Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ
Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Altanova, Zemun
Distribucija Global Press, Beograd
Radno vreme Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..
CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Kao što dobro znate - jesen je period kad se održava najveći broj hi-fi sajmova u Evropi. Naš kolega iz Norveške poslao nam je izveštaj s HiFi Show Live! sajma iz Askota u Engleskoj, dok smo mi posetili sajam u Helsinkiju. Nakon toga smo bili na sajmu u Zagrebu, ali zbog kratkog roka za predaju materijala u štampariju taj izveštaj čuvamo za naredni broj časopisa. Ako ste kupili ovaj časopis odmah po njegovom izlasku, mi se već nalazimo u hotelu „Holiday Inn“ na Novom Beogradu i pripremamo Hi-Files Show. Čekamo vas 2. i 3. novembra od 12 do 19 časova u Ulici španskih boraca 74. Imamo rezervisanih 16 prostorija, pa smo sigurni da ćete pronaći mnogo toga zanimljivog za slušanje i eventualnu kupovinu.
U ovom broju donosimo veliki broj zanimljivih testova – od zvučnika smo testirali Sonus faber Sonetto III G2, kao i aktivne Canton Smart GLE 3 S2 Kad su pojačala u pitanju, slušali smo novi Hegel H400, kao i Tsakiridis Devices Alexander i Apolon Ultima. Tu je i nekoliko interesantnih uređaja, poput iFi Audio ZEN DAC 3, zatim iFi Audio iDSD Diablo 2, kao i FiiO SR11 Isprobali smo i nekoliko odličnih kablova kompanija Atlas i Stealth Audio A nakon zaista mnogo godina testirali smo i jedan vrhunski televizor iz Samsunga. Kao poslednja poslastica testirali smo i najbolji preklopivi telefon Honor Magic V3, koji nas je sve impresionirao.
Nadam se da se vidimo uživo...
Uživajte...
Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike,
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.
Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices. www.eisa.eu
Misija magazina
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
Hi-Files pretplata
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 063/8866-486.
Perjanica iz Pro-Jecta
Kompanija Pro-Ject Audio najpoznatija je po izradi gramofona, a sada su predstavili novi flegšip pod nazivom Signature 12.2. Austrijski proizvođač navodi da je novi model razvijen na najvišem tehnološkom nivou i da ga ručno izrađuju vrhunske zanatlije. Svi metalni delovi takođe su ručno polirani, a gramofon sadrži oko 100 delova koji su izrađeni na CNC mašini - sve se odvija u Pro-Jectovim pogonima. Masivni gra mofon smešten je na šasiju od medijapana, sa zaobljenim ivi cama, i postavljen na nožice s oprugom koje se mogu pode šavati. Tanjir i ručka postavljeni su na dampiranu podšasiju,
dok uz motor i zamajac dolazi veliki aluminijumski blok za umanjenje vibracija. Osovina od poliranog nerđajućeg čelika opremljena je keramičkom kuglom na vrhu, a masivni tanjir izveden je u sendvič-konstrukciji od aluminijuma i termoplastike, uz gornji sloj od vinila - ukupna masa tanjira iznosi 10,5 kilograma. S-ručka od 12 inča poseduje unapređeni protivteg i prilagodljivi antiskejting, a gramofon se isporučuje bez kertridža. Novi Pro-Ject Signature 12.2 očekuje se u prodaji u no-
Caspian nove generacije
Kompanija Roksan lansirala je četvrtu generaciju serije Caspian, koja je pozicionirana u gornjem delu ponude. Poput pristupačnije serije Attessa, nova generacija započinje tržišni život s modelima Integrated Amplifier i Streaming Amplifier, pa se u budućnosti možda može očekivati dodatak u vidu CD transporta ili izlaznog pojačala. Za dizajn se takođe može reći da se nadovezuje na seriju Attessa, što podrazumeva nizak profil, atraktivno zasečene donje rubove kućišta i futuristički prednji panel. Integrisano pojačalo opremljeno je Roksanovom amplifikacijom Euphoria u klasi AB, koje sadrži zasebna napajanja za struju i napon, hibridnu analogno digitalnu kontrolu glasnoće i dual-mono postavku. Deklarisana snaga iznosi 105 vati po kanalu na osam oma i gotovo se udvostručuje na 200 vati po kanalu,
pri otporu od četiri oma. Digitalni stepen sadrži Roksanov balansirani Rupture DAC, koji prihvata rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita, a dodatno su na raspolaganju gramofonsko MM/MC pojačalo i blutut. Na zadnjoj strani postavljena su dva RCA i jedan balansirani XLR ulaz, kao i po dva koaksijalna i optička digitalna ulaza. Streaming Amplifier donosi iste osobine, ali uz dodatak mrežne platforme BluOS, koja podržava sve rasprostranjene formate i servise. Sve to je upakovano u kvalitetno izrađenu šasiju, a uređaji se ručno sklapaju u pogonima u Velikoj Britaniji. Preporučene cene iznose 3.500 evra za Caspian Integrated Amplifier i 4.500 evra za Caspian Streaming Amplifier, uz izbor između crnog i srebrnog finiša. i www.roksan.com M 3.500-4.500 €
Nova serija iz Cambridge Audija
Poznata britanska kompanija Cambridge Audio lansirala je potpuno novu seriju sa oznakom EX. Nova serija predstavlja duhovnog naslednika popularne linije Azure 851, a predvodi je integrisano pojačalo EXA100. Za ovaj integralac navodi se da preuzima tehnologiju amplifikacije od prestižnih monoblokova Edge M i pruža 100 vati po kanalu u klasi AB. EXA100 takođe sadrži digitalnu sekciju, formiranu oko konverterskog kola ESS ES9018K2M, a dodatno su na raspolaganju blutut aptX HD, izlazi za slušalice i aktivni sabvufer, kao i mogućnost priključivanja eksternog pretpojačala. Za povezivanje su na raspolaganju tri analogna RCA i jedan XLR ulaz, dok su za digitalne izvore predviđena dva optička i po jedan koaksijalni, USB-B i HDMI ARC priključak. Drugi predstavljeni uređaj nosi oznaku EXN100, a u pitanju je mrežni plejer, postavljen na već poznatu platformu StreamMagic četvrte generacije. Strimer podržava Chromecast, AirPlay 2, Roon, Tidal Connect, Spotify Connect i druge platforme, a na prednjem panelu postavljen je veliki kolor-ekran u rezoluciji 720p. Koaksijalni, optički, USB i HDMI priključci omogućuju da EXN100 preuzme ulogu eksternog
DAC-a, a za konverziju je zaduženo kolo ESS ES9028Q2M, koje podržava 768/32 i DSD512. Preporučene maloprodajne cene iznose 2.200 evra za integrisano pojačalo EXA100 i 1.800 evra za mrežni plejer EXN100. i www.cambridgeaudio.com M 1.800-2.200 €
Mrežni plejer iz MBL-a
Ugledna nemačka kompanija MBL, koja nastupa u visokoj klasi, predstavila je novi mrežni plejer s oznakom C41. Oznaka ukazuje da novitet pripada početnoj seriji Cadenza, pa je dizajn izveden po ugledu na srodne modele, što podrazumeva zaobljen gornji poklopac i front podeljen na tri segmenta. Podešavanja se obavljaju preko vakuumskog displeja, ali nismo pronašli podatak da li je proizvođač pripremio i namensku aplikaciju. Ipak, C41 podržava UPnP, što znači da se može kontrolisati preko svake kompatibilne aplikacije, a takođe su podržani Tidal, Qobuz, Spotify i Roon. D/A konverter izveden je u MBL-ovoj tehnologiji True Peak i podržava rezoluciju od 192 kiloherca i 24 bita, kao i DSD64. Za mrežno
Svestrani T+A
Kompanija T+a predstavila je dva nova višenamenska izvora iz serije R. Uređaji su izvedeni u klasičnom dizajnu, koji je prepoznatljiv za ovog nemačkog proizvođača, i u sebi objedinjuju fukcije CD plejera, strimera, eksternog DAC-a i FM/DAB+ radija. Pristupačniji MP 2000 R G3 odlikuje se niskim profilom, a putanje digitalnog i analognog signala međusobno su izolovane prema tehnologiji T+A DASS (Digital Analogue Separation System). Uređaj takođe poseduje odvojena konverterska kola za PCM i DSD, pa se za prvi format primenjuje 32-bitsko kolo s četiri konvertera po kanalu, dok se za drugi koristi jednobitski konverter. Optički čitač podržava CD/DA, CD-R i CD-RW, dok mrežna platforma prihvata UPnP, DLNA, Tidal, Qobuz, Roon i mnoge druge platforme, uz rezoluciju do 384 kiloherca i DSD256. Pored FM, DAB i DAB+ radija, na raspolaganju je blutut aptX, a na prednjoj strani nalazi se USB-A za prenosiva skladišta. MP 2500 R G3 stiže u znatno višem kućištu, koje dodatno izoluje digitalnu i analognu sekciju. Osnovne funkcije iste su kao kod slabijeg modela, ali MP 2500 R G3 poseduje SACD mehanizam visoke klase. Pored daljinske komande, za kontrolu se može koristiti aplikacija T+A MusicNavigator G3. Noviteti iz kompanije T+A dostupni su u crnom ili srebrnom finišu. i www.ta-hifi.de M 6.450-9.750 £
povezivanje koristi se eternet port, dok se za analogni izlaz koriste RCA i balansirani XLR priključci. C41 funkcioniše i kao eksterni DAC preko koaksijalnog, optičkog, AES/EBU i USB-B ulaza, a na raspolaganju je i SmartLink 1.0 za povezivanje s drugim MBL-ovim spravama. Strimer poseduje atenuaciju u digitalnom domenu, a kompanija tvrdi da je ona izvedena tako da ni na koji način ne degradira audio-signal, pa se uređaj može koristiti i za kontrolu glasnoće, bez bojazni da će kvalitet zvuka biti narušen. Novi mrežni plejer MBL C41 dostupan je u četiri kombinacije boja, po preporučenoj ceni od oko 9.000 evra. i www.mbl.de M 9.000 €
Prestižni DAC iz Jadisa
Ugledna kompanija Jadis Electronics najavila je izlazak novog digitalno-analognog konvertera JS5, za koji se navodi da ujedno predstavlja predvodnika potpuno nove serije uređaja. Novi model stiže u dva odvojena kućišta, koji su, naravno, vizuelno usaglašeni i po mnogim detaljima prate prepoznatljiv Jadisov stil. Kutije punih hi-fi dimenzija izrađene su od metala, dok su prednji paneli ukrašeni pločama zlatne boje. Jedno kućište sadrži D/A sekciju, koja je izvedena oko konverterskog kola ESS ES9038PRO u već poznatoj 32-bitskoj HyperStream arhitekturi. Nakon toga sledi cevni izlazni stepen, za koji je francuski proizvođač upotrebio po dve lampe ECC82 i ECC88, kao i po jednu EL84 i EF86. Drugo kućište sadrži napajanje sa zasebnim sekcijama i torusnim transformatorima za digitalni i analogni stepen. Za povezivanje digitalnog transporta predviđeni su koaksijalni, optički, AES/EBU i USB-B ulazi, a specifikacija navodi da je podržana rezolucija do 384 kiloherca i DSD, dok se na izlazu nalaze RCA i balansirani XLR priključci. i www.jadis-electronics.com M 17.000 €
Novitet u seriji Michi
Nakon različitih modela pojačala, pretpojačala i monoblokova, Rotel je luksuznoj seriji Michi dodao jedan izvor, i to - optički. Novi Michi Q5 dizajniran je moderno i atraktivno, u skladu s ostalim modelima u seriji, a na prednjem panelu postavljen je TFT ekran u boji. Optički čitač postavljen je na gornju stranu, a proizvođač navodi da je mehanizam izrađen u potpunosti od aluminijuma na CNC mašini. Slika unutrašnjosti pokazuje masivnu konstrukciju, o čemu svedoči težina od 23,5 kilograma, uz dva oklopljena torusna transformatorapretpostavljamo da je jedan za digitalnu, a drugi za analognu sekciju. Za D/A konverziju zaduženo je osmokanalno kolo ESS ES9028PRO, sa po četiri kanala spregnuta da rade zajedno, uz balansirani unutrašnji dizajn. Na izlazu se nalaze RCA i balansirani XLR priključci. Fabrika ne deklariše Michi Q5 kao CD plejer, već kao CD transport sa integrisanim D/A konverterom, pa se na zadnjoj strani takođe nalaze digitalni ulazi. Koaksijalni i optički podržavaju do 192/24, dok USB-B port prihvata rezoluciju do 384 kiloherca i 32 bita, kao i DSD256 i MQA. Novi Rotel Michi Q5 očekuje se po ceni od oko 6.000 evra. i www.rotel.com M 6.000 €
Najsnažniji Marantz
Kompanija Marantz nastavlja da obnavlja ponudu lansiranjem nove referentne serije s oznakom 10, za koju se navodi da predstavlja prve novitete u visokoj klasi još od 2016. Seriju predvodi integrisano pojačalo MODEL 10, za čiji je razvoj utrošeno pet godina i koje je izvedeno po najvišim standardima. Dual-mono amplifikacija simetrične topologije postavljena je na potpuno novu troslojnu šasiju od pobakrenog metala, dok je unutrašnjost podeljena na međusobno izolovane odeljke. Izlazni stepen razvijen je u saradnji s renomiranom kompanijom Purifi i sadrži potpuno odvojeni levi i desni kanal, sa zasebnim napajanjima. Izlazna snaga po kanalu iznosi 250 vati na osam oma i 500 vati na četiri oma, pa je ovo najsnažnije integrisano pojačalo koje je Marantz ikada napravio. Sekcija pretpojačala bazirana je na najnovijoj generaciji patentiranog analognog kola HDAM, koje Marantz
razvija više od 30 godina. Atraktivno kućište u potpunosti je izrađeno od aluminijuma, koji je precizno obrađen na CNC mašini, a na prednjoj strani nalazi se već prepoznatljivi okrugli displej. Kako MODEL 10 ne sadrži digitalnu sekciju, na zadnjoj strani smeštena su tri linijska RCA i dva balansirana XLR ulaza, uz zasebni ulaz za mm/mc gramofon, izlaz za snimače i dodatne priključke za eksterna pretpojačala i pojačala snage. Pored gramofonske sekcije, dodatne opcije obuhvataju pojačalo za slušalice s izlazom na prednjem panelu. Integrisano pojačalo Marantz MODEL 10 dostupno je u srebrnoj i crnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 14.500 evra. Pored toga, u narednom periodu serija će biti proširena optičkim i mrežnim plejerom, čime će Marantzova high-end ponuda biti kompletirana.
i www.marantz.com M 14.500 €
Novi zvučnici iz Arendala
Norveška kompanija Arendal Sound predstavila je novu seri ju zvučnika pod oznakom 1528, koja nastupa u gornjem delu ponude. Proizvođač navodi da su kod ovih zvučnika prime njeni napredni materijali, vrhunski inženjering i mukotrpan zanatski rad, što ih čini savršenim izborom za audiofile i lju bitelje kućnog bioskopa. Potpuno nova paleta zvučničkih je dinica sadrži patentirani 28-milime tarski visokotonac, s jedinstvenim usmerivačem koji umanjuje izo bličenja, dok su za srednjetonske i niskotonske drajvere upotrebljene karbon-grafenske membrane. Ka bineti su izrađeni od medijapana velike gustine (HDF), uz satenski finiš u crnoj ili beloj boji. Ponu da obuhvata podnostojeći model Tower 8, regalske zvučnike Moni tor 8 i Bookshelf 8, centralne zvuč nike Center 8 i Center + 8, a tu je i
Hi-Files prvih 120 brojeva u PDF-u
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, časopis Hi-Files nedavno je proslavio 20 godina postojanja i neprekidnog izlaženja. Za ovaj jubilej pripremili smo kolekciju od prvih 120 brojeva u PDF formatu kako bismo vam omogućili da posedujete svoj omiljeni časopis i u digitalnom obliku. Svi brojevi su kompletni i bez izmena u odnosu na štampana izdanja, a preuzimaju se u jednom ZIP fajlu veličine dva gigabajta. Cena za paket od 120 brojeva časopisa Hi-Files iznosi 40 evra, a može se preuzeti skeniranjem QR koda. i www.hi-files.com M 40 €
Mobilna aplikacija iz Hegela
Poznato je da su sva integrisana pojačala kompanije Hegel opremljena digitalnom sekcijom i mrežnim plejerom, ali je reprodukcija do sada bila bazirana na raznovrsnim kompatibilnim aplikacijama, jer striming podržava protokole kao što su UPnP i Chromecast. Međutim, norveški proizvođač sada je lansirao sopstvenu mobilnu aplikaciju Hegel Control, koja objedinjuje audio-plejer, kontrolu glasnoće i odabir izvora, uz nezaobilazni internet radio i sve popularnije podkaste. Mrežna platforma i dalje podržava različite protokole, a spisku je nedavno dodat i sertifikat Roon Ready. U pogledu upotrebe, proizvođač ističe da je nova aplikacija intuitivno organizovana i odlikuje se izuzetno brzim, gotovo trenutnim odzivom. Najnovije integrisano pojačalo H400 od starta podržava aplikaciju, a za vlasnike prestižnog H600 dostupno je ažuriranje firmvera, koje će omogućiti kontrolu pojačala preko aplikacije - nije poznato da li Hegel radi na tome da omogući upravljanje putem aplikacije i za nešto starije uređaje. Aplikacija Hegel Control je besplatna i dostupna za Android i Apple uređaje. i www.hegel.com
Hi-Fi sajmovi
Hi-Files Show 2-3. novembar 2024. Holiday Inn Novi Beograd, Srbija
Mitteldeutsche HiFi-Tage 9-10. novembar 2024. Alte Handelsdruckerei zu Leipzig Lajpcig, Nemačka
Roma Hi-Fidelity 9-10. novembar 2024. Centre Congressi Mercure West Roma Rim, Italija
Finest Audio Show Vienna 23-24. novembar 2024.
Austria Center Vienna Beč, Austrija
CES 7-10. januar 2025. Las Vegas Convention Centre Las Vegas, SAD
ISE 4-7. februar 2025. Fira Barcelona, Gran Vía Barselona, Španija
Axpona 11-13. april 2025. Renaissance Schaumburg Hotel & Convention Center Schaumburg, SAD
High-End Munich 15-18. maj 2025. MOC, Minhen, Nemačka
Matrix u visokoj klasi
Kompanija Matrix Audio lansirala je novu seriju M, koja sadrži referentne uređaje i predstavlja iskorak ovog proizvođača u visoku klasu. Kućišta punog hi-fi gabarita odlikuju se vrhunskom izradom i novim vizuelnim identitetom, za koji dalekoistočna kompanija navodi da će biti prisutan i na njihovim budućim uređajima. Na poziciji izvora nalaze se mrežni transport, muzički server i D/A konverter MS-1, koji je postavljen na optimizovani operativni sistem MA Player, baziran na Linuxu. Unutar kućišta, iza velikog ekrana osetljivog na dodir, nalazi se digitalna platforma sposobna za različite vidove upsamplinga po želji korisnika, sve do DSD formata. Ovo je prvi uređaj kod kog je Matrix Audio koristio AKM čipove, a za D/A konverziju koriste se čak četiri kola - po dva AK4191 i AK4499, koji su spregnuti u paralelnoj monopostavci i dual-mono dizajnu. Garnitura digitalnih ulaza ne ostavlja neispunjene želje i uključuje IIS-LVDS portove, izlaz za eksterni klok, SPF interfejs za optički internet i slot za NVMe SSD drajv. Takođe je zanimljivo da MS-1 ima analogne (RCA i XLR) ulaze, s kontrolom glasnoće preko mreže otpornika (R2R), pa čak i integrisano gramofonsko MM i
MC pretpojačalo. Ukoliko ipak želite analogno pretpojačalo kao odvojenu komponentu, tu je novi MP-1. U unutrašnjosti se nalaze četiri potpuno nezavisne amplifikacione jedinice - dve po kanalu, a izlaz je izveden u čistoj klasi A. Proizvođač je posebno ponosan na kontrolu glasnoće, koja se obavlja preko mreže od 64 otpornika i 32 releja. Za povezivanje izvora predviđena su tri linijska RCA i tri balansirana XLR ulaza, dok fleksibilni izlaz omogućuje priključivanje do četiri snagaša. Naravno, za ovu poziciju Matrix Audio preporučuje novo izlazno pojačalo MA-1, koje je upakovano u kućište mase preko 42 kilograma i predstavlja prvu Matrixovu amplifikaciju u klasi AB. Ovaj stereo-snagaš nudi 250 vati po kanalu na osam oma i 450 vati po kanalu na četiri oma, što se u bridžovanoj jednokanalnoj postavci prevodi u 500 i 900 vati. Svaki kanal sadrži 10 ONSEMI tranzistora, uz napajanje ukupne jačine 1.250 volt-ampera i banku kondenzatora od 190.000 mikrofarada. Okvirne cene za nove perjanice iz Matrix Audija kreću se od 8.000 do 11.000 evra po uređaju.
i www.matrix-digi.com M 8.000-11.000 €
Marantz srednje klase
Nakon predstavljanja kompaktnog MODELA M1 i prestižnog MODELA 10, japanska kompanija nastavlja da obnavlja ponudu i lansira novo integrisano pojačalo srednje klase. MODEL 60n dolazi u kućištu punog hi-fi gabarita i dizajniran je po ugledu na MODEL 10, što podrazumeva prednji panel sa istaknutim središnjim delom i okrugli displej. Ispod poklopca se nalazi amplifikacija u klasi AB, koja je oplemenjena Marantzovom tehnologijom HDAM i pruža kontinuiranih 60 vati po kanalu na osam oma, uz torusni transformator u napajanju. Kako je u pitanju striming pojačalo, unutar kućišta takođe je smeštena mrežna platforma HEOS, koja podržava visokorezolutivne fajlove, kao i sve popularne striming servise. Proizvođač ne objavljuje koje se kolo koristi za D/A konverziju, ali su podržani 192/24 i DSD256. Za povezivanje su predviđena tri linijska i dodatni ulaz za MM gramofon, uz koaksijalni, optički i HDMI ARC za digitalne izvore, dok se
mrežno povezivanje obavlja pomoću kabla ili preko wi-fija. Pored gramofonske sekcije, dodatne opcije obuhvataju blutut, USB-A port za prenosiva skladišta, pojačalo za slušalice i izlaz za aktivni sabvufer. Novo striming pojačalo Marantz MODEL 60n dostupno je u crnoj i srebrno-zlatnoj boji, po ceni od oko 1.500 evra.
i www.marantz.com M 1.500 €
Bežični Focal visoke klase
Kompanija Focal predstavila je bežične zvučnike visoke klase, koji nose naziv Diva Utopia. Ove podnostojeće kutije izvedene su u dizajnu koji je karakterističan za Focalove zvučnike nove generacije i uklapa zaobljene forme s nesvakidašnjim rešenjima. Berilijumska visokotonska jedinica smeštena je u delimično odvojen akustički prostor, a ispod nje je postavljen mid-bas, dok se četiri niskotonska drajvera nalaze na bokovima. Veći deo kabineta presvučen je patentiranom tkaninom OEKO-TEX, a na donjem delu nalazi se integrisano postolje. Za pogon je zadužena amplifikacija iz jednako ugledne ostrvske kompanije Naim, koja pruža ukupno 400 vati po kanalu u klasi AB. Brojne mogućnosti povezivanja obuhvataju wi-fi, eternet, blutut, USB, HDMI, optički i analogni RCA ulaz, dok su primarni i sekundarni zvučnik bežično povezani u rezoluciji od 96 kiloherca. Digitalna sekcija podržava 384/24 i DSD128, a mrežna platforma prihvata UPnP, Google Cast, AirPlay 2, Tidal Connect, Spotify Connect i mnoge druge protokole i servise. Očekivana cena za par bežičnih zvučnika Focal Diva Utopia iznosi oko 30.000 funti. i www.focal.com M 30.000 £
Novi hi-fi brend iz Danske
Danska je poznata kao jedno od uporišta savremenog hi-fija, a sada nam iz te zemlje dolazi još jedan audio-brend - u pitanju je Radiant Acoustics, iza koga stoji sada već legendarni Peter Lyngdorf. Ideja osnivača je da ponudi high-end zvuk po prihvatljivoj ceni, za šta su zadužene kompanije PURIFI, Hi-Fi Klubben i Nordic Hi-Fi, koje su okupljene oko novog brenda. Prvi proizvod nosi oznaku Clarity 6.2, a reč je o regalskim kutijama srednje veličine i naprednih rešenja. Na poziciji visokotonca nalazi se jedinica AMT (Air Motion Transformer), koja predstavlja varijaciju na temu ribonskog drajvera i smeštena je u veliki usmerivač. Ispod nje je postavljen mid-bas prečnika 165 milimetara, izveden u tehnologiji PURIFI USHINDI, s vešanjem karakterističnog oblika. Dvosistemsku topologiju dopunjuju dve pasivne membrane na bokovima, takođe PURIFI USHINDI od 165 milimetara. Kabineti su izrađeni od medijapana srednje gustine, sa zidovima debelim 21 milimetar, dok je prednji panel napravljen od 15-milimetarskog aluminijuma, koji je precizno obrađen na CNC mašini. Unutar kompresionih kabineta postavljena je Basotect izolaciona pena, uz vodoravna ojačanja na ključnim mestima.
Specifikacije navode frekvencijski opseg od 32 herca do 20 kiloherca (-3 dB), uz osetljivost od 85 decibela i nominalnu impedansu na četiri oma. Radiant Acoustics Clarity 6.2 dostupni su u crnom, belom i finišu od orahovine, po ceni od oko 4.000 evra za par. i www.radiantacoustics.com M 4.000 €
TCL na IFA sajmu
Kao jedan od najvećih svetskih proizvođača televizora, kompanija TCL imala je zapažen nastup na proteklom IFA sajmu u Berlinu. Ponudu noviteta predvodila je nova serija televizora premijum kategorije s oznakom X11H, koja donosi još bolje Mini LED ekrane. Poznato je da je TCL jedan od predvodnika u Mini LED tehnologiji, još od njenog pojavljivanja na tržištu, a sada je pred nama dodatno unapređeni QD-Mini LED. Prema navodima kompanije, QD-Mini LED spaja najbolje osobine QLED i OLED tehnologija i donosi osvetljenje koje je precizno gotovo do nivoa pojedinačnih piksela. Kontrast i nijansiranje boja uporedivi su s OLED televizorima, ali uz veće maksimalno osvetljenje i duži životni vek ekrana. Pored osvetljenja od 6.500 nita (HDR), X11H sadrži čak 14.112 zona za lokalno zatamnjivanje, uz LE diode sa šest kristala, širokougaona sočiva za ravnomerno rasprostiranje svetlosti i CrystGlow tehnologiju, koja ekranu dodaje sloj tečnih kristala za poboljšanje kontrasta i umanjenje refleksije.
TCL-ov novi flegšip takođe je veoma pogodan za gejming, jer podržava VRR na 144 herca, Game Accelerator na 240 herca, AMD FreeSync Premium Pro i druge poželjne opcije. Zvučnoj podlozi posvećena je velika pažnja i audio-sistem je razvijen u saradnji sa stručnjacima iz Bang & Olufsena. Pored podrške za 6.2.2-kanalni Dolby Atmos, X11H obezbeđuje razgovetne dijaloge kroz Enhanced Dialogue modalitet. Najzad, kao smart platforma prisutan je Google TV, uz integrisani Chromecast i Google asistenta.
Veliku pažnju u Berlinu privukli su i televizori iz serije A300 Pro NXTFRAME. Ova serija zamišljena je kao spoj tehnologije i umetnosti, a odlikuju je izuzetno tanak profil i velike mogućnosti prilagođavanja ambijentu. Poput umetničke slike, na televizoru se mogu menjati okviri, koji mogu biti različitih boja i tekstura - uključujući svetlu brezu i crni brest. TCL je za ovaj televizor pripremio posebno atraktivni podnostojeći stalak s integrisanim točkićima za lakše pomeranje. Tanko kućište prati i ultratanki saundbar, koji je razvijen u saradnji s Bang & Olufsenom i podržava 3.1.2-kanalnu reprodukciju. Ukoliko ipak želite moćniji audio-sistem, TCL je na IFA sajmu prikazao široku ponudu saundbarova. Najjednostavniji S45H stiže u samo jednom kućištu srednje veličine i sadrži
dvokanalnu postavku, ali proizvođač ističe snažan bas zahvaljujući Dual Bass sistemu, a od imerzivnih formata podržani su Dolby Atmos i DTS Virtual:X. Sledi S55H, koji zapravo predstavlja već opisani S45H, ali uz dodatak bežičnog sabvufera - ovo omogućuje 2.1-kanalnu postavku i nesumnjivo još snažniji niskotonski opseg. Moćnija serija Q donosi već etabliranu tehnologiju Ray-Danz za preciznije pozicioniranje tonova u trodimenzionalnom prostoru, u čiju smo se delotvornost više puta uverili na ranijim testovima TCL-ovih saundbarova.
Flegšip model nosi oznaku Q85H i zapravo je u pitanju komplet koji sadrži saundbar, bežični sabvufer i takođe bežične zadnje zvučnike. Navedena postavka podržava 7.1.4-kanalnu reprodukciju, i to bez virtualizacije - dakle, svi kanali imaju sopstvene zvučničke jedinice. Ukoliko iz nekog nama nezamislivog razloga ne želite punokrvni surround ugođaj sa zadnjim kanalima preko fizičkih zvučnika, na raspolaganju je Q75H. Kao i kod pristupačnije serije S, ovaj komplet predstavlja Q85H bez zadnjih zvučnika, uz surround koji je ograničen na 5.1.2-kanalnu postavku. Podrazumeva se da oba kompleta podržavaju Dolby Atmos i DTS:X, te sadrže napredna rešenja, poput AI analiziranja sadržaja i automatskog prilagođavanja tonskih parametara u realnom vremenu.
Veliko jesenje sniženje!
Debut
Debut Designer serija
Debut
Debut 2.0 serija
Debut Reference serija
Debut
Uni-Fi 2.0 serija
Uni-Fi
Carina serija
Solano serija
Solano BS 283.2 Jet6
FS 287
Vela serija
Vela 403.2 Jet 6
Vela 404.2 Jet 6
Vela 408
Navis serija
Elac Navis ARB51 aktivni zvučnici
Elac Navis ARF51 aktivni zvučnici
Subwooferi
Sub 2030
-
- 15% = 208.000 din
- 15% = 304.000 din
- 35% = 434.000 din
- 15% = 65.450 din Varro RS500
Varro RS700
- 15% = 130.900 din
- 15% = 150.450 din
*Iskazane cene su za jedan par zvučnih kutija i jedan komad za sabvufere
AVC predstavio novi veb-sajt sa onlajn
prodavnicom i bogatom ponudom Bang & Olufsen proizvoda
Beograd, 23. septembar 2024. godine – Kompanija AVC d.o.o. Beograd, generalni zastupnik prestižnog brenda Bang & Olufsen u Srbiji od 2004. godine, sa zadovoljstvom najavljuje lansiranje novog sajta i onlajn prodavnice na veb-adresi – www.avconcept.rs. Ovaj potez će ljubiteljima vrhunskog zvuka i elegantnog dizajna omogućiti još lakši pristup širokom spektru Bang & Olufsen proizvoda.
Bang & Olufsen, sinonim za inovativne audio-tehnologije i sofisticiran dizajn, već godinama osvaja srca ljubitelja muzike širom sveta. Osnovan u Danskoj 1925. godine, ovaj renomirani brend se ističe po proizvodima koji kombinuju vrhunski zvuk, elegantan dizajn, kvalitet i dugotrajnost. Njihov bogat portfolio obuhvata različite proizvode kao što su kvalitetne slušalice, hi-fi zvučnici, saundbarovi i elegantni audiosistemi. Svi proizvodi su pažljivo dizajni-
rani da pruže izvanredno audio-iskustvo i postanu umetnički komadi u svakom prostoru. Sa novim veb-sajtom, ljubitelji Bang & Olufsena sada imaju priliku da istraže i kupe svoje omiljene proizvode direktno putem interneta, što dodatno unapređuje pristup ovim vrhunskim audio-vizuelnim rešenjima.
Novi vebsajt - avconcept.rs nudi korisnicima intuitivno iskustvo i omogućava jednostavnu navigaciju kroz bogatu paletu proizvoda. Posetioci sajta mogu
detaljno da istraže karakteristike svakog proizvoda, uporede različite modele i obavite kupovinu uz samo nekoliko klikova, čime se omogućuje jednostavno i efikasno onlajn iskustvo.
„Veoma smo uzbuđeni zbog lansiranja našeg novog veb-sajta“, izjavila je Branka Hajduković, generalni direktor kompanije AVC. „Ovo je značajan korak u našoj misiji da kupcima omogućimo što lakši pristup vrhunskim audio rešenjima. Verujemo da će novi veb-sajt sa
mogućnošću onlajn kupovine dodatno olakšati našim kupcima da pronađu idealan Bang & Olufsen proizvod koji će unaprediti njihov dom ili radni prostor.“ Pozivamo vas da posetite avconcept.rs i otkrijete zašto je Bang & Olufsen toliko cenjen među ljubiteljima muzike. Ne propustite priliku da budete među prvima koji će iskusiti novu dimenziju zvuka, kroz kupovinu preko interneta. Uživajte u jednostavnoj onlajn kupovini uz sigurnu i brzu dostavu. Za sve dodatne informacije i konsultacije, kontaktirajte predstavnike kompanije AVC već danas."
Ili ih posetite na dobro poznatoj adresi Cara Lazara 11, 11000 Beograd, gde se nalazi jedina ovlašćena Bang & Olufsen radnja u Republici Srbiji. Čekaju vas autentično audio-vizuelno iskustvo i prilika da doživite vrhunski kvalitet iz prve ruke.
O kompaniji Bang & Olufsen
Osnovan u Danskoj 1925. godine, Bang & Olufsen je globalni brend poznat po svojim inovativnim audio i video proizvodima. Kompanija se posvećuje stvaranju proizvoda koji kombinuju vrhunski zvuk, elegantan dizajn, kvalitet i dugotrajnost, pružajući korisnicima izuzetno iskustvo i dugoročnu vrednost. Svaki proizvod odiše jedinstvenom estetikom i preciznošću izrade, stvarajući savršenu harmoniju između umetnosti i tehnologije.
O kompaniji AVC d.o.o.
AVC d.o.o., poznatiji kao Audio Video Concept, vodeći je pružalac audio i video rešenja na srpskom tržištu, specijalizovan za kućne, poslovne i pametne sisteme. Sa dugogodišnjim iskustvom i stručnim timom, kompanija nudi širok spektar proizvoda i usluga, uključujući instalaciju i održavanje audio-video sistema. Njihova prepoznatljivost na tržištu počiva na tome što su od 2004. godine zvanična maloprodajna radnja prestižnog brenda Bang & Olufsen.
Hi-Fi sajam u kraljevskom okruženju
Uz veliki broj veoma dobrih soba, oko 60 izlagača i fantastično okruženje, UK HiFi Show Live postao je veoma poseban sajam. Kvalitet zvuka obezbeđen je dobro dampiranim prostorijama, koje su dovoljno međusobno udaljene.
Håvard Holmedal, Stereopluss
Kao hipodrom klasičnog tipa, Askot je možda najviše povezan s velikim događajima, ekstravagantnim šeširima i krutim plemstvom. Ipak, UK HiFi Show odabrao je jedan septembarski vikend da pokaže celom svetu kako bi sajam trebalo da bude organizovan. Između ostalog, nisu sve sobe bile popunjene, čime se mogućnost mešanja zvukova svela na najmanju meru - iako je muzika povremeno bila prilično glasna. Domaćin UK HiFi Showa bio je Paul Miller, direktor kompanije AVTech, koja poseduje magazine kao što su HiFi News, HiFi Choice, Sound and Vision i Stereophile. On je takođe predsednik udruženja EISA, pa je ove godine iskoristio priliku da okupi sve dobitnike
EISA nagrada na svečanoj večeri i dodeli nagrada.
Veliko i prostrano
Glavna zgrada u Askotu dugačka je nekoliko stotina metara, a izlagači su raspoređeni na čak pet spratova. To je obilje prostora, a uz očekivane tri do tri i po hiljade posetilaca, sajam teško da će biti pun - izložbene sobe s lakoćom mogu progutati dvostruko više ljudi. Još je bolje bilo u petak, kad je ceo sajam rezervisan za novinare i partnere iz industrije. UK HiFi Show Live je, pre svega, high-end sajam i posetioci mogu da vide neke od najvećih i najskupljih hi-fi uređaja koji se trenutno proizvode. Ipak, ostaje dovoljno prostora za opremu koja je primerenija
ljudima s uobičajenim primanjima i hifi entuzijastima koji nemaju ogromne slušaonice.
Uz toliko opreme na jednom mestu, uvek će neki bolje podesiti zvuk od drugih, ali u Askotu se moglo čuti više dobrog zvuka nego ikad pre. Bar deo uređaja može se čuti upravo u onim uslovima u kojima su i predviđeni da rade. Sajam u Varšavi možda će prići blizu ovom kvalitetu u pojedinim sobama, kao i High End sajam u Minhenu, koji se seli u Beč, ali zasad Askot je mesto koje morate posetiti ako želite da doživite zaista dobar zvuk. Na sajmu u Minhenu prikazani su mnogi uređaji nemačkih proizvođača i možemo iskusiti kombinacije koje zavise od tamošnjih distributera. U Askotu, prirodno,
ove kombinacije su sasvim drugačije, a neke od njih nikada ranije nismo čuli. Na primer, veliki i brutalni zvučnici Symphony iz Siltecha, koje je na sajmu pokretala elektronika iz Nagre. Sistem zvuči neverovatno ogromno kad je potrebno, ali istovremeno ima dovoljno sofisticiranosti i finese pri tihom slušanju, pa se ponaša gotovo kao par malih monitora. Ukoliko razmišljate da ponesete kući jedan par ovih zvučnika, treba da znate da su teški 244 kilograma, visoki 190 centimetara i spuštaju se do 17 herca. Prilično je nasilno iskustvo čuti ih kako sviraju
na nerazumno velikim glasnoćama, bez ikakvih izobličenja.
Laurence Dickie takođe je bio prisutan sa svojim zvučnicima Moya, a prostorija je bila dovoljno velika i dovoljno dampirana kako bi ovi zvučnici pokazali svoju najbolju stranu. Bilo je mnogo veće i bolje nego u Minhenu i rame uz rame s nekim od najboljih zvučnika koje sam čuo na sajmu.
Hi-fi industrija malo se umorila nakon kovida, jer su neki proizvođači udvostručili profit dok je epidemija bila na vrhuncu, ali nije bilo šanse da se to na-
stavi unedogled. Zato su se sada pojedine kompanije vratile odakle su krenule, a još je gore za one koje nisu sasvim razumele šta se događa i nisu prilagodile svoju proizvodnju povećanoj potražnji. Ipak, bilo je i optimizma, jer kamate padaju gotovo svuda. Sajam u Askotu je zanimljiv, ali ostaje pitanje da li na tako ekskluzivnom sajmu možete postaviti sistem bez obzira na njegov izgled? Oprema, police i kablovi često su bili nagomilani između skupih tepiha, luksuznog nameštaja i teških zavesa - mislim da to nije baš lepo, iako dobro zvuči.
Novi Canton Reference 7 su prilično kompaktni podnostojeći zvučnici, koji su bez problema ispunili veću sobu. Bas je bio dobar i pun, srednji veoma rafinirani, a visoki izuzetno dobri.
DeVore pravi izdržljive zvučnike, ali potrebna im je prilično velika soba da bi došli na svoje. Novi model Baby učiniće ih pogodnijim za manje prostorije.
Bowers & Wilkins i Marantz veoma dobro se međusobno dopunjuju i formiraju sistem dobrog zvuka i ne previsoke cene.
Veliki YG modeli impresivni su na svaki način. Sonja 3.2 ovde su svirali s raznovrsnom elektronikom, između ostalih i s Bel Cantom i Boulderom.
Novi CD transport iz Michija je impresivno stabilna konstrukcija, s mehanizmom na gornjoj strani.
KEF Reference je veoma dobar i možda malo potcenjen zvučnik, jer nas je prezentacija zaista impresionirala. Ima li po ovoj ceni još zvučnika koji sviraju toliko trodimenzionalno?
Ovo je kombinacija koju tako često viđamo na sajmovima. Spendor svira neverovatno otvoreno i transparentno, a Michi ih prati na impresivan način.
Kad s regularnog modela XB pređete na Diamond, nešto se dogodi u gornjem delu spektra. Visoki tonovi su energični i neverovatno vazdušasti, ali prelepo uklopljeni sa srednjim tonovima. Naravno, sve to je prelepo, kao i uvek.
U sobi German Physiksa, zahvaljujući paru vrlo pričljivih domaćina,
i
PS Audio došao je s manjom verzijom zvučnika Aspen FR. Najmanji model FR5 svirao je fantastično u velikom prostoru, a bilo bi još uzbudljivije čuti ga u kontrolisanom okruženju.
Marten Mingus Septett prikazani su uz kompletnu postavku elektronike iz Gryphona, a demo je bio jedna od boljih stvari koje sam čuo od Martena.
čuli smo njihove zvučnike
elektroniku. Ogromna pozornica, odličan fokus i hologramski prikaz.
Nova serija iz Monitor Audija pokupila je EISA nagradu, a izdvaja se kao veoma zanimljiva ponuda, dorasla bilo čemu u tom cenovnom razredu.
RA Acoustics Versura V4 impresionirala je veoma utegnutom, neutralnom i uređenom prezentacijom, uz izuzetno čvrst bas, uz pomoć pojačala iz Soulutiona.
Fink je prikazao zvučnik srednje veličine Borg, koji je jedan od najpreciznijih i najneutralnijih koji postoje. SoulNote pojačala pokretala su ih zaista dobro.
Laurence Dickie ovih dana se može sresti svuda i to je dobro, jer je prezentacija novih Vivid Audio Moya jedna od najimpresivnijih stvari koje sam čuo u poslednje vreme. Ovde su se zvučnici, prostorija i izbor muzike veoma dobro uklopili.
Da li trenutno bilo ko pravi bolje sabvufere od Perlistena? Dva sabvufera D15 zvučala su masivno, duboko i ekstremno utegnuto, a podnostojeći zvučnici S7t impresionirali su neverovatnom dinamikom srednjih tonova.
Siltech Symphony su prilično brutalni zvučnici. Zvuče veoma dinamično, masivno i duboko, ali takođe i rafinirano i jasno. Cena je oko 400.000 evra plus porez.
Klipsch je i danas sve ono što je bio nekad, ali prelepo prilagođen za savremene uši. Ovakva rezolucija i dinamika teško se mogu naći po ovoj ceni. Ali, veliki su!
Trebalo bi da bude plav... Tašta bi sigurno odabrala ovu boju kad bi rešila da kupi skupoceni gramofon.
U Askotu je bilo i head-fija, ovog puta uz slušalice Focal Utopia, koje su fotografisane uz sasvim prikladnu pozadinu.
Kippis!
Prvi put smo pozvani na Hi-Fi sajam u Helsinkiju i bila bi prava šteta da nismo posetili ovaj zanimljiv događaj.
Hi-Fi sajam u glavnom gradu Finske održan je 14. i 15. septembra, u vreme kad su tamo vremenski uslovi još uvek prihvatljivi. Ali, drugi je razlog za ovaj termin –finski sajam se naslanja na veliki sajam nameštaja Habitare, koji ima zaista veliku posećenost. Habitare se održava na sajmu, dok je naš sajam bio u hotelu koji je pored sajamskog prostora. Dodatno, organizator sajma je naš kolega iz EISA Teppo Hirvikunnas, koji je urednik magazina AV Plus, a koji je odlučio da svi posetioci sajma Habitare imaju besplatan ulaz na Hi-Fi
U velikoj prostoriji se smestilo pregršt brendova iz prodajnog asortimana jednog od distributera, pa smo tako videli najnovije proizvode kompanija KEF, Dynaudio, Pro-Ject Audio, Musical Fidelity, Cambridge Audio i drugih. Muzika se slušala, ali onako neobavezno, uz puno razgovora...
Svirao je Krypton3X (20.000 €), a bili su povezani i njihovi studijski monitori iz dva dela. Gore su bili postavljeni nearfield monitori
(6.600 €), dok su im pomagali BaseTwo25 (22.000 €).
Ljubiša Miodragović
sajam. Zbog toga su brojke o posećenosti impresivne, pa je tako oko 1.500 ljudi kupilo kartu samo za Hi-Fi sajam, dok je još skoro 3.000 posetilaca došlo s događaja Habitare. Ako pomenemo da Helsinki ima preko 1,3 miliona stanovnika, te da cela Finska na dosta velikom prostoru ima samo 5,6 miliona stanovnika, onda je jasno da je broj posetioca Hi-Fi sajma sasvim adekvatan. Sajam je bio podeljen na dve etaže, gde smo imali prilike da posetimo 21 prostoriju, ali i da vidimo puno opreme po hodnicima hotela.
FinkTeam je prikazao nove zvučnike Borg, a na smenu su svirali i Avantgarde Acoustic Colibri C2. Izlagač je uredno obeležavao limenkom piva koji zvučnici trenutno sviraju. Gramofon je bio Bergmann, dok je ostatak elektronike bio od francuskog proizvođača Kora.
Prostorija posvećena Yamahinim proizvodima, u kojoj je, pored novih proizvoda japanskog proizvođača, bilo prikazano i nekoliko legendarnih uređaja. Slušali smo risiver R-N1000A pomoću zvučnika N-S600A.
Amphion je finski proizvođač zvučnika i imali su veoma dobru prezentaciju.
Two18
Jedan od najozbiljnijih sistema sačinjavali su Chord electronics, Innuos i zvučnici Perlisten. Uz doziranu priču prezentera, ovo je možda najprecizniji zvuk na sajmu.
Još jedan zanimljiv sistem, gde su svirali neobični zvučnici Audiovector Trapeze, koji su zapravo rimejk modela iz 1979. godine. Elektronika je
Manja prostorija s pregršt proizvoda kompanija JBL i Arcam. Nove komponente iz JBL-a, gramofoni, pojačala, CD plejeri, kao i novi L zvučnici. Zanimljivo je bilo videti i čuti i nove Arcam komponente nakon dužeg vremena.
Možda se posetioci našeg sajma u Beogradu sećaju komičnog gospodina po imenu Adam Shaw-Cotterill. On sada radi u AudioQuestu i s kolegom je pravio prezentaciju kablova, tj. prikazivao je razliku u zvuku na sistemu uz brzu zamenu kablova. Korišćeni su Hegel i zvučnici Golden Ear.
Uvek na sajmovima imate jednu prostoriju u kojoj je postavljen ekscentrični sistem sa ekscentričnim izlagačem. Ovo je bio pravi primer – Schetl zvučnici, Transrotor gramofon, Tiglon kablovi, Ayon CD plejer...
bila Linn pomoću IsoTek kablova i kondicionera.
Jedan „razuman“ sistem u kojem su svirali zvučnici Focal i Bowers & Wilkins, dok su za elektroniku bile korišćene komponente kompanije Denon.
Jednostavan sistem sačinjen od ATC zvučnika, Linn gramofona i Linn Selekt DSM strimera s pojačalom. Baš lep zvuk s minimalnim brojem komponenti i audiofilskog komplikovanja.
U ovoj prostoriji su se smenjivale elektronika Luxman i Moon, a zvučnici su bili Sonus faber ili Martens. Kimber kablovi su korišćeni za vezu. Dobri sistemi, ali morali smo se vraćati da bismo čuli sve kombinacije koje je izlagač zamislio.
Finska kompanija Aalto postoji samo četiri godine i do sada je proizvela osam modela, od kojih smo imali prilike da vidimo tri: pristupačni model Aalto 1 Evo s cenom od 499 evra, zatim model Aalto 3 i konačno preveliki Aalto 9.
od
Hifiharrastajat je ime finskog hi-fi foruma, pa su i forumaši dobili svoju prostoriju. Muzika se slušala sa Studer B67 trakaša, preko Rogue Audio lampaša i starijih Dynaudio monitora. Prezenter je obukao crnu „siledžijku“ da bi pokazao svoje tetovaže i svoje poznavanje hi-fi opreme.
Michi elektronika je izgledala potpuno impresivno s gramofonskim pretpojačalom i snagašima, dok je za izvor korišćen Clearaudio gramofon Innovation u crnom laku. Zvučnici su bili Fischer&Fischer i čini se da su bili nedorasli za ovaj sistem.
Opet je Canton bio najglasniji sistem na sajmu! Thorens TD 124 DD gramofon je korišćen kao izvor, dok je elektronika bila iz Audiolaba. Ipak, Canton Reference 3 s cenom
12.000 za par zaslužuju daleko bolju elektroniku.
Oblikovan za što bolji zvuk
Poznati norveški proizvođač tvrdi da je svaki detalj na novom integrisanom pojačalu H400 usmeren ka što boljem kvalitetu reprodukcije.
Kompanija Hegel Audio Systems nastavlja s obnavljanjem ponude, pa je, nakon lansiranja najmoćnijeg integralca H600 i znatno pristupačnijeg H190v, predstavila novi H400. Novitet predstavlja zamenu za integrisano pojačalo H390, što znači da pred sobom ima težak zadatak da zameni jedan od najpopularnijih modela u ponudi. Ipak, u Hegelu su se potrudili da svaki segment uređaja optimizuju za što bolji zvuk, zbog čega je H400 dobio interni nadimak Streamliner, a potvrda dobro obavljenog posla došla je u obliku prestižne EISA nagrade u kategoriji Premium Straming Amplifier 2024-2025.
Streamliner
Hegel već duže vreme neguje jednostavan, a opet dovoljno prepoznatljiv dizajn i H400 u ovom pogledu ne donosi ništa novo. Prednji panel izrađen je iz jednog komada sjajno obrađenog aluminijuma, sa sasvim blago isupučenim središtem i minimalističkom postavkom komandi. U centralnom delu nalazi se veliki OLED ekran s monohromatskim prikazom, koji se može s lakoćom očitati i s drugog kraja sobe, a potpuno simetričnu pojavu upotpunjuju dve velike kružne
komande levo i desno od ekrana. Ove višenamenske komande služe za kontrolu glasnoće i odabir izvora, ali takođe i za kretanje kroz menije i obavljanje raznovrsnih podešavanja, kojih kod H400 ima poprilično - uprkos svedenoj pojavi. Kao jedan od Hegelovih specijaliteta, taster za uključivanje postavljen je na donjoj strani, neposredno ispod prednjeg panela. Neometan pristup obezbeđen je upotrebom prilično visokih nožica, koje takođe omogućuju opstrujavanje vazduha ispod uređaja zarad što boljeg hlađenja. Ostatak kućišta izveden je uobičajeno, ali veoma kvalitetno, pa poklopac obuhvata gornju i bočne strane i izrađen je od debelog lima, uz brojne otvore za hlađenje. Pogled na zadnju stranu pruža bolji uvid u mogućnosti ovog uređaja. Za povezivanje analognih izvora predviđena su dva RCA ulaza i jedan balansirani XLR ulaz, a tu su i dva RCA izlaza - fiksni i varijabilni, pa se H400 može koristiti samo kao strimer, DAC i pretpojačalo. Za vezu s digitalnim izvorima zadužena su tri optička i po jedan koaksijalni, BNC i USB-B priključak, dok je za prosleđivanje digitalnog signala predviđen jedan BNC izlaz. Digitalne priključke upotpunjuje eternet port, koji omogućuje povezivanje
na mrežu i funkciju striminga. Zvučnički terminali prilično su kvalitetni i postavljeni blizu uglova, uz dosta slobodnog prostora, što olakšava baratanje krupnim kablovima. Najzad, za odvojivi napojni kabl predviđena je IEC utičnica s pripadajućim osiguračem.
Mogućnosti
Po uklanjanju poklopca nailazimo na simetričnu dual-mono konstrukciju izlaznog stepena, sa četiri velika elektrolitska kondenzatora i dva para izlaznih tranzistora po kanalu. Tranzistori su postavljeni uz velike aluminijumske hladnjake na bokovima, ispod kojih se nalaze otvori za bolji protok vazduha. Amplifikacija u klasi AB ima deklarisanu snagu od 250 vati po kanalu, uz napomenu da zadržava punu stabilnost sve do dva oma, što predstavlja impresivan podatak. Pored toga, za umanjenje izobličenja upotrebljena je već poznata Hegelova tehnologija SoundEngine 2. U središtu kućišta smešten je veliki torusni transformator, a iza njega je manji torus za digitalnu sekciju.
Digitalna sekcija smeštena je u zadnjem delu, a proizvođač navodi da je preuzeta od najskupljeg integralca H600.
Bojan Jović
“Najniži tonovi su sočni i prijatno rezonujući, a ujedno precizni kako se samo može poželeti.”
Svestrani mrežni transport podržava UPnP, Google Cast, AirPlay, Roon Ready, Spotify Connect i Tidal Connect. Drugim rečima, praktično sve što bi vam moglo zatrebati. Iako nije navedeno koje kolo se koristi za D/A konverziju, poznato je da je u pitanju Bit-Perfect DAC, koji podržava PCM od 384 kiloherca i 32 bita, DSD256 i MQA. Prema navedenim specifikacijama, jasno je da H400 koristi bolju verziju Hegelove digitalne platforme, koja je za korak ispred one u modelu H190v.
Upotreba i zvuk
Slušanje smo započeli uz Roberta Kreja na albumu "Strong Persuader". Ovo je jedan od onih albuma koji ne odaju svoju odličnu produkciju sve dok ih ne čujete na zaista dobrim uređajima i, ako je moguće, na nešto većoj glasnoći. Glas i gitara Roberta Kreja tada ožive u prostoriji i, kao što nam je H400 pokazao, izlaze u prvi plan i gotovo se materijalizuju ispred slušaoca. Izražajan i pomalo hrapav vokal nadmeće se za primat sa sjajno oslikanim tonovima gitare, koji imaju bogatu i verodostojnu teksturu. Pojedinačni tonovi uverljivi su do krajnjih granica, a čak su i distorzične note prikazane precizno u svojoj izobličenosti. Nijansiranje kolorita i alikvotnih tonova naizgled nema kraja - pri čemu je H400 našao fantastičnog saigrača u podnostojećim zvučnicima Spendor D9.2 - i tonovi su oplemenjeni slojevima teksture, koja im daje život. Pozornica je prilično prostrana, ali još je impresivnije pozicioniranje po dubini - čak i na studijskom snimku Krej je pozicioniran ispred benda, a položaj drugih muzičara takođe se može lako odrediti, uz obilje vazduha između njih.
Usledio je Pat Metheny na albumu "Imaginary Day", koji nam je ukazao na izuzetne dinamičke kvalitete testiranog pojačala. Tokom upotrebe snaga od 250 vati po kanalu i stabilnost sve do dva oma prevode se u bubnjeve, koji još kako zagrme kad treba,
Slušali smo Herbija Henkoka na albumu "Thrust" iz 1974.
Ključne karakteristike
Ulazi
• 3 x analogni, 6 x digitalni, LAN
Izlazna snaga
• 2 x 250 W Podržani formati
• PCM 384/32, DSD256, MQA
uz moćan udarac basa. Uprkos tome, najniži tonovi su sočni i prijatno rezonujući, a ujedno precizni kako se samo može poželeti. Ritmičnost je odlična, pa na "The Roots of Coincidence" dobijamo otkucavajući ritam, koji je zarazan u svojoj metronomskoj preciznosti, dok su reski tonovi gitare postavljeni na desnu stranu pozornice. U uvodnoj numeri opet primećujemo trodimenzionalnu pozornicu, a ogromna scena obiluje precizno prikazanim finesama. Kao trajni kvalitet ovog pojačala, mikrodinamika se zapravo najviše primećuje tokom zaista zahtevnih deonica, s velikim brojem instrumenata, koje H400 uspeva da prikaže potpuno jasno, bez gubitka rezolucije, suženja scene ili stapanja više instrumenata u nerazgovetnu celinu. Čak i više od toga, složeni segmenti prikazani su na vrlo razumljiv i pregledan način, koji omogućuje lako razabiranje pojedinačnih ili grupa instrumenata.
Nakon vremenske distance od pet godina teško je ustanoviti poboljšanja u odnosu na prethodnika, ali čini nam se - a ovo može biti samo subjektivni utisak - da oni leže prevashodno u digitalnoj sekciji. Već je H390 imao amplifikaciju kojoj većina nas običnih smrtnika ne bi našla zamerke vredne spominjanja za ceo vek slušanja, ali mislimo da je Hegel sada doterao strimer i DAC veoma blizu sekciji pojačala. Iz tog razloga, prelazak na eksterni digitalni izvor Matrix Element X2 Pure, koji sam košta preko pet hiljada evra, nije doneo posebno veliki pomak u zvuku. Više su bile u pitanju
finese, poput još malo šire pozornice ili više vazduha u sveukupnoj prezentaciji, koje su se mogle primetiti samo na ekstremima - ili nakon višestrukog uzastopnog slušanja iste numere. U svakom drugom praktičnom smislu Hegelova digitalna sekcija savršeno se dopunjuje s amplifikacijom, ne samo u pogledu tehničkih mogućnosti već i tonski, pa je reprodukcija vrlo uravnotežena i sveobuhvatna. Zapravo, voleli bismo da vidimo Hegelovu digitalnu sekciju u formi samostojećeg uređajaverujemo da bi to bio pun pogodak za audiofile, jednako kao i za kompaniju, a ovaj sjajni komad hi-fi tehnike to svakako zaslužuje.
Zaključak
Poneseni tonskim kvalitetima testiranog uređaja, zaboravili smo da spomenemo jedan važan novitet - naime, novi H400 je, uz H600, prvo integrisano pojačalo koje podržava aplikaciju Hegel Control. Aplikacija je izvedena pregledno i intuitivno i pruža osnovne komande, kao i upravljanje opcijama. Funkcija plejera je polovična jer aplikacija ne integriše striming servise, ali omogućuje upravljanje reprodukcijom nakon što je plejlista puštena iz druge aplikacije (recimo, iz Tidala). S druge strane, prateće opcije obuhvataju podešavanje automatskog stendbaja, zadavanje početne i najveće glasnoće, automatsko prebacivanje ulaza u slučaju registrovanja signala, ažuriranje firmvera i druge korisne stvarčice, pa će možda i plejer biti doteran do pune funkcionalnosti u nekoj budućoj verziji aplikacije. Umesto da po ko zna koji put rastavljamo testirani uređaj na sastavne delove kako bismo pokazali da vredi para koje se za njega traže, reći ćemo da je H400
sjajna sprava u svakom pogledu, bilo da ga koristite preko analognih ulaza ili uposlite i digitalnu sekciju. Odsustvo izlaza za slušalice i gramofonskog pretpojačala ne možemo mu zameriti, jer, ako bi proizvođač želeo da one budu na jednako visokom nivou kao ostatak uređaja, H400 bi ušao u petocifrenu zonu - a u suprotnom, bila bi to degradacija celokupne filozofije ovog pojačala. Stoga, smatramo da je H400 upravo onakav kakav i treba da bude - gotovo savršen.
Plus
M Snažna i stabilna amplifikacija.
M Sposobna digitalna sekcija.
M Odlična usaglašenost svih sklopova.
M Jednostavan dizajn i besprekorna izrada.
Minus
K Ništa.
Oprema
 Matrix Element X2 Pure
 Spendor D9.2
 Atlas kablovi
Hegel H400
J Kontinualna snaga: 2 x 250 W na 8 oma
J Frekvencijski opseg: 5 Hz – 180 kHz
J Damping faktor: >4.000
J Izobličenja THD: <0,005%
J Analognih ulaza/izlaza: 3/2
J Digitalnih ulaza/izlaza: 6/1
J Broj izlaza za zvučnike: 2
J Dodatno: LAN
J Dimenzije (ŠxVxD): 430 x 150 x 440 mm
J Masa: 20 kg
J Cena: 7.000 €
ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/211-262
Italijanski štim
Sonetto druge generacije donosi još više dobrog zvuka i neponovljivog italijanskog šarma.
Bojan Jović
Kompanija Sonus faber predstavila je drugu iteraciju serije Sonetto na ovogodišnjem High End sajmu u Minhenu, tačno šest godina nakon lansiranja prve generacije. Serija sadrži dva regalska i tri podnostojeća modela, a ponudu dopunjuju centralni i zidni zvučnik, kao i tipski stalci za bukšelf kutije. Proizvođač navodi da je ovo prva serija koja preuzima akustička rešenja od prestižnog sistema zvučnika Reference Suprema i ponosno ističe da se linija Sonetto izrađuje u pogonima u Vičenci. Da li je nova "trojka", kao najmanji podnostojeći zvučnik u seriji, bolja od prethodnika, koje smo testirali u broju 87, pokušaćemo da ustanovimo u nastavku teksta.
Spoljašnjost
U opštem smislu, Sonetto III G2 se mogu opisati kao podnostojeće zvučne kutije srednje veličine. Ipak, ukoliko je postavite pored jednako uglednih i cenovno približnih skandinavskih, pa i ostrvskih parnjaka, primetićete upadljivu razliku u dizajnu. Naime, Sonetto zvučnici su napravljeni da izgledaju jednako dobro kao što zvuče, što odslikava razliku u pristupu dizajnu, odnosno - u najširem smislu - u životnoj filozofiji. Paralelni presek kabineta inspirisan je oblikom laute, pa ovi zvučnici imaju jedinstvenu formu i teško ćete ih pomešati s rivalskim proizvodima. Prednje uspravne ivice snažno su zaobljene, dok su zadnje zasečene, a sužavanje kabineta ka zadnjoj strani doprinosi umanjenju stojećih talasa u unutrašnjosti. Od italijanskih majstora nismo očekivali ništa manje od prirodnog furnira, a Sonetto III G2 izvedeni su u prelepom i fantastično obrađenom finišu od orahovine, uz šaru spojenu pod uglom od 45 stepeni na gornjoj površini. Suprotna, donja strana jednako je zanimljiva, jer je na njoj postavljena betonska baza kabineta. Iako se beton ne sreće često kod zvučnika, proizvođač se na ovo odlučio kako bi postigao što veće umrtvljenje i umanjio prenos vibracija. Betonsko postolje je odlično izrađeno i uobličeno, pa ne umanjuje atraktivnu pojavu ovih kutija, a odstojanje od kabineta neophodno je za protok vazduha jer se na donjoj strani nalazi jedan od dva bas-refleks otvora.
Značajne tehničke razlike u odnosu na prošli model primećuju se na prednjoj strani, na kojoj je postavljena dvoiposistemska topologija - za razliku od trosistemskog prethodnika. Na vrhu je postavljen već poznati visokotonac u patentiranoj tehnologiji D.A.D. (Damped Apex Dome), a opremljen je svilenom membranom u obliku kalote, prečnika 28 milimetara. Visokotonac deli veliki okvir od livenog metala sa srednjetonskoniskotonskom jedinicom. Iako fabrika navodi da druga generacija serije Sonetto sadrži novi srednjetonac Camelia, ovo važi samo za veće podnostojeće modele - za Sonetto III G2 rezervisana je membrana koja takođe podseća na cvet, što umanjuje izobličenja koja se javljaju na rubnim delovima okruglih membrana, ali materijal membrane nije isti, a nema ni prepoznatljive bele boje. Ova membrana izrađena je od papirne pulpe i ima višeslojnu sendvič-konstrukciju, a odlikuje se prečnikom od 165 milimetara - što je više nego kod prošle generacije. Promenu postavke sledi niskotonska jedinica istih osobina, koja je smeštena ispod mid-basa, ali u sopstvenom livenom okviru. Sve ovo znači da je Sonus faber izmenio topologiju i smanjio broj drajvera - kojih sada ima tri umesto četiri - ali je povećao njihov prečnik.
“Testirani Sonusi naštimovani su tako da budu audiofilski precizni, a da ujedno prijaju ušima.”
Pogled na specifikacije potvrđuje promene, pa Sonetto III G2 donosi povećan frekvencijski opseg na oba kraja spektra - bas se sada spušta do 38 herca, dok visokotonska jedinica stiže čak do 40 kiloherca. Nominalna impedansa i dalje je četiri oma, a osetljivost je neznatno smanjena i iznosi 88 decibela. Na zadnjoj strani nailazimo na zvučničke terminale koji su izrađeni od jako lepo obrađenog metala s nazubljenim krajevima kako bi se olakšalo zatezanje i otpuštanje. Dva para terminala omogućuju bi-wire i bi-amp povezivanje i prihvataju sve vidove povezivanja, a posebno je zanimljiv okrugli poklopac, koji ima estetsku ulogu, ali takođe sprečava da se terminali otpuste tokom vremena. Pored već spomenutog bas-refleks otvora na donjoj strani, Sonetto III G2 takođe ima port pri vrhu zadnje strane koji je namenjen za mid-bas jedinicu.
Slušni test
Za razliku od prve generacije, koja je imala bas-refleks otvor samo na donjoj strani i bila prilično zahvalna u pogledu pozicioniranja, Sonetto III G2 ipak traže nešto više prostora pozadi. Naša iskustva pokazuju da udaljenost od zadnjeg zida mora biti najmanje pola metra, uz bar isto toliko (a poželjno je i više) do bočnih zidova, odnosno uglova prostorije. Zahvaljujući odličnoj disperziji zvučnih talasa, zaokretanje prema idealnoj poziciji za
Slušali smo
Nenada Vasilića na albumu "Bass Room" iz 2019.
Topologija
• dvoiposistemski, bas-refleks Visokotonska jedinica
• D.A.D. 28 mm
Frekvencijski opseg
• 38 Hz - 40 kHz
slušanje (toe-in) ne igra tako veliku ulogu, a mi smo se zadržali na minimalnoj usmerenosti ka auditorijumu. Ipak, ukoliko želite da čujete sve do poslednjeg detalja, preporučujemo da se svakako pozabavite i ovim aspektom pozicioniranja. U pogledu zahtevnosti prema amplifikaciji, Sonetto bi se mogli svrstati među srednje zahtevne kutije, a naš Exposure 3010S2 im je, kako se pokazalo tokom testa, savršeno odgovarao - po snazi, ali i tonski, bar prema našim ušima. Prva stvar koju smo primetili tokom testiranja jeste Sonettova pozornica - ona je prostrana i vrlo precizno formirana, gotovo do razuđenosti. Scena je trodimenzionalna do nivoa koji se približava pristupačnim surround sistemima, s jasno izraženom dubinom i pozicioniranjem muzičara u prostoru, što se najbolje čuje na živim klupskim snimcima. Iz tog razloga Sonetto III G2 mogu sasvim dobro da posluže za neobavezno uživanje u filmovima, što smo i isprobali - dobićete vrlo uverljivu tonsku pratnju, koja će dobro ispratiti dešavanja na ekranu. Ipak, još je lepše to što ovi Sonus faberi, uprkos sjajno razvijenoj pozorni-
Ključne karakteristike
ci, uvek zadržavaju celovitost muzičke slike. Obilje detalja, koje se uz ovakvu scenu podrazumeva, ne remeti osnovni tok muzike, koja ima fluidan i nepomućen prikaz. Homogenost prezentacije od vrha do dna odslikava neutralnost ovih zvučnika, koji donose zaista opojan spoj tonske nepretencioznosti i izuzetno prijatne, muzikalne reprodukcije, u kojoj se može iznova uživati iz dana u dan.
Iako Sonus faberi nikad nisu važili za zvučnike s naročito moćnim basom, promena topologije donela je pomake i na ovom polju. Dve membrane većeg prečnika nego ranije, koje rade kao midbas drajveri, pružaju sočnije, masnije najniže tonove. Masa je povećana, pa su basovi prisutniji u celokupnoj prezentaciji,
a udarac je vrlo solidan. Uprkos navedenim promenama, preciznost pojedinačnih tonova nije narušena, a subjektivan utisak je da je donji prag snižen u odnosu na prethodnike - bez gubitka definiciješto potvrđuju i zvanične specifikacije. Iako je nama i na prethodnoj generaciji bas bio dobar, Sonetto III G2 zadovoljiće i audiofile koji preferiraju snažniji i prisutniji bas, ali bez preglasavanja ostatka prezentacije. Prelaz između donjeg i srednjeg opsega sasvim je neprimetan, što je očekivano kod ovakve topologije, a srednji deo spektra prelepo je uobličen i pruža odličan odnos između tonske tačnosti i bogatog, živopisnog zvuka. Jednostavno, testirani Sonusi naštimovani su tako da budu audiofilski precizni, a da ujedno prijaju ušima.
Zaključak
Iako su velike promene uvek rizične kod dobro prodavanih modela, nakon testa smo se uverili da je italijanski proizvođač dobro znao šta radi kad je promenio topologiju najmanjih florstendera iz serije Sonetto. Model III druge generacije svestraniji je zvučnik od prethodnika i sasvim je dorastao oštrijim muzičkim pravcima, uz zadržavanje već poznate Sonus faberove suptilnosti u izrazu. Kao jedina uslovna slabost nameće se nešto veća zahtevnost u pogledu prostora, pa Sonetto III G2 ne treba razmatrati za male sobe - ali to je cena njegove svestrane upotrebljivosti.
Plus
M Spoj analitičnog i prijatnog zvuka.
M Odličan bas.
M Sjajna pozornica.
M Savršena izrada.
Minus
K Nešto zahtevniji u pogledu prostora.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 Exposure 3010S2
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Sonus faber Sonetto III G2
J Preporučena snaga pojačala: 50-280 W
J Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 38 Hz - 40 kHz
J Osetljivost (1 W / 1 m): 88 dB
J Impedansa: 4 oma
J Rezna frekvencija: 2,7 kHz
J Topologija: 1 x 165 mm bas, 1 x 165 mm mid-bas, 1 x 28 mm visokotonac
J Dimenzije (ŠxVxD): 287 x 1.068 x 350 mm
J Masa: 25,8 kg
J Cena: 4.500 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Jonska lepota i dorska snaga
Grčka firma, o kojoj smo ranije pisali, dosad nam je bila poznata po pristupačnoj klasi uređaja. Koliko je uspešna u vrhunskoj gami uređaja?
Milan M. Milošević
Bogata grčka audiofilska scena ne samo da poseduje odgovarajuću kupovnu moć već nudi i niz zanimljivih konstruktora. Tsakiridis Devices, porodičnu firmu osnovanu 1987, dosad smo već upoznali preko uređaja Hermes, a zatim i Aeolos Plus, koje smo testirali 2021, odnosno 2022. Sada idemo na sam vrh ponude ove marke i testiraćemo potpuno cevni kombo, koji čine pretpojačivač Alexander i izlazni monoblokovi Apollon u najboljoj verziji Ultima.
Alexander
Pred nama je top-of-the-line pretpojačivač sa šest činč ulaza, od kojih je jedan gramofonski MM. Opciono, može se naručiti i s MC ulazom, koji je realizovan s Lundahl step-up transformatorima. Poseduje jedan fiksni RCA izlaz, kao i izlaze preko potenciometra za snagaš, i to jedan RCA i jedan balansirani, realizovan preko transformatora. U unutrašnjosti ima ukupno osam lampi, koje rade u klasi A, redom šest 12AT7 i dve 12AX7, poslednje dve s većim pojačanjem, u RIAA sekciji.
Napajanje je rešeno ručno motanim, odvojenim transformatorima za pojedinačne napone i LC filtracijom. Signalni kondenzatori su Mundorf evo. U izvedbi Ultima, pomenute kondenzatore zamenjuju Mundorf evo silver gold oil, čiji su kontakti zalemljeni srebrnim kalajem, kao i Genalex cevi.
Alexander ima zatvorenu konstrukciju, bez vidljivih cevi i prilično je svedenog izgleda. Na sredini se nalazi displej koji prikazuje aktivan ulaz, kao i prekidač za odabir ulaza koji se prebacuje preko releja. Kontrola glasnoće je preko Alps Blue motorizovanog potenciometra i sa (neizostavnom) daljinskom komandom. Tsakiridis Devices je poslovično štur kad su u pitanju detaljnije tehnikalije, tako da nemamo podatke o osetljivosti ulaza, izlaznom nivou i slično.
Apollon Ultima
Nazvan po grčkom bogu lepote i snage, koji je čak svirao i liru, ovaj izlazni monoblok je spočetka nosio naziv Powerhouse, po svojoj snazi. Moćnim i solidnim izgledom koji odiše snagom dominiraju
četiri uparene pentode KT120, povezane u paralelnu push-pull topologiju, oslobađajući ukupno 150 vati nominalne snage. Uz četiri izlazne lampe, tu su i dve duple triode 12AT7, koje imaju ulogu obrtača faze. Ova konstrukcija ima promenljivu topologiju, izborom između triodnog i pentodnog režima. Osim toga, promenljiva povratna sprega šest ili devet decibela izbor je između snage ili linearnosti, što ukupno čini četiri različite konfiguracije prilagodljive ličnom ukusu, ali i zvučnicima. Verzija Ultima, međutim, ne nudi ova podešavanja.
Tehnička izvedba i oprema su vrlo zanimljivi. Kondenzatori u napajanju su United Chemicon, lampe su u kvalitetnim porcelanskim podnožjima, a štampane ploče su dvostrane, s pažljivo razdvojenim putanjama signala i napajanja. Tome treba dodati i kvalitetne polipropilenske kondenzatore i metal-film otpornike tolerancije 1 odsto. Na ulazu se nalazi jedan stereo RCA par, nažalost, ne i balansirani.
Ultima opcija, osim toga, ima sprežne kondenzatore Mundorf supreme silver
Tsakiridis Devices Alexander i Apollon Ultima » www.tsakiridis-devices.com
“Moćnim
i solidnim izgledom koji odiše snagom dominiraju četiri uparene pentode KT120.”
gold oil i bolji kvalitet otpornika na katodama i grejanju cevi; pored toga, za spojeve se koristi srebrni kalaj, izlazni transformatori su u 16 slojeva, a zvučnički terminali WBT-0710.
Slušni test
Sistem na kome smo slušali Tsakiridis kombo još su činili Lindemann MusicBook Source (s lokalnog diska i kao strimer s NAS-a) i zvučnici Epos ES14 na sopstvenim stalcima, odmaknuti oko dva metra od zadnjeg zida, sve povezano kablovima Ansuz C.
Tsakiridis kombo odmah stvara kredibilnu i uravnoteženu sliku, bez tipično cevnog doživljaja topline u srednjem opsegu, već, naprotiv, vrlo neutralan. Zvučna pozornica nije ravna, već sferna, i na neki način holografski obavija slušaoca, tako da je poželjno biti zaista u sweet spotu kako bi ovaj doživljaj došao do izražaja.
Slušali smo Anouar Brahem, The Astounding Eyes of Rita (ECM, 2009).
Bas-opseg je veoma dobro kontrolisan, s početkom i krajem, bez odjeka, mada se može primetiti izvesna elastičnost ili, ako hoćete, zaobljenost na bubnjevima. Tsakiridis nema poteškoća da siđe u najdublju oktavu, na primer, na violončelu i da verno reprodukuje titranje žice, gudala i vazduha. Tu kombinacija AlexanderApollon zaista dolazi do izražaja: izvanredna rezolucija pretpojačivača verno je prenesena i transponovana kroz snagaš. Ukupan karakter zvuka može se opisati kao neutralan. Ne postoji nikakav zvučni potpis ili tipičnost zvuka Tsakiridisa, što smo ranije konstatovali i na drugim njihovim uređajima. Rezolucija, detaljnost i stabilnost su za svaku pohvalu.
Na kraju, jedna opservacija o uparivanju sa zvučnicima: nije tajna da cevni pojačivači ne vole niske impedanse niti složene skretnice, bez obzira na snagu koju poseduju. Kombinacija Apollon i Epos ES14 zvučala je izuzetno solidno i zvučna slika se nije primetno menjala s pojačavanjem snage, što znači da se monoblokovi odlično nose s nominalnih šest oma (minimalno četiri), ali do izražaja je
Tsakiridis Alexander
J Topologija: cevni pretpojačivač u klasi A
J Ulazi: linijski 5 x RCA, 1 x XLR, 1 x gramofonski MM
J Selektor ulaza: sa relejima
J Izlazi: 1 x RCA, 1 x XLR
J Cevi: 6 x 12AT7, 2 x 12AX7
J Motorizovana kontrola glasnoće
J Frekvencijski opseg: 5 Hz - 100 kHz
J Odnos signal-šum: 90 dB
J Ukupna harmonijska izobličenja: 0,08%
J Dimenzije: 425 x 115 x 395 mm
J Masa: 10 kg
J Cena: 2.600 do 5.100 € ã M-kabl, 066/000-966
dolazila blaga sibilantnost otvorenog visokog opsega. I dok se ona može ublažiti "tamnijim" interkonekcionim kablom od izvora do pretpojačivača, zvučnici impedanse osam oma i ne previše otvoreni u gornjem spektru idealan su izbor.
Zaključak
Cevni audio je skupa rabota, najpre pri kupovini, jer ga treba propisno platiti. Dodatak cevi na ulazu pojačivača je najčešće instant dosetka da se zvuk učini
pitkijim, neretko na štetu vernosti. Tsakiridis
Devices je u svakoj klasi punokrvni lampaš, kome su posvećeni i tehnička izvedba i znalačko projektovanje i iscrpni slušni testovi. Nakon iskustva sa ulaznim modelima, nismo imali sumnje da će se Alexander i Apolon pokazati u najboljem svetlu.
Alexander ima vrlo otvoren i detaljan zvuk bez pozadinskog šuma i lak je za upravljanje. Ove odlike se odlično
udružuju kod Apolona Ultime, koji svojom snagom i kontrolom čuva svu suptilnost informacija i prenosi bez puno uticaja topologije zvučnika i nepravilnosti faze i impedanse. Isprobajte ih odvojeno da biste nadgradili sistem koji posedujete ili ih jednostavno uzmite u paru. Bez obzira na snagu, treba povesti računa o uparivanju sa zvučnicima.
Plus
M Izvanredan zvuk.
M Kvalitet izrade u ovoj klasi cene.
Minus
K Monoblokovi nemaju balansirane ulaze.
Oprema
 Lindemann MusicBook Source
 Tsakiridis Alexander
 Tsakiridis Apolon Ultima
 Epos ES14
 Ansuz C
Tsakiridis Apolon Ultima
J Topologija: cevni monoblok, paralelni push-pull u klasi AB, triodni ili pentodni spoj
J Cevi: 2 x 12AT7, 4 x KT120
J Ulazi: 1 x RCA
J Povratna sprega: -6 dB / -9 dB
J Frekvencijski opseg: 7 Hz - 71 kHz
J Odnos signal-šum: 85 dB
J Izlazna snaga: 2 x 150 W
J Dimenzije: 210 x 250 x 440 mm
J Masa: 18 kg
J Cena: 2.600 do 7.500 €
M-kabl, 066/000-966
Favorit iz senke
Iako bežični zvučnici iz dana u dan stiču sve veću popularnost, mnogi proizvođači i dalje nude alternativu u vidu nešto manje integrisanih, ali i dalje veoma sposobnih aktivnih zvučnika.
Kompanija Canton već godinama nudi aktivna izdanja svojih popularnih modela, a mi smo testirali nekoliko njihovih zvučnika s ugrađenom amplifikacijom - od kompaktnih GLE bukšelfova pa do moćnih podnostojećih kutija iz serije Vento. Cantonovi aktivni modeli ipak nisu samo zvučne kutije s dodatim pojačalima, već ih nemački proizvođač oprema digitalnom sekcijom i drugim praktičnim opcijama, pa s razlogom nose prefiks Smart u oznaci. Pre četiri godine imali smo na testu aktivne kutije Smart GLE 3, a sada je pred nama drugo izdanje istog modela, koje nosi oznaku Smart GLE 3 S2.
Dizajn i izrada
Canton Smart GLE 3 S2 najlakše je opisati kao regalske kutije srednje veličine, koje po dizajnu predstavljaju arhetip
bukšelf zvučnika. Ovo podrazumeva pravilan oblik kvadra, ravne površine i oštre ivice, ali i vrlo dobro odmerene proporcije, koje doprinose skladnoj pojavi. Vinilni finiš, koji može biti u crnoj ili beloj boji, odlikuje se dobrim kvalitetom, a zvučnici izgledaju sasvim neutralno, pa će se lako uklopiti u različite enterijere. Dvosistemska topologija izvedena je uobičajeno, s visokotoncem na vrhu prednje strane. Ova jedinica postavljena je u veći usmerivač i opremljena 25-milimetarskom kalotnom membranom, koja je izrađena od legure aluminijuma i mangana. Najveći deo fronta zauzela je srednjetonsko-niskotonska jedinica, koja sadrži jednodelnu titanijumsku membranu i posebno profilisano vešanje. Zavrtnji okvira drajvera prilično su neprimetni zahvaljujući crnoj boji, a korisnicima su na raspolaganju i jednostav-
ne platnene maske, s pričvršćivanjem pomoću skrivenih magneta. Smart GLE 3 S2 razlikuju se od pasivnih modela GLE 30, iz kojih su izvedeni, po velikom pravougaoniku od crnog pleksiglasa u dnu prednje strane. Pogađate već, ispod njega su smešteni displej, signalna dioda i senzor daljinske komande, što je rešenje koje smo sreli i kod drugih Cantonovih aktivnih zvučnika. Pogled na zadnju stranu otkriva pun spektar mogućnosti ovih kutija. U gornjem delu postavljen je bas-refleks otvor prilično velikog prečnika, dok ostatak površine zauzima veliki panel s priključcima. Ovde pronalazimo analogni RCA i balansirani XLR ulaz, dok su digitalni ulazi zastupljeni u obliku koaksijalnog i optičkog priključka, a na raspolaganju je i USB-B port. Postavku kompletira IEC utičnica za odvojivi napojni kabl,
Bojan Jović
“Mikrodinamika je prisutna u vidu finesa, koje oplemenjuju najniže tonove i daju im posebnu draž.”
s pripadajućim prekidačem za uključivanje, dok je ostatak slobodne površine iskorišćen za dodatne etikete, koje sadrže osnovne podatke o zvučnicima i oznake "master" i "slave". Ovaj princip odranije je poznat u hi-fiju, a radi se o tome da se izvori povezuju samo na jedan, primarni zvučnik. S druge strane, Smart GLE 3 S2 poseduju gotovo identične zadnje panele - što je pomalo neobično, a jedina razlika je u odsustvu USB porta na sekundarnom zvučniku, pa na ovo treba obratiti posebnu pažnju.
Mogućnosti
Nemačka kompanija ne navodi previše tehničkih detalja, pa tako o zvučničkim jedinicama imamo samo osnovne podatke, a isto važi i za ugrađenu amplifikaciju. Poznato je samo da su u pitanju pojačala u klasi D, koja pružaju snagu od 350 vati po kanalu. Glavne vidove povezivanja već smo nabrojali, ali Smart GLE 3 S2 takođe omogućuju blutut vezu, s podrškom za kvalitetniji aptX kodek. Digitalni signal podržan je u rezoluciji do 96 kiloherca i 24 bita preko svih ulaza, dok je veza između
primarnog i sekundarnog zvučnika bežična na frekvenciji od pet gigaherca i takođe s podrškom za prenos nekompresovanog 96 kHz / 24-bitskog signala. Alternativno, povezivanje dva zvučnika može se obaviti pomoću koaksijalnog kabla, ali ne vidimo zašto bi bilo ko to radio - bežična veza funkcioniše potpuno stabilno i uz besprekornu vremensku usklađenost.
Ljubiteljima kućnog bioskopa biće zanimljiv podatak da Smart GLE 3 S2, kao istinski univerzalci, podržavaju dodavanje kompatibilnih zvučnika putem bežične veze, čime je omogućeno sastavljanje surround sistema. Sistem podržava do osam kanala, uz napomenu da prisustvo više od dva zvučnika smanjuje rezoluciju interne bežične veze na 48 kiloherca i 16 bita. Ovako formiran višekanalni sistem podržava Dolby Audio i DTS Digital Surround, dok se za više opcija preporučuje dodavanje pretpojačala Smart Connect 5.1, koje podržava Dolby Atmos, reprodukciju preko mreže i HDMI povezivanje.
Upotreba i zvuk
Slušali smo Agnes Obel na albumu "Myopia" iz 2020.
Ključne karakteristike
Topologija • dvosistemski, bas-refleks Kontinualna snaga
• 2 x 350 W Ulazi
• 2 x analogni, 3 x digitalni, blutut aptX
U pogledu podešavanja, Smart GLE 3 S2 nude zaista brojne opcije, uključujući podešavanje relativne glasnoće između leve i desne kutije, kao i unošenje precizne udaljenosti između zvučnika i pozicije za slušanje. Ovo je naročito važno za surround postavku, ali nije beznačajno ni pri stereo-reprodukciji. Tu je i ekvilajzer s tri predefinisane pozicije u prostoru (blizu zadnjeg zida, u uglu i u slobodnom prostoru), dok automatski stendbaj isključuje zvučnike nakon određenog perioda neaktivnosti. Sporedne opcije teško je i nabrojati - proizvođač se zaista potrudio da korisniku omogući detaljna podešavanja po meri i želji. Kao i kod ranije testiranih aktivnih Cantona, nezgoda je što se sva ova podešavanja obavljaju preko daljinskog upravljača manjih dimenzija, ali vrlo solidne izrade, i očitavaju preko arhaičnog segmentnog displeja s tri alfanumerička mesta, koji jednostavno nije dovoljan za komforno kretanje kroz menije. Pravo rešenje bi, naravno, bila aplikacija, preko koje bi sve to bilo daleko preglednije, lakše i elegantnije.
U prvom delu slušnog testa Cantone smo uposlili u punom kapacitetu, dok se na poziciji mrežnog transporta našao bagatelno jeftini FiiO SR11, uz digitalnu vezu preko USB kabla. Smart GLE 3 S2 pružili su nam odlično uobličen zvuk,
vrlo prijatnog kolorita, uz potpunu prepoznatljivost poznatih numera. Gornji deo spektra bio je oplemenjen jasnim i prilično brojnim detaljima, koji nisu imali posebno dubok i slojevit prikaz u pogledu teksture, ali su stizali s dovoljnom količinom vazduha, pa je pozornica bila lepo razvučena po širini. Preciznost prikaza na visokom je nivou i zvučnici se ni u jednom trenutku nisu mučili s prezentacijom oštrih i zvonkih tonova, ali je i ovo izvedeno na jedan prijatan, lepo uobličen način - čak više nego što smo očekivali od nemačke škole, što nam se dopalo. Srednji tonovi nadovezuju se u sličnom maniru, uz vrlo dobru ravnotežu između jasnih detalja, dobro predstavljene mase tonova i sveukupno neopterećujuće prezentacije. Na kraju, najniži opseg bio je šlag na torti jer Smart GLE 3 S2 pružaju zaista odličan bas. Tonovi su krupni i znatno prevazilaze skromnu zapreminu kabineta, a prezentacija je nešto toplija, punog i sočnog zvuka. Ipak, Cantoni i ovde uspevaju da zadrže preciznost, što takođe
govori o optimalno odmerenoj i kvalitetnoj amplifikaciji. Pored jasne makrodinamike, mikrodinamika je prisutna u vidu finesa, koje oplemenjuju najniže tonove i daju im posebnu draž. Kako bismo proverili Cantonove najveće domete, u drugom delu testa kao digitalni izvor upotrebili smo Musical Fidelity M6x DAC preko balansirane veze. Pojedinačni tonovi dobili su impresivnu jasnoću, koja se najbolje čula u slojevitosti i svojevrsnoj dubinskoj oštrini - tekstura je postala jasno uočljiva i gotovo opipljiva. Analitičnost znatno skupljeg DAC-a pokazala se i u bogatstvu srednjetonskih detalja, koji su, uprkos brojnosti, bili prezentovani na uređen i jasno razumljiv način, bez zbrke i haotičnih zastoja u toku muzike. Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće da Smart GLE 3 S2 nisu sposobni da iznesu ovakav vid reprodukcije. Poboljšanja su bila čujna i u donjem delu spektra, koji je postao naizgled još dublji, ali uz oštrije, preciznije ocrtane tonove. U odnosu na integrisani DAC, ova kombinacija izgubila je nešto topli-
ne u basovima, ali je donela više detalja i fantastičnu preciznost u čitavom spektru, uz potpunu jasnoću prikaza - bilo da su u pitanju pojedinačni tonovi ili pratite muziku kao celinu. Opet, smatramo da je interni konverter vrlo dobro odmeren i da se odlično uklapa s drugim komponentama, pa je kao rezultat dobijena prijatna, dovoljno detaljna i živopisna reprodukcija, koja omogućuje dugačke slušne sesije bez zamora.
Zaključak
Iako su izvedeni u sasvim nepretencioznom dizajnu i nastupaju bez velike pompe, Cantonovi aktivni zvučnici predstavljaju odlično odmeren spoj između audiofilske analitičnosti, sirove snage i lepo uobličene prezentacije. Iako nisu bez mana, kad posmataramo ono najvažnije - kvalitet zvuka - Smart GLE 3 S2 pružaju zaista mnogo i više su nego dorasli mnogim rivalima, pa preporučujemo da ih poslušate ukoliko tragate za aktivnim regalskim kutijama. Najzad, prilično nam se svidela kombinacija s pristupačnim mrežnim transportom FiiO SR11 i na ovaj način može se oformiti kompaktni hi-fi sistem po ceni od oko hiljadu i po evra - što je izuzetno povoljno prema današnjim merilima.
Plus
M Prijatan i uravnotežen zvuk.
M Snažan i precizan bas.
M Svestrana upotrebljivost.
M Jednostavna upotreba.
Minus
K Finiš nije na nivou konkurencije.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 FiiO SR11
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Canton Smart GLE 3 S2
J Kontinualna snaga: 2 x 350 W
J Frekvencijski opseg: 28 Hz - 30 kHz
J Topologija: 1 x 174 mm mid-bas, 1 x 25 mm visokotonac
J Digitalni ulazi: 1 x koaksijalni, optički i USB-B
J Analogni ulazi: 1 x RCA i XLR
J Dodatno: blutut aptX
J Daljinski upravljač: da
J Dimenzije (ŠxVxD): 190 x 360 x 277 mm
J Masa: 7,7 kg
J Cena: 1.400 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Ekstremni eksterni
Snaga od preko pet vati po kanalu, izdašna baterija i robustna konstrukcija - šta je više potrebno za high-end užitak u pokretu?
Bojan Jović
Pored raznovrsnih praktičnih i kompaktnih portabilnih pojačala za slušalice, iFi Audio oduvek je negovao svojevrsnu flegšip kategoriju ovih uređaja, koja nastupa pod nazivom Diablo. S drugom generacijom ovog modela proizvođač kao da je rešio da prekrši sve ustaljene norme i tržištu ponudi istinsku prenosivu zver, kod koje su gabarit i masa daleko od prvog prioriteta.
Spoljašnjost
Već prvi pogled na Diablo 2 govori nam da tu nisu čista posla - kućište je potpuno orebreno velikim uzdužnim usecima, što znači da celo ima ulogu velikog hladnjaka, a upadljiva crvena boja dopunjena je sivim zadnjim krajem. Posmatrano spreda, kućište ima oblik spljoštenog šestougla, pa su bokovi snažno zasečeni, što olakšava nošenje. Očekivano, prestižni iFi izveden je u potpunosti od masivnog metala, pa ukupna masa iznosi gotovo pola kilograma - iako ovo nije baš pohvalno za prenosivi uređaj, moramo priznati da Diablo 2 ostavlja utisak veli-
ke izdržljivosti i trajnosti. Protočni dizajn podrazumeva da su na prednjoj strani smeštene komande, kojih zapravo nema previše. Velika kružna komanda služi za uključivanje i kontrolu glasnoće, a naročito nas je oduševila jednostavna mehanička brava, koja obezbeđuje da se uređaj slučajno ne uključi tokom transporta ili da se glasnoća ne poremeti. Za povezivanje slušalica predviđeni su singleended 6,35-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski izlazi, a uz njih je smešten prekidač za odabir fiksnog pojačanja (gain) - fabrika ove modalitete naziva Normal, Turbo i Nitro. Tu je i prekidač za aktivaciju xMEMS režima, kojim se Diablo 2 usklađuje sa svojevrsnim xMEMS slušalicama. Postavka se završava na donjem delu, neposredno ispod fronta, gde pronalazimo prekidač za uključivanje već poznatog sistema iEMatch, koji služi za automatsko usklađivanje izlaza s impedansom slušalica. Ovaj sistem dostupan je za oba izlaza.
Indikacija je poverena samo jednoj LE diodi, koja koristi isprekidano svetlo ra-
zličitih boja kako bi ukazala na aktivni ulaz, nakon čega konstantno svetlo označava rezoluciju. Prelazak na zadnju stranu pokazuje da Diablo 2 kao glavni digitalni ulaz koristi USB-C, a tu je i zasebni USB-C za napajanje, uz koji je postavljena sitna LE dioda za indikaciju napunjenosti baterije. Dodatni kombinovani koaksijalni i optički ulaz prisutan je u formi 3,5-milimetarskog priključka, dok 4,4-milimetarski priključak u produžetku ima ulogu balansiranog analognog izlaza ili single-ended analognog ulaza i predviđen je za vezu s audio-sistemom. Postavku završava taster za blutut uparivanje, jer je Diablo 2 opremljen i ovim tipom povezivanja.
Tehnologija i mogućnosti
Ispod robustne i pomalo grube spoljašnjosti, koja izgleda kao da je napravljena da traje dugi niz godina, smeštena su najsavremenija tehnička rešenja. Iza USB porta nalazi se 16-jezgarni XMOS čip, koji prosleđuje signal konverterskom kolu iz kompanije Burr-Brown. Ovo True Native
“Kolorit je bio izrazito neutralan, a pojedinačni tonovi predstavljeni vrlo verodostojno.”
kolo sadrži zasebne kanale za PCM i DSD, čime se izbegava interna digitalna konverzija između formata i signal ostaje u izvornoj formi do samog kraja. D/A konverter podržava PCM rezolucije do 768 kiloherca i 32 bita, izvorni DSD512 i MQA. Sledi analogna sekcija pojačala, koja je izvedena u simetričnoj, balansiranoj dual-mono topologiji, uz primenu PureWave konstrukcije, ali i iFijevog patentiranog rešenja DirectDrive za što kraći put signala. Diablo 2 kompatibilan je sa slušalicama impedanse do 600 oma, a deklarisana vršna snaga iznosi čak do 5.180 milivati po kanalu. Sve interne komponente odličnog su kvaliteta, a proizvođač navodi da vode poreklo od renomiranih proizvođača, kao što su TDK, Vishay, Panasonic i Murata. Za napajanje u pokretu predviđena je interna baterija kapaciteta 4.800 miliamper-sa-
Slušali smo
Garyja Burtona i Chicka Coreu na albumu "Crystal Silence" iz 1973.
ti, dok za kućnu upotrebu iFi isporučuje popularno svičersko napajanje iPower 2. Ovo niskošumno napajanje opremljeno je sistemom Active Noise Cancellation 2 za efikasno umanjenje elektromagnetskih smetnji, što ga čini znatno boljim za audiofilsku primenu od uobičajenih adaptera. Takođe, kao sporednu, ali sve kvalitetniju opciju povezivanja, Diablo 2 donosi blutut u verziji 5.4, koji podržava sve popularne kodeke. Pored već rasprostranjenih kodeka aptX HD ili LDAC, na listi pronalazimo i najnoviji aptX Lossless, koji podržava bit-ratu od 1.200 kilobita u sekundi, a za baratanje blutut signalom zaduženo je kolo iz Qualcommove najviše serije QCC518x.
Slušni test
Ključne karakteristike
Povezivanje
• digitalni i analogni ulazi, blutut
Vršna snaga
• do 5,18 vati po kanalu
Podržana rezolucija
• PCM 768/32, DSD512, MQA
Prvi deo testiranja Diablo 2 proveo je kao DAC i pojačalo za slušalice, ali priznajemo da ga, zbog velike mase, nismo isprobali u pokretu, već samo kod kuće. Uz sve prateće sisteme "na nuli", kolorit je bio izrazito neutralan, a pojedinačni tonovi predstavljeni vrlo verodostojno - čak i klavijature, koje su, kao i svi sintetički instrumenti, zahtevne u pogledu tonski tačnog prikaza teksture. U saradnji sa slušalicama Sennheiser HD 560S, iFi nam je priuštio tehnički gotovo savršenu reprodukciju, čija preciznost u ocrtavanju tonova nije posustajala čak ni pri rasprskavanju činela ili opadanju glasnoće niskih tonova. Ravnoteža je ipak bila više na srednjem i, naročito, gornjem opsegu, pa su basovi, iako nesumnjivo prisutni, bili donekle u drugom planu. Aktiviranje funkcije iEMatch umanjilo je glasnoću, ali je popravilo celokupnu ravnotežu, a zatim je uključivanje modaliteta Turbo učinilo da stvari legnu na svoje mesto.
Najniži tonovi su se poravnali s ostatkom spektra i dobili odgovarajuću masu, pa su se mogli jasno čuti i pri tišem slušanju. Kako se pokazalo, HD 560S ipak nisu idealan spoj sa ovim uređajem, jer smo tek prelaskom na FiiO FT5 spoznali njegove prave mogućnosti. Tonski mnogo bolje usaglašen, ovaj dvojac priuštio nam je jednako preciznu i analitičnu, a ujedno muzikalniju i sočniju reprodukciju. Pojedinačni tonovi dobili su jednu živopisnu crtu, koja je zaista oplemenila muziku i, pored tehničke tačnosti, donela onaj stepen uživanja, koji sve ljubitelje dobrog zvuka tera da slušaju dalje. Usledilo je povezivanje Diabla 2 na hi-fi sistem, i to na poziciji D/A konvertera, uz korišćenje napajanja iPower 2. Iako
proizvođači obično ne savetuju korišćenje baterijskih uređaja dok su na punjaču, zbog većeg zagrevanja, pretpostavljamo da je iFi to nekako regulisao, inače ga ne bi ni preporučio za ovakav vid upotrebe. U uputstvu nismo pronašli nikakve smernice, ali se Diablo 2 nije prekomerno grejao tokom rada. Ugrađeni DAC pružio nam je prilično relaksiran i vrlo prijatan zvuk, koji je pre svega muzikalan i fluidan - pa pretpostavljamo da nešto oštriji i suvlji karakter dolazi od interne amplifikacije. Lepo formirana pozornica bila je više precizno ocrtana nego posebno široka, a instrumenti su prikazani vrlo jasno i bez naznaka zrnastosti i drugih negativnih pojava. Količina vazduha bila je dovoljna da žičani instrumenti
zvuče prozračno, a činele zvonko. Naročito nas je impresionirao vibrafon na albumu "Crystal Silence", čiji su tonovi bili prodorni, a opet prijatno zaobljeni, s dugačkim i vremenski savršeno odmerenim odjekom - opadanje glasnoće bilo je potpuno ravnomerno, a svi tonovi su zadržavali jasnu razlučivost, čak i tokom složenih deonica.
Zaključak
Kako bi pokazao da Diablo 2 nije perjanica ponude samo po zvuku već i u pogledu prateće opreme, proizvođač je, pored već spomenutog napajanja, u pakovanje uključio sjajnu torbicu za nošenje, u kojoj ima dovoljno mesta za sav pribor. Tu su i posebno oblikovani nosači, kojima se Diablo 2 može odvojiti od podloge zbog boljeg hlađenja, ali i za olakšan pregled prednjeg panela. Ali, čak i bez svih dodataka, ovo je nesumnjivo moćan uređaj, koji će bez teškoća pokretati zahtevne slušalice, pa u tom pogledu može predstavljati krajnje rešenje na poziciji headampa. Ovo je prepoznala i organizacija EISA, pa je Diablu 2 dodelila nagradu Headphone Amplifier 2024-2025.
Tražite pristupačan DAC s praktičnim dodatnim opcijama, a želite da iza svega stoji dokazano audiofilsko ime? iFi audio nudi rešenje.
Sigurni smo da je većina čitalaca našeg časopisa dosad već dobro upoznata s brendom iFi Audio, a za one koji tek ulaze u audiofilsku zajednicu reći ćemo samo da je u pitanju britanska kompanija koja je potekla od renomiranog proizvođača AMR (Abbingdon Music Research). iFi Audio veoma je aktivan u kategoriji prenosivih uređaja, ali u ponudi ima i široku lepezu kućnih hi-fi sprava - kompaktnog dizajna, velikih mogućnosti i odličnog zvuka. Jedna od najpopularnijih serija nosi naziv ZEN i nedavno je stigla do treće generacije, a mi vam u nastavku teksta predstavljamo ZEN DAC 3.
Spolja i iznutra
Iz naziva modela može se zaključiti da ZEN DAC 3 donosi funkciju D/A konvertera, ali on pored toga sadrži pojačalo za slušalice i analogni izlaz za povezivanje s kućnim audio-sistemom. Osnovni dizajn serije ZEN nije promenjen i podrazumeva kućište retro futurističkog dizajna, s neobično zaobljenim bokovima. Gornja,
donja i bočne strane izvedene su iz jednog komada debelog aluminijuma, kojima se dodaju prednja i zadnja strana, a sveukupni utisak kvaliteta zaista je odličan - od sjajno obrađenih površina pa do savršeno uklopljenih spojeva ZEN DAC 3 sklopljen je bez mane. Treća generacija donosi novu kolornu šemu, s metaliziranom tamnosivom osnovnom bojom - koja se moderno naziva gunmetal - i zlatnim detaljima na prednjem panelu. Pored toga, front je vizuelno podeljen horizontalnom linijom, a gornji deo izveden je u teksturi koja podseća na kožu. Ukupno, ZEN DAC 3 donosi dašak aristokratskog luksuza uprkos skromnom gabaritu kućišta.
Središnju poziciju na prednjoj strani zauzima kružna komanda za glasnoću, a fabrika navodi da se ona obavlja u analognom domenu i stoga je superiornija u odnosu na svaki vid digitalne atenuacije. Levo od središta nalazi se taster za patentirani XBass+, koji služi za pojačavanje basova i takođe funkcioniše u analognom domenu, pa proizvođač tvrdi da
nema negativan uticaj na srednjetonski opseg. Nešto dalje postavljen je manji taster za PowerMatch, što je iFi-jev naziv za fiksno pojačanje (gain) i predviđen je za korišćenje uz zahtevnije slušalice. Na desnoj strani fronta nalaze se izlazi za slušalice u obliku 6,35-milimetarskog single-ended i 4,4-milimetarskog balansiranog priključka. Prelazak na zadnju stranu pokazuje nam da je ZEN DAC 3 opremljen samo digitalnim USB-C ulazom, koji ujedno služi za napajanje, dok se levo od njega nalaze analogni RCA i balansirani 4,4-milimetarski izlazi za vezu s hi-fi sistemom. Odabir između fiksnog i varijabilnog modaliteta obavlja se pomoću prekidača na zadnjoj strani, a postavku kompletira priključak za eksterno napajanje od pet volti. Naime, iako osnovni vid napajanja podrazumeva USB vezu, proizvođač je ostavio mogućnost dodavanja kvalitetnijeg spoljašnjeg napajanja - bilo svičerskog ili linearnog, što uvek donosi poboljšanje u zvuku. Kao i uvek, u unutrašnjosti iFi-jeve sprave nalaze se proverena tehnička rešenja.
Bojan Jović
“Visoki deo spektra sjajno je prikazan, uz tonove koji su lepo uobličeni i oplemenjeni teksturom.”
Konvertersko kolo vodi poreklo od kompanije Burr-Brown, a serija True Native podrazumeva četvorokanalni sklop s odvojenim parovima za obradu PCM i DSD signala kako bi se izbegla konverzija. Za baratanje digitalnim signalom koristi se 16-jezgarni XMOS mikrokontroler, dok se za vremensku usklađenost stara već poznati GMT (Global Master Timing) Clock. Pored toga, iz iFi-ja poručuju da je prelazak na USB-C port sa sobom doneo zaštitu od prenapona, što je važno iz ugla bezbednosti. Unapređena digitalna sekcija donosi udvostručenu podržanu rezoluciju i prihvata PCM do 768 kiloherca, DSD512, DXD i MQA, dok je pojačavački stepen ostao nepromenjen - bar prema osnovnim specifikacijama. Deklarisana snaga na 32 oma iznosi 210 milivati po kanalu kod single-ended veze i 300 milivati po kanalu pri balansiranoj vezi, a podaci o izobličenjima i odnosu signalšum takođe su neizmenjeni u odnosu na prethodnika.
Upotreba i zvuk
Uprkos skromnom gabaritu i ceni, ZEN DAC 3 u sklopu hi-fi sistema zvuči zrelo i ozbiljno. Prezentacija je nenapadna i prilično ujednačena iako se povremeno može primetiti sasvim blaga povučenost srednjeg opsega. Nivo detalja je vrlo dobar, ali nama se još više svideo način na koji iFi prikazuje te detalje - oni su besprekorno uklopljeni u muzičku celinu i ni na koji način ne skreću pažnju s osnovnog toka muzike. Dakle, ZEN DAC 3 će pružiti uvid u tehničku stranu reprodukcije, ali će vam
Slušali smo Kamasija Washingtona na albumu "Fearless Movement" iz 2024.
Ključne karakteristike
Izlazna snaga
• 210 mW / balansirani
300 mW (32 Ω) Rezolucija i formati
• PCM 768/32, DSD512, DXD, MQA
Izlazi
• RCA, 6,35 mm i balansirani 4,4 mm
za primećivanje finesa biti potrebno malo koncentracije. Slično je i sa srednjim tonovima, koji su prilično živopisni, ali na jedan uzdržan i umeren način. Visoki deo spektra sjajno je prikazan, uz tonove koji su veoma lepo uobličeni i oplemenjeni teksturom, a opet, mogu da budu zvonki kad zatreba. U apsolutnom smislu, pozornica je prosečne širine, što je zapravo izuzetan rezultat kad se stvari stave u kontekst i kad se prisetimo gabarita i cene ovog uređaja. Najniži opseg donosi solidno čvrste i jasno prikazane tonove, uz izraženu ritmičnost, pa će ZEN DAC 3 biti odličan pri reprodukciji življih pravaca. Ipak, basovi gube dah na samom dnu i dolazi do određenog povlačenja, mada ne i do gubitka definicije - verujemo da ovde dolaze do izražaja ograničenja u napajanju preko USB veze.
Iako ne raspolaže prevelikom snagom, ZEN DAC 3 se tokom testa pokazao kao sasvim dorastao slušalicama niže i srednje zahtevnosti. Karakter reprodukcije približan je zvuku s analognog izlaza, što podrazumeva prezentaciju koja stavlja rafiniranost i muzikalnost ispred agresivnosti. Opet, fabrika je uspela da ovo izvede tako da ZEN DAC 3 ne zvuči mlako, već zapravo pruža istinsko uživanje u zvuku. Uz Sennheiser HD 560S
reprodukcija je bila prilično detaljna, ali je iFi uspeo da ukroti izrazito analitičnu prirodu ovih slušalica i da u zvuk unese više nego zrno plemenitosti, bez narušavanja jasnoće u finesama. Pri osnovnim podešavanjima najniži opseg bio je nešto tanji, ali tada smo u pomoć pozvali prvo PowerMatch, a zatim i XBass+. Promene su bile jasno čujne, najpre u pogledu veće glasnoće, a zatim i u izraženijim i snažnijim najnižim tonovima. Važno je naglasiti da ovi sistemi nisu izmenili kolorit i tonski balans - ukoliko izuzmemo najniži opseg, što je i cilj sistema XBass+. ZEN DAC 3 raspolaže solidnim setom opcija, ali je sasvim jednostavan za korišćenje. Rezolucija dolaznog materijala prikazuje se pomoću svetlećeg prstena, koji okružuje komandu za glasnoću i različitim bojama signalizira rezoluciju. Iako generalno nismo ljubitelji ovakvih rešenja, jasno je da bi dodavanje displeja povećalo cenu uređaja i potpuno narušilo dizajnerski izraz. Pored toga, jednostavnost kao jedan od imperativa uslovila je prisustvo samo jednog ulaza - problem je u tome što su kvalitetniji aftermarket USB-C interkonekti još uvek prilično retki, pa neće biti lako zameniti fabrički kabl nekim ozbiljnijim. ZEN DAC 3 nas je poprilično oduševio u ulozi pretpojačala kad smo ga koristili za kontrolu
glasnoće hi-fi sistema. Fabrika navodi da je u pitanju analogni sklop, a mi možemo da potvrdimo da korišćenje ove funkcije ni na koji način ne degradira audio-signal i sveukupni kvalitet reprodukcije. Naprotiv - maleni iFi možemo da preporučimo za uparivanje s kompaktnim aktivnim zvučnicima kako bi se oformio kvalitetan stoni hi-fi. Konačno, kako je test odmicao, sve češće nam se činilo da čujemo ZEN DAC 3 kako vrišti "napajanje!". Šalu na stranu, sasvim smo sigurni da bi već prekidačko napajanje donelo čujni pomak, a o linearnom da i ne govorimo. Zato budućim vlasnicima savetujemo da najozbiljnije razmotre ovo unapređenje.
Zaključak
Od uređaja ovog cenovnog razreda ne očekuje se da bude savršen, ali istina je da je ZEN DAC 3 u pojedinim disciplinama zaista sjajan. Ovde mislimo najpre na rafiniranu reprodukciju, koja zvuči celovito i kojoj ćete pronaći nedostatke tek pri direktnom poređenju sa dosta skupljim uređajima. Odličan kao DAC, solidan na poziciji pojačala za slušalice i oplemenjen veoma dobrom kontrolom glasnoće, iFi ZEN DAC 3 više nego opravdava svoju cenu i pruža sofisticiran i izuzetno prijatan zvuk.
Plus
M Sjajan DAC.
M Odlična kontrola glasnoće.
M Rafiniran i prijatan zvuk.
M Izuzetna završna obrada.
Minus
K Nije za zahtevne slušalice.
Oprema
 Sennheiser HD 560S
 Exposure 3010S2
 Sonus faber Sonetto III G2
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
iFi Audio ZEN DAC 3
J Snaga po kanalu (SE / Bal @ 32 Ω): 210 mW / 300 mW
J Izobličenja THD+N (SE / Bal): 0,013% / 0,005%
J Frekvencijski odziv (+/-3 dB): 5 Hz - 90 kHz
J Odnos signal-šum: 109 dB(A)
J D/A konverter: Burr-Brown True Native
J Podržani formati: PCM 768/32, DSD512, DXD, MQA
J Digitalni ulaz: USB-C
J Analogni izlazi: RCA i balansirani 4,4 mm
J Izlazi za slušalice: 6,35 mm i balansirani 4,4 mm
J Dimenzije (ŠxVxD): 158 x 35 x 115 mm
J Masa: 456 g
J Cena: oko 230 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Striming za sitne novce
Iako se mrežni transporti retko mogu sresti kao samostojeći uređaji, FiiO donosi na tržište jedan čistokrvni strimer, bez D/A konvertera i drugih dodataka.
Bojan Jović
Razumemo ideje proizvođača da ljubiteljima dobrog zvuka ponude kompletno rešenje za digitalni audio, u vidu uređaja koji objedinjuje strimer i D/A konverter, a neretko i dodatne opcije, poput kontrole glasnoće i pojačala za slušalice. Ipak, određeni postotak audiofilske populacije odranije poseduje dobar eksterni DAC, koji ne želi da menja, pa za njih takav uređaj predstavlja bacanje para jer su primorani da plate za sklopove i funkcije koje im ne trebaju. Upravo u toj tržišnoj niši nastupaju mrežni transporti - ove sprave poseduju samo digitalne izlaze, a služe kao spona između mrežnog audio-izvora i vašeg D/A konvertera. Izbor je skroman, ali ipak postoji, a FiiO je nedavno obogatio tržište samostojećih mrežnih transporta modelom SR11 - i to na donjem kraju cenovne skale.
Spoljašnjost
Kompanija FiiO još uvek nije ustanovila sasvim jasnu nomenklaturu, ali pri pogledu na kućište postaje jasno da SR11 deli šasiju sa DAC / headampom K11, koji smo testirali pre tačno godinu dana (HF117). Moderno dizajnirano kućište odlikuje se vrlo kompaktnim dimenzijama i niskim profilom, uz snažno zaobljene uspravne ivice. FiiO nas uvek prijatno iznenadi kvalitetom izrade, pa i ovde dobijamo kućište izrađeno u potpunosti od aluminijuma, uprkos izuzetno niskoj ceni. Jednodelni kabinet obuhvata sve uspravne strane, kao i gornju površinu, dok je donja strana izrađena od plastike. Ovde pronalazimo veliko centralno postolje, koje je gumirano kako bi se sprečilo klizanje i grebanje podloge, a udaljenost postolja od ivica kućišta stvara utisak da uređaj lebdi u prostoru, bez vidljivih oslonaca. Uobičajeno, mrežni transporti koriste aplikaciju kao primarni (a ponekad i jedini) vid kontrole, ali dalekoistočni proizvođač je krenuo drugim putem i podario modelu SR11 daljinski upravljač pune funkcionalnosti. Zajedno s njim dolazi LCD displej na prednjem panelu, koji je segmentni, pa izgleda pomalo arhaično, ali je dovoljno informativan i dopušta očitavanje s veće udaljenosti. Na levom delu plastične pokrivke displeja integrisan je taster za uključivanje, dok se na desnom delu prednjeg panela nalazi višenamenska kružna komanda. Ona služi za kretanje kroz menije i odabir različitih opcija, a može se koristiti i za kontrolu glasnoće, jer je SR11 opremljen atenuatorom. U
“Bezbroj puta preslušane numere zvučale su upravo onako kako ih pamtimo.”
središtu gornjeg panela postavljen je veliki svetleći logotip, koji različitim bojama signalizira rezoluciju dolaznog signala - jačina njegovog osvetljenja može se podešavati u nekoliko koraka ili potpuno isključiti. Na zadnjoj strani pronalazimo priključke koji su uobičajeni za ovaj tip uređaja, a predvodi ih eternet port. U središtu je smeštena kraća antena, jer SR11 takođe podržava wi-fi povezivanje. Za prosleđivanje signala prisutni su samo digitalni izlazi, i to po jedan koaksijalni, optički, USB-A i USB-C. Postavku kompletiraju sitni taster za resetovanje uređaja i dodatni USB-C port, koji služi za povezivanje eksternog napajanja.
Mogućnosti
Proizvođač navodi da se u srcu ovog uređaja nalazi čipset Ingenic X2000 s dva procesorska jezgra iz serije XBurst, koji se odlikuje izdašnom snagom i malom potrošnjom. Eternet je gigabitni, a wi-fi dvopojasni, pa su korisniku na raspolaganju različite mogućnosti povezivanja. Ipak, ono što će odbiti određeni broj audiofila jeste podatak da SR11 podržava samo AirPlay i Roon - dakle, izostaju najpopularniji protokoli, kao što su UPnP, DLNA ili Chromecast. Iz komunikacije s tehničkom podrškom saznali smo da FiiO radi na firmveru koji će uključiti DLNA, ali je on još uvek u beta verziji. Pored toga, najavljeno je dodavanje funkcije muzičkog servera preko USB-A porta, a govori se i o blutut povezivanju. Sveukupno, utisak je da je FiiO malo požurio s lansiranjem ovog modela, ali da će se njegova funkcionalnost povećavati s novim verzijama firmvera. Ako se usmerimo na ono što SR11 može, ustanovićemo da podržana rezolucija obuhvata PCM do 768 kiloherca i 32 bita, DSD256 (DoP) i MQA preko USB izlaza, dok je S/PDIF dvojac ograničen na 192/24 i izvorni DSD64. Takođe, prosleđivanje digitalnog signala u visokoj rezoluciji važi samo za Roon, dok će AirPlay svesti svaki signal na 44,1 kiloherc i 16 bita. Dodatne
Slušali smo
Dire Straits na četvrtom studijskom albumu "Love over Gold" iz 1982.
opcije sadrže nekoliko praktičnih dodataka, kao što su već spomenuta kontrola glasnoće ili odabir izlaza - kod pojedinih pristupačnih uređaja odabir izlaza obavlja se automatski, što ne funkcioniše uvek kako treba, pa pozdravljamo FiiO-ov potez. Pored toga, SR11 dopušta odabir izvora (Roon, AirPlay i, u budućnosti, DLNA), kao i Mix modalitet - možda je u pitanju rešenje kakvo konkurentski iFi
Audio primenjuje na svojim strimerima i koje (bar u teoriji) treba da pruži nešto bolji zvuk sa odabranog izvora, ali mi nismo uspeli da nađemo zvaničnu potvrdu toga.
Upotreba i zvuk
Povezivanje
• eternet, wi-fi
Mrežne platforme
• AirPlay, Roon Digitalni izlazi
• koaksijalni, optički, USB-A, USB-C
SR11 se pokazao kao izuzetno jednostavan za korišćenje, a povezivanje i prepoznavanje na mreži obavljeno je prilično brzo - naravno, postupak bežičnog povezivanja zahtevaće nešto više vremena i angažmana, ali je i to razumljivo objašnjeno u uputstvu. Usled svedene podrške za mrežne platforme, upotreba takođe ne može biti lakša, a već pomalo zaboravljena daljinska komanda predstavlja koristan dodatak. SR11 pored toga podržava aplikaciju FiiO Music, a mi smo za reprodukciju i kontrolu koristili Tidal na Apple iPad tabletu. Zbog FiiO-ove izuzetno pristupačne cene, ostatak sistema činili su neuporedivo skuplji uređaji - dovoljno je reći da je SR11 bio jeftiniji čak i od korišćenih kablova.
Tokom slušnog testa za proveru kolorita iskoristili smo albume koje odlično poznajemo, poput "Love over Gold" benda
Ključne karakteristike
Dire Straits. SR11 je u ovom pogledu pokazao uzorne kvalitete u vidu neutralnosti i, što je najvažnije, odsustva bilo kakvih izobličenja ili drugih vidova degradacije signala. Drugim rečima, bezbroj puta preslušane numere zvučale su upravo onako kako ih pamtimo, s prepoznatljivom bojom glasa vokaliste i timbarom instrumenata. Kad je u pitanju tonska ravnoteža, rekli bismo da SR11 donosi nešto naglašenije gornje basove, pa je doboš povremeno bio istaknut više nego što bi trebalo. Ostatak spektra je dobro usaglašen i pruža vrlo prijatan balans između visokotonskih detalja i niskotonskih temelja muzike. Najviši deo spektra ne donosi posebnu iskričavost i vazdušastost, pa je pozornica samo prosečnih dimenzija, ali su fini detalji još kako prisutni. Mikrodinamika je na takvom nivou da omogućuje tiho slušanje bez čujnih manjkavosti i potrebe za naprezanjem da bi se čule finese, a deo toga preliva se i na srednji opseg, koji je bogat tonovima, ali više analitički nastrojen. Najniži tonovi su, bar prema našim ušima, sjajno odmereni i pružaju solidnu masu i čvrst udarac. Definiciji se nema šta zameriti, pa basovi zadržavaju jasnu ocrtanost do donjeg praga čujnosti.
Direktno poređenje s mrežnom sekcijom iFi Neo Streama, koji nam se našao pri
ruci tokom testa, pokazalo je da konkurentski uređaj pruža bolju tonsku ravnotežu i više detalja, najpre u visokim tonovima, što se može donekle pripisati ograničenosti AirPlay veze na 44,1 / 16 kod SR11. S druge strane, ne možemo zanemariti ogromnu razliku u ceni, pa verujemo da kupci Neo Streama neće ni razmatrati maleni FiiO, koji - uprkos svemu - pobeđuje Neo Stream u preciznijoj i linearnijoj kontroli glasnoće. Na samom kraju, SR11 smo spojili na aktivne regalske kutije Canton Smart GLE 3 S2 s integrisanom digitalnom sekcijom. Ovo se pokazalo kao sasvim dobar spoj, pa smo za oko 1.500 evra sklopili savremeni i kompaktni audio-sistem dobrog zvuka i višestrane upotrebljivosti.
Zaključak
Nakon prvobitnog razočaranja skromnim mogućnostima striminga, do kraja testa maleni FiiO nas je kupio solidnim kvalitetom reprodukcije, besprekornom stabilnošću u radu i izradom, koja je fantastična u odnosu na cenu. Ukoliko već koristite Apple ili Roon, SR11 predstavlja sjajnu i više nego pristupačnu ulaznicu u svet striminga. Ako ne, ostaje samo da se nadamo da će kompanija ispuniti obećanje i obezbediti podršku za DLNA u narednoj verziji firmvera.
Ezoterični kablovi ovog američkog proizvođača u novim verzijama postaju sve više sastavni deo zvuka - na dobar način.
Milan M. Milošević
Testirali smo Stealth kablove i prenosimo vam naše utiske. Koliko su različiti i šta nude za ne tako mali novac, otkrivamo u ovom tekstu.
Indra
V10+
Verzija V10 ovog analognog interkonekta donosi brojne tehničke i zvučne promene u liniji Indra. Konstrukcija kabla je multicore, nasuprot single-core preseku prethodnih verzija, što donosi dublji bas i, što je još važnije, veću subjektivnu punoću zvuka. Ovaj kvalitet ne dolazi na štetu transparentnosti i otvorenosti zvuka, drugim rečima, punoća ne navlači veo preko zvuka i detalja.
Provodnike čine ultratanki provodnici debljine 50 AWG od amorfnog metala, homogeni u oba smera, oko čvrstog i otpornog jezgra koje drži kabl. U speci-
jalnoj Stealth geometriji svaka licna je pojedinačno izolovana teflonom, čime se individualni provodnici međusobno udaljuju van dometa međusobnih elektromagnetnih uticaja. Ovo rešenje istovremeno ublažava mehaničke rezonance usled vibracija samog kabla. Tokom faze testiranja s konektorima Cardas i WBT, Stealth Audio Cables je prešao na sopstvenu proizvodnju konektora male mase, s kontaktima od punog srebra, teflonskom izolacijom, konstrukcijom od kevlara i kućištem od karbona ili titanijuma. Terminacija je izvedena postupkom hladnog varenja provodnika i konektora u direktnom kontaktu. Proizvođač garantuje 300 ciklusa spajanja i razdvajanja RCA konektora bez gubitka kontakta.
Śakra V16
Sada dolazimo do potpuno drugačije "zveri". Śakra u verziji V16 je flegšip analogni interkonekt ovog proizvođača. Provodnici u ovom kablu su amorfni i savršeno homogeni, tako da nemaju direktivnost i sastoje se od pojedinačnih licni preseka 0,025 kvadrata. Suprotno konvencionalnoj logici koja zahteva određenu minimalnu debljinu provodnika radi tonskog balansa, prema proizvođaču, ovako tanki provodnici rešavaju skin-efekat i omogućuju vremensko poravnanje celog opsega, što treba da rezultira fluidnijim visokim opsegom, čistim i definisanim basom i savršenom pozornicom. Svaka licna je pojedinačno izolovana i bez dielektričnog kontakta sa susednim provodnicima koje dodiruje i motane su bifilarno i neinduktivno.
Suprotno filozofiji kompanije Stealth Audio Cables, ovaj kabl je usmeren tako što se splet provodnika sužava od jednog do drugog kraja, što pomaže da se uskladi impedansa između uređaja koje spaja. Dielektrik koji se koristi je dvostruki: nazvan paravakuum, sastoji se od helijumskog punjenja i teflonskog izolatora. Ovo je najveća razlika i unapređenje u odnosu na model Indra jer proizvodi nisku dielektričnu konstantu, koja za posledicu ima manje izobličenje i brži zvuk. Spoljašnji omotač kabla je od poroznog materijala i proračunat je tako da obezbeđuje određeni stepen dampiranja mehaničkih vibracija, ali ne u potpunosti. SAC ovde ponovo izlazi iz konvencionalne logike i tvrdi da previše dampirani kablovi umrtvljuju zvuk. Śakra V16 takođe postoji u RCA i XLR verziji.
Zvučne performanse i poređenja
Deseta verzija Indre zvuči ništa manje otvoreno i transparentno u odnosu na prethodne verzije, ali sa više "tela" i prisutnosti. Promena geometrije donosi dublji i bolje definisan bas, i ukupno puniji zvuk, koji zadržava jasnoću, otvorenost i transparentnost. S druge strane, nova Śakra ima takvu konstrukciju da kablu uopšte nije potrebno usviravanje. Testovi su pokazali da potpuno nova, prvi put priključena Śakra V16 ima bolji zvuk od originalne verzije koja je usviravana hiljadu sati.
U odnosu na Indru, pa čak i na prvobitnu Śakru, V16 ima znatno dublji bas i transparentniji srednji opseg istovremeno, što je dosta teško postići, naročito zbog maskiranja koje se dešava u opsegu od 250 do 500 herca. Tonska pozornica je neuporedivo bolja, šira, s jasno izdiferenciranim slojevima i pojedinačnim instrumentima. Tonski karakter ovog kabla se može uporediti sa ubacivanjem boljeg pretpojačivača u muzički sistem.
Zaključak
U osnovi, oba kabla imaju sonične odlike Stealth Audio Cable: oni nestaju s puta signala kao komponente i ograničavajući
Slušali smo Claudio Filippini Trio, Facing North (Kepach Music, 2013).
faktor, i zapravo se ugrađuju u zvuk. Po tome su veoma slični i zato nude i slične tonske odlike u sistemu. Mada je po svemu Śakra V16 čujno bolja, ni sa Indra V10 se ne može pogrešiti.
Plus
M Nestaju s puta signala.
Minus
K Ništa, ako ih možete priuštiti.
Oprema
 MBL Noble Line N31 CD-DAC
 MBL Noble Line N11 pretpojačivač
 MBL Noble Line N21 pojačivač snage
 MBL 116F
Stealth Audio Cables
Indra V10+
J Tip: analogni interkonekcioni kabl
Ključne karakteristike
Dielektrik
• helijum i teflon
Terminacija
• RCA ili XLR
J Konstrukcija: multicore, s licnama 50 AWG
J Dielektrik: teflon
J Terminacija: RCA ili XLR
J Cena: 7.000 $ (1 m)
Stealth Audio Cables
Śakra V16
J Tip: analogni interkonekcioni kabl
J Konstrukcija: multicore, s licnama 50 AWG
J Dielektrik: helijum i teflon
J Terminacija: RCA ili XLR
J Cena: 15.300 $ (1 m)
ã M-kabl, 066/000-966
Kruna hi-fi sistema
Nakon pronalaženja odgovarajućih zvučnika i elektronike, u procesu sastavljanja hi-fi sistema dolazimo do kablova. Njihov odabir nikad nije lak, ali ako je izbor pravi, kablovi će iz svakog sistema izvući maksimum i omogućiti još veće uživanje u kvalitetnoj reprodukciji.
Skablovima iz kompanije Atlas prvi put smo se sreli pre nekoliko godina, kad su nam na test stigla dva pristupačna interkonekciona kabla odličnog kvaliteta. Škotski proizvođač nije gubio vreme, pa je sad pred nama nova generacija proizvoda. Domaći distributer ustupio nam je analogne interkonekte iz tri cenovne kategorije, uz jedan napojni kabl i strujni razdelnik.
Atlas Element
Achromatic RCA
Kao najnoviji izdanak početne serije u ponudi, Element interkonekt donosi čujne pomake u odnosu na prethodnika. Kao glavno unapređenje navodi se nova Achromatic RCA terminacija, koja je osmišljena i optimizovana da ostvari najmanje moguće gubitke na putu signala. Ukupna masa priključka prilično je mala, a kontakt s provodnikom ostvaren je bez lemljenja, već krimpovanjem (stezanjem). Provodnik je izrađen od bakra OCC (Ohno Continuous Casting), što
obezbeđuje monokristalnu strukturu i minimalno prisustvo nečistoća, dok izolacija sadrži sloj upletenog bakra OFC, bez primesa kiseonika, i sloj penastog polietilena (PEF).
Element interkonekt opremljen je priključcima manjih dimenzija, koji su potpuno ravni i imaju samo nekoliko milimetara veći prečnik od kabla. Tokom upotrebe pokazalo se da je kontakt vrlo čvrst, a sam kabl je dovoljno savitljiv za sve audiofilske potrebe, što čini Element pogodnim za upotrebu u tesnim okruženjima ili sa uređajima čiji izlazi nisu mnogo razmaknuti. Prilikom testa prethodne generacije spomenuli smo svetliji karakter, a sada možemo da kažemo da je novi Element zadržao otvorenu prezentaciju, ali uz puniji, sočniji prikaz pojedinačnih tonova. Ovo se najviše primećuje u gornjem opsegu, koji je prilično direktan i jasno prikazuje fine detalje. Srednji deo spektra odlikuje se uravnoteženim prikazom, bez isticanja ili povlačenja, uz zadržavanje uverljive teksture
tonova. Najniži tonovi ocrtani su prilično precizno i Element ni u zahtevnim situacijama ne kompresuje signal, pa basovi imaju vrlo dobru definiciju. Ovo je kabl koji možemo preporučiti bez zadrške za sisteme nižeg i srednjeg ranga jer pruža dobro izbalansiranu i prezentaciju, bez unošenja bilo kakvih neželjenih elemenata.
Atlas Equator Achromatic RCA
Kao sledeća stepenica u Atlasovoj ponudi nalazi se interkonekcioni kabl Equator, koji preuzima rešenja od Elementa i podiže ih na viši nivo. Ovo podrazumeva već opisanu Achromatic terminaciju, kao i isti tip OCC bakarnog provodnika. Ipak, unapređenja su prisutna kod izolacije, gde je primenjena koaksijalna konstrukcija, s dve pletenice od bakra OFC veće čistoće. Sve to je upakovano u penasti polietilen, pa je, zbog istih priključaka i boje kabla, Equator teško razlikovati od pristupačnijeg modela Element.
Bojan Jović
Ipak, razlika je sasvim jasna tokom slušnog testa, kad do izražaja dolaze unapređenja koja izdižu Equator iznad slabijeg srodnika. Poboljšana izolacija obezbeđuje još čistiji signal, što se pri reprodukciji čuje kroz veoma jasne i precizno definisane detalje. Equator pruža odličan uvid u najsitnije finese, pa, posledično, pozornica deluje prostranije i vazdušastije. Poboljšana dinamika primećuje se najpre u najnižim tonovima, koji su odlično ocrtani i uz prisustvo uverljivije teksture, koja ih čini ravnopravnim učesnicima u kreiranju muzičkog izraza. Takođe, subjektivni utisak je da se basovi uz ovaj kabl spuštaju nešto niže. Za kolorit se može reći da je isti kao kod Elementa, što ga svrstava među prilično neutralne kablove. Ukupan skok u kvalitetu zvuka značajan je u odnosu na pristupačniji model, a Equator donosi odličan spoj između detaljne prezentacije i fluidne muzikalnosti, pa predstavlja sjajan izbor za sisteme srednjeg ranga.
Atlas Hyper
Achromatic RCA
Za Hyper se može reći da preuzima filozofiju modela Element i podiže je na najveći mogući nivo. Stoga, i kod njega pronalazimo iste Achromatic terminale, a provodnik je takođe izrađen od bakra OCC. Ipak, ovde je upotrebljen bakar čistoće 6n, što garantuje još manje prepreka na putu signala kroz kabl. Zaštitna pletenica izrađena je od gušće upletenog bakra OFC, a Hyper se razlikuje od pri-
“Hyper Achromatic RCA će doneti sposobnost da i veoma složene pasaže prikaže na jasan način.”
stupačnijih modela po polietilenskom omotaču u crnoj boji. Kako pripada istoj seriji, očekivno je da se Hyper nadovezuje na tonske vrline nižih modela. Slušni test stoga je pokazao srodne osobine, u vidu neutralne prezentacije i čistih detalja. Hyper ipak ide korak dalje u sasvim nepomućenom i tečnom prikazu muzike, koja zadržava živopisni prikaz i tokom najzahtevnijih deonica. Ovaj kabl će u hi-fi sistem doneti sposobnost da i veoma složene pasaže prikaže na sasvim jasan i razumljiv način, koji neće opteretiti auditorijum, a opet će predstaviti sve tehničke
finese u zvuku. Sitni pomaci u mikrodinamici mogu se primetiti u vidu još sočnijih i živopisnijih detalja, čak i kad su postavljeni u drugi plan, a celokupna zvučna scena deluje bogatije. U skladu s tim, Hyper će pružiti obilje finesa i pri tihom slušanju. Iako se isprva može učiniti da Hyper ne donosi značajan napredak u odnosu na Equator, istina je da je ovo veoma sposoban kabl, koji traži jednako talentovan ostatak sistema. U suprotnom, možda nećete čuti razliku u odnosu na pristupačniji model. Ali, ako Hypex postavite u sistem više klase, ta razlika biće jasno čujna.
Atlas Eos 2.5em i Eos Modular 2.5em
Kao neizbežni činioci audio-sistema, napojni kablovi i razdelnici možda su i najkontroverzija tema u hi-fiju zato što stepen njihovog uticaja može znatno varirati od sistema do sistema. Ipak, značaj napojnih kablova ne može se osporiti jer će već i najpristupačniji kabl od nekoliko desetina evra doneti čujni pomak. Kako bi nam omogućio što bolji uvid u kvalitet Atlas kablova, distributer nam je uz interkonekte isporučio napojni kabl Eos 2.5em i letvu Eos Modular 2.5em. Eos 2.5em je srednji od tri napojna kabla u ponudi i koristi provodnike od dva i po kvadratna milimetra, izrađene od bakra velike čistoće i bez primesa kiseonika (OFC). Hibridni šilding obogaćen je ugljenikom, a za izolaciju je upotrebljen stabilizovani PVC polimer. Prema pregledu specifikacija, jedina - iako ne beznačajna - razlika u odnosu na skuplji Eos 4.0em jeste presek provodnika, pa skuplji kabl treba uzeti u obzir za najveće potrošače. Prema rečima fabrike, prateći razdelnik Eos Modular 2.5em predstavlja savršenog partnera za Eos 2.5em, mada se, naravno, može koristiti uz sve druge kablove. U pitanju je strujna letva masivne pojave i izuzetno robustne izrade, najvećim delom napravljena od aluminijuma i opremljena sa šest priključnih mesta. Spoljašnja konstrukcija omogućuje jednostavno otvaranje radi servisiranja, što se danas ne sreće često i znači da će vam - uz povremeno održavanje - ova letva verovatno trajati decenijama. Naročito su nam se svidele nožice, koje neznatno izdižu letvu od podloge i obezbeđuju strujanje vazduha, a mogu biti
opremljene gumenim odstojnicima, šiljcima ili se iskoristiti za pričvršćivanje letve na uspravnu površinu. Po oznaci se može zaključiti da Eos Modular 2.5em za unutrašnje ožičenje koristi iste provodnike kao napojni kabl Eos 2.5em, dok je IEC utičnica za napojni kabl postavljena na užoj bočnoj strani. Tokom upotrebe, kao možda najznačajnija osobina testiranog kompleta, izdvojila se neutralnost - odnosno, kabl i letva nisu promenili kolorit i tonsku ravnotežu numera koje dobro poznajemo, što nije uvek slučaj s napojnim segmentom sistema. S druge strane, reprodukcija je postala još jasnija i preciznije ocrtana u svakom pojedinačnom tonu, dok se celokupna scena povećala po sve tri ose. Naravno, ovde nije u pitanju magija - sve ove informacije već su bile sadržane u audio-signalu, ali su Eos kabl i letva dodatno pružili čistije napajanje, što se pri reprodukciji čuje kao potpuno tiha pozadina, oslobođena bilo kakvih smetnji i neželjenih parazitskih šumova. Pored toga, na ekstremima se može primetiti određena smirenost u zvuku, što zapravo znači da amplifikacija diše punim plućima i da kontroliše membrane bolje nego ranije. Sistem zadržava pribranost tokom zahtevnih deonica, a reprodukcija je jasna, celovita i odlično razvijena u prostoru.
Zaključak
Nakon testiranja čak pet proizvoda iz kompanije Atlas, još jednom smo se uverili da škotski proizvođač vrlo dobro zna šta radi. Njihovi kablovi i strujni razdelnici izrađeni su kvalitetno i predviđeni da traju, uz primenu proverenih tehničkih rešenja. Takođe, izostaju
pokušaji da se potencijalni kupci fasciniraju navođenjem teško razumljivih tehničkih termina, svemirskih tehnologija i mistifikacijom cele priče. Proizvode iz Atlasa stoga možemo da preporučimo kao odlično rešenje za sve audiofilske potrebe, a na vama je samo da odaberete modele u skladu sa svojim potrebama.
Plus
M Odličan kvalitet izrade u svim cenovnim klasama.
M Proverena tehnička rešenja.
M Neutralan tonski pečat.
M Odsustvo smetnji.
Minus
K Ništa, zaista.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 Exposure 3010S2
 ELAC Uni-Fi UB52
Atlas Element
Achromatic RCA
J Provodnici: bakar OCC
J Izolacija: polietilen
J Terminacija: krimpovani RCA
J Dužina: 1 m
J Cena: 140 €
Atlas Equator
Achromatic RCA
J Provodnici: bakar OCC
J Izolacija: polietilen
J Terminacija: krimpovani RCA
J Dužina: 1 m
J Cena: 240 €
Atlas Hyper Achromatic RCA
J Provodnici: 6n OCC bakar
J Izolacija: polietilen
J Terminacija: krimpovani RCA
J Dužina: 1 m
J Cena: 300 €
Atlas Eos 2.5em
J Provodnici: bakar OFC
J Izolacija: PVC
J Terminacija: šuko / IEC
J Cena: 500 €
Atlas Eos Modular 2.5em
J Provodnici: bakar OFC
J Kućište: aluminijum / plastika
J Utičnice: šuko / IEC
J Dimenzije (ŠxVxD): 440 x 60 x 120 mm
J Cena: 500 €
ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/211-262
Ponosni akrobata
Poslednjih godina prijatelji i čitaoci su nas nebrojeno puta pitali za preporuku koji preklopivi telefon da kupe. I svaki put do sada smo im dali isti odgovor: “Sačekajte još, nije tehnologija još sazrela, telefoni imaju previše problema i preskupi su.“ Sada konačno imamo drugačiji odgovor.
Ljubiša Miodragović
Sklopivi telefoni imaju puno mana – predebeli su, preteški, imaju izraženu neravninu na ekranu na mestu pregiba, upada im prašina u šarke, osetljivi su na ogrebotine... Očigledno su inženjeri u Honoru odlučili da reše sve te probleme i predstave novu verziju preklopivog telefona – sada sa imenom Magic V3. Istini za volju, i Magic V2 je bio sasvim korektan telefon, ali već na prvi pogled vidi se da je V3 u segmentu savršenosti. Ovaj telefon se reklamira kao najtanji preklopivi telefon, debljine samo 9,2 milimetra, što je približna debljina običnih telefona. Isto tako, ovaj telefon teži između 226 i 230 grama, u zavisnosti od verzije. Ovo je praktično ista težina
najnovijeg telefona iPhone 16 Pro Max. Telefon dolazi u velikoj kutiji, u kojoj se pored telefona nalazi i zaštitna maska iz dva dela, koja se jednostavno montira. Oko kamera postavljen je veliki prsten koji se može otvoriti i tako postaviti telefon pod određenim uglom, koji korisnik želi. Kad se telefon otvori, tada magija počinje jer telefon ima debljinu od samo 4,3 milimetra.
U Honoru su zaštitu telefona shvatili veoma ozbiljno, pa su kućište Magic V3 napravili od posebnih materijala, s još posebnijim imenima, kojima vas ne bismo zamarali. Oni tvrde da je materijal čak 40 puta otporniji na oštećenja u poređenju s telefonom Samsung S24 Ultra, dok
njihove šarke za preklop izdržavaju i do 500.000 preklapanja. Ovo je zaista impozantna brojka, koju ostali proizvođači ne mogu da obećaju, već govore o daleko manjim brojevima. Već u uvodu ovog testa jasno se vidi da je Magic V3 tanak, lagan, otporan na oštećenja i da su ugrađene šarke za preklop dovedene do savršenstva. Inače, Honor je ubacio Magic V3 u veš-mašinu i oprao ga u bubnju bez ikakve zaštite samo da bi pokazao koliko je otporan na oštećenja.
Hardver
Honor Magic V3 dolazi sa očekivanim čipsetom Qualcomm SM8650-AB Snapdragon 8 Gen 3, koji je izrađen u četvoronanometarskoj tehnologiji sa osam jezgara. Proizvodi se u tri verzije: 256/12 gigabajta, 512/16 gigabajta i verzija s jednim terabajtom skladišta i 16 gigabajta RAM memorije. Ugrađene su dve baterije, po jedna u svaki deo telefona i zajedno imaju oko 5.150 miliamper-sati. Podržano je brzo punjenje od 66 vati, što je, na primer, manje od Honora 200 Pro, koji dolazi s punjačem od 100 vati snage. Bežično se može puniti sa 50 vati, dok nudi punjenje drugih uređaja do pet vati. Telefon se od nule do 100 može napuniti za nešto manje od 50 minuta, što je impresivan rezultat.
Jedan od najzanimljivijih elemenata ovog telefona svakako su ekrani. Manji ekran ima dijagonalu od 6,43 inča, rezolucije 1.060 x 2.376 piksela. Ovako sklopljen telefon na prvi pogled izgleda kao i svi drugi telefoni, samo je ekran nešto uži nego što se očekuje. S desne strane se nalaze kontrole glasnoće, dok je ispod njih, ali zapravo na nižem delu telefona, taster za otključavanje koji ima u sebi čitač otiska prsta. Da biste registrovali otisak, moraćete veliki broj puta da prislonite prst jer je čitač, odnosno taster, dosta uzak. Međutim, kad to jednom uradite, otključavanje telefona ide zaista glatko. Svidelo nam se što je dovoljno
“Oba ekrana su LTPO i podržavaju varijabilno osvežavanje od jednog do 120 herca.”
samo prisloniti prst, a ne i pritisnuti taster do kraja. Ipak, kao i kod Sony Xperia 1 VI, ovaj taster će se dopasti samo onima koji telefon drže u desnoj ruci, dok će levoruki najčešće koristiti otključavanje telefona putem prepoznavanja lica. Kad otvorite telefon, dobićete ekran od 7,92 inča s rezolucijom od 2.156 x 2.344 piksela, dakle, ekran je skoro pravougaoni. Prelaz na savitljivom delu je osetljiv, ali ne previše. Osvetljenje oba je odlično i korisnik može da sve lepo vidi i pri jakom suncu. Inače, oba ekrana su LTPO i podržavaju varijabilno osvežavanje od jednog do 120 herca. Ekrani podržavaju HDR standarde poput Dolby Vision i HDR10+. Honor je posebnu pažnju posvetio novim AI algoritmima, koji bi trebalo da smanje kratkotrajnu kratkovidost. Ovi algoritmi stvaraju kontrolisano defokusiranje i treba da spreče zamućenje vida nakon dužeg posmatranja ekrana, koje verujem da su mnogi iskusili. Ovo podešavanje je inicijalno isključeno, ali svakako ga treba isprobati da li vam lično prija ili ne.
Isprobali smo ugrađene zvučnike na Magic V3. Jedan se nalazi gore, a drugi dole, međutim, kad se telefon otvori, oba zvučnika ostaju gore i dole, ali na levoj strani. Ako želite stereo-doživljaj, neophodno je zarotirati ekran za 90 stepeni, tako da vam savitljivi deo ekrana ne ide po vertikali, već po horizontali. Tada će zvučnici biti pozicionirani kako treba – levo i desno. Ako pokrenete neki test-video s YouTubea, primetićete jednu neobičnost –audio-zapis s levog kanala se reprodukuje i na desnom kanalu,
Honor
Honor je ubacio Magic V3 u vešmašinu i oprao ga u bubnju bez ikakve zaštite samo da bi pokazao koliko je otporan na oštećenja.
samo na nižem nivou, kao i obrnuto. Nije nam jasno zašto su se u Honoru odlučili za ovakav potez osim da se telefon glasnije čuje. Dakle, za pravi stereo-užitak ipak preporučujemo slušalice.
Kamere
Ključne karakteristike
Ekrani
• 7,92 inča
• 6,43 inča Baterija
• 5.150 mAh
Memorija
• 512 GB, 12 GB
Prva specifičnost ovog telefona jeste to što ima dve selfi kamere! Jednu koristite na manjem ekranu kad je telefon zaklopljen i drugu koristite kad je telefon otklopljen. Međutim, još zanimljivije je što je Honor ugradio dve iste kamere, što nije slučaj kod drugih proizvođača. Na primer, Samsung Z Fold6 ima lošiju selfi kameru na većem ekranu, tj. kad je telefon otvoren. Obe selfi kamere na Magic V3 imaju 20 megapiksela, snimaju sa žižnom daljinom od 21 milimetar i otvorom blende od f/2,2, što su sasvim fine karakteristike. Inače, model V2 je imao 16 megapiksela, tako da je ovo fina nadogradnja. Kad je glavna kamera u pitanju, najvažnije je da ona sada raspolaže senzorom Sony IMX 906, koji ima dijagonalu od 1/1,56 inča, što je odličan senzor u poređenju s „preklopnom“ konkurencijom. Ima 50 megapiksela, snima široko sa 23 milimetra, a ima i optičku stabilizaciju. Telefoto kamera je znatno unapređena i
ima senzor od 50 megapiksela, ali snima s fantastičnom žižnom daljinom od čak 90 milimetara, što u prevodu znači uvećanje 3,5 puta. Ovakav zum je zaista koristan u praksi, a kad se uzme u obzir da se nije štedelo na senzoru, niti na optičkoj stabilizaciji, onda ovo mogu biti veoma upotrebljive fotografije. Poslednja širokougaona kamera ima 40 megapiksela, sa žižnom daljinom od samo 16 milimetara.
Softver
Magic V3 ima isti softver kao i Honor 200 Pro, koji smo nedavno testirali. U pitanju je Android 14 s Magic OS u verziji 8. Poneke AI mogućnosti smatramo korisnim, poput odabiranja teksta s fotografije ili prevlačenje fotografije u „bar“ sa strane na neku od aplikacija, poput
pretraživača, koji onda može potražiti predmet s fotke. Ono što je novost jeste takozvani face-to-face prevodilac, gde je predviđeno da dve osobe sede jedna prekoputa druge i komuniciraju na dva različita jezika.
U kamerama je takođe ugrađena AI pomoć, a rezultati koje smo dobijali sa Studio Harcourt pri portretnim fotografijama zaista su impresivne. Tu je i AI Eraser, gde možete izbrisati neželjene objekte ili neželjene bivše partnere s fotografija.
Zaključak
Honor Magic V3 je telefon koji je teško ne voleti. Zaljubićete se u njega već od prve sekunde, jer je kompaktan i lagan, a istovremeno veoma funkcionalan. Sve što pokušate na njemu da uradite, biće
jednostavno i brzo. Možete ga koristiti i za zabavu i za posao, i na oba polja će se pokazati kao odličan partner. Magic V3 štriklira sve opcije koje vam mogu trebati, a savitljiv je i istovremeno elegantan, baš kao i vrhunski kineski ritmički gimnastičari. Što se cene tiče, ona je veoma slična konkurenciji, ali svakako treba ispratiti sve promotivne akcije koje će se nuditi u narednom periodu. Od nas je ovaj telefon dobio najvišu preporuku.
Plus
M Izdržljivost, kvalitet izrade.
M Odlični LTPO ekrani i vrhunske kamere.
M Velika baterija i brzo punjenje.
Minus
K Zbrka sa stereo-reprodukcijom.
Honor Magic V3
J Ekrani: 7,92 inča (2.156 x 2.344 piksela) i 6,43 inča (1.060 x 2.376 piksela)
J Procesor: Qualcomm SM8650-AB Snapdragon 8 Gen 3
J Memorija: 512 GB, 12 GB
J Kamera: 50 + 50 + 40 MP, 20 + 20 MP selfi
J Baterija: 5.150 mAh
J Dimenzije (sklopljen): 156,6 x 74,0 x 9,2 mm
J Dimenzije (rasklopljen): 156,6 x 145,3 x 4,35 mm
J Masa: 226 ili 230 g
J Cena: 249.999 RSD
ã www.hihonor.com
Novi život LED ekrana
Iako je do pre nekoliko godina izgledalo da je razvoj LED panela dostigao vrhunac, najnovije tehnologije pokazuju nam da to baš i nije tako.
Bojan Jović
Uprkos tome što savremeni televizori ne ostavljaju previše prostora za kreativni izraz dizajnera, u Samsungu su se potrudili da testiranom modelu podare vrlo moderno, a ujedno diskretno postolje - nešto šire i postavljeno u središte, za razliku od dve nožice u uglovima, koje se češće sreću kod većih dijagonala. Okvir ekrana uzorno je tanak ako se uzme u obzir da je u pitanju panel s dodatnim osvetljenjem, dok je senzor daljinske komande smešten na blago isturenom delu na donjoj strani. Sveukupno, izgled televizora nije posebno upadljiv, ali QE65QN900DT privlači pažnju veličinom i ekranom od 65 inča (165 cm), što je i jedan od njegovih najvećih aduta. Ekran je izveden u tehnologiji Neo QLED, što podrazumeva direktno pozadinsko osvetljenje piksela preko Mini LED rešenja i sistema Quantum
Matrix Technology Pro. Ekran donosi 8K rezoluciju od 7.680 x 4.320 piksela, koja, iako još uvek nije široko rasprostranjena zbog više cene, pruža neporecive prednosti u odnosu na niže rezolucije - što se naročito primećuje na većim dijagonalama, kad dolazi do izražaja prisustvo više od 33 miliona piksela na panelu. Kao drugi značajan činilac nameće se procesor NQ8 AI Gen3, koji oplemenjuje ovaj televizor veštačkom inteligencijom, čime se unapređuje i olakšava svakodnevna upotreba. Veštačka inteligencija ima zaista svestranu primenu, pa se koristi za podizanje svake rezolucije na 8K, pomoću sistema 8K AI Upscaling Pro, uz automatsku preradu SDR materijala u HDR. Prema priznanju proizvođača, ova tehnologija ne doseže baš pun HDR kvalitet, ali stiže prilično blizu. Zatim, tu je AI Motion Enhancer Pro, koji služi za
stabilizaciju pokreta pomoću veštačke inteligencije kako bi kretanja na ekranu bila fluidna i uglađena. Kao najvažnija sporedna funkcija ističe se Samsungov operativni sistem Tizen najnovije generacije, koji predstavlja sveobuhvatni centar zabave i objedinjuje pristup raznovrsnim sadržajima. User friendly iskustvo potcrtano je integrisanim SmartThings čvorištem za upravljanje drugim umreženim uređajima, po standardima Matter i HCA.
Slika i zvuk
Pre nego što smo uopšte započeli kritički test, Samsung nas je oduševio daljinskim upravljačem sa solarnim ćelijama na zadnjoj strani, koji omogućuje efikasno i potpuno besplatno dopunjavanje interne baterije. Tokom upotrebe, QE65QN900DT se pokazuje kao istinska poslastica za filmofile jer omogućuje uvid u najnaprednija dostignuća savremene videotehnike. Ovaj televizor je napravljen za savršen prikaz HDR materijala, pa su boje besprekorno nijansirane, uz verodostojan kolorit i postojanu teksturu. Iako je pristup izvornom 8K materijalu još uvek ograničen, razlika u odnosu na 4K jasno se primećuje u povećanoj preciznosti prikaza i neverovatno izraženoj definiciji, čak i kod izuzetno dinamičnih scena. Pored toga, veštačka inteligencija obavlja sjajan posao kod
“Samsung QE65QN900DT se pokazuje kao istinska poslastica za filmofile.”
8K upscalinga i skok u kvalitetu je primetan, a da pritom ne žrtvuje druge vrline reprodukcije. Samsung se potrudio da uz ovako dobru sliku ponudi jednako moćan zvuk, pa je QE65QN900DT opremljen audio-sistemom ukupne snage 90 vati, koji je opremljen gornjim zvučnikom i podržava Dolby Atmos. Višekanalna reprodukcija pruža primetan surround doživljaj, uz trodimenzionalno prisustvo i raslojavanje po sve tri ose, a prezentacija je jasna i precizna. Posebno nam se svidela tehnologija Active Voice Amplifier Pro, kojaopet uz pomoć veštačke inteligencije - u realnom vremenu analizira tonski zapis kako bi izdvojila i pojačala glasove i dijaloge. Sveukupno, zvučna podloga dovoljno je uverljiva iako bismo, kao audiofili u duši, za potpuni ugođaj uvek preporučili dobar saundbar. Samsung i na ovom polju ima šta da ponudi, pa izbor nije previše težak, a posebno je privlačna činjenica da Samsungov saundbar može da radi u sprezi sa zvučnicima u televizoru kako bi kreirao još upečatljiviju pozornicu.
Na kraju, QE65QN900DT ima još jedan veliki adut u rukavu, naročito kad su u pitanju mlađe generacije - u pitanju je njegova prilagođenost gejmingu. Ona započinje s varijabilnim osvežavanjem slike preko već odomaćenih sistema VRR i AMD
Gledali smo "Furiosa: A Mad Max Saga", najnoviju avanturu iz sveta „Pobesnelog Maksa“.
Ključne karakteristike
Dijagonala ekrana
• 65 inča (165 cm)
Rezolucija
• 8K Operativni sistem
• Tizen
FreeSync Premium Pro, ali prvoklasna zabava zagarantovana je moćnim Motion Acceleratorom na 4K i 240 herca. Ova tehnologija pruža zaista spektakularnu brzinu odziva i garantuje potpuno odsustvo kašnjenja i besprekorno jasan prikaz, čak i tokom najzahtevnijih sekvenci. Veštačka inteligencija ovde je pronašla svoju primenu kroz AI Auto Game modalitet, koji automatski otkriva čak i tip igre, te prilagođava postavke prema ranije podešenim vrednostima. Za dodatna podešavanja na raspolaganju je Game Bar, koji obezbeđuje jednostavniji pristup svim opcijama. Zajedno sa izrazito malim odsjajem, koji pruža čistu sliku iz praktično svakog ugla, uz QE65QN900DT dobićete vrhunski gejming monitor dijagonale 65 inča!
Zaključak
Nakon svega što smo videli tokom testa, možemo samo da zaključimo da je Samsungova Neo QLED tehnologija prišla veoma blizu doskora neprikosnovenim OLED panelima, pa i da ih je u nekim disciplinama i prestigla. Pored toga, 8K rezolucija ovde dobija istinsku vrednost u svakodnevnoj upotrebi, zahvaljujući sposobnom upscalingu preko veštačke inteligencije. Bez obzira na to da li tražite sinematski ugođaj, uživate u sportskim događajima ili prvoklasnom gejmingu, sa Samsungom QE65QN900DT ne možete pogrešiti.
Plus
M Moderan i nenametljiv dizajn.
M Fantastična 8K rezolucija.
M Sveobuhvatne AI mogućnosti.
M Izuzetne gejmerske sposobnosti.
Minus
K Ništa, ukoliko možete da ga priuštite.
Samsung QE65QN900DT
J Ekran: 65 inča (165 cm)
J Tjuner: digitalni i analogni
J Rezolucija: 7.680 x 4.320 px
J Video-ulazi: 4 x HDMI
J Audio-izlazi: 1 x optički
J Audio-sistem: 90 W
J Dodatno: 2 x USB-A, 1 x USB-C, LAN, wi-fi, blutut
J Dimenzije (ŠxVxD):
1.433 x 892 x 265 mm
J Masa: 30,2 kg s postoljem
J Cena: 4.499 €
ã www.samsung.com
Mirna Bogdanović
Sve nijanse vokalnog džeza
“Moj muzički ukus se znatno promenio tokom godina u Berlinu.”
Današnja scena vokalnog džeza bogatija je nego ikad. Pored činjenice da je reč o tradicionalnom formatu, oslonjenom na standarde koje su davno ustanovile legende poput Billie Holiday, Sare Vaughan, Elle Fitzgerald i drugih, 21. vek doneo je i sve kreativnija, žanrovski šarolikija viđenja onoga što donosi pevanje u džezu. Od Gregoryja Portera ili Esperanze Spalding u SAD do evropske kreativnosti, koja je često oslonjena na avangardu, ambijentalnu muziku ili transžanrovske susrete džeza i alternativnog popa i roka. Upravo na evropskoj sceni, ne toliko opterećenoj slavnom istorijom američkog vokalnog džeza, dešavaju se kreativni iskoraci koji evociraju kako najbolje mo-
mente iz tradicije, tako i muziku u dodiru sa sadašnjim trenutkom. A ako govorimo o samoj Evropi, nije nikakva tajna da je upravo Berlin kulturološki melting pot, u kome se, ne samo u muzici, po prirodi stvari dešavaju uzbudljiva umetnička gibanja i strujanja.
Iskorak u džez
Mirna Bogdanović je jedna od takvih, kreativnih muzičarki iz Berlina, koja je svoj životni i muzički put započela na ovim prostorima. Premda je rođena u Bosni i Hercegovini, usled vihora rata već od druge godine se s roditeljima seli u Sloveniju, gde provodi ključne formativne godine i počinje da se interesuje za muziku.
Nikola Marković, foto: Dovile Sermokas
“Imala sam oko 12 godina kad sam čula džez i pomislila – ovo je kul! Tako sam polako počela da se interesujem za ovaj žanr. Kad sam imala 15 godina, otišla sam u letnju džez školu u Sloveniji, i to je za mene bio značajan uvod u džez. Takođe, neko mi je dao i CD Sare Vaughan, koji sam često slušala. Trebalo mi je potom neko vreme da potpuno uđem u tu muziku. Bilo je i teže pronaći je jer u to vreme nije bilo striming servisa, a moji prijatelji nisu slušali džez. Ali počela sam da upoznajem ljude koji su delili CD-ove sa mnom i krenula sam da uzimam privatne časove”, priča Mirna Bogdanović za Hi-Files.
Poput mnogih drugih džez muzičara i muzičarki, prošla je i kroz klasičarski
obrazovni sistem, da bi u određenom trenutku shvatila da želi da se upusti u nešto drugačije. Kako sama priznaje, znala je da bi s diplomom iz klasičnog klavira mogla samo da predaje u muzičkoj školi. “Pored klavira, pevala sam u nekoliko pop i rok bendova, ali ta muzika me je brzo zamarala jer su joj nedostajali kompleksnost i harmonsko bogatstvo. Bilo mi je jasno da moram da pokušam da se bavim džezom.”
Od Slovenije, preko Klagenfurta, do Berlina
Pre nego što će započeti autorsku karijeru u Nemačkoj, prošla je kroz temeljnu muzičku obuku u matičnoj zemlji, ali i izazove tranzicije od klasične ka džez muzici, odnosno ka sredini koja će na adekvatan način ispratiti njena interesovanja i ambicije. U početku je to bio veoma jasno postavljen, strog obrazovni sistem u Sloveniji, nalik onom u Srbiji. “Imali smo plan i program, redovne ispite iz solfeđa, koncerte. To mi je odgovaralo jer sam sve shvatala ozbiljno i puno vežbala. Istrenirala sam sluh i već tada sam mogla da sviram prilično zahtevne stvari”, kaže Mirna.
Sve što je dobila sa osnovnim obrazovanjem bilo joj je velika prednost kasnije, kad je otišla na studije u inostranstvo.
“Ipak, prelazak s klasične muzike na džez bio je težak. U džezu stvarno moraš da razumeš teoriju i naučiš žanrovski jezik”, kaže ona. Studije u austrijskom Klagenfurtu su za nju bile važne, ali ne i vrhunske. “Većina studenata džeza bila je iz Slovenije, Hrvatske i Italije. Mnogi su bili tamo samo da bi stekli diplomu. Znala sam da moram da studiram u većem gradu, s dinamičnijom džez scenom.”
Berlin – nešto sasvim drugačije
Mnogi mladi muzičari kad dođu u Berlin iz manjih sredina (i s manjih tržišta) dožive i svojevrstan pozitivan šok. I to ne samo zbog velikog broja muzičara, koncerata i mogućnosti za obrazovanje, već i zbog samog pristupa žanrovima i muzici uopšte uzev, bilo da je reč o stvaranju ili školskom sistemu. Poznato je da na džez institutu u Berlinu predaju i velika džez imena poput Kurta Rosenwinkela, Grega Cohena, Johna Hollenbecka i mnogih drugih. Upravo s njima će se susresti i Mirna Bogdanović po upisivanju ove škole.
“Bilo je neverovatno. Sve je bilo na tako visokom nivou da sam odlučila da ne propustim nijedan kurs, takoreći sam krenula iz početka iako sam u Austriji već odslušala tri godine. To su radili i mnogi drugi studenti. Imali smo i mnogo radionica s poznatim muzičarima. Moj muzički ukus se znatno promenio tokom ovih godina samo zahvaljujući slušanju i studiranju džeza. Bila sam i deo nacionalnog omladinskog big benda Bujazzo, što je takođe na mene dosta uticalo”, rekla je Mirna Bogdanović o svojim berlinskim danima.
Kreativni rad i nagrade
Mirna Bogdanović objavila je dva autorska albuma “Confrontation” i “Awake”. Oba izdanja karakteriše specifičan autorski pristup – dok je na prvom albumu iz 2021. godine više eksperimentisala na polju postprodukcije i aranžmana, njegov sledbenik iz 2023. zvuči nešto organskije u pristupu kompoziciji i instrumentima, što je kulminiralo i u nekim vrlo upečatljivim gudačkim aranžmanima. Prvi album je, kako kaže, bila samo “gomila pesama koje je uspela da napiše tokom godina, grupisanih na jednom mestu”. U to vreme tek je pravila prve korake u pisanju pesama i isprobavala različite pristupe. “Imala sam sreću da radim s Wanjom Slavinom, neverovatnim saksofonistom i producentom. On je već bio mnogo iskusniji. Puno smo se bavili postprodukcijom i prve verzije iz studija zvučale su potpuno drugačije od onoga što je sada na albumu”, kaže Mirna.
Slavina je publika na Pančevačkom džez festivalu pre nekoliko godina mogla da vidi u saradnji sa švajcarskom pevačicom Lucijom Cadotsch, takođe nastanjenom u Berlinu, koja je već u to vreme stekla zavidnu reputaciju. U neku ruku se i Mirna Bogdanović nadovezala na ovaj izraz, koji povezuje estetiku alternativnog popa s tradicionalnim vokalnim džez tehnikama. Da je na pravom putu, potvrdila je i osvajanjem nagrade Deutscher JazzPreis za najbolji debitantski album te godine.
“Awake” očekivano donosi sviračku i autorsku zrelost. Pored vokala, Mirna Bogdanović svira i ukulele, a njena muzika sada je ujednačena i uravnotežena, ali i veoma suptilno slojevita. Na prvi pogled zvuči tradicionalnije u odnosu na debi album, mada ne i jednostavnije u kreativnom naporu (i rezultatima). Još jednom je zapažena u izboru nemačke džez nagrade – ovoga puta trijumfuje u izboru za najbolji nemački džez album. Ove nagrade donose joj finansijske injekcije koje joj pomažu da finansira dalju karijeru, nešto veću medijsku prisutnost i šanse za nastupe, ali pred njom su i dalje dug put i kreativni izazovi.
“Trenutno sam i programska menadžerka u Donau 115 – veoma kul džez klubu u Berlinu. Dajem i privatne časove studentima džeza. Ali, sem toga, mahom sam fokusirana na svoju muziku. U Nemačkoj možete da aplicirate za različite fondove, što mi daje slobodu da se fokusiram na kreativni rad, koji je jako zabavan”, zaključuje Mirna Bogdanović.
Sérgio Mendes
Džezer iz Rija
Sérgio Mendes bio je jedan od najtalentovanijih muzičara Brazila kog smo imali prilike da čujemo, pre svega zahvaljujući ekspanziji bosa nove sredinom prošlog veka.
Ana Eraković
Iako Sérgio Mendes nije imao svojih kompozicija koliko je interpretirao tuđe, njegov doprinos u vidu prepoznatljive kombinacije sambe i džeza ipak je ostavio značajan trag na muzičkoj sceni. Njegove pesme prihvataju nove generacije jednako kao i stare onda kad su prvi put nastale, što je samo dokaz bezvremenosti njegove interpretacije.
Počeci
Sérgio Mendes rođen je 1941. u Rio de Žaneiru. Na lokalnom konzervatorijumu stekao je obrazovanje iz klasične muzike sa željom da postane pijanista, međutim, njegovo interesovanje za džez vremenom je raslo i na kraju preovladalo. Krajem pedesetih godina prošlog veka počeo je da nastupa u džez klubovima, i to baš u vreme kad je bosa nova doživljavala procvat.
Uskoro je dobio priliku da svira s legendarnim Antôniom Carlosom Jobimom,
kao i sa američkim džez izvođačima koji su držali koncerte u Brazilu.
Oformio je Sexteto Bossa Rio i objavio prvi album “Dance Moderno” 1961, koji je sadržao uglavnom njihove džez interpretacije bosa nove i džez klasika poput “Oba-lá-lá”, “Love for Sale” i “Outra Vez”. Odmah je krenuo na turneju po Evropi i Americi, a 1962. bio je jedan od izvođača na čuvenom bosa nova festivalu u Karnegi holu. Već 1964. preselio se u Ameriku, gde je s bendom Sergio Mendes & Brasil '65 potpisao ugovore sa izdavačkim kućama “Capitol” i “Atlantic”.
Brasil ‘66
Međutim, Mendesovi džez albumi snimljeni za “Atlantic” loše su se prodavali, pa su odlučili da snimaju i na engleskom, a ne samo na portugalskom jeziku. Kako bi im ovo uspelo, morali su da nađu dve pevačice koje će pevati na engleskom i portugalskom i tako je nastala nova
grupa Sergio Mendes & Brasil ’66, koja je potpisala ugovor sa izdavačkom kućom A&M. Njihov prvi album za A&M “Herb Alpert Presents Sergio Mendes & Brasil '66” postigao je ogroman uspeh i dostigao platinasti tiraž zahvaljujući singlu “Mas Que Nada”, koji je u originalu izvodio Jeorge Ben.
Bend Sergio Mendes & Brasil '66 u svojim različitim postavkama će zajedno snimiti ukupno desetak albuma, koji su se uglavnom sastojali iz interpretacija tadašnjih pop i bosa nova standarda“Equinox” i “Look Around” iz 1967, “Fool on the Hill” iz 1968, “Crystal Illusions” i “YeMe-Lê” iz 1969. i “Stillness” iz 1970.
U to vreme Mendes je bio jedna od najvećih zvezda u Brazilu, ali i dalje, toliko da je nastupao i u Beloj kući.
Sedamdesetih je popularnost žanra bosa nova opala, a samim tim i Mendesova popularnost. Ipak, zadržao je veliki broj obožavalaca u Južnoj Americi i Japanu.
Potpisao je nove ugovore sa izdavačkim kućama “Bell” i “Elektra”, a albumi su snimani u manje-više istom maniru. Osamdesetih je Mendes povratio staru slavu s pesmama “Never Gonna Let You Go”, “Olympia”, “Alibis”, kao i “The Windmills of Your Mind”, koju je za potrebe filma o Jamesu Bondu “Never Say Never Again” izvodila pevačica njegovog nekadašnjeg benda Brasil ‘66 - Leni Hall.
Brasiliero
Zanimljivo je da je prvu i jedinu Gremi nagradu Sérgio Mendes dobio tek 1992. sa odličnim izdanjem “Brasiliero”, i to u kategoriji World Music. I zaista, on je posle dugo vremena, možda i prvi put, dopustio autentičnoj sambi da dođe do izražaja, bez previše upliva njegove produkcije, iako je ovo bio album na čijem je stvaranju proveo najviše vremena. “Brasiliero” je zapravo njegovo ljubavno pismo Brazilu i svemu što voli kod njega, i to se jasno čuje.
Najbitniji elemenat na ovom izdanju bio je Carlinhos Brown iz Baije, koji je činio okosnicu albuma i koji peva na pet od četrnaest pesama. Pored njega, tu su bili i najveći tekstopisci Brazila u to vreme: Ivan Lins, Guinga i João Bosco, petnaestočlana grupa perkusionista iz Baije pod nazivom Vai Quem Vem, kao i stotinak dobošara iz škola sambe, koje
je jedva okupio i snimao na parkingu. U ostalih devet pesama Mendes koristi popularnost World Musica krajem 20. veka i kombinuje ih sa električnim
instrumentima u duhu tadašnjeg trenda, što je, mnogi se slažu, zapravo lošiji deo albuma.
Timeless
Zahvaljujući povratku južnoameričkih ritmova na svetsku mejnstrim scenu početkom dvehiljaditih, Sergio je imao svoj veliki povratak 2006. sa albumom “Timeless”. Tada su zahvaljujući inicijativi i produkciji pevača will.i.ama najpoznatiji R&B izvođači tog vremena, poput Erykahe Badu, Jill Scott i Johna Legenda, obradili njegove najpoznatije kompozicije. Pesma “Mas Que Nada” u izvođenju tada superpopularnog benda Black Eyed Peas ponovo je postala svetski hit. Nakon toga, 2013. se pojavio u projektu Pharrella Williamsa, gde su i obični ljudi i poznati tokom 24 sata širom sveta plesali uz njegov hit “Happy”. Komponovao je muziku za animirani film “Rio” iz 2011. i njegov nastavak iz 2014, a svoj poslednji nastup Mendes je imao u novembru 2023. Ljubitelji njegovog lika i dela definitivno bi trebalo da pogledaju dokumentarac “Sergio Mendes in the Key of Joy” iz 2020. Preminuo je u septembru 2024. u osamdeset trećoj godini od posledica tzv. produženog kovida.
Odlazak najvećeg francuskog glumca
Uprkos njegovom kontroverznom privatnom životu, u svetu kinematografije Alain Delon ostao je zabeležen kao jedan od najznačajnijih glumaca ne samo u Francuskoj već u i celoj Evropi.
Ana Eraković
Za generaciju rođenu između dva rata, kojoj je pripadao i Alain Delon, kinematografija nije bila samo posao već i spas i beg od realnosti, koja je često bila mnogo gora i nemilosrdnija od bilo čega što bi zatekli na setu. Zahvaljujući filmovima, upoznavali su nove ljude i dobijali ljubav i pažnju koju nisu pronalazili nigde drugde.
Počeci
Alain Delon rođen je 1935. u bogatom predgrađu Pariza. Roditelji su mu se razveli kad je imao četiri godine, pa je završio u hraniteljskoj porodici, što je, prema njegovim rečima, a sudeći i prema kasnijim ličnim izborima, ostavilo trajne posledice. Tek nakon što su njegovi usvo-
jitelji preminuli, on se vraća kod svojih bioloških roditelja, koji u tom trenutku dele starateljstvo nad njim. Međutim, oni su ga ubrzo poslali u internat.
Budući da se osećao odbačeno, Delon je s trinaest godina počeo da pravi probleme u školi, sve dok nije izbačen i prebačen u drugu školu. U to vreme dobio je priliku da se pojavi u kratkometražnom nemom filmu “Le Rapt”, koji je trajao svega dvadesetak sekundi. Sa četrnaest godina pokušao je da pobegne za Ameriku, ali mu to nije uspelo, pa je ponovo izbačen iz škole.
Na kraju ga je majka ipak primila u svoju novu porodicu, gde je tri godine radio u očuhovoj prodavnici delikatesa, a u slobodno vreme pravio probleme po kraju.
Sa sedamnaest godina priključio se francuskoj mornarici, učestvovao je i u Prvom indokineskom ratu 1954, ali nakon krađe vojnog džipa izbačen je i iz mornarice, pa je dvadeseti rođendan proveo u zatvoru.
Po povratku u Francusku 1956. Delon nije želeo da vidi svoje roditelje, prema kojima je sad već gajio otvoreni prezir, i odlučio je da izdržava sam sebe. Radio je kao kelner i druge sitne poslove, a društvo su mu uglavnom bili ljudi s margine.
Životni preokret
Izlazeći u džez klub “Saint-Germain”, smešten u istoimenom delu Pariza, Delon upoznaje glumicu Brigitte Auber, s kojom počinje da živi, kao i glumca
Jean-Claudea Brialiya. Kretanje u filmskim krugovima uskoro mu je obezbedilo i agenta, koji ga je dalje preporučivao lovcima na talente, i tako je njegova karijera počela praktično bez dana glumačkog staža ili obrazovanja.
Prvobitni plan bio je da Delon ode u Ameriku, gde bi imao petogodišnji ugovor, ali je dobio ulogu u filmu “Quand la femme s'en mêle” iz 1957. Njegov sledeći angažman bio je već naredne godine, 1958, u ostvarenju “Sois belle et tais-toi”, u kome se pojavljuje još jedna mlada nada francuskog glumišta - Jean-Paul Belmondo.
Iste godine, tada već filmska zvezda Romy Schneider izabrala ga je kao partnera u filmu “Christine”. Uprkos prvobitnom neslaganju i odbojnosti, Romy i Delon su uskoro postali ljubavnici i najtraženiji par evropske kinematografije.
Glavni glumac
Svoju prvu glavnu ulogu dobio je u filmu “Faibles femmes” iz 1959, koji je bio hit u Francuskoj, a zahvaljujući svojoj popularnosti, prikazan je i u Americi. Njegova dva naredna ostvarenja vinuće ga u zvezde - “Plein Soleil” iz 1960, nastao po knjizi “The Talented Mr. Ripley” autorke Patriciae Highsmith, i “Rocco e i suoi fratelli” u režiji Luciana Viscontija. Njegova interpretacija Toma Ripleya postaće izuzetno popularna među ljubiteljima kinematografije u Americi, toliko da ga je čak i sama Highsmithova pohvalila. S verenicom Romy Schneider glumio je u predstavi “'Tis Pity She's a Whore”, koju je takođe režirao Visconti, a koja je u Parizu obarala sve rekorde gledanosti. Čuveni italijanski režiser Michelangelo Antonioni angažovao ga je za svoj kul-
tni film “L’eclisse” iz 1961, gde je glumio s Monicom Vitti i koji kritičari obožavaju i dan-danas, ali koji nikad nije dobro prošao kod publike. Njegova sledeća saradnja s Viscontijem ostvarena je u veoma uspešnom filmu “Il gattopardo” iz 1963. Ipak, oprobavši se i kao producent, Delon je želeo da gradi karijeru i zarađuje i u Americi. Pojavio se u svega nekoliko filmova - “The Yellow Rolls-Royce” i “Once a Thief” iz 1965, “Lost Command” i “Texas Across the River” iz 1966, ali nije doživeo
uspeh ni približan onom u Evropi. Delon se vraća u Francusku, gde odmah dobija ulogu u kultnom “Le samurai” iz 1967. u režiji Jean-Pierrea Melvillea. Usledio je još jedan film na engleskom jeziku “Girl on a Motorcycle” s Marianne Faithfull, koji je bio hit u Velikoj Britaniji.
Bazen i misterija ubistva
Sa svojom nekadašnjom verenicom
Romy Schneider snimio je film “La Piscine” 1969. Tokom snimanja ovog ostvarenja desio se incident, po kojem je Delon postao poznat i lokalnoj publici, kad je na deponiji u okolini Pariza pronađeno telo njegovog telohranitelja Stefana Markovića, koji je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima. Ovo je bio veliki skandal u Francuskoj, ali i širom Evrope.
Da ironija bude veća, nakon ovog događaja dobio je ponude da glumi u gangsterskim filmovima. Neka od ovih ostvarenja su “Jeff” i “The Sicilian Clan” iz 1969, kao i sad već kultni “Borsalino” iz 1970. Iako je snimao praktično do pre pandemije, nijedan njegov pozni film, osim “Asterix and the Olympic Games” iz 2008, nije doživeo veći uspeh.
Preminuo je u avgustu ove godine u 88. godini.
Bright Eyes“Five Dice, All Threes” (Dead Oceans)
Indi-folk trojka iz Nebraske koja se predstavlja kao Bright Eyes bila je na vrhuncu popularnosti početkom dvehiljaditih, kad je ovaj žanr bio na vrhuncu. Oni su 2011. napravili pauzu od devet godina videvši da ni oni ni sam žanr više nemaju šta da ponude, da bi se 2020. vratili sa sasvim pristojnim “Down in the Weeds, Where the World Once Was”, i evo ih ponovo sa albumom “Five Dice, All Threes”, u kome žele da predstave život kao igru na sreću. Oni zvuče potpuno identično kao i pre dvadeset godina, kao da ih prolazak vremena uopšte nije dotakao. I dalje sami produciraju svoj prepoznatljivi indi-folk, glas pevača Conora Obersta je isti kakav je oduvek bio i praktično nema razlike u odnosu na njihova prethodna izdanja, osim što se na ovom albumu pojavljuju kolege Cat Power i Matt Berninger iz benda The National.
Okay
Kaya -
“Oh My God - That’s So Me” (ONErpm)
Norvežanka Kaya Wilkins, koja nastupa pod pseudonimom Okay Kaya, objavila je svoj čak šesti studijski album. Ona se i dalje bavi manekenstvom, koje joj izgleda služi kao primarni izvor finansija kako bi mogla da se ozbiljno posveti ledeno hermetičnom skandinavskom indi-popu, koji stvara u svojoj kući na ostrvu u blizini Osla. I na ovom albumu dominira njen ne preterano jak glas (osim u “Spacegirl (Shirley’s)”), a prate ga neupadljive, skoro pa zanemarljive melodije, koje se ne drže određenog pravca, već lutaju od jedne do druge perkusije ili gudačkog instrumenta. Naslov “Oh My God - That’s So Me” uzet je iz poslednje pesme “The Art of Poetry”, a Kaya, kao i do sada, ima ironični stav, samo je ovog puta usmeren prema savremenom egocentričnom društvu, zavisnom od društvenih mreža, koje sve uprošćava i posmatra kroz mimove i skečeve.
Snow Patrol“The Forest is the Path” (Universal Music)
Škotski bend Snow Patrol početkom dvehiljaditih imao je tajnu formulu za rok hitove, kad su bili među najpopularnijim grupama. Međutim, kao i većina njihovih kolega, 2008. su shvatili da nemaju više šta da kažu, da je talas prošao i da dolaze neki novi žanrovi, pa su napravili pauzu od čak deset godina, da bi 2018. izdali neprimetni “Wildness”. Sada pokušavaju ponovo sa “The Forest is the Path”, ali reklo bi se ništa uspešnije. Stara formula više ne funkcioniše, pa iako ima power pop balada koje podsećaju na njihove najveće hitove, one nisu ni prići tim dobro poznatim pesmama. Ipak, mora im se odati priznanje što su odlučili da se vrate, a da pritom ne menjaju drastično svoj zvuk po cenu uspeha. Da li su iza ovog povratka stajale nove ideje koje su jednostavno morale biti realizovane ili puka nužda izazvana galopirajućom inflacijom? Biće da je u pitanju ipak ovo drugo.
Fontaines D.C. - “Romance” (XL Recordings)
Irsku postpank grupu Fontaines D.C. mnogi smatraju jednim od najznačajnijih rok bendova današnjice, što i nije toliko teško s obzirom na to da je konkurencija skoro pa nepostojeća još otkad je indi-rok era utihnula pre desetak godina. Ipak, iz albuma u album, a “Romance” je njihov četvrti studijski, Fontaines D.C. oduševljava i kritiku i publiku. Ovo izdanje je drugo najprodavanije u Velikoj Britaniji, a da nema preagresivnog marketinga iza aktuelnih pop zvezda, verovatno bi bilo i na prvom mestu. Oni su besni i glasni, ali ponekad i slomljenog srca. Pesme pišu sami, ali produkciju ostavljaju Jamesu Fordu, poznatom po radu s najvećim ostrvskim bendovima, poput Blur i The Arctic Monkeys, s kojima su bili na turneji. Prema njihovim rečima, osim poezije Dylana Thomasa i Nikolaja Schultza (lepo je čuti da i dalje postoje muzičari koji umeju da čitaju), velika inspiracija bili su i grandž i brit pop bendovi, što se jasno čuje u njihovoj muzici. Uvodna i naslovna, kao i pesma “Here’s the Thing”, zvuče kao nešto što bi snimila Nirvana, naredna “Starburster” je klasični brit pop, a “Desire” podseća na Interpol. Zanimljivo je da je kao inspiracija za pesmu “In the Modern World” poslužila Lana Del Rey.
London Grammar“The Greatest Love” (Metal & Dust/Ministry of Sound)
Očekivano, ni ovo izdanje grupe London Grammar nije ni približno kvalitetno kao muzika s početka njihove karijere, ali daleko od toga da njihov izraz ne napreduje i da se ne trude. Ovaj put najveću inspiraciju pronalaze među ostrvskim veteranima elektronike. Tako uvodna “House” podseća na haus devedesetih, kakav su snimale njihove ostrvske kolege Saint Etienne, na primer, s tim što je moćni vokal Hannah Reid jednostavno nekompatibilan sa suptilnim haus ritmom. “You and I” podseća na sporije pesme Massive Attacka. “Fakest Bitch” je tipična London Grammar balada o neiskrenim prijateljstvima posebno prisutnim među ženskom populacijom, dok “LA” govori o želji da se pobegne iz jednog od najvećih američkih gradova. “Santa Fe” je njihov pokušaj da podiđu savremenom mejnstrim popu, pa se nemojte iznenaditi ako postane hit.
Kimbra –„Idols & Vices (Vol. 1)” (Kimbra)
Novozelandska pevačica Kimbra, poznata samo po duetu s Gotyeom “Somebody That I Used to Know”, objavila je svoj peti studijski album “Idols & Vices (Vol. 1)”, koji se sastoji isključivo od kolaboracija s drugim izvođačima. Tako su se na ovom izdanju našli muzičari poput BANKS, DRAM i Sahtyre. Iznenađujuće, Kimbra je odlična neosoul i R&B pevačica i zaista je uživanje čuti kvalitetnu interpretaciju ovog žanra posle toliko godina. Objavljivanje albuma pod sopstvenom izdavačkom kućom nesumnjivo joj je pružilo neograničenu kreativnu slobodu, koja se očigledno isplatila. Ovaj uradak je još fascinantniji kad imate na umu da Kimbra, kao dete doktora s Novog Zelanda, zapravo nema dodirnih tačaka s Afroamerikancima i pomenutim žanrovima, osim kao konzument, i da je karijeru počela kao indi-pop pevačica.
The Softies – „The Bed I Made” (Father/Daughter Records)
NBonny Light Horseman“Keep Me on Your Mind/See You Free” (ACT)
Bonny Light Horseman je tzv. supergrupa, okupljena još 2018, a koju čine kantautorka Anaïs Mitchell, Eric D. Johnson, bivši privremeni član benda The Shins i Josh Kaufman, poznat po saradnji sa indi-bendovima, posebno The Nationalom. “Keep Me on Your Mind/See You Free” je njihov treći studijski album i, kao i svi prethodni, u potpunosti je njihovih ruku delo. Ovo je još jedno akustično izdanje idealno za jesenje dane, koje donosi neophodno usporavanje tempa nakon aktivnog i užurbanog leta. Pored naslovnih numera, izdvajaju se još i “Lover Take It Easy”, “Old Dutch” i “Rock the Cradle”. Ostale pesme se uglavnom jedva razlikuju između sebe, što nije ništa čudno kad je u pitanju indi-folk, ali nije da je drugačije nemoguće, što mogu potvrditi i bendovi s kojima su članovi Bonny Light Horsemana sarađivali.
eupućeni će pomisliti da je reč o nedavno formiranim predstavnicama Gen Z koje su previše vremena provele slušajući bendove iz devedesetih i ranih dvehiljaditih, ali ovako autentičan zvuk, nažalost ili na sreću, može doći samo od originalnih indi-rokerki. Dvojac The Softies, koji čine Rose Melberg i Jen Sbragia, postoji još od 1995, ali ovo im je tek četvrti album. Nastao kao dodatni projekat obe članice, ipak je postao njihov glavni i jedini bend. Njihov album “Winter Pageant” iz 1997. osvojio je srca publike i kritike, sledeći “Holiday in Rhode Island” iz 2000. prošao je praktično neopaženo iako je vreme za akustični indi-pop bilo idealno. Napravile su pauzu od dvadeset četiri godine, da bi se sada vratile odličnim “The Bed I Made”. Obe su ostale bez majki u isto vreme, i to ih je podstaklo da se vrate pisanju pesama. Uvodna “Go Back in Time” inspirisana je upravo ovim tužnim događajima i, kao takva, određuje atmosferu celog albuma, ali, uprkos melanholiji koja prožima pesme, one nose i izvesnu dozu optimizma ili bar lepih uspomena na koje se autorke pozivaju tokom stvaranja. Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, The Softies su savršen saundtrek za jesenje dane i poduže šetnje kroz hrskavo lišće.
Marković Pauli Lyytinen –“Lehto / Korpi” (We Jazz Records)
Finski saksofonista Pauli Lyytinen izvodi dve istoimene kompozicije podeljene u nekoliko numera. Reč “lehto” mogli bismo grubo prevesti kao “šumarak”, a “korpi” kao “gusta šuma”. Lyytinen svira saksofone, koristi efekte, melotron, perkusije i terenske snimke. Imamo specifičan ambijentalni album koji se ne libi da eksploatiše uobičajene predstave o Finskoj i Fincima, tamošnjoj hladnoći, netaknutoj prirodi, i tako dalje u tom stilu. Što sve zajedno uopšte nije loše, jer Lyytinen na pravi način pronalazi muzički ekvivalent emocionalnim i estetskim očekivanjima od ovakvog umetničkog dela. Premda mu na prvu loptu ne ide u prilog, veoma je strpljiv u izlaganju muzičkih ideja, pušta da se kompozicije razvijaju prirodnim tokom, tako da one imaju svoj uvod, tenziju, razrešenje, odnosno odgovarajući dinamički opseg i teksturu, koji nadomešćuju inicijalnu melodijsku svedenost. Nije za svaki dan, ali donosi dobrodošlo razmrdavanje kad vam dosadi vaša uobičajena plejista.
Saksofonista Trygve Seim jedan je od onih ECM-ovaca koji nikada nisu bili u prvom planu, čiji su albumi bili pouzdani odraz senzibiliteta izdavačke kuće, ali ne i njen noseći stub. Seima su uglavnom slušali posvećenici, die hard zaljubljenici u skandinavske zvuke pokraj tišine i tužne molske melodije, tokom decenija postojanog, ali neupadljivog prisustva na sceni. Ovoga puta uparivanje s veoma aktuelnim harmonikašem Frodeom Haltlijem, istaknutim u specifičnoj niši avangardnijih world music strujanja sa severa, donelo mu je preko potrebnu rekontekstualizaciju. Seim je u Haltliju našao partnera koji je istovremeno izuzetno kompatibilnog senzibiliteta – melodijski srodan, a zvučno oplemenjujući. Na raskršću skandinavske elegičnosti, najboljih momenata tamošnjeg džeza na tragu Jana Garbareka i norveške pastoralne muzike, dvojac donosi skoro sat vremena umešno aranžirane, intimne, tople i srdačne muzike.
Tord Gustavsen Trio – “Seeing” (ECM Records)
Bill Laurance Michael League – “Keeping Company” (ACT Music)
Ako ovaj tekst čitate u prvih nekoliko dana od izlaska novog broja Hi-Filesa, još uvek imate mogućnost da ga doživite i kao najavu za koncert dua Laurance-League 3. novembra u Bitef Art Cafeu. Ako vam sama imena nisu dovoljno poznata, moguće je da znate njihov daleko čuveniji, razigrani bend Snarky Puppy, koji je već ranije pohodio Beograd. Kako i priliči duo formatu (Laurance – klavir, League – ud, bas, vokali), ovde ih čujemo u daleko intimnijem i svedenom izdanju. S druge strane, a sasvim u skladu s politikom izdavačke kuće “ACT Music”, razaznajemo ih i kao svojevrsne promotere pitke džez-pop fuzije s dignitetom. Njihova muzika je jednostavna i komunikativna, egzekucija profesionalna, a hemija između dvojice višedecenijskih saradnika neupitna. Laurence i League igraju na sigurno i imaju potencijal da istovremeno zavedu džez rekreativce, znalce i muzičare profesionalce.
Na novom albumu pijaniste Torda Gustavsena čak četiri numere u sebi sadrže Hristovo ime ili druge crkvene i božanske reference. Ne bi bilo preterano reći da i u ostalim numerama provejava taj duh. Što se pak uklapa u Gustavsenovu muzičku naklonost ka gospelu i norveškim tradicionalima, koju umešno kombinuje s najboljom tradicijom elegičnih skandinavskih pijanističkih trija. Ako ste ikada bili na nekom od njegovih koncerata, primetićete da u njegovom nastupu i pozi zaista postoji fina (rekli bismo – iskrena) hrišćanska skrušenost i poniznost, odsustvo performerskog superega, svest o umetniku kao posredniku između slušaoca i muzike kao takve, koju i samu možemo da doživimo kao višu, božansku silu. Svega dve godine nakon albuma “Opening”, na kome se bendu priključio novi kontrabasista Steinar Raknes, gde smo mogli da čujemo i koketiranje sa elektronikom i procesuiranim zvukovima, ovde ponovo imamo bazični, rudimentarni trio, povratak korenima u svakom mogućem smislu, od formacijskog, preko stilskog, sve do duhovnog. Na ovom polju se Gustavsen najbolje snalazi i nekako (božanski?) uspeva da, održavajući svoj prepoznatljiv i omiljen stil, gde je naizgled sve isto, bude neočekivano svež i da pobudi radoznalost i uzbuđenje svojih fanova.
Koliko košta umetnost?
Ove godine svedočimo prodaji velikih rok opusa izdavačkim kućama i striming platformama, uz neizbežna pitanja o vrednosti, koja se meri isključivo novcem.
Početkom oktobra odjeknula je vest da su Pink Floyd prodali muzička prava gigantu „Sony Musicu“ za 400 miliona dolara. Ovaj dogovor sklopljen je nakon što su prava više godina nuđena po ceni koja se kretala oko pola milijarde dolara. Cena je zatim počela da opada zbog bojazni poslovično strašljivog kapitala da bi kontroverzni politički stavovi Rogera Watersa o Ukrajini i Izraelu mogli da umanje profit od muzike Pink Floyda. Izgleda da je postignutim dogovorom bio najzadovoljniji
David Gilmour, izjavivši da cilj nije bio u novcu, već da više nikada ne mora da se bakće s Watersom.
Kao ljubitelj Floyda, zamislio sam se nad sumom, koja mi je delovala pomalo skromno, naročito imajući u vidu da je grupa The Cars (zapravo Ric Ocasek Estate) ovog leta prodala celokupan katalog za čak 1,27 milijardi dolara, kao i da su The Kiss, kao najveći nesporazum u istoriji roka, zaradili na prodaji tek stotinu miliona manje od Floyda. Šta zapravo čini dil Pink Floyda i „Sony Musica“? To je ceo muzički katalog, takozvana NIL prava (name, image and likeness – ime, imidž, prepoznatljivost i dizajn), ali ne i autorska prava na muziku i tekstove (još jedno bravo za Rogera Watersa). Dakle, u suštini, snimljeni materijal, prava na emitovanje i striming i merčendajzing. Usput, to znači da Gilmour i Waters zapravo nisu raskrstili dokle god se njihova muzika pušta. Iz ugla njihovog ljubitelja, 400 miliona u današnjem svetu, u kojem je milion postao bezazlena suma, i dalje deluje kao potcenjivanje. Zar moja omiljena grupa zaista ne vredi više? Potrebno je objektivno sagledati više činilaca koji su uticali na ovaj, bez sumnje, naučno precizan iznos. Prošlo je 60 godina otkad su Pink Floyd osnovani; 51 godina od albuma „The Dark Side of the Moon“ i 45 godina od „The Wall“. Koliko će se ova muzika još slušati i prodavati?
Nije li njeno vreme prošlo, bez obzira na njenu vanvremenost? Muzika ove grupe je, jednako kao i njihova publika, na generacijskom zalasku i živi još samo u tim krugovima. Nisam još upoznao nikoga iz mlađe generacije ko se „napalio“ na Pink Floyd i, ne isključujući mogućnost da ih ima, verujem da su malobrojni i da su povezani s tom muzikom duboko kao otprilike Nataša Bekvalac s Ramonesima u njihovoj majici.
Drugo, muzika Pink Floyd je zatvorena i hermetička i nikada nije doživela mejnstrim popularnost u beskonačnom ponavljanju hitova na radiju, u reklamama i sličnim komercijalnim aranžmanima, a samim tim je i njen potencijal eksploatacije ograničen, na našu sreću. Zašto na našu sreću? Setite se revivala „Ratova zvezda“: sjajan niz tri filma, doduše producentska, otkupljuje „Disney Works“ i pretvara ga u franšizu. Tada počinje besomučna komercijalna eksploatacija svega što je imalo veze s „Ratovima zvezda“: sve besmisleniji nastavci serijala bez Džordža Lukasa, truperi na sve strane, merčendajzing, brijači „Star Wars“, čak i glave za tuš s likom Darta Vejdera. Komercijalni potencijal tako je doveden do kraja, da se više ni dolar ne može iscediti iz franšize, a interesovanje publike svelo se na nulu i na osećaj mučnine i na sam pomen „Ratova zvezda“. Doduše, bićemo sigurno zasuti novim jubilarnim kompletima i slično, a možda nas obraduje i neki novi remaster.
Koliko košta umetničko delo, često je pitanje u istoriji umetnosti. Ovaj proces naziva se reifikacija ili „opredmećenje“ i, nažalost, samo tržište daje odgovor na to pitanje. Nama koji nismo ni kupci niti prodavci preostaje ono najlepše: da uživamo u umetnosti Pink Floyda. Celu situaciju ionako je najbolje sumirao Nick Mason, najekscentričniji član Pink Floyda: „Pravo je razočaranje da su ova vremešna gospoda i dalje u žestokoj svađi.“
Milan M. Milošević
“Bitlđus Bitlđus” (Beetlejuice Beetlejuice)
J Režija: Tim Burton
J Glumci: Michael Keaton, Justin Theroux, Willem Dafoe, Monica Bellucci, Winona Ryder, Jenna Ortega...
J Trajanje: 104 min.
Čak trideset šest godina nakon premijere originalnog filma Tim Burton je odlučio da snimi nastavak za koji nismo mislili da nam je bio potreban, ali sad shvatamo da jeste. Njegov najveći uspeh prilikom kreiranja ovog ostvarenja jeste to što je uspeo da okupi manje-više istu ekipu sa sjajnom Winonom Ryder, Catherine O’Harom i, naravno, Michaelom Keatonom, bez čijeg glumačkog umeća ništa od ovog ne bi imalo smisla. Kao osveženje, tu su Willem Dafoe u ulozi glumca policajca, Burtonova nova ljubav Monica Bellucci kao Beetlejuiceova bivša supruga, kao i Jenna Ortega kao ćerka čuvene Lydie Deetz, a koja se već dokazala kao odličan izbor u ulozi Srede Adams. Burton nas vraća u mračni i nemilosrdni svet zagrobnog života, gde Beetlejuice vodi odeljenje za žalbe, a koji se nije bitno promenio u odnosu na verziju iz 1988. Drugi najveći uspeh je da je Burton uspeo da zadrži svoju prepoznatljivu stop-motion tehniku, koju je koristio i pre tri decenije u nedostatku bolje tehnologije, iako je lako mogao podleći daleko jeftinijem, ali manje dopadljivom CGI-ju. Poslednjih nekoliko ostvarenja koje je potpisao Burtonu ne idu u prilog, ali “Beetlejuice Beetlejuice” je film koji definitivno ne bi trebalo da propustite pre svega ako ste voleli original.
Slika Zvuk
Film
“Sva lica dobrote” (Kinds of Kindness)
J Režija: Yorgos Lanthimos
J Glumci: Emma Stone, Willem Dafoe, Jesse Plemons, Margaret Qualley, Hong Chau…
J Trajanje: 164 min.
Nakon izuzetno popularnog, sada već slobodno možemo reći i kultnog filma “Poor Things”, koji je premijerno prikazan prošle godine, režiser Yorgos Lanthimos donosi nam novo, ništa manje iščašeno ostvarenje. Ispričano kroz tri priče, on nam daje primer ljudske dobrote i “dobrote” koja skoro pa nikad nije bezuslovna i besplatna. U prvoj priči radnik u kompaniji gubi sve privilegije nakon što odbije da ispuni naređenje poslodavca, u drugoj policajac pati za svojom nestalom devojkom i u trećoj članovi sekte imaju zadatak da pronađu novu čudotvorku. U svakoj od ovih priča Emma Stone, Jesse Plemons i Willem Defoe, koji doživljava svoju novu glumačku renesansu, igraju glavne uloge. Kao i obično, Lanthimos pokušava da predstavi svu tragediju (ovaj put savremenog) sveta i društva kroz apsurd i humor, jer je to ponekad jedini način da ga prihvatimo i pomirimo se s njim, kad i ako već ne možemo da ga promenimo. Kroz ceo film se provlači misteriozna osoba ili entitet pod skraćenicom “R.M.F.”, čak je to bio i radni naziv filma, za koju Lanthimos tvrdi da ne znači ništa, ali to verovatno nije istina. Iako na momente prespor u svoja dva i po sata trajanja, ipak uspeva da zadrži pažnju gledalaca.
Još jedan film za decu dobio je svoj jednako kvalitetan i zasluženi nastavak. Nakon što su nas priča, likovi i realizacija oduševili te davne 2015, kad je “Pixarovo” ostvarenje prvi put prikazano, sada gledamo i sjajni logični nastavak, na koji smo strpljivo čekali skoro deset godina. Jedanaestogodišnja Riley, koju smo upoznali u prvom delu i u čijoj glavi žive emocije - Radost, Bes, Tuga, Gadost i Strah - sada ulazi u pubertet, pa ova osećanja dobijaju nove, ne baš prijateljski nastrojene drugare - Anksioznost, Zavist, Stid i Dosadu. Ove novopridošle emocije će pokušati da razore sve što su Radost, Bes, Tuga, Gadost i Strah do tada stvarale i naprave neku novu Riley, ali prvobitna dečja osećanja sada imaju težak zadatak da im to ne dozvole. Uvek to govorimo kad su u pitanju najpopularnija “Pixarova” ostvarenja, ali nikad nije zgoreg naglasiti da je ovo jedan od crtanih filmova koji ne potcenjuje svoje gledaoce, štaviše, veruje da oni mogu i treba da shvate i kompleksne koncepte kao što su emocije i duša kako bi se lakše izborili sa sobom i svetom koji ih okružuje, a koji im ne ostavlja baš dovoljno vremena ni prostora da se zamisle nad svojim i tuđim postupcima, ni kako na njih adekvatno reagovati.
Američki režiser M. Night Shyamalan, koji se proslavio davne 1999. filmom “Sixth Sense”, sada nam donosi novi triler. U glavnoj ulozi je pomalo zaboravljena nekadašnja tinejdž zvezda Josh Hartnett kao otac Cooper, koji svoju ćerku Riley vodi na koncert pop zvezde Lady Raven. Ono što on ne zna jeste da će FBI ovaj koncert iskoristiti ne bi li ga uhvatio jer je traženi serijski ubica. Ipak, saznavši za ovaj plan, on će pokušati na sve načine, ne birajući sredstva, da pobegne iz koncertne arene. Tu zapravo kreće problem ovog filma, koji je baziran na sličnoj istinitoj situaciji, poznatoj kao operacija “Flagship” iz 1985, kad je policija namamila i uhapsila 101 prestupnika poklonivši im karte za NFL utakmicu. Dok događaj od pre četrdeset godina izgleda sasvim realno i izvodljivo, M. Night Shyamalan potcenjuje svoje potencijalne aktere, a samim tim i publiku, šetajući glavnog lika iz situacije u situaciju u kojoj svi, a posebno američka policija, čiji je posao da bude ekstremno oprezna i istrenirana, naivno veruju u njegove priče i niko ne sumnja u njega, pa čak ni njegova ćerka tinejdžerka. Možda bi uz malo uverljivije dijaloge i razvoj radnje film bio okej triler, ali ovako je samo apsurdan i komičan.
Slika Zvuk Film
Slika Zvuk Film
“Zamka” (Trap)
“Savršeni dani” (Perfect Days)
J Režija: Wim Wenders
J Glumci: Kōji Yakusho, Yumi Asô, Tokio Emoto, Min Tanaka…
J Trajanje: 123 min.
Nakon pauze od čak šest godina (mada u tim godinama ko mu može zameriti), Wim Wenders nas je oduševio novim filmom smeštenim u Tokiju. Glavni lik Hirayama, reklo bi se čovek pred penzijom ili malo mlađi, živi svoju, za neke veoma dosadnu i jednoličnu svakodnevicu. Radi kao čistač javnih toaleta, koji su u Japanu izgleda uredniji i od mnogih privatnih, nema partnerku, ni decu, pa čak ni kućne ljubimce, samo nekoliko biljaka. Neko bi pomislio da je to verovatno jedan od najnižih načina bivstvovanja - usamljenik koji radi ne baš cenjen posao, ali Hirayama ne samo da ne misli to već uživa u svakom trenutku. Od ustajanja u cik zore, preko iste fabričke kafe iz automata, na putu do posla pušta omiljene kasete, radi svoj posao vredno i predano, a pauzu za ručak koristi da nešto prezalogaji, fotografiše prirodu i razmišlja o lepoti života. Svaki njegov dan je identičan uz minimalne varijacije, ali za njega su to savršeni dani. Jasno je da Wim Wenders u svojim poznim godinama pokušava da prenese univerzalnu istinu - da je lepota života baš u takvim sitnicama, nekad čak i rutinama, kao i da imamo sreću što sebi možemo priuštiti jednostavan i jednoličan život bez stresa, bolesti i drugih možda i strašnijih “ometača”.
Slika Zvuk
Film
“Kraljevstvo životinja” (Le Règne animal)
J Režija: Thomas Cailley
J Glumci: Romain Duris, Paul Kircher, Adèle Exarchopoulos…
J Trajanje: 130 min.
Unameri da zadrži svoju poziciju jednog od centara filmske industrije, Francuska je uvek nastojala da pomeri granice kad su specijalni efekti u pitanju. Tako je i ovaj put u ostvarenju “Le Règne animal”, u kojem zbog nepoznatog virusa ljudi počinju da mutiraju u životinje. François i njegov sin Émile se sele na jug Francuske kako bi bili bliže stacionaru u kome će biti smeštena njegova supruga, koja takođe pati od ove bolesti. Međutim, kad stignu na svoje odredište, oni saznaju da je vozilo koje je prevozilo obolele skrenulo s puta i da su neki pacijenti preživeli i odbegli. Tokom boravka u novoj okolini oni će neizbežno upoznati i druge ljude zahvaćene ovom bolešću. Iako ćete isprva pomisliti da je film inspirisan nedavnom pandemijom, scenario je ipak napisan ranije, pa gledaocu ostavlja dovoljno prostora da sam protumači šta bi ovaj virus mogao biti - duševno oboljenje, odstupanje od uvrženih društvenih normi (poput seksualnog opredeljenja) ili nešto treće. On prikazuje nerazumevanje onih koji nisu zahvaćeni virusom, kao i borbu onih koji jesu da se suoče sa svojim novonastalim stanjem. Uprkos pohvalama kritike i brojnim nagradama koje je osvojio, film je zaradio jedva nešto više od polovine svog budžeta.
