Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ
Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Altanova, Zemun
Distribucija Global Press, Beograd
Radno vreme Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..
CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.
Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices. www.eisa.eu
Iza nas je još jedan sajam u Minhenu na kojem smo imali prilike da vidimo veliki broj noviteta, te da se sretnemo s kolegama i razmenimo mišljenja. Ove godine broj profesionalnih posetilaca, koje čine distributeri, proizvođači i novinari, premašio je broj „običnih“ posetilaca, čime se High End Show još jednom etablirao u poslovni sajam. U Minhenu smo prvi put bili davne 2006. godine, i to je bio prvi hi-fi sajam koji smo posetili, a otad se mnogo toga promenilo.
Ne znam da li ste do sada sami zaključili, ali ovaj broj časopisa nosi oznaku 120. To znači da smo, sa šest brojeva godišnje, upravo zaokružili 20 godina postojanja. Sada smo praktično na pola puta, jer samo treba da prođe još 20 i spremni smo za penziju.
Ali pre penzije donosimo vam nekoliko fantastičnih testova u ovom broju – McIntosh MA352 je dvokanalno hibridno pojačalo sa snagom od 200 vati po kanalu, koje će svakoga oduševiti prvo svojom pojavom, a potom i kvalitetom reprodukcije. Dugo nismo testirali zvučnike iz Spendora i sada vam pišemo o modelu D9.2. Napravili smo i test obnovljene legende – pojačala Musical Fidelity A1, koje je prvu iteraciju doživelo davne 1985. godine.
Ako govorimo o nešto modernijim uređajima, koji su posebno interesantni pred leto, isprobali smo za vas nekoliko zanimljivih slušalica više klase
– Austrian Audio The Composer i Sennheiser HD 620S. Od prenosnih uređaja tu su uvek atraktivni iFi Audio hip-dac 3, kao i Bose SoundLink
Max. I, na kraju, test dva mobilna telefona – Sony Xperia 1 VI i Honor 200 Pro, od kojih nas je svaki oduševio na svoj način.
Kao i prvih dvadeset godina, za vas ćemo nastaviti da testiramo samo kvalitetne uređaje...
Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike,
Misija magazina
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
Hi-Files pretplata
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom.
redakcija@hi-files.com
Bežični Triangle
Kompanija Triangle lansirala je nove aktivne bežične zvučnike pod nazivom Capella. Noviteti su izvedeni u regalskom gabaritu, uz visinu od 38 centimetara i masu od 8,5 kilograma po komadu. Dvosistemska topologija obuhvata visokotonac od magnezijumske legure, koji je prepoznatljiv po velikom usmerivaču, i mid-bas jedinicu prečnika 165 milimetara, koja je opremljena belom membranom od prirodne celulozne pulpe. Svaka zvučnička jedinica opremljena je zasebnim amplifikacionim modulom od 50 vati u klasi D, pa ukupna snaga sistema iznosi 100 vati po kanalu. Na zvučnicima se nalaze samo analogni RCA priključci, dok se kao glavni vid povezivanja koristi bežično čvorište, koje se povezuje sa zvučnicima pomoću WiSA bežične veze. Čvorište sadrži
Obnavljanje serije ZEN
Ostrvska kompanija iFi Audio započela je obnavljanje svoje najpopularnije serije lansiranjem D/A konvertera ZEN DAC 3 i gramofonskog pretpojačala ZEN Phono 3. Osnovni i prepoznatljivi oblik kućišta ostao je nepromenjen, ali nova kombinacija sivih nijansi i zlatnih detalja donosi osveženu pojavu i luksuzniji izgled ovih pristupačnih uređaja. ZEN DAC 3 opremljen je Burr-Brown kolom u patentiranoj True Native tehnologiji, koje prihvata PCM do 768 kiloherca, DSD512, DXD i MQA. Kao jedini ulaz predviđen je USB-C port, dok analogni single-ended izlaz koristi uobičajene RCA činčeve, a balansirani izlaz upotrebljava manje praktični 4,4-milimetarski banana-priključak. ZEN DAC 3 takođe obavlja atenuaciju signala i može se koristiti za kontrolu glasnoće preko kružne komande na prednjoj strani, a dodatno je na raspolaganju pojačalo za slušalice. Za povezivanje su predviđeni 6,35-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski izlaz, a deklarisana snaga iznosi 210 milivati na 32 oma, odnosno 300 milivati pri balansiranoj vezi. Kao drugi novitet, ZEN Phono 3 u istom
dva analogna ulaza (RCA i 3,5 mm) i šest digitalnih ulaza (tri optička i po jedan koaksijalni, USB-B i HDMI, dok su od bežičnih veza na raspolaganju wi-fi i blutut. Mrežna platforma podržava UPnP, DLNA, Chromecast, AirPlay, Spotify Connect i Roon, dok podržana rezolucija seže do 192 kiloherca i 24 bita. Pored aplikacije, za upravljanje osnovnim funkcijama može se koristiti pripadajući daljinski upravljač, dok aluminijumska postolja olakšavaju postavljanje direktno na policu ili komodu. Aktivni zvučnici Triangle Capella dolaze u četiri luksuzna finiša - Blue Astral, Black Star, Brown Nebula i Space White, po preporučenoj ceni od oko 2.500 evra. i www.trianglehifi.com M 2.500 €
kućištu donosi opcije za MM i MC zvučnice, uz mogućnost odabira četiri stepena fiksnog pojačanja (gain). Kolo za RIAA ekvalizaciju koristi veći broj kondenzatora TDK C0G u paralelnoj vezi kako bi se obezbedili velika stabilnost i najmanje moguće izobličenje signala. Fabrika takođe ističe veoma nizak nivo šuma, jer je ZEN Phono 3 opremljeno savremenim napajanjem, koje je odvojeno od ostatka elektronike. Noviteti iz iFi Audija dostupni su po preporučenoj ceni od 230 evra za ZEN DAC 3 i 250 evra za ZEN Phono 3. i www.ifi-audio.com M 230-250 €
Kompaktni multipraktik iz Marantza
Poznata japanska kompanija nedavno je predstavila novo integrisano pojačalo pod nazivom Model M1. U pitanju je vrlo kompaktna sprava s kućištem gotovo kvadratne osnove i širine od oko 22 centimetra, koje na prednjoj strani sadrži samo najosnovnije komande. Model M1 opremljen je digitalnom amplifikacijom, koja pruža 100 vati po kanalu na osam oma u punom opsegu i uz izobličenja od 0,05 odsto. Marantz navodi da Model M1 donosi unapređene performanse zahvaljujući sistemu MMDF (Marantz Musical Digital Filtering), dok je za fino podešavanje zvuka bila zadužena japanska kompanija Shirakawa Audio Works. Ono što čini ovaj uređaj posebno zanimljivim jeste prisustvo digitalne platforme HEOS, koja objedinjuje reprodukciju preko mreže i digitalno-analognu
konverziju. Podržana rezolucija obuhvata 192/24 i DSD128, kao i višekanalne formate Dolby Digital i Dolby Digital Plus. U pogledu povezivanja, na raspolaganju su po jedan analogni RCA i digitalni optički ulaz, kao i HDMI eARC, dok se mrežna veza ostvaruje pomoću kabla ili preko wi-fija. Na USB-A port može se priključiti eksterno skladište audio-fajlova, a dodatno su prisutni izlaz za aktivni sabvufer i blutut. Digitalna platforma podržava DLNA, Spotify Connect, Tidal, Deezer, TuneIn i mnoge druge servise, a kontrola uređaja obavlja se preko aplikacije HEOS. Marantz Model M1 dostupan je u crnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 1.000 evra. i www.marantz.com M 1.000 €
Integralac srednje klase iz NAD-a
Kompanija NAD iskoristila je zatišje neposredno pred High End sajam u Minhenu za predstavljanje novog integrisanog pojačala iz serije Classic. Novi integralac nalazi se u sredini ponude i nosi oznaku C 379, a vizuelno ga je teško razlikovati od snažnijeg modela C 389. Ovo podrazumeva minimalistički front sa svega nekoliko tastera i velikim ekranom u središtu.
Proverena HybridDigital UcD amplifikacija donosi 80 vati po kanalu (4-8 Ω), a zanimljivo je da se C 379 može konfigurisati i kao jednokanalni snagaš, kad pruža 300 vati. Dodatne
opcije su brojne i obuhvataju digitalnu sekciju s kolom ESS ES9028, pojačalo za slušalice, MM gramofonsku sekciju i dvosmerni blutut aptX HD, dok dva MDC 2 porta omogućuju naknadna proširenja. Za analogne izvore predviđena su tri RCA ulaza, dok su za digitalne izvore predviđena po dva koaksijalna i optička ulaza, kao i HDMI eARC. Najzad, tu su dva izlaza za povezivanje aktivnih sabvufera. Novo integrisano pojačalo NAD C 379 očekuje se po ceni od oko 1.200 evra. i www.nadelectronics.com M 1.200 €
Pristupačni FiiO strimer
Kompanija FiiO nastavlja da proširuje ponudu kućnih uređaja predstavljanjem mrežnog transporta s oznakom SR11. Aluminijumsko kućište sa snažno zaobljenim bokovima preuzeto je od DAC/headampa K11, a odlikuje se malim paralelnim presekom i niskim profilom. Na prednjoj strani nalaze se segmentni ekran i višenamenska kružna komanda za upravljanje funkcijama, dok je na gornjoj strani postav ljen atraktivni svetleći logotip kompanije. Kako je u pitanju mrežni transport bez sekcije za D/A konverziju, na zadnjoj strani nalaze se koaksijalni, optički, USB-A i USB-C izlazi, uz zasebni USB-C priključak za eksterno napajanje, dok se po vezivanje na lokalnu mrežu obavlja preko gigabitnog eternet porta ili putem dvopojasnog wi-fija. U srcu uređaja nalazi se
višejezgarno kolo Ingenic X2000 iz serije XBurst2, a podržana rezolucija obuhvata 768/32 i DSD256. Pored višenamenskog tastera, za kontrolu se može koristiti priloženi daljinski upravljač, a tu je i aplikacija FiiO Music. Od dodatnih opcija prisutan je AirPlay, a proizvođač obećava Roon Ready sertifikat u nekoj od budućih verzija firmvera. Novi mrežni transport FiiO SR11 dostupan je u srebrnoj boji, po preporučenoj
Integralac iz Italije
Italijanska kompanija M2Tech, poznata najviše po digitalno-analognim konverterima, predstavila je integrisano pojačalo pod nazivom Classic Integrated Amplifier. Kao što mu naziv govori, novitet se odlikuje klasičnim dizajnom, a izveden je u punom hi-fi gabaritu. Prednji panel odiše retro izgledom, što je dodatno naglašeno zlatnim oznakama na crnoj podlozi, a za kontrolu su predviđene dve velike kružne komande i nekoliko sitnih tastera. Ispod poklopca primećujemo oklopljeni torusni transformator u napajanju, a deklarisana snaga iznosi kontinualnih 60 vati po kanalu na osam oma i 100 vati po kanalu pri otporu od četiri oma. Ipak, proizvođač ističe da je izlazni stepen dizajniran tako da može da pruži veliku impulsnu snagu, koja prevazilazi 150 vati po kanalu. Za povezivanje su predviđena četiri RCA ulaza, a na prvom se nalazi MM/MC gramofonsko pretpoja-
čalo, koje se može uključiti pomoću prekidača. Pored toga, na raspolaganju su jedan balansirani XLR ulaz i RCA izlaz za eksterno pojačalo snage. Osim navedene gramofonske sekcije, od dodatnih opcija prisutan je izlaz za slušalice na prednjem panelu. Opcije kontrole takođe su zanimljive jer pojačalo sadrži wi-fi adapter i može se kontrolisati preko namenske aplikacije na mobilnom uređaju - ako vam ovo nije potrebno, adapter se može isključiti, a uređaj kontrolisati preko pripadajućeg daljinskog upravljača. Classic Integrated Amplifier prvi je model iz nove serije Classic, a fabrika je već najavila da uskoro stižu novi mrežni plejer i digitalno-analogni konverter Classic DAC/Renderer. Novitet iz italijanske fabrike M2Tech prodaje se po ceni od oko 4.000 evra bez poreza. i www.m2tech.biz M 4.000 €
Pristupačni zvučnici iz Pro-Jecta
Austrijska kompanija Pro-Ject Audio poznata je najviše po gramofonima, ali u zaista širokoj ponudi sadrži hi-fi elektroniku, kao i zvučne kutije. Najnoviji zvučnici ujedno su i najmanji u asortimanu jer se iza oznake Speaker Box 3E nalaze prilično minijaturne kutije, visine 160 i širine 106 milimetara. One su predviđene za upotrebu u nearfield postavci, ili za smeštanje na policu, a pomoću tipskih nosača mogu se pričvrstiti direktno na zid. Kućište od medijapana izvedeno je u jednostavnom dizajnu, a dvosistemska postavka sadrži kalotni visokotonac sa 19-milimetarskom svilenom membranom i mid-bas membranu od fiberglasa, prečnika 76 milimetara. Bas-refleks otvor postavljen je
na zadnju stranu, dok se za povezivanje koriste pozlaćeni terminali. U isto vreme predstavljena je i poboljšana verzija Speaker Box 3E Carbon, koja ima nešto veći gabarit i mid-bas od karbonskog kompozita. Specifikacije navode nominalnu impedansu na četiri oma i osetljivost od 85 decibela, dok je donji prag frekvencijskog opsega postavljen na 89 herca za osnovni model i 83 herca za verziju Carbon. Novi regalski zvučnici iz Pro-Ject Audija dostupni su u crnom, belom i finišu od orahovine, po preporučenoj ceni od 200 evra za Speaker Box 3E i 300 evra za Speaker Box 3E Carbon.
i www.project-audio.com M 200-300 €
Nove Meze bubice
Rumunski proizvođač slušalica Meze Audio predstavio je nove in-ear slušalice, koje ujedno predstavljaju novi najpristupačniji model u ponudi. Pod nazivom Alba lansirane su bubice s povezivanjem putem kabla, a proizvođač navodi da su u ovom modelu objedinjene udobnost i praktičnost za svakodnevnu upotrebu s kvalitetom zvuka koji će zadovoljiti audiofilske težnje. Atraktivan dizajn rezonatora ujedno je uspešno ergonomski proračunat, a pruža i vrlo dobru zvučnu izolaciju od okruženja. Rezonatori su izvedeni u kombinaciji legure cinka i anodizovanog aluminijuma, što ih čini prilično laganim, a u isto vreme dovoljno izdržljivim za svakodnevno korišćenje u različitim uslovima. Za stvaranje zvuka upotrebljene su
dinamičke jedinice s membranom prečnika 10,8 milimetara, koje pružaju frekvencijski opseg od 15 herca do 25 kiloherca, uz impedansu od 32 oma i zvučni pritisak od 109 decibela. Odvojivi upleteni SPC kabl dužine 1,2 metra opremljen je pozlaćenom 3,5-milimetarskom bananicom na kraju, a bogata oprema obuhvata torbicu od veštačke kože, četiri para silikonskih završetaka različite veličine i - što je posebno značajno - USB-C adapter za savremene pametne telefone. Ovaj adapter sadrži D/A konverter i optimizovanu amplifikaciju kako bi korisnik uvek dobio najbolji mogući kvalitet zvuka. In-ear slušalice Meze Alba dostupne su po ceni od oko 160 evra. i www.mezeaudio.com M 160 €
Audiofilski mrežni filter
Iako bez prestanka proširuje portfolio kućnih i prenosivih uređaja, iFi Audio otišao je korak dalje i lansirao odvojeni brend pod nazivom SilentPower. Pod novi brend premešteni su analogni, digitalni i strujni kablovi, zatim strujni razdelnici i popularna zidna napajanja, kao i raznovrsni adapteri, ali i kondicioneri. Kao prvi potpuno novi model pod ovim imenom predstavljen je mrežni filter LAN iPurifier Pro, koji će doneti čistiji zvuk svim korisnicima strimera. Ovaj uređaj nešto je veći od paklice cigareta, a aluminijumsko kućište opremljeno je signalnim trakama na prednjoj strani. Na zadnjoj strani nalaze se mrežni ulaz i izlaz u obliku priključaka RJ45, koji su izrađeni od metala i na fotografijama deluju vrlo robustno, a fabrika navodi da podržavaju gigabitnu vezu. Filtriranje se obavlja pomoću optičke galvanske izolacije tako što se signal prevodi u optičku (svetlosnu) formu i nazad, uz regeneraciju kroz aktivna kola za rekonstrukciju binarnog niza i eliminaciju džitera (vremenske neusklađenosti signala). Kako je u pitanju aktivni uređaj, napajanje se obavlja preko USB-C porta na zadnjoj strani, a fabrika preporučuje upotrebu sopstvenog niskošumnog zidnog napajanja iPower2 ili iPowerX. Preporučena cena novog mrežnog filtera SilentPower LAN iPurifier Pro iznosi oko 300 funti. i www.silentpower.tech M 300 £
Noviteti iz
Neat Acousticsa
Ostrvska kompanija Neat Acoustics najavila je novu seriju pod nazivom Momentum Jet, koja trenutno sadrži po jedan podnostojeći i regalski model. Nova serija bazirana je na najvišoj liniji Ultimatum, ali uz određene uštede kako bi imala nižu cenu. Fabrika navodi da su, umesto šperploče od finske breze kod serije Ultimatum, kabineti ovde izrađeni od uobičajenog medijapana srednje gustine (MDF), dok je poznata visokotonska postavka s dodatnim supervisokotoncem ovde zamenjena nešto konvencionalnijom jedinicom - u pitanju je novi JET AMT, odnosno ribonski visokotonac. Konstrukcija kabineta s precizno proračunatim izobaričnim prostorima ipak je zadržana kako bi se postigao što bolji niskotonski opseg. Regalski Momentum J-S donosi dvosistemsku topologiju, a uz opisani visokotonac dolazi srednjetonsko-niskotonska membrana prečnika 17 centimetara, uz zadnji bas-refleks port s naročitim akustičkim filterom. Skretnica sadrži kvalitetne komponente, kao što su polipropilenski kondenzatori i kalemovi s malim gubicima, uz tradicionalne point-to-point spojeve. Podnostojeći model nastupa pod oznakom J-6 i izveden je u dvoiposistemskoj topologiji, s visokotonskom i mid-bas jedinicom u gornjem delu prednje strane, dok se unutar kabineta, usmereni nadole, nalaze dva dodatna niskotonska drajvera prečnika 17 centimetara. Novi Neat Momentum Jet zvučnici očekuju se na tržištu u septembru, po ceni od oko 5.000 funti za regalski J-S i 10.000 funti za podnostojeći J-6. i www.neatacoustics.com M 5.000 - 10.000 £
Hi-Files Show
u izmenjenom terminu
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, obaveštavamo vas da je, zbog tehničkih razloga, vreme održavanja ovogodišnjeg Hi-Files Showa moralo biti promenjeno. Umesto prvobitno najavljenog termina (19-20. oktobar), ovogodišnji Hi-Files Show pomeren je na prvi vikend u novembru (2-3. novembar). Podsećamo vas da se Hi-Files Show sada već tradicionalno održava u hotelu "Holiday Inn" na Novom Beogradu, u Ulici španskih boraca 74. Sajam je otvoren za posetioce od 12 do 19 časova, a cena ulaznice iznosi 500 dinara po danu. i www.hi-files.show M 500 RSD
Blutut transiver visoke klase
Kao potvrda rastuće popularnosti, ali i kvaliteta blutut prenosa, iz kompanije McIntosh lansiran je blutut transiver s oznakom MB25. Ovaj kompaktni uređaj funkcioniše kao prijemnik i predajnik blutut signala, a njegove mogućnosti garantuju jednostavno povezivanje sa svakim sistemom kako bi se povećao stepen upotrebljivosti. Ugledna prekookeanska kompanija navodi da se ispod haube nalazi hardverska platforma najvišeg kvaliteta, koja podržava kodeke kao što su aptX, aptX HD i aptX Low Latency - ne možemo da ne primetimo da ipak izostaju oni najkvalitetniji kodeci, kao što su LDAC ili novi aptX Lossless. Kako se može koristiti za prijem i za slanje blutut signala, MB25 je opremljen D/A i A/D konverterskim kolima, uz prijem rezolucije do 192/24 i slanje do 96/24. Prikaz trenutnog statusa rešen je pomoću svetlećih oznaka na prednjoj strani, gde se očitavaju aktivni priključak, rezolucija signala i kodek, a za kontrolu se koriste frontalni tasteri. Na zadnjoj strani nalaze se analogni ulazi i izlazi u obliku RCA i balansiranih XLR priključaka, kao i koaksijalni i optički ulazi i izlazi, dok se eksterno napajanje povezuje preko USB-C priključka. Novi blutut transiver McIntosh MB25 dostupan je po preporučenoj ceni od 850 evra. i www.mcintoshlabs.com M 850 €
Hi-Fi sajmovi
IFA 6-10. septembar 2024. Messe Berlin, Berlin Nemačka
HiFi Show Live! 20-22. septembar 2024 Ascot Grandstand, Velika Britanija
Too Loud Fest 19-20. oktobar 2024. Double Tree by Hilton Zagreb, Hrvatska
HiFi Show 19-20. oktobar 2024. Crowne Plaza Budimpešta, Mađarska
Audio Video Show 25-27. oktobar 2024. Radisson Blu Sobiesky i Nacionalni stadion Varšava, Poljska
Paris Audio Video Show 26-27. oktobar 2024. Palais des Congrès de Paris Pariz, Francuska
Hi-Files Show 2-3. novembar 2024. Holiday Inn Novi Beograd, Srbija
Mitteldeutsche HiFi-Tage 9-10. novembar 2024. Alte Handelsdruckerei zu Leipzig
Lajpcig, Nemačka
Finest Audio Show Vienna 23-24. novembar 2024. Austria Center Vienna Beč, Austrija
Spitzenklasse
Još jedan minhenski sajam je za nama. Na njemu je učestvovalo više od 500 izlagača iz 41 države s preko 1.000 brendova. Zanimljivost ovog sajma je da je broj profesionalnih posetilaca nadmašio broj regularnih posetilaca, pa je tako profesionalaca bilo 11.000, a opšte publike 10.000. Izložbeni sajam MOC rezervisao je preko 30.000 kvadratnih metara, a na sajmu smo videli desetine noviteta i premijera. Izdvajamo za vas najzanimljivije.
Ljubiša Miodragović
Auris Audio Headonia
Auris Audio je imao sajamski štand u prvoj hali MOC-a i tamo je predstavio mnoštvo svojih proizvoda. Nama je najinteresantnije bilo pojačalo Headonia, koje su nedavno lansirali za svoj deseti rođendan. Aluminijumski prednji panel sadrži dve kružne komande s masivnim crvenim okvirima, što izgleda veoma atraktivno i pruža kontrast crnoj boji ostatka kućišta. U središnjem delu postavljen je ekran velikih dimenzija, na kome se prikazuju svi važni parametri, a ispod njega su postavljena četiri diskretna tastera za kretanje kroz menije. Na gornjoj strani nalaze se četiri vakuumske cevi, iza kojih su transformatori u zajedničkom kućištu, dok su zaobljeni bokovi presvučeni luksuznom kožom reljefne teksture. Pojačalo je bilo moguće probati na slušalicama RAAL requisite Magna & Immanis.
Magna & Immanis
Aleksandar Radisavljević, među audiofilima poznat kao Aca Ribon, bio je i ove godine uz svoj novi model slušalica. Acina firma Raal-Requisite uskoro će proslaviti 30 godina postojanja, a njihov trenutni hit nosi dva neobična imena - Magna i Immanis. U pitanju su “true ribbon” slušalice koje nemaju ni skretnicu, već se isti signal prosleđuje svakoj ribonskoj jedinici. Magna ima po dva ribona u svakoj slušalici, dok Immanis ima po tri. Na ovu naprednu tehnologiju dodajte još odličan dizajn, memorijsku penu, kožne detalje, kao i metalni rajf, koji je otporan na grebanje, i dobićete pravi audiofilski proizvod koji zaslužuje svetski uspeh.
Technics i Lamborghini
Technics je predstavio novi gramofon sa oznakom SL1200M7B, što ne bi bila nikakva posebna vest da se u priču nije uključio Lamboghini. Ako se odlučite da kupite ovaj gramofon, trebalo bi da dobijete i LP ploču sa audio-snimcima automobila Lamborghini, zatim slipmat sa slikom felni -prestižnog auta Revuelto, kao i set nalepnica. Naravno, ovaj auto je bio postavljen na hodniku sajma, pa je izazvao puno pažnje i selfi fotografija.
Erzetich Thalia
Slovenački proizvođač slušalica Erzetich predstavio je novi model Thalia. U pitanju su on-ear slušalice nešto manjeg gabarita, koje su predviđene da budu jednostavnije za upotrebu u pokretu, a opremljene su titanijumskim zvučničkim jedinicama prečnika 40 milimetara u rezonatorima otvorenog tipa. Blaž Erzetič je u Minhenu prikazao više izvedbi istih slušalica, napravljenih od različitih materijala i boja.
Noviteti iz Dynaudija
Poznati danski brend iskoristio je sajam u Minhenu za predstavljanje čak četiri nova proizvoda. Prvi novitet nosi naziv Contour Legacy, a u pitanju je najnoviji član serije Heritage. Ovaj podnostojeći zvučnik u mnogim detaljima podseća na najpoznatije Contour modele iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Fabrika navodi da se iza retro dizajna nalaze najsavremeniji materijali i tehnička rešenja, što čini da je ovaj zvučnik pravi moderni klasik. Sledi regalski zvučnik Confidence 20A - odnosno Confidence 20 u aktivnom izdanju. Unutar kabineta nalaze se isti tip amplifikacije i DSP sklopa kao u profesionalnim zvučnicima Core, a kao rezultat dobijen je minimalistički high-end sistem, kome samo treba dodati strimer ili bilo koji drugi izvor. Zatim je tu Contour 20 Black Edition, koji predstavlja nadogradnju višestruko nagrađivanog zvučnika Contour 20i. Visokotonska jedinica Esotar 2i zamenjena je novom generacijom Esotar 3, koja donosi unapređenja u dizajnu i motoru, dok je skretnica poboljšana komponentama iz Mundorfa. Konačno, kao četvrti novitet predstavljen je regalski zvučnik The Bookshelf, nastao kao saradnja Dynaudija s japanskim kompanijama Keiji Ashizawa Design i Karimoku. Proizvođač navodi da ovaj zvučnik predstavlja spoj zapadnjačkog i istočnjačkog pristupa dizajnu, materijalima i inovacijama.
KEF i Hegel
Drugu godinu zaredom kompanije KEF i Hegel nastupaju sa zajedničkim štandom u hali. Svakako da se njihovi proizvodi mogu pronaći i u drugim prostorijama, ali ako želite da imate poslovni sastanak, onda je štand mesto na kojem ćete to uspeti da uradite s čelnim ljudima ovih kompanija. Obe kompanije su prikazale najnovije proizvode koji su bili složeni u logične sisteme, ali u hali niko nije očekivao audiofilsku reprodukciju.
RUBIKORE iz DALI-ja
Nova serija iz danske kompanije, predstavljena u Minhenu, sadrži ukupno pet modela. Za sve RUBIKORE zvučnike zajednički je potpuno novi Low Loss kalotni visokotonac, dok srednjetonsko-niskotonske jedinice koriste membrane od drvenih vlakana, uz nekoliko patentiranih rešenja u konstrukciji. Novu seriju predvodi podnostojeći RUBIKORE 8, opremljen hibridnim visokotoncem, koji kombinuje kalotnu i planarnu membranu. Ispod njega smeštene su tri mid-bas membrane prečnika 165 milimetara, uz isto toliko bas-refleks otvora na zadnjoj strani, a deklarisani frekvencijski opseg iznosi 38 herca do 34 kiloherca. Nešto manji RUBIKORE 6 opremljen je sa dve mid-bas jedinice, ali zadržava isti opseg, dok se regalski RUBIKORE 2 već znatno razlikuje. Pre svega, on ima samo kalotni visokotonac prečnika 29 milimetara, dok je za mid-bas zadužena samo jedna 165-milimetarska membrana, pa opseg iznosi od 50 herca do 26 kiloherca. RUBIKORE ON-WALL predviđen je za postavljanje na zid i odlikuje se tankim profilom, a topologija obuhvata hibridni visoktonac i jednu mid-bas jedinicu. Zanimljivo je da se ovaj zvučnik može postaviti vodoravno, pri čemu se visokotonska postavka može zaokrenuti za 90 stepeni. RUBIKORE CINEMA donosi sličnu svestranost - ovaj zvučnik s hibridnim visokotoncem i dva mid-basa može se koristiti za centralni kanal, ali i kao prednji ili zadnji zvučnik u surround sistemu. Nova serija DALI RUBIKORE očekuje se u prodaji u junu, u četiri finiša i s cenama u rasponu od 2.300 do 6.000 funti za par.
Lyravox
Hamburški Lyravox je napravio impresivnu postavku, koja sadrži najnoviji Karlemagne Monolith sistem. Poseduje podesiv zakrivljeni front, koji se sastoji od deset blokova, što čini ukupnu težinu od 380 kilograma po zvučniku. Ovaj zvučnik nema skretnice, već sve radi DSP, pri čemu svaki drajver pojedinačno pokreću Lyravox i CH Precision. Par zvučnika košta 368.000 evra, osim ako ne izaberete dijamantsku verziju, koja košta 685.000 evra.
Focal slušalice
Focal je nedavno lansirao nove slušalice pod imenom Hadenys i Azurys. Oba modela izgledaju fantastično, baš kao i sve druge Focal high-end slušalice. Zanimljivo da su slušalice naizgled veoma slične, ali su Hadenys zapravo slušalice otvorenog tipa, dok su Azurys zatvorenog. Poslušali smo oba modela i na bučnom sajmu, i naravno da su u A-B poređenju pobedile zatvorene slušalice Azurys.
Supervisokotonac iz Fyne Audija
Kao još jedan poznati ostrvski brend, Fyne Audio u Minhenu je predstavio novi visokotonac pod nazivom SuperTrax. Prema navodima proizvođača, ova revolucionarna visokotonska jedinica donosi patentirano rešenje za rasprostiranje zvuka u krugu od 360 stepeni, uz zadržavanje ujednačene harmonijske strukture tona. Membrana nove jedinice izrađena je od jedinstvenog materijala, nazvanog TPCD (Thin Ply Carbon Diaphragm), koji dostiže čak 60 kiloherca, dok materijali poput aluminijuma, magnezijuma i titanijuma ne uspevaju da pređu 32
Trafomatic i Tune Audio
Naš Trafomatic se opet udružio s nekoliko brendova – Tune Audio je dao zvučnike Marvel, koji koštaju nešto manje od 16.000 evra. Tu su bile kompanije Audiobyte i Rockna, a Rockna je prikazala svoj flegšip Wavedream MK2 DAC. Trafomatic je prikazao sada već poznatog integralca – model Rhapsody sa 300B lampama, koji u klasi A isporučuje dva puta dvadeset vati. Na polici su bila i gramofonska pretpojačala Luna, ali mnogo pažnje izazvala su i pojačala Glenn, koja nažalost, nisu svirala.
kiloherca. SuperTrax je izveden kao supertviter, koji je smešten na sopstvenu bazu i postavlja se na gornju stranu zvučnika, dok se na zadnjoj strani nalaze terminali za povezivanje i komanda za regulaciju glasnoće u rasponu od +3 do -3 decibela. Unutar baze takođe se nalazi skretnica trećeg reda, koja propušta frekvencije iznad 16 kiloherca. Fyne Audio navodi da se novi supertviter savršeno slaže s njihovim IsoFlare koaksijalnim drajverom, ali da će se odlično uklopiti s bilo kojim drugim zvučnicima.
ESD iz Kine
ESD je kineska kompanija s kojom smo se upoznali na hi-fi sajmu u Šangaju. ESD je imao jednu od najveć ih izložbenih prostorija u Minhenu. Slušali smo najveć i sistem u njihovom portfoliju - Super Dragon, vredan nešto više od 800.000 evra, i to je cena samo za sistem zvučnika. Ova mlada kompanija uspela je da za manje od 10 godina svoje istorije proizvede čitav asortiman proizvoda. Iza ovog sistema stajao je još jedan, manji sistem, samo da pokaže raznolikost njihove proizvodnje.
EPOS
Karl-Heinz Fink je imao puno posla prilikom ponovnog pokretanja EPOS-a. Posle kompaktnih modela ES-14N i ES-7N, sada je vreme za nešto veće. Minhenski sajam je bilo odlično mesto za lansiranje trosistemskog modela ES-28N. Baš kao i prethodnici, i ovaj zvučnik će doći u neobičnim bojama, poput petrol-plave, narandžaste i svetlozelene.
Tannoy za jubilej
Poznata škotska kompanija Tannoy ove godine obeležava 70 godina od lansiranja prvog zvučnika iz serije Autograph, pa je za sajam u Minhenu pripremila potpuno novi model Autograph 12. Novitet donosi spoj između tradicionalne koaksijalne jedinice i savremenih rešenja, a Tannoy još uvek ne daje detaljnije tehničke informacije. Poznato je da je u pitanju zvučnik izveden u klasičnom dizajnu, karakterističnom za ovu seriju, kao i da je dvosistemska topologija prilagođena upotrebi u većim prostorijama. Autograph 12 proizvodi se u pogonima u Hamiltonu, u Velikoj Britaniji, i koristi najnoviju generaciju dual-concentric jedinice, prečnika 12 inča (305 mm). Prvoklasni kabinet izrađuje se ručno od brezove šperploče velike gustine i završni sloj od prirodnog orahovog furnira.
Pristupačni Q Acoustics
Ostrvski proizvođač zvučnika Q Acoustics iskoristio je High End sajam za lansiranje nove serije 3000c, koja je pozicionirana na početku ponude i predstavlja zamenu za popularnu i dugovečnu liniju 3000i. Koliko je ova entry-level serija značajna za kompaniju, pokazuje i podatak da je razvoj trajao šest godina, a predstavljeno je ukupno pet zvučnika, koji su predviđeni za sklapanje stereo ili višekanalnog sistema. Dizajn sa snažno zaobljenim ivicama već je prepoznatljiv za Q Acoustics, a nova serija donosi inovacije poput patentirane mid-bas jedinice C3 (Continuous Curved Cone), koja je preuzeta od skuplje linije 5000. Nova serija sadrži čak tri modela za stalke, koji su izvedeni u uobičajenoj dvosistemskoj topologiji i nose oznake 3010c, 3020c i 3030c, dok podnostojeći 3050c i centralni 3090c poseduju dva mid-bas drajvera. Fabrika, takođe, navodi da je visokotonac smešten u kompresionu komoru i mehanički izolovan od kabineta kako bi se umanjio prenos vibracija, dok su kabineti izrađeni pomoću patentiranog P2P (point-to-point) spajanja panela. Nova serija 3000c očekuje se u prodaji u avgustu, u četiri varijante finiša i s cenama u rasponu od 400 do 1.200 evra.
High End Show, Minhen 2024
Sonetto druge generacije
Sonus faber je iskoristio High End sajam za predstavljanje Sonetto zvučnika druge generacije. Ova serija pozicionirana je u donjem delu ponude italijanskog proizvođača, a njen značaj vidi se i po tome što je predstavljeno čak sedam modela, predviđenih za sastavljanje najraznovrsnijih stereo i surround konfiguracija. Pored toga, Sonetto G2 je prva serija koja je od prestižnih zvučnika Suprema preuzela rešenja u dizajnu kabineta i materijale za izradu drajvera, pa se u unutrašnjosti nalaze paneli od plute nepravilnog oblika, koji obezbeđuju neometano prostiranje zvučnih talasa unutar kabineta. Svi modeli opremljeni su DAD visokotoncem, prečnika 29 milimetara, dok je Camelia srednjetonac takođe dizajniran po ugledu na drajver iz zvučnika Suprema. Ponuda obuhvata regalske zvučnike Sonetto I G2 i Sonetto II G2 u dvosistemskoj topologiji i s frontalnim bas-refleksom, nakon kojih slede tri podnostojeća modela. Najmanji Sonetto III G2 izveden je u dvoiposistemskoj topologiji, dok Sonetto V G2 i Sonetto VIII G2 donose trosistemsku postavku, sa ukupno četiri drajvera. Seriju kompletiraju zidni model s kompresionim kabinetom Sonetto Wall G2 i centralni trosistemac Sonetto Center G2. Sonus faber Sonetto zvučnici druge generacije biće dostupni u walnut i wenge furniru, kao i u crnoj boji visokog sjaja, s cenama u rasponu od 1.500 do 7.000 funti.
Moćni Scansonic
Kao nova perjanica u ponudi kompanije Scansonic, podnostojeći zvučnik MB8B sadrži gene prestižnih Raidho modela. Vitki kabinet odlikuje se veoma krutom konstrukcijom, dok visina od 144 centimetra deluje vrlo ubedljivo. Trosistemska topologija započinje ribonskim visokotoncem, čija je masa oko 50 puta manja od uobičajene kalotne membrane. Kako bi postigao bolju vremensku usklađenost zvučnih talasa, proizvođač je iznad i ispod visokotonca postavio po jednu srednjetonsku membranu prečnika 133 milimetra. Ispod njih nalaze se dve niskotonske jedinice, čije su 200-milimetarske membrane izrađene iz jednog komada upletenih karbonskih vlakana, bez otvora u središtu. Specifikacije navode da se MB8B spuštaju do 34 herca (-6 dB), uz nominalnu impedansu na četiri oma i osetljivost od 88 decibela. Novi zvučnici Scansonic MB8B proizvode se u Danskoj, u istim pogonima s Raidho zvučnicima, a preporučena cena iznosi 13.000 evra za crnu boju visokog sjaja i 15.000 evra za orahov furnir.
Novi Raidho serije X
Danska kompanija stigla je u Minhen s novitetom u seriji X. Podnostojeći zvučnik X2.6, kako navodi proizvođač, izrađen je tako da ispunjava sve osnovne kriterijume fabrike. Ovo podrazumeva izuzetno nizak nivo izobličenja i koloracija u zvuku, energičnu reprodukciju, široku pozornicu, detaljnost, nenaporno slušanje i mnoge druge vrline. Vitki kabineti u osnovnoj verziji dostupni su u crnoj i beloj boji visokog sjaja, ali se na zahtev (pretpostavljamo, uz doplatu) mogu dobiti i druge boje. Na vrhu fronta nalazi se ribonski visokotonac, izrađen u patentiranoj Planar Magnetic tehnologiji i smešten u sopstvenu kompresionu komoru. Opremljen je membranom u vidu folije, debljine svega 11 mikrona, čija je masa 50 puta manja od uobičajene kalotne membrane. Dvoiposistemsku topologiju upotpunjuje par srednjetonsko-niskotonskih drajvera, čije su 165-milimetarske membrane izrađene od aluminijuma presvučenog slojem keramike, uz motor od snažnog neodimijumskog magneta. Fabrika takođe ističe kvalitet skretnice, koja je izrađena ručno, pomoću tradicionalnih point-to-point spojeva, dok je kompletno interno ožičenje iz Nordosta. Specifikacije navode frekvencijski opseg od 32 herca do 50 kiloherca, uz nominalnu impedansu od šest oma i osetljivost od 87 decibela. Novi Raidho X2.6 dostupan je po preporučenoj ceni od 21.000 evra za par.
Noviteti u seriji Radia
Nakon što je prošle jeseni lansirao seriju Radia, kompanija Arcam stigla je u Minhen s tri modela koji će kompletirati novu liniju. Noviteti su pozicionirani u vrhu serije, a predvodi ih striming pojačalo Radia SA45. Ovaj all-in-one uređaj sadrži integrisano pojačalo, mrežni plejer i D/A konverter, uz druge praktične dodatke, a britanski proizvođač ističe blisku tehnički povezanost s njihovim najboljim integralcem A49. Put signala potpuno je balansiran u digitalnom i analognom domenu, uz primenu potpuno novog linearnog napajanja s torusnim transformatorom. Digitalna sekcija takođe je nova i podrazumeva najsavremeniju striming platformu, novu aplikaciju i novi korisnički interfejs na frontalnom ekranu. Amplifikacija u Arcamovoj klasi G donosi kontinualnih 180 vati po kanalu na osam oma, dok digitalna platforma podržava 768/32 i DSD1024. Od praktičnih dodataka prisutni su MM i MC gramofonska sekcija, blutut aptX HD i HDMI ARC, dok je za optimalan kvalitet zvuka zadužena Dirac Live korekcija. Nešto slabiji SA35 zadržava sve najznačajnije osobine snažnijeg brata, uključujući istu digitalnu platformu, ali uz 120 vati po kanalu i displej dijagonale 165 milimetara. Na kraju, kao treći novitet prikazan je mrežni plejer Radia ST25, koji predstavlja duhovnog naslednika nagrađivanog strimera ST60.
Vivid Audio Moya M1
I na kraju prava poslastica u vidu zvučnika Moya M1, britanske kompanije Vivid Audio. Petosistemski zvučnici sa 13 zvučničkih jedinica koji podržavaju pojačala do 3.000 vati su nas potpuno oduvali sa stolice. Svaki zvučnik je težak 346 kilograma, ali sa ambalažom ovaj stereo-par ima masu preko jedne tone. Visoki su 1,66 metara, široki 66 centimetara i duboki 1,21 metar. Pravi džinovi!
Modularni Chord
Britanska kompanija Chord Electronics poznata je po neobičnom dizajnu i sjajnom zvuku, a u Minhenu je prikazala modularnu amplifikaciju pod nazivom Suzi. Zanimljiv koncept obuhvata odvojeno pretpojačalo i dvokanalno izlazno pojačalo, koji sadrže renomiranu Ultima tehnologiju, preuzetu od istoimenih prestižnih modela. Dva uređaja su vizuelno i tonski dizajnirana da rade zajedno, kad se dobija analogni pre-power kombo, ali koncept podrazumeva da se snagaš može uklopiti uz još dva druga uređaja. Prvi je Hugo 2, koji preuzima ulogu pretpojačala i digitalno-analognog konvertera, dok se u drugom slučaju sistemu može dodati striming modul 2go, koji donosi reprodukciju muzike preko mreže. Reklo bi se da je Chord ponudio sastavljanje sistema po meri na jednostavan način i uz uvek atraktivni dizajn. Detaljnije tehničke karakteristike i cena biće poznate tokom jeseni, kad se očekuje zvanično lasiranje nove modularne amplifikacije.
Dvostruko napajanje iz Ferruma
Verujemo da je većini audiofila poznata poljska kompanija Ferrum, koja je pre nekoliko godina napravila veliki iskorak predstavljanjem eksternog napajanja Hypsos. Pored svoje univerzalne prirode, ovo napajanje donelo je istinske inovacije u vidu brojnih finih podešavanja, čime je eksterno napajanje uzdignuto do nivoa ravnopravne hi-fi komponente. Tri godine kasnije Ferrum na High End sajmu u Minhenu lansira novu varijantu ovog napajanja, pod nazivom Hypsos Dual Output. Dakle, kompanija nije obavila posebna unapređenja postojećeg sklopa, već je samo dodala još jedan izlaz za napajanje - što je izuzetno praktično, u doba kojim vladaju D/A konverteri i strimeri. Naravno, Hypsosove opcije podešavanja omogućuju mu da radi sa zaista širokim dijapazonom komponenti - konkretno, sa svima koji za napajanje traže napon u rasponu od pet do 30 volti, uz ukupnu jačinu od šest ampera. Ispod poklopca nalazi se hibridni sklop, koji objedinjuje najbolje osobine linearnog i prekidačkog napajanja, dok su osnovna podešavanja prilično jednostavna. SST (Sweet Spot Tuning) omogućuje finu regulaciju kako bi se postigao najbolji zvuk, dok 4D Sensing Design obezbeđuje najkonstantniji mogući napon u svakom trenutku. Dvostruko napajanje Ferrum Hypsos Dual Output dostupno je po ceni od oko 1.400 evra.
MOC, Minhen, Nemačka
High-end za svaki dan
Jedan od najpoznatijih high-end proizvođača pokušava da ispuni audiofilski san o savršenom spoju cevne i tranzistorske amplifikacije.
Bojan Jović
Iako još kako drži korak s vremenom i kupcima nudi savremene digitalne tehnologije i najnaprednija tehnička rešenja, McIntosh u isto vreme ostaje veran korenima i naporedo razvija raznovrsna cevna pojačala. Kroz decenije iskustva pokazalo se da lampe u pretpojačalu i solid-state izlazna sekcija mogu predstavljati dobitnu kombinaciju. Ukoliko je dobro usaglašena i implementirana, takozvana hibridna amplifikacija može pružiti toliko poželjan spoj prelepo humanog zvuka lampi i pouzdane snage tranzistorskog izlaza, što je ideal kojem teži i testirano integrisano pojačalo MA352.
Vrhunska izrada
U pogledu dizajna, hibridni integralac MA352 predstavlja tipičnog McIntosha, ali se može reći i tipično cevno pojačalo, u obliku u kom ga najčešće srećemo. Ovo podrazumeva kućište relativno niskog profila, na čijem su prednjem delu gornje strane smeštene vakuumske cevi, dok su iza njih postavljeni transformatori. McIntosh u ovu jednačinu donosi dvoslojnu šasiju fantastičnog kvaliteta, koje je izrađeno od nerđajućeg čelika i polirano do visokog sjaja – tj. do efekta ogledala. Zasečena površina fronta upotrebljena je za postavljanje simetričnih, jednostavnih i kvalitetno izrađenih kružnih komandi. U uglovi-
ma pronalazimo kontrolu za glasnoću, kao i višenamensku komandu za odabir ulaza, ali i kretanje kroz menije. U središnjem delu nalazi se pet jednoobraznih komandi za korekciju zvuka u rasponu od -12 do +12 decibela, koje su postavljene na 30, 125, 500, 2.000 i 10.000 herca, dok je ostatak slobodne površine iskorišćen za 3,5-milimetarski izlaz za slušalice i LE diodu za indikaciju stendbaj modaliteta. Međutim, prednji panel se ovde ne završava, jer je McIntosh iskoristio uspravnu površinu kućišta transformatora za postavljanje displeja i nezaobilaznih VUmetara. Oni su smešteni iza masivnog crnog stakla i osvetljeni plavom LED
“MA352 nam je ogrejalo dušu svojom suptilnom, a opet ubedljivom prezentacijom.”
iluminacijom, uz veliki logotip proizvođača u prepoznatljivoj zelenoj boji. Ranije spomenuti meniji prikazuju se na dot-matriks ekranu s prikazom u dva reda, a MA352 donosi zaista raznovrsne opcije - ulazima se mogu dodeljivati nazivi, ali i nezavisno podešavati gain u rasponu od -6 do +6 decibela, MM gramofonskoj sekciji može se regulisati opterećenje, a čak se i jačina osvetljenja može podešavati. Na gornjoj strani šasije postavljene su vakuumske cevi iz sekcije pretpojačala, a proizvođač se odlučio za po jednu cev 12AX7A i 12AT7 po kanalu. Kako sveukupna pojava ne bi bila narušena velikim kavezom, cevi su zaštićene malim pojedinačnim kavezima, koji su izvedeni u kombinaciji hroma i crne boje, pa se savršeno uklapaju u opšti dizajnerski stil pojačala. Detalji koji spajaju funkcionalnost i estetiku nastavljaju se na bokovima kućišta transformatora, koji su opremljeni patentiranim hladnjacima Monogrammed Heatsinks - ovi masivni radijatori karakteristični su po tome što sadrže inicijale "Mc", koji se mogu videti odozgo. Najzad, na bokovima šasije postavljene su masivne oznake proizvođača i modela, koje su izlivene od aluminijumske legure i deluju zaista moćno.
Priključci na zadnjoj strani izvedeni su uobičajeno, ali - kao i sve na ovom uređaju - izuzetno kvalitetno. U dnu desne strane smeštena su dva balansirana XLR ulaza, dok se u nastavku nalaze tri linijska RCA ulaza, dodatni gramofonski ulaz sa
Slušali smo Erica Claptona na albumu "The Lady in the Balcony: Lockdown Sessions" iz 2021.
Ključne karakteristike
Izlazna snaga
• 2 x 200 W na 8 oma
Korišćene cevi
• 12AX7A i 12AT7
Gramofonska
sekcija
• za MM
zvučnice
uzemljenjem i izlaz za eksterno pojačalo snage, koji se može iskoristiti i za povezivanje jednog ili dva aktivna sabvufera. Slede RS232, ulaz za infracrveni senzor, eksterni okidač i druge ređe korišćene opcije, a tu je i USB-B port samo za servisnu primenu, jer je MA352 u potpunosti analogna sprava i ne sadrži digitalnu sekciju. Donji deo postavke upotpunjuje IEC utičnica, dok su zvučnički terminali izdvojeni na gornjem delu zadnjeg panela. Ovi priključci izrađeni su potpuno od pozlaćenog metala i dovoljno su masivni, ali i međusobno udaljeni kako bi mogli da prime najkrupnije kablove.
Tehnologija i mogućnosti
Na početku teksta naveli smo da se McIntosh trudi da u svojim uređajima na najbolji način objedini tradicionalna rešenja i savremena dostignuća, pa je sekcija pretpojačala izvedena u cevnoj tehnologiji, dok je izlazni stepen opremljen bipolarnim tranzistorima. McIntosh ne objavljuje koji su tranzistori u pitanju i koliko ih ima, ali znamo da je hibridna postavka izvedena pomoću patentirane tehnologije Hybrid Drive, koja se može sresti u probranim modelima američke kompanije. Kao rezultat dobi-
jen je izuzetno moćan integralac, koji pruža kontinuiranih 200 vati po kanalu na osam oma, dok se pri otporu od četiri oma izlazna snaga povećava na 320 vati po kanalu. Prekookeanski specijaliteti ne završavaju se patentiranom tehnologijom Hybrid Drive, jer MA352 takođe sadrži sistem Power Guard, koji konstantno nadzire izlazni signal i obavlja fina podešavanja kako bi se sprečilo ulaženje u kliping i potencijalno oštećivanje zvučnika. Zaštitno kolo Sentry Monitor služi za zaštitu izlaznog stepena tako što ga isključi trenutak pre nego što jačina struje premaši bezbedan nivo, da bi se automatski resetovalo kad se radni uslovi vrate u normalne okvire. Odgovarajuća pažnja posvećena je i pojačalu za slušalice, koje je opremljeno rešenjem nazvanim HXD (Headphone Crossfeed Director) - iako izlazna snaga ove sekcije nije deklarisana, poznato je da može da pokreće slušalice impedanse do 600 oma.
Zreo zvuk
MA352 spada među pojačala koja već nakon kraćeg slušanja pokazuju neke od svojih najvažnijih osobina. Jedna od njih svakako je sveukupna pribranost tokom reprodukcije, koja potiče iz uspešnog spoja istinske, stabilne snage i izvanrednih mikrodinamičkih sposobnosti. Poput prekaljenog profesionalca, ovo pojačalo zrači tihim, ali neospornim autoritetom, koji se ispoljava bez obzira na reprodukovani žanr i složenost zapisa. Ovakav vid autoriteta nikada se ne ističe i nije sam sebi svrha, već je uvek u službi što boljeg zvuka, u šta smo se uverili uz Claptonov album "The Lady in the Balcony: Lockdown Sessions". Uko-
liko je najmoćniji integralac MA12000 (HF116) oličenje naizgled beskrajne snage, ali zahteva jednako zastrašujući ostatak sistema, pa i prostoriju, duplo jeftiniji MA352 ispostavio se kao pojačalo koje je više po ukusu autora ovog teksta jer će pokazati svoje vrline u prosečnom dnevnom boravku i uz ostatak sistema koji nije vrhunski, petocifreno skup. Umesto strahopoštovanja pred ekstremno skupim uređajem, ovde smo naišli na jedno pojačalo koje nam je ogrejalo dušu svojom suptilnom, a opet ubedljivom prezentacijom. MA352 sjajno nam je dočarao pozornicu ovog živog albuma, uz izražen trodimenzionalni ugođaj, ali još više uz finese i sporedne, pa i nepoželjne tonove, koji upravo ovom izdanju daju posebnu draž i čine da muzičari, predvođeni živom legendom kakva je Eric Clapton dođu na svirku u vaš dnevni boravak. Kolorit je fantastičan i u ovom pogledu se testiranom McIntoshu nema šta dodati ili zameriti. Claptonov vokal upravo je onakav kakav i treba da bude, a MA352 prikazuje nam poznati glas, ogrubeo od godina, uz sve diskretne detalje koji ga čine jedinstveno živopisnim.
MA352 nas je oduševio reprodukcijom na malim glasnoćama jer je sposoban za prikaz svih mikrodinamičkih bravura bez obzira na stepen glasnoće. Ukoliko obratite pažnju na prateće vokale, uočićete pravo bogatstvo jedva čujnih, a opet odlično formiranih glasova. U praktičnom smislu, ovo znači da ćete moći da uživate u dobrom zvuku i u sitne sate, bez bojazni da ćete smetati ukućanima ili ugroziti dobrosusedske odnose. S druge strane, testirani McIntosh još kako ima šta da pokaže kad se doda gas
- njegovih 200 vati po kanalu veoma su stvarni i prisutni ispod poklopca, pa će bez teškoća pokrenuti i zahtevne, struje gladne kutije. Uprkos uverljivom i katkad sočnom zvuku, MA352 nikad ne gubi iz vida preciznost prikaza, pa u zbiru dobijamo jedan od univerzalnih audiofilskih ideala - reprodukciju koja je u isto vreme odlično definisana, ali i puna života i bogatih tekstura. Uspešni hibridni koncept opet se može primetiti na Claptonovom albumu, na kom niskotonski opseg povremeno može zvučati prenaglašenoali MA352 zadržava pribranost i naizgled s lakoćom umiruje basove kako bi pružio veoma dobro izbalansiranu prezentaciju i ujednačen zvuk.
Zaključak
Testiranog integralca najradije bismo opisali kao high-end srednje klase, zato što donosi vrhunske tehničke i tonske karakteristike, ali ne zalazi u egzotiku, koju je potrebno tretirati kao polubožanstvo da bi pokazala šta može. Ovo nije uređaj koji je napravljen da se drži na pijedestalu - McIntosh MA352 je fantastično pojačalo, koje je predviđeno da svakodnevno reprodukuje najraznovrsnije muzičke pravce i prelepim notama usrećuje svoje vlasnike.
Plus
M Spoj tradicionalnih i naprednih rešenja.
M Luksuz na prekookeanski način.
M Zrela, sveobuhvatna prezentacija.
M Snaga, dinamika i stabilnost.
Minus
K Ništa, zaista.
Oprema
 NAD Masters M66
 Triangle Esprit 40th Comète
 AudioQuest kablovi
McIntosh MA352
J Kontinualna snaga: 2 x 200 W na 8 oma
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz
J Damping faktor: >200
J Izobličenja THD: 0,03%
J Analognih ulaza: 6
J Izlaza za zvučnike: 2
J Dimenzije (ŠxVxD):
445 x 251 x 443 mm
J Masa: 29,9 kg
J Cena: 9.500 € ã 4Audio,
Kameleon
Uprkos skromnoj ponudi i relativno retkom predstavljanju novih modela, britanski Spendor jedna je od kompanija koje u audiofilskoj zajednici uživaju nepodeljeni ugled i poštovanje.
Bojan Jović
Kompaniju Spendor osnovao je 1969. godine audio-inženjer Spencer Hughes, a naziv fabrike izveden je iz njegovog i imena njegove supruge Dorothy. Spencer Hughes imao je veliko iskustvo iz BBC-jevog istraživačko-razvojnog odeljenja, gde je stekao suštinske ideje o tome kakav zvuk želi da postigne sa sopstvenim zvučnicima - što je vodilja ove kompanije i danas, iako je Spendor od 2000. u vlasništvu Philipa Swifta, suosnivača kompanije Audiolab. Ponuda kompanije obuhvata manje od 20 modela, podeljenih u serije A, D i Classic, ali to ne sprečava Spendor da - za razliku od mnogih drugih malih kompanija - sam konstruiše svoje zvučničke jedinice. Pored toga, u suprotnosti s velikim hi-fi proizvođačima, koji teže sve češćem izbacivanju noviteta i bliže se hiperprodukciji, Spendor svoje modele razvija i usavršava godinama i decenijama. Zbog svega navedenog, zvučnici ovog proizvođača ne dolaze nam često na test, ali je svako druženje s njima utoliko dragocenije.
Tehnologija i izrada
Podnostojeći zvučnik Spendor D9.2 predstavlja najveći model u srednjoj seriji D, a dizajniran je - poput svih drugih zvučnika ovog proizvođača - u sasvim klasičnom maniru, bez ikakvih vizuelnih bravura. Kabinet je izveden u pravilnom obliku kvadra, a za privlačnu pojavu zadužena je najpre izrazito vitka silueta, a potom i sjajna završna obrada. D9.2 dostupni su u četiri prvoklasna prirodna furnira (crni hrast, svetli hrast, orah i trešnja) i u satenskoj beloj boji, a kabineti se proizvode u pogonima u Sheffieldu, prema tehnologiji Spendor Dynamic Damping. Ovo podrazumeva postavljanje precizno proračunatih asimetričnih ojačanja i izolacionih površina unutar kabineta kako bi se izbegla zamućenja i postigao prirodno brz i otvoren zvuk. Naredna zanimljivost smeštena je u dnu zadnje strane, gde upušteni deo sadrži veliki otvor za protok vazduha - u pitanju je Twin-Venturi port s linearnim protokom, koji je karakterističan po aerodinamički oblikovanoj uspravnoj pregradi u središtu, a inspirisan je tehnologijom difuzora iz Formule 1. U pitanju je peta generacija ovog porta, koju Spendor razvija već godinama i tvrdi da donosi glatko i ravnomerno usporavanje vazduha, kao i ujednačen akustički pritisak celom dužinom porta. Neposredno iznad porta postavljen je jedan par zvučničkih terminala, što znači da D9.2 ne ostavlja mogućnost bi-wiringa i bi-ampinga, a tu je i jednostavna etiketa s osnovnim podacima o zvučniku. Vratimo se na prednju stranu: kao čistokrvni trosistemci, D9.2 opremljeni su sa ukupno četiri zvučničke jedinice. Pri vrhu fronta postavljena je srednjetonska jedinica EP77, koja je opremljena novom polimerskom membranom prečnika 18 centimetara, uz okvir i korpu od livene legure magnezijuma. Kako bi se postigla bolja vremenska usklađenost zvučnih talasa, visokotonac je postavljen ispod srednjetonca, a u pitanju je Spendorov patentirani LPZ drajver, s kalotnom membranom od plastičnog poliamida, prečnika 22 milimetra. Slede dve niskotonske jedinice, koje su prepoznatljive po jednodelnim membranama, bez poklopca za prašinu u središtu. Ove jedinice takođe su opremljene korpama od livenog magnezijuma, dok su membrane
“Ovakav
spoj nenapadne analitičnosti i nekolorisanih, potpuno verodostojnih tonova zaista se veoma retko sreće.”
izrađene od nove verzije kevlarskog kompozita i imaju prečnik 18 centimetara. Proizvođač navodi da su sve zvučničke jedinice, kao i skretnice, kalibrisane i uparene prema strogim profesionalnim standardima studijskog emitovanja. U pogledu komponenata koje se ne mogu videti spolja, D9.2 opremljeni su skretnicama visokog kvaliteta, dok je unutrašnje ožičenje izvedeno od bakarnih kablova s oplatom od srebra. Sve ovo omogućuje testiranom Spendoru frekvencijski opseg od 27 herca do 25 kiloherca - donji prag prilično je impresivan za kutije ovog gabarita - uz rezne tačke na 500 herca i 4,2 kiloherca. Nominalna impedansa je osam oma, dok je minimalna deklarisana na 4,6 oma, što, uz osetljivost od 90 decibela, čini da D9.2 nisu posebno zahtevni za pokretanje i da bi trebalo da dobro rade i uz stabilna pojačala manje snage.
Slušni test
U pogledu dimenzija, D9.2 bismo svrstali među florstendere srednje veličine, što znači da će se sasvim dobro snaći već u prostoriji od 25-30 kvadrata. Ovome doprinosi već opisani basrefleks port, koji usporava i ujednačava brzinu protoka vazduha, te poboljšava njegovu ravnomernu difuziju. Iako nismo imali priliku da proverimo u praksi, ovakva konstrukcija trebalo bi da dopusti pozicioniranje nešto bliže zadnjem zidu - verujemo
Slušali smo Pat Metheny Group na albumu "Imaginary Day" iz 1997.
Topologija
• 3-sistemski
Bas-refleks
• Twin-Venturi pete
generacije Frekvencijski opseg
• 27 Hz - 25 kHz
da će to biti od značaja u situacijama kad veliko udaljavanje od zidova nije moguće. Pored toga, testirani Spendori fabrički se isporučuju sa stabilizatorima u vidu čeličnih podloški, koje se pričvršćuju direktno za kabinet i eliminišu mikrovibracije, a time i njihov nepovoljan uticaj na zvuk. U prvom delu testiranja za pokretanje, ali i kao izvor, upotrebili smo moćni Hegel H600, koji integriše amplifikaciju od preko 300 vati po kanalu, D/A konverter i mrežni plejer. Spendor ponosno ističe da su zvučnici serije D napravljeni da otkriju svaki detalj na snimku, a testirani D9.2 priuštili su nam upravo to - savršeno jasan uvid u najtananije, jedva čujne alikvotne tonove, uz zadržavanje fokusa na glavnom toku muzike. Zaista, koliko god da ovi zvučnici donose u pogledu tehničkog uvida u snimak, o kvalitetu njihove reprodukcije teško da se može razgovarati odvojeno od muzike. Ovakav spoj nenapadne analitičnosti i nekolorisanih, verodostojnih tonova zaista se veoma retko sreće. Osim toga, među podnostojećim kutijama još je ređi utisak direktne i prisne reprodukcije, a D9.2 je u ovom pogledu poput najboljeg bukšelfa. Iako se može smatrati jednim od "najbritanskijih" zvučnika, jer je u potpunosti konstruisan
Ključne karakteristike
i izrađuje se u Velikoj Britaniji, testirani Spendor prilično je daleko od onoga što se nekad smatralo tipičnim ostrvskim zvukom. Najniži opseg vrlo je moćan, mada još uvek poseduje jednu malu dozu uzdržanosti - tek toliko da sačuva kontrolu i tokom reprodukcije najdubljih niskotonskih ponora, za koje je sasvim sposoban. Agilna ritam sekcija, predvođena razigranim perkusijama, na ovim kutijama zvučaće žustro i dinamično, uz slojevitost koja će od baterije bubnjeva napraviti najizražajniji instrument. Drugi deo testa obavili smo uz daleko pristupačniju, ali provereno sposobnu kombinaciju, koja se sastojala od integrisanog pojačala Exposure 3510 i digitalnog izvora Matrix X-SABRE 3, koji objedinjuje funkcije strimera i DAC-a. Spendori su diskretno, a ujedno sasvim jasno prikazali promenu amplifikacije, jer su tonovi postali samo za nijansu zasićeniji i slađi, što se najviše primećivalo u srednjem delu spektra. Exposureov ležerniji pristup, barem na površini, ogledao se kroz još zavodljiviju muzikalnost, a D9.2 se nisu libili da prikažu razlike između dva pojačala. Očekivano, u pogledu snage Exposure nije mogao da parira Hegelu, što se primećivalo pre svega u najnižem opsegu - basovi se nisu spuštali onoliko nisko, dok je pri samoj donjoj granici dolazilo do utišavanja. Spendori su se ovde pokazali kao timski igrači, jer su uspešno prikrivali granične dinamičke kapacitete slabijeg pojačala - da ih pre toga nismo čuli s Hegelom, bili bismo sasvim zadovoljni kako D9.2 rade s Exposureom. S druge strane, Matrixova digitalna platforma očigledno je kvalitetnija od one u H600, pa je reprodukcija donela još više detalja. Zapravo, pre bi se moglo reći da su oni bili prikazani još jasnije, a opet, bez preteranog isticanja i uz zadržavanje pune fluidnosti. X-SABRE 3 je jednostavno izvlačio veću količinu informacija iz digitalnog zapisa, a Spendori su pokazali sposobnost da i najkompleksnije deonice prikažu na jedan jasan i razumljiv način.
Zaključak
U najboljem maniru high-end zvučnika, Spendor D9.2 naizgled s lakoćom spajaju oprečne osobine pri reprodukciji i pružaju gotovo sve što bi se moglo poželeti od podnostojećih kutija srednje veličine. Pored svih vrlina, oni zadržavaju dobroćudan stav prema ostatku sistema i zvučaće dobro i s uređajima ispod svog
nivoa, takođe uz ne prevelike zahteve u pogledu prostora. Isto se ne može reći za tonske zapise jer će ovi florstenderi na brutalan način prikazati sve nedostatke loše produkcije, pa vlasnicima preporučujemo da obezbede najbolje moguće snimke, bez obzira na izvore koje koriste. Ukoliko vam se ukaže prilika, ne propustite da poslušate ove zvučnike - to iskustvo će sasvim sigurno obogatiti vaš audiofilski život.
Plus
M Vanvremenski dizajn i vrhunska izrada.
M Elaborirana tehnička rešenja.
M Sjajan spoj analitičnosti i muzikalnosti.
M Zvučaće dobro i sa slabijim pojačalima.
Minus
K Mogu biti brutalni prema lošijim snimcima.
Oprema
 Hegel H600
 Exposure 3510
 Matrix X-SABRE 3
 Atlas kablovi
Spendor D9.2
J Preporučena snaga pojačala: 25-250 W
J Frekvencijski opseg: 27 Hz - 25 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 90 dB
J Nominalna impedansa: 8 oma
J Topologija: 2 x 180 mm bas, 1 x 180 mm srednjetonac, 1 x 22 mm visokotonac
J Dimenzije (ŠxVxD): 210 x 1.155 x 398 mm
J Masa: 35 kg
J Cena: 12.000 €
ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/211-262
Povratak A klase
Ako se neko pojačalo može smatrati legendarnim u hi-fi istoriji, onda je to definitivno Musical Fidelity A1. Pojačalo je lansirano 1985. godine i svojim zvukom kralo je audiofilska srca širom sveta.
Ljubiša Miodragović
Iako tehnički nesavršeno i s velikim brojem kvarova, vlasnici ovog pojačala nisu želeli nikada da se oproste od A1. Čista klasa A sa samo 25 vati na osam oma, uz veliku toplotnu disipaciju, stvarala je magični zvuk koji je postao etalon za pristupačno audiofilsko pojačalo. Otad je prošlo skoro 40 godina, pa se tako promenio i vlasnik kompanije. Antony Michaelson, njen osnivač, prodao ju je Heinzu Lichteneggeru – vlasniku brenda Pro-ject Audio, koji je poznat pre svega po svojim kvalitetnim gramofonima. Lichtenegger je uvek širio svoje poslovanje, pa je tako u svoj portfolio ubacio i dosta sitne elektronike, kao i prijemčive zvučnike. Kupovinom Musical Fidelity brenda Heinz je želeo da osveži portfolio ove kompanije, ali uz značajan pomak u kvalitetu izrade i kontrole kvaliteta. Činjenica je da je pojačalo A1 doživljavalo promene u svojoj istoriji, ali istina je da je pravi pomak napravljen tek predstavljanjem aktuelnog modela,
koji je lansiran u Minhenu 2023. godine. Originalno pojačalo A1 konstruisao je Tim de Paravicini, jedan od najvažnijih konstruktora hi-fi uređaja. Sarađivao je s kompanijama poput Quad i Musical Fidelity, a kasnije je osnovao i svoj brend EAR Yoshino.
Opis
Među razlozima uspeha ovog pojačala navode se njegovo kompaktno kućište i princip rada. Audiofili nisu morali da okupiraju svoje dnevne sobe velikim lampaškim pojačalima, već su čitavu skalameriju zamenili tankim pojačalom pojednostavljenog dizajna. Prednji panel poseduje prekidač za izvor zvuka, komandu za glasnoću, prekidač za uključivanje i prekidač za „direct“ režim rada. Ovaj prekidač na prednjem panelu omogućava da korisnik preskoči pretpojačivačku sekciju, koja se u kolu nalazi ispred potenciometra glasnoće. Uključivanjem direktnog režima korisnik će
dobiti 10 decibela tiši zvuk, ali i finiju kontrolu glasnoće na glavnom potenciometru. Ovo je i najveća promena u pretpojačivačkoj sekciji.
Potenciometar je napravila popularna kompanija ALPS i pripada RK seriji, motorizovan je, a kontrola glasnoće se može vršiti i putem priloženog malenog daljinskog upravljača. Upravljač ima samo tri komande – glasnije, tiše i „mute“. Podrazumevano, daljinski upravljač je dodat u novoj verziji pojačala i nije postojao u verziji iz dvadesetog veka. Ipak, mala zamerka je glasnoća motorizovanog potenciometra, koja je blago iritantna. Unutrašnja konstrukcija elektronike je potpuno simetrična i tu već primećujemo prvu značajnu nadogradnju. Transformator je namotan s dve žice istovremeno, čime se omogućuje nezavisno napajanje za levi i desni kanal u pojačalima snage.
Pored pet RCA linijskih ulaza, na pojačalu je ostavljena i MM/MC gramofonska
“Musical Fidelity A1 je zaista sačuvao sve dobro od originala, uz velike konstrukcione promene.”
pretpojačivačka sekcija. Tu su još i „pre-out“ i „tape-out“ izlazi, od kojih prvi ima fiksirani nivo izlaza, a drugi je varijabilni. Što se tiče zvučničkih terminala, implementirani su standardni priključci od četiri milimetra.
Topli sendviči
Pojačalo snage dinamički „klizi“ u klasu B kad se pređe dozvoljena jačina struje. Upravo u kompaniji insistiraju na izrazu „klizi“, a ne „prelazi“ u klasu B. Pojačalo koristi 130 vati snage, pa tu dolazimo do važne karakteristike ovoj pojačala. Tako malo kućište, visine manje od sedam centimetara, pri radu u klasi
A poprilično se greje, a A1 ima samo malene bočne otvore. Jedini sistem za hlađenje je rebrasta gornja ploča kućišta, koja je osmišljena kao hladnjak. Ipak, ovaj hladnjak može postati poprilično topao, pa se preporučuje da ovo pojačalo ima dovoljno prostora oko sebe i da se ništa ne postavlja na njega. Nakon tri sata rada u prostoriji u kojoj je temperatura 20 stepeni na kućištu pojačala izmerena su 62 stepena Celzijusa. Proizvođač je ovo posebno naglasio na listu papira i na dodatnoj nalepnici! U praksi, to znači da duže zadržavanje prsta na hladnjaku pojačala može da vam napravi blage opekotine. Ako ste se kao
Slušali smo
Poslednji album
Repetitora „Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji“.
dete igrali upaljačem u autu, pa se opekli, uvereni smo da ćete to uraditi i s Musical Fidelity A1.
Muzika
Kako je reč o malenom pojačalu, sasvim smo sigurni da će većini korisnika prvi izbor biti kompaktni zvučnici i da će retko ko odabrati podnostojeće modele. Ne kažemo da 25 vati u A klasi neće pokretati i gabaritnije zvučnike, ali A1 se čini idealnim za kompaktne sisteme, koji ne zauzimaju previše prostora u sobi. Poslušali smo A1 i s DALI Oberon 5 podnostojećim modelom, koji smo imali na testu u prošlom broju, i rezultati su bili sasvim zadovoljavajući. Ipak, A1 smo povezali na Monitor Audio Gold 100, koji je i cenovno bliži ovom pojačalu i čini se kao adekvatniji izbor.
A1 uspeva da dočara svu energiju uz odsečnost bas-linija, daleko bolje nego što smo očekivali. Ovo pojačalo je brzo, puno energije i dinamična muzika mu baš prija. Ako ste ljubitelj dobrih koncerata, poslušajte neki živi snimak i shvatićete na šta tačno mislimo, jer će vas Musical
Fidelity odvesti tačno ispred pozornice. Slušanje prefinjenije muzike na tišim nivoima prava je poslastica na A1, a tu se upravo vide prednosti A klase rada pojačala. Takvu prirodnost modernija pojačala u klasi D teško da ikada mogu da postignu. Nažalost, autor ovog teksta je imao samo šest godina kad se pojavio originalni A1, pa je bilo kakvo poređenje prve i poslednje verzije nemoguće.
Zaključak
Mnoge kompanije su pokušale poslednjih godina da predstave nove verzije svojih legendarnih proizvoda. Novi retro uređaji su sačuvali spoljašnji izgled starih uređaja, ali su unutra često potpuno drugačiji. Musical Fidelity A1 je zaista sačuvao sve dobro od originala, uz velike konstrukcione promene koje će doprineti dugotrajnosti uređaja. Osim velike toplotne disipacije, A1 zapravo i nema mana. Pojačalo je kompaktno, jednostavno, sadrži sve što vam može zatrebati. Jedino pitanje je da li u stanu imate ugrađenu klimu, jer smo sigurni da u suprotnom A1 nećete slušati tokom vrelih letnjih dana.
Ali to ne znači da ih s vremena na vreme ne treba unaprediti. Upravo to je uradio iFi Audio s najnovijom generacijom prenosivog uređaja hip-dac 3.
Bojan Jović
Skompanijom iFi Audio dobro smo upoznati jer nam je godinama slala uređaje na testiranje. Britanska marka nedavno je dobila i zvaničnog distributera na našem tržištu, što je sjajna stvar za domaće audiofile. Tokom raznovrsnih testova stekli smo jasan utisak da iFi Audio spada među proizvođače koji preferiraju konstantna usavršavanja postojećih modela, a jedan od najpopularnijih upravo je hip-dac. Ovaj prenosivi D/A konverter i pojačalo za slušalice prvobitno je lansiran početkom 2020, da bi nakon nepune dve godine dočekao narednu iteraciju. Sada je pred nama najnovije, treće izdanje, koje, kao što se može pretpostaviti, donosi fina unapređenja tamo gde su ona potrebna.
Opis
Jedna od stvari koju iFi Audio nije menjao od početka jeste dizajn - oblik pljoske se tokom godina pokazao kao gotovo ide-
alno rešenje, pa ne iznenađuje da su ga pojedini rivali kopirali. Skroman ukupni gabarit, nizak profil i snažno zaobljeni bokovi savršeni su za smeštanje u torbu, ali i u džep, dok je isturenu kružnu komandu za uključivanje i podešavanje glasnoće lako pronaći i bez gledanja. Izuzetna strukturalna čvrstina postignuta je upotrebom aluminijuma i monoblok dizajnom, s kućištem iz jednog komada i poklopcima na prednjoj i zadnjoj strani. Prednja strana takođe je praktično identična kao kod prethodnika, a ovde, pored navedene kružne komande u središtu, pronalazimo dva sitnija tastera na levoj strani. Prvim se aktivira funkcija PowerMatch, koja povećava fiksno pojačanje (gain) za 10 decibela, dok drugi služi za XBass, kojim se pojačava donji opseg - fabrika navodi da ovo patentirano rešenje funkcioniše u analognom domenu i da je posebno pogodno za slušalice otvorenog tipa. Desno od kružne komande
postavljena su dva izlaza za slušalice, u vidu 3,5-milimetarskog i balansiranog 4,4-milimetarskog priključka. Ukoliko ste upoznati s različitim verzijama hip-daca, primetićete da je treća generacija izvedena u drugačijoj boji, koju proizvođač naziva Titanium Shadow. Ovo ipak nije jedina razlika, pa na zadnjoj strani nailazimo na dva USB-C porta, dok su kod prethodnih generacija bili prisutni po jedan USB-C i USB-A. Jedan port predviđen je za vezu s izvorom, dok drugi služi za punjenje interne baterije kapaciteta 2.200 miliamper-sati. Proizvođač obećava do 12 sati autonomije, a indikacija napunjenosti obavlja se pomoću LE diode na zadnjoj strani. Još jedna novina prisutna je na donjoj strani, jer hip-dac 3 donosi tehnologiju iEMatch, koji služi za optimizaciju izlazne snage pri upotrebi slušalica visoke osetljivosti. Sistem se aktivira pomoću prekidača i može se uključiti za jedan ili drugi izlaz,
“Hip-dac 3 je uspevao da ionako analitičnoj reprodukciji podari dušu i muzikalnost.”
kao i potpuno isključiti. Novi hip-dac u velikoj meri preuzima tehnička rešenja prethodne verzije, što podrazumeva konvertersko kolo Burr-Brown True Native, iako konkretan model ostaje nepoznanica. Za prijem i obradu signala u digitalnom domenu zadužen je 16-jezgarni XMOS čip, uz unapređeni digitalni klok i novi kristalni oscilator, što bi trebalo da obezbedi još bolju vremensku usklađenost signala - odnosno manji džiter. Unutrašnji dizajn je balansiran, a u analognom delu upotrebljeno je napajanje niskog šuma iz kompanije Texas Instruments, novi film-kondenzatori i posebno prilagođeni operacioni pojačivači u izlaznoj sekciji.
Test
Testiranje smo započeli uz Sennheiserove nove zatvorene slušalice HD 620S, a kao izvor poslužio je laptop sa instaliranom
Slušali smo
Daft Punk na saundtreku iz filma "Tron: Legacy" iz 2010.
Ključne karakteristike
D/A konverter
• Burr-Brown True Native Podržana rezolucija
• PCM 384/32, DSD256, DXD, MQA
platformom Tidal, što predstavlja jedan od realnih scenarija za upotrebu hipdaca. Zvuk ove kombinacije pokazao se kao veoma ubedljiv i pun, povremeno gotovo sočan u srednjem delu spektra. Prezentacija je snažna, a kad zatreba, i silovita, što ukazuje na to da hip-dac 3 ima dovoljno snage da potpuno pokrene 150-omske slušalice. Pojedinačni tonovi dobro su definisani, ali ne više od toga, pa ova kombinacija neće obilovati jedva čujnim titrajima i drugim finesama, koje se mogu naći u zapisima visokog kvaliteta. S druge strane, prisutna je zaista sjajna energija, koja potiče iz spoja dinamike i muzikalnosti malenog hip-daca - poslušajte numeru Rectifier iz filma "Tron: Legacy" (Daft Punk, 2010.) i uverićete se u iFi-jevu sposobnost da u potpunosti dočara napetu i teskobnu atmosferu. Makrodinamika je besprekorna i kompresija
ili drugi neželjeni efekti ne mogu se primetiti ni tokom najzahtevnijih deonica, a krešendo je prikazan zastrašujuće uverljivo. Pri svemu tome definicija je u potpunosti očuvana, uz dobro ocrtanu, iako nešto užu pozornicu.
Nastavak testiranja obavljen je uz isti hardver, ali je Tidal ustupio mesto lokalnoj audioteci i softverskom plejeru Foobar2000. U ovakvoj postavci hip-dac 3 je sposoban za reprodukciju PCM fajlova rezolucije do 384 kiloherca i 32 bita, kao i DSD256, DXD i MQA fajlova, ali je za punu funkcionalnost na PC računaru potrebno instalirati drajver. Za testiranje smo iskoristili Kraftwerkovu kompilaciju "3-D Der Katalog", s numerama u Headphone Surround miksu. Tonska scena donekle se proširila, mada ne onoliko koliko bismo želeli, već bi se pre moglo reći da je pozornica dobila kružni, gotovo sferičan oblik. Ipak, hip-dac 3 je uspeo da prikaže razlike u zapisu i da dočara spomenuti surround efekat. Pojedinačni tonovi imali su veoma dobru separaciju i još bolju teksturu, sa izraženim koloritom, a tokom celog testa nismo primetili ni najmanje preslušavanje kanala. U numeri "Geiger Counter / Radioactivity" hip-dac 3 nam je priuštio impresivno snažno niskotonsko područje, a čak je i potmula tutnjava najdubljeg basa ostavila utisak dobre definisanosti - odnosno, na neki način sračunatog i kontrolisanog
mumlanja - upravo kako ovi tonovi treba da zvuče.
U završnom delu testiranja laptop smo zamenili Android telefonom s instaliranim Tidalom, dok se na poziciji slušalica našao model Sennheiser HD 560S. Zahvaljujući slušalicama otvorenog tipa, ova kombinacija pružila je prostranu i vazdušastu pozornicu, te nam pokazala da je hip-dac 3 još kako sposoban za prenos izvanredne količine detalja. Reprodukcija je povremeno bila zaista spektakularno analitična, pružajući istinski audiofilski uvid u tehničku stranu muzičke numere - kako vrline, tako i mane - i sasvim jasno prezentujući finese sadržane u tonskom zapisu. HD 560S poznajemo kao izrazito neutralne slušalice, ali hip-dac 3 je obavljao odličan posao u pogledu kolorita, uspevajući da ionako analitičnoj reprodukciji podari dušu i muzikalnost, što govori o njegovim dobro izbalansiranim kvalitetima. Ovako jasne razlike pri upotrebi različitih slušalica pokazuju da hip-dac 3 nema preterano izražen sopstveni karakter zvuka, koji će nadjačati sve druge elemente u audiolancu, već je sposoban da prikaže razlike između slušalica.
Zaključak
Kako bi dobar uređaj načinio još boljim, iFi Audio unapredio je novi hip-dac 3 samo tamo gde je za to bilo prostora, za-
državajući oprobana i dokazana rešenja. Oblik i gabarit uređaja zaista su savršeni za upotrebu u pokretu, baterija pruža dobru autonomiju, a mogućnosti su u skladu s potrebama najzahtevnijih mobilnih audiofila. Na kraju, hip-dac 3 donosi fina, ali primetna poboljšanja u zvuku, što ga i dalje postavlja u sam vrh pristupačnih i kompaktnih prenosivih uređaja.
Plus
M Kompaktan i lagan.
M Robustna izrada.
M Opcije i podržana rezolucija.
M Celovita, detaljna i muzikalna reprodukcija.
Minus
K Ništa u klasi.
iFi Audio hip-dac 3
J D/A konverter: Burr-Brown
True Native
J Podržana rezolucija: 384/32, DSD256, DXD, MQA
J Izobličenja THD: <0,01%
J Izlazna snaga (32 Ω): 280 mW, bal. 400 mW
J Digitalni ulaz: USB-C
J Izlazi za slušalice: 3,5 mm i bal. 4,4 mm
J Kapacitet baterije: 2.200 mAh
J Dimenzije (ŠxVxD): 70 x 14 x 102 mm
J Masa: 135 g
J Cena: 200 €
Retka zverka
Nove hi-fi slušalice iz Sennheisera nalaze se na pola puta između serija 500 i 600, a izvedene su u zatvorenom dizajnu, što kod ovog proizvođača predstavlja retkost.
Bojan Jović
Ukoliko pratite head-fi tržište i slušalice sačinjavaju deo vašeg audio-video sistema, verovatno vam je poznato da Sennheiser pripada grupi proizvođača koji su usmereni uglavnom ka audiofilskim slušalicama otvorenog tipa. Ipak, s vremena na vreme poznata nemačka kompanija iznenadi nas lansiranjem slušalica sa zatvorenim rezonatorima, koje donose nešto drugačije kvalitete i svakako imaju svoju publiku.
Dizajn i izrada
Iako se prema oznaci može zaključiti da nove slušalice HD 620S pripadaju seriji 600, već nakon kratkog razgledanja jasno je da one preuzimaju dizajn od niže
serije 500. Na ovo ukazuju šarke koje spajaju nosač i rezonatore, koje nisu spojene direktno, već su izvedene preko zakrivljene ručke, koja se vizuelno uklapa u rezonator - baš kao i kod serije 500. Direktno poređenje s modelom HD 560S takođe je pokazalo da su rezonatori identičnog, ovalnog oblika i dimenzija, dakle, neznatno su manji nego kod serije 600 - zapravo, može se reći da su rezonatori i nosači šarki preuzeti direktno s HD 560S, ali uz zatvorene poklopce umesto otvora prekrivenih metalnom mrežom. Konsultovanje pratećeg materijala potvrdilo je naša zapažanja, jer proizvođač ne krije da HD 620S sadrže spoj rešenja iz ove dve serije. Uskoro se, ipak, ukazuju i razlike, jer su HD 620S, za razliku od
potpuno plastične serije 500, opremljene klizačima od nerđajućeg čelika i s hromiranim površinama, što će sigurno pružiti veću trajnost. Gornji nosač, ili popularni rajf, takođe izgleda isto u pogledu gornje strane od čvrste plastike, ali je dvodelno jastuče na donjoj strani presvučeno veštačkom kožom i ispunjeno mekanom poliuretanskom penom.
Vratimo se na rezonatore: proizvođač navodi da su spoljašnji poklopci takođe ojačani nerđajućim čelikom, dok se na unutrašnjoj strani nalaze poliuretanski jastučići, presvučeni veštačkom kožom istog kvaliteta kao na nosaču, što ih jasno distancira od serije 500. Zvučničke jedinice zaštićene su plastičnom mrežicom i finom, akustički transparentnom tkaninom, a u pitanju su drajveri ukupnog prečnika 42 milimetra. Sama membrana ima prečnik od 38 milimetara i opremljena je aluminijumskom zavojnicom, koja ima malu masu i laku pokretljivost. Očekivano, primenjena je Sennheiserova patentirana tehnologija E.A.R. (Ergonomic Acoustic Refinement), što znači da su zvučničke jedinice postavljene pod precizno proračunatim uglom kako bi zvučni talasi dolazili do ušnih školjki blago odnapred, čime se simulira hi-fi sistem. U pogledu tehničkih karakteristika, HD 620S donose frekvencijski opseg od šest herca do 30 kiloherca, a fabrika ističe da se najveća razlika u odzivu u odnosu na HD 600 nalazi u donjem delu spektra, gde ove zatvorene slušalice pružaju znatno veću glasnoću i zvučni pritisak. Drugim rečima, trebalo bi da imaju snažniji i upečatljiviji bas. Impedansa od 150 oma svrstava HD 620S među srednje zahtevne slušalice, koje bi trebalo da mogu uspešno da se koriste uz prenosive baterijske headampove i pojačala za slušalice skromnije snage.
Slušni test
S obzirom na to da je autor ovog teksta već nekoliko godina zadovoljni vlasnik pristupačnijeg modela HD 560S, tokom upotrebe potvrdilo se da HD 620S
“HD 620S već od prvih numera ispunjavaju obećanje o upečatljivim niskim tonovima.”
pružaju potpuno iste ergonomske kvalitete. Ovo podrazumeva prilično visok stepen komfora, uz jastučiće koji u potpunosti obuhvataju ušne školjke i, reklo bi se, neznatno veći pritisak na glavu - pretpostavljamo da je ovo neophodno zbog što bolje izolacije od okruženja. Testirane slušalice donose zaista dobru izolovanost, pa ćete bez problema uživati u dobrom zvuku i u bučnijem ambijentu, a u isto vreme nećete smetati nikom oko sebe. Iako nismo uspeli da pronađemo podatak o masi slušalica, subjektivni utisak je da je ona nešto veća zbog prisustva metalnih delova, ali i dalje dovoljno mala da se HD 620S mogu svrstati među lagane modele. Očekivano, rezonatori se mogu podešavati po sve tri ose, a metalni klizači opremljeni su jasno izraženim podeocima, koji olakšavaju podešavanje po obimu. Kritičko slušanje započeli smo uz podršku iFi-jevog najnovijeg prenosivog DAC-a i headampa hip-dac 3 - poput Sennheisera, ovaj proizvođač poznat je po uravnoteženom i relativno neutralnom zvuku, pa je navedeni spoj zvučao solidno analitično. HD 620S već od prvih numera ispunjavaju obećanje o upečatljivim niskim tonovima, pružajući snažne i čvrste basove. Volumen niskih tonova je izražen, ali još više nam je imponovala njihova zaista fantastična dubina, uz zadržavanje potpune preciznosti, pa verujemo da malo koje Sennheiserove slušalice mogu da se mere s HD 620S u ovoj disciplini. Nemački proizvođač ipak je uspeo sve ovo da izvede a da ne smesti HD 620S u kategoriju
bass-heavy slušalica - one su i dalje odlično izbalansirane kad se sagleda celokupna reprodukcija. Iako pružaju vrlo solidan osećaj prostora, testirane slušalice ipak ne dosežu sasvim do nivoa otvorenih modela - ovo smo na neki način i očekivali, jer se zakoni fizike teško mogu promeniti. Krajnja definicija stoga je takođe za nijansu niža od drugih modela iz serije 600, što se može primetiti na ekstremima. S druge strane, HD 620S iz sve snage koriste svoje prednosti, pa pružaju uverljive i gotovo sočne note u celom spektru. Fokus je izuzetan, kao i makrodinamika, a čvrsta niskotonska podloga svakoj numeri daje posebnu draž. Drugi deo testiranja izveden je uz Musical Fidelity M6x DAC, koji je pre svega izuzetan D/A konverter, ali sadrži i prilično sposobno pojačalo za slušalice. Poklopilo se i to što, kao ni HD 620S, nema opciju balansiranog povezivanja - ovo je, po nama, velika šteta, ali se još jednom potvrđuje srodnost testiranih slušalica sa serijom 500. Uz kvalitetniji izvor, HD 620S su nam priuštile veću količinu detalja, ali i bolju definiciju, koja je sada bila bliža onome što se očekuje od Sennheisera. Pored toga, kako smo na test dobili potpuno nove slušalice, period razrade očito je pozitivno uticao na kvalitet zvuka, pa je reprodukcija postala sveukupno bolje uobličena. Oko tonova je bilo prisutno više vazduha, naročito u gornjem i srednjem delu spektra, čime se i prostornost poboljšala. Na suprotnom kraju, niski tonovi nisu izgubili ništa od opisanih kvaliteta, naprotiv - njihova definicija postala je gotovo savršena, uz zadržavanje mase i silovitog udarca. Generalno, uz Musical Fidelity dobili smo nešto suvlji i precizniji zvuk, veoma jasnih pojedinačnih tonova i izvanredne analitičnosti, što pokazuje da su HD 620S još kako sposobne za prikaz tehničkih osobina tonskog zapisa.
Drugačiji Sennheiser
Najnoviji predstavnik Sennheiserove serije 600 pruža izuzetnu ergonomiju, kao i solidno provetravanje - iako ne sasvim na nivou otvorenih slušalica, ali to se i ne može očekivati. Suština je da HD 620S zadržavaju zagrevanje ušnih školjki ispod granice neprijatnog, pa se bez problema mogu koristiti u neprekinutim
Slušali smo
Arethu Franklin na albumu "Lady Soul" iz 1968.
intervalima od dva-tri sata. Kod zvuka je prisutan određeni kompromis, jer ove slušalice žrtvuju deo prepoznatljivog Sennheiserovog tonskog pečata kako bi pružile izolaciju od okruženja, a trude se da to nadomeste vrlinama poput moćnog basa i sjajne dinamike. Na kraju, možemo da kažemo da su HD 620S jednostavno drugačije od onoga što smo navikli da očekujemo od poznate nemačke marke, ali ih upravo to čini jedinstvenim.
Plus
M Izuzetna ergonomija i udobnost.
M Umereno zagrevanje.
M Dinamičan i verodostojan zvuk.
M Dubok i snažan bas.
Minus
Ključne karakteristike
Dizajn
• zatvorene, over-ear
Prečnik membrane
• 38 mm
Frekvencijski opseg
• 6 Hz - 30 kHz
K Ne podržavaju balansiranu vezu.
Oprema:
 iFi hip-dac 3
 Musical Fidelity M6x DAC
Sennheiser HD 620S
J Sistem: dinamičke
J Tip: zatvorene
J Prečnik zvučničke jedinice: 42 mm
J Frekvencijski opseg: 6 Hz - 30 kHz
J Izobličenja THD (1 kHz): <0,05%
J Zvučni pritisak (SPL): 110 dB
J Impedansa: 150 Ω
J Povezivanje: mini-džek 3,5 mm
J Cena: 350 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Novi Beograd Srbija
Bečka škola
Iako zvanično postoji od 2017. godine, iskustvo koje imaju zaposleni u ovoj kompaniji je višedecenijsko. Naime, tim od 22 inženjera koji su nekada radili u AKG-u formirao je svoju firmu i nastavio rad.
Ljubiša Miodragović
Austrian Audio okuplja inženjere akustike, elektronike, mehanike, kao i menadžere koji imaju iskustva u konstruisanju mikrofona, slušalica, ali i softvera. Kreirali su neke od revolucionarnih kondenzatorskih mikrofona s velikim membranama. Ono što je nama bilo posebno zanimljivo jeste da se u njihovoj ponudi nalaze i krajnje prijemčivi proizvodi, koji se cenom kreću od 99 evra pa do nekoli-
ko stotina evra. Isto tako napravili su i osam pari pristupačnih slušalica, a model The Composer zapravo predstavlja sam vrh njihove ponude. The Composer nam je stigao u kutiji koja je bila većih dimenzija, pa smo se prvo zapitali da li smo dobili neku komponentu. Velika drvena kutija ima poprečnu pregradu i u jednom delu se nalaze slušalice, a u drugom su tri različita kabla, ali o njima nešto kasnije.
Nošenje
The Composer su lagane slušalice čija masa ne prelazi 400 grama, a pored toga, imaju veoma velike sunđere na slušalicama u koje mogu da stanu i najveće uši. Zbog toga su veoma udobne i za maratonsko slušanje. Sunđeri se lepe na slušalice magnetom i veoma se lako mogu zameniti, pa se otuda i pitamo kako to da proizvođač nije priložio u paket bar još jedan set sunđera. Kad slušalice uzmete u ruke, istog trenutka ćete primetiti da je reč o kvalitetnim materijalima koji su sposobni da dugo traju. Metalni rajf drži čvrsto slušalice na mestu, a ispod njega se nalazi mekani rajf, koji će vam lepo nalegnuti na glavu. Pritiskom na dugme slušalice će početi da klize po rajfu i samim tim korisnik može prilagoditi njihovu idealnu poziciju. Takođe, obe slušalice se mogu zarotirati oko svoje ose, ali i sam segment sa zvučničkom jedinicom se može rotirati i tako prilagoditi bilo kom obliku glave.
Na zadnjem delu slušalica nalazi se metalna mrežica koja vam govori da su u pitanju potpuno otvorene slušalice. Takve slušalice, po pravilu, treba koristiti u mirnijem okruženju ili kod kuće ako ste sami. Ugrađene zvučničke jedinice su poprilično velike – njihov prečnik iznosi 49 milimetara. Poređenja radi, Sennheiser HD 800S ima prečnik jedinica od 56 milimetara, a te slušalice su većeg gabarita. Membrana na „kompozitoru“ je presvučena karbonom, a celokupan drajver predstavlja poslednje dostignuće kompanije.
Kablovi
Leva i desna slušalica imaju dva malena priključka za kablove, koji su dvostruki i najviše podsećaju na zastarele priključke za slušalice u avionima. Dakle, dva monopriključka koji se spajaju. Razlog za takvo rešenje je kompromis – naime, ove slušalice nemaju tu dubinu kako bi u njih stao stereo-priključak, pa je ovakvo rešenje bilo nužno. Pomenuli smo da su
“Bas je brz i odsečan, ali istovremeno ga ima taman toliko koliko zapravo treba.”
u paketu tri kabla, a sva tri s jedne strane imaju iste ove dvojne monodžekove. S druge strane su 3,5-milimetarski džek, zatim XLR s četiri pina i, konačno, pentaconn džek dimenzija 4,4 milimetra. Prva dva kabla su dužine tri metra, dok je kabl s pentaconnom dužine 1,4 metra.
Slušanje
Austrian Audio je proizveo i pojačalo za slušalice pod imenom Full Score One, ali njega nismo dobili na test. Zbog toga smo koristili naš EarMen CH-Amp, čije sposobnosti dobro poznajemo. Na prvu notu smatrali smo da su ove slušalice poprilično neutralne, a možda je jedna od najvećih prednosti koje imaju separacija kanala. Bas je brz i odsečan, ali istovremeno ga ima taman toliko koliko zapravo treba. Mlađe generacije vole više basa, ali ove slušalice ga neće dodati. Jedan od razloga je i njihova otvorenost, čime se gubi onaj prigušeni, tupi bas, koji se obično čuje na jeftinijim slušalicama. Nešto što će vas odmah očarati kod ovih slušalica su vokali – muški, ženski, nebinarni, svejedno je... Šalu na stranu, ali otvorene slušalice imaju tu neverovatnu prednost da imaju bolju toplinu, neutralnost i prirodnost.
Zaključak
Austrian Audio je napravio ozbiljan audiofilski proizvod, bez ikakvih dodataka. Nema blutut tehnologije, nema punjenja baterija, reč je o čistokrvnim high-end slušalicama visokog
Slušali smo Igru gitara na početku numere „The Lady Don’t Mind” grupe Talking Heads sa albuma “Little Creatures”.
Ključne karakteristike
Frekvencijski opseg
• 5 Hz - 44 kHz
Impredansa
• 22 oma
kvaliteta i vrhunske izrade i reprodukcije. Šta im možemo zameriti? Pa, eventualno neobično rešenje za kablove, jer kad vam se kabl pokvari, morate naći adekvatni novi. Što se tiče kupovine ovih slušalica, nažalost, kod nas ih trenutno nema u ponudi, ali možete kontaktirati s distributerom i pitati za porudžbinu.
Plus
M Istinske audiofilske otvorene slušalice.
M Odlična udobnost.
M Kvalitet reprodukcije.
Minus
K Visoka cena.
Oprema
 EarMen CH-Amp
Austrian Audio
The Composer
J Sistem: pasivne
J Tip: open-ear
J Frekvencijski opseg: 5 Hz - 44 kHz
J Impredansa: 22 oma
J Dijagonala jedinice: 49 mm
J Povezivanje: priloženi kablovi
J Dimenzije: 215 x 200 x 90 mm
J Masa: 385 g
J Cena: 2.499 €
ã www.austrian.audio
Maksimalno upotrebljiv
Kao najnoviji i najveći model u seriji, novi blutut zvučnik SoundLink Max donosi izdržljivo kućište, jednostavnu upotrebu i odličan zvuk.
Bojan Jović
SoundLink serija prenosivih zvučnika iz kompanije Bose prisutna je na tržištu više od 10 godina, tokom kojih je iznedrila male bisere, kao što su popularni SoundLink Mini ili minijaturni SoundLink Micro. Dizajnerski pravac tokom godina je varirao i Bose je lansirao zvučnike različitih oblika, ali je s najnovijim modelom rešio da zaigra na sigurno. SoundLink Max stoga ima prilično jednostavan i konvencionalan dizajn, možda pomalo generički i neupadljiv, ali nesumnjivo praktičan i dovoljno prijatan za oko. Osnovni oblik kvadra oplemenjen je snažno zaobljenim ivicama, a ističe se ručka za nošenje na gornjoj strani. Prednji deo izrađen je od čvrste i najvećim delom perforirane plastike, a jednake perforacije nalaze se i na bokovima. Ostatak kućišta obložen je gumiranom površinom, za koju proizvođač tvrdi da će bez vidljivih oštećenja i ogrebotina podneti poneki udarac. Spo-
menuta ručka jednako je robustna, jer je izrađena od debelog, upletenog kanapa i obložena gumom, a konačna potvrda izdržljivosti nalazi se u sertifikatu IP67, koji garantuje da je SoundLink Max otporan na prašinu i vodu.
Za kontrolu je zaduženo šest tastera na gornjoj strani, koji su blago udubljeni kako bi se lakše pronašli pod prstima, ali bi bilo dobro da su njihove oznake malo krupnije i upadljivije. Sleva nadesno pronalazimo tastere za uključivanje i blutut uparivanje, kao i poseban taster - prečicu. U nastavku su smešteni tasteri za podešavanje glasnoće, kao i komanda za kontrolu reprodukcije. Postavku upotpunjuju četiri sitne LE diode, koje različitim bojama i načinima rada signaliziraju status uređaja, dodatnog ulaza, blutut veze i prečice. Na zadnjoj strani nalazi se USBC port za punjenje interne baterije, koji takođe može poslužiti kao power bank za punjenje drugih uređaja, kao i jedan
dodatak koji se sve ređe sreće - analogni ulaz u obliku 3,5-milimetarskog minidžeka, koji služi za povezivanje audioizvora pomoću kabla.
Upotreba i zvuk
Već uobičajeno, Bose u pratećoj dokumentaciji potpuno zanemaruje tehničke finese i navodi samo da je SoundLink Max izveden u dvokanalnoj postavci, uz upotrebu širokopojasnih zvučničkih jedinica. Naglasak je na praktičnim detaljima, pa proizvođač ističe da interna baterija pruža do 20 sati autonomije, uz punjenje za oko pet sati, ukoliko se koriste punjač od tri ampera i pripadajući USB kabl. Za povezivanje se koristi blutut u verziji 5.3, što podrazumeva mogućnost istovremene povezanosti na dva uređaja, kao i podršku za SimpleSync - ovo je Boseova tehnologija za brzo i jednostavno proširenje audio-sistema dodavanjem kompatibilnih zvučnika i saundbarova. Posebno je zanimljivo što SoundLink Max podržava novu tehnologiju Snapdragon Sound - ovo rešenje dopušta upotrebu kvalitetnijeg kodeka aptX Adaptive, koji ima bit-ratu do 420 kilobita u sekundi i, prema tvrdnjama Qualcomma, pomoću novog kompresionog algoritma pruža kvalitet zvuka na nivou kodeka aptX i aptX HD. Ipak, ova tehnologija funkcioniše samo s pojedinim blutut izvorima, pa proverite da li vaš mobilni uređaj podržava Snapdragon Sound.
Kao što naziv sugeriše, SoundLink Max pruža prilično veliki i upečatljiv zvuk, sposoban da ispuni i veće prostorije. Još u prethodnim testovima navodili smo da je Bose u prethodnih nekoliko godina izmenio zvučni potpis svojih uređaja, a to potvrđuje i novi blutut zvučnik. Njegov tonski balans prilično je neutralan, bez povlačenja ili isticanja bilo kog dela spektra. Pojedinačne note prikazane su
“Pojedinačne note prikazane su čisto i precizno, pa je sveukupna prezentacija jasna.”
čisto i precizno, pa je sveukupna prezentacija jasna i bistra, bez sitnih zamućenja, karakterističnih za blutut zvučnike starijih generacija. Zahvaljujući dvokanalnoj postavci, pozornica poseduje određenu širinu, koja se, istina, ne može meriti s punokrvnim hi-fi sistemima, ali je izuzetna za uređaj ovog tipa. U ovom pogledu malo koji rivalski model može se meriti s ovim Boseom - na pamet nam padaju pojedini JBL-ovi modeli, ali znatno većeg gabarita. Pozornica, takođe, profitira od čistih tonova i dobre mikrodinamike, pa sadrži određenu količinu vazduha u prezentaciji, kao i relativno tamnu, tihu pozadinu. Kolorit je, ponovo, izuzetan za jedan blutut zvučnik i SoundLink Max pruža verodostojne note, ne previše izražene teksture, ali vrlo uverljive i prirodne boje.
Kao nezaobilazni segment savremenih blutut zvučnika, pripadajuća aplikacija Bose Music ne funkcioniše kao audio-plejer, ali sadrži nekoliko značajnih i praktičnih opcija. Među njima je naj-
Slušali smo Nemački elektropop bend Schiller na albumu "Morgenstund" iz 2019.
Ključne karakteristike
Povezivanje
• blutut i mini-džek
Otpornost na prašinu i vodu
• sertifikat IP67
važniji ekvilajzer s četiri predefinisana načina rada i nezavisnim podešavanjem niskog, srednjeg i gornjeg dela spektra. Zatim, tu je podešavanje dugmeta prečice, koje je fabrički podešeno za uključivanje dodatnog analognog ulaza, ali se može podesiti za direktan pristup muzičkom servisu Spotify. Na raspolaganju je i automatsko isključivanje uređaja nakon određenog perioda neaktivnosti kako bi se prištedela baterija. Uređaj je fabrički podešen da se sam ugasi posle 20 minuta, ali se ova vrednost - kao i potpuno isključivanje ove funkcije - može podesiti kroz aplikaciju. Konačno, aplikacija omogućuje automatsko ažuriranje firmvera, pa će SoundLink Max u budućnosti možda biti obogaćen još ponekom korisnom opcijom ili kvalitetnijim blutut kodekom.
Zaključak
Pored svih praktičnih i tonskih kvaliteta, Bose je obogatio novi SoundLink Max vizuelnim prilagođavanjem, koje obuhvata izbor između crne i sivoplave boje kućišta, kao i mogućnost zamene ručke. Ona se može skinuti i na jednostavan način zameniti drugom, u jednoj od četiri ponuđene boje, a takođe je dostupan i dugački remen kako bi se zvučnik mogao nositi preko ramena. Na kraju, vratimo se na sam naslov ovog teksta - za SoundLink Max zaista se može reći da postiže maksimum iz svog gabarita kako u pogledu zvuka, tako i u praktičnoj upotrebljivosti i izdržljivosti.
Plus
M Praktično i izdržljivo kućište.
M Savršeno odmeren gabarit.
M Čist i precizan zvuk.
M Neutralan kolorit.
Minus
K aptX Adaptive samo uz Snapdragon Sound uređaje.
Oprema
 Honor 200 Pro
 Sony Xperia 1 VI
Bose SoundLink Max
J Povezivanje: blutut v5.3, mini-džek 3,5 mm
J Dimenzije (ŠxVxD): 265 x 120 x 105 mm
J Zaštita: IP67
J Masa: 2,13 kg
J Cena: 440 €
ã 4Audio, 011/770-4320
To je Sony!
Na test nam je stigla šesta verzija top-modela kompanije Sony sa imenom Xperia 1 VI. Iako se Sonyjevi telefoni smatraju veoma specifičnim i usmereni su na uži krug korisnika, čini se da inženjeri kompanije ipak polako prihvataju savete korisnika i novinara.
Ljubiša Miodragović
Smatramo da su u Sonyju godinama bili tvrdoglavi i pravili telefon bez osluškivanja želja publike. Telefon koji u 2024. godini i dalje ima 3,5-milimetarski priključak za slušalice prava je retkost, ali postoje i daleko bitnije osobine koje su korisnicima veoma važne. Prethodna generacija telefona imala je odnos ekrana 21:9, što je idealni odnos za gledanje filmova. Ako na to dodamo da Xperia ima i stereo-zvučnike usmerene ka korisniku, onda se jasno iscrtava profil korisnika kome je ovaj telefon namenjen. Međutim, na našem tržištu je mnogo korisnika bilo zabrinuto kako da zaštiti ovaj telefon jer ponuda maski i folija ne postoji na tržištu. Ali pogledajmo šta je sve novo donela „šestica“.
Na prvom mestu, primetićete da je telefon sada širi i da nije tako dugačak kao prethodnik. To je zbog toga što su u Sonyju odlučili da pređu na 19,5:9 odnos ekrana, koji, iako nije idealan za filmofile, daleko lepše izgleda u ruci i ergonomski je znatno bolji. Nažalost, Sony je odustao od 4K ekrana i odlučio se za FHD+ ekran, što izgleda kao „downgrade“, ali je reč o ekranu visokog kvaliteta, koji je efikasniji i ima veće osvetljenje. Kućište telefona je praktično ostalo identično – ima „reckave“ linije po sebi, koje omogućuju manje klizanje u rukama. Zadržano je i zasebno dugme za okidanje fotografija, koje ima dva koraka, kao na foto-aparatima, prvi korak je za fokusiranje, dok je drugi za okidanje fotke. Takođe, zadržan je isti stepen zaštite od vode i prljavštine, pa se tako otvor za SIM karticu i memorijsku karticu otvara prstom i iglica vam neće biti potrebna kao kod svih drugih telefona. Ozbiljan „upgrade“ napravljen je u segmentu zum kamere, ali o tome nešto kasnije.
Hardver
Očekivano, Sony se odlučio da čipset bude Qualcommov Snapdragon 8 Gen 3. U pitanju je trenutno najbolji procesor sa osam jezgara. Telefon dolazi sa 12 gigabajta RAM memorije, ali u dve verzije sa 256 i 512 gigabajta, mada smo sigurni da verziju s više memorije teško možete pronaći u Evropi. Memorija se može proširiti standardnom mikro-SD karticom. Pomenuti
ekran je dijagonale 6,5 inča i koristi LTPO OLED tehnologiju, podržava HDR i ima rezoluciju od 1.080 x 2.340 piksela sa solidnih 396 tačaka po inču. Baterija ima 5.000 miliamper-sati i podržava brzo punjenje do 30 vati, ali telefon podržava i bežično punjenje. Ni ovog puta Sony nije ubacio punjač u kutiju s telefonom. U kartonskoj kutiji zapravo nećete dobiti ništa osim telefona i kratkog uputstva, a to se, naravno, čini nepravednim kad se uzme u obzir visoka cena telefona.
Dizajn
Prvi utisak o „šestici“ daleko je bolji nego o prethodniku, naročito zbog novog odnosa dimenzija ekrana. Čini nam se neverovatno da samo nekoliko milimetara razlike pravi tako veliku promenu u osećanju držanja telefona u ruci. S desne strane je zadržan čitač otisaka prstiju, što se levacima neće dopasti. Kućište telefona ima aluminijumski ram, prednji panel ima Gorilla Glass Victus 2 zaštitu, dok zadnji panel ima Victus prve generacije. Ono što će se dopasti mnogim korisnicima jeste matirani zadnji panel, otporan na otiske prstiju. Nismo pomenuli da se telefon pravi u tri boje: crnoj, srebrnoj i zelenoj, a svakako crna izgleda najmoćnije. Pored čitača otisaka prstiju nalazi se i taster za kontrolu glasnoće. Na gornjoj strani je ulaz za slušalice, dok su dole USB-C i otvor za SIM i memorijsku karticu.
“Logično, sve četiri kamere koriste Sony senzore, gde glavna kamera poseduje Sony IMX 888.”
Utisci
Prvi komentari koji su se mogli pročitati na internetu po izlasku telefona bili su da je Sony napravio lošu procenu smanjivanjem rezolucije ekrana. Mnogi se s tim nisu složili, jer, realno – na 6,5 inča dijagonale i nema prevelikog smisla imati 4K ekran. S druge strane, ovaj ekran je daleko efikasniji, pa se trajanje baterije znatno unapredilo. Trend koji traje već nekoliko godina da je selfi kamera usečena u ekran kod Sonyja se nikada nije primio. Selfi kamera se i dalje nalazi iznad ekrana, u istom delu u kojem su i zvučnici. Dok ostali proizvođači stavljaju zvučnike sa strane, Sony ih i dalje ugrađuje tako da su okrenuti direktno ka korisniku. Dakle, neke stvari u Sonyju se tvrdoglavo ne menjaju. „Šestica“ dolazi sa Androidom 14, koji je presvučen Xperia grafičkim interfejsom. Sony obećava tri godine softverskih nadogradnji i četiri godine sigurnosnih zakrpa. Čini nam se da Sony nije previše izmenio osnovnu verziju Androida, što nam se zapravo i dopada. Jedina veća izmena koju smo primetili jeste „multi-window switch“, pomoću kojeg korisnik može da podeli ekran na gornju i donju polovinu, a zatim da skroluje kroz aktivne aplikacije u oba dela ekrana i tako prilagodi koje dve aplikacije želi aktivne u tom trenutku.
Kamere
Postavke kamere su identične kao i na prethodnoj verziji. Selfi kamera, baš kao i dve široke kamere potpuno su identične. Glavna razlika kod nove generacije ogleda se u telefoto kameri, koja ima optički zum, koji sada ide od 3,5x do 7,1x, dok je kod prethodnika išao samo do 5,2x. Novost je i da ova kamera ima makrorežim rada, koji vam omogućava da se približite objektu na četiri centimetra i da napravite zanimljive fotografije. Logično, sve četiri kamere koriste Sony senzore, gde glavna kamera ima Sony IMX 888 sa efektivnih 48 megapiksela. Ovaj senzor, pored Sonyja, koristi i Huawei u svojim P60 i P60 Pro telefoni-
ma. Ako se sećate, prethodni model je imao čak tri aplikacije za fotografisanje, a sada ih je Sony objedinio u jednu. Photo, Video i Cinema bile su tri aplikacije s različitom namenom, ali više ne postoje samostalno. U novoj aplikaciji za kameru posebni režimi rada kao što su „close up“ ili „night“ mogu se aktivirati i automatski. Sve kamere smo isprobali i praktično ponovili utiske od prošle godine, ali možda je najzabavnije bilo snimati video-snimke sa zum kamerom. Ako ste probali različite telefone, mogli ste da primetite da pri video-snimcima zum secka i stvara nelagodan osećaj pri gledanju snimaka, ali ovde to ne postoji. Zum kamera radi optički i sve teče glatko. Korisnik može nastaviti sa zumiranjem i nakon 7,1x, ali dalje od toga je sve digitalni zum i kvalitet se degradira.
Sony Glavna razlika kod nove generacije ogleda se u telefoto kameri, koja ima optički zum, koji sada ide od 3,5x do 7,1x
Zaključak
Činjenica je da Xperia 1 VI sa ovako visokom cenom ima i ozbiljnu konkurenciju. Za isti ili sličan novac možete kupiti Samsung S24 Ultra, Xiaomi 14 Ultra ili iPhone 15 Pro Max. Pitanje je koliko bi se korisnika odlučilo za Sony ako bismo im sva četiri telefona stavili na sto. Ko bi to bio? Verovatno zaljubljenik u brend Sony, ili neko ko ima Sony Alpha foto-aparat, ili neko ko i dalje želi da uživa u zvuku slušalica preko kabla. Budimo realni –konkurencija nudi telefone sa ozbiljnijim softverom, atraktivnijim dizajnom i boljim brendingom od Sonyja. Nama se telefon dopao, a možda će se dopasti i vama.
Plus
M Odlična glavna kamera i bolja zum kamera.
M Dizajn kućišta.
Minus
Ključne karakteristike
Ekran
• 6,5 inča (1.080 x 2.340 piksela)
Procesor
• Snapdragon 8 Gen 3
K Previsoka cena.
K Bez brzog punjača u paketu.
Sony Xperia 1 VI
J Ekran: 6,5 inča (1.080 x 2.340 piksela)
J Procesor: Snapdragon 8 Gen 3
J Memorija: 256 GB do 512 MB, 12 GB
J Kamera: 48 + 12 + 12 MP, 12 MP selfi
J Baterija: 5.000 mAh
J Dimenzije i masa: 162 x 73 x 8,2 mm, 192 g
J Cena: 1.399 €
ã www.sony.rs
Korak do flegšipa
Kineska kompanija Honor svoje telefone prvo predstavlja na domaćem tržištu, pa tek nešto kasnije u Evropi. Događalo se da neki modeli i ne stignu do Starog kontinenta, ali, srećom – sada to nije slučaj sa serijom 200.
Ljubiša Miodragović
Prošlogodišnji Honor 90 osvojio je brojne nagrade i istakao se u srednjem cenovnom razredu. Pola godine kasnije na kineskom tržištu predstavljena je i serija 100, ali ona nije prodavana u Evropi. U junu je lansiran trio 200, koji sadrži verziju 200 Lite, 200 i 200 Pro. Kao što ste i navikli, u našem magazinu se trudimo da testiramo najbolje uređaje, pa smo ovoga puta dobili 200 Pro na duži test. I moramo priznati da se iskorak od Honora 90 oseti već u prvoj sekundi.
Opis
Honor 200 Pro je po milimetar širi i viši, ali i poneki gram teži. Novi model ima IP65 zaštitu, što smatramo značajnim
napretkom u odnosu na stari model. Drugo, novi Honor dolazi s dva zvučnika koji su veoma glasni – za razliku od modela 90, koji je imao samo jedan zvučnik s donje strane i koji ste slučajno prstom mogli da zatvorite. Osim kompleta kamera, nema velikih vidljivih promena. U pakovanju ćete ponovo dobiti brzi punjač, silikonsku masku i USB kabl od šest ampera. Ovoga puta Honor je spakovao punjač od 100 vati naspram prošlogodišnjih 66. Podsetimo, najpopularniji proizvođači se i dalje kreću u snagama punjenja do 25 vati. Telefon nema podršku za mikro-SD, već samo za dve SIM kartice. Ipak, model koji nam je stigao na test ima 512 gigabajta, što je teško zamislivo da možete napuniti osim ako baš volite da snimate videosnimke svaki dan. Baterija je porasla sa 5.000 na 5.200 miliamper-sati, ali pored brzog punjenja preko kabla, sada je omogućeno i brzo bežično punjenje, i to u oba smera. Baterija je izrađena od silikon-karbona i u pitanju je prva generacija takvih baterija. Punjenje ovog telefona od nule do sto procenata biće završeno za nešto manje od 45 minuta. Zaista impresivno!
Primetićete još jedan napredak na gornjoj strani telefona – u pitanju je infracrveni blaster, što će vam omogućiti da svojim telefonom kontrolišete različite uređaje, na primer, klima-uređaj u vrelim danima.
Ekran
Ekran je elegantno zaobljen sa svih strana, a ram telefona je od plastike. Ovoga puta Honor je stavio OLED ekran dijagonale 6,78 inča, koji podržava osvežavanje ekrana do 120 herca, zatim HDR, kao i 3840 Hz PWM diming. Rezolucija ekrana je 1.224 x 2.700 piksela sa 437 tačaka po inču. Ekran je gore izrezan u obliku male pilule, gde se zapravo nalaze dve kamere, ali o tome kasnije. Takođe, u dnu ekrana se nalazi i čitač otisaka prstiju, koji funkcioniše besprekorno.
Hardver
Za razliku od prošlogodišnjih modela, koji su koristili Snapdragon 7, novi Honor 200 Pro ima Snapdragon 8s treće generacije. Dakle, nešto slabija verzija najboljeg čipseta na tržištu. Ima osam jezgara, a poseduje i bolju Adreno 735 grafičku jedinicu. Što se tiče memorije, dolazi u čak četiri varijante – telefoni sa 12 gigabajta RAM-a imaju 256 ili 512 gigabajta skladišta, dok telefoni sa 16 gigabajta RAM-a imaju pola terabajta ili ceo terabajt skladišta.
Softver
Honor je proizvođač koji nije nikada imao problema s Google servisima, tako da Honor 200 serija dolazi sa Android 14 operativnim sistemom i svim Google aplikacijama. Grafički interfejs je izveden u novoj seriji 8, pod imenom MagicOS, ali osećaj pri korišćenju je isti kao u prethodnoj generaciji. Honor obećava četiri godine osvežavanja operativnog sistema i pet godina sigurnosnih zakrpa. Veća promena interfejsa se ogleda u „magičnoj kapsuli“, slično kao na iPhone telefonima, gde se određena aktivna aplikacija smanji i preseli u gornji deo ekrana, u predeo oko selfi kamere. Tako možete u ovoj kapsuli kontrolisati muzičke aplikacije ili tajmere. Nama se ovakav način kontrolisanja Tidal aplikacije veoma dopao jer, dok slušamo muziku, možemo neometano koristiti telefon u druge namene.
Honor je nastavio da usavršava svoj Magic Portal, pa tako možete aktivirati ovaj režim rada i prevlačiti određeni sadržaj ekrana u pretragu, imejl i slično. Takođe, možete kontrolisati skrolovanje ekrana mahanjem ruke ispred telefona. Isto tako, telefon se neće ugasiti dokle god kamera vidi da su vaše oči usmerene ka njemu. To su sve opcije koje korisnik može uključiti ili isključiti po želji.
Kamere
Na zadnjem panelu telefona nalaze se tri kamere – glavna kamera ima 50 mega-
piksela i koristi Super Dynamic H9000 senzor, dimenzije 1/1,3“. Ova kamera ima odličnu stabilizaciju jer koristi i PDAF i laserski autofokus i optičku stabilizaciju. Objektiv se otvara do f/1,6 blende i ima žižnu daljinu od 27 milimetara. Podržava videosnimanje u 4K rezoluciji na 60 frejmova u sekundi. Širokougaona kamera ima samo 12 megapiksela, snima na 16 milimetara i s blendom f/2,2, ali koristi samo PDAF (phase detection auto focus). Telekamera ima solidnije specifikacije – koristi Sony IMX 856 senzor, ima 50 megapiksela, PDAF i OIS. Žižna daljina je 68 milimetara, što i nije neki veliki zum, a otvor blende je f/2,4. Dakle, kao i kod svih telefona, naša preporuka je da koristite uvek samo glavnu kameru, jer ćete s njom dobiti odlične rezultate.
Inače, Honor je na predstavljanju ovog telefona u Parizu posebnu pažnju posvetio portretnom režimu rada ovih kamera. Naime, saradnja s legendarnim Harcourt studiom iz Pariza omogućila je da portretna kamera Honor telefona stvara veoma upečatljive portrete, koji podsećaju na crnobele fotografije stvarane pre Drugog svetskog rata. Pokušali smo da napravimo portrete s nekoliko prijatelja i čini se da su nekada rezultati prosečni, a nekada apsolutno impresivni. Za bolje rezultate priđite portretisanoj osobi malo bliže, pokušajte da napravite portrete upravo onako kadrirane kao u staroj pariskoj školi. Moramo još pomenuti da širokougaona kamera može slikati iz male blizine, pa se može koristiti kao makrokamera, samo treba odabrati Super macro režim rada.
“Honor 200 Pro se zaista nalazi na korak od top-modela, a cenovno
Selfi kamera s rezolucijom od 50 megapiksela ima podršku dubinske kamere. Zbog toga je izrez na vrhu ekrana nešto veći, ali opet prihvatljivo neupadljiv. Selfi kamera ima fiksiran fokus, otvor blende od f/2,1 i 21 milimetra žižne daljine objektiva. I ova kamera može snimati u 4K rezoluciji. Kamera može snimati sa zumom od 1x i 0,8x, međutim, sasvim očekivano, režim rada od 0,8x treba koristiti samo kad selfirate veću grupu ljudi. Ako slikate samo jednu osobu, izobličenja će biti velika i telo te osobe će izgledati nezgrapno.
Zaključak
S modelom 200 Pro kompanija Honor je otišla cenovno između srednje i visoke cenovne kategorije, jer se ovaj telefon prodaje po ceni od 799 evra. Ako vam je ova cena nedostižna, pogledajte i „običan“ model 200, jer će na njemu nedostajati samo neke stvari, poput bežičnog punjenja, infracrvenog odašiljača ili dubinske selfi kamere. Ekran je nešto manji i koristi drugačiji čipset, ali osećaj bi trebalo da bude gotovo isti za četvrtinu nižu cenu.
Honor 200 Pro se zaista, po našem mišljenju, nalazi na korak od top-modela, a cenovno je daleko prihvatljiviji. Ima odličan ekran, odličnu bateriju i brzo punjenje, a kamere su uspele da naprave neke zaista impresivne portrete. Ako na to dodamo odličnu softversku podršku, nemamo zapravo šta da zamerimo ovom telefonu, osim možda da bi telekamera mogla da ima veći zum od ponuđenog. Od nas – pet zvezdica za Honor 200 Pro!
Honor
Saradnja s Harcourt studiom iz Pariza omogućila je da portretna kamera Honor telefona stvara veoma upečatljive portrete
Plus
M Odličan OLED ekran.
M Vrhunske kamere s portretnim režimom.
M Brzo punjenje žičano i bežično.
Minus
K Telekamera bi mogla da ima veći zum.
Procesor
• Qualcomm Snapdragon 8s Gen 3
Baterija • 5.200 mAh
Honor 200 Pro
J Ekran: 6,78 inča (1.224 x 2.700 piksela)
J Procesor: Qualcomm Snapdragon 8s Gen 3
J Memorija: 256 GB do 1 tb, 12 do 16 GB
J Kamera: 50 + 12 + 50 MP, 50 MP (+2 MP) selfi
J Baterija: 5.200 mAh
J Dimenzije i masa: 163,3 x 75,2 x 8,2 mm, 199 g
J Cena: 799 €
www.hihonor.com/rs
Ključne karakteristike
Sonos debituje u kategoriji slušalica s dugoočekivanim modelom Sonos Ace
Inovativno dizajnirani Sonos Ace pružiće vam udobnost i zvuk najvišeg nivoa, uz revolucionarno iskustvo kućnog bioskopa, koje može doći samo iz Sonosa.
PR tekst
Uvremenu stalne pozadinske buke slušanje je važnije nego ikad. Svedoci smo eksplozije količine sadržaja i toga koliko vremena svi mi provodimo slušajući audioknjige dok letimo, podkaste dok obavljamo poslove i plejliste za svaku aktivnost ili raspoloženje, bilo da je to trening, kišni dan, večera s prijateljima ili spremanje za spavanje. Nakon višegodišnjih zahteva naših korisnika, fino podešeni i pedantno dizajnirani Sonos Ace je tu - ove slušalice udobno će vas obaviti svojom mekanom unutrašnošću, dok njihov vanvremenski izgled odiše sofisticiranošću. Svet oko vas možete isključiti pomoću ANC sistema svetske klase, a bićete oduševljeni kristalno čistim tonovima i zadivljujuće prostornom reprodukcijom, koja traje do 30 sati.
"Napokon su stigle! Korisnici su nam godinama tražili Sonos iskustvo sa slušalicama, a mi smo znali da naš prvi dolazak u tu kategoriju mora biti predvođen inovacijama i kvalitetom zvuka koji je postao sinonim za Sonos", rekao je CEO Sonosa Patrick Spence. "Sonos Ace osnažene su svime što smo naučili tokom dve decenije u predvođenju tržišta kako bi u jednu od najvećih i najpopularnijih audio-kategorija donele zapanjujući zvuk, uglađeni dizajn i dugotrajnu udobnost."
Zašto
Sonos Ace?
Vešto izrađene i majstorski podešene, Sonos Ace prkose uobičajenim očekivanjima i donose spisak opcije koje će iz njih izvući najbolje što mogu da pruže.
• Prepustite se zvuku visoke vernosti: uživajte u svakoj sekundi svoje omiljene pesme, podkasta ili telefonskog razgovora s prijateljima zahvaljujući Sonosovim namenski dizajniranim zvučničkim jedinicama, koje će vam prikazati svaki ton s besprekornom jasnoćom i preciznošću.
• Vaš lični bioskop: Sonos Ace vam dopuštaju da uživate u iskustvu kućnog bioskopa, dok u vašoj kući vlada tišina. Brzo prebacite zvuk s kompatibilnog Sonos saundbara na Sonos Ace pomoću samo jednog dugmeta. Sonosova potpuno nova tehnologija TrueCinema, koja dolazi kasnije ove godine, precizno mapira vaš prostor, a zatim u vašim ušima kreira celovit i realističan surround zvuk, uz koji ćete zaboraviti da nosite slušalice.
• Isključite i uključite svet: učinite lično slušanje još ličnijim pomoću ANC sistema za aktivno suzbijanje spoljašnje buke, ili aktivirajte Aware modalitet kad želite više dodira s okruženjem - bilo da ste na ulici ili u kancelariji.
• Ultrabrzo punjenje i baterija koja traje ceo dan: slušajte i razgovarajte do 30 sati, uz izdašnu i efikasnu bateriju. Ultrabrzo punjenje vam garantuje da nikad ništa nećete propustiti - dobićete tri sata rada nakon brzog punjenja od tri minuta, uz upotrebu priloženog USB-C kabla.
Slušanje Nošenje Sonosa:
Od predvođenja urbanog uličnog stila pa do svrstavanja među aksesoar najvećih modnih kuća, over-ear slušalice postale su deo našeg vremena - a ne samo komad tehnologije koji nam čudno stoji oko ušiju i vrata. Iako je diskretni luksuz učinio da ljudi ponovo počnu da cene suptilnost, još uvek nema premijum slušalica koje se mogu sasvim uklopiti u naše svakodnevne aktivnosti, a da ujedno zadrže udobnost i izdržljivost tokom dugotrajne upotrebe.
Sonos Ace objedinjuju sve što je Sonos naučio tokom dve decenije predvođenja audio-tržišta i donose zapanjujući zvuk, uglađenu sofisticiranost i dugotrajnu udobnost kako bi postale najbolji dosad predstavljeni komad audio-opreme.
• Sonos Ace su primer Sonosove prvoklasne veštine izrade i intuitivnog dizajna, kod kojeg je svaki deo pažljivo odabran i temeljno testiran. Na ovaj način stvorena je jedinstvena celina, koja će svakome dobro pristajati.
• Uz vanvremenski oblik, Sonos Ace prelepo uklapaju detalje od nerđajućeg čelika i matirani finiš, koji je dostupan u crnoj i mekanoj beloj boji - diskretno samouverene i neutralne kombinacije, koje se uklapaju uz svaki stil.
• Na plašite se fleka od šminke, masnih prstiju i dugotrajnog nošenja. Dok se druge mrežaste tkanine mogu lako uflekati, isprljati se ili se pohabati tokom vremena, plišana veganska koža kod Sonosa može se lako očistiti. Matirani finiš spoljašnjosti takođe je opremljen premazom koji odbija otiske prstiju, što će učiniti da izgledaju sjajno od jutra do večeri.
Sonos Ace su napravljene da traju i da ih svakodnevno nosite gde god da vas život odvede!
Slušalice su opremljene zamenljivim jastučićima, dok se u izradi koristi 17 odsto manje plastike, a 75 odsto kutije za nošenje izrađeno je od recikliranih plastičnih flaša. Zarad energetske efikasnosti, reprodukcija se zaustavlja kad skinete Sonos Ace s glave kako bi se umanjila potreba za punjenjem.
Dostupno u Srbiji od juna 2024. u većim prodavnicama, po ceni od 75.990 dinara.
Katarina Kochetova
Duboko razumevanje klavirskog džeza
“Komponovanje za mene predstavlja komunikaciju i priču koju želim da kažem, to jest istinu.
Za neke istine uvek nam treba više vremena da se suočimo s njima oči u oči, a za neke manje.“
Nikola Marković
Koliko god da je nova generacija džez muzičara i muzičarki iz
Srbije profitirala od novoosnovanog odseka za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičkih umetnosti, toliko je Austrija i dalje primamljiva destinacija za one koji bi da steknu referentno obrazovanje i osete dašak evropskog džez života. Nekada su svi putevi vodili u Grac, a danas je i Beč veoma popularna destinacija za džez obrazovanje. Početkom godine već smo pisali o iskustvima mlade pijanistkinje Irine Pavlović i njenom stasavanju u ovom gradu, kao i objavljivanju njenog debitantskog albuma za italijanski „A.MA Records“. Svega nekoliko meseci kasnije još jedna pijanistkinja iz naše zemlje, takođe bečka studentkinja, izdala je debi album „Beyond Motion“ za ovu italijansku kuću. Zove se Katarina Kochetova, svega su joj 23 godine, a sudeći po onome što smo mogli da čujemo na albumu – čeka je svetla budućnost.
Odrastanje uz džez
Ako iole pratite džez muziku u Srbiji, vrlo lako ćete prepoznati porodično prezime: otac Max je već dugi niz godina jedan od vodećih saksofonista domaće džez scene, dok je majka Ksenija aktivna kao vokalistkinja. „Muzika je bila deo mog svakodnevnog života. U našoj kući se uvek znalo šta je kvalitetna muzika i slušalo se svašta od muzičkih žanrova - od klasike, preko popa i R’n’B-ja, pa sve do džeza“, započinje Katarina priču za Hi-Files. „Džez doživljavam kao veliku prekretnicu u svom životu iako se nalazio u mojoj dnevnoj sobi svakodnevno zbog roditelja muzičara. Zavolela sam džez zbog slobode u njemu i zbog koncepta takvog kakav jeste - vi ste kompozitor u tom jedinstvenom trenutku koji nikada ne može da se ponovi. To je nešto što zauvek ostaje u prošlosti, ali vodi ka budućnosti i stalnom poboljšavanju.“ Klavir je u „Stankoviću“ učila prvo kod legendarnog
Miše Krstića, pa potom i kod Aleksandra Grujića – dvojice muzičara koji pripadaju različitim generacijama, pa i različitim pogledima na ono što je džez danas. S Krstićem je radila tek godinu dana, ali kaže da je od njega naučila šta znači tradicija u džezu. A bilo je i anegdota: „Sećam se da smo imali časove na drugom spratu u Dečanskoj, u sobi broj 3, svake nedelje u 12 sati - ostajali bismo ponekad po tri ili četiri sata i samo pričali o muzici i različitim stilovima, ukusima i tako dalje, dok Miša ne bi rekao: 'Ajde, Katarina, ohladiće mi se supa, idemo kućama!'“
Kod Aleksandra Grujića je učila preostale tri godine u „Stankoviću“ i kaže kako ga je smatrala delom svoje porodice. „Od Gruje sam naučila mnogo o muzici generalno, a on mi je i otkrio mnogo dobre muzike i umetnike, koje i dan-danas slušam na svakodnevnom nivou; on je bio jedan od glavnih okidača za moj odlazak u Austriju na studije - i na tome i svemu
ostalom zauvek sam mu beskrajno zahvalna.“
U duhu savremenog džeza
Zanimljivo je da tokom svog džez obrazovanja Katarina nije imala omiljenog pijanistu, već je slušala duvače i transkribovala njihova sola. S razvojem muzičkog ukusa, počela je više i da „čekira“ pijaniste. U srednjoj i starijoj generaciji voli da sluša Brada Mehldaua, Aarona Parksa i Sullivana Fortnera, ali navodi i čitavu plejadu mlađih muzičara, između ostalog, i naše Savu Miletića, Bojana Cvetkovića, Stevana Milijanovića, Nevenu Pejčić...
„Trenutna faza mi je sviranje, slušanje i komponovanje modernijeg džeza. Sećam se da, kad sam prvi put slušala album Aarona Parksa pod nazivom 'Invisible Cinema', što je jedan od mojih prvih susreta s modernim džezom, prvo sam pomislila: 'Šta je ovo? Ja ovo ništa ne razumem…' Samo godinu dana kasnije to mi je postao jedan od omiljenih albuma, čak do danas. Mislim da se moj ukus menjao, menja se i dalje, na šta je dosta uticalo i komponovanje. Naravno, i dalje volim da slušam pop, rok, R’n’B i klasičnu muziku i volim da sam u toku i pratim razvoj muzike generalno. Gledam na sebe kao na muzičara više nego kao na džez muzičara konkretno - mislim da svi žanrovi utiču jedni na druge“, objašnjava Katarina Kochetova.
Bečka scena
Mlada pijanistkinja dugo se premišljala između Graca i Beča kao destinacije za svoje fakultetsko džez obrazovanje. „Veliki faktori u mojoj odluci za Beč bili su naši muzičari koji trenutno žive tamo, kao što su Dušan Novakov i Vladimir Kostadinović, kao i muzičari koji su studirali ranije u Gracu, kao što su Jelena Jovović i Milan Nikolić. Pričala sam dosta s njima o ovoj temi i svi su rekli da je scena mnogo veća u Beču - postoji više klubova i dešavanja. S druge strane, čula sam sjajne priče o školi u Gracu i dosta sam se dvoumila. Uz pomoć roditelja, odlučila sam da je Beč ipak grad za mene, i evo, nakon šest godina provedenih ovde nisam pogrešila!“ Navodi svog profesora i pijanistu Olivera Kenta, kod koga završava master studije, ali i značaj onoga što se čuje van školske sredine: „Mnogo sam naučila o muzici slušajući je najviše u džez klubu 'Zwe', koji je nama mladim muzičarima kao
druga kuća. Pored njega i klubova kao što su 'Porgy & Bess' i 'Jazzland', postoji dosta manjih klubova u kojima se isto svira, kao što su 'Frau Mayer', 'Drakon' i 'Loop'. U skoro svakom klubu postoji nešto što nije uobičajeno u našim klubovima, a to je poštovanje prema muzičarima - u smislu tišine tokom koncerta, što veoma znači muzičarima u njihovom kreativnom stvaralaštvu tokom nastupa, pa tako i publici, da oseti i doživi na dublji način umetnost koju stvaramo.“
„Beyond Motion“
Premda na njenom debitantskom albumu ima i gostujućih duvača, u osnovi se opredelila za klasični klavirski trio. Proces rada na kompozicijama uvek je drugačiji – za neke je bilo potrebno 20 minuta ili nekoliko sati, a za neke i više nedelja. „Mislim da je sve zavisilo od mog stanja uma i događaja koji su se dešavali u tim periodima mog života. Komponovanje za mene predstavlja komunikaciju i priču koju želim da kažem, to jest istinu. Za neke istine nam uvek treba više vremena da se suočimo s njima oči u oči, a za neke manje“, pojašnjava Katarina,
Njujork kao želja
i dodaje da već sprema kompozicije za drugi album.
Na albumu su svirali Hugo Löf i Matheus Jardim u ritam sekciji, odnosno gostujući saksofonisti Joander Cruz i Jure Pukl, značajno ime slovenačkog džeza i šire. „Mislim da su Hugo i Matheus doprineli puno ovom procesu. Interesantno je da njih dvojica kao basista i bubnjar nikada ranije nisu svirali zajedno - ovo je bio eksperiment za sve nas, ali sam želela da rizikujem jer su obojica sjajni muzičari i mnogo su doprineli mom muzičkom razvitku - nekako sam imala osećaj da će kliknuti.“
Što se tiče Pukla, poznavala ga je još od detinjstva jer je često svirao s njenim ocem. „Pre nekoliko godina sam bila na radionici Kreativna džez klinika Velenje, koju organizuje i drži Jure, tako da sam tada imala priliku da se opet upoznam s njim kao odrasla osoba. Malo nakon tih radionica, koje su mi, moram reći, promenile život - Jure mi se obratio i rekao: 'Kad snimaš svoj album? Želim da budem na njemu!' Ta rečenica bila je okidač da stvarno počnem da razmišljam ozbiljno o snimanju albuma.“
„Jedna od velikih želja mi je da se preselim u Njujork ili provedem dosta vremena tamo, što se i trudim da postignem. Ove godine sam bila primljena na master studije na prestižnom univerzitetu Manhattan School of Music i dobila veliku stipendiju, međutim, ostatak školarine iznosi veliku sumu novca, ne pričajući uopšte o življenju u jednom od najskupljih gradova na planeti. Tako da sam odložila studiranje još jednog mastera u Njujorku za ovu godinu, ali se trudim da putujem tamo često. Pored toga, želela bih da počnem da sviram više na festivalima širom sveta, počevši od našeg Beogradskog džez festivala pa nadalje!“
foto: Silas Isenmann
Neumorni muzički entuzijasta
Muzičkih stvaralaca koji su spremni da rade za minimalnu zaradu ili čak bez nadoknade ne bi li pomogli mladim bendovima skoro više da i nema ili bar nisu uspeli da steknu reputaciju koju je imao Steve Albini.
Za pomeranje stvari s mrtve tačke u muzici, kulturi, ali i svakoj drugoj oblasti neophodni su beskrajni entuzijazam, zalaganje koje često biva nenagrađeno, čak kritikovano ili odbačeno, i mnogo rada, ponekad i besplatnog. Na sve to je bio spreman Steve Albini od svoje najranije mladosti i, zahvaljujući svom zalaganju i upornosti, ostavio je neizbirisivi trag na savremenoj rok sceni.
Počeci
Steven Frank Albini rođen je u gradu Pasadena u Kaliforniji 1962. Dok je bio dete, njegova porodica se često selila jer
se otac bavio istraživanjem životinjskog sveta. Konačno su se nastanili u gradiću Misula u Montani.
U srednjoj školi je počeo da svira gitaru i tada je otkrio bend Ramones. Kupovao je sve njihove ploče koje je mogao da pronađe i smatrao je da svoju muzičku karijeru duguje baš njihovom prvom albumu. Već tada, kao tinejdžer, počeo je da osniva bendove: prvo u Montani Just Ducky, zatim u Čikagu bend Small Irregular Pieces of Aluminum i još jedan bend, za koji nije želeo da se čuje. Nakon što je završio srednju školu, Albini se preselio u gradić Evanston u Ilinoisu kako bi studirao novinarstvo na Northwestern univerzitetu.
Tokom studija angažovao se u lokalnim fanzinima poput “Matter” i “Forced Exposure” iz Bostona kao pank-rok kritičar.
Big Black i Shellac
Bend Big Black osnovao je 1981. Iste godine su objavili svoj prvi EP “Lungs”, na kom je Albini svirao sve instrumente osim saksofona. Sledeći EP “Bulldozer” izdali su 1983. Ubrzo su mu se pridružili Jeff Pezzati, Santiago Durango i bubnjar Pat Byrne, a zajedno su objavili EP "Racer-X" 1984. Pezzatija je zamenio basista Dave Riley, s kojim su snimili svoj prvi album “Atomizer” iz 1986. Već sledeće godine izašao je njihov poslednji album
Ana Eraković
“Songs About Fucking”. Odmah nakon raspada benda Big Black, Albini je oformio novi - Rapeman. Pored njega kao vokala i gitariste, bend su činili još i bubnjar Rey Washam i basista David Wm. Sims. Oni su se takođe raspali već sledeće godine, nakon dva singla, jednog EP-ja i albuma “Two Nuns and a Pack Mule”. Bend Shellac oformio je 1992. s Bobom Westonom i Toddom Trainerom. Zajedno su snimili čak pet albuma: “At Action Park” (1994), “Terraform” (1998), “1000 Hurts” (2000), “Excellent Italian Greyhound” (2007) i “Dude Incredible” (2014). Njihovo šesto izdanje “To All Trains” izašlo je nekoliko dana nakon Albinijeve smrti.
Inženjer zvuka
Uporedo s karijerom u bendovima, Steve Albini radio je i kao muzički producent. Pažnju muzičkih kritičara privukao je radom na albumu “Surfer Rosa” 1988. kultnog benda Pixies. Zahvaljujući radu na ovom albumu, Albini je producirao album “Rid of Me” od PJ Harveya, a Kurt Cobain ga je pozvao da producira Nirvanin “In Utero”, objavljen 1993. Uprkos Nirvaninoj abnormalnoj popularnosti već tada, Albini ih nije cenio kao bend, ali je prihvatio da radi s njima jer ih je sažaljevao kao nekoga ko je u (ne)milosti velike izdavačke kuće, naglašavajući da su saradnici benda najgori ljudi koje je ikad upoznao. Članovi Nirvane su tokom rada sa Albinijem, koji je trajao svega dve nedelje, bili fokusirani i produktivni, a Cobain je sve vokale snimio za samo šest sati. Kad je demo prosleđen izdavačkoj kući, oni su smatrali da Albinijeva produkcija neće imati dobru prođu na radiju i album je jedva ugledao svetlost dana, uz minimalne izmene. Negativna kampanja koju je muzička kuća vodila protiv Albinija umnogome mu je otežala rad u narednom periodu, jer su ga izvođači iz straha od izdavača izbegavali. Albini je preferirao analogno snimanje spram digitalnog, kao i to da snima bendove kako uživo izvode pesme umesto da nalepljuje jedan deo pesme na drugi. Posebno je prezirao kompresiju, koja je postala opšteprihvaćena s digitalizacijom, a posebno strimingom, smatrajući da u potpunosti uništava muziku, o čemu je pisao i u svom čuvenom eseju “The Problem with Music”. Prvobitno je snimao u svojoj kući, ali nakon što je studio počeo da zauzima dobar deo prostora, odlučio je da kupi sopstveni studio 1995.
i nazvao ga “Electrical Audio”. Međutim, on je bio skroman i nikada sebe nije definisao kao producenta, već isključivo kao inženjera zvuka. Nikada se nije mešao u kreativni proces ni odluke muzičara, već je isključivo težio tome da njihove ideje pretoči u stvarnost. Nije tražio da bude potpisan na pločama, a i kad je bio potpisan, to je bilo uglavnom na zahtev izvođača. Štaviše, nije tražio tantijeme niti procenat od prodaje i prava, već je radio za prethodno dogovoreni iznos. Nažalost, zbog ove nerazumne odluke često je bio primoran da prodaje studijsku opremu i instrumente samo kako bi mogao da održava svoj studio otvorenim. Navodno, čak i 2024. godine je naplaćivao oko 900 dolara po danu svoj anga-
žman, što je bila četvrtina iznosa koji producenti njegovog ranga obično traže. Ponekad je, kad izvođačima ponestane novca, radio i besplatno jer mu je bilo najvažnije da završi ono što je započeo. Kako je uvek bio protiv velikih izdavačkih kuća i cele muzičke industrije, koja se često svodila samo na novac, radio je sa svakim ko bi ga pozvao. Albinijev jedini uslov bio je da se njegov rad shvati ozbiljno, a posebno je voleo da pomaže potpuno nepoznatim bendovima. Tako je do 2004, prema sopstvenoj proceni, radio na više od 1.500 albuma. Do 2018. ovaj broj se popeo na nekoliko hiljada. Steve Albini preminuo je iznenada 17. maja ove godine od posledica srčanog udara u 61. godini.
Filmski borac za radnička prava
Najpoznatiji finski režiser retko snima poslednjih godina, ali se njegovi svedeni filmovi dočekuju oberučke, posebno danas, u eri (pre)brzih kadrova i neizbežnog kinematografskog maksimalizma.
Ana Eraković
Oni koji se prvi put upoznaju s Kaurismäkijevim filmovima mogu pomisliti da je reč o nekom amateru. Dok ne pogledate i drugi njegov film, zatim treći, a uz to i poneki intervju s njim, onda shvatite da on sve radi namerno. U njima nema mnogo dijaloga ni emocija, bar ne izraženih, ali ima mnogo cigareta, koje ubogim protagonistima služe kao balast, kako ih je jednom opisao J. D. Salinger.
Počeci
Aki Kaurismäki rođen je u gradiću Orimatila u Finskoj. Nakon što je završio Univerzitet u Tempereu, radio je kao zidar, poštar i perač sudova, a tek kasnije je
počeo da se interesuje za kinematografiju, prvo kao kritičar, a potom i kao režiser i scenarista.
S obzirom na to da skoro sve u svojim filmovima radi u potpunosti sam, od pisanja scenarija do montaže, a ponekad čak i komponuje muziku, oni su uglavnom krajnje svedeni i verodostojna refleksija Kaurismäkijevog sarkastičnog humora i ličnosti. Lokacija većine njegovih filmova je Helsinki, pri čemu se on i ne trudi da ga predstavi u lepšem svetlu, štaviše likovi uglavnom neskriveno priželjkuju da odu iz ovog grada.
Najveći uticaj na njegovo stvaralaštvo imali su francuski režiseri Jean-Pierre Melville, Jacques Becker i Robert Bresson,
zatim kultni japanski režiser Yasujirō Ozu, američki John Cassavetes i nemački režiser Rainer Werner Fassbinder. Prvo je pisao scenarije i glumio u filmovima svog starijeg brata Mike Kaurismäkija. Njih dvojica su zajedno osnovali produkcijsku kuću “Villealfa Filmproductions” i petodnevni filmski festival Sodankylän elokuvajuhlat, koji se održava u gradiću Sodankile u Finskoj.
Svoj prvi dugometražni film “Rikos ja rangaistus” snimio je 1983. i klasik Dostojevskog smestio u tadašnji Helsinki. Bez obzira na to što je njegovo stvaralaštvo počelo tek osamdesetih godina prošlog veka, Kaurismäkijevi filmovi izgledaju kao da su snimljeni šezdesetih
i sedamdesetih, pa je to slučaj i s poslednjim “Kuolleet lehdet”. Iako je u početku bio zakleti protivnik digitalne kinematografije, ipak je podlegao pritisku sveopšte digitalizacije u želji da sačuva svoj opus i učini ga dostupnim kako starijim, tako i mlađim generacijama.
Svetsku slavu stekao je već sa sledećim ostvarenjem “Leningrad Cowboys Go America” iz 1989, o bendu muzičara ekscentrika koji odlaze u Sjedinjene Američke Države ne bi li postali poznati. U filmu se pojavljuje i režiser Jim Jarmusch, dok će Kaurismäki imati malu ulogu u njegovom ostvarenju “Night on Earth” iz 1991.
Trilogija o proleterijatu
U svom stvaralaštvu Kaurismäki je posebno bio kritičan prema tretmanu koji država Finska, ulazeći u period nezaustavljivog kapitalizma, ima prema radničkoj klasi. Prvi film u ovoj trilogiji bio je “Varjoja paratiisissa” iz 1986, koji govori o Nikanderu, đubretaru, i Iloni, radnici u supermarketu, koji se zaljubljuju jedno u drugo. Fokus je na teškom položaju ljudi s dna društvene lestvice i njihovom pokušaju da, uprkos tome, žive dostojanstven i romantičan život i da, pre svega, imaju svoj srećan kraj.
U sličnoj situaciji je i glavni protagonista filma “Ariel” iz 1988, drugog ostvarenja u ovoj trilogiji, koji nakon zatvaranja rudnika u kome je radio odlazi na jug Finske ne bi li okušao sreću kao nadničar. Tu pronalazi ljubav – Irmeli, zaposlenu u parking-servisu, koja ima sina. Uprkos svim nedaćama, njihova ljubav opstaje i oni takođe pronalaze svoju sreću.
Trilogiju je trebalo da završi “Tulitikkutehtaan tyttö” iz 1990, o devojci Iris, koja radi u fabrici šibica i nikako ne uspeva da pronađe ljubav. Štaviše, njeni lenji roditelji očekuju od nje da radi kućne poslove i da ih izdržava, a da pritom ništa ne troši na sebe niti uživa u životu. Odbačena od svih, Iris osmišljava sopstveni srećan kraj kako bi se osvetila svima koji su je omalovažavali.
Iako neplaniran, Kaurismäki je prošle godine u Kanu premijerno prikazao i četvrti film iz ove “trilogije”, nazvan “Kuolleet lehdet”.
Trilogija o Finskoj
Njegovo prvo ostvarenje iz trilogije o Finskoj “Kauas pilvet karkaavat” o konobarici Iloni i vozaču tramvaja Lauriju, pri-
kazano 1996, država Finska nominovala je za nagradu Oskar u kategoriji najbolji strani film, ali ono nije ušlo u uži izbor. Trilogiju nastavlja “Mies vailla menneisyyttä” iz 2002. o čoveku koji se budi iz kome i ničega se ne seća. Film je dobio nominaciju za Oskara za najbolji strani film i time postalo prvo i jedino finsko ostvarenje kojem je to uspelo. Na filmskom festivalu u Kanu 2002. osvojio je Grand Prix nagradu.
Treći film iz trilogije o Finskoj “Laitakaupungin valot” prikazan je 2006. i govori o čuvaru Koistinenu, koga zavodnica Mirja nagovara na oružanu pljačku. Iako je i ovaj film dobio nominaciju za Oskara, Kaurismäki ju je odbio protestujući pro-
tiv spoljne politike tadašnjeg američkog predsednika Georgea W. Busha. Kaurismäki je takođe podržavao politiku imigracije i posebno je poštovao napore Angele Merkel da omogući bolji život ljudima koji su bežali od užasa Bliskog istoka. Neki Finci su ovaj trend tada videli kao napad na svoju državu i održavali izrazito strogu politiku imigracije. U nadi da će edukovati finsku publiku o ovoj temi, 2017. je snimio film “Toivon tuolla puolen”.
Njegova druga bitna ostvarenja koja vredi pomenuti su “Calamari Union” iz 1985, “I Hired a Contract Killer” iz 1985. i “La havre” iz 2011, u kojim glumi čuveni francuski glumac Jean-Pierre Léaud.
Jessica Pratt“Here in the Pitch” (City Slang)
Ne može mnogo muzičara da kaže da je neko zbog njegove muzike osnovao izdavačku kuću kako bi je približio širokoj publici, ali Jessica Pratt može. Njen debi snimljen na analognoj traci rasprodao se za manje od dve nedelje i privukao pažnju najvažnijih muzičkih kritičara. “On Your Own Love Again” iz 2015. bilo je pravo remek-delo, kojim je sebi učinila i kontrauslugu, postavivši standarde koje je bilo teško prevazići. Tako je “Quiet Signs” iz 2019. bio lepo prihvaćen, ali ni blizu svom prethodniku, a nije mnogo drugačije ni s najnovijim izdanjem “Here in the Pitch”. Možemo reći da je ovaj album za nijansu energičniji i optimističniji, manje uljuljkuje i zatvara slušaoca, ali i dalje je to isto ono na šta smo navikli da čujemo od Jessice - njen jedinstveni glas, akustičnu gitaru i perkusije u glavnoj ulozi, bez gostiju i bilo čega suvišnog.
Vampire Weekend“Only God was Above Us” (Columbia)
Vampire Weekend se vraćaju sa svojim petim albumom “Only God was Above Us”. Producirao ga je Ariel Rechtshaid, s kojim sarađuju još od svog trećeg izdanja “Modern Vampires of the City”. Sada su i zvanično trojac, iako je bivši član Rostam Batmanglij i ovog puta potpisan kao producent, ali samo u pesmi “Surfer”, koja je jedna od najboljih na albumu. Kao što vidimo na omotu, najveća inspiracija i sada je bio Njujork. Nostalgija za nekim boljim vremenima, kad su članovi benda bili deca, konkretno osamdesetih godina, kad je afroamerička kultura postala dominantna i kad je hip-hop uzimao maha, a Amerika bila na svom vrhuncu kao država. Ovo se reflektuje i u njihovom spotu za pesmu “Capricorn”. U suštini, muzički izraz nije mnogo drugačiji u odnosu na njihova prethodna izdanja, samo je setniji i manje optimističan.
Maggie Rogers“Don’t Forget Me’” (Capitol)
Talenat Maggie Rogers je bio toliko neosporan da je čak i Pharrell Williams bio oduševljen njenim ranim kompozicijama, konkretno pesmom “Alaska”, zahvaljujući čemu je i postala poznata. Njen debi “Heard It in the Past Life” dostigao je zlatni tiraž, dok je njeno drugo izdanje “Surrender” imalo manji komercijalni uspeh, ali je i dalje bilo malo remek-delo. Nažalost, sada slušamo album koji bi se mogao opisati kao nešto što bi snimila Taylor Swift, samo bez prateće histerije i marketinga. Dok je Maggie ranije naginjala ka indi-pop zvuku, pesme na “Don’t Forget Me” uglavnom su kantri, skoro pa nerazaznatljive međusobno i pre svega neinteresantne. Pozicije na top-listama samo potvrđuju ove tvrdnje. Nije poznato gde je nestao njen prvobitni originalni zvuk, da li je to bilo slučajno ili namerno, ali nadamo se da će mu se vratiti.
Kamasi Washington – „Fearless Movement“ (Young)
Svoj najnoviji album “Fearless Movement” džez saksofonista Kamasi Washington posvetio je svojoj ćerki Ashai. Kroz muziku je pokušao da opiše sebe u ulozi oca, otkrije nove spoznaje (kao što je strah od smrti), koje neretko idu sa ovom ulogom, kao i da izrazi novootkrivenu zahvalnost koju je osetio kad je dobio dete. Zato album otvara molitva na jeziku giz, na kom je napisana etiopijska pravoslavna Biblija. Uvodna “Lesanu”, iako brza i naizgled vesela, zapravo je posvećena Kamasijevom prijatelju koji je preminuo. Već sledeća kompozicija “Asha the First” urađena je u saradnji s njegovim dugogodišnjim prijateljem, muzičarem Thundercatom, i reperima Tajom i Rasom Austinom (sinovima čuvenog repera Rasa Kassa), a zapravo je kreacija njegove dvogodišnje ćerke, kojoj je od rođenja puštao albume Johna Coltranea i Ornettea Colemana. “Computer Love” podseća na džez interpretaciju čuvenog Kraftwerkovog hita, dok u kompoziciji “Get Lit” učestvuje ni manje ni više nego fank legenda George Clinton. “Dream State” je urađena u saradnji s reperom Andréom 3000, koji je sad, naravno, na flauti, u svojoj novoj ulozi duvačke sekcije. Kamasi Washington nam je još jednom pružio odličan album, samo ovaj put svedeniji i smireniji.
Billie Eilish“Hit Me Hard and Soft” (Interscope)
Billie Eilish se vraća s trećim albumom, koji je opet u potpunosti producirao njen brat Finneas. I dok je njihov muzički izraz bio inovativan te 2019, kad je Billie objavila svoj debi, danas to već zvuči malo izanđalo i uklopljeno u matricu mejnstrima, jer je sada već veliki novac u igri. Tako u uvodnoj “Skinny” Billie, sa svojih šezdesetak kilograma, peva kako je teraju da smrša, a ona ne želi. Pesma “Lunch” je već postala viralni TikTok hit iako je još jedan pokušaj queerbaitinga, tj. pretvaranja da ste LGBT orijentacije radi popularnosti, za koje je Billie već bila optužena. “Chihiro” je, pretpostavljate, inspirisana čuvenim Miyazakievim animiranim filmom “Spirited Away”, mada nije jasno kako stihovi “You’d Show Me What’s in Store” interpretiraju ovo kultno ostvarenje. Ceo album je bućkuriš trendova, koji samo nastoji da se dopadne najmlađoj publici i, kao takav, neiskren i površan.
La comitiva“La
comitiva” (Bubbles Records)
Indi veteran Erlend Øye objavio je treći album sa svojim italijanskim retro pop bosa nova bendom La comitiva. Teme su, kao i ranije, lokalne sicilijanske, govore o njegovim prijateljima, radostima mladosti, iako je on duboko zagazio u četrdesete. Ipak, ono što je najbitnije i što smo i očekivali od njih jeste jedan savršeni letnji album, koji ćemo slušati u hladovini letnjih dana, dok uživamo u blagodetima letnjih plodova i ispijamo rashlađena pića. I to je jedino što nam od njih treba, a čega na modernoj sceni ima premalo. Album koji se temama, melodijama, pa čak i svojim indi naiva omotom u potpunosti izdvaja iz trenutne ponude muzike, koja se deli na brzu i agresivnu ili sporu i depresivnu, a bend La comitiva nas uporno vraća na jedinu emociju koju bi trebalo da gajimo tokom leta - potpunu opuštenost.
Maya Hawke“Chaos Angel” (Mom + Pop)
Iako su ocene kritike bile niske i niko nije rekao ni za njeno drugo izdanje “Moss” “treba nam još jedan album Maye Hawke”, ona je ipak snimila i treći - “Chaos Angel”, a zašto i ne bi? Ima svu slobodu i novac neophodan da angažuje tekstopisce i producente, jer se deci poznatih snovi jednostavno ostvaruju. Ona je za ovo izdanje angažovala producenta Christiana Leea Hutsona, bliskog prijatelja daleko talentovanije Phoebe Bridgers, za čiji bend boygenius je pisao muziku, dok je ona zauzvrat producirala njegov prvi album “Beginners”. Ali, vratimo se Mayi, koja je, izgleda, tek sa ovim izdanjem uspela da pohvata konce kad je stvaranje muzike u pitanju, čak je počela i da flertuje sa žanrovima, pa “Chaos Angel”, iako dobrim delom neinteresantan, opet zvuči daleko bolje i koherentnije od prethodna dva.
Bat for Lashes - “Dream of Delphi” (Mercury)
Ukoliko je Kamasi Washington imao potpuno novu spoznaju o životu nakon rođenja ćerke, možete samo zamisliti kroz kakvu je transformaciju prošao onaj ko se zapravo porađao. Upravo o tome na svom poslednjem albumu “Dream of Delphi” govori Natasha Khan, koja nastupa pod imenom Bat for Lashes od 2006. Indi-pop veteranka je ceo album, kao što samo ime govori, posvetila svojoj ćerki, predivno nazvanoj Delphi, koju je rodila 2020, tokom pandemije. Ova nova intima, dodatno pojačana uvođenjem karantina, donela je autorki potpuno novo i jedinstveno iskustvo. Uvodna i naslovna numera je u klasičnom Bat for Lashes maniru, samo osavremenjena, a kroz stihove i njihovu interpretaciju daje se naslutiti potpuno nova nebeska dimenzija nekada veoma prizemne Natashe, a zatvara je glas njene ćerke. Već sledeća “Christmas Day” je zahvalnost na poklonu koji je dobila, a za koji je svesna da je ipak entitet za sebe. “Letter to My Daughter” podseća na Kate Bush, dok “The Midwives Have Left” odslikava usamljenost novorođene majke. Sve što je proživela i osetila sa ovim novim iskustvom Natasha je tako savršeno opisala na svom sajtu da je suvišno bilo šta dodati, već samo možemo preporučiti ovaj album kao jedan od najboljih ove godine, a možda i duže.
Marković Emile Parisien – „Let Them Cook“ (ACT Music)
Saksofonista Emile Parisien već 20 godina svira sa svojim izvornim kvartetom, i to se oseća u svakoj sekundi njihovog muziciranja. Naime, koliko god da je Parisien (onima koji prate njegov rad) svirački veoma prepoznatljiv i upečatljiv po specifičnom načinu fraziranja i trikovima na sopran saksofonu, toliko je muzika njegovog kvarteta iznova neočekivana. Da, to jeste moderan evropski postbap na raskršću francuske i njujorške škole, ali s vrlo delikatnim aranžerskim rešenjima, suptilnim interakcijama i finesama, koji ne beži ni od eksplozivnosti i atraktivnih sola u klasičnom džezerskom smislu. Premda u nekoliko navrata čujemo i dodatak elektronike, ove momente ćemo pre doživeti kao malu ekskurziju unutar osnovnog akustičarskog izraza. Kad se krajem godine budu svodili računi, ovo će sigurno biti jedno od najboljih džez izdanja godine.
Norveški violinista Ola Kvernberg je još pre desetak godina uhvatio zamah radeći u ambicioznim velikim postavama, transcendirajući granice između džeza, roka, klasike, filmske muzike i čega sve ne. Kad je započeo Steamdome trilogiju, ona je zamišljena kao muzika koja vozi, s tri bubnjara u ritam sekciji, koja je pre svega poletna i razigrana u svojoj eklektičnosti. Treći deo je očekivano najglamurozniji, sa 60-članim simfonijskim orkestrom, koji dopunjuje osnovnu Kvernergovu postavu. Kvernberg u svemu ovome odlično pliva, odolevajući izazovu da se previše osloni na puku masivnost zvuka, umesto na kompozitorsku kreaciju. Njegove autorske ideje, kao i obično, pronalaze pravu meru između lucidnosti i melodično-ritmičke razigranosti i pokazuju da je moguće od ozbiljne muzike napraviti dostojanstveni spektakl.
Magnus Öström & Dan Berglund "e.s.t. 30" with Magnus Lindgren, Joel Lyssarides, Verneri Pohjola, Ulf Wakenius (ACT Music)
Čuveni i nikad neprežaljeni Esbjörn Svensson Trio osnovan je 1993. godine, a prestao je s radom 15 godina kasnije, nakon tragične smrti bendlidera. Nakon toga je njihov izdavač “ACT Music” uporno cedio suvu drenovinu objavljivanjem raznoraznih komplikacija, reizdanja, “zaboravljenih snimaka”, što nije uvek bilo na najsrećnijem nivou. Kako god bilo, tridesetogodišnjica benda iznedrila je konačno i jedno suvislo koncertno izdanje, gde se originalnim članovima benda Danu Berglundu i Magnusu Öströmu na scenama u Kelnu i Stokholmu pridružuju Joel Lyssarides, Magnus Lindgren, Verneri Pohjola i Ulf Wakenius, ne bi li oživeli neke od legendarnih Svenssonovih kompozicija. Ovaj program će biti izveden i na veoma popularnom Garana Jazz Festivalu u Rumuniji, 13. jula ove godine, na svega tri-četiri sata lagane vožnje od Beograda.
Goran Kajfeš Tropiques – “Tell Us” (We Jazz Records)
Švedski trubač Goran Kajfeš dugo je jedno od vodećih imena tamošnje džez scene, poznate po i te kako velikoj konkurenciji i raznovrnosti ponude. Njegov novi izdavač “We Jazz” opisuje postavu Tropiques jednostavnom frazom “slow music”, što može da bude i dovoljno indikativno unutar savremenog džez idioma. Naime, na albumu se nalaze “samo” tri kompozicije, svaka u trajanju od preko 10 minuta i vrlo postupno razvijena. Utoliko će po formatu podsetiti i na australijske džez/impro minimaliste The Necks, ali to je vrh ledenog brega. Putevima referenci, tu ćemo prepoznati i ritmički hipnotičku svedenost ECM-ovca Nika Bärtscha, ali i rokersku razigranost Fire! Orchestra, potcrtanu atraktivnim dodatkom gudačke sekcije. Kajfeš je pride sasvim melodičan i kompozitor i instrumentalista, što njegovu muziku čini potencijalno prijemčivom i široj džez publici, izvan ovih specifičnih niša na raskršću savremenog džeza, avangarde i kamernog minimalizma iz škole Stevea Reicha. Goran Kajfeš možda nije jedan od onih revolucionara koji pomera granice, ali poseduje izuzetan talenat, zahvaljujući kojem inovativne premise pretvara u totalnu muziku.
Veliki-mali Matrix
Ovi pomalo zanemareni zvučnici odlična su šansa da posle trideset godina u svom domu uživate u legendarnoj audiofilskoj tehnologiji.
Krajem osamdesetih godina serija Matrix, nazvana po rešetkastom učvršćenju kabineta, koju su činili modeli 1, 2 i 3, sjedinila je svoje tehničke odlike sa serijom 800 i tako je nastala serija - pogađate - Matrix 800.
To je označilo početak verovatno najuspešnije dekade u istoriji B&W, i svakako najcenjenije od njihove verne publike. Sentimentalni natpis na zadnjoj pločici "Fabriqué en Angleterre" podseća na neko bolje vreme i značio je više stvari: Bowers&Wilkins još uvek je bila samostalna britanska firma pre nego što su grupacije počele da kupuju marke, a zvučnici su se još uvek proizvodili u Engleskoj.
Seriju Matrix 800 činili su modeli 801, jedan od najboljih zvučnika svih vremena, koji je dugo bio defakto studijski standard za snimanje i mastering, za kojim su sledili 802, 803, 804 - svi podnostojeći - i bukšelf model 805. Svi modeli sadržali su istu tehnologiju, samo u različitim proporcijama: umrtvljeni Matrix kabinet, kevlarski srednjetonac, fazno poravnati visokotonac u sopstvenom, spoljašnjem kućištu i bas-refleks konstrukciju.
Model 804, koji je imao samo jednu iteraciju, bio je iz više razloga sweet spot cele serije. Visina od jednog metra, ali sa osnovom od svega 26 x 26 centimetara,
i odsustvo zadnjeg bas-refleks otvora činili su ga diskretnim, a opet impozantnim u prostoru i jednostavnijim za pozicioniranje od većeg modela 803, od koga je imao i bolji imidžing. Istovremeno, nije bio preterano zahtevan u pogledu pojačala, a neke kritike poredile su njegov zvuk kao vrlo nalik „osamstojedinicama“, za tek deo cene. I ovde se potvrđuje pravilo da je prvi model iznad osnovnog često i najbolji u odnosu performansi i cene.
Matrix 804 je dvoiposistemski zvučnik s Cobex bas-jedinicom aktivnom do 150 herca, kevlarskim visokotoncem istih dimenzija i 26-milimetarskim visokotoncem od titanijuma na reznoj frekvenciji oko 3.500 herca. Bas-refleks otvor se nalazi s prednje strane. Unutrašnje ožičenje je u početku bilo izvedeno pomoću Monster Cable, koji je ubrzo zamenila CS serija Van den Hul. Uz zvučnike su se isporučivali spajkovi sa širokim konusnim podloškama, preko koje se težina zvučnika prenosila na navoj spajka, a ne na navoj u kutiji. Pogled u unutrašnjost ovih zvučnika otkriva šta je devedesetih godina značio TOTL (top-of-the-line) kvalitet izrade: grubo obrađen, ali ipak konzistentan MDF; terminali isti kao na komercijalnoj seriji 600; veze i kontakti izvedeni pomoću stopica; na skretnici su Bennic
kondenzatori, a tu je i jedan elektrolit iste marke; prirodni furnir u tri boje ne deluje ništa skuplje od folije s imitacijom drveta na seriji 600. Pa ipak, ono što je najvažnije jeste da je sve ovo zajedno činilo jedan izuzetno dobar zvuk: izrazito linearan, neutralan i transparentan do poslednjih detalja. Bas-opseg je kontrolisan i precizan i ima sposobnost da zatrese pod iako je potrebno malo više odstojanja od zadnjeg zida - mada ni blizu koliko to zahteva veći model 803. Zbog ove neutralnosti, B&W je odličan pratilac za sve žanrove muzike, mada njegova lepota najviše dolazi do izražaja na materijalima s dominantnim srednjim opsegom.
Matrix 804 se danas mogu nabaviti za manje od hiljadu evra, u zavisnosti od kozmetičkog stanja. Po pravilu, ne očekujte nikakve tehničke probleme niti zamor materijala, mada savetujemo da svakako proverite visokotonce: originalni B&W visokotonci su crne ili plavičaste boje, dok su oni boje metala najčešće zamenski - ne originalni, koji se kupuju na eBayu od prodavaca iz Kine. Ukoliko ste skloni detaljima i eksperimentima, možete se poigrati komponentama na skretnici ili ih jednostavno možete priključiti na svoj sistem i - uživati u istinskoj legendi.
Milan M. Milošević
“Ne očekujte previše od kraja sveta”
J Režija: Radu Jude
J Glumci: Ilinca Manolache, Ovidiu
Pîrșan, Nina Hoss, Dorina Lazăr, László Miske, Katia Pascariu…
J Trajanje: 163 min.
Rumunski film “Nu aștepta prea mult de la sfârșitul lumii” na duhovit način pokušava da predstavi svu tragediju i apsurdnost života u postsocijalističkim i postkomunističkim državama, koje su se među poslednjim učlanile u Evropsku uniju. Ovo stanje prikazano je kroz samo jedan dan devojke po imenu Angela, koja je zaposlena kao asistentkinja producenta u jednoj marketinškoj agenciji. Već preumorna i neispavana, ona pokušava da ispuni sve zadatke koje je dobila za taj dan, radeći daleko više od zakonom predviđenih četrdeset sati. Njen zadatak se sastoji iz intervjuisanja ljudi koji su pretrpeli ozbiljne fizičke povrede na radu kako bi se za potrebe strane kompanije snimio edukativni film o neophodnosti nošenja zaštitne opreme. Ona ceo dan vozi od jedne do druge lokacije u Bukureštu, probijajući se kroz divljački saobraćaj i pokušavajući da ostane budna i funkcionalna, dok su nadređeni apsolutno gluvi za njene vapaje. Ubrzo zaključujemo da, uprkos premoru i prekovremenom radu, ona i dalje nema dovoljno novca da preživi i pozajmljuje ga dok joj telefon zvoni himnom EU. Besmisao svoje svakodnevice pokušava da kanališe kreiranjem satiričnog lika prosečnog Rumuna. Ovaj film je jednako mogao biti snimljen i u Srbiji da naša filmska industrija već duže vreme ne boluje od nedostatka ideja.
Slika Zvuk
Film
“Himera” (La chimera)
J Režija: Alice Rochrwacher
J Glumci: Josh O'Connor, Isabella Rossellini, Alba Rohrwacher, Carol Duarte, Vincenzo Nemolato… J Trajanje: 130 min.
Arthur je arheolog Britanac koji ima “dar” zahvaljujući kome može da komunicira s podzemnim svetom i pronalazi davno zaboravljene grobnice iz perioda Rimskog carstva. Njegov talenat i nesnađenost koriste sitni lokalni kriminalci, jedni kako bi preživeli, a drugi kako bi se bogatili na njegovim otkrićima, dok on živi u straćari, opsednut sopstvenim demonima. Srećemo ga kako odlazi u posetu Flori, majci svoje devojke, kojoj se izgubio svaki trag. Ona živi u oronuloj vili, koja je nekada očigledno bila oličenje bogatstva i plemenitosti, a koja se sad raspada i dane provodi u nadi da će se njena ćerka pojaviti. Nju sjajno igra glumačka legenda Isabella Rossellini. Tu Artur upoznaje devojku po imenu Italia, koja živi kod Flore kao služavka, krijući svoje dvoje dece od gazdarice. Radnja filma “La chimera” smeštena je u sedamdesete godine prošlog veka i snimana tako da ćete jedva prepoznati da je reč o ostvarenju prikazanom u 2023. U glavnoj ulozi je romantika neke stare Italije, koje više nema, a koja se izdržava zahvaljujući staroj slavi i prodajući ono što je ostalo od umetnosti. Arthur kao takav mogao bi biti i parodija na Veliku Britaniju i njihovu muzejsku kolekciju prepunu istorijskih artefakata iz celog sveta.
Slika Zvuk
Film
Ana Eraković
“Opalo lišće” (Kuolleet lehdet)
J Režija: Aki Kaurismäki
J Glumci: Alma Pöysti, Jussi Vatanen, Janne Hyytiäinen, Nuppu Koivu, Matti Onnismaa, Simon Al-Bazoon…
J Trajanje: 81 min.
Nazvan po jednoj od najpoznatijih pesama Žaka Prevera, “Kuolleet lehdet” je prvi Kaurismäkijev film posle šest godina i četvrti u njegovoj tzv. “Proleterijat seriji”, koja je prvobitno trebalo da ima samo tri dela. Glavni likovi su Ansa, koja radi u supermarketu i biva otpuštena kad pokuša da ukrade hranu kojoj je prošao rok, i Holappa, koji radi na građevini i takođe biva otpušten zbog (preterane) konzumacije alkohola na poslu. Oni se slučajno upoznaju u jednom karaoke baru u Helsinkiju i otad njihovi putevi počinju da se ukrštaju, a bioskop postaje njihovo omiljeno mesto sastajanja. Ovakve neprenteciozne, jednostavne i iskrene filmove pravi ljubitelji kinematografije uvek dočekuju oberučke, jer predstavljaju odmor za psihu, koji ne potcenjuje inteligenciju, zbog čega je Kaurismäki među njihovim omiljenim režiserima. S nedostatkom verno prikazane 2024. godine, koja u Kaurismäkijevoj interpretaciji više izgleda kao 2000, na primer, ovo je još jedna u nizu njegovih tipičnih bajki za radničku klasu koja obećava srećan kraj. Da li je ovakav razvoj događaja realan ili ne, uglavnom nije ni bitno, jer svi imaju pravo na srećan kraj. “Kuolleet lehdet” je osvojio nagradu žirija na prošlogodišnjem filmskom festivalu u Kanu.
“Udar sreće” (Coup de chance)
J Režija: Woody Allen
J Glumci: Lou de Laâge, Valérie Lemercier, Melvil Poupaud, Niels Schneider, Grégory Gadebois… J Trajanje: 96 min.
Otkad je pao u nemilost javnosti zbog optužbi za seksualno zlostavljanje, o filmovima Woodyja Allena jedva da se priča. Srećom, uglavnom ne bi ni imalo šta da se kaže. Otad ga američki glumci, plašeći se za svoju reputaciju, izbegavaju, pa Allen najčešće snima filmove u Francuskoj, gde se ovakve optužbe uglavnom ignorišu. Ovog puta gledamo Allenov triler o naizgled srećnom bračnom paru Fanny i Jeanu, čija veza naglo postaje ugrožena kad se u Fannynom životu iznenada pojavi kolega sa studija Alain, profesionalni pisac. Fanny otpočinje tajnu vezu s njim i planira da se razvede od muža, koji u maniru prave Amy Dunne odlučuje da to ipak neće dozvoliti. Najveća tragedija Allenovih filmova je što, osim francuskih glumaca i jezika, nemaju apsolutno ništa što bi ta ostvarenja učinila evropskim, već izgledaju kao tipični američki, tj. onako kako Amerikanci zamišljaju da se živi u Francuskoj, a oni znamo zamišljaju isključivo eleganciju, glamur, besprekorno stilizovanu odeću i “birkin” tašne. Čak ni ovi klišei ne bi bili toliko tragični da je priča sama po sebi zanimljiva, ali nedelju dana nakon što odgledate film teško da ćete moći da se setite šta se u njemu uopšte dešavalo.
Slika Zvuk Film
Slika Zvuk Film
“Teška
godina” (Une année difficile)
J Režija: Olivier Nakache, Éric Toledano
J Glumci: Pio Marmaï, Jonathan Cohen, Noémie Merlant, Mathieu Amalric, Grégoire Leprince-Ringuet…
J Trajanje: 120 min.
Apsurd modernog sveta savršeno je opisan u filmu “Une année difficile”, nazvanom po frazi koju predsednici širom sveta neretko upotrebljavaju kako bi javnosti opravdali kako svoju nesposobnost, tako i pohlepu. Albert i Bruno su u dugovima do guše, pozajmljivali su od svih, od banke do prijatelja, i ostali bez porodice i krova nad glavom. Saznavši da postoji šansa da makar obeduju besplatno, pridružuju se lokalnim aktivistima koji pozivaju ljude da smanje svoj konzumerizam, pre svega jer se negativno odražava na planetu. Naravno, film već u prvim minutima prelazi u komediju, pokazujući koliko je čovekova potreba za opstankom jača od bilo kakve empatije za bližnjeg svog, a posebno za nešto što je teško pojmiti, kao što je koncept ruinirane planete, jer nam nije direktno pred očima. Nažalost, kako radnja odmiče, shvatamo da ni aktivisti ni sami nisu u mnogo boljem položaju, tj. nemaju nikakav plan ni rešenje, već reaguju od situacije do situacije, često vođeni potpuno pogrešnim informacijama. Iako nerealan i apsurdan, “Une année difficile” je pristojan izbor ukoliko ste željni komedije, koja vešto ismeva savremeno društvo, koje gleda samo svoje trenutno zadovoljstvo i ne razmišlja preterano o budućnosti i posledicama.
Slika Zvuk Film
J Režija: Dev Patel
J Glumci: Dev Patel, Sharlto Copley, Pitobash, Vipin Sharma…
J Trajanje: 122 min.
Britanski glumac indijskog porekla Dev Patel, poznat po svojoj ulozi u ostvarenju “Slumdog Millionaire”, još 2018. najavio je da planira da režira akcioni film koji će ovom žanru vratiti dušu, a glavnom liku kuljajući bes u želji za osvetom. Snimanje je trebalo da krene u Indiji početkom 2020, ali je odloženo zbog pandemije, da bi potom bilo premešteno u Indoneziju, a već u prvom danu snimanja Patel je polomio ruku. Najzad je snimljen 2021, otkupio ga je Netfliks, ali je njegovo prikazivanje odlagano zbog političkih stavova prikazanih u filmu. Malo je falilo da u nizu nesrećnih događaja propadne, dok ga nije pogledao režiser John Peele, angažujući se kao producent i nagovorivši produkcijsku kuću “Universal” da ga otkupi od Netflixa. Konačno, “Monkey Man” je doživeo premijeru u martu 2024. Nažalost, osim osveženja u vidu lokacije odvijanja radnje, što na kraju nije ni bila Indija u potpunosti, i bacanja akcenta na položaj transrodnih osoba, posebno u Aziji, ovaj film nema ništa što nismo već videli. Bes i osveta glavnog aktera se ne čine dovoljno ubedljivim, pa iako je u ostvarenje zaista uloženo mnogo truda, osim akcionih scena na kojima se Patelu kao debitantu nema šta zameriti, malo šta je za pohvalu i oduševljenje.
Slika Zvuk
Ana Eraković
Film
“Monkey Man” (Monkey Man)
Saundbarovi Telefoni
Bluesound PULSE SOUNDBAR+
Testiran: HF103, septembar 2021.
Cena: 1.100 €
Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma
