključci. Mrežna platforma podržava Google Cast, Spotify Connect, Tidal Connect, Roon Ready i druge servise, a iz fabrike ističu da uređaj nema sopstvenu aplikaciju, već koristi kompatibilne. Kao dodatna opcija prisutan je blutut 5.0, s podrškom za aptX HD i LL. Novi McIntosh DS200 Streaming DAC dostupan je po ceni od oko 6.000 evra. i www.mcintoshlabs.com M 6.000 €
Noviteti iz Pro-Ject Audija
Austrijska kompanija Pro-Ject Audio predstavila je dvodelnu amplifikaciju iz više serije RS2 - u pitanju su dvokanalno izlazno pojačalo Amp Box RS2 i eksterno napajanje Power Box RS2 Amp, koji se mogu kupiti i koristiti odvojeno. Uređaji su smešteni u praktično ista kućišta, koja su već prepoznatljiva u svojoj jednostavnosti, a Pro-Ject ih koristi već godinama. Kompaktna kućišta širine su 206 milimetara i izrađena su u potpunosti od metala. Amp Box RS2 izveden je u klasi AB, a zanimljivo je da u baferu ima vakuumske cevi 6922, nakon kojih slede izlazni tranzistori STD03N i STD03P. Kontinualna snaga iznosi 80 vati po kanalu na osam oma i 130 vati na četiri oma, dok se u bridžovanoj jednokanalnoj postavci snaga povećava na 280 vati. Za povezivanje su prisutni RCA
i balansirani XLR ulaz, kao i terminali za jedan par zvučnika. Uz uređaj se isporučuje eksterno prekidačko napajanje, ali se zvuk može unaprediti dodavanjem novog napajanja Power Box RS2 Amp. U pitanju je linearno napajanje, opremljeno masivnim torusnim transformatorom i filtracijom od 40.000 mikrofarada. Dva režima rada podrazumevaju izlaz od 35 volti za energetsku i toplotnu efikasnost i 45 volti za maksimalnu snagu - proizvođač navodi da na ovaj način Amp Box RS2 isporučuje 25 odsto više snage. Pro-Ject Audio Amp Box RS2 i Power Box RS2 Amp dostupni su u srebrnoj i crnoj boji, a preporučene cene iznose 1.800 evra za snagaš i 1.000 evra za napajanje. i www.project-audio.com M 1.000-1.800 €
Prenosivi lampaš
Kompanija EarMen poznata je po portabilnim hi-fi spravama, a sada ide korak dalje i predstavlja prenosivo cevno pojačalo za slušalice. Iza sugestivnog naziva L-Amp nalazi se uređaj džepnog gabarita i odličnog kvaliteta izrade, uz pametne detalje, kao što su upušteni tasteri na bokovima kako bi se umanjila mogućnost slučajnog pritiskanja. Komande omogućuju upravljanje glasnoćom i reprodukcijom, dok su za povezivanje slušalica predviđeni single-ended i balansirani izlaz na gornjoj strani. L-Amp se sa izvorom može povezati samo preko USB-C porta, što podrazumeva prisustvo D/A konvertera, a fabrika se opredelila za kolo ESS Sabre, koje podržava PCM do 384 kiloherca i 32 bita i DSd128 (DoP). Ipak, glavne zvezde su dve vakuumske cevi JAN6418, koje se mogu videti kroz prozor na prednjoj strani - proizvođač ističe da su u pitanju NOS (New Old Stock) lampe proizvedene u Sjedinjenim Državama, koje zadovoljavaju vojne standarde kvaliteta i pouzdanosti. Lampe su postavljene pomoću inovativnog sistema vešanja s četiri silikonska prstena, čime se drastično umanjuju vibracije i mehanička povratna sprega. Balansirani unutrašnji dizajn takođe sadrži operacione pojačivače Burr-Brown INA1620, a najveća snaga iznosi jedan vat na osam oma. Dodatne opcije obuhvataju Bass+ za poboljšanu dinamiku na malim glasnoćama i IEM modalitet za upotrebu sa in-ear slušalicama, a važno je naglasiti da L-Amp nema internu bateriju, već se napaja preko zasebnog USB-C porta. Novi EarMen L-Amp dostupan je po ceni od oko 400 evra. i www.earmen.com M 400 €
Novitet iz Sennheisera
Uprkos nedavnoj promeni vlasničke strukture, poznati nemački brend nastavlja da obogaćuje ponudu, a skoro su predstavljene over-ear slušalice HD 505. Iz oznake je jasno da novitet pripada nižoj seriji HD 500, što potvrđuje i dizajn, koji je potpuno isti kao kod srodnih modela. Proizvođač navodi da su ove slušalice otvorenog tipa savršene za muziku, ali su jednako dobre za filmove i video-igre, dok je poseban naglasak stavljen na njihovu izdržljivost. Slušalice se vizuelno izdvajaju po detaljima u boji bakra, uz plišane jastučiće i nosač presvučen veštačkom kožom. Unutar rezonatora nalaze se zvučničke jedinice od 120 oma, koje se proizvode u Sennheiserovoj fabrici u Irskoj, a specifikacije navode frekvencijski opseg od 12 herca do 38,5 kiloherca, uz ukupna izobličenja niža od 0,2 odsto. Velika udobnost na duže staze potcrtana je masom od svega 237 grama, a za povezivanje se isporučuje odvojivi kabl dužine 1,8 metara sa 3,5-milimetarskim priključkom i adapterom na 6,35 milimetara. Nove slušalice Sennheiser HD 505 dostupne su po ceni od oko 280 dolara. i www.sennheiser.com M 280 $
Oslabljeni flegšip
Nakon što je pre nepune dve godine lansirao najmoćnije integrisano pojačalo Nu-Vista 800.2, Musical Fidelity predstavlja slabiju verziju Nu-Vista 600.2. Britanski proizvođač navodi da je novitet spolja potpuno identičan starijem bratu, što podrazumeva masivno kućište, izrađeno u celosti od aluminijuma i čelika. Pored kružnih komandi za kontrolu glasnoće i odabir ulaza, na prednjem panelu nalazi se veliki ekran u boji, koji može prikazati različite radne parametre, kao i atraktivne VU-metre. Šef dizajna g. Simon Quarry ističe da je Nu-Vista 600.2 isti kao stariji brat po svemu osim po snazi, koja iznosi 160 vati po kanalu na osam oma i 300 vati na četiri oma. Potpuna dual-mono konstrukcija po-
drazumeva odvojene torusne transformatore za levi i desni kanal, dok bafer u klasi A sadrži nuvistor cevi 6S51N. U izlaznoj sekciji nalaze se četiri tranzistora po kanalu, a kontrola glasnoće laserski je podešena za najveću moguću preciznost. Za povezivanje su predviđena četiri RCA i dva balansirana XLR ulaza, uz dodatak dva RCA i jednog XLR izlaza. Uz uređaj se isporučuje Nu-Vista daljinski upravljač, koji je izrađen od aluminijuma i omogućuje punu kontrolu. Integrisano pojačalo Musical Fidelity Nu-Vista 600.2 dostupno je u crnom i srebrnom finišu, po preporučenoj ceni od oko 9.000 evra. i www.musicalfidelity.com M 9.000 €
Inovativni LG projektori
Kompanija LG iskoristila je ovogodišnji CES sajam za predstavljanje dva nova kućna projektora. Model PF600U dobitnik je CES nagrade za inovaciju jer uspešno objedinjuje projektor, blutut zvučnik i ambijentalno LED osvetljenje. Izveden je kao podna lampa s postoljem, a pruža sliku Full HD rezolucije (1.920 x 1.080 px) i osvetljenost od 300 ANSI lumena. Za zvuk je zadužena stereo-postavka s dodatnim pasivnim radijatorima, a pristup različitim sadržajima omogućen je preko integrisane platforme LG webOS. LED osvetljenje sadrži devet boja i pet nivoa jačine, pa se može prilagoditi sva-
kom ambijentu i raspoloženju. Kao manje svestran uređaj, ali sposobniji projektor, kompaktni CineBeam S (PU-615U) pruža 4K UHD rezoluciju (3.840 x 1.920 px) i osvetljenost od 500 ANSI lumena. U pitanju je UST (Ultra Short Throw) projektor, koji projektuje sliku dijagonale 40-100 inča (102-254 cm), na svega nekoliko inča udaljenosti od projekcione površine. Minimalistički dizajn u suprotnosti je s bogatim zvukom, koji potiče od dvokanalnog sistema s podrškom za Dolby Atmos. Kao i kod PF600U, sistem je postavljen na platformu webOS. i www.lg.com
Sto godina Philips Audija
Kao jedan od najstarijih brendova u audio-industriji, Philips ove godine proslavlja stogodišnjicu od predstavljanja prvih audio-uređaja. Naime, 1925. predstavljena je vakuumska cev Miniwatt Radio Tube i prva pentodna cev, a nakon toga usledio je radio-aparat Philips 2501. Kako bi na najbolji način obeležio veliki jubilej, Philips je lansirao seriju Century, koja sadrži dva gramofonska sistema, dva para slušalica i prenosivi radio. Svi uređaji izvedeni su u atraktivnom retro dizajnu, dok unutar kućišta sadrže savremenu tehnologiju. The Tina (V9000) predstavlja all-in-one gramofonski sistem, koji pored reprodukcije vinila sadrži strimer i FM/DAB+ radio, uz integrisane zvučnike i amplifikaciju od 120 vati. Gramofon je opremljen aluminijumskom ručkom i Audio Technica MM zvučnicom, a dodatno su na raspolaganju blutut, USB, izlaz za slušalice i kontrola preko aplikacije. The Stevie (V3000) donosi sličan koncept u slabijem izdanju - u pitanju je jednostavni gramofonski sistem sa zvučnicom Audio Technica i dva integrisana širokopojasna zvučnika, koje pokreće pojačalo od 12 vati. Dodatne opcije obuhvataju blutut, izlaz za slušalice i dodatni analogni ulaz. Sledi The Janet (V2000), kompaktni stoni radio, koji se takođe može prenositi zahvaljujući internoj bateriji i autonomiji od 16 sati. Širokopojasnu jedinicu prečnika 63 milimetra pokreće pojačalo od pet vati, a pored krupnih tastera, prisutan je ekran u boji, dijagonale 60 milimetara. FM/DAB+ radio sadrži 20 memorijskih mesta, a opcije obuhvataju blutut, tajmer i dva alarma. Velike over-ear slušalice The Freddie (SHP9500CY) donose otvorene rezonatore i povezivanje pomoću kabla, a unutar retro stilizovanih rezonatora nalaze se drajveri od 50 milimetara s neodimijumskim magnetima. Proizvođač ističe da ove slušalice donose udobnost i izdržljivost jer je rajf izrađen od čelika, a jastučići su tapacirani u dva sloja. Seriju Century upotpunjuju lagane on-ear slušalice The Ringo (H2000), koje predstavljaju omaž popularnim modelima iz osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, u pitanju su savremene blutut slušalice, s AI mikrofonima za jasnije pozive, drajverima od 40 milimetara i autonomijom od 20 sati, koje se isporučuju s dva seta rezervnih jastučića i dostupne su u tri boje. Nova serija Philips Century naći će se u prodaji u septembru, a preporučene cene još uvek nisu poznate. i www.philips.com
Stereo-noviteti iz Onkyja
Nakon dužeg vremena poznata japanska kompanija predstavila je potpuno nove dvokanalne uređaje. Nova serija nazvana je Icon i trenutno sadrži tri modela, koji objedinjuju klasičnu pojavu, moderne detalje i savremene tehnologije. Kao osnovni model lansirano je integrisano pojačalo A-50, koje donosi analogne i digitalne ulaze, kao i reprodukciju preko mreže. A-50 sadrži integrisanu Darlington amplifikaciju u klasi AB i pruža 140 vati po kanalu na osam oma. Za D/A konverziju zaduženo je kolo AKM AK4452, dok mrežna platforma podržava Chromecast, Tidal Connect, Spotify Connect i mnoge druge servise, uz kontrolu preko aplikacije Onkyo Controller. Dodatno su na raspolaganju blutut, phono MM/MC, HDMI ARC, izlaz za slušalice i druge opcije. Za ozbiljniju dvokanalnu postavku predviđeno je mrežno pretpojačalo P-80, koje donosi slične osobine i mogućnosti kao integralac, ali uz odsustvo izlazne sekcije. U ovom slučaju se za amplifikaciju koristi dvokanalno izlazno pojačalo M-80, snage 150 vati po kanalu, koje se prepoznaje po VU-metrima na prednjem panelu. Simetrična Darlington amplifikacija oplemenjena je patentiranim DIDRC kolom za umanjenje izobličenja, a sva tri uređaja imaju krute šasije i prednje panele od aluminijuma, debljine pet milimetara. Nova serija Icon očekuje se u prodaji u četvrtom kvartalu, u crnom i srebrnom finišu, s cenama u rasponu od 1.500 do 2.000 dolara. i www.onkyo.com M 1.500-2.000 $
FiiO u punoj veličini
Mlada dalekoistočna kompanija poznata je najpre po prenosivim i desktop spravama, ali sada je prvi put predstavila uređaj punog hi-fi gabarita. Iza jednostavne oznake S15 nalazi se digitalni audio-plejer velikih mogućnosti, koji je upakovan u metalno kućište širine 43 centimetra. Na frontu se nalazi tač-ekran u boji, dijagonale 7,84 inča, dok je za pokretanje prilagođenog operativnog sistema Android 12 zadužen čipset Qualcomm Snapdragon 660. Pored mreže, wi-fija i blututa, prisutni su i raznovrsni digitalni ulazi, uključujući HDMI eARC, USB portove i ležište za memorijsku karticu. Interno linearno napajanje opremljeno je oklopljenim torusnim transformatorom i Elna kondenzatorima, dok se za D/A konverziju koristi rešenje iz kompanije Asahi Kasei. Kombinacija konvertera AK4499EX i digitalnog filtera i delta-sigma modulatora AK4191 obezbeđuje potpunu separaciju digitalnih i analognih kola, uz podršku za 768/32 i DSD512. Mrežno povezivanje podržava DLNA, AirPlay, Roon i druge platforme, dok je blutut oplemenjen kodecima kao što su aptX HD i LDAC. Na analognom izlazu nalaze se RCA i balansirani XLR priključci, a dodatno su na raspolaganju tonske kontrole i druge sporedne opcije. FiiO S15 u prodaji je od kraja januara, u crnoj i srebrnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 1.000 evra. i www.fiio.com M 1.000 €
Hi-Fi sajmovi
MWC
3-6. mart 2025. Fira Barcelona, Gran Vía Barselona, Španija
Oslo HiFi Show 22-23. mart 2025.
Scandic hotel, Asker Asker, Norveška
Audio Video Show Praha 28-29. mart 2025.
Hotel Diplomat Prag, Češka Republika
High-End Munich 15-18. maj 2025.
MOC, Minhen, Nemačka
IFA
5-9. septembar 2025. Messe Berlin Berlin, Nemačka
UK HiFi Show Live! 27-28. septembar 2025. Ascot Racecourse Grand Askot, Velika Britanija
Too Loud Fest 11-12. oktobar 2025. DoubleTree by Hilton Zagreb, Hrvatska
Audio Video Show 24-26. oktobar 2025. Radisson Blu Sobieski i Nacionalni stadion Varšava, Poljska
Transparentni LG TV
Kompanija LG lansirala je prvi transparentni i bežični televizor 4K OLED na svetu. Model LG Signature OLED T opremljen je ekranom dijagonale 77 inča (195 cm), koji se može pomoću samo jednog dugmeta prebacivati s transparentnog na neprozirni režim rada, dok opcija AOD (Always On Display) omogućuje upotrebu ekrana za prikazivanje fotografija, video-zapisa ili umetničkih dela. Ujedno, uprkos velikoj dijagonali ekrana, novitet poboljšava osećaj u prostoru i ne opterećuje ambijent. Za povezivanje izvora koristi se LG-jev
Zero Connect Box, koji omogućuje bežični prenos 4K materijala, uz osvežavanje od 120 herca. Dodatno su tu sertifikati NVIDIA G-SYNC i AMD FreeSync Premium, koji garantuju prvoklasno iskustvo gejminga. Televizor je zasnovan na LG Alpha 11 AI procesoru, koji optimizuje sliku i zvuk, pruža precizno prikazane boje i izuzetan kontrast. Novi LG Signature OLED T već je dostupan u Sjedinjenim Državama, a uskoro se očekuje i na drugim tržištima. i www.lg.com
True Wireless iz Technicsa
Poznati japanski brend predstavio je nove in-ear slušalice s bežičnim povezivanjem. Iza oznake EAH-AZ100 nalaze se bubice uobičajenog dizajna, ali elaboriranih tehničkih rešenja, koja su usmerena jednako ka što boljem hi-fi zvuku i ka neometanoj komunikaciji. Unutar rezonatora postavljeni su inovativni MagneticFluid drajveri, koji u prostoru između magneta i kalema sadrže neku vrstu ulja s magnetskim česticama - rešenje se može sresti i kod prestižnih monitorskih bubica TZ700, a proizvođač navodi da umanjuje izobličenja pri reprodukciji. Membrane jedinica izrađene su od aluminijuma. Druga važna osobina sadržana je u ANC sistemu za suzbijanje buke okruženja, koja se može podešavati po želji kroz aplikaciju Technics Audio Connect. Prateća aplikacija nudi i mnoge druge opcije, kao što su korekcija zvuka ili lociranje bubica. Technics navodi da su ovo prve bubice na tržištu koje nude blutut multipoint vezu s tri uređaja istovremeno, ali nama se još više svidela podrška za jedan od najboljih blutut kodeka - LDAC, koji omogućuje bit-ratu do 990 kilobita u sekundi. Na ovaj način Technics je obezbedio solidan kvalitet ulaznog signala, što obećava dobar zvuk preko blututa. Najzad, za maksimalno uživanje u filmovima i video-igrama prisutni su Dolby Atmos i Dolby Head Tracking. Trajanje baterija deklarisano je na do 10 sati, uz rezervu od 28 sati u pratećoj kutiji, koja omogućuje i bežično punjenje po Qi standardu. Nove bubice Technics EAHAZ100 biće dostupne u crnoj i srebrnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 300 evra. i www.technics.com M 300 €
Referentni DAC iz Hegela
Nakon obnavljanja većeg dela ponude integrisanih pojačala s modelima H190v, H400 i H600, norveška kompanija predstavila je D/A konverter s oznakom D50. Ovo je prvi samostojeći DAC iz Hegela nakon dužeg vremena, ali novitet nastupa u znatno višoj klasi od prethodnika iz serije HD. U pitanju je sprava punog hi-fi gabarita i dizajna koji prati aktuelnu Hegelovu ponudu, a naročito CD plejer Viking. Na minimalističkom prednjem panelu nalazi se samo monohromatski ekran, dok su tasteri za uključivanje i odabir ulaza smešteni na donjoj strani, ispod fronta. Unutar kućišta od glodanog aluminijuma nalazi se konvertersko kolo nepoznatog pore-
kla - fabrika navodi da je u pitanju najsavremeniji čip - kao i veoma tiho napajanje. Kako je u pitanju čistokrvni DAC, bez kontrole glasnoće, pretpojačala za slušalice i drugih dodataka, na zadnjem panelu nalaze se AES/EBU, BNC, koaksijalni, USB-B i dva optička digitalna ulaza, kao i RCA i balansirani XLR analogni izlazi, uz IEC utičnicu za napojni kabl. Podržani fajlovi obuhvataju PCM do 384 kiloherca i 32 bita, DSD256 (DoP) i MQA, dok se u pakovanju isporučuje Hegelov daljinski upravljač RC8. Novi referentni DAC D50 očekuje se u prodaji tokom maja, po preporučenoj ceni od oko 4.900 evra. i www.hegel.com M 4.900 €
Novi planari iz Rumunije
Rumunska kompanija Meze Audio poznata je po izradi veoma dobrih slušalica, a sada je predstavila novi model POET. U pitanju su over-ear slušalice otvorenog tipa, koje su opremljene planarno-magnetskim jedinicama ukrajinskog proizvođača Rinaro Isodynamics. Hibridni drajver MZ6 razvijen je ekskluzivno za potrebe Meze Audija, jajastog je oblika i dimenzija 92 x 63 milimetra, uz masu membrane od samo 0,06 grama. Ovalni rezonatori slede oblik membrana, a izrađeni su od magnezijuma, s čeličnim mrežicama. Fleksibilni titanijumski nosač i unutrašnji rajf od prevrnute kože na elastičnim trakama obezbeđuju izuzetnu udobnost, dok su kožni jastučići pričvršćeni pomoću magneta, pa se mogu jednostavno skinuti zbog čišćenja ili zamene. Generalno, proizvođač ističe da su cele slušalice predviđene da se servisiraju do poslednjeg detalja, pa mogu trajati decenijama. Osnovne tehničke osobine obuhvataju frekvencijski opseg od četiri herca do 96 kiloherca, uz nominalnu impedansu od 55 oma, izobličenja manja od 0,05 odsto i zvučni pritisak veći od 130 decibela. Planarne slušalice Meze Audio POET dostupne su u pretprodaji, po ceni od 2.000 evra, a prve isporuke očekuju se sredinom marta. i www.mezeaudio.eu M 2.000 €
Inovacije obaraju rekorde
Integrated Sistems Europe (ISE) 2025 završio je veoma uspešnu februarsku nedelju u Barseloni, proslavljajući još jednu prekretnicu u istoriji ovog sajma.
Ljubiša Miodragović
Ovogodišnji šou bio je bogatiji nego ikada po inovacijama, napretku u industriji i revolucionarnim tehnologijama, učvršćujući svoju poziciju glavnog događaja za audiovideo industriju i industriju integracije sistema. Izložba je imala najveći broj izlagača dosad (1.605) i najveći izložbeni prostor, sa 92.000 kvadratnih metara (neto).
ISE 2025 posetio je 85.351 jedinstveni verifikovani posetilac iz 168 zemalja, što predstavlja povećanje od 15,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sajam je otvoren 4. februara sa 49.981 posetiocem, što predstavlja porast od 16,1 odsto u poređenju s prvim danom ISE 2024. Zamah se nastavio i narednog dana, dostigavši 59.038 posetilaca – impresivna 14,4 procenta rasta u odnosu na prethodnu godinu.
ISE 2025 je još jednom učvrstio svoj status kamena temeljca industrije AV i sistemske integracije, ujedinjujući profesionalce iz celog sveta da razmenjuju iskustva, istražuju revolucionarne tehnologije i stvaraju trajne veze. Razmišljajući o uspehu sajma, Mike Blackman, generalni direktor događaja za integrisane sisteme, izjavio je: „ISE 2025 je nadmašio sva očekivanja postavljajući nove prekretnice i u prisustvu i u inovacijama. Energija i angažovanje naših posetilaca i izlagača zaista su bili izuzetni. Od dinamičnog izložbenog prostora i upečatljivih izložbi izlagača do programa bogatog sadržajem, ovogodišnje izdanje pružilo je iskustvo bez premca. Uzbuđeni smo što ćemo graditi na ovom uspehu i radujemo se što ćemo poželeti dobrodošlicu svima u još jedno inspirativno izdanje 2026.“ ISE 2026 održaće se od 3. do 6. februara 2026. u Barseloni.
Unapređeni LG Business Cloud
Kompanija LG na ovogodišnjem ISE sajmu predstavila je poboljšanu verziju platforme LG Business Cloud. Ova platforma pojednostavljuje upravljanje i rad s LG komercijalnim ekranima i hotelskim televizorima, a sada uključuje i LG DOOH Ads aplikaciju za oglašavanje na digitalnim ekranima, kao i LG Pro:Centric Stay rešenje za kratkoročne rental kompanije. LG DOOH Ads pruža korisnicima sveobuhvatno, prilagodljivo i jednostavno rešenje za komercijalno oglašavanje na ekranima. Korisnici mogu postaviti ključne parametre poput regiona, cene i tipova oglasa, a LG DOOH Ads automatski bira odgovarajuće oglase za prikaz. Uz to, LG DOOH Ads koristi naprednu AI kameru za analizu podataka gledalaca, kao što su pol, starost i ponašanje, čime se omogućuje prilagođeno oglašavanje na osnovu ponašanja publike. Rešenje takođe nudi analitičke izveštaje o očekivanoj efikasnosti oglasa. Na LG Business Cloud platformi odsad se može pronaći i LG Pro:Centric Stay, novo rešenje dizajnirano posebno za rental kompanije. LG Pro:Centric Stay dopunjuje postojeću ponudu softverskih rešenja na platformi, uključujući LG SuperSign Cloud za upravljanje sadržajem na digitalnim ekranima, LG Pro:Centric Cloud za hotelske televizore i LG ConnectedCare. Ovi inovativni alati prilagođeni su različitim B2B okruženjima, omogućujući veću efikasnost i fleksibilnost u upravljanju ekranima.
Stainway Lyngdorf ugradni zvučnici
Kompanija Lyngdorf Audio iskoristila je ISE sajam za predstavljanje nove generacije ugradnih zvučnika. Dvosistemski D-06 dolazi kao alternativa klasičnim regalskim kutijama i predviđen je za ugradnju u zid, a izrazito tanak profil omogućiće ugradnju i u tanje zidove. Mid-bas jedinica sa aluminijumskom membranom, prečnika 180 milimetara, dopunjena je kalotnim tekstilnim visokotoncem, uz prednji panel od medijapana povećane gustine. Osetljivost od 89 decibela i nominalna impedansa od šest oma obezbeđuju lako pokretanje i sa slabijim pojačalima, dok visok zvučni pritisak i podnošenje velike snage u kontinuitetu čine ove zvučnike pogodnim za stereo-par, kao i za višekanalnu postavku. Drugi novitet nosi oznaku DW-10, a u pitanju je ugradni sabvufer male dubine. Ovaj model nadovezuje se na prošlogodišnji DW-1 i donosi nešto deblji profil, kao i veću širinu potrebnu za ugradnju. Postavku drajvera sačinjavaju dve niskotonske jedinice prečnika 254 milimetra, koje su izvedene u patentiranoj tehnologiji za dugačku ekskurziju membrane kako bi pružili što bolji bas iz srazmerno male zapremine. Pored aluminijumske membrane, jedinice sadrže četvoroslojni kalem, vrlo snažan neodimijumski magnet i izuzetno krutu livenu korpu. Pored toga, pod luksuznijim sestrinskim brendom Steinway Lyngdorf predstavljen je BWS-210, koji dolazi s magnetskim grilovima, koji se mogu farbati.
ISE 2025, Barselona
Projektori iz Epsona
Kompanija Epson rešila je da na ISE sajmu prikaže kvalitet svojih profesionalnih laserskih projektora na različitim projekcionim podlogama i okruženjima. Pored laganog modela s jakim osvetljenjem EB-PQ2220B, prikazan je novi model za kombinovane površine, koji se odlikuje kompaktnim gabaritom i ultrakratkim dometom, a nosi oznaku EB-815E. Ovaj model predviđen je da poboljša saradnju i produktivnost jer nudi ujednačen kvalitet prikaza na različitim podlogama, kao i na kombinovanim. U segmentu kućnih instalacija predstavljen je novi projektor EH-QL7000 u 4K rezoluciji, koji je opremljen sočivom ELPLX02S, za "izvanredno iskustvo gledanja". Ovaj projektor nudi snažno osvetljenu sliku dijagonale do 1.000 inča (25,4 m), što ga čini savršenim za filmove, striming i gejming, čak i u dnevnom boravku s prirodnim osvetljenjem. Za korporativnu i obrazovnu primenu predviđen je novi koncept Pro Wall, koji kombinuje tri projektora EB815E i projekcione panele ELPSC36 od 120 inča (3,05 m), koji odbijaju ambijentalno svetlo.
Monitor Audio za sve uslove
Poznata britanska kompanija u Barseloni je prikazala treću generaciju zvučnika iz serije Climate. Ova serija projektovana je da pruži zvuk visoke vernosti na otvorenom, jednako kao u zatvorenom prostoru, što podrazumeva robustnu izradu i otpornost na vremenske prilike. Zvučnici su dizajnirani u skladu s filozofijom transparentnog dizajna (Transparent Design Philosophy) Monitor Audija, a fabrika dodaje da je takođe na delu uspešan spoj akustičkih sposobnosti i svestranosti. Serija Climate 3G napravljena je za dugoročnu upotrebu, a sertifikat IP66 garantuje da će zvučnici bez teškoća izdržati i najzahtevnija okruženja - potpuno su otporni na prljavštinu, pljuskove i snežne padavine. U izložbenom prostoru Monitor Audija takođe su prikazani kućni zvučnici iz nove serije Gold 6G, audio-video nameštaj Blok Stax 2G i kućna elektronika Roksan Caspian 4G.
Profesionalni ekosistem iz Samsunga
Samsungova ponuda hotelskih televizora za 2025, predstavljena na ISE sajmu, donosi potpuno povezan ekosistem, dizajniran da unapredi rad i poboljša zadovoljstvo gostiju. Kao osnova upotrebljen je operativni sistem Tizen OS 9.0, koji se odlikuje tečnim radom i intuitivnom postavkom interfejsa, što pojednostavljuje pristup striming aplikacijama, pametnim kontrolama sobe i personalizovanim servisima. Lynk Cloud hotelijerima nudi rešenje bazirano na klaudu, koje kombinuje prilagodljivu isporuku sadržaja, daljinsko upravljanje uređajima i nenadmašan sistem za zabavu. Tu je i e-komerc platforma, koja omogućuje gostima da poruče uslugu u sobi, rezervišu hotelske sadržaje ili pristupe digitalnom sobaru. S druge strane, uprava hotela dobija uvid u to kako da ponudi što bolje odabrane personalizovane sadržaje za svakog pojedinačnog gosta, uz prikazivanje prilagođenih promocija i ponuda. IoT (Internet of Things) povezanost dodatno je osnažena putem aplikacije SmartThings Pro, koja obezbeđuje sigurnu i centralizovanu kontrolu televizora, digitalnih panela, sistema za klimatizaciju i dr. Pored toga, prilagodljiva kontrolna tabla omogućuje jednostavan nadzor i upravljanje celim sistemom s različitih uređaja.
Fleksibilni Bose
Kao jedan od proizvođača koji je podjednako aktivan u kućnom i u profesionalnom segmentu, američki Bose prikazao je novitete u seriji AMU. Ova serija sadrži kompaktne zvučnike za unutrašnju i spoljašnju upotrebu, a raznovrsna ponuda omogućuje sastavljanje najrazličitijih konfiguracija. Novi zvučnici AMU108-120 i AMU208-120 dolaze s dve opcije montiranja, što dodatno povećava prilagodljivost cele serije. Jedan od direktora kompanije Bose Professional g. Shawn Watts navodi da je čitava serija AMU dizajnirana tako da se može prilagoditi svakom prostoru. Kombinacije boja i načina postavljanja pokrivaju praktično sve moguće potrebe, a zvučnici pružaju odlične tonske osobine, jasne vokale i jednostavnu instalaciju, što ih čini savršenim za barove, restorane i druge ugostiteljske objekte, kao i za fitnes-centre, zabavne parkove i javne površine. AMU108-120 opremljen je fiksnim usmerivačem na visokotoncu i pruža disperziju pod uglom od 120 x 60 stepeni. Visokotonska horna dopunjena je 20-centimetarskom mid-bas jedinicom, a specifikacije navode frekvencijski opseg od 80 herca do 16 kiloherca. Najveći zvučni pritisak kod ovog modela iznosi 121 decibel, dok veći AMU208-120 ide do 126 decibela.
ISE 2025, Barselona
Zidni zvučnik punog opsega
Američka kompanija 1 SOUND na ISE sajmu prikazala je novu seriju Level, koju predvodi model L38. U pitanju je zvučnik tankog profila, koji je predviđen za postavljanje direktno na zid ili plafon i koji, prema navodima proizvođača, donosi zvuk punog spektra. Najveća udaljenost od površine za montažu iznosi osam inča (203 mm), a kabinet neobičnog oblika i diskretne pojave biće optimalno pozicioniran na visini od 2,5 do 4,5 metara zahvaljujući disperziji pod uglom od gotovo 90 stepeni ispod zvučnika. Unutar kabineta nalaze se tri zvučničke jedinice prečnika 203 milimetra, koje su postavljene u velike i akustički proračunate usmerivače. Zbog ovih osobina proizvođač preporučuje L38 za postavljanje u barovima i ugostiteljskim objektima, kao i ispod balkona u pozorištima. L38 je dostupan u različitim bojama, a može se koristiti i napolju jer je otporan na prašinu i vodu, po sertifikatu IP55.
USB-C velikog protoka
Kompanija Kordz, sa sedištem u Hongkongu, u profesionalnoj industriji poznata je po proizvodnji kablova, a na ISE sajmu predstavila je debitantsku seriju svojih USB-C kablova. Prema navodima proizvođača, njihova ponuda sertifikovanih kablova USB4 Gen2 i USB3.2 Gen2 pruža pouzdano povezivanje bez muke, a ujedno zadovoljava visoke zahteve profesionalnih integratora u pogledu prenosa AV signala i napajanja. Pro Passive USB-C kablovi sa USB4 deklaracijom podržavaju protok signala do 20 gigabita u sekundi i 4K60 video s DisplayPorta, uz 240 vati snage na dužini od pola metra do dva metra, dok verzija od tri metra prenosi do 60 vati. Serija kablova Pro Active Optical USB-C predviđena je za integratore koji traže kablove dužine pet do 10 metara. Ovi kablovi podržavaju standard USB3.2 Gen2, što podrazumeva protok od 10 gigabita u sekundi, 4K60 DisplayPort video i 60 vati snage.
DALI noviteti
DALI je prikazao novi zvučnik PHANTOM M-80 A i novo pojačalo PHANTOM CI AMP4750 DSP na ISE 2025. Oba modela će biti dostupna u martu ove godine. DALI M-80 A pruža ljubiteljima filmova širok spektar mogućnosti surround zvuka u kombinaciji s postojećim PHANTOM asortimanom. PHANTOM M-80 A je projektovan da pruži vrhunske audio-performanse u kompaktnom formatu u plafonu. Zvučnik je izrađen od specijalno dizajniranog sedmoinčnog mid-bas drajvera uparenog s visokotoncem od 28 milimetara sa mekom kupolom. DALI sugeriše da će njihov mid-bas drajver pod uglom od 25 stepeni moći efikasnije da usmerava zvuk, pomažući da se stvori šire i impresivnije iskustvo slušanja. Pored toga, uključeni su pokazivači pravca za dalje fino podešavanje, što omogućuje da se projekcija zvuka prilagodi specifičnom akustičnom okruženju.
PHANTOM CI AMP 4750 DSP je moćno i pametno četvorokanalno DSP pojačalo, koje može biti srce sistema kućnog bioskopa, ali se može koristiti i s tradicionalnim DALI hi-fi zvučnicima, nudeći veliku fleksibilnost. Sa izlaznom snagom od 750 vati po kanalu na četiri kanala, pojačalo je pogodno za namenska podešavanja kućnog bioskopa i audio-sisteme za više soba. Opremljen sa četiri analogna ulaza i stereo S/PDIF digitalnim ulazom, AMP-4750 DSP nudi sveobuhvatnu DSP kontrolu preko DALI PHANTOM CI AMP konfiguratora. Ovom interfejsu se može pristupiti preko žičanih ili bežičnih mrežnih veza, omogućujući kontrolu s pametnog telefona ili laptopa ili preko mrežnog rutera ili sviča. PHANTOM M-80 A će koštati 799 evra, dok će PHANTOM CI AMP-4750 DSP biti 4.199 evra.
Vruć vetar
Nedavni Hxos Eikona Show održan je u Atini i ostvario je veliki uspeh, privlačeći gomilu posetilaca koji vole dobar zvuk i visokokvalitetne sisteme. Tehnološki i muzički entuzijasti imali su priliku da uživaju u najnovijim modelima zvučnika, pojačala, strimera, slušalica i drugih uređaja.
Fotios Fotiadis, Hxos+
Prezentacije i demonstracije proizvoda bile su impresivne, a stručnjaci iz ove oblasti bili su na raspolaganju da odgovore na pitanja i daju savete. Izložba je pružila jedinstvenu priliku posetiocima da se upoznaju s no-
Lab12
Lab12 dočekao nas je u svom prostoru sa svetskom premijerom novog integrisanog pojačala Integre4 Mk2 Toroid. Lab12 je na izložbi formirao veličanstveni sistem, koji je oduševio sve posetioce, ne samo svojim zvukom već i prelepom belom završnom obradom svojih uređaja, koji su se odlično slagali sa impozantnim zvučnicima Avantgarde Duo XD.
vim tehnologijama i isprobaju proizvode u stvarnim uslovima. Atmosfera je bila topla i gostoljubiva, što je iskustvo učinilo još prijatnijim. Dva dana sajma su proletela veoma brzo – predstavljeni su brojni sistemi u novom hotelu, čineći ceo
događaj besprekornim iskustvom. Sajam 2024. godine ostavio je najbolje utiske i naredni događaj se željno iščekuje, a mnogi izlagači već iskazuju interesovanje. Sajam je sada u svojoj drugoj deceniji, a održaće se ponovo u novembru.
TRF Audio
TRF Audio, koji se dizajnira u Grčkoj a proizvodi u Kini, predstavio je čitav niz pristupačnih zvučnika visokih performansi. Asortiman uključuje dva regalska i jedan podnostojeći model, a svi imaju moderan tamnobraon finiš visokog sjaja. Pojačalo je Profyra Audio, a kablove je obezbedila kompanija Mamalos Cables.
Chameleon Audio
U prelepo uređenom i akustički obrađenom prostoru Chameleon Audio je pokazao svoju moć. Ove godine kompanija je prijatno iznenadila posetioce sistemom koji je svoj kvalitet crpio iz izvora. Značajan doprinos integrisanog pojačala Riviera Levante i zvučnika Revival Audio bio je očigledan, pri čemu je Atalante 4 svirao prvog dana, a Atalante 5 drugog dana. Međutim, tajna je bila na drugom mestu. U sistemu se nalazio i strimer-server Pink Faun, povezan s D/A konverterom LampizatOr Poseidon. Bili su prisutni i SOtM uređaji, dok je napajanjem upravljao LampizatOr Kraftverk-10, a kablovi su bili Tellurium Q.
Acoustiki Kritis
Acoustiki Kritis je na sajmu proslavio 15 godina saradnje s Dualom. Oni su predstavili dva Dual gramofona (CS 529 i CS 618Q) i Perpetuum Ebner PE 6060. Lyric Audio je predstavio PS 10 i TI 200 AMP, dok je Restek prikazao CD plejer Epos+, gramofonsku sekciju Emas i integrisano pojačalo Epal. Slušali smo mnoge kreacije od Thivan Labsa i Mavisa. Zvučnici su bili Minimo 2 i Mambo 2 kompanije Ophidian, kao i Kerr Acoustics K320. Čitav sistem je bio povezan Ludic kablovima.
Matter OE
Anti-Matter zvučnici grčke kompanije Matter OE poznati su po visokokvalitetnoj konstrukciji i izuzetnom zvuku. Ovo su dipolni, trosistemski zvučnici male mase, sposobni da ispune zvukom čak i velike prostore. Oni koriste dva 15-inčna vufera, šestoinčni srednjetonski drajver i ribonski visokotonac. Ovaj dizajn postiže visoku osetljivost od 90 decibela i impedansu od 6,5 oma.
Epos
Podnostojeći zvučnik Epos ES-28N dominirao je prijatnim i lepo uređenim prostorom Studio Hi-Fi Diapasona. Ovaj trosistemski zvučnik ekskluzivno je predstavljen na izložbi mnogo pre njegovog globalnog puštanja u prodaju. Pokretao ga je Burmester 082 (2 x 100 W / 8 Ω) u pratnji Burmester CD plejera, Audiolab strimera i Clearaudio Innovation Compact gramofona. Sistem je bio podržan Artesania policama i Nordost kablovima.
HXOS EIKONA SHOW, Atina
AKu Audio
Grčki proizvođač aktivnih zvučnika AKu
Audio predstavio je poboljšani monitorski zvučnik MaYa II, kao i njihov glavni projekat - Talos. MaYa II ima ekstreman dizajn kabineta, tri različita podešavanja i vrhunske tonske performanse. Talos ima 1,34-inčni kalotni berilijumski visokotonac i predstavlja prekretnicu u izgledu i performansama.
Orpheus Audio
Orpheus Audio je na sajmu imao najveći audio-izložbeni prostor ikada u Grčkoj, pokazujući snagu najveće kompanije u zemlji u oblasti audio proizvoda i brendova. Ove godine Orpheus Audio se fokusirao na Tannoy, sa zvučnicima iz cele serije Prestige. Čak su prikazani i vodeći Westminster Royal GR-OW sa svojim koncentričnim drajverom od 15 inča i SuperTweeter-GO. Pored toga, bio je prisutan i 15-inčni zvučnik iz serije Gold Studio Monitor. Pojačala su uključivala monoblokove VTL MB-185 III i integrisano pojačalo darTZeel CTH-8550. Analogni izvori bili su gramofoni iz TechDAS-a i Clearaudija, dok je DAC/strimer bio Linn. Kablove je obezbedio Nordost (Odin Gold & Odin 2), s napajanjem iz IsoTeka, dok su police bile od kompanije SolidTech.
Mamalos Cables
Mamalos Cables je ostvario svoj san stvarajući čitavu seriju kablova, uključujući i strujne razdelnike s nultom kapacitivnošću. To je postigao koristeći nanotehnologiju. Čak je to i demonstrirao posetiocima na izložbi mereći razdelnik kapacitometrom.
Pilium Audio
Prvi put na sajmu u Grčkoj je Pilium Audio prikazao svoje kreacije. Piliumovi monoblokovi pokretali su zvučnike Magico M3. Posetioci su takođe mogli da slušaju EISA nagrađivane zvučnike Monitor Audio Gold 300 6G, novo striming pojačalo Caspian 4G kompanije Roksan, EISA nagrađivani Blok Stak 2G, Dan D'Agostino pojačala i MSB DAC-ove.
Tsakiridis Devices
Tsakiridis Devices proslavio je svoju 35-godišnjicu na sajmu. Ova briljantna kompanija nikada nije izgubila svoj pravac i identitet od svog debija. Nastavlja da dizajnira i proizvodi u Grčkoj, baš kao i kad su počeli davne 1989. godine. Danas, Tsakiridis Devices nudi bogat asortiman proizvoda, od kojih su neki jedinstveni, od strujnih filtera do vrednog testera cevi Daedalus. Kako bi obeležili 35-godišnjicu, predstavili su integrisano pojačalo Icarus, zasnovano na cevima i visoke cene.
Kosmas Hi-Fi
Kosmas Hi-Fi obezbedio je zvučnike (Manger sa svojim "zvezdanim" drajverom) i izvore (Heed digital i Vertere gramofon), dok je hARt Lab isporučio veličanstvena pojačala. Ovo uključuje pretpojačalo Tune Four i izlazno pojačalo Tune Three s MOSFET izlazom. Ova jedinstvena kombinacija očarala je posetioce. Pored toga, predstavljeni su novi Extraudio DAC, integrisano pojačalo hARt Lab Tune Six i gramofonska sekcija Moonriver 505.
HXOS EIKONA SHOW, Atina
Ayre Acoustics i Prestige One
Na izložbi smo slušali regalske zvučnike Prestige One, dok je elektronika bila iz američke kompanije Ayre Acoustics iz serije 8. Tu su još bili CD plejer/DAC CX-8, izlazno pojačalo VX-8 i pretpojačalo KX-8 sa ugrađenim strimerom. Polica je bila pristupačna Essenza italijanske kompanije Bassocontinuo, a kablovi Kondo i Acoustic Revive.
Geometric Harmony
S velikim entuzijazmom i susretljivošću, gospodin Nikos Boulamatsis, šef tima Geometric Harmony, pozdravio je svakog posetioca širokim osmehom. Imao je mnogo zvučnika za izlaganje, neke dobro poznate (Magno 2 i Macro 2) i druge potpuno nove, kao što su regalski Callas i podnostojeći Perseas (prvi na fotografiji). Callas, sa svojim prepoznatljivim zakrivljenim kućištem, dvosistemski je zvučnik sa Scan-Speak drajverima. Niskotonac je prečnika 5,5 inča, a visokotonac je izuzetni Illuminator. Perseas ima drugačiji dizajn sa desetoinčnim papirnim niskotoncem, troinčnim srednjetonskim drajverom i istim visokotoncem kao i model Callas. Zvučnike su pokretala pojačala Extraudio X251 i Moonriver model 404 Ref.
Melody's Vision
U umetnički uređenom prostoru, sa snažnim osećajem za stil, Melody's Vision je pokazala svoju vrhunsku moć Prednjačio je Wilson Audio sa svojim redizajniranim legendarnim zvučnikom WATT/Puppy, koji sadrži dva kabineta. Zvučnik uključuje CSC visokotonac od većeg modela Alexx V, s niskotoncima i srednjetoncima iz modela Sasha V. Izvori su bili izuzetni, uključujući Nagra magnetofon, EMT 928 gramofon sa EMT 128 fonosekcijom i dCS streamer/ DAC (Vivaldi APEX & Lina). Amplifikacija je obezbeđena pomoću monoblokova Nagra Classic AMP, a pretpojačalo je bilo Nagra Classic PREAMP. Povezivanje je bilo izvedeno s Transparent Audio kablovima.
RAZGLEDNICA
Audio Soul Ultra
Prvi put smo slušali velike ATC zvučnike u prostoru Audio Soul Ultra. Glavni sistem je imao ATC SCM-100 sa aktivnim 12-inčnim sabvuferom ATC C4 Sub Mk2. Pojačalo je bilo integrisani Gryphon Diablo 333, izvor je bio Esoteric K-05XD, a strimer je bio Aurender N20.
Videorythmos
U ovom prostoru ništa nije nedostajalo, od odličnih kablova Chord Company do neverovatnih gramofona Rega i Audio Technica. Sistem je imao dva zvučnika: vodeći Acoustic Energy Corinium i prozračne panele kompanije Magnepan. Elektroniku je proizveo Electrocompaniet - CD plejer EMC 1MKV, strimer / DAC ECM 1 MKII i integrisano pojačalo ECI 6 MKII. Analogni izvor bio je legendarni gramofon Gyro Dec kompanije Michell Engineering s ručkom SME Model 309 i kertridžom Audio Technica AT-VM95 SH. Ceo sistem je bio ožičen s kablovima Chord Company, dok je napajanjem upravljao Furman.
Posebno su se istakli Velodyneov povratak sabvuferima, novi kompaktni Meridian Ellipse i veliki zvučnik Meridian DSP 5200 SE. Viderhythm je takođe predstavio referentni monoblok AW 800M kompanije Electrocompaniet i svu Reginu elektroniku.
Pristupačni high-end
Nakon prošlogodišnjeg testa integrisanog pojačala I-70, pred nama je integralac iz početnog dela Jadisove ponude, predviđen da pruži high-end ugođaj po razumnoj ceni.
Bojan Jović
Sfrancuskom kompanijom Jadis upoznali smo se u prethodnom tekstu, pa ćemo se sada samo podsetiti da je u pitanju fabrika koja se više od četiri decenije vodi vizijom osnivača g. Andréa Calmettesa. Iako u ponudi ima digitalne izvore, pa i gramofone, Jadis je prevashodno usmeren ka izradi cevne amplifikacije. Tajna uspeha njihovih pojačala leži u proverenoj konstrukciji, robustnoj izradi i posvećivanju pažnje svakom detalju - a naročito izlaznim transformatorima, koje smatraju ključnim za kvalitet reprodukcije.
Dizajn i izrada
Kao kod drugih modela u ponudi, Jadis nije eksperimentisao sa osnovnom formom testiranog uređaja, pa možemo reći da Orchestra Reference predstavlja arhetip cevnog pojačala. Ovo podrazumeva šasiju niskog profila, na čiju su gornju površinu postavljene lampe i transformatori, dok se na frontu nalaze komande. Šasija je izrađena u potpunosti od nerđajućeg čelika, koji je dodatno hromiran i poliran do visokog sjaja - efe-
kat ogledala deluje zaista moćno i ovom, u osnovi arhaičnom uređaju, daje modernu i čak pomalo futurističku pojavu. Utisak neprolaznog luksuza potcrtan je naglašenim bočnim stranama, koje su, zarad kontrasta, izvedene u crnoj boji. Moramo naglasiti da se Orchestra Reference standardno isporučuje sa zlatnim panelima na prednjoj površini, ali se na našem testu našla posebno naručena verzija u srebrnoj boji - eto jedne prednosti kad se poručuje uređaj više klase od manjeg proizvođača. Na prednjem panelu smešteno je pet jednakih kružnih komandi, koje su izvedene od masivnog metala i pružaju fantastičan osećaj pri upotrebi, a služe za podešavanje glasnoće i balansa, odabir ulaza i nezavisno podešavanje gornjeg i donjeg opsega - tonske kontrole takođe ne dolaze u osnovnoj verziji pojačala, već se moraju dodatno poručiti i platiti. U levom delu, unutar masivnog okvira, smeštena je signalna dioda, a u produžetku se nalazi prekidač za uključivanje. Sve oznake su besprekorno izgravirane, kao i natpisi proizvođača i modela u prelepom kurzi-
vu, pa je jasno da je Orchestra Reference napravljen da traje.
Kao kod svih tradicionalnih lampaša, ono najzanimljivije nalazi se na gornjoj strani. U središtu prostrane površine smeštene su četiri velike tetrodne cevi KT88, koje su proizvedene u ruskoj fabrici u Saratovu, pod brendom Genalex. Poznavaoci lampi odmah će prepoznati legendarni logotip zlatnog lava, koji je još od pedesetih godina prošlog veka rezervisan samo za najbolje Genalexove cevi, koje su prošle najrigoroznije industrijske testove i predviđene su za najzahtevnije audio-uređaje. Izlazne cevi postavljene su u push-pull konfiguraciji, a ispred njih su smeštene dve pokretačke cevi ECC83, poreklom od proizvođača Psvane. Sve cevi postavljene su na keramička postolja, s pozlaćenim kontaktnim površinama, a unutar kućišta sve je povezano preko tradicionalnih point-to-point spojeva. Levo od lampi nalazi se banka od četiri elektrolitska kondenzatora, dok su u zadnjem redu smeštena tri transformatora - svaki u sopstvenom oklopu. Očekivano, odmah iza vakuumskih cevi
“Orchestra Reference zaista briljira u prezentaciji neverovatno verodostojnih tonova.”
postavljeni su izlazni transformatori, dok je u levom uglu još veći transformator za napajanje. Još u prethodnom testu naglasili smo da Jadis posvećuje izuzetno veliku pažnju transformatorima, a ovo važi i za Orchestra Reference, koji je opremljen moćnim i odlično izolovanim trafoima. Pogled na zadnju stranu pokazuje da je Orchestra Reference čistokrvni analogni uređaj starog kova i da Jadis nije, poput nekih proizvođača, pokušao da eksperimentiše s dodavanjem digitalnih ulaza i sličnih opcija. U levom delu nailazimo na pet linijskih ulaza s pozlaćenim RCA priključcima, kao i na izlaz za eksterno pojačalo snage. U središtu, direktno iza transformatora i poprilično međusobno razmaknuti, nalaze se jednostruki zvučnički terminali - potpuno metalni i pozlaćeni. Desna strana rezervisana je za IEC utičnicu za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim osiguračem, kao i za pločicu s podacima o uređaju.
Podražavanje stvarnosti
Praktični deo testa otvorio je Amos Lee na albumu "My New Moon" iz 2018, a Orchestra Reference je veoma brzo pokazao odličnu makrodinamiku. Ritam sekcija prikazana je veoma precizno, a Jadis je briljirao u prezentaciji čistih i definisanih bubnjeva, uz simultani prikaz distorzičnih tonova gitare i prezasićenih klavijatura - njihovo preplitanje izvedeno je besprekorno i uz fantastičnu separaciju, pa je sve vreme moguće jasno pratiti oba instrumenta. U isto vreme, Leejev glas postavljen je
Slušali smo
Praktični deo testa otvorio je Amos Lee na albumu "My New Moon" iz 2018.
Snaga po kanalu
• 40 W
Izlazni stepen
• 4 x KT88
Linijski ulazi
• 5 x RCA
u središte pozornice i blago isturen, uz izraženu hrapavu teksturu, upravo onako kako ga pamtimo. Nagle promene glasnoće prikazane su agilno i žustro, pa u potpunosti prate muziku, a nakon trenutnog utišavanja ne primećuju se negativni efekti, poput zakasnelog odjeka. Tonska podloga sasvim je tiha i bez pozadinskog šuma, što se ponekad može sresti kod cevnih uređaja - pa čak i ne utiče uvek na reprodukciju. Snažan i čvrst bas služi na čast konstruktoru, jer testirani Jadis upravo ovde pokazuje klasu uprkos konzervativnoj deklarisanosti na skromnih 40 vati po kanalu. Krupni stendmaunteri Spendor Classic 1/2 bili su kontrolisani zaista besprekorno u celom spektru, što ukazuje na zavidnu stabilnost amplifikacije.
Prelazak na legendarni "Avalon" prikazao je Jadis naizgled u drugačijem svetlu, jer su do izražaja došli suptilni tonovi i brojne finese. Ipak, iza svega toga opet stoji besprekorna kontrola, koja upravlja membranama na pravi način i izvlači maksimum iz zvučnika, kao i iz tonskog zapisa. Ovaj album reprodukovan je uz zaista savršenu separaciju, pa se s lakoćom mogu čuti i pratiti sporedni, pozadinski tonovi, koji su prikazani jednako raskošno, uz odjek i ravnomerno opadanje. Basovi su
Ključne karakteristike
potpuno precizno ocrtani, a ritam metronomski tačan, što se može preneti na ceo čujni spektar - tajming ovog pojačala uvek je bez greške. Sve ovo je postavljeno na prostranu pozornicu, s uverljivom i realističnom veličinom instrumenata, kao i uz obilje vazduha. Ipak, Jadis ne pokušava da fascinira auditorijum prekomerno velikom scenom, već je ona u skladu s tonskim zapisom. Drugim rečima, ovo pojačalo samo prenosi ono što je zamislio tonski inženjer u studiju. Isti je slučaj s pozicioniranjem po dubini, jer je Orchestra Reference još kako sposoban za trodimenzionalni prikaz, ali je potrebno da snimak to sadrži, kao i da se u sistemu nađe zaista dobar izvor - mi smo u ovom slučaju koristili sjajni Matrix XSABRE 3, koji već dobro poznajemo i za koji imamo samo pohvale.
Pored svih nabrojanih vrlina, najveći tonski kvalitet ovog pojačala ipak se nalazi u prikazu pojedinačnih tonova. Poput znatno skupljeg I-70, Orchestra Reference zaista briljira u prezentaciji neverovatno verodostojnih tonova, koje bismo, zapravo, radije nazvali zvukovima. Njihova prisutnost u prostoru, način na koji su oslikani i savršeno ravnomerno opadanje čine ih toliko prirodnim i neizveštačenim, pa testirani Jadis na najbolji mogući način podražava stvar-
nost i zvukove kojima smo okruženi svakodnevno. Tekstura je prirodna do granice apsolutnog i praktično je nemoguće pronaći slabu tačku ili uhvatiti ovo pojačalo u izveštačenom, neprirodnom prikazu - čak i u najmanjoj meri. Trodimenzionalni prikaz tonova, čak i kad pozornica nije previše široka, daje im odlično odmerenu masu - ovo se može primetiti i u gornjem opsegu, a naročito imponuje kod sintetičkih nota. Uprkos cevnoj topologiji, Orchestra Reference ne zazire od elektronske muzike, već i nju prikazuje na pravi način - nešto oštrije i analitičnije, ali uvek uz zadržavanje bogatog, životnog zvuka. Usled potpune neizveštačenosti i realističnog prikaza, zvuk ovog pojačala prihvatićete odmah i potpuno, bez ikakve zadrške i bez želje da preispitujete njegovu verodostojnost.
Zaključak
Ranije smo spomenuli da je testirano pojačalo opremljeno tonskim kontrolama, za koje se mora doplatiti, ali tu je i opciona daljinska komanda, uz atraktivno postavljeni senzor na gornjem panelu, pa cena testiranog primerka zbog toga iznosi 5.700 evra. Ipak, ukoliko možete da živite bez daljinca i tonskih kontrola, Orchestra Reference s cevima Genalex KT88 može da se kupi za 4.900 evra, što
predstavlja zaista sjajnu ponudu - prema svemu što smo čuli, u pitanju je istinski high-end zvuk po sasvim prihvatljivoj ceni.
Plus
M Fantastična izrada i dizajn za sva vremena.
M Proverena i trajna konstrukcija.
M Potpuno verodostojan zvuk.
M Odlična dinamička svojstva.
Minus
K Nešto niža snaga zahteva pažljiv odabir zvučnika.
Oprema
 Spendor Classic 1/2
 Matrix X-SABRE 3
 Matrix SS-1
 Atlas kablovi
Jadis Orchestra Reference
J Kontinualna snaga: 2 x 40 W
J Frekvencijski opseg (-3 dB): 5 Hz - 60 kHz
J Osetljivost: 250 mV
J Broj linijskih ulaza: 5
J Broj izlaza za zvučnike: 2
J Dimenzije (ŠxVxD): 530 x 200 x 270 mm
J Masa: 20 kg
J Cena: 5.700 €
ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/211-262
Francuska uglađenost
Minimalizam u audiju doživeo je neočekivani obrt: signal iz gramofona sada ide direktno u zvučnike.
Milan M. Milošević
Godinu dana nakon što je u saradnji s Pro-Jectom debitovao s gramofonom LUNAR 1, Triangle je početkom ove godine lansirao znatno unapređeniji model LUNAR 3. Na prvi pogled deluje kao iznenađenje, mada je i logično da se proizvođač akustike bavi komponentom koja je inverzni proces zvučnika. U segmentima elektronike i konstrukcije, Triangle je i na ovom modelu sarađivao sa austrijskim konstruktorom i entuzijastom gramofona.
Od zvučnika do gramofona
Ulazak Triangle Electroacoustique u audio-elektroniku bio je dugo i pažljivo planiran u ovoj kompaniji, ali je i odmah doneo uspeh u vidu više serija aktivnih
zvučnika. Taj uspeh najviše duguje brižljivom projektovanju, koje je i kod aktivnih zvučnika očuvalo prepoznatljivo svež i poletan zvuk ove marke. Preko konektovanih zvučnika, put je vodio do stereo-komponenti, tamo gde je glavno uporište Trianglea i do - gramofona. Logika kojom se došlo dovde veoma je jednostavna: većinu današnjih sistema, naročito novih, čine kompaktne, integrisane i all-in-one komponente, strimeri, aktivni i pametni zvučnici. U toj integraciji i univerzalnoj povezanosti izgubilo se mesto za gramofon, koji poslednjih desetak godina doživljava preporod, doduše stidljiv. Čini se da je osnovni model LUNAR 1 doživeo uspeh i da je tržište tražilo nastavak ove serije i skok na sledeći nivo.
LUNAR 3 već na prvi pogled podseća na Pro-Ject Debut, sa svedenom konstrukcijom i prepoznatljivom ručicom. Baza gramofona od HDF-a oslanja se na tri dampirajuće stope. Na bazi bez podšasije s ogibljenjem nalazi se podtanjir, koji leži na čeličnom ležaju u bronzanoj biksni, a na koji zatim naleže tanjir od MDF-a. Pogon preko remena poveren je PWM motoru sa elektronskom FG kontrolom brzine i prekidačem za prebacivanje između 331/3 i 45 obrtaja. Jedno od unapređenja u odnosu na LUNAR 1 jeste brzina od 78 obrtaja. Ovo se postiže na malo složeniji način: ne prekidačem, već zamenom remena drugim, okruglog preseka, koji naleže na odgovarajući deo remenika na motoru. Za promenu brzine je, dakle,
“Zvučno, estetski i tehnički Triangle LUNAR 3 je gramofon na svom mestu.”
potrebno skinuti tanjir i kaiš. Doduše, ovu opciju ćete ionako retko koristiti osim ako niste baš kolekcionar vinila na ovoj brzini. Radi izolacije od baze, motor ima nezavisno vešanje na dva nosača od sorbotana.
Ručica je Pro-Ject, pravog oblika, izrađena iz jednog komada karbonskih vlakana i dužine 215 milimetara. S težinom od svega šest grama, odlikuju je velika čvrstoća i mala inercija.
Slušali smo Diane Schuur na albumu „Schuur Thing“, GRP, 1985.
Pored kontratega, tu je i mali teg na najlonskoj niti za podešavanje antiskejtinga, što podseća na legendarno SME rešenje. Proizvođač ne nudi više informacija ni o ručici niti o celom uređaju, poput rezonantne frekvencije, odstupanja brzine ili karakteristika RIAA sekcije. Moguće je da Triangle nije posvetio dovoljno pažnje ovome u dokumentaciji, kako to inače čini za zvučnike; ali verovatnije je da se svesno išlo za time da se gramofon rastereti informacija koje su višak za prosečne korisnike i time učini prijemčivijim za širu publiku, koja ne vodi gramofondžijske sveščice.
Ugrađeni gramofonski pretpojačivač veoma je važan deo uređaja, koji olakšava povezivanje u sistem. Zapravo, Triangle preporučuje LUNAR 3 kao dodatak za njihov aktivni sistem zvučnika Capella. Selektor na zadnjoj strani stavlja pretpojačivač u funkciju, o kome nemamo podataka, osim što možemo da pretpostavimo da je optimizovan za ugrađenu glavu Ortofon M2 Red (već podešenu u fabrici), dakle, za MM izlaz nivoa oko pet milivolti, a da, s druge strane, daje izlaz bilo gde između jednog i dva volta za punu modulaciju.
Kad je u pitanju oprema, očekivano, gramofon dolazi s poklopcem, u belom, tamnoplavom ili crnom lak finišu, u kompletu s filcom za tanjir, papirnim šablonom za podešavanje geometrije glave, adapterom za male ploče,
interkonekcionim i napojnim kablom i inbus ključem za azimut.
Slušni test
Otpakivanje i postavljanje gramofona veoma je lako i brzo. Moguće je zamisliti da je to isto tako izgledalo i s klasičnim hi-fi gramofonima sedamdesetih godina. Pružajući ovom gramofonu povoljnije okruženje od onoga za koji se reklamira na veb-sajtu Trianglea, započeli smo ovaj test albumom "Shuur Thing" (GRP, 1985) u produkciji Davea Grusina. Jer, ako zaista želite da isprobate gramofon, budite retro i vratite se u eru analognih snimaka. Osim toga, ovaj konkretni album često smo koristili da navedemo gramofon na grešku kod granično glasnih sibilanata i perkusija.
To se kod ovog gramofona nije dogodilo. Gramofon, preko integrisanog RIAA pojačivača, zvuči vrlo analogno i prirodno. Solidno uklopljen opseg, s relativno kontrolisanim basom i finim visokim tonovima bez šuštanja. Srednji opseg je pomalo izbačen u prednji plan, ali krivac za to je
najverovatnije rezonanca iz okoline, koja dolazi do izražaja u gornjem bas-opsegu. Zvuk je ritmičan, muzikalan i ugodan za nepretenciozno slušanje, bilo pozadinsko ili aktivno.
Na latino numeri sa istog albuma "It Don’t Mean a Thing" perkusije su eksplozivne, snažne i duboke, a opet definisane, bez konfuzije.
Jedina mana je osetljivost gramofona na niske vibracije, poput hodanja po prostoriji i gradskog prevoza (ovo poslednje, srećom, retko prolazi ovih dana), tako da ćete morati da se dodatno potrudite oko izolacije gramofona podmetanjem kamene ploče ili dodavanjem antirezonantnih stopa.
Očekivano, prelaskom na drugi gramofonski pretpojačivač, zvuk se čujno poboljšao, ali ne u meri koja bi zahtevala značajno ulaganje u dodatnu komponentu: još jedno svedočanstvo o optimalno usklađenim komponentama.
Triangle LUNAR 3 nam je pružio tačno ono što smo očekivali: skladan, pristojan i ugodan zvuk koji upućuje na muziku,
a ne na analizu i analitiku. Uostalom, to i nije njegova namena, a tu filozofiju dele i Triangle i Pro-Ject, koji su se našli u ovoj zanimljivoj sinergiji. Iako nemamo takvih najava, vrlo je moguće da će se ova saradnja nastaviti i da za izvesno vreme možemo očekivati i nastavak serije - nagađamo, model sa oznakom šest.
Zaključak
LUNAR 3 se ne pozicionira kao vrhunski gramofon po pristupačnoj ceni - niti pretenduje da to bude. Njegov zvuk je informativan, uravnotežen i ugodan za slušanje. Kad pogledate delove od kojih se sastoji, njegov zvuk je tačno ono što očekujete - ništa više, ali i ništa manje. Jednostavan je za podešavanje i priključivanje u sistem - na neki način kao i digitalne komponente koje već posedujete. Zvučno, estetski i tehnički ovo je gramofon na svom mestu.
Triangle nudi veoma veliku vrednost za dat novac: solidnu izradu i materijale baze i tanjira, stabilan pogon, vrlo dobru ručicu i kvalitetnu glavu. LUNAR 3 je zgodan dodatak analognog izvora u kompaktnom digitalnom sistemu, za koji nije potreban čak ni gramofonski pretpojačivač. Dalja unapređenja ovog gramofona svakako su moguća, ali je i u svojoj verziji iz kutije sasvim dobar izvor, bilo u glavnom sistemu ili u radnoj sobi.
Plus
M Plug-and-play sistem.
M Vrlo dobar komplet. komponenti gramofona.
M Sjajna vrednost za dat novac.
Minus
K Osetljivost na niske frekvencije iz okoline koje dolaze kroz nedovoljno dampiranu podlogu i bazu.
Triangle LUNAR 3
J Pogon: manuelni, preko remena
J Brzine: 331/3, 45 i 78 (promenom remena); elektronska kontrola brzine
J Baza: kruto ogibljenje
J Tanjir: MDF
J Ručica: Pro-Ject karbonska vlakna, 215 mm
J Glava: Ortofon 2M Red, podešena u fabrici
J RIAA pretpojačivač: MM
J Dimenzije (ŠxVxD): 415 x 320 x 115 mm
J Masa: 4,85 kg
J Cena: oko 720 €
Digitalne emocije
Kao jedan od predvodnika hi-fi industrije u mnogim segmentima, NAD u modelu M10 V3 spaja savremenu amplifikaciju, jednu od najboljih striming platformi, napredne mogućnosti kontrole i decentan dizajn.
Prva verzija NAD-ovog kompaktnog i luksuznog modela M10 iz ugledne serije Masters ugledala je svetlo dana ne tako davno, pre oko šest godina. Otad se nije mnogo toga promenilo jer je uređaj od početka bio postavljen na zdrave osnove, pre svega u pogledu koncepta - ponuditi ljubiteljima dobrog zvuka moderan i svestran uređaj koji će ujedno biti diskretne pojave i dovoljno mali da ne zahteva mnogo prostora. Iz tog razloga, kanadski proizvođač do danas samo unapređuje ovaj model, bez velikih izmena u dizajnu i funkcijama, pa je sada pred nama M10 u trećem izdanju.
Svedena spoljašnjost
Spoljašnjost verzije V3 sasvim je ista kao kod prethodnika, što podrazumeva gotovo kvadratni paralelni presek i širinu upola manju od standardnih hi-fi uređaja. Crno anodizovano kućište izrađeno je najvećim delom od aluminijuma u četkanom finišu, dok su prednja i gornja strana prekrivene Gorilla staklom, koje je otporno na ogrebotine i znamo ga s pametnih telefona. Neuobičajena kon-
strukcija podrazumeva da se unutrašnjosti pristupa s donje strane, nakon skidanja ploče od masivnog metala, dok je gornji panel Gorilla stakla obrubljen vrlo diskretnim prorezom za protok vazduha. Na bočnim ivicama gornje strane pronalazimo providne delove, kroz koje se mogu videti rebra za hlađenje u unutrašnjosti - iako M10 V3 jeste vizuelno sveden, to ne znači da je sasvim lišen atraktivnih detalja. Kombinacija high-gloss i četkanog finiša deluje luksuzno, čak i na ovako malom uređaju, a posebnu atrakciju predstavlja potpuno odsustvo fizičkih komandi. Naime, čitavu prednju stranu zauzeo je veliki LCD ekran u boji, dijagonale sadam inča (177 mm), koji je osetljiv na dodir i služi za upravljanje uređajem.
Prelazak na zadnju stranu pokazuje da maleni NAD obiluje mogućnostima, a proporcije kućišta uslovile su postavljanje konektora u dva nivoa. Donji nivo zauzeli su vrlo masivni zvučnički terminali - kako dolikuje seriji Masters - koji kombinuju pozlaćenu osnovu i oplatu od providne plastike, a prihvataju sva tri vida povezivanja, uz dovoljnu
međusobnu razmaknutost. Pored njih postavljena je IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, pa se fabrički može zameniti kvalitetnijim jednom kad vlasnik poželi još bolji zvuk. Na gornjem nivou pronalazimo dva analogna RCA ulaza, od kojih je jedan gramofonski, jer M10 V3 sadrži pretpojačalo za MM zvučnice. Slede izlazi za eksternu amplifikaciju i dva aktivna sabvufera, dok su za tradicionalne digitalne transporte predviđeni po jedan koaksijalni i optički ulaz. Desni deo rezervisan je za nešto savremenijetu su gigabitni eternet port, HDMI eARC za povezivanje televizora i USB-A, koji služi za priključivanje spoljašnjih skladišta audio-fajlova. Postavku upotpunjuju okidači, servisni USB port i sitni taster za stendbaj, koji ima više korisnih funkcija.
Tehnologija i mogućnosti
U suprotnosti s nepromenjenom spoljašnjošću, M10 V3 ispod haube sadrži nekoliko značajnih unapređenja u odnosu na prethodnike. Amplifikacija u klasi
D izvedena je u patentiranoj tehnologiji NCore, koja vodi poreklo od renomiranog proizvođača Hypex i predstavlja
Bojan Jović
“Nama se više od svega svideo način na koji M10 V3 objedinjuje tehničke i emotivne vidove tonskog zapisa.”
naslednika globalno popularne tehnologije UcD. Iako NAD ne objavljuje razlike, primetili smo da je prethodnik bio deklarisan na 100 vati po kanalu na četiri-osam oma, dok je M10 V3 deklarisan na 100 vati pri osam oma i 200 vati na četiri oma. Pored toga, prisutne su razlike u dinamičkoj snazi i damping faktoru, pa verujemo da je amplifikacija doživela izmene. Digitalna sekcija takođe je poboljšana i sada se bazira na najmodernijem kolu ESS ES9039 iz poznate serije Sabre, a ranije spomenuta gramofonska sekcija takođe je novost i pokazuje da kanadski proizvođač nije zaboravio ljubitelje vinila. Iako je interni DAC sposoban za više, reprodukcija digitalnog audija (bilo preko mreže ili digitalnog ulaza) ograničena je na rezoluciju od 192 kiloherca i 24 bita, što je zapravo ograničenje platforme BluOS. M10 V3 podržava sve popularnije audio-formate - izuzev, naravno, DSD i DXD fajlova - kao i MQA, a tu su i AirPlay 2, Spotify Connect, Tidal Connect i Roon. Pored nabrojanih priključaka, na raspolaganju su wi-fi i dvosmerni blutut u verziji 5.0, koji podržava kodek aptX HD. Ako se vratimo na BluOS, ustanovićemo da je on mnogo više od obične mrežne platforme - preko njega se može u potpunosti upravljati uređajem, što uključuje tonske kontrole, podešavanje stendbaja, tajmera i mnogih drugih funkcija. BluOS takođe omogućuje da se M10 V3 nađe u središtu bežičnog višekanalnog sistema, uz podržanu Dolby Digital 4.2-kanalnu konfiguraciju i uz primenu kompatibilnih BluOS zvučnika. Najzad, linija M10 od prve generacije
Slušali smo Ahmada Jamala na albumu "The Awakening" iz 1970.
Ključne karakteristike
Povezivanje
• analogni i digitalni ulazi, eternet, wi-fi, USB, blutut Izlazna snaga
• 2 x 100 W Mrežna platforma
• BluOS
integriše Dirac Live sistem za kalibraciju, koji omogućuje optimizaciju zvuka u skladu sa akustičkim osobinama okruženja. I ovaj sistem je poboljšan, pa je na raspolaganju osnovni besplatni paket, koji obuhvata opseg do 500 herca, dok se za 99 dolara može dobiti Dirac Live Full Frequency (za pun opseg), a najavljen je i Dirac Live Bass Control (za dodatnu optimizaciju niskotonskog područja).
Test
O sistemu Dirac Live nećemo trošiti previše reči jer smo ga već više puta opisali. Naša iskustva s njim veoma su pozitivna i preporučujemo da svakako obavite ovu kalibraciju - postupak zahteva određeno vreme i angažovanje korisnika, ali su rezultati vredni toga. Nakon kalibracije usledilo je kritičko slušanje, kad nam je M10 V3 prikazao suptilne, ali čujne promene u odnosu na prethodnike. Amplifikacija odaje utisak veće snage, što se najviše primećuje u donjem opsegu, koji je ispunjen masivnim i odlično kontrolisanim tonovima. U suprotnosti sa skromnim gabaritom, maleni NAD pruža dobar udarac i još bolju brzinu, pa bez teškoća reprodukuje žustre i odsečne tonove. Ponudite mu savremenu elektroniku
- čak i kakav suludo brzi drum'n'bass - i uzvratiće vam preciznim, jasno ocrtanim tonovima, uz odličnu separaciju i bez konfuzije ili kompresovanja zvučne slike u nerazgovetnu papazjaniju. M10 V3 sve to postiže uz zadržavanje fluidnog prikaza, a elektronski tonovi predstavljeni su ritmično i suvlje, kako i treba da bude. Ovako dobra makrodinamika utiče i na pozornicu, koja je prilično prostrana, pa će NAD s lakoćom ispuniti dnevni boravak prosečne veličine, uz primetno pozicioniranje po dubini. U skladu s tim, ako smo ranije smatrali M10 sjajnim izborom za srednje prostorije i regalske zvučnike, nova verzija uspešno će pokrenuti i manje podnostojeće zvučnike - nešto poput Monitor Audija Silver 200 7G savršeno bi mu pristajalo. NAD je obavio odličan posao u kategoriji koja generalno zna da bude manjkava kod mnogih savremenih multifunkcionalnih pojačala, a to je digitalna sekcija. Na stranu BluOS, za koji znamo da je na korak do savršenstva (fali mu podrška za preko 192/24), ali sada je i DAC na nivou ostatka sistema. Novi ESS ES9039 predstavlja značajan iskorak u odnosu na raniji ES9028 i donosi detaljnu i gotovo trodimenzionalnu teksturu tonova, koja je prikazana na jasan, ali dovoljno prija-
tan način. Drugim rečima, M10 V3 ume da bude beskompromisno analitičan i čak sterilan kad zatreba, ali smo u toku testiranja ustanovili da je isto tako sposoban za blizak i topliji, gotovo srdačan prikaz, što ukazuje na sposobnost verodostojnog izražavanja različitih tonova. Posledično, ovo mu omogućuje da u velikoj meri prenese emocije sadržane u muzici, kao i atmosferu konceptualnih albuma (ali i živih snimaka!), a da ujedno ne izgubi iz vida tehnički aspekt reprodukcije. Ipak, nama se više od svega svideo način na koji M10 V3 objedinjuje tehničke i emotivne vidove tonskog zapisa, pretvarajući ga u prelepu muziku.
Zaključak
Pored uspešne kombinacije svedenog dizajna i kvalitetne, čak i luksuzne izrade, M10 V3 donosi istinska poboljšanja na najvažnijim pozicijama, pa bez teškoća zadržava ulogu jednog od favorita u ovoj kategoriji. Kompaktno kućište i minimalistički front uspešno skrivaju pravo bogatstvo mogućnosti, koje sada integrišu i gramofonsku sekciju, a sve to po ceni koja je jednaka prvoj generaciji iz 2019, pre globalnog poskupljenja, koje je obuhvatilo i hi-fi. A ako sve to nije dovoljno, tu su i VUmetri na velikom frontalnom ekranu.
Nakon što je učvrstila pozicije u nižim kategorijama, kompanija Bluesound podiže ulog i predstavlja dosad najbolji i najsposobniji mrežni plejer.
Kako u hi-fiju nije jednostavno govoriti o klasama, jer to može podrazumevati različite kriterijume, najsigurnije je usmeriti se na cenovne razrede - bar kad su u pitanju industrijski proizvodi poznatih brendova. U ovom smislu, novi NODE ICON svakako je najskuplji strimer iz Bluesounda. Iako se pojedinim rešenjima oslanja na pristupačnije srodnike, ovaj uređaj donosi dosta toga novog i, bar pri pogledu na specifikacije, trebalo bi da pruži za klasu bolji zvuk.
Spoljašnjost
Referentni muzički strimer iz Bluesounda već na prvi pogled se razlikuje od pristupačnijih modela. Uređaj je zadržao malu širinu (22 cm) i gotovo kvadratni paralelni presek, ali je profil dvostruko viši od standardnog NODE-a. Dizajnerski jezik u opštim crtama preuzet je od modela NODE NANO, što podrazumeva zaobljene uspravne ivice, kao i blago zasečeni prednji deo gornje strane. Opet, za razliku od jeftinijih modela, NODE ICON izrađen je od aluminijuma anodizovanog u crnu boju, na šta se nadovezuju pred-
nji i gornji segment od crnog pleksiglasa. Zapravo, jedini detalji u nekoj drugoj boji jesu hromirani priključci za slušalice, koji su postavljeni na bokovima, u blizini fronta - pozicija jeste pomalo neuobičajena, ali još više nas je iznenadila simetrična postavka, sa po jednim izlazom na obe strane. Ukupno, ovo je pravi darkerski uređaj, ali se nadamo da će proizvođač izbaciti i verziju u srebrnoj boji. Sigurni smo da bi to izgledalo veoma lepo i dodatno bi istaklo njegove linije, koje su u stvari vrlo elegantne. Pored očekivanih priključaka, pregled zadnje strane donosi nam i neka iznenađenja. Kao osnovni vid povezivanja prisutan je eternet port, ali NODE ICON donosi solidne mogućnosti priključivanja drugih digitalnih transporta kako bi preuzeo ulogu eksternog D/A konvertera. Na raspolaganju su optički ulaz, kao i USBC za povezivanje računara, dok HDMI eARC dopušta jednostavnu integraciju televizora u hi-fi postavku. S druge strane, ako želite da prosledite digitalni signal još boljem konverteru, ponuđeni su koaksijalni, optički i USB-A izlaz. Ukoliko ipak odlučite da uposlite NODE ICON u
punom kapacitetu, dostupni su analogni RCA i balansirani XLR izlaz, ali i jedan analogni RCA ulaz, koji omogućuje povezivanje i kontrolu glasnoće analognog izvora. Postavka je upotpunjena izlazom za aktivni sabvufer, dodatnim USB-A portom za povezivanje eksternih skladišta i priključkom za odvojivi strujni kabl - popularnom "osmicom".
Tehnička rešenja
Unutrašnja komponenta koju fabrika nije promenila jeste centralni četvorojezgarni procesor ARM Cortex-A53, za koji smo više puta potvrdili da je više nego adekvatan i da za snažnijim procesorom zaista nema potrebe. Za D/A konverziju upotrebljeno je kolo ESS ES9039Q2M, isto kao u pristupačnijem NODE-u. Ipak, čip iz poznate serije Sabre ovde nastupa u paru, kao dual-mono postavka, koja se nastavlja i u analognom stepenu. Kod pojačala za slušalice takođe nije bilo eksperimenata, već je primenjen sklop THX AAA, koji stiče sve veću popularnost zahvaljujući dobrim performansama. Deklarisana snaga iznosi 235 milivati na 32 oma, a proizvođač navodi da su izlazi
Bojan Jović
“Reprodukcija je prilično analitična i otkriva brojne finese u zvuku, i to na najbolji mogući način - bez forenzičkog pristupa.”
opremljeni senzorima koji registruju priključivanje i automatski prebacuju zvuk na taj izlaz. Pored toga, ulazi se mogu koristiti istovremeno, ali uz umanjenu snagu - za najbolji zvuk preporučuje se upotreba samo jednog izlaza. Kako NODE ICON obavlja kontrolu glasnoće u digitalnom domenu, nakon analognog ulaza signal ide u A/D konverter ESS ES9826, posle čega se obavlja atenuacija. Znamo da ovo nije najsrećnije rešenje jer svaka konverzija degradira signal u manjoj ili većoj meri, ali od uređaja ove kategorije zaista se ne može tražiti više. Ovaj ulaz predviđen je kao prva pomoć ili za retko korišćene analogne reproduktore, a ako posedujete ozbiljne analogne sprave kao primarne izvore, preporučujemo upotrebu standardnog analognog pretpojačivačkog stepena.
Pored navedenog gigabitnog eterneta, NODE ICON podržava dvopojasni wi-fi, a tu je i blutut 5.2, koji prihvata kvalitetniji kodek aptX Adaptive i dvosmeran je, što znači da može da prima i da šalje signal. U skladu s već poznatim mogućnostima mrežne platforme BluOS, rezolucija je ograničena na 192 kiloherca i 24 bita. Iako proizvođač navodi podršku za DSD, u pitanju je konverzija kroz aplikaciju, pa do uređaja na kraju opet stiže 192/24 - drugim rečima, NODE ICON će reprodukovati DSD fajlove, ali ne u originalnom kvalitetu. S druge strane, ova fantastična platforma podržava sve popularne formate i servise, pa su tu Spotify Connect, Tidal Connect, Roon Ready, AirPlay 2 i dr.
Slušali smo
Garija Bartona i Čika Koriju na albumu "Crystal Silence" iz 1973.
D/A konverter
• 2 x ESS
ES9039Q2M
Podržana rezolucija
• do 192/24
Operativni sistem
• BluOS
Pored toga, podržane su tonske kontrole, multirum uvezivanje i formiranje bežičnog 4.2-kanalnog sistema, koji prihvata Dolby Digital, uz podugačak spisak sporednih opcija. Na ovom spisku nalazi se i sistem za kalibraciju Dirac Live, ali moramo da napomenemo da je u pitanju samo obaveštenje da uređaj podržava Dirac, pa se čak i za osnovnu verziju (20-500 Hz) mora platiti, uz neizbežnu kupovinu kalibracionog mikrofona.
Upotreba i zvuk
S obzirom na srodstvo i primenu istog DAC kola, tonske sličnosti sa standradnim NODE-om primetne su već od početka. Kolorit je vrlo prijatan i prilično verodostojan, iako NODE ICON sadrži određenu dozu topline, pa se ne može reći da je potpuno neutralan. Međutim, upravo ta osobina omogućuje mu da svaki materijal prezentuje živopisno i zanimljivo, uz dozu poletnosti i entuzijazma koja zaista imponuje. S druge strane, pojedinačni tonovi znatno su slojevitije i detaljnije prikazani nego kod pristupačnijeg rođaka, za šta su zaslužna dva konverterska čipa u dual-mono postavci. Vrlina ovakvog sklopa poznata nam je i s drugih uređaja i ne može se poreći, jer signal sadrži više informacija i do pojačala
Ključne karakteristike
stiže uz manji stepen grešaka pri konverziji. NODE ICON stoga donosi potpuno jasan prikaz i daleko viši nivo detalja, a u isto vreme uspešno održava ranije opisanu toplinu i prisnost u zvuku. Njegova reprodukcija je prilično analitična i otkriva brojne finese u zvuku, i to na najbolji mogući način - bez forenzičkog pristupa i pokušaja da muzici oduzme dušu, već kroz samo muzičko delo.
Spomenuta detaljnost odražava se i na druge aspekte reprodukcije, pa je pozornica znatno uverljivija, iako ne i mnogo veća. NODE ICON zapravo donosi najveći pomak u pogledu dubine i pozicioniranja po ovoj osi, što se lako primećuje na živim snimcima. Širina scene neznatno je povećana, ali je u tim granicama slika znatno bogatija, preciznije postavljena i sveukupno razgovetnija. Najzad, od poboljšanog konverterskog sklopa profitirao je i najniži deo spektra, kome je povećana detaljnost udahnula život i učinila ga ravnopravnim delom reprodukcije. Bluesound je i ranije imao duboke i lepo uobličene basove, ali su oni sada dobili obilje alikvotnih tonova, što ih je učinilo verodostojnijim i uverljivijim. Udarac palice u različite delove doboša sada se može jasno razaznati, a najdublje note preciznije su ocrtane u trodimenzionalnom prostoru. Udeo u sveukupnom kvalitetu reprodukcije ima i nova tehnologija QRONO d2a, koju je razvio MQA Labs i koja koristi spoj filtera i tehnika obrade signala kako bi se unapredila D/A konverzija - naročito u pogledu vremenske usklađenosti.
Pored odličnog zvuka, prvo uključivanje testiranog uređaja donelo nam je još neka prijatna iznenađenja. Pre svega, prednji panel prestao je da bude potpuno prazan jer se iza zatamnjenog pleksiglasa ukazao ekran u boji, dijagonale pet inča (127 mm). Ako nas sećanje dobro služi, ovo je prvi Bluesoundov uređaj s bilo kakvom vrstom displeja na sebi. Ekran je vrlo dobar i jasan, a prikaz se može
prilagođavati željama korisnika, ali uvek zadržava preglednost i mogućnost očitavanja najvažnijih informacija i s veće udaljenosti. Pomalo je iznenađujuće da ekran nije osetljiv na dodir, već je za osnovne komande primenjeno poznato Bluesoundovo rešenje. Naime, zakošeni prednji deo gornje strane iskorišćen je za kontrole osetljive na dodir, koje se osvetle kad šakom priđete uređaju, a inače su potpuno neprimetne. Ovde pronalazimo osnovne komande za reprodukciju, traku za podešavanje glasnoće i pet programabilnih tastera, kroz koje se može direktno pristupiti ranije sačuvanim plejlistama, radio-stanicama, albumima i drugim sadržajima. Ova, kao i sva druga podešavanja, obavljaju se preko aplikacije BluOS, o kojoj smo zaista već sve rekli, ali je proizvođač ostavio mogućnost kontrole preko daljinskog upravljača tako što je NODE ICON opremio infracrvenim senzorom na prednjoj strani. Daljinska kontrola može se poveriti Bluesoundovom sistemskom upravljaču RC1 (kupuje se zasebno), ali NODE ICON takođe može naučiti kodove drugih daljinaca, što je veoma korisno.
Zaključak
Nakon ne tako davnog i relativno skromnog početka, kompanija Bluesound stigla je do toga da u ponudi ima strimere u tri nivoa kvaliteta i cene, jer je osnovni NODE dopunjen prvo manjim modelom NODE NANO, a sada i moćnijim NODE ICON-om. Sva tri modela veoma su dobro osmišljena i nude zaista dosta u odnosu na cenu, a NODE ICON donosi nekoliko efikasnih inovacija, luksuzniji dizajn, pa i - prvi put kod ovog proizvođača - određenu dozu prestiža. Bez sumnje, referentni strimer iz Bluesounda potpuno je dorastao klasnim rivalima, kao što su Cambridge Audio CXN100 ili Electrocompaniet Rena S2, pa od nas dobija sve pohvale, a fabrika podršku da samo nastavi putem koji je zacrtala.
Nakon perioda u kom se posvetio kućnom hi-fiju, EarMen se vraća u prenosivi segment s novim modelom L-Amp, prvim cevnim headampom ovog tipa koji smo imali priliku da testiramo.
Bojan Jović
Iako ideja o portabilnom cevnom pojačalu za slušalice nije nova, samo mali broj proizvođača zaista se odvažio na ovakav poduhvat. Pretpostavljamo da deo problema leži pre svega u smeštanju svega neophodnog u kućište džepnog gabarita, a na to se nadovezuju pitanja hlađenja, vibracija i dr. Ipak, EarMen je uspešno prebrodio sve izazove i, zapravo, otišao nekoliko koraka dalje i u vrlo kompaktno kućište upakovao još D/A konverter i nekoliko dodatnih funkcija. Krenimo redom.
Spolja i iznutra
Kao jedan od retkih proizvođača kojem polazi za rukom da i najmanjim uređajima podari elegantan i rafiniran dizajn, EarMen nas nije razočarao ni s L-Ampom. Jednostavan oblik kva-
dra oplemenjen je gornjim panelom od crnog kaljenog stakla, s blago zaobljenim ivicama - odsjaj crne površine, u kombinaciji sa zlatnim oznakama, provereni je recept za luksuznu pojavu. Dvodelno kućište sastoji se iz gornje i donje polovine, a spoj je izveden besprekorno i praktično je neprimetan, pa su završna obrada i utisak kvaliteta zaista impresivni. Na levom i desnom boku postavljene su komande, koje su dovitljivo smeštene u upuštene delove kako bi se smanjila mogućnost njihovog slučajnog pritiskanja u džepu ili torbi. Sitni i jednoobrazni tasteri na levoj strani služe za kontrolu reprodukcije (puštanje i pauziranje) i funkciju Bass+, dok se na desnoj nalaze kontrola glasnoće i mehanički prekidač za IEM modalitet. Dobro promišljanje i posvećenost proizvođača vide se i na poleđini, na kojoj pronalazimo dve poprečne gumirane trake koje sprečavaju grebanje i oštećenja kad uređaj stoji na stolu. Uobičajeno za uređaje ovog tipa, L-Amp je izveden u protočnom dizajnu, što podrazumeva da su ulazi i izlazi postavljeni na suprotnim stranama kućišta. Kako je u pitanju pre svega prenosiva sprava, na raspolaganju je samo digitalni ulaz u obliku USB-C priključka, ali EarMen i ovde donosi više mogućnosti. Naime, L-Amp ne poseduje internu bateriju i mora se napajati preko spoljašnjeg izvora, a u metalnom okviru postavljena su dva USB-C porta, od kojih je levi predviđen za prenos digitalnog audio-signala i napajanje uređaja, dok desni služi samo za napajanje. Stoga, ukoliko želite da rasteretite bateriju svog telefona, L-Amp možete napajati preko power banka, dok ga pri kućnoj upotrebi možete priključiti na eksterni adapter. Na suprotnoj strani postavljeni su izlazi za slušalice, takođe obrubljeni metalnim okvirima. Postavka je prilično uobičajena i obuhvata 3,5-milimetarski single-ended i balansirani 4,4-milimetarski izlaz, a fabrika navodi da su kontaktne površine pozlaćene.
Kao glavna specifičnost ovog uređaja, unutar kućišta smeštene su dve vakuumske cevi, koje se mogu videti kroz providni deo staklene gornje strane. U pitanju su NOS (New Old Stock) cevi JAN6418, proizvedene u Sjedinjenim Državama, koje zadovoljavaju stroge vojne standarde kvaliteta i izdržljivosti. Za pričvršćivanje cevi primenjeno je inovativno rešenje, sa oslanjanjem pomoću četiri silikonska prstena (o-ring), čime se znatno umanjuju mehanička sprega i prenos vibracija. Kao drugi važan sastojak navodi se konvertersko kolo kompanije ESS Technology, koje pripada seriji Sabre - tačan model nije objavljen, ali je poznato da podržava PCM do 384 kiloherca i 32 bita, DSD128 (DoP) i DXD. Ispod haube takođe su prisutni operacioni pojačivači Burr-Brown INA1620, koji se odlikuju veoma malim stepenom izobličenja, uz zaštitu od preopterećenja i sistem za eliminaciju neželjenih zvukova prilikom uključivanja i isključivanja. Celokupna postavka izvedena je u balansiranom dizajnu i postavljena na štampanu ploču s pozlatom.
“L-Amp od prvih taktova stavlja do znanja da je u pitanju cevni uređaji to na najpozitivniji mogući način.”
Upotreba i zvuk
Iako se u audiofilskim krugovima ponekad može čuti da sva dobro konstruisana pojačala sviraju slično, bez obzira na topologiju, L-Amp od prvih taktova stavlja do znanja da je u pitanju cevni uređaj - i to na najpozitivniji mogući način. Ovo se najpre primećuje kod pojedinačnih tonova, koji su puni života i izvanredno uverljivi, do te mere da mnogi korisnici neće čak ni preispitivati verodostojnost kolorita - pored ovako plemenitog zvuka, kome je do suvoparne analize? Ukoliko se ipak upustite u analiziranje, poput nas, ustanovićete da magija leži u fantastično vremenski usklađenom odjeku, koji traje dugo i opada potpuno ravnomerno, bez veštačkih varijacija do samog kraja čujnosti. Ovo svakom tonu daruje rezonovanje u prostoru, koje se prepliće s drugim tonovima, ali celokupna prezentacija sve vreme ostaje u potpunom skladu. Uklapanje odjeka sa osnovnim, ali i alikvotnim tonovima zaista je savršeno i ne dovodi do gubitka
Slušali smo Muddyja Watersa na albumu "Folk Singer" iz 1964.
Ključne karakteristike
Povezivanje
• USB-C
Vakuumske
cevi
• JAN6418
Podržana rezolucija
• PCM 384/32, DSD128, DXD
artikulacije i drugih neželjenih pojava koje bi degradirale reprodukciju. Da se izrazimo drugačije, sasvim je moguće da će vas ovaj maleni EarMen naterati da ponovo razmislite o tome šta smatrate neutralnim i verodostojnim zvukom. Deklarisana snaga L-Ampa na 16 oma iznosi 230 milivati pri single-ended vezi i 560 milivati kod balansirane veze, a mi možemo da potvrdimo da uređaj raspolaže solidnom snagom. Slušalice Sennheiser HD 560S pokretao je bez problema i čujnih nedostataka, a ovaj spoj takođe nam se svideo i u pogledu kolorita. Tradicionalno suvlji, analitični pristup Sennheisera oplemenjen je lampama na način koji nijedna druga topologija ne može da dosegne, izvlačeći iz ovih slušalica suptilne i sočne tonove, uz zadržavanje definicije. Snaga i kontrola primećuju se i kod makrodinamičkih osobina reprodukcije - iako HD 560S imaju izraženiji bas u odnosu na starije modele ovog proizvođača, L-Amp je dubokim tonovima doneo uverljivo rezonovanje, koje ih naizgled čini još masivnijim, ali bez gubitka preciznosti u ocrtavanju. Dakle, ovde nije u pitanju trampa pri kojoj ćemo izgubiti malo definicije kako bismo dobili sočnije, masnije tonove - EarMen nam daje i jedno i
drugo, a ne traži ništa zauzvrat. Iako nije najbrži headamp koji smo čuli, L-Amp je dovoljno agilan da iznese dinamične i virtuozne deonice u gornjim basovima, a da pritom sačuva fokus i celovit prikaz pojedinačnih tonova, kao i sveukupne prezentacije.
Ukoliko imate slušalice s tanjim basom ili jednostavno volite naglašene niske tonove, na raspolaganju je funkcija Bass+. Naš utisak je da je u pitanju sasvim blago pojačanje basova, koje će najviše doći do izražaja pri nižim glasnoćama, a ponekad može biti gotovo neprimetno - u zavisnosti od slušalica koje koristite. Slična je situacija i s priključivanjem dodatnog napajanja, jer odvajanje signala i napajanja na različite kablove i ulaze nije donelo čujna poboljšanja u zvuku. Ovo je bio slučaj kod testirane postavke, ali uvek ostaje mogućnost da će druge slušalice drugačije reagovati i jasnije prikazati ovu promenu, pa svakako pre-
poručujemo da probate. Upotreba ovog uređaja ne može biti lakša i tokom našeg testa L-Amp je besprekorno radio sa svim izvorima, uz napomenu da je pri svakom uključivanju potrebno sačekati desetak sekundi da se lampe zagreju, a do tada nema zvuka. Na kraju, ustanovili smo da je L-Amp takozvani driverless DAC, što znači da za reprodukciju s Windows računara nije potrebno instalirati drajver, ali i da starije verzije ovog operativnog sistema (pre W10) verovatno nisu podržane.
Zaključak
Nakon brojnih uspešnih modela iz prenosivog segmenta, EarMen odlazi korak dalje i audiofilima nudi već ustanovljeni kvalitet, ali na nešto drugačiji način. Maleni L-Amp za nas je bio pravo otkriće, najviše u pogledu prikaza pojedinačnih tonova, a u naše slušalice udahnuo je život kako nijedno pojačalo pre njega nije
uspelo. Ne propustite priliku da ga poslušate - sigurni smo da nećete ostati ravnodušni i da ćete ga svrstati u sam vrh prenosivih headampova, bez obzira na sasvim pristupačnu cenu.
Plus
M Odličan kvalitet izrade.
M Elaborirana rešenja.
M Verodostojan i prirodan zvuk.
M Celovita i fluidna prezentacija.
Minus
K Blagi pozadinski šum.
Oprema
 Sennheiser HD 560S
 Honor 90
 HP ProBook 430 6G
EarMen L-Amp
J D/A konverter: ESS Sabre
J Podržana rezolucija: 384/32, DSD128, DXD
J Odnos signal-šum: 85 dB, bal. 90 dB
J Izlazna snaga (16 Ω): 230 mW, bal. 560 mW
J Digitalni ulaz: USB-C
J Izlazi za slušalice: 3,5 mm i bal. 4,4 mm
J Napajanje: eksterno
J Dimenzije (ŠxVxD): 57 x 16 x 95 mm
J Masa: 100 g
J Cena: 399 €
ã www.earmen-shop.com
Srećno punoletstvo
Nakon skromnih početaka uz pristupačne prenosive plejere, kompanija FiiO sve dublje zalazi u srednju klasu kućnog hi-fija. Novi K19 donosi odličan DAC, moćno pojačalo za slušalice i napredne dodatne opcije.
Bojan Jović
Zahvaljujući agilnosti domaćeg distributera, redovni čitaoci časopisa Hi-Files dobro su upoznati s razvojnim putem i asortimanom kompanije FiiO. Kineski proizvođač počeo je relativno nepretenciozno, praveći upotrebljive i dobre džepne audio-plejere, ali se od 2007. do danas dosta toga izmenilo. Za samo 18 godina FiiO je stigao na vrata kućnog hi-fija, i to, rekli bismo, u velikom stilu - njihovi uređaji sve su ozbiljniji u svakom pogledu, a nedavno je predstavljena i prva sprava punog hi-fi gabarita, čijem se testu posebno radujemo. Model koji ovom prilikom testiramo predstavlja vrhunac ponude u kategoriji kućnih pojačala za slušalice - FiiO ga naziva flegšipom, a mi ćemo u nastavku pokušati da ustanovimo šta sve pruža novi K19.
Spolja i iznutra
Kao uređaj naizgled bez ikakvih stilskih ukrasa, K19 izveden je u pravilnom obliku kvadra, uz kompaktni gabarit i širinu
od 25 centimetara. Ipak, pažljiviji pregled pokazuje izuzetan smisao za detalje, pre svega na saćastim otvorima za hlađenje, a zatim i na celokupnoj monolitnoj pojavi, koja je naročito izražena kod crnog finiša. Veći deo prednjeg panela prekriven je crnim pleksiglasom, koji skriva omanji ekran i još uklapa frontalni USB-C port. Levo od ekrana nalaze se izlazi za slušalice, a ovde pronalazimo single-ended 6,35-milimetarski, balansirani 4,4-milimetarski i XLR4 priključak. Potonji je prekriven crnim metalnim poklopcem, što predstavlja pametno rešenje - ovaj priključak po pravilu se najređe upotrebljava, a prilično je velik i vizuelno neskladan, pa bi narušio estetiku čitavog uređaja. Desno od pleksiglasa smeštene su dve kružne komande, koje su višenamenske i služe za kontrolu glasnoće i kretanje kroz menije.
Zadnja strana sasvim je popunjena priključcima. Za povezivanje izvora predviđeni su samo digitalni ulazi, a K19 nudi
koaksijalni, optički i USB-C konektor. Za slanje analognog signala na raspolaganju su balansirani XLR i dva uobičajena RCA izlaza - nismo uspeli da nađemo da li je jedan od njih fiksni, a drugi varijabilni, pa postojanje dva RCA izlaza ostaje pomalo nejasno. U levom delu smeštena je blutut antena, ali u obliku plastičnog isturenog dela, kao i dva HDMI portajedan ulaz i jedan ARC izlaz. Na desnoj strani nalaze se priključci za napajanje, a FiiO je ovde omogućio povezivanje na interno napajanje putem IEC utičnice, ali i dodavanje kvalitetnijeg eksternog napajanja preko ulaza za jednosmernu struju u uobičajenoj formi bananice. Ovo predstavlja zaista sjajno i retko viđeno rešenje, koje omogućuje da entuzijasti dodatno unaprede reprodukciju dodavanjem linearnog napajanja - samo treba obratiti pažnju da prekidač za odabir ulaza bude u odgovarajućem položaju. FiiO je posvetio veliku pažnju konstrukciji kućišta, pa i ovde nailazimo na inovativna i dobro promišljena rešenja. Naime, šasija je izvedena izjedna, od livene legure aluminijuma, i obuhvata prednju i zadnju stranu, bokove i unutrašnje površine. Na ove površine montiraju se štampane ploče i drugi elementi, ali tu su integrisane pregrade i oklopi kako bi sekcije bile što bolje međusobno izolovane. Kad je uređaj sklopljen, na gornju i donju stranu dodaju se poklopci, koji su gotovo u potpunosti ispunjeni već spomenutim saćastim otvorima za protok vazduha, ispod kojih se nalazi zaštitna mrežica. Na ovaj način dobijena je izuzetno čvrsta konstrukcija, pa K19 u rukama deluje kruto poput monolita i ostavlja utisak ogromne mehaničke izdržljivosti i trajnosti.
Tehnologija i mogućnosti
Sjajno izrađeno kućište iskorišćeno je za smeštaj kvalitetnih elemenata, u čijem se središtu nalazi par konverterskih kola ESS ES9039PRO. Ona se odlikuju 32-bitskom HyperStream arhitekturom
“Reprodukcija je bila homogena, bez isticanja bilo kog dela spektra i uz nesumnjivu muzikalnost.”
četvrte generacije i sadrže po osam kanala, koji su spregnuti da rade zajedno u diferencijalnoj postavci kako bi se umanjile greške. Pre toga, za baratanje digitalnim signalom zaduženo je četvorojezgarno FPGA kolo, dok je za podešavanje zvuka upotrebljeno vrhunsko DSP kolo Analog Devices ADSP-21565, opremljeno jezgrom SHARC+. Kako je ovaj uređaj u jednakoj meri DAC i headamp, za amplifikaciju je upotrebljeno prestižno rešenje THX AAA 788+, i to po jedno za svaki kanal, pa je putanja signala u potpunosti balansirana. K19 obiluje kvalitetnim komponentama, pa su korišćeni kondenzatori Panasonic, Elna Silmic II i Wima, kao i MELF otpornici, dok je na poziciji kristalnog oscilatora Accusilicon AS318-B. Veza između digitalnih sklopova ostvarena je preko I2S kablova, dok su u analognom delu korišćeni provodnici od posrebrenog OFC bakra. U pogledu amplifikacije K19 pruža zavidnih osam vati po kanalu (balansirana veza na 32 oma), pa će bez teškoća pokretati i najzahtevnije slušalice. Za upotrebu sa slušalicama kontrola glasnoće je, naravno, neophodna, ali FiiO takođe može da preuzme ulogu atenuatora u hi-fi sistemu, pa se može povezati direktno na izlazno pojačalo ili aktivne zvučnike. Digitalna sekcija prihvata rezoluciju od 768 kiloherca i 32 bita, izvorni DSD512 i MQA, dok blutut, kao opcioni način povezivanja, podržava LDAC, aptX HD i druge kvalitetnije kodeke. Značajan činilac u zvuku ovog uređaja jeste napredna PEQ ekvalizacija na čak 31 frekvenciji, kojoj se pristupa kroz aplikaciju ili brauzer na računaru (neophodno je primeniti RS232 vezu preko USB kabla).
Ekvilajzer sadrži sedam predefinisanih postavki, kao i 10 memorijskih mesta za čuvanje korisničkih podešavanja, a direktan pristup onlajn bazi omogućuje preuzimanje dodatnih podešavanja, kao i deljenje korisničkih šema za ekvalizaciju - što je posebno zanimljivo i može biti veoma korisno. Pomoću aplikacije FiiO Control mogu se odabrati ulaz i blutut kodek, podešavati pojedine sporedne funkcije, kao i spomenuti ekvilajzer, ali ona ne služi kao audio-plejer, pa čak ni za kontrolu glasnoće. Za to je predviđen daljinski upravljač manjih dimenzija.
Upotreba i zvuk
Slušali smo
Billa Evansa na živom izdanju "Sunday at the Village Vanguard" iz 1961.
Ključne karakteristike
Ulazi
• koaksijalni, optički, USB-C i HDMI
D/A konverter
• 2 x ESS
ES9039PRO
Izlazna snaga
• do 2 x 8 W / 32 Ω
Slušni test započeli smo na neutralnim podešavanjima i sa isključenim ekvilajzerom, a K19 u ovakvoj postavci pruža izrazito analitičan zvuk, s detaljima postavljenim u prvi plan. Legendarni nastupi Billa Evansa u njujorškom džez klubu "Village Vanguard" reprodukovani su fantastično verno i s potpuno jasno prikazanim najsitnijim finesama. Ovo je posebno izraženo na živim snimcima, kao što je ovaj, pa su prisutni svi ambijentalni zvukovi, poput žamora publike ili škripkanja bine. Precizno pozicioniranje čini drugi deo ove trodimenzionalne audiofilske slagalice, pa se pozicija pojedinačnih instrumenata može sasvim lako odrediti u prostoru, uz izraženu separaciju i, sveukupno, upečatljiv utisak realističnog prikaza. Ipak, K19 nas nije oduševio koloritom jer je celokupna reprodukcija bila podešena za najveću moguću analitičnost, pa su pojedinačni tonovi bili prilično suvoparni - poput isprane verzije numera koje dobro poznajemo. Ovo se najviše primećivalo u srednjem delu spektra, koji je inače najbogatiji teksturom, ali je i najniži opseg delovao neuverljivo i pliće nego što zapravo jeste.
Zbog svega navedenog, u nastavku testa odlučili smo da u pomoć pozovemo svemogući ekvilajzer, kao i da odaberemo jedan od sedam ponuđenih digitalnih filtera. Moramo da naglasimo da u skromnom brzom vodiču (koji je jedini dostupan) nismo naišli na informaciju o filterima, već smo ih pronašli slučajno, tokom pregleda opcija na uređaju. Nakon kraćeg igranja pronašli smo kombinaciju koja najviše prija našim ušima, sačinjenu od Fast filtera i Jazz podešavanja ekvilajzera, a K19 se tada pokazao u znatno drugačijem svetlu. Reprodukcija naizgled nije izgubila ništa od opisane detaljnosti,
ali je bila oplemenjena tonovima punim teksture i života - do te mere da se moglo pomisliti da nije u pitanju isti uređaj. Pojedinačne note, sada bogate i slojevite, gotovo sočne, i dalje su bile predstavljene izuzetno jasno i precizno. Njihovo ocrtavanje bilo je čisto i oštro, ali je manir njihovog uklapanja u veću muzičku sliku bio takav da ta laserska preciznost nije bila neprijatna. Naprotiv, reprodukcija je bila fluidna i homogena, bez isticanja bilo kog dela spektra i uz nesumnjivu muzikalnost, a K19 se transformisao u uređaj koji na najbolji način spaja analitičnost, živopisnu prezentaciju i prostranu, jasno prikazanu pozornicu.
Na kraju, nekoliko reči o praktičnosti. Pre svega, K19 spada među retke uređaje koji se mogu postaviti vodoravno ili uspravno, a u pakovanju se isporučuju odgovarajuće nožice. Iako autor ovog teksta preferira vodoravno postavljanje, tokom testiranja pokazalo se da se FiiO može prilično zagrejati tokom rada, pa je uspravna pozicija u ovom pogledu bolja jer su velike perforirane površine u potpunosti slobodne za provetravanje. Pored toga, uspravno postavljeni K19 može služiti kao stalak za slušalice - za šta se takođe isporučuje nosač. A ukoliko insistirate na vodoravnom položaju, preporučujemo da postavite dodatne
odstojnike kako biste omogućili bolji protok vazduha ispod kućišta. S druge strane, kontrola je nešto na čemu bi FiiO trebalo da poradi jer je sada malo zbrkana i razbacana. Za deo funkcija koristi se aplikacija, dok ostalo ide preko daljinca i očitava se na minijaturnom ekranu dijagonale 33 milimetra, što znači da se za bilo koje podešavanje mora prići uređaju - a prikaz je i tada prilično sitan. Bilo bi mnogo bolje i jednostavnije da su sve kontrole i podešavanja objedinjeni u aplikaciji, pa se nadamo da će se ovo i desiti u nekom budućem ažuriranju firmvera.
Kameleon
Zahvaljujući velikim mogućnostima korekcije zvuka, K19 je sposoban da pruži vrlo različit tonski doživljaj i sigurni smo da bi zaista svako mogao da podesi reprodukciju po svom ukusu. Ovo je nesumnjivo kvalitetan uređaj, koji po svemu staje rame uz rame s konkurencijom, ali budući vlasnici moraju biti spremni da odvoje vreme i posvete pažnju detaljnom podešavanju zvuka. Ako vam nije do toga, onda ovo jednostavno nije uređaj za vas, a ukoliko uživate u isprobavanju i poređenju različitih filtera i ekvilajzera, uz K19 ćete pronaći istinsku audiofilsku sreću.
Plus
M Ogromne mogućnosti korekcije zvuka.
M Praktične opcije pozicioniranja.
M Izuzetno analitična prezentacija.
M Uverljiv i živopisan tonski prikaz.
Minus
K Pomalo konfuzna podešavanja.
FiiO K19
J Kontinualna snaga (SE): 2 x 2,3 W / 32 Ω
J Kontinualna snaga (bal): 2 x 8 W / 32 Ω
J Podržana impedansa slušalica: 8-350 Ω
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz
J Izobličenja THD+N (1 kHz /10 kΩ): <0,00032%
J D/A konverter: 2 x ESS ES9039PRO
J Podržana rezolucija: PCM 768/32, DSD512, MQA
J Digitalni ulazi: 1 x koaksijalni i optički, 2 x USB-C i HDMI
J Digitalni izlazi: 1 x koaksijalni i optički
J Analogni izlazi: 1 x RCA i XLR
J Izlazi za slušalice (SE / bal): 6,35 mm / 4,4 mm / XLR4
J Dodatno: blutut
J Daljinski upravljač: da
J Dimenzije (ŠxVxD):
250 x 37 x 225 mm
J Masa: 1,8 kg
J Cena: 1.500 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Prednost zahvaljujući tehnici
Drugi život legendarnog brenda obeležen je nastupima u višoj klasi, a probranoj postavi nedavno su se pridružile true wireless bubice velikih mogućnosti i odličnog zvuka.
Bojan Jović
Technicsova ponuda true wireless bubica sadrži četiri modela, a najnoviji EAH-AZ100 ujedno je i najbolji. Odranije znamo da kod in-ear slušalica nema previše prostora za dizajnerski izraz jer je njihov oblik najvećim delom podređen anatomiji, pa se za nove bubice može reći da izgledaju uobičajeno. Umesto sve popularnije akustičke cevi, Technics se opredelio za tradicionalnu okruglu komoru, koja se uklapa u središte ušne školjke i iz koje se pruža kratki nastavak za ušni kanal. Postavljanje je stoga sasvim jednostavno, a pre upotrebe potrebno je samo odabrati odgovarajući silikonski završetak - proizvođač u pakovanju velikodušno isporučuje završetke u čak pet veličina, pa verujemo da će svako pronaći završetak po svojoj meri. Kako su u pitanju bubice premijum kategorije, kućište je moralo biti oplemenjeno nekim vidom luksuznog ukrasa, pa su zaravnjene spoljašnje površine izvedene u brušenom finišu, uz logotip kompanije u zlatnoj boji. Važno je naglasiti da su ove površine osetljive na dodir i služe za upravljanje raznovrsnim
funkcijama, a takođe nas je obradovalo da su sve najvažnije funkcije duplirane - drugim rečima, mogu se kontrolisati preko obe bubice. Ovo važi za upravljanje reprodukcijom i kontrolu telefonskih poziva, dok se za kontrolu glasnoće koristi samo leva, a za prebacivanje numera samo desna bubica.
Unutar kućišta Technics donosi napredna rešenja, predvođena zvučničkom jedinicom u tehnologiji Magnetic Fluid. Ova jedinica opremljena je ravnom aluminijumskom membranom prečnika 10 milimetara i ultratankim vešanjem, dok se u prostoru iza membrane nalazi tečnost s magnetskim česticama. Ovo rešenje preuzeto je od prestižnih monitorskih bubica TZ700, a kompanija tvrdi da utiče na umanjenje distorzije. Pored toga, iza zvučničke jedinice nalazi se precizno proračunata i oblikovana akustička komora. Za povezivanje je predviđen blutut u verziji 5.3, a posebno nas je obradovala podrška za jedan od najboljih blutut kodeka LDAC, koji pruža bit-ratu do 990 kilobita u sekundi i bubicama obezbeđuje zvanični sertifikat Hi-Res Audio
Wireless. Drugi važan činilac jeste adaptivni sistem za umanjenje buke okruženja, koji fabrika naziva Full Adaptive Digital Hybrid i koji se u realnom vremenu automatski prilagođava okolnostima i podešava stepen prigušenja. Za pozive su prisutna tri MEMS mikrofona po bubici, uz tehnologiju Voice Focus AI za jasniji prenos glasa - treba naglasiti da ovaj sistem funkcioniše za telefonske razgovore jednako kao i za slušanje muzike u bučnom okruženju.
Upotreba i zvuk
Kao važan činilac svakog true wireless kompleta, prateća kutijica izvedena je klasično, ali dovoljno čvrsto, a posebno su nam se dopale dve šarke za otvaranje poklopca - jer ovo ume da bude slaba tačka. Iako proizvođač ne navodi kapacitet baterija, poznato je da bubice pružaju do 10 sati autonomije, dok se u kutiji nalazi rezerva za još 18 sati - naravno, ovo zavisi od načina upotrebe. Za punjenje bubica potrebna su dva sata, dok se prazna kutija napuni za oko dva i po sata. Za punjenje kutije predviđen je USB-C port na zadnjoj strani, ali je takođe podržano bežično punjenje prema rasprostranjenom standardu Qi. U pogledu tehničkih osobina treba još navesti da frekvencijski opseg iznosi od 20 herca do 40 kiloherca, kao i da su bubice (ali ne i kutija) otporne na kvašenje po sertifikatu IPX4. Za procenu kvaliteta reprodukcije upotrebili smo album "From the Caves of the Iron Mountain" iz 1997, koji je snimljen uživo u pećinama nekadašnjeg rudnika, uz upotrebu binauralne postavke mikrofona. EAH-AZ100 su nam zaista sjajno dočarale jedinstvene akustičke osobine ovakvog prostora, uz jasno prostorno pozicioniranje tonova svuda oko nas. U ovakvim okruženjima odjek je činilac koji kreira specifičnu atmosferu, a bubice iz Technicsa briljirale su na ovom polju - poslušajte numeru „Catskill Gallery“
“EAH-AZ100 pružaju zaista impresivnu tonsku scenu, koja u potpunosti okružuje slušaoca.”
i čućete potpuno jasno kapanje vode iza sebe. Tonovi violončela su duboki i masivni, uz uverljivo prikazana zamućenja, ali i fantastičan odjek, koji se ravnomerno utišava i ostaje jasan do same granice čujnosti, bez ikakve kompresije ili suženja pozornice. Zbog svega navedenog, EAH-AZ100 pružaju zaista impresivnu tonsku scenu koja u potpunosti okružuje slušaoca. Naravno, jasne prezentacije ne može biti bez čistih tonova i upravo ovde do izražaja dolaze prednosti Technicsove tehnologije Magnetic Fluid. Pojedinačne note su jasne i bez izobličenja, ali još više od toga, uverljive su u pogledu kolorita. Iako poseduju malu dozu topline i sočnog, prijatnog prikaza, tonovi su predstavljeni verodostojno i uz odličnu separaciju, pa je raslojavanje u prostoru fantastično i postavlja temelje prostrane i trodimenzionalne pozornice. Za najbolje rezultate preporučujemo upotrebu LDAC kodeka, koji je dovoljno stabilan, ali ne trpi preveliko udaljavanje bubica od izvora - u ovom slučaju mogu se javiti prekidi. Ovaj visokorezolutivni kodek najbolje je upariti s jednako kvalitetnim izvorom, kao što su Tidal ili Qobuz, jer se razlika u odnosu na Spotify i druge izvore kompresovanog signala može jasno čuti. Naime, EAH-AZ100 je dosledan u prikazu finesa pri reprodukciji, a ovo jednako važi za negativne i pozitivne osobine zapisa. Tokom najvećeg dela testiranja koristili smo bubice u modalitetu Direct, koji najmanje utiče na izvorni signal, ali kroz aplikaciju je dostupan osmopojasni grafički ekvilajzer, koji nudi tri memorijska mesta za čuvanje ranije podešenog ekvilajzera, kao i pet predefinisanih tonskih podešavanja (Bass+, Super Bass+, Vocal, Treble+ i Dynamic).
Pored toga, ukoliko bubice koristite za filmove i igrice, treba naglasiti podršku za Dolby Atmos i patentiranu tehnologiju Dolby Head Tracking. Atmos donosi simulaciju višekanalnog zvuka, dok je Dolby Head Tracking nezaobilazan za igrice jer zadržava apsolutni pravac iz kog zvukovi dolaze, bez obzira na položaj glave. Ovo može biti zanimljivo i pri slušanju muzike - naročito kod živih i klupskih snimaka, kad se dobija dodatni utisak prisutnosti i okruženosti muzikom i pratećim dešavanjima. Sve ove funkcije podešavaju se kroz aplikaciju Technics Audio Connect, koja je odlično dizajnirana i potpuno stabilna u radu. Postavka je podeljena na četiri osnovna ekrana, gde se prvi koristi za opšte funkcije, drugi služi za podešavanje ANC sistema, na trećem je ekvilajzer, a četvrti sadrži detaljnije opcije, koje se ne podešavaju često.
Zaključak
Slušali smo
Za procenu kvaliteta reprodukcije upotrebili smo album "From the Caves of the Iron Mountain" iz 1997.
Iako kategorija premijum bežičnih bubica sadrži brojne uspešne modele, EAH-AZ100 su tonski rame uz rame s najboljima, a prednost stiču pojedinim nesvakidašnjim funkcijama. Kombinacija visokorezolutivnog LDAC kodeka i napredne tehnologije drajvera pruža veoma uverljiv zvuk, a rešenja iz Dolbyja oplemenjuju uživanje u filmovima i igricama. Pored toga, ovo su prve blutut slušalice na našem testu koje podržavaju istovremenu multipoint povezanost s tri uređaja, što generalno olakšava upotrebu s najčešće korišćenim izvorima, pa EAHAZ100 od nas dobijaju najviše ocene.
Plus
M Veoma dobri komfor i ergonomija.
Ključne karakteristike
Hi-res kodeci
• LDAC Zvučnička jedinica
• Magnetic Fluid, 10 mm Frekvencijski opseg
• 20 Hz40 kHz
M Odlična aplikacija i ogromne mogućnosti.
M Prostornost i 3D scena.
M Verodostojni i precizni tonovi.
Minus
K Bilo bi sjajno kad bi aplikacija integrisala audio-plejer.
Technics EAH-AZ100
J Sistem: dinamičke
J Tip: in-ear
J Prečnik drajvera: 10 mm
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 40 kHz
J Povezivanje: blutut v5.3
J Autonomija (s kutijom): do 29 sati
J Masa: 2 x 5,9 g + 42 g
J Cena: oko 320 €
ã www.gigatron.rs
Pametni saputnik
Huawei je krajem prošle godine predstavio nove bežične in-ear slušalice, prvo u Kini, a zatim i u ostatku sveta. Ove slušalice demonstriraju tehnološki napredak u oblasti aktivnog poništavanja buke, kao i bežičnog prenosa zvuka visoke rezolucije.
Ljubiša Miodragović
Slušalice dolaze u lepom kartonskom pakovanju u kojem se, pored slušalica, nalaze i jedan USBC kabl, uputstvo, kao i set ukupno šest pari nastavaka za bolju prilagodljivost uhu. Zapravo, u pakovanju su tri para silikonskih nastavaka i tri para nastavaka od memorijske pene, koji su nam se posebno dopali. Slušalice ne dolaze s punjačem, ali se mogu puniti bilo kojim punjačem, a podržavaju i bežično punjenje. Međutim, pre nego krenemo u tehničke detalje, moramo pohvaliti napore kompanije da kreiraju brending nazvan Huawei Sound. Tim potezom žele da pokažu posvećenost kvalitetnoj reprodukciji, uz stvaranje novog logotipa, koji predstavlja mešavinu violinskog ključa i početnog slova imena kompanije.
Opis
Slušalice dolaze u tri boje: zelenoj, beloj i crnoj, dok oblik kućišta najviše podseća na manji komad sapuna. Kućište je bez oštrih ivica, s detaljima zlatne boje, a na prednjem delu ima samo malenu LE lampicu koja služi kao indikator napunjenosti baterije. Kućište zbog svog oblika ne može stajati vertikalno, već se samo može položiti. Na donjoj stranici
nalazi se USB-C priljučak za punjenje. Poklopac na gornjoj stranici kontrolisan je magnetom, pa se zaista lepo otvara i zatvara.
Aplikacija
Slušalice možete odmah koristiti bez dodatnog softvera, ali preporuka je da instalirate aplikaciju Huawei AI Life. Ova aplikacija se ne nalazi u Google Play prodavnici, ali je možete preuzeti direktno na sajtu proizvođača. U aplikaciji možete preuzeti novi firmver za slušalice, možete videti i status baterija svake slušalice ponaosob, a možete kontrolisati i nivo potiskivanja buke. Postoje četiri nivoa: dinamički, ugodni, glavni i ultra, pa tako možete birati sami ili prepustiti veštačkoj inteligenciji da odluči umesto vas. Nama se u aplikaciji posebno dopao test koji proverava da li silikonski nastavak odgovara vašim ušima. Naime, slušalice će reprodukovati muziku i pomoću mikrofona detektovati curenje zvuka. Da bismo bili sigurni da nas proizvođač ne folira, jednu slušalicu smo malo izvukli iz uva i zaista je aplikacija pokazala da nam ta slušalica ne stoji dobro. Dakle, reč je o pravom testu i nema laži, niti prevare.
Moramo priznati da priloženi nastavci već nude jako dobar nivo pasivnog potiskivanja buke. U aplikaciji možete uključiti ili isključiti sistem za javljanje na telefonske pozive klimanjem glave. Klimanjem gore-dole primićete poziv, dok će klimanje levo-desno odbiti poziv. Zaista praktično rešenje! Dalje, u aplikaciji možete podešavati i gestove poput dvostrukog ili trostrukog dodirivanja slušalica, one mogu preći na narednu muzičku numeru ili pauzirati reprodukciju.
Tehnički deo
Ove slušalice imaju dve zvučničke jedinice – zvučnička jedinica s četiri magneta prečnika 11 milimetara reprodukuje frekvencije do niskih 14 herca, dok se za visoke frekvencije brine planarni visokotonac, koji može reprodukovati do 48 kiloherca. Pored veoma širokog spektra frekvencija, Huawei je ponosan na ideju da ove slušalice možete koristiti i tokom
“Priloženi nastavci već nude jako dobar nivo pasivnog potiskivanja buke.”
veoma glasnih koncerata. Ideja je da primite poziv dok je oko vas veoma velika buka, te da će vas sagovornik savršeno razumeti. Tajna se krije u senzoru koji preuzima signal s vaših kostiju uha, koje su povezane s vilicom. Samim tim, ove pametne slušalice mogu da naprave distinkciju između spoljašnje buke i govora osobe koja ih nosi. Međutim, iako je ova mogućnost predstavljena kao nešto neverovatno, u praksi rezultat nije toliko dobar koliko smo očekivali.
FreeBuds Pro 4 imaju implementiran blutut u verziji 5.2 s podrškom za L2HC 4.0 kodek. Ako želite maksimalni kvalitet reprodukcije (2,3 mbps lossless), onda morate koristiti neki od novijih flegšip telefona iz Huaweija. Ako ostvarite ove uslove, onda ćete uživati u rezoluciji od 48 kiloherca sa 24 bita lossless kvaliteta. U slučaju da koristite neki drugi telefon, ostvarena veza biće solidnog kvaliteta jer će se koristiti neki od standardnih kodeka, poput LDAC ili aptX HD.
Što se tiče trajanja baterije, situacija zavisi od mnogo faktora. Kućište ima bateriju od 510 miliamper-sati, dok svaka slušalica ima bateriju od 55 miliamper-sati. Reprodukcija će trajati između četiri i šest sati, u zavisnosti od toga da li koristite sistem za redukciju buke i da li dajete prioritet kvalitetu zvuka ili kvalitetu konekcije. Nakon dodatnih punjenja baterijom iz kućišta, možete uživati u reprodukciji i do 33 sata. Moramo još pomenuti da slušalice imaju IP54 sertifikat.
Zaključak
FreeBuds Pro 4 imaju zaista kvalitetnu reprodukciju i dobre dodatne opcije. Nude brzo povezivanje i zaista jako dobar sistem potiskivanja buke. Jedino šta im možemo zameriti jeste estetika, jer nam se zlatni ukrasi nisu dopali. Međutim, lagane su i udobne za duže korišćenje, a to smatramo veoma važnim. Po
Slušali smo Numeru "Shine" benda Collective Soul sa albuma „Hints, Allegations & Things Left Unsaid“.
ceni po kojoj se prodaju pružaju sve ono što treba. Glavno pitanje je da li ih kupiti zasebno ili sačekati neku Huaweijevu promociju i dobiti ih na poklon uz telefon. Naravno, za maksimalni kvalitet prenosa morate koristiti Huaweijeve telefone, pa ako ih već imate, onda je izbor za slušalice veoma lak.
Plus
M Odlični ergonomija i nastavci.
M Fantastično pasivno potiskivanje buke.
Ključne karakteristike
Hi-res kodeci
• LDAC, aptX HD, HWA
Zvučnička jedinica
• 11 mm i planarna Frekvencijski opseg
• 14 Hz - 48 kHz
M Inteligentno aktivno potiskivanje buke.
Minus
K Aplikacija nije dostupna u zvaničnoj prodavnici.
Huawei FreeBuds Pro 4
J Sistem: dinamičke
J Tip: in-ear
J Prečnik drajvera: 11 mm
J Frekvencijski opseg: 18 Hz - 48 kHz
J Povezivanje: blutut v5.2
J Autonomija (s kutijom): do 33 sata
J Kapacitet baterija: 2 x 55 mAh + 510 mAh
J Masa: 2 x 5,8 g + 47 g
J Cena: 199 €
ã www.huawei.com
Klasik koji to nije znao
Zamislite sledeće: godina je 1979. i dobijate svoj prvi muzički stub. On je marke Technics, kupljen preko zastupništva ili u inostranstvu. Pojačalo je bilo jedan od ranih modela, SU-V2, ultratanki digitalni tjuner ST-S3 i kaset-dek M12. Tu je bio i gramofon SL-Q2.
Malo ko od vlasnika je tada mogao da znada će upravo gramofon nadživeti ostale nabrojane uređaje i postati klasik za koji se danas plaća ista cena po kojoj se i tada prodavao.
Pored tjunera, koji je bio atrakcija s niskm profilom i displejom umesto skale, na SLQ2 je odmah upadao u oči samo jedan
red tahografskih ureza na tanjiru. Kad su nam objasnili da je to moguće jer stroboskop menja frekvenciju pri promeni brzine, mislili smo da je to genijalna novina. Technics je već tada voleo i rado koristio plastiku, špricanu srebrnom ili crnom bojom, gde god pravi metal nije bio potreban. Takvo je i kućište SL-Q2, s providnim kliritnim poklopcem i svega nekoliko ko-
mandi: glavnim uključivanjem, izborom brzine i zaustavljanjem, koje je prekidalo reprodukciju na ovom poluautomatskom gramofonu, vraćalo ručicu na mesto i isključivalo motor. To se, takođe, događalo i kad gramofon dospe do završnih brazdi u ploči. Gramofon nije bio opremljen relejom za signal, što su neki gramofoni s automatikom imali, ali se na duže staze
Milan M. Milošević
to pokazalo kao bolje rešenje jer ne zahteva održavanje ili popravke. Gramofon se oslanjao na četiri apsorbujuće stope s mogućnošću podešavanja. Uprkos toj plastici, gramofon je sa svojih osam kilograma delovao čvrsto i solidno, a uz to i elegantno s niskim profilom.
Tehnika
Od 1969, kad je napravio prvi direktni pogon, Technics ga je usavršio u narednih deset godina i dodao mu kvarcnu kontrolu brzine, koja je na ovom gramofonu izuzetno precizna. U zavisnosti od merenja, odstupanje brzine kreće se oko 0,025 odsto WRMS (po JIS-u), odnosno 0,035 odsto (IEC). Po ovome je SL-Q2 bolji od raznih klonova modela SL-1200, i to je sigurno jedna od performansi koje daju dobar zvuk. Ručna modulacija brzine na ovom gramofonu ne postoji. Tanjir od livenog aluminijuma, prečnika 312 milimetara, leži u klasičnom Technics ležaju s bronzanom biksnom. Tanjir, kao i ukupna konstrukcija veoma dobro su izolovani od podloge i spoljnih vibracija.
Ručica
Kad je ručica u pitanju, ona je S oblika, od aluminijumske cevi, sa efektivnom dužinom od 230 milimetara i overhangom od 15 milimetara. Osa glave je pod uglom od 22 stepena, a ručica je predviđena za mase do 2,5 grama, što je i raspon kontratega. Podešavanje antiskatinga je povereno magnetima i skalom na bazi ručice. Jedino što ovu ručicu razlikuje od one na modelima SL-1200 jeste nedostatak podešavanja visine ručice u njenom korenu. Zbog toga je pomalo ograničena u pogledu izbora glava. Ovo se, doduše, može nadoknaditi metalnim podloškama, međutim, one dodaju efektivnu masu sklopu glava-ručica, pa je
bolje poigrati se plastičnim podloškama sopstvene izrade. Na ručici je, inače, fabrički bila ugrađena MM glava Technics EPC-207 C, ali je mala verovatnoća da je ona preživela na nekom od preostalih gramofona na polovnom tržištu.
SL-Q2 je gramofon kome praktično nije potrebno održavanje. Na internetu se mogu pronaći brojne priče o primercima koji su stajali godinama, pa i decenijama na tavanu ili u kutiji i odmah su proradili nakon uključivanja. Naravno, uvek je bolje posvetiti mu malo pažnje - podmazati ležaj tanjira, kao i eventualno uraditi reviziju ručice. Ovo drugo zahteva njeno rasklapanje, ali je to dobra prilika da se uradi detaljno čiščenje i podmazivanje i – zašto da ne - zamena unutrašnjeg ožičenja. SL-Q2 se proizvodio svega dve godine. Nazivan je malim bratom SL-1200, i tada se nosio rame uz rame sa svojim konkurentima iz Pioneera i Sonyja. Nakon njega, usledile su iteracije poput SL-Q3 i SL-Q202, ali se one nisu pokazale ni blizu tako dobro. Od 1981. Technics ulazi u hiperinflaciju modela, uključujući i gramofone serija SL-D i SL-BD, koje zaista ne treba uzimati u ozbiljno razmatranje. Uostalom, svi znamo kako se to na kraju završilo po Technics.
Unapređenja
Razume se, ovaj gramofon je moguće i malo unaprediti. Fabričke stope se mogu zameniti drugim, s boljim izolacionim svojstvima, pozadi se mogu ugraditi činč-konektori za kablove, a na glavi Shure M75E, koju mnogi smatraju najboljim izborom za SL-Q2, igla se može zameniti s JICO sa eliptičnim vrhom. Ovo nisu skupe prepravke, a Technics kao solidna baza pokazaće čujni napredak sa svakom od ovih intervencija. Jedina slaba tačka na SL-Q2 jesu šarke
na poklopcu koje su sklone pucanju i lomljenju. Ovde, jednostavno, nema pravila: postoje primerci sa oštećenim šarkama, ali i oni na kojima se to nije dogodilo za sve ove godine, tako da je najverovatnije reč o tome kako su korišćene. Srećom, postoje zamenski, aftermarket kompleti, doduše, ne tako elegantni kao originalni, ali ipak funkcionalni.
Danas
Da se vratimo na početak ovog prikaza: zamislite sadašnji trenutak u kome nasleđujete manju ili veću kolekciju ploča. Više ste haj-fajista više nego audiofil, ali nemate gramofon u sistemu. Ploče ste prihvatili iz kurtoazije jer niste mogli da odbijete darodavca ili je u pitanju lepa uspomena. Ne želite da uložite mnogo novca u gramofon, ali tražite solidnu reprodukciju. SL-Q2 je gramofon koji bi trebalo da razmotrite. Cene po kojima se prodaje ostaviće dovoljno prostora i za neki solidan gramofonski pretpojačivač, ukoliko ga već nemate ugrađenog u samom pojačivaču.
Cena polovnih SL-Q2 kreće se od minimalnih 150 evra (primerci sa ovom cenom su prilično retki, lošije očuvani, bez šarki, ili se prodaju munjevitom brzinom) do 250 do 300 evra za komade s besprekorno očuvanom spoljašnjošću i poklopcem. Razlika od 50 evra ne bi trebalo da pravi bitnu razliku niti faktor u odluci, jer je veoma teško pronaći za isti novac klasični hi-fi gramofon koji nudi takvu solidnost i dugotrajnost. Zato, naoružajte se s malo strpljenja, dodajte još koju desetinu evra u kovertu s novcem za gramofon i - krenite u potragu, jer SL-Q2 nije roba na dnevnom nivou.
Marianne Faithfull
Rokenrol muza šezdesetih
Ono što je Jane Birkin bila za francusku muzičku scenu tih godina, to je Marianne Faithfull bila za britansku - inspiracija najvećim muzičarima tog vremena uz povremene izlete u solo karijeru.
Ana Eraković
Marianne Faithfull je, kao i mnoge tinejdžerke, samo želela da se oproba u pevačkoj karijeri, a dobila je mnogo više nego što je tražilabrak, dete, abnormalnu medijsku pažnju, kultni status, decenije teške zavisnosti i, na kraju, jedan ili dva cenjena albuma.
Počeci
Marianne Faithfull rođena je u Londonu 1946. Otac joj je bio službenik informativne agencije, a kasnije profesor na Londonskom univerzitetu, dok je njena majka, inače plemićkog porekla, bila balerina. Kad su se njeni roditelji razveli, Marianne je s majkom živela prilično skromnim životom, detinjstvo je provela pateći od tuberkuloze, a u srednjoj školi bila je član pozorišne trupe.
Svoju pevačku karijeru započela je 1964, a iste godine upoznala je i članove benda The Rolling Stones, kao i njihovog menadžera Andrewa Looga Oldhama, koji je bio zaslužan za njenu karijeru.
“As Tears Go By”
Njen prvi i do danas najpoznatiji hit bila je pesma “As Tears Go By”, objavljena te 1964, koju su Mick Jagger i Keith Richards napisali za svoj bend, ali je Oldham odlučio da je ustupi Marianne, koja je tad imala samo sedamnaest godina. Pesma je odmah postala hit, a Stonesi su je snimili u svom aranžmanu već sledeće godine. Ponesena prvobitnim uspehom, Marianne je objavila i druge popularne pesme, "This Little Bird", "Summer Nights" i "Come and Stay with
Me", a potom se 1965. udala za umetnika Johna Dunbara, s kojim je iste godine dobila i sina.
Međutim, ubrzo je otpočela vezu s Mickom Jaggerom, za koju su se mediji izuzetno interesovali. Zajedno su činili okosnicu tzv. scene Swinging London i postali poznati po neskrivenoj konzumaciji narkotika.
Njena sveprisutnost je učinila da se pojavi u filmu “Made in U.S.A” režisera Jean-Luca Godarda, u čuvenoj “Yellow Submarine” The Beatlesa, kao i da bude inspiracija za pesmu “Carrie Anne” benda The Hollies. Pesma “Sympathy for the Devil” navodno je inspirisana knjigom “Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova, koju je Marianne otkrila Jaggeru. Ona je bila i inspiracija za čuvene hitove Sto-
nesa - “You Can’t Always Get What You Want”, “Wild Horses”, “I Got the Blues” i “Sister Morphine”.
Marianne se 1967. pojavila u francuskom TV filmu “Anna”, a već sledeće godine glumila je u ostvarenju “The Girl on a Motorcycle” zajedno sa Alainom Delonom. Nakon pet godina teškog zavisništva, Marianne je 1970. okončala vezu s Jaggerom i izgubila starateljstvo nad sinom. Potpuno psihički rastrojena i očigledno bez adekvatne pomoći, prestala je da se pojavljuje u javnosti. Dve godine je živela na ulicama Londona kao zavisnik od heroina i obolela od anoreksije. Prijatelji su je konačno prijavili na odvikavanje, ali ono je prošlo bezuspešno. Producent Mike Leander ju je sklonio sa ulice i pokušao da povrati njenu karijeru producirajući album “Rich Kid Blues”, koji nije objavljen sve do 1985.
U međuvremenu je objavila drugo solo izdanje “Dreamin' My Dreams” 1975, koji je reizdala samo tri godine kasnije pod nazivom “Faithless”.
“Broken English” Marianne je 1979. objavila album “Broken English”, koji je hvalila kako publika, tako i kritika, i njena samostalna karijera ponovo je krenula uzlaznom putanjom.
“Broken English” je bio kombinacija regea, tanga i panka, na šta je očigledno uticao njen tadašnji dečko Ben Brierly, gitarista benda The Vibrators. Nekadašnji nežni devojački glasić sada je, posle godina konzumacija narkotika i alkohola, postao grub i hrapav.
Pesma sa albuma “The Ballad of Lucy Jordan” postala je hit, a pojavila se i u filmovima “Montenegro” Dušana Makavejeva i “Thelma & Louise” Ridleyja Scotta, kao i u kultnoj seriji “Absolutely Fabulous”. Uprkos svojoj i dalje aktivnoj zavisnosti, Marianne je 1981. objavila i
album “Dangerous Acquaintances”, nakon čega se preselila u Njujork. Ona se 1985. prijavila na kliniku za odvikavanje u Masačusetsu. Tamo je upoznala svoju novu ljubav, prerano završenu njegovim samoubistvom, koji je bio inspiracija za njen album “Strange Weather” iz 1987. Kritičari su pohvalili i ovo izdanje, a ona je bila konačno zadovoljna sobom i svojim radom.
Marianne se 1990. pojavila u berlinskoj postavci mjuzikla “The Wall”, čime je još jednom oživela svoju karijeru. Svoju čuvenu autobiografiju “Faithfull: An Autobiography” objavila je 1994, a uporedo s njom izašla je i kompilacija “A Collection of Her Best Recordings”.
Sledeće godine izašao je “A Secret Life”, na kom je radila s kompozitorom Angelom Badalamentijem, poznatim po svom radu na seriji “Twin Peaks”, a 1997. pevala je vokale u pesmi “The Memory Remains” sa albuma “Reload” benda Metallica. Njeno izdanje “Twentieth Century Blues” iz 1996. bilo je inspirisano Nemačkom između dva rata. Tri godine kasnije objavila je “Vagabond Ways”, zatim “Kissin Time” iz 2002, “Before the Poison” iz 2005, “Horses and High Heels” iz 2011. i “Negative Capability” iz 2018. Njen poslednji album bio je “She Walks in Beauty” iz 2021, na kom je uglavnom recitovala britanske romantičarske pesnike iz 19. veka.
Pored brojnih pozorišnih i filmskih uloga, pojavila se još i u filmu “Paris, je t’aime” i “Marie Antoinette” iz 2006. i samo kao glas u blokbasteru “Dune” iz 2021. Nakon decenija uspešne borbe s teškim bolestima i težeg oblika kovida, Marianne je preminula u 78. godini u januaru ove godine.
Shelley Duvall
Holivudski unikat
Ne podležu svi glumci u Holivudu standardima klasične lepote, niti je njihova pojava uvek rezultat PR treninga, ali nikada se u istoriji Holivuda nije pojavio neko sličan Shelley Duvall.
Ana Eraković
Uspeh u svetu kinematografije
koji je Shelley Duvall doživela bio je delom puka sreća i splet okolnosti, a delom rezultat njene jedinstvene pojave i čudnovate ličnosti koja je zračila beskonačnom energijom i time privlačila ljude.
Počeci
Shelley Alexis Duvall rođena je 1949. u gradiću Fort Vortu u Teksasu. Njena majka je bila agent za nekretnine i preminula je samo četiri godine pre Shelley, dok je njen otac bio advokat. Porodica se često selila, da bi se u Shelleynoj petoj godini konačno nastanili u Hjustonu. Od najranijeg detinjstva pokazivala je sklonost ka umetnosti, pevala je u horu, a interesovala ju je i nauka. Kratko je studirala dijetetiku, ali je ubrzo odustala. Njen život se drastično menja 1970. godine, kad je na zabavu koju je organizovala za svog tadašnjeg supruga, umetnika Bernarda Sampsona, došla ekipa filma “Brewster McCloud”, koji je režirao Robert
Altman. Zaintrigirani njenom hiperaktivnošću i netipičnim izgledom, oni joj predlažu da bude deo ovog ostvarenja.
Robert Altman
Nakon prve uloge u “Brewster McCloudu”, Shelley je postala Altmanova muza i obavezan deo njegove glumačke postave. Već 1971. snimila je vestern “McCabe & Mrs. Miller” u Altmanovoj režiji, dok su u glavnim ulogama bili Warren Beatty i Julie Christie. Tri godine kasnije glumila je ćerku osuđenika u Altmanovom ostvarenju “Thieves Like Us”. Radeći na ovom filmu, Shelley je glumu prvi put počela da shvata ozbiljno, kao zanat koji bi trebalo usavršiti.
Ipak, najveću pažnju javnosti Duvallova je privukla glumeći grupi devojku u Altmanovom ostvarenju “Nashville” iz 1975, koji je oduševio i publiku i kritiku. Već sledeće godine pojavila se u Altmanovom vesternu “Buffalo Bill and the Indians, or Sitting Bull's History Lesson”. Njena najcenjenija saradnja s Robertom
Altmanom bila je u psihološkom trileru “3 Women” iz 1977. Shelley je, kao i svi glumci u filmu, improvizovala svoje dijaloge i pored napisanog scenarija. “3 Women” nije imao veliki komercijalni uspeh, ali je do danas ostao jedno od ostvarenja za koje kritika ima samo reči hvale, dok je Shelley u Kanu dobila nagradu za najbolju glumicu. Iste godine imala je manju ulogu u još jednom kultnom filmu, “Annie Hall” u režiji Woodyja Allena. Duvall i Altman će se ponovo sresti u adaptaciji crtanog filma “Popeye” iz 1980, u kome će glumiti zajedno s Robinom Williamsom. Za razliku od njihove prethodne saradnje, ovo ostvarenje imalo je ogroman komercijalni uspeh, dok se kritici nimalo nije svideo.
“The Shining”
I pored ovih impresivnih filmskih angažmana, Shelley Duvall će ipak u istoriji filma ostati najpoznatija kao jedna od glavnih protagonistkinja horora o porodičnom nasilju “The Shining” u režiji
Stanleyja Kubricka. Kubrick je važio za napornog režisera, ali je prema Shelley bio posebno nemilosrdan, što je rezultiralo čestim svađama. On je insistirao da se glumica izoluje kako bi je bolje pripremio za ulogu, neke scene je morala da ponavlja nebrojeno puta, među kojima i onu s bejzbol palicom, koja je snimana 127 puta, a često je zbog snimanja morala da plače i po dvanaest sati tokom jednog dana. Ipak, u kasnijim intervjuima je izjavila da je, i pored intenzivnog stresa tokom snimanja, to bilo jedno od najlepših iskustava u njenom životu i da je rad s Kubrickom bio veoma prijatan. Uprkos današnjem kultnom statusu filma i njene uloge, Duvallova je tada dobila nominaciju za Zlatnu malinu u kategoriji za najgoru glumicu. Ova nominacija je poništena 2022, a koosnivačica ove nagrade izjavila je da je zažalila što je do toga uopšte došlo. Duvallova je 1981. igrala u filmu Terryja Gilliama “Time Bandits”. Tim Burton je prepoznao njen gotički potencijal i angažovao ju je u svom hororu iz 1984. “Frankenweenie”, a iste godine se pojavila i u ostvarenju “Booker” o Bookeru T. Washingtonu.
Program za decu
U periodu od 1982. do 1987. godine Shelley Duvall je bila producent, narator i glavni protagonista emisije za decu pod nazivom “Faerie Tale Theatre”, u kojoj je svaka epizoda donosila po jednu od popularnih dečjih bajki. Ovo iskustvo ju je inspirisalo da 1985. producira serijal od devet epizoda pod nazivom “Tall Tales & Legends”, koji se bavio američkim narodnim pričama,
a za ovaj angažman dobila je i nagradu Emi. Ona je 1988. pokrenula svoju producentsku kuću “Think Entertainment” i snimila treći serijal na sličnu temu, ovog puta o popularnim horor pričama pod nazivom “Nightmare Classics”, koji se emitovao 1989. i imao samo četiri epizode. Shelley se 1990. pojavila u dečjem TV filmu “Mother Goose Rock 'n' Rhyme”, koji je i producirala, a sledeće godine glumila je u “Suburban Commando” s Hulkom Hoganom. Te 1991. snimila je i dva albuma za decu - jedan na kome peva uspavanke i drugi na kome peva božićne pesme. Ona je 1992. producirala serijal “Shelley Duvall's Bedtime Stories”, a posle rada na serijalu “Mrs. Piggle-Wiggle” iz 1993. prodala je svoju producentsku kuću i prestala sa snimanjem dečjih programa.
Nakon ekranizacije knjiga “The Portrait of a Lady” iz 1996, “Twilight of the Ice Nymphs” iz 1997, kao i manje uspešnih filmova “Home Fries” i “Casper Meets Wendy” iz 1998, Shelley se povukla iz javnog života, da bi se ponovo vratila posle dvadeset godina u hororu “The Forest Hills”. Nakon dugogodišnje borbe s dijabetesom, Shelley Duvall je preminula u julu 2024. u 75. godini.
Keith Jarrett - The Köln Concert: 50-godišnjica albuma
Mit i istina o koncertu koji je postao najprodavaniji klavirski album svih vremena
Kad je džez pijanista Keith Jarrett 24. januara 1975. godine stigao u Keln da odsvira solo koncert u tamošnjoj zgradi opere, ni u ludilu nije mogao da pomisli da će taj snimak obeležiti njegovu karijeru. Štaviše, bilo je sasvim neizvesno da li će do koncerta uopšte doći.
Nikola Marković
Umesto grandioznog modela
Bösendorfer 290 Imperial, koji je tražio umetnik, zabunom osoblja opere na scenu je dopremljen mali i raštimovan klavir za probe, u izuzetno lošem stanju. S reputacijom beskompromisnog perfekcioniste, Jarrett isprva nije hteo da nastupi. Predomislio se nakon ubeđivanja 18-godišnje nemačke promoterke Vere Brandes, koja je organizovala koncert, kao i višečasovnog rada dvojice tehničara/štimera, koji su instrument doveli u koliko-toliko prihvatljivo stanje. Ne zaboravimo ni da je već bilo isplanirano snimanje koncerta za potrebe albuma.
Ko je bio Keith Jarrett pre kelnskog koncerta?
Početkom 1975. godine Jarrett je iza sebe već imao desetak godina uspešne džez karijere. Sredinom šezdesetih priključio se tada veoma cenjenom i popularnom kvartetu Charlesa Lloyda, kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih svirao je u električnim postavama Milesa Davisa, a uporedo je razvijao i vlastitu bendlidersku karijeru, mahom u trio formacijama. Prvi solo klavirski album “Facing You” objavio je 1971. za “ECM Records”, mladu izdavačku kuću koju je osnovao i hrabro vodio lucidni producent Manfred Eicher.
Nekoliko godina kasnije Jarrett počinje da svira potpuno improvizovane solo koncerte, koji će ubrzo postati njegov zaštitni znak.
Nije zanemarljiv ni istorijski kontekst u kome Jarrett počinje da razvija svoj unikatni izvođački stil. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka džez kao žanr nalazio se na velikom raskršću. Miles Davis je pokrenuo fjužn revoluciju, dok su, s druge strane, ostali tradicionalisti, ali i svi ostali džez muzičari, i dalje bili naklonjeni akustičnim instrumentima. Publika je tražila nešto novo (što je dobila u ukrštanju džeza s rokom i fankom), dok su se i legende, poput Charlesa Mingusa, borile da zadrže relevantnost (i prodaju albuma). Naravno, o tadašnjoj “propasti džeza” nije fer govoriti samo iz tržišne perspektive – jasno je da su i u to vreme stvarali izuzetni džez autori, mnogi su počinjali svoje višedecenijske uspešne karijere, ali je isto tako bila očigledna kriza džez mejnstrima i džez publike. U to i takvo vreme, Jarrett ne samo što napušta unosan posao u bendu Milesa Davisa već se i decidirano odriče električnih instrumenata. Kao da to nije dovoljno, započinje da svira solo improvizovane koncerte – format koji je u to vreme pre mogao da asocira na fri džez odmetnike čikaške scene nego na muziku koja bi mogla da postane džez mejnstrim. Naravno, ovakvom beskompromisnom umetničkom pristupu pogodovalo je i što Jarrett upoznaje vizionara Manfreda Eichera, koji je u svojoj izdavačkoj kući ECM dopustio muzičarima da nesputano razvijaju svoje smele muzičke vizije. Sa svoje strane, Eicher je insistirao na savršenstvu tonskog zapisa i postprodukcije, postajući bezmalo ravnopravan član svakog benda ili saradnik muzičara koji je prolazio kroz njegov izdavački portfolio.
Tako se u Jarretovoj improvizovanoj solo muzici susreću džez tradicija, atonalna muzika, bluz, kantri, gospel i klasika, koji se stapaju u svojevrsnom muzičkom toku svesti bez ikakvih datosti i zadatosti, početnih tema, obrada ili očiglednih referenci. S druge strane, njegova muzika - uprkos čistoj improvizovanosti – nema previše dodirnih tačaka s fri džezom ili avangardnom scenom tog vremena. Jarrett pride preferira koncertne hale u kojima se izvodi klasična muzika, postavlja veoma visoke tehničke standarde u pogledu instrumenata na kojima svira, što sve zajedno ide podruku sa Eicherovom producentskom i izdavačkom vizijom. Dakle, to je bio Keith Jarrett januara 1975. godine, pre nego što će održati kasnovečernji koncert u 23 sata u Kelnskoj operi, na klaviru ispod svakog razumnog tehničkog standarda.
Dan koncerta
Mitologizaciji koncerta doprinela je i Jarretova odluka da u Keln dođe kolima s Manfredom Eicherom uprkos tome što mu je promoterka Vera Brandes već bukirala avio-let. Uspeo je da unovči svoju kartu na ciriškom aerodromu za tadašnjih 375 nemačkih maraka i spakovao se u Eicherov “reno 4”, a u Keln je stigao tek posle podne na dan koncerta, nakon višečasovne naporne vožnje. Već je imao problema s bolovima u leđima, što je bila dodatna kap u već ispunjenoj čaši žuči. S druge strane, u publici je vladalo veliko uzbuđenje. Jarrett je stigao u grad kao velika zvezda, a ovo je bio prvi džez koncert ikada u sali Kelnske opere. Njegovi solo koncerti još uvek su bili new thing, nova etapa u karijeri muzičara koji ulazi u najkreativnije godine. Prema različitim izvorima, skupilo se 1.300 ili 1.400 ljudi, što je bila odlična brojka za solo koncert.
Kako su izvori iz publike kasnije svedočili, Jarrett je nastup otvorio svirajući jednostavnu melodiju, koja se čula u holu, kao zvučno upozorenje da počinje koncert. Sam Jarrett se toga ne seća, ali nije ni negirao. Iako i ovaj podatak zvuči kao još jedno dogrevanje mita o koncertu, sasvim je lako zamisliv. Vrhunski džez muzičari jesu i maštoviti i sposobni da vickasto reaguju na različite nepredviđene zvučne stimulanse, što i u današnje vreme vrlo rado čine.
Uspeh i posledice
U kasnijim analizama koncerta kao lajtmotiv će se nametnuti teza da je Jarrett svoj nastup prilagodio tehničkim (ne)mogućnostima klavira, koji je zvučao tanko u višim registrima i imao jednu pokvarenu pedalu. Iskusni pijanista je odsvirao nešto razigraniji i melodičniji koncert nego što bi to verovatno uradio da je dobio željenog Bösendorfera; više se oslanjao na repetitivne fraze, a manje na apstraktnije i tehnički zahtevnije improvizacije. Ali nije ni toga falilo: upravo je taj miks pop senzibiliteta i Jarrettovog vanrednog improvizacijskog talenta doprineo velikom uspehu ploče. Do danas je prodato oko četiri miliona primeraka ovog albuma, ne računajući statistike sa striming platformi.
Što je ovaj album postajao legendarniji, tako se i Jarrett sve više distancirao od njega, govoreći kako je repetitivan, dosadan, te da bi uništio sve primerke albuma. Mada na prvi pogled deluje suludo (pa i nepristojno prema fanovima) da se muzičar odriče svog ubedljivo najuspešnijeg albuma, ovo ne treba da nas čudi. Jarrett kao umetnik i izvođač nikad nije kalkulisao i uvek se rukovodio samo i isključivo svojim muzičkim instinktima; tako je bilo i pre i posle kelnskog koncerta. Činjenica da je ovaj album stekao legendarni status nije bila plod Jarrettove
kalkulacije da bi trebalo da snimi tržišno orijentisan album, već sticaja pomenutih okolnosti. Ni nakon 1975. Jarrett nije pokušao da naplati svoj status snimajući slične albume, već naprotiv – neumorno je eksperimentisao s različitim postavama i snimao još mnoštvo solo albuma, od kojih su neki bili i sasvim opskurni po džaretovskim standardima.
Keith Jarrett je živi primer da se beskompromisnost (barem ponekad) i isplati, pa je tokom svoje višedecenijske karijere utvrđivao svoj legendarni status sa svakim sledećim koncertom, da bi u 21. veku postao i ubedljivo najplaćeniji džez muzičar na svetu, od koga se na svakom nastupu očekuje neponovljiva magija. Istovremeno je stekao i status ponajvećeg džez mrguda svih vremena, koji prekida koncerte jer je video da neko fotografiše iz 30. reda bez blica, ili se svađa s publikom koja kašlje, silazi sa scene pa se vraća nakon preklinjanja direktora festivala, i tako dalje u tom stilu.
Nažalost, februara 2018. godine doživeo je prvi moždani udar, pa potom još jedan u maju iste godine, nakon čega mu je leva ruka ostala paralizovana. Time je praktično ušao u izvođačku penziju, ali je u fundusu ECM-a ostao veliki broj snimljenih koncerata, koje ova izdavačka kuća sistematično izdaje, na radost horde fanova i poštovalaca ove legende džeza.
Father John Misty“Mahashmashana” (SUB POP)
Diskografija Father John Mistyja sastoji se od dva odlična albuma, zatim jednog jedva slušljivog, pa ponovo dva odlična, i sad je došao red na jedan jedva slušljivi. “Mahashmashana” nije toliko loš, ali nije ni dobar kao njegova dva prethodnika. Naziv albuma preuzet je iz sanskrita i znači veliki prostor za kremaciju. Kao i sva prethodna izdanja Father John Mistyja, osmišljen je kao konceptualna celina. On se nalazio na životnoj prekretnici i osećao je potrebu da spali deo sebe. Pisao je jednu dugačku pesmu i delio je u manje segmente, od kojih je napravio osam pesama koje sad slušamo, a inspiraciju je pronašao u romanu “Memorial” autora Brucea Wagnera. Omot je delo umetnika Joea Robertsa, koji je crtao slušajući album, a Father John Misty izabrao je crtež koji mu je najviše ličio na anđele, onako kako su opisani u Bibliji.
Michael Kiwanuka“Small Changes” (Polydore, Interscope)
Michael Kiwanuka je nesumnjivo jedan od trenutno najboljih i najtalentovanijih muzičara na mejnstrim sceni sa svojom kombinacijom soula i indi-popa, a na momente čak i brit popa (npr. u “Lowdown (part I)”) ili psihodeličnog roka (u “Lowdown (part II)”). Iza sebe ima tri odlična albuma, a sada slušamo i četvrti “Small Changes”, koji je, kao i prethodna dva, producirao Danger Mouse. On, izgleda, bolje nego iko razume Michaelovu muziku, dok sam Michael peva, svira akustičnu, bas i električnu gitaru, kao i bubnjeve i klavir. Ovo izdanje zvuči smirenije i opuštenije od svih njegovih prethodnih, kao da ga je pisao u ljubavnom zanosu, potpuno odsečen od sveta i zaokupljen samo mislima o novoj ljubavi (uvodna “Floating Parade”), iako je, prema njegovim svedočenjima, realnost zapravo bila mnogo drugačija.
FKA Twigs – „EUSEXUA“
(Young, Atlantic)
ASZA - “S.O.S. Deluxe: LANA” (Top Dawg, RCA)
Na epski album kakav je bio “S.O.S.” sa svoje dvadeset tri pesme, SZA je dodala još petnaest kako bi objavila izdanje “S.O.S. Deluxe: LANA”, ali je mogla bez problema da ih objavi i kao samostalni album. Pesme koje sad slušamo ionako su bile među čak sto napisanih za originalno izdanje, pa je na taj način zaokružila jedan kreativni period u svom životu i stvorila monumentalni dokaz da je najbolja kad joj se izdavačke kuće minimalno mešaju u stvaralaštvo. Od uvodne “No More Hiding”, preko vesele “Kitchen”, pa sve do srceparajuće “Another Life”, ovo prošireno izdanje moglo je biti i jedino, i to nikome ne bi smetalo osim onima koji očekuju da zarade na tuđoj muzici. Iako je i ovde spisak producenata poduži, SZA sa svakim od njih uspeva da pronađe zajednički jezik i oni uvek rade u njenu korist, umesto obrnuto.
lbum “EUSEXUA” je tek treći studijski album tridesetsedmogodišnje engleske muzičarke koja se predstavlja kao FKA Twigs, iako je na sceni više od deset godina. Svaki od ova tri izdanja, uključujući i sve EP-jeve izdate u međuvremenu, nije bio ništa manje od savršenog. Ona svakom albumu pristupa na inovativan i originalan način, a ipak čuvajući svoj prepoznatljivi alternativni R&B izraz. Deformisani autoportret na naslovnoj strani već je postao njen prepoznatljiv zaštitni znak. Jedina zamerka ovom izdanju jeste banalna “Childlike Things”, urađena u saradnji s North West, jednaestogodišnjom ćerkom Kanyea i Kim Kardashian, koja se nimalo ne uklapa u ostatak albuma i deluje kao silom umetnuta kako bi se ispunile kvote koje nameće izdavačka kuća. Osim toga, album, koji je svojevrsni omaž elektronskoj muzici kako prošloj, tako i sadašnjoj, nema nijednu omašku počevši od uvodne i naslovne “Eusexua”, preko naredne “Girl Feels Good”, dok su “Sticky” i “Striptease” klasično FKA Twigs melanholične. Istina, spisak producenata koji je radio na albumu nije mali, ali u ovom slučaju oni autorku dopunjuju pomažući joj da se izrazi na drugačiji način, umesto da je guraju u mejnstrim namećući joj aktuelne muzičke trendove.
FINNEAS - “For Cryin’ Out Loud!” (Interscope)
Finneas Baird O'Connell, poznat samo po svom imenu kao kantautor i stariji brat Billie Eilish, zaslužan je kako za uspeh svoje mlađe sestre, tako i za hitove brojnih drugih pop zvezda, među kojima su i Selena Gomez i Justin Bieber. I pored toga ne dobija ni približno pažnju kakvu zaslužuje. Ovo je njegov treći samostalni studijski album, a pored muzike, snima i filmove i spotove. Imajući na umu da je ovaj album u potpunosti sam producirao i skoro u potpunosti sam napisao, “For Cryin’ Out Loud!” je, uz sve svoje mane, prilično dobro izdanje. Istina je da je zapravo Finneas taj koji već godinama postavlja trendove, ali oni su jednostavno toliko izanđali da je mogao slobodno da proba i postavi nove. Ipak, lepo je čuti za promenu album u kome i muški rod otvoreno tuguje i pati, ne skrivajući svoje emocije iza lažne spoljašnjosti.
Engleska elektropop trojka Saint Etienne svojim radom je skoro zakoračila u četvrtu deceniju, a njeni članovi su pred svojom sedmom decenijom. Dok su njihove prve albume odlikovali brz tempo, pozitivna energija i optimizam, poslednja dva su teška, spora, hermetična i možemo slobodno reći teško slušljiva, osim ako i sami niste u sličnom psihičkom raspoloženju. Oni se na svom aktuelnom izdanju “The Night” osvrću na temu starosti, prolaska vremena, nestajanja energije, počinjući s pesmom “Settle In”, u kojoj govore kakvi su bili i kako su se osećali s dvadeset godina, a kako se osećaju sad, i da je to, hteli mi ili ne, neminovno. To njihovo mirenje sa sudbinom, taj jedva primetni optimizam koji se sad probija kroz gustu šumu godina i starosti, zapravo je ono što ovaj album čini mračnim i mučnim za slušanje.
Kim Deal - “Nobody
Loves You More” (4AD)
Kim Deal je najpoznatija kao basistkinja i jedan od vokala kultnog indi-rok benda Pixies, a kasnije i grupe Breeders. Ovo je njen prvi solo album u karijeri dugoj skoro četrdeset godina. Na njemu su se našle pesme pisane u poslednjoj deceniji. Deal se na albumu bavi teškim temama, kao što je Alchajmerova bolest njene majke u “Are You Mine?” i ne tako davna smrt oba roditelja, ali bar u svojoj muzici nikada ne pada u očaj, već sve predstavlja kroz neku ne baš očekivanu indi-folk naivu, prikrivenu tugu i mirenje sa sudbinom, tj. svojim mestom u univerzumu. Agresija koja je postojala u muzici njenih ranijih bendova jednostavno je nestala. Možda to ide s godinama. Na albumu su radili još i njena sestra bliznakinja Kelley, s kojom je osnovala bend Breeders, kao i pokojni producent Steve Albini.
Cassandra Jenkins - “My Light, My Destroyer” (Dead Oceans)
Na svom prethodnom odličnom albumu “An Overview on Phenomenal Nature” iz 2021. četrdesetogodišnja američka kantautorka Cassandra Jenkins pevala je o ljudskom iskustvu u odnosu prema prirodi. Ovaj put na izdanju “My Light, My Destroyer” peva o ljudima sa aspekta njihovog postojanja u beskraju univerzuma, što je simbolično prikazala i na omotu. Naslov je uzet iz pesme “Omakase”, koja je inspirisana grčkim mitom o Apolonu i Kasandri, a na kojoj je autorka najduže radila, ispostaviće se ne uzaludno jer je to ujedno i najbolja pesma na prilično impresivnom albumu. Kosmička tematika ima smisla i kad shvatite da Cassandraina majka, koja se čuje u introu “Betelgeuse” i objašnjava položaje zvezda, predaje nauku u školi, kao i da je Cassandra, tada već u kasnim tridesetim, bila na korak da odustane od muzičke karijere. Ali kad je njeno prethodno izdanje dobilo pohvale i publike i kritike, što je bio jasan znak da je dobro izabrala svoj poziv i svoje mesto u univerzumu. “My Light, My Destroyer” pisala je u karantinu tokom kovida, u vreme kad je trebalo da bude na turneji. Ona i dalje stvara neverovatnu kombinaciju indi-roka i džeza, za koju je sama našla savršenu formulu. Kritičari su album uvrstili među najbolja izdanja u prethodnoj godini.
Saint Etienne – „The Night” (Heavenly)
Erik Honoré – “Triage” (Punkt Editions)
Norveški muzičar, multiinstrumentalista i producent Erik Honoré svoj muzički izraz u najvećoj meri je izgradio kroz specifične tehnike semplovanja kako živih instrumenata, tako i pronađenih snimaka, govora, poezije itd. Na albumu “Triage” sarađuje sa impresivnom grupom muzičara, među kojima su legende skandinavskog džeza Sidsel Endresen, Nils Petter Molvær i Arve Henriksen. Mada bismo ovu muziku najgrublje mogli opisati kao ambijentalnu, teško je spakovati je u neku specifičnu žanrovsku fioku. Značajnu ulogu igraju džez muzičari, ali struktura Honoréove muzike veoma je specifična i aranžerski odudara od konvencija klasičnih žanrova, fluidno se menja, bez unapred zadate ritmike. Ona jeste poput zvučnih pejzaža, dok je istovremeno i veoma angažovana, dinamična, nikako u maniru pozadinske muzike. Erik Honoré je jedan od tih malobrojnih hrabrih inovatora današnje muzičke scene.
Joona Toivanen Trio –„Gravity“ (We Jazz Records)
Klavirski džez trio je jedan od najviše eksploatisanih formata u istoriji žanra. Mladim pijanistima koji se opredele za trio nije baš lako, a sva je prilika da će i njihovi prvi albumi zvučati odveć derivativno, neoriginalno. A i zašto biste slušali njih ako je toliko velikana već snimilo legendarne albume, koji su uspešno odoleli zubu vremena? Ako trio ipak istraje, s vremenom u bendu dolazi do hemije, muzika se razvija i obogaćuje nizom istančanih finesa, bilo da je reč o pristupu kompoziciji, aranžmanu ili improvizaciji. Joona Toivanen Trio svira ono što bismo okvirno nazvali skandinavskim džezom, ali samo u svojim temeljima, koji podrazumevaju liričnost, koketiranje s tišinom, odmicanje od baperskih ritmova ka slobodnijoj (a ipak melodičnoj) ritmičkoj strukturi. Nakon nekoliko decenija zajedničkog rada, upravo su delikatne nijanse ono što čini njihov izraz zavodljivim. Možda je diskretno koketiranje s novom klavirskom muzikom i minimalizmom taj ključni začin njihove muzike.
Album koji je iskusni kontrabasista Lars Danielsson priredio sa svojom novom trio formacijom ujedno je drugo izdanje iz ACT-ove aktuelne edicije Palmer, nastale u saradnji s vinarijom Château Palmer. Naime, ovde se ne radi o klasičnom sponzorstvu i brendiranju, već o dubljoj saradnji, koja podrazumeva i snimanje albuma u salonu zamka u kompleksu vinarije kraj Bordoa. Srećom, akteri ovog džez biznisa dobro su razumeli i pažljivo upakovali krajnji proizvod. Danielsson je veoma suptilan, delikatan muzičar, koji stari kao dobro vino, a njegova melodična, ali ne i banalna muzika otelovljuje vrednosti odmerenog hedonizma. Danielsson i Parricelli su stari saradnici iz uspešnog diskografskog projekta “Liberetto”, a Pohjola je nova evropska džez zvezda, trubač nešto intenzivnijeg sviračkog stila, ali i dalje u domenu mejnstrima. Rezultat je elitni evropski kamerni evropski džez, a produkcijski šmek francuskog zamka dobar je mamac i za iskusne audiofile.
ma nečega neodoljivog u jednostavnosti muzike Matthiasa Eicka. Nije to samo neprevaziđen osećaj za lepu melodiju, pa čak ni osećaj za hit u kontekstu melodičnog skandinavskog džeza, niti činjenica da ovaj muzičar ne solira u klasičnom smislu reči, već improvizatorsku slavu drage volje prepušta svojim kolegama iz benda. Tajna uspeha ovog muzičara, esencija njegovog izraza, razotkriva se kroz ono što se (naizgled) nalazi izvan muzike kao takve, a što se da videti u nazivima pesama na nekoliko poslednjih albuma. Eick svoje kompozicije posvećuje bližnjima – ženi, deci, roditeljima; govori o nežnosti, ljubavi, brizi. Daleko od pretencioznosti i teških globalnih tema, ovaj norveški trubač kroz svoju muziku dejstvuje kao fundamentalno dobra osoba, apostol ljubavi i lepih emocija. Njegova slušalačka publika to dobro prepoznaje. Nakon nekoliko albuma u kojima je posebno dolazio do izražaja violinista Håkon Aase, na “Lullaby” su karte promešane, a postava svedena na kvartet, u kojem je u prvom planu pijanista Kristjan Randalu. Naravno, kad govorimo o improvizacijskom segmentu. Sve polazi od istančanog lirizma Matthiasa Eicka, koji je konstanta od početaka njegove karijere do danas, kao i njegovog prepoznatljivog zvuka trube, a sada već i upečatljivog pevušenja koje u nekim numerama dominira i nad trubom. Još jedan odličan album ovog sjajnog trubača.
Muzika i mi
Formativni uticaj muzike na čoveka bio je poznat još kod starih Grka, ali je tek u 21. veku muzika pretvorena u oružje.
Pre nego što smo se rodili, muzika je već bila tu. Trenutak rađanja u svetu koji je već pun muzike opisao je južnoafrički pisac Džon Kuci: "Najbolji dokaz da je život lep i da stoga, na koncu, možda ipak postoji Bog, koji brine o našoj dobrobiti, leži u činjenici da svakome od nas, onog dana kad se rodimo, dolazi muzika Johana Sebastijana Baha.
Ona je poklon: nezaslužen i besplatan." I ne samo Baha: na nama je da odabiramo muziku, novu i onu prethodnih pokolenja, pa i vekova, koju ćemo slušati i koja će se utkati u nas i oblikovati nas.
Ovo je skriven, ali moćan uticaj muzike na psihu, osećanja i karakter čoveka. Poput lektire koju ste čitali u detinjstvu, preko filmova koje ste gledali i mesta koja ste posetili, muzika ima snažan uticaj na to kako ćemo se formirati kao duhovna i moralna bića. Na to je upozoravao još Platon u 5. veku p.n.e., u vreme kad je muzika još uvek bila na svojim počecima, gotovo rudimentarna i primitivna u odnosu na arhitekturu i skulpturu tog perioda. Doduše, muzika se, kao najtajanstvenija umetnost s najsloženijom strukturom, razvijala sporije i kasnila je za likovnim umetnostima. Ali, vratimo se Platonu, koji je tvrdio da će loša muzika iskvariti omladinu. Konkretno,
smatrao je da miksolidijski modus (lestvica) feminizira mladiće i preporučuje da se modusi u idealnoj državi ograniče na dva: dorski, za hrabre ratnike, i frigijski, za ljude koji rade na poslovima mira. Odjeci Platonove idealne države formirali su u narednom milenijumu muziku s jasnom hijerarhijom elemenata koja je zapravo pratila njenu evoluciju od samih početaka: od ritma koji je na dnu lestvice do melodijske invencije kao vrhuske vrednosti muzičkog stvaralaštva. Već pred kraj drugog milenijuma, kako je popularna muzika putem medija postajala sve raširenija, stvari su počele polako da se menjaju. Ulična muzika postaje dominantna, a džez je zauvek rasklimao strukturu evropske muzike. Rok era i sedamdesete godine 20. veka bili su poslednji u znaku istinskog stvaralaštva u popularnoj muzici, s dubokim misaonim ostvarenjima, eksperimentima, otvaranjem novih horizonata u sazvučjima elektronske muzike, simfonijski dugim pesmama i albumima, iza kojih su se krila ideološka razmatranja i pozivi na akcije u savremenom svetu, poput hipi pokreta. Zatim su došle osamdesete godine, koje su praktično označile početak kraja umetničke muzike. Muzičke palice preuzimaju producenti, a cilj mu-
Willi Studer
zike postaju radio ili klupski hitovi. Istovremeno, događa se inverzija muzičke strukture: s melodijske invencije, muzika počinje da se vraća unazad, do ritma kao dominantnog nosioca muzike i plemenskog bubnjanja, odakle je i počela pre više milenijuma. Za samo nekoliko decenija došlo je do evakuacije melodije i harmonije iz muzike, a samim tim i iz naše svesti. Primalne krike zamenili su bensedinizirani, blazirani vokali, negde između govornog teksta i pevanja dve note, na koje ih stalno vraća auto-tjun. U devedesetim godinama brit pop je poslednji trzaj muzike, ali s već jasnim eklektičnim korenima.
Ako ostavimo po strani savremenu ozbiljnu muziku, koja je u fazi samodestrukcije kao posledice dekonstrukcije muzike koja joj je prethodila, moderna popularna muzika više nema nikakav stil, noseći pravac ili fazu. Ona je postala sva eklektična. Zasnovana na muzičkim citatima iz prethodnih decenija, kao kompilacija koju je napravio neko ko se nije istinski posvetio slušanju i razumevanju muzike, jednostavno je neslušljiva.
U miš-mašu moderne muzike pomešali su se ne samo modusi već i sve živo što čini muziku. Takva muzika ne da ne može da formira ništa i nikoga, već ima pogrešan i poguban uticaj na mlade ljude u smislu idealnog društva, kakvo je zamišljao Platon. Zaista, situacija je mnogo ozbiljnija nego što se na prvi pogled čini. Izlaz je u didaktičkom vraćanju mladih muzici iz ranijih decenija, a posebno povratak klasičnoj muzici.
Dve medicinske sestre u Mumbaju Prabha i Anu cimerke su i žive svoje obične živote. Prabha je nešto starija i konzervativnija, udata putem ugovorenog braka, dok je Anu mlađa, liberalnija i u vezi s dečkom druge veroispovesti. One pokušavaju da pomognu bolničkoj kuvarici Parvaty, koja živi sama u straćari, za koju nikad nije imala dokaz o vlasništvu, i primorana je da se vrati u svoje rodno selo kad investitori zaprete da će srušiti njen dom. One zajedno putuju u priobalski gradić Ratnagiri kako bi pomogle Parvaty da se preseli, ali i kako bi pobegle od neprestane gungule Mumbaja. Njih tri su personifikacija stare i nove Indije, pa čak i ako se u početku ne slažu o svemu, posebno ne o “tradicionalnim vrednostima”, ipak shvataju da su jedna drugoj najveća podrška i jedini oslonac u nemilosrdnom svetu kakav je moderna Indija i da je najbitnije da prihvate jedna drugu i nauče da žive zajedno. “All We Imagine as Light” oduševio je kritičare širom sveta, u Kanu je nominovan za Zlatnu palmu, a osvojio je drugo mesto, tj. Gran-pri, i postao prvi indijski film prikazan na ovom festivalu u poslednjih trideset godina. Potpuno nezasluženo nije dobio nominaciju za Oskara, ali, uprkos tome, ostaje jedan od najboljih ostvarenja prikazanih u prethodnoj godini.
Film “Maria” prati opersku divu i sigurno jednu od najpoznatijih operskih pevačica svih vremena Mariju Callas pred sam kraj njene karijere. Ona, pretvarajući se da učestvuje u dokumentarcu o sebi, pokušava da povrati svoje nekadašnje pevačko umeće, koje je s godinama, a najverovatnije usled zdravstvenih problema i dužeg odsustva sa scene, iščezlo. Usamljena, u četiri zida, ona se priseća svoje nekadašnje slave i pevačkih mogućnosti, nemoćna da se pomiri s novonastalom situacijom. Međutim, ono s čim se Maria suočavala nije uopšte izolovan slučaj kad su muzička i filmska scena u pitanju, jer svačijoj popularnosti iz nebrojeno razloga pre ili kasnije dođe kraj, a tada nastupa prihvatanje nove realnosti. Iako je Angelina Jolie dala sve od sebe, njen angažman za ovu ulogu ne deluje prirodno jer je Maria Callas bila klasična lepotica, dok Angelinu neizostavno prati nešto alternativniji imidž od prvog dana, pa njena transformacija jednostavno nije dovoljno ubedljiva. Scenografija je pusta i prazna, kao da se na njoj štedelo. Pa čak i da to opravdamo namerom kako bi se dodatno naglasila Marijina usamljenost, film i dalje deluje beživotno, pa i dosadno. Ipak, nekim čudom, ovo ostvarenje je dobilo nominaciju za Oskara za najbolju fotografiju.
Režiser Christophe Honoré sigurno je jedan od najboljih francuskih režisera današnjice iako ne dobija pažnju i pohvale koje zaslužuje.
Njegove priče su uvek jednostavne i zanimljive, a stil prirodan, pa čak i umirujući. Karijeru je počeo ranih dvehiljaditih, a najpoznatija ostvarenja su mu “Dans Paris”, “La belle personne” i “Les Chansons d'amour”. Chiara Mastroianni, ćerka Marcella Mastroiannija i Catherine Deneuve, oduvek je bila Christopheova muza i pojavljuje se u pet filmova koje je on režirao. S obzirom na to da je fizički uvek više ličila na oca, možemo slobodno reći da je ovo ostvarenje na neki način bilo ispunjenje njene sudbine. Nakon jedne krize identiteta i sugestija režiserke da u ulozi bude sličnija svom ocu nego majci, Chiara odlučuje da se u potpunosti maskira u svog oca. Naravno, kao i u njegovom najpoznatijem filmu “La Dolce Vita”, ovo preobraženje će je odvesti u najneverovatnije situacije, od vojnika koji pokušava da se baci u Senu pa sve do kič kviza na italijanskoj televiziji. Genijalnost Christophea Honoréa leži i u tome što je znao da ovaj recept ne može da omane - Chiara se zaista kako film odmiče sve manje razlikuje od oca, toliko da zaboravljate da nije on u glavnoj ulozi, a “Marcello Mio” postaje mali omaž čuvenom Fellinijevom ostvarenju.
“Emilija Perez” (Emilia Pérez)
J Režija: Jacques Audiard
J Glumci: Zoe Saldana, Selena Gomez, Karla Sofía Gascón, Adriana Paz, Edgar Ramírez…
J Trajanje: 132 min.
Film “Emilia Perez” je jedan od najkontroverznijih ostvarenja ove godine, ne zbog svog sadržaja koliko zbog činjenice da publika jednostavno obožava da ga mrzi. S druge strane, režiseri poput Denisa Villeneuvea smatraju ga jednim od najboljih filmova u prethodnoj godini, kao i filmska industrija, zahvaljujući kojoj je dobio čak sedamnaest nominacija za Oskara. S druge strane, režiser Luca Guadagnino napustio je salu nakon što je film dobio Zlatni globus za najbolje ostvarenje. Naravno, sve ovo su razlozi da ga pogledate i date svoj sud. “Emilia Perez” je pre svega interesantna i prilično neočekivana priča. Muzičke numere savršeno se uklapaju u scene, nisu nimalo naporne kao što mjuzikli umeju da budu, već deluju krajnje prirodno i nimalo ne usporavaju radnju. Muziku su radili pevačica Camille Dalmais, domaćoj publici poznata kao jedan od vokala u bendu Nouvelle Vague, a svetskoj publici kao glas iza pesme “Le Festin” iz crtanog filma “Ratatouille”, i njen partner Clément Ducol, za šta su dobili nominaciju za Oskara. Režija, montaža i fotografija su takođe odlične, što potvrđuju i nominacije za Oskara u sve tri kategorije. Biće da je glavni razlog animoziteta prema ovom ostvarenju činjenica da su se Francuzi usudili da snimaju film o Meksiku.
Slika Zvuk Film
Slika Zvuk Film
“Drugi čin” (Le deuxième acte)
J Režija: Quentin Dupieux
J Glumci: Léa Seydoux, Vincent Lindon, Louis Garrel…
J Trajanje: 80 min.
Režiser Quentin Dupieux (ljubiteljima muzike poznat kao režiser spotova, ali i pod pseudonimom Mr. Oizo) zamišlja drugi čin u istoriji kinematografije koji neumitno nastupa sa sve većom upotrebom tehnologije, posebno AI, u realizaciji filmova. Zasad se upotreba AI ograničava uglavnom na ispravke manjih nedostataka, ali sa sve većom primenom ove tehnologije i sve većom lenjošću stvaralaca, kao i mogućnostima koje pruža onima bez talenta i adekvatnog obrazovanja da stvaraju filmove, ne možemo sa sigurnošću reći koliko će značajna biti njena upotreba u budućnosti. On se koristi humorom, apsurdom i nadrealizmom kako bi nam dočarao svoje ideje i zamisli kako će filmski setovi izgledati u ne tako dalekoj budućnosti. Pet glumaca, svako sa svojim vrlinama i manama, pokušava da se snađe u novonastaloj situaciji, ali ne vidi nikakav pravac, strukturu, a samim tim ni smisao u onome što radi. Granice između realnosti i fikcije se gube toliko da je teško razgraničiti kad glumci glume, a kad su u pauzama između snimanja, zbog čega ovo ostvarenje podseća na rane radove francuskog novog talasa. Originalni naziv filma bio je “À notre beau métier”, što u prevodu znači “Našoj lepoj profesiji”.
Slika Zvuk
“Nosferatu”
(Nosferatu)
J Režija: Robert Eggers
J Glumci: Willem Dafoe, Nicholas Hoult, Bill Skarsgård, Ralph Ineson… J Trajanje: 133 min.
Nosfertu je rimejk čuvenog istoimenog nemog filma iz 1922, koji je pak germanizovana neautorizovana adaptacija romana „Drakula“. Kako su mnogi već upoznati s pričom o misterioznom transilvanijskom grofu koji odlučuje da kupi imanje u Vizmaru, postavlja se pitanje šta nam novo nudi ostvarenje reditelja Roberta Eggersa. Najveća inovacija je stavljanje u prvi plan lika Ellen Hutter, supruge agenta za nekretnine, jer je ona prizvala demona u mali nemački gradić nekoliko godina pre nego što se njen muž zaputio ka Transilvaniji. Drugi Eggersov adut je za njega uobičajena istorijska verodostojnost i fokusiranost na detalje, zbog čega njegov grof Orlok (Drakula) izgleda kao tipični transilvanijski velmoža iz 19. veka. On je najjezivija inkarnacija poznatog vampira dosad viđena na velikom platnu. Najefektniji deo filma je Hutterov odlazak i vreme provedeno u grofovom zamku. I dok većina drugih adaptacija, ali i sam roman gube na dinamici i napetosti kad grof i Hutter krenu u Nemačku, Eggersov „Nosferatu“ uspeva da održi tenziju i kulminira priču na zaista spektakularan način. Teško je proceniti da li će se za sto godina pričati i o ovom filmu onako kako se danas priča o njegovom slavnom prethodniku, ali ovo ostvarenje sigurno spada u sam vrh aktuelne horor produkcije.
Film
Ana Eraković
Slika Zvuk Film
Saundbarovi Telefoni
Bluesound PULSE SOUNDBAR+
Testiran: HF103, septembar 2021.
Cena: 1.100 €
Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma
