Daft Punk

spoje u jedno izdanje, pa su ga zato nazvali “Homework”. Zahvaljujući ovom albumu, svetska javnost je ponovo počela da obraća pažnju na modernu francusku muzičku scenu. "Daftendirekt" je pesma kojom su otvarali svoje žive nastupe, pa su odlučili da ona bude i u uvodu albuma “Homework”. S njega će se izdvojiti još i hitovi poput elektro-disko numere “Around the World” i “Revolution 909”, koja je bila komentar na negativan stav koji su francuske vlasti imale prema rejv žurkama, aktuelnim u to vreme. U promociji albuma će im dodatno pomoći i originalni spotovi, koje će režirati Spike Jonze, Michel Gondry i Roman Coppola.

“Discovery” i “Human After All”

Već 1998. Daft Punk se vraćaju u studio kako bi snimili svoj drugi album “Discovery”, koji neće biti objavljen sve do 2001. Ovog puta dvojac se u svom muzičkom izrazu više okrenuo semplovima muzike iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i sint-popu. Najveći hit koji se izdvojio sa ovog albuma definitivno je bio “One More Time”, kao i pesme “Digital Love” i “Harder, Better, Faster, Stronger”, koju će nekoliko godina kasnije semplovati i reper Kanye West i doneti joj dodatnu popularnost. Dok su se tokom promocije prvog albuma u javnosti pojavljivali uglavnom s maskama za Noć veštica, sada standardizuju svoje kostime i nastupaju obučeni kao roboti. Takođe, spotovi su ovog puta inspirisani estetikom anime, pa angažuju japanskog umetnika Leijija Matsumota da kreira “Interstella 5555”, film koji će pratiti muziku na albumu “Discovery”. U martu 2005. objavljuju svoje treće izdanje - “Human After All”, napisano i snimljeno za samo šest nedelja, s kojeg će se, takođe, osim naslovne pesme, izdvojiti i svetski hitovi “Robot Rock” i “Technologic”.

“Get Lucky”

Osim rada na saundtreku za film “Tron: Legacy” iz 2010, Daft Punk su se pojavljivali i nestajali iz javnog života sve do 2013, kad su objavili svoj četvrti i poslednji album “Random Access Memories”. Na njemu su gostovali disko legende Giorgio Moroder, tzv. otac disko muzike, i Nile Rogers iz grupe Chic, s kojim su hteli da sarađuju još od izlaska debija. Numera “Get Lucky”, na kojoj su radili čak osamnaest meseci i koju su snimili u saradnji s Pharrellom Williamsom, postala je svetski hit. Ona se i danas, osam godina kasnije, može često čuti na radiostanicama, a bila je proglašena i za najstrimovaniju novu pesmu svih vremena. Poslednje uspehe imali su s pesmama “Starboy” i “I Feel It Coming” R&B zvezde the Weeknda, a u februaru ove godine premijerno su prikazali spot “Epilogue” na YouTubeu i time zvanično objavili da se razilaze kao bend. Ni oni sami ni njihovi predstavnici za štampu nisu objasnili koji je razlog raspada benda. Možda su shvatili da nemaju više šta da ponude, bar ne pod imenom Daft Punk. Ostaje da vidimo da li će nastaviti samostalno da se bave muzikom i da li će takav rad imati jednak uticaj na svetske tokove kao što je to bio slučaj dok su stvarali zajedno.

Starinski džez, retro-elektro i Balkan noar

“Oduvek smo bili fascinirani različitim žanrovima.”

Nikola Marković

Nije lako detektovati u kom tačno trenutku se dogodio “kraj muzičke istorije”. Godinama i decenijama su nastajali novi žanrovi, koji su jedni druge smenjivali u popularnosti. Potom su se ti žanrovi mešali i kombinovali do iznemoglosti, rezultujući i nekim remek-delima talentovanih pojedinaca i grupa, najčešće u domenu alternativne i avangardne muzike. A onda je došlo do zasićenja. Pa do obrtanja punog kruga, gde su najveći kreativci počeli da se okreću prošlosti u duhu delikatne restauracije, bilo da je reč o neosoul revivalu (Charles Bradley, Sharon Stone, Michael Kiwanuka…), sledbeništvu engleskog DJ-a Gillesa Petersona u potrazi za savršenim hardbapom i spiritualnim džezom, Greti Van Fleet kao odgovoru na Led Zeppelin, i mnogima drugima. Povratak u prošlost nastao je iz zasićenja večnom potragom za novim i revolucionarnim, ali i iz potrebe da se istorijski značajna i velika muzika vrati u naše živote, oplemeni ih svojom grandioznošću i simboličkim značajem. Da stara muzika ne bi zvučala kao jeftini plagijat ili još jeftinija obrada, potrebni su istinski nadahnuti muzičari koji razumeju ne samo konvencije određenih žanrova već i njihov duh, kao i duh vremena u kom je ta muzika nastajala. Koji poseduju kreativni potencijal, baš kao i bilo koji drugi muzičar koji traga za eliksirom originalnosti u postmodernim vremenima. Na domaćoj sceni takvih stvaralaca nema mnogo, a među najtalentovanijima je multiinstrumentalista i kompozitor Pavle Popov. Coucou Abel je bend u kome Pavle stvara muziku, a aranžira je zajedno s bratom Srđanom. Jezgro benda uz njih dvojicu čine gitarista Marko Ignjatović (Stray Dogg) i Feđa Franklin (Fish in Oil), dok na dva dosadašnja albuma gostuje niz cenjenih muzičara s domaće scene instrumentalne muzike. Muzika Coucou Abel je očigledan osvrt na neka stara i nevinija vremena, ali dovoljno kreativan da izbegne jasno žanrovsko određenje. Tako se u Popovljevim muzičkim eskapadama susreću starinski džez, elektronski retro-futurizam, filmska muzika, etno i rege, kafanski dert i američki bluz. “Srđan i ja smo oduvek bili fascinirani različitim žanrovima”, objašnjava za Hi-Files Pavle Popov. “Zanimalo nas je kako oni funkcionišu, koji su to obrasci koji čine jedan žanr, da li je to specifičan